Rezultati pretrage naše baze pitanja i odgovora na temu građevinskih dozvola i odredaba Zakona o planiranju i izgradnji. Ukoliko ne nađete odgovor koji ste tražili, možete nam poslati vaše pitanje preko stranice za postavljanje pitanja Spisak pronađenih pitanja i odgovora u PDF formatu možete snimiti na svoj računar sa ovog linka
Pretraga pitanja i odgovora
Izgradnja objekata (glavnih i pomoćnih) na katastarskoj parceli vrši se u skladu sa pravilima građenja u planskom dokumentu.
Ukupan indeks izgrađenosti i zauzetosti glavnog i pomoćnog objekta ne sme prelaziti indeks izgrađenosti i zauzetosti propisan planskim dokumentom.
Pravilnikom o klasifikaciji objekata („Sl.glasnik RS“, br. 22/2015) propisuje se klasifikacija objekata prema nameni, funkcionalnim i strukturalnim karakteristikama i stepenu uticaja na okruženje, s obzirom na rizike vezane za izgradnju i eksploataciju.
Tekst Pravilnika o klasifikaciji objekata možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije Propisi, podsekcija Pravilnici.
Objekti koji se sastoje iz delova koji spadaju u različite klase i kategorije
Član 6.
Za složene objekte koji se sastoje od delova različite klase, svakom delu određuje se klasa i iskazuje procentualnom zastupljenošću u ukupnoj površini objekta.
Za zgrade koje se sastoje od više delova različite kategorije određuje se kategorija zgrade u celini, tako da joj se dodeljuje kategorija više zahtevnog dela.
Za objekte koji se sastoje od zgrade i inženjerskog objekta, odnosno dela objekta, svakom objektu, odnosno delu objekta, se određuje se posebna kategorija.
Iz pitanja se ne može videti o kakvom ograđivanju je reč.
Ukoliko je u konkretnom slučaju reč o postavljanju žičane ili drvene ograde, za izvođenje ovih radova nije potrebno pribavljati nikakav akt nadležnog organa.
Takođe, ukoliko se ograđivanje u konkretnom slučaju može podvesti pod radove definisane članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji, potrebno je pribaviti rešenje kojim se odobrava izvođenje radova iz čl.145. Zakona.
Ne mogu se izvoditi radovi na javnoj površini ukoliko je investitor privatno lice, već isključivo imalac javnih ovlašćenja kome je ta površina poverena na održavanje i upravljanje.
Da, zakon propisuje proveru tehničke dokumentacije, odnosno tehničku kontrolu projekta za građevinsku dozvolu,
Kontrolu sadržaja tehničke dokumentacije više ne vrši organ uprave, već privredno društvo, odnosno drugo pravno lice i preduzetnik koji ispunjavaju uslove za izradu tehničke dokumentacije propisane zakonom i koje odredi investitor.
Shodno čl.129. stav 4. Zakona o planiranju i izgradnji, tehnička kontrola projekta za građevinsku dozvolu obuhvata naročito proveru: usklađenosti sa svim uslovima i pravilima sadržanim u lokacijskim uslovima, zakonom i drugim propisima, tehničkim normativima, standardima i normama kvaliteta, kao i međusobne usklađenosti svih delova tehničke dokumentacije; usklađenosti projekta sa rezultatima prethodnih istraživanja (prethodni radovi); ocenu odgovarajućih podloga za temeljenje objekata; proveru ispravnosti i tačnosti tehničko-tehnoloških rešenja objekta i rešenja građenja objekata; stabilnosti i bezbednosti; racionalnosti projektovanih materijala; uticaja na životnu sredinu i susedne objekte.
Takođe, shodno čl 77. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata („Sl. glasnik RS“, br.77/2015),tehničkom kontrolom projekta za građevinsku dozvolu proverava se, između ostalog, da li je projekat za građevinsku dozvolu usklađen sa zakonima i drugim propisima i da li je izrađen u svemu prema tehničkim propisima, standardima i normativima koji se odnose na projektovanje i građenje te vrste i klase objekta
Tokom izgradnje objekta, proveru da li izvršeni radovi, odnosno materijal, oprema i instalacije koji se ugrađuju odgovaraju zakonu i propisanim standardima, tehničkim normativima i normama kvaliteta vrši građevinski inspektor.
Kontrola izvedenih radova sa građevinskom dozvolom i tehničkom dokumentacijom na osnovu koje se objekat gradio, kao i sa tehničkim propisima i standardima koji se odnose na pojedine vrste radova, odnosno materijala, opreme i instalacija vrši se kroz tehnički pregled objekta.
Pravilnikom o minimalnim garantnim rokovima za pojedine vrste objekata odnosno radova („Sl. glasnik RS“, br.93/2011) ne propisuju se minimalni garantni rokovi za navedenu vrstu objekata, pa se primenjuje opšti garantni rok, u trajanju od 2 godine.
Shodno članu 31. Zakona o planiranju i izgradnji, pravila građenja u prostornom planu područja posebne namene, prostornog plana jedinice lokalne samouprave i planovima generalne i detaljne regulacije sadrže, između ostalog, uslove za parcelaciju, preparcelaciju i formiranje građevinske parcele, kao i minimalnu i maksimalnu površinu građevinske parcele.
Na osnovu člana 65. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji, na jednoj katastarskoj parceli može se obrazovati veći broj građevinskih parcela, koje se mogu deliti parcelacijom do minimuma utvrđenog primenom pravila o parcelaciji ili ukrupniti preparcelacijom, a prema planiranoj ili postojećoj izgrađenosti, odnosno, planiranoj ili postojećoj nameni građevinske parcele, na osnovu projekta parcelacije.
Projekat preparcelacije izrađuje ovlašćeno privredno društvo, odnosno drugo pravno lice ili preduzetnik koje je upisano u odgovarajući registar. Projekat preparcelacije potvrđuje organ jedinice lokalne samouprave nadležan za poslove urbanizma. Ako nadležni organ utvrdi da projekat preparcelacije, odnosno parcelacije nije urađen u skladu sa važećim planskim dokumentom, odnosno podzakonskim aktom kojim se utvrđuju opšta pravila parcelacije, regulacije i izgradnje, obavestiće o tome podnosioca zahteva.
Shodno citiranim odredbama Zakona, obaveza nadležnog organa je da izvrši proveru da li je dostavljeni projekat parcelacije urađen u skladu sa važećim planskim dokumentom, odnosno podzakonskim aktom kojim se utvrđuju opšta pravila parcelacije i da Vas, ukoliko to nije slučaj, obavesti o tome (uključujući i razloge za neusklađenost).
Za uslove priključenja potrebno je podneti zahtev za izdavanje lokacijskih uslova, u skladu sa čl.6. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure („Sl. glasnik RS“, 22/2015 i 89/2015).
Za izgradnju stambenog objekta potrebno je pribaviti građevinsku dozvolu, u skladu sa čl. 15. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure.
Tekst Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije Propisi, podsekcija Pravilnici.
Napominjemo da kuće kontejnerskog tipa nisu posebno regulisane odredbama Zakona o planiranju i izgradnji.
Građenje se može vršiti ukoliko je u skladu sa planskim dokumentom.
Za dobijanje podataka o mogućnostima i ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli može se pribaviti informacija o lokaciji, odnosno lokacijski uslovi, u skladu sa čl. 53 i 53a Zakona o planiranju i izgradnji.
Član 53
Informacija o lokaciji sadrži podatke o mogućnostima i ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli, odnosno na više katastarskih parcela na osnovu planskog dokumenta.
Informaciju o lokaciji izdaje organ nadležan za izdavanje lokacijskih uslova u roku od osam dana od dana podnošenja zahteva, uz naknadu stvarnih troškova izdavanja te informacije.
Član 53a
Lokacijski uslovi su javna isprava koja sadrži podatke o mogućnostima i ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli koja ispunjava uslove za građevinsku parcelu, a sadrži sve uslove za izradu tehničke dokumentacije. Lokacijski uslovi se izdaju za izgradnju, odnosno dogradnju objekata za koje se izdaje građevinska dozvola, kao i za objekte koji se priključuju na komunalnu i drugu infrastrukturu.
U konkretnom slučaju bi bilo neophodno izvršiti uvid u status predmetnog objekta, u smislu stepena zašitite kao kulturnog dobra. Ukoliko je reč o nekom stepenu zaštite navedenom u članu 133. Stav 2. tačka 9) Zakona o planiranju i izgradnji, građevinsku dozvolu izdaje Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. Reč je o sledećim objektima: objekti u granicama nepokretnih kulturnih dobara od izuzetnog značaja i kulturnih dobara upisanih u Listu svetske kulturne i prirodne baštine, objekti u zaštićenoj okolini kulturnih dobara od izuzetnog značaja sa određenim granicama katastarskih parcela i objekata u zaštićenoj okolini kulturnih dobara upisanih u Listu svetske kulturne i prirodne baštine, objekti u zaštićenim područjima u skladu sa aktom o zaštiti kulturnih dobara