Plaćanje doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta plaća se doprinos jedinici lokalne samouprave na čijoj teritoriji je planirana izgradnja objekta. Skupština jedinice lokalne samouprave opštim aktom utvrđuje zone i vrste namena objekta iz stava 2. ovog člana, iznose koeficijenata zone i koeficijenata namene, kriterijume, iznos i postupak umanjivanja doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta posebna umanjenja iznosa doprinosa za nedostajuću infrastrukturu kao i uslove i način obračuna umanjenja iz stava 5. ovog člana, i druge pogodnosti za investitore, metod valorizacije u slučaju plaćanja u ratama kao i druga pitanja od značaja za obračun i naplatu doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta, u skladu sa ovim zakonom, a svojim pojedinačnim aktom može predvideti dodatne pogodnosti za plaćanje doprinosa za objekte od posebnog značaja za razvoj jedinice lokalne samouprave.

Shodno citiranim odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, iznos doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta utvrđuje se u svakom konkretnom slučaju od strane jedinice lokalne samouprave.

Članom 14. Zakona o planiranju i izgradnji propisan je samo rok važenja Prostornog plana Republike Srbije (najmanje 10 godina, a najviše 25 godine), dok ostali prostorni planovi moraju biti u skladu sa njim. Nisu propisani rokovi u kojima je jedinica lokalne samouprave u obavezi da uskladi stanje na terenu sa planskim dokumentom.

Pitanje plaćanja doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta definisano je Zakonom o planiranju i izgradnji i odgovarajućom Odlukom jedinice lokalne samouprave. Obaveza plaćanja doprinosa proizlazi direktno iz odredaba navedenih propisa, nezavisno od toga da li je na predmetnoj lokaciji izvršeno opremanje građevinskog zemljišta. Faktičko uređenje vrši se u skladu sa planskim dokumentom jedinice lokalne samouprave prema srednjoročnim i godišnjim programima uređivanja koje donosi jedinica lokalne samouprave.

Imaoci javnih ovlašćenja su u obavezi da uslove iz svoje nadležnosti izdaju ISKLjUČIVO u postupku objedinjene procedure i ne postoji mogućnost neposrednog izdavanja stranci.

Uslovi se izdaju u svakom konkretnom postupku, pri čemu se izrada urbanističkog projekta vrši van objedinjene procedure, a lokacijski uslovi izdaju u okviru objedinjene procedure. Shodno tome, lokacijski uslovi se daju na osnovu konkretne tehničke dokumentacije, odnosno idejnog rešenja.

Ukoliko imalac javnih ovlašćenja ne postupa na način i u rokovima propisanim Zakonom o planiranju i izgradnji, postoji njegova prekršajna odgovornost, saglasno članu 211a Zakona.

Članom 140. Zakona o planiranju i izgradnji nije predviđena mogućnost produžetka važenja građevinske dozvole, osim u slučaju kada je stepen završenosti objekata preko 80%, odnosno ako se u postupku utvrdi da je objekat ukrovljen, sa postavljenom spoljnom stolarijom i izvedenim razvodima unutrašnjih instalacija koje omogućavaju njegovo priključenje na spoljnu mrežu infrastrukture. S obzirom na činjenicu da u konkretnom slučaju radovi nisu ni otpočeli, građevinska dozvola je prestala da važi po isteku 2 godina od pravosnažnosti,, bez potrebe za donošenjea posebnog akta kojim se to konstatuje ili utvrđuje.

Pitanje plaćanja naknade za uređivanje građevinskog zemljišta definisano je Zakonom o planiranju i izgradnji i odgovarajućom Odlukom jedinice lokalne samouprave. Obaveza plaćanja naknade proizlazi direktno iz odredaba navedenih propisa, nezavisno od toga da li je na predmetnoj lokaciji izvršeno opremanje građevinskog zemljišta. Faktičko uređenje vrši se u skladu sa planskim dokumentom jedinice lokalne samouprave prema srednjoročnim i godišnjim programima uređivanja koje donosi jedinica lokalne samouprave.

Doprinos za uređivanje građevinskog zemljišta ne obračunava se za objekte javne namene u javnoj svojini, objekte komunalne i druge infrastrukture, proizvodne i skladišne objekte, podzemne etaže objekata visokogradnje (prostor namenjen za garažiranje vozila, podstanice, trafostanice, ostave, vešernice i sl.), osim za delove podzemne etaže koje se koriste za komercijalne delatnosti, otvorena dečja igrališta, otvorene sportske terene i atletske staze, saglasno članu 97. stav 8. Zakona o planiranju i izgradnji.

Shodno tome, za proizvodne objekte se ne plaća naknada za sve delove koji su u funkciji neke od napred citiranih namena.

Shodno citiranoj odredbi Zakona o planiranju i izgradnji, obaveza izrade elaborata o zaštiti od požara postoji samo za objekta za koje je zakonom kojim se uređuje zaštita od požara propisana mera obavezne zaštite od požara, i to kao sastavni deo projekta za građevinsku dozvolu.

Zakonom o planiranju i izgradnji nije predviđen „tehnološki“ objekat. Iz opisa objekata u pitanja zaključujemo da je reč o objektima regulisanim zakonom kojim se uređuje rudarstvo, odnosno rudarskim objektima, postrojenjima i uređajima. Postupak u vezi sa izgradnjom tih objekata regulisan je Zakonom o rudarstvu i geološkim istraživanjima.

Shodno čl. 41. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure („Sl. Glasnik Rs“, br.22/2015) uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole prilaže se:

1) projekat za izvođenje sa potvrdom i overom investitora, lica koje vrši stručni nadzor i izvođača radova da je izvedeno stanje jednako projektovanom u slučaju da u toku građenja nije odstupljeno od projekta za izvođenje, odnosno projekat izvedenog objekta izrađen u skladu sa pravilnikom kojim se uređuje sadržina tehničke dokumentacije;

2) izveštaj komisije za tehnički pregled, kojim se utvrđuje da je objekat podoban za upotrebu, sa predlogom za izdavanje upotrebne dozvola;

3) dokaz o plaćanju propisanih taksi, odnosno naknada;

4) sertifikat o energetskim svojstvima objekta, ako je za objekat propisana obaveza pribavljanja sertifikata o energetskim svojstvima;

5) dokaz o uplati administrativne takse za izdavanje upotrebne dozvole;

6) elaborat geodetskih radova za izvedeni objekat i posebne delove objekta;

7) elaborat geodetskih radova za podzemne instalacije. 

U slučaju kada je objekat kategorije A:

U skladu sa čl.5. Pravilnika o objektima na koje se ne primenjuju pojedine odredbe Zakona o planiranju („Sl.Glasnik RS“, br.22/2015) „Odredbe Zakona o obavezi tehničkog pregleda objekta ne primenjuju se za utvrđivanje podobnosti objekata kategorije "A", u skladu sa propisom kojim se uređuje klasifikacija objekata.U slučaju objekata pomenute kategorije, investitor uz zahtev za upotrebnu dozvolu dostavlja potvrdu o tome da je objekat priključen ili je podoban da bude priključen na infrastrukturnu mrežu, za priključke koji su predviđeni građevinskom dozvolom.“

Takođe, shodno čl.74. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata („Sl. Glasnik RS“, br. 77/2015) za objekte kategorije "A", za koje izrada projekta za izvođenje nije obavezna, umesto projekta izvedenog objekta može se priložiti i geodetski snimak izvedenog objekta na parceli, na overenoj katastarsko-topografskoj podlozi.