Ovim dokumentom nadležni organ potvrdjuje prijem izjave I obaveštava građevinsku inspekciju da je  podneta izjava o završetku izgradnje temelja, kako bi nadležni građevinski inspektor izašao na teren I shodno čl. 175 st. 3 Zakona o planiranju I izgradnji, izvršio prvi obavezni inspekcijski nadzor.

U aplikaciji CEOP je greškom uneta validacija “zahtev usvojen” I ta greška će verovatno biti otklonjena u narednom periodu a do tada nadležni organ I građevinska inspekcija je dužna da poštuje propisana pravila postupanja u vezi sa izjavom o završetku izgradnje temelja.

Ukoliko po prijemu obaveštenja nadležnog organa, prilikom prvog obaveznog inspekcijskog nadzora građevinski inpektor utvrdi da temelji nisu izgradjeni u skladu sa tehničkom dokumentacijom na osnovu koje je izdata građevinska dozvola odnsono rešenje iz čl. 145 Zakona, o tome je dužan da kroz sistem   obavesti nadležni organ I dostavi odgovarajući nalaz, nakon čega nadležni organ kroz sistem obaveštava podnosioca zahteva o prijemu nalaza građevinske inspekcije.

Osim toga, u ovakvim sit uacijama, zbog odstupanja u pogledu izgrađenih temelja građevinski inspektor je dužan da postupi na odgovarajući način propisan u čl. 176 Zakona o planiranju I izgradnji.

Česti su slučajevi u praksi da ima odstupanja između geodetski snimljenog temelja I one situacije koja je sastavni deo idejnog rešenja kod izdatih Lokacijskih uslova na osnovu kojih je izdata građevinska dozvola a da se stvarno ne radi o odstupanju od utvrdjene dispozicije objekta (npr. temelji su manji jer nisu prilikom geodetskog snimanja uzeti u obzir ispusti I sl. ili naknadno treba da se izvede termoizolacija I fasada ili se razlika u merama javlja zbog odredjenih neuskladjenosti izmedju građevinskih I geodetskih dozvoljenih standarda devijacije graničnih tačaka I sl.). U takvim situacijama, je sasvim izvesno da treba ponovo izvesti geodetsko merenje I dostaviti novi geodetski snimak (to građevinski inpektor u svom nalazu može i naložiti izvođaču radova), a to znači podneti I novu izjavu o završetku izgradne temelja.

Elektronski sistem CEOP ne propisuje način postupanja učesnika u postupcima objedinjene procedure već to postupanje reguliše Pravilnik o načinu sprovođenja objedinjene  procedure elektronskim putem I Zakon o planiranju I izgradnji. U slučaju nedoumica ove vrste, potrebno je primenjivati zakon i podzakonske akte.

Nadležni organ samo potvrđuje prijem izjave o završetku izgradnje temelja dok je u nadležnosti građevinskog inspektora da izvrši prvi inspekcijski nadzor I izlaskom na teren utvrdi da li su izgrađeni temelji izvedeni u skladu sa tehničkom dokumentacijom na osnovu koje je izdata građevinska dozvola.

Izuzetno, ukoliko nadležni organ prostim uporedjivanjem podnetog geodetskog snimka sa tehničkom dokumentacijom na osnovu koje je izdata građevinska dozvola utvrdi da ima odstupanja,dužan je da ovu činjenicu navede u obaveštenju građevinskoj inspekciji, sve ostalo je u nadležnosti građevinskog inspektora.

Samo obaveštenje građevinskog inspektora da nema odstupanja izmedju izvedenih temelja I izdate građevinske dozvole može imati dejstvo potvrde da je sve u redu sa izgrađenim temeljima.

Za postupak u vezi izjave o završetku izgradnje temelja Zakon o planiranju I izgradnji I Pravilnik o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem (čl. 35.) ne predviđaju donošenje nikakvog drugog akta niti je predviđeno da se u ovom postupku donosi zaključak o odbacivanju zahteva odnosno izjave.

U postupku priključenja, po prijemu i zavodjenju zahteva, referent nadležnog organa je u obavezi da utvrdi da li je uz zahtev dostavljena propisana dokumentacija, te ukoliko jeste nakon izbora odgovarajućeg imaoca javnih javnih ovlašćenja i izrade zahteva za dostavljanje obračuna troškova priključenja, dodeljuje pristup imaocu javnih ovlašćenja priloženoj dokumentaciji i dalji rad po zahtevu preuzima imalac javnih ovlašćenja. Pravilnikom o postupku sprovođenja objedinjene procedure nije predviđena dvosmerna komunikacija sa nadležnim organom već se dalja komunikacija u vezi priključenja na odgovarajuću infrstrukturu vrši između imaoca javnih ovlašćenja i podnosioca zahteva.

Što se tiče dela pitanja u vezi troškova priključenja, 2 su moguće situacije u praksi: da je stranka prilikom pribavljanja lokacijskih uslova obaveštena od strane imaoca javnih ovlašćenja o ukupnom iznosu koji je dužna da plati za priključenje objekta i taj iznos je platila pre podnošenja zahteva za priključenje pa uz njega dostavlja i dokaz o uplati tih troškova. Druga situacija (koja je najščešća u praksi) je da stranka nema informaciju o konačnom iznosu troškova priključenja pa iz tog razloga prilikom podnošenja zahteva kroz CEOP bira opciju „naknadu ću platiti nakon prijema konačnog obračuna“. 

Dakel, u ovom postupku ne radi se o situaicji koja je predviđena u postupku izdavanja lokacijskih uslova te iz tog razloga niti je potrebno niti se u sistemu traži izjašnjenje stranke da li je saglasna ili nije saglasna sa iznosom naknade za priključenje.

U ovakvim situacijama radi se o odgovornosti odnosno o propustima izvođača radova I propustima građevinske inspekcije koja je dužna da vrši nadzor u toku izgradnje objekata. Takođe, o ovoj okolnosti je potrebno I da Komisija odnosno privredno društvo koje vrši tehnički pregled da  vodi računa.

Član 152. St. 2. Zakona o planiranju I izgradnji utvrđuje obavezu izvođača radova za podnošenje  izjave o završetku izgradnje objekta I izjave o završetku objekta u konstruktivnom smislu, Član 175. Stav 3. Istog Zakona predviđa da je u ove 2 situacije građevinski inspektor dužan da izvrši obavezan inspekcijski nadzor.

Važećim Pravilnikom, je takođe utvrđena I obaveza Komisije koja vrši tehnički pregled objekta da shodno čl. 6 st. 1 tač. 1 I 2, utvrdi  usklađenost izgrađenog objekta u pogledu položaja I osnovnih dimenzija objekta kao I osnovnih elemenata konstrukcije objekta.

Ukoliko Komisija za tehnički pregled utvrdi da postoje propusti je izvođač radova u ovom smislu, u tom slučaju je u obavezi da postupi u skladu sa članom 18 st. 10 Pravilnika.

Medjutim, ukoliko Komisija I pored ovih nedostataka sastavi Zapisnik I izda predlog da se u konkretnom slučaju izda upotrebna dozvola, u tom slučaju može se govoriti I o odgovornosti odnosno zloupotrebama na strani Komisije odnosno privrednog društva koje je vršilo tehnički pregled.

U ovakvom slučaju, shodno čl. 43 st. 1 tač. 4 Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure treba doneti zaključak o odbacivanju zahteva I pokrenuti odgovarajući postupak pred organima Inženjerske komore protiv izvođača radova I protiv Komisije odnosno privrednog društva koje je vršilo tehnički pregled.

Građevinska inspekcija ima mogućnost uvida kroz elektronski sistem CEOP u celokupan dosije izdate građevinske dozvole. Prilikom vršenja inspekcijskog nadzora na terenu, građevinski inpektor vrši uvid u Projekat za izvođenja koji se nalazi na gradilištu.

Takva mogućnost nije Pravilnikom o postupku sprovođenja objedinjne procedure predviđena pa samim tim nije predviđena ni u sistemu CEOP.

U ovakvoj situaciji, obzirom da je propisana obaveza nadležnog organa da po službenoj dužnosti podnosi zahtev za upis prava svojine po pravnosnažnoj upotrebnoj dozvoli izdatoj u postupku objedinjene procedure, nadležni organ je shodno važećim odredbama UP-a dužan da void računa o  rokovima pravnosnažnosti tako da je odmah po ispunjavanju uslova za pravnosnažnost izdatog rešenja o upotrebnoj dozvoli, dužan da izda klauzulu pravnosnažnosti na to rešenje a potom I da podnese zahtev za upis prava svojine po toj pravnosnažnoj upotrebnoj dozvoli.

U ovakvom slučaju, po prijemu konačnog obračuna od organa nadležnog za obračun doprinosa za uređivanje građevinskgo zemljišta, ukoliko su ispunjeni svi propisani uslovi, potrebno je doneti rešenje o upotrebnoj dozvoli u kojem označiti iznos doprinosa  koji je investitor po konačnom obračunu dužan da plati kao i njegovu obavezu da pristupi zaključenju Aneksa Ugovora kojim su regulisani odnosi po pitanju doprinosa za uredjivanje građevinskog zemljišta..

Nadležni organ koji je nadležan za izdavanje građevinske I upotrebne dozvole nije nadležan niti dužan da se stara o naplati doprinosa, već to vrši organ nadležan za obračun I naplatu doprinsoa za uređivanje građevinskog zemljišta.   

Ovakve sitacije potrebno je predvideti važećom lokalnom odlukom kojomje regulisan doprinos za uređivanje građevinskog zemljišta.

U ovakvoj situaciji potrebno je da podnosilac zahteva zaključi novi ugovor sa imaocem javnih ovlašćenja I potom podnese novi zahtev za priključenje objekta.

U sistemu ne postoji vremensko ograničenje za obradu zahteva tako od mesnih prilika I dogovorenih uslova saradnje sa imaocima javnih ovlšćenja, zavisi I način postupanja. Ipak ukoliko se radi o povredi odnosno prekoračenju rokova uzimaće se u obzir radni dani I aktivnostI preduzete u okviru radnog vremena.

Dužnost finansijskog referenta nadležnog organa je da se stara o ispravnosti uplaćenih administrativnih taksi I naknada koje je podnosilac dostavio uz uz zahtev, kao i da vrši obračun drugih administrativnih taksi I naknada koje se naplaćuju u toku postupka.