Priključci na izgrađenu vodovodnu, kanalizacionu, gasnu i sl. mrežu vrše se na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole. Postupak izdavanja rešenja, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Iz Vašeg pitanja ne može se zaključiti šta se podrazumeva pod „natkrivanjem“ terase.

Ukoliko je reč o zatvaranju (zastakljivanju) terase u zgradi, izvođenje predmetnih radova vrše se na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole. Postupak izdavanja rešenja, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Zahtev za izdaavnje rešenja o odobrenju izvođenja radova podnosi se jedinici lokalne samouprave na čijoj teritoriji se nalazi predmetni objekat, posredstvom Sistema za podnošenje elektronskih prijava. Link za pristup Sistemu: https://ceop.apr.gov.rs/eregistrationportal/

Stranica ne raspolaže podatkom o ukupnom iznosu taksi i naknada koje je potrebno platiti za izdavanje rešenja o odobrenju izvođenja radova.

Članom 141. stav 1 Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da, ako se nakon pravnosnažnosti rešenja o građevinskoj dozvoli promeni investitor, novi investitor je dužan da u roku od 15 dana od dana nastanka promene, podnese organu koji je izdao građevinsku dozvolu zahtev za izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli. Članom 142. stav 1. istog Zakona propisano je da, po izdavanju rešenja o građevinskoj dozvoli, investitor, u skladu sa novonastalim finansijskim i drugim okolnostima, izmenama u dostupnosti komunalne i druge infrastrukture, radi usaglašavanja sa projektom za izvođenje i iz drugih razloga, može podneti zahtev za izmenu građevinske dozvole.

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, u slučaju promene investitora, novi investitor je dužan da podnese zahtev za izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli, i to u roku od 15 dana od dana nastanka promene. U ostalim slučajevima, ukoliko želi da izvrši određene izmene, investitor može podneti zahtev za izmenu građevinske dozvole, pri čemu ako u toku izgradnje, odnosno izvođenja radova, nastanu izmene u odnosu na izdatu građevinsku dozvolu, glavni projekat, odnosno projekat za građevinsku dozvolu, investitor je dužan da obustavi gradnju i podnese zahtev za izmenu građevinske dozvole.

Napominjemo da Stranica nije namenjena za davanje pravnih saveta, kao ni za instrukcije za postupanje u konkretnim slučajevima.

Izvođenje radova na rekonstrukciji objekta vrši se na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole. Postupak izdavanja rešenja, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Napominjemo da je izdavanje rešenja o odobrenju izvođenja radova moguće samo za rekonstrukciju legalnih objekata, odnosno objekata koji su upisani u evidenciju katastra nepokretnosti. Ukoliko predmetni objekat nije evidentiran u katastru nepokretnosti, potrebno je sačekati sa okončanjem postupka ozakonjenja i tek nakon eventualnog upisa objekta u evidenciju katastra nepokretnosti moguće je podneti zahtev za izdavanje rešenja o odobrenju izvođenja radova.

Članom 142. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da, ako u toku izgradnje, odnosno izvođenja radova, nastanu izmene u odnosu na izdatu građevinsku dozvolu, glavni projekat, odnosno projekat za građevinsku dozvolu, investitor je dužan da obustavi gradnju i podnese zahtev za izmenu građevinske dozvole. U stavu 2. istog člana propisano je da se pod izmenom u smislu stava 1. smatra svako odstupanje od položaja, dimenzija, namene i oblika objekta, kao i drugih parametara i uslova utvrđenih u građevinskoj dozvoli, odnosno izvodu iz projekta.

Članom 71. alineja 2. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata propisano je da se uz glavnu svesku projekta izvedenog objekta obavezno prilaže opis eventualnih odstupanja izvedenog objekta u odnosu na projekat za građevinsku dozvolu, koji sadrži i navode listova pojedinih delova projekta gde su te izmene vidljive, ukoliko ova odstupanja ne predstavljaju izmene u smislu člana 142. stav 2. Zakona koje iziskuju izmenu građevinske dozvole.

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji i Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata, ukoliko u toku izvođenja radova dođe do odstupanja od dimenzija objekta utvrđenih u građevinskoj dozvoli, predmetna odstupanja ne mogu biti obuhvaćena projektom izvedenog objekta, već je neophodno sprovesti postupak za izmenu građevinske dozvole.

Članom 154. stav 4. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da tehnički pregled obuhvata kontrolu usklađenosti izvedenih radova sa građevinskom dozvolom i tehničkom dokumentacijom na osnovu koje se objekat gradio, kao i sa tehničkim propisima i standardima koji se odnose na pojedine vrste radova, odnosno materijala, opreme i instalacija.

Članom 18. stav 5. Pravilnika o sadržini i načinu vršenja tehničkog pregleda objekta, sastavu komisije, sadržini predloga komisije o utvrđivanju podobnosti objekta za upotrebu, osmatranju tla i objekta u toku građenja i upotrebe i minimalnim garantnim rokovima za pojedine vrste objekata regulisano je da komisija za tehnički pregled, na osnovu izvršenog tehničkog pregleda o kome je sačinjen zapisnik, utvrđuje da li je objekat, faza ili deo objekta, podoban za upotrebu ili nije, odnosno donosi predlog da se može ili ne može izdati upotrebna dozvola.

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji i Pravilnika o sadržini i načinu vršenja tehničkog pregleda objekta, sastavu komisije, sadržini predloga komisije o utvrđivanju podobnosti objekta za upotrebu, osmatranju tla i objekta u toku građenja i upotrebe i minimalnim garantnim rokovima za pojedine vrste objekata, ukoliko komisija za tehnički pregled utvrdi da izvedeni radovi nisu u skladu sa građevinskom dozvolom i tehničkom dokumentacijom na osnovu koje se objekat gradio, dužna je da donese predlog da se upotrebna dozvola ne može izdati.

Članom 135. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se građevinska dozvola izdaje investitoru koji uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole dostavi projekat za građevinsku dozvolu, ima odgovarajuće pravo na zemljištu ili objektu i koji je dostavio dokaze propisane podzakonskim aktom kojim se bliže uređuje sadržina i način izdavanja građevinske dozvole i platio odgovarajuće administrativne takse. U stavu 2. istog Zakona propisano je da se kao odgovarajuće pravo na zemljištu smatra pravo svojine, pravo zakupa na građevinskom zemljištu u javnoj svojini, kao i druga prava propisana ovim zakonom.

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, ukoliko mesna zajednica dostavi sve dokaze propisane članom 135. stav 1. Zakona, odnosno ukoliko dostavi dokaz o odgovarajućem pravu na zemljištu u smislu Zakona, može biti investitor.

Članom 3. stav 2. Uredbe o lokacijskim uslovima propisano je da, na zahtev jednog ili više podnosioca zahteva, za jednu parcelu može biti izdato više različitih lokacijskih uslova, odnosno uslova za priključenje i projektovanje.

Imajući u vidu citiranu odredbu Uredbe o lokacijskim uslovima, nadležni organ je u obavezi da postupi po svakom podnetom zahtevu za izdavanje lokacijskih uslova, u skladu sa propisima koji regulišu postupak izdavanja lokacijskihuslova.

Prioritet u ostvarivanju prava na gradnju utvrđuje se na osnovu redosleda podošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole za izgradnju predmetnog objekta.

Za postavljanje postavljanje žičane ograde nije potrebno pribavljati akt nadležnog organa za gradnju, odnosno akt za izvođenje radova, saglasno članu 144. Zakona o planiranju i izgradnji.

Pribavljanje potrebne saglasnosti za izvođenje radova na pripajanju nije regulisano odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, već Zakona o stanovanju i održavanju zgrada.

Članom 9. stav 1. Zakona o stanovanju i održavanju zgrada propisano je da raspolaganje zajedničkim delovima zgrade jeste prenos prava svojine nad zajedničkim delovima zgrade u cilju dogradnje, nadziđivanja, pripajanja ili pretvaranja. O raspolaganju zajedničkim delovima zgrade skupština stambene zajednice, koju čine svi vlasnici posebnih delova, odlučuje većinom koju čine 2/3 ukupnog broja glasova.

Izvođenje radova na razdvajanju ili spajanju poslovnog ili stambenog prostora vrši se na osnovu vrši se na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole. Postupak izdavanja rešenja, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.