Za izgradnju stambenog objekta potrebno je pribaviti prvo lokacijske uslove, a zatim  građevinsku dozvolu. Takođe, pre izdavanja lokacijskih uslova možete organu nadležnom za izdavanje građevinske dozvole da podnesete zahtev za izdavanje informacije o lokaciji, koja sadrži podatke i mogućnostima i ograničenjima gradnje na određenoj kat. parceli u skladu sa važećim planskim dokumentom.

Podnošenje zahteva za izdavanje lokacijskih uslova vrši se u skladu sa čl.6. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde. Podnošenje zahteva za izdavanje rešenja o građevinskoj dozvoli vrši se u skladu sa čl.16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Odgovarajuće pravo na zemljištu ili objektu

Članom 135. st.1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se građevinska dozvola, odnosno rešenje o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona, izdaje investitoru koji ima odgovarajuće pravo na zemljištu ili objektu. U skladu sa čl.135.st.2. ovog zakona, kao odgovarajuće pravo na zemljištu smatra se pravo svojine, pravo zakupa na građevinskom zemljištu u javnoj svojini, kao i druga prava propisana ovim zakonom.

Prilikom podnošenja zahteva za lokacijske uslove nije potrebno dostavljati dokaz o vlasništvu parcele niti je neophodno uvek dostavljati potvrdu o formiranju građevinske parcele. Lokacijski uslovi su javna isprava koja sadrži podatke o mogućnostima i ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli (ili više katastarskih parcela) koje ispunjavaju uslove za građevinsku parcelu  i sadrži sve uslove za izradu tehničke dokumentacije. (čl. 53a st. 1 Zakona o planiranju i izgradnji).

To nije propisano Zakonom o planiranju i izgradnji, kao ni podzakonskim aktima donetih na osnovu zakona.

Potrebno je napraviti uvid u planski dokument. Uslovi građenja objekta određeni su pravilima građenja u planskom dokumentu.

Potrebno je da organu nadležnom za izdavanje građevinske dozvole podnesete zahtev za izdavanje informacije o lokaciji koja sadrži podatke i mogućnostima i ograničenjima gradnje na određenoj kat. parceli u skladu sa važećim planskim dokumentom.

Pozivni centar se bavi iskljčivo tumačenjem odredbi Zakona o planiranju i izgradnji.

Članom 97.st.8. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se doprinos za uređivanje građevinskog zemljišta ne obračunava za objekte javne namene u javnoj svojini, objekte komunalne i druge infrastrukture, proizvodne i skladišne objekte, podzemne etaže objekata visokogradnje (prostor namenjen za garažiranje vozila, podstanice, trafostanice, ostave, vešernice i sl.), osim za delove podzemne etaže koje se koriste za komercijalne delatnosti, otvorena dečja igrališta, otvorene sportske terene i atletske staze.

Stranica nije namenjena za davanje instrukcija za postupanje u konkretnim slučajevima.

Podsećamo Vas na odredbe čl.17. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata (ovde):

Članom 17. st.2. ovog pravilnika propisano je da se projektom za građevinsku dozvolu vrši se razrada planirane koncepcije objekta utvrđene idejnim rešenjem na osnovu kog su pribavljeni lokacijski uslovi, a njegova usklađenost sa tim idejnim rešenjem obavezna je samo u pogledu bitnih elemenata na osnovu kojih su ti lokacijski uslovi, odnosno uslovi za projektovanje i priključenje utvrđeni (u zavisnosti od vrste objekta, odnosno radova npr: namena, BRGP, gabarit, horizontalna i vertikalna regulacija, položaj na parceli, pristup parceli, broj funkcionalnih jedinica, kapaciteti i način priključenja na komunalnu i drugu infrastrukturu i sl.).

Članom 17.st.3. istog pravilnika regulisano je da projekat za građevinsku dozvolu može odstupiti od idejnog rešenja i u pogledu bitnih elemenata koji prikazuju ili navode podatke neophodne za utvrđivanje lokacijskih uslova, ako se izmene vrše prilikom razrade tehničke dokumentacije, kao i radi usklađivanja tog projekta sa uslovima za projektovanje i priključenje, s tim što ta odstupanja ne mogu biti u suprotnosti sa planskim dokumentom, kao ni ostalim uslovima za projektovanje i priključenje izdatim za taj objekat.

Takođe, članom 210. Zakona o planiranju i izgradnji propisane su kaznene odredbe u slučaju da odgovorno službeno lise u nadležnom organu izdaje akta suprotno ovom zakonu:

Član 210.

Novčanom kaznom od 50.000 do 100.000 dinara ili kaznom zatvora do 30 dana kazniće se za prekršaj odgovorno službeno lice u nadležnom organu uprave ako:

• izda lokacijske uslove protivno ovom zakonu i propisima donetim na osnovu ovog zakona (član 53);

2) izda građevinsku dozvolu protivno ovom zakonu i propisima donetim na osnovu ovog zakona (čl. 135. i 136);

3) izda upotrebnu dozvolu protivno propisima (član 158).

Za ponovljeni prekršaj iz stava 1. ovog člana učiniocu će se izreći novčana kazna i kazna zatvora do 30 dana.

Zahtev za pokretanje prekršajnog postupka iz stava 1. ovog člana podnosi registrator, odnosno organ nadležan za sprovođenje objedinjene procedure ako registrator nije imenovan u skladu sa članom 8v ovog zakona.

Nije moguće da u konkretnom slučaju izvođač bude fizičko lice, s obzirom na to da je reč o izgradnji objekta klase 111011 koji ima više od 200m2.

Izvođač radova može biti fizičko lice, u slučaju kada je reč o objektu klase 111011 koji ima najviše 200m2,  shodno čl.2.st.1. Pravilnika o objektima na koje se primenjuju pojedine odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, koji možete pronaći ovde.

Član 2.

Odredbe Zakona o izvođaču radova, osim obaveze da obezbedi preventivne mere za bezbedan i zdrav rad, u skladu sa zakonom, kao i da podnese organu koji je izdao građevinsku dozvolu izjavu o završetku izrade temelja i o završetku objekta u konstruktivnom smislu, ne primenjuju na sledeće klase objekata:

1) klasa 111011, samo za objekte površine do 200 m²;

2) klasa 112111, samo za objekte površine do 200 m²;

3) klasa 112211, samo za objekte površine do 200 m²;

4) klasa 124220; 5) klasa 127111, samo za objekte površine do 200 m²;

6) klasa 127121, samo za objekte površine do 200 m²;

7) klasa 127141, samo za objekte površine do 200 m²;

8) klasa 127230.

Odredbe stava 1. ovog člana odnose se i na izgradnju objekata i izvođenje radova iz člana 2. tač. 24) i 24a) i čl. 144. i 146. Zakona, kao i na radove na investicionom održavanju objekata i uklanjanju prepreka za osobe sa invaliditetom, adaptaciju, promenu namena objekata bez izvođenja građevinskih radova, promenu namena objekata uz izvođenje i građenje zidanih ograda.

Ako, u skladu sa odredbama st. 1. i 2. ovog člana nije određen izvođač radova poslove izvođača radova u skladu sa stavom 1. ovog člana obavlja investitor.

Objedinjena procedure

Za izgradnju novog objekta potrebno je prvo pribaviti lokacijske uslove, a zatim građevinsku dozvolu.

Podnošenje zahteva za izdavanje lokacijskih uslova vrši se u skladu sa čl.6, dok se podnošenje zahteva za izdavanje građevinske dozvole vrši u skladu sa čl.16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Članom 135. st.1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se građevinska dozvola, odnosno rešenje o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona, izdaje investitoru koji ima odgovarajuće pravo na zemljištu ili objektu. U skladu sa čl.135.st.2. ovog zakona, kao odgovarajuće pravo na zemljištu smatra se pravo svojine, pravo zakupa na građevinskom zemljištu u javnoj svojini, kao i druga prava propisana ovim zakonom.

Za izvođenje radova na dogradnji objekta potrebno je prvo pribaviti lokacijske uslove, a zatim građevinsku dozvolu. Takođe, moguće je pre pribavljanja lokacijskih uslova, za potrebe izrade idejnog rešenja, od nadležnog organa za izdavanje građevinske dozvole pribaviti informaciju o lokaciji, koja sadrži podatke o mogućnostima i ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli, odnosno na više katastarskih parcela na osnovu planskog dokumenta.

Podnošenje zahteva za izdavanje lokacijskih uslova vrši se u skladu sa članom 6, a podnošenje zahteva za građevinsku dozvolu vrši se u skladu sa članom 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

      Odgovarajuće pravo

Članom 135. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se građevinska dozvola, odnosno rešenje o odobrenju izvođenja radova iz člana 145. Zakona, izdaje investitoru koji ima odgovarajuće pravo na zemljištu ili objektu. U skladu sa članom 135. stav 2. Zakona, kao odgovarajuće pravo na zemljištu smatra se pravo svojine, pravo zakupa na građevinskom zemljištu u javnoj svojini, kao i druga prava propisana Zakonom. Članom 135. stav 6. Zakona o planiranju i izgradnji regulisano je da se za izgradnju ili izvođenje radova na građevinskom zemljištu ili objektu koji je u vlasništvu više lica, kao dokaz o odgovarajućem pravu prilaže i overena saglasnost tih lica, a ako se izvode radovi na nadziđivanju, prilaže se i ugovor zaključen u skladu sa posebnim zakonom.

S obzirom na činjenicu da je u konkretnom slučaju Republika Srbija vlasnik, a škola korisnik  zemljišta, potrebno je obratiti se školi radi dobijanja saglasnosti za izvođenje radova na dogradnji predmetnog objekta (stana).

Članom 97. stav 10. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da investitor koji uklanja postojeći objekat koji je izgrađen u skladu sa zakonom, u cilju izgradnje novog objekta na istoj lokaciji, plaća doprinos za uređivanje građevinskog zemljišta samo za razliku u broju kvadrata korisne površine između objekta koji planira da izgradi i objekta koji se uklanja.

Iz citirane formulacije Zakona o planiranju i izgradnji nesporno proizlazi da pravo na umanjenje doprinosa postoji ukoliko je zahtevom za izdavanje građevinske dozvole predviđeno da se u cilju izgradnje novog objekta ukloni postojeći objekat (u okviru pripremnih radova). Međutim, Zakonom nije eksplicitno regulisano da li ovo pravo ima i investitor u slučaju kada je objekat ranije uklonjen, a novi investitor podnosi zahtev za izgradnju objekta na toj  građevinskoj parceli. Mišljenja smo da bi nadležni organ trebalo da ceni sve okolnosti slučaja, odnosno da li je raniji objekat legalno izgrađen, da li je uklonjen u skladu sa zakonskom procedurom, da li je predmetna parcela komunalno opremljena, kao i da li podnosilac zahteva za izdavanje građevinske dozvole može da prezentuje dokaze o postojanju i načinu uklanjanja ranije postojećeg objekta.

Napominjemo da mišljenje Pozivnog centra nije pravno obavezujuće, te da je svaki nadležni organ odgovoran za svoje postupanje u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji i drugim važećim propisima.

Članom 97. stav 10. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da investitor koji uklanja postojeći objekat koji je izgrađen u skladu sa zakonom, u cilju izgradnje novog objekta na istoj lokaciji, plaća doprinos za uređivanje građevinskog zemljišta samo za razliku u broju kvadrata korisne površine između objekta koji planira da izgradi i objekta koji se uklanja.

Iz citirane formulacije Zakona o planiranju i izgradnji nesporno proizlazi da pravo na umanjenje doprinosa postoji ukoliko je zahtevom za izdavanje građevinske dozvole predviđeno da se u cilju izgradnje novog objekta ukloni postojeći objekat (u okviru pripremnih radova). Međutim, Zakonom nije eksplicitno regulisano da li ovo pravo ima i investitor u slučaju kada je objekat ranije uklonjen, a novi investitor podnosi zahtev za izgradnju objekta na toj  građevinskoj parceli. Mišljenja smo da bi nadležni organ trebalo da ceni sve okolnosti slučaja, odnosno da li je raniji objekat legalno izgrađen, da li je uklonjen u skladu sa zakonskom procedurom, da li je predmetna parcela komunalno opremljena, kao i da li podnosilac zahteva za izdavanje građevinske dozvole može da prezentuje dokaze o postojanju i načinu uklanjanja ranije postojećeg objekta.

Napominjemo da mišljenje Pozivnog centra nije pravno obavezujuće, te da je svaki nadležni organ odgovoran za svoje postupanje u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji i drugim važećim propisima.

Iz vašeg pitanja je nejasno da li se radi o izgradnji montažnog objekta (koji mora imati i svoj temelj) ili se radi o postavljanju na zemljištu  kontejnera koji će imati namenu stanovanje za šta je po našem mišljenu potrebna izgradnja temelja.  

Bez mogućnosti ulaženja u dalje detalje ovog slučaja, smatramo da ste u obavezi da pribavite rešenje o građevinskoj dozvoli jer je očigledno da se radi o montažnom objektu za koji je neophodno izgraditi temelj I izvesti odgovarajuće instalacije. Po završetku izvođenja radova na ovom objektu potrebno je da pribavite I upotrebnu dozvolu u redovnom postupku.

Što se tiče poreza, jedinice lokalne samouprave su nadležne za određivanje I naplatu poreza na imovinu – nepokretosti pa redlažemo da se obratite lokalnoj poreksoj administraciji za dobijanje informacija o porezu na imovinu.

Tehnička kontrola regulisana je čl.129. i 129a. Zakona o planiranju i izgradnji, koji možete pronaći ovde.

Preciznije je tehnička kontrola propisana čl.76-83. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata, koji možete pronaći ovde.

Članom 152.st.7. ovog zakona propisane su obaveze odgovornog izvođača radova:

Odgovorni izvođač radova dužan je da:

1) izvodi radove prema dokumentaciji na osnovu koje je izdata građevinska dozvola, odnosno projektu za izvođenje, u skladu sa propisima, standardima, uključujući standarde pristupačnosti tehničkim normativima i standardima kvaliteta koji važe za pojedine vrste radova, instalacija i opreme;

2) organizuje gradilište na način kojim će obezbediti pristup lokaciji, obezbeđenje nesmetanog odvijanja saobraćaja, zaštitu okoline za vreme trajanja građenja;

3) obezbeđuje sigurnost objekta, lica koja se nalaze na gradilištu i okoline (susednih objekata i saobraćajnica);

4) obezbeđuje dokaz o kvalitetu izvršenih radova, odnosno ugrađenog materijala, instalacija i opreme;

5) vodi građevinski dnevnik, građevinsku knjigu i obezbeđuje knjigu inspekcije;

6) obezbeđuje merenja i geodetsko osmatranje ponašanja tla i objekta u toku građenja;

7) obezbeđuje objekte i okolinu u slučaju prekida radova;

8) na gradilištu obezbedi ugovor o građenju, rešenje o određivanju odgovornog izvođača radova na gradilištu i projekat za izvođenje, odnosno dokumentaciju na osnovu koje se objekat gradi.