Podaci o svim učesnicima u sistemu za izdavanje dokumentacije za izgradnju nalaziće se u sistemu, tj. softveru za sprovođenje objedinjene procedure i registrator registra objedinjene procedure će imati uvid u to ko je od učesnika eventualno prekršio obaveze u pogledu roka za postupanje.

Ukoliko je ugovorom između investitora i finansijera definisano da nosilac prava i obaveze iz građevinske dozvole bude i finansijer, mišljenja smo da je moguće zaključiti ugovor između finansijera i izvođača radova.

Zakonom o planiranju i izgradnji nisu propisane kaznene odredbe u slučaju nepoštovanja rokova za kontrolu planskog dokumenta. U tom slučaju, možete se obratiti neposredno Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, koje je prema članu 172. Zakona o planiranju i izgradnji vrši nadzor nad primenom odredaba Zakona.

Zakoni i podzakonski akti vezani za planiranje i izgradnju mogu se naći na satju gradjevinskedozvole.rs, u okviru sekcije propisi. Ukoliko Vam je potreban neki konkretan propis koga trenutno nema, molimo Vas da nas obavestite o tome.

U vezi vaših pitanja vezanih za primenu pojedinih odredaba Zakona o planiranju i izgradnji (”Službeni glasnik RS” broj 72/09. 81/09-ispravka. 64/10-US. 24/11. 121/12. 42/13-US. 132/14 i 145/14 u daljem tekstu: Zakon), obaveštavamo vas sledeće:

1) U vezi dela pitanja koje se odnosi na dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima za cevovod male hidro elektrane upućujemo vas na odredbe člana 69. Zakona:

Stavom 8. ovog člana je propisano da se, kao dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima na zemljištu, za objekte iz st. 1. i 2. tog člana, u koje spadaju i elektro-energetski objekti, može podneti i ugovor o ustanovljavanju prava službenosti, odnosno ugovor o zakupu zemljišta u privatnoj svojini sa vlasnikom zemljišta, zaključen u skladu sa posebnim propisima, kao i ugovor o uspostavljanju prava službenosti zaključen sa vlasnikom, odnosno korisnikom zemljišta koji je imalac javnih ovlašćenja, na period koji odredi vlasnik, odnosno korisnik zemljipta.

Za izgradnju, dogradnju ili rekonstrukciju komunalne infrastrukture i linijskih infrastrukturnih i elektroenergetskih objekata, može se, umesto propisanih dokaza iz ovog člana i drugih dokaza propisanih ovim Zakonom dostaviti i popis katastarskih parcela sa priloženim saglasnostima vlasnika, odnosno korisnika zemljišta. Kada se kao dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima na zemljištu prilaže ugovor o ustanovljenju prava službenosti ili saglasnost vlasnika ili korisnika zemljišta, organ nadležan za poslove državnog premera i katstra upisuje pravo svojine samo na objektu, a ugovor, odnosno saglasnost vlasnika se upisuje u list nepokretnosti koji vodi organ nadležan za poslove državnog premera i katastra.

Stavom 3. istog člana propisano je da se za predmetne objekte koji se sastoje iz podzemnih i nadzemnih delova, građevinska parcela formira za nadzemne delove tih objekata (glavni objekat, ulazna i izlazna mesta, reviziona okna i sl.) dok se za podzemne delove tih objekata u trasi koridora ne formira posebna građevinska parcela.

            Na zemljištu iznad podzemnih delova objekta iz stava 1. ovog člana, u koje spadaju i elektroenergetski objekti, i na zemljištu ispod vodova visokonaponskih dalekovoda i elisa vetroturbina, investitor ima pravo prolaza ili preleta ispod, odnosno iznad zemljišta, uz obavezu sopstvenika, odnosno držaoca tog zemnjišta da ne ometa izgradnju, održavanje i upotrebu tog objekta.

            U navedenom slučaju ne dostavlja se dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima u smislu ovog Zakona, niti se forira parcela za predmetno zemljište.

Investitor za izgradnju objekata iz stava 1. ovog člana ima pravo prolaza i prevoza preko susednog i okolnog zemljišta koje je u svojini drugih vlasnika, radi izvođenja radova u toku izgradnje, kada to zahteva tehnološki postupak i na način koji je u skladu sa takvim tehnološkim postupkom.

            Svi vlasnici i držaoci susednog i okolnog zemljišta dužni su da omoguže nesmetani pristup gradilištu i trpe izvođenje radova za potrebe izgradnje objekata ili uređaja iz stava 1. Ovog člana, a investitor je dužan da vlasnicima ili držaocima susednog ili okolnog zemljišta nadoknadi štetu koja bude pričinjena prolazom ili prevozm i vrati zemljište u prvobitno stanje. Ako ne bude postignut sporazum o visini naknade štete, odluku o tome donosi nadležni sud.

            Pravilnikom o načinu, postupku i rokovima sprovođenja objedinjene procedure (”Sl. glasnik RS” br. 22/2015 i 89/2015. u daljem testu: Pravilnik) bliže se propisuje predmet i postupak sprovođenja objedinjene procedure, vođenje i sadržina registra objedinjenih procedura i centralna evidencija, kao i ovlašćenja i obaveze registratora i obim javne dostupnosti podataka i dokumenata sadržanih u registru, način razmene dokumenata i podnesaka u objedinjenoj proceduri, kao i forma u kojoj se u toj proceduri dostavljaju, odnosno razmenjuju tehnička dokumentacija i akta.

            U skladu sa odredbom člana 15. Pravilnika propisano je da se uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole nadležnom organu prilaže, između ostalog, i dokaz o odgovarajućem pravu na zemljištu ili objektu u smislu Zakona, osim ako je to pravo upisano u javnoj knjizi ili je uspostavljeno zakonom.

            Članom 18. stav 2 Pravilnika propisano je da nadležni organ ne pribavlja izvod iz lista nepokretnosti za katastarsku parcelu u slučajevima u kojima je pravo građenja uspostavljeno zakonom, bez obaveze prethodnog uređenja imovinsko-pravnih odnosa sa vlasnikom parcele.

            Shodno navedenim odredbama, u slučajevima u kojima je pravo građenja bez obaveze prethodnog uređenja imovinsko-pravnih odnosa sa vlasnikom parcele uspostavljeno zakonom, ne postoji obaveza dostavljanja dokaza o uređenju imovinsko-pravnih odnosa sa vlasnikom parcele.

            Napominjemo da, u konkretnom slučaju, za podzemni cevovod male hidroelektrane, ne dostavlja se dokaz o rešenim imovinsko pravnim odnosima sa vlasnikom, odnosno korisnikom parcele.

1) U vezi dela pitanja koje se odnosi na vodnu saglasnost, obaveštavamo vas sledeće:

Napominjemo da Zakon ne uređuju uslove za sklapanje ugovora o ustanovljenju prava službenosti, već isključivo propisuje dokaze o rešenim imovinsko pravnim odnosima i drugu dokumentaciju koju je potrebno dostaviti u postupku pribavljanja građevinske dozvole.

Vezano za neusaglašenost zakona o vodama sa Zakonom, upućujemo vas na samostalne članove Zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji (”Sl. Glasnik RS”, br. 132/2014), kojima se u članu 134[s3] propisuje da se odredbe drugih zakona kojima se na drugačiji način uređuju pitanja koja su predmet uređivanja Zakona neće primenjivati, osim zakona i propisa kojima se uređuje zaštita životne sredine.

U skladu sa tim, Uputstvom o načinu postupanja nadležnih organa i imalaca javnih ovlašćenja koji sprovode objedinjenu proceduru u pogledu vodnih akata u postupcima ostvarivanja prava na gradnju detaljnije se izlaže način postupanja u okviru objedinjene procedure, u vezi izgradnje objekata i izvođenja drugih radova koji mogu uticati na promene u vodnom režimu i upravljanju vodama, odnosno u vezi pribavljanja vodnih akata u postupcima ostvarivanja prava na građenje, odnosno izvođenje radova, kao i prava na upotrebu  objekta.

Ovim Uputstvom je navedeno da vodna saglasnost na tehničku dokumentaciju nije uslov za izdavanje građevinske i izdavanje upotrebne dozvole, te da usklađenost tehničke dokumentacije sa vodnim uslovima za izdavanje građevinske dozvole proverava i potvrđuje vršilac tehničke kontrole, u skladu sa Zakonom i podzakonskim aktima donetim na osnovu tog zakona.

Prema članu 36. Zakona o planiranju i izgradnji, izradu planskih dokumenata mogu da vrše isključivo pravna lica koja su upisana u odgovarajući registar za obavljanje poslova prostornog i urbanističkog planiranja i izrade planskih dokumenata. Shodno tome, preduzetnik ne ispunjava zakonske uslove da vrši izradu  planskih dokumenata.

Ukoliko je reč o izvođenju radova koji se mogu podvesti pod član 2. stav 2. Uredbe o lokacijskim uslovima, nije neophodno izdavanje lokacijskih uslova u konkretnom slučaju.

Pre donošenja „konačnog“ zaključka kojim se odbacuje zahtev za izdavanje lokacijskih uslova, u skladu sa članom 8, stavom 6. Pravilnika o sprovođenju objedinjene procedure, može postojati samo jedan zahtev kojim se zahtev odbacuje iz formalnih razloga. Zaključak donet po članu 12. stav 2. Pravilnika predstavljao bi „konačan“ zaključak.

Ispravku svih tehničkih grešaka treba vršiti po službenoj dužnosti, saglasno odredbama Zakona o opštem upravnom postupku, odnosno nema potreba da se u tom cilju vodi poseban sudski postupak (izuzev u situaciji kada je neko pravo prethodno pogrešno utvrđeno).

Ne postoji utvrđena „cena“ građevinske dozvole, već je prilikom podnošenja zahteva potrebno dostaviti dokaz o plaćenoj republičkoj administrativnoj taksi, čiji su iznosi utvrđeni Zakonom o republičkim administrativnim taksama.