Ukoliko je u konkretnom slučaju reč o solarnom kolektoru koji se ne priključuju na elektrodistributivnu mrežu, za njegovo postavljanje nije potrebno pribavljati akt nadležnog organa za gradnju, odnosno akt za izvođenje radova, saglasno članu 144. Zakona o planiranju i izgradnji.

Ukoliko je planirano priključenje predmetnog kolektora na elektrodistributivnu mrežu, neophodno je pribaviti građevinsku dozvolu. Postupak podnošenja zahteva i dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole propisani su članom 135. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Pre podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole, potrebno je pribaviti lokacijske uslove, u skladu sa članom 6. Pravilnika. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Članom 181. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da, kad građevinski inspektor u vršenju inspekcijskog nadzora utvrdi da se objekat gradi, odnosno izvode pripremni radovi bez građevinske dozvole, pored mera propisanih Zakonom, narediće rešenjem bez odlaganja i zatvaranje gradilišta. U stavu 4. Istog člana propisano je da jedan primerak izvršnog rešenja kojim se naređuje zatvaranje gradilišta, građevinski inspektor dostavlja nadležnoj policijskoj upravi, dok nije predviđeno da se primerak rešenja dostavlja i nadležnom organu.

Međutim, kad građevinski inspektor, u vršenju inspekcijskog nadzora, utvrdi da je investitor nepoznat, rešenje, odnosno zaključak o dozvoli izvršenja dostavlja se pribijanjem na oglasnu tablu nadležnog organa i pribijanjem na objekat koji se gradi, odnosno upotrebljava, u skladu sa članom 182. stav 1. Zakona. U tom slučaju, rešenje, odnosno zaključak smatra se uredno dostavljenim danom pribijanja na oglasnu tablu nadležnog organa i pribijanjem na objekat koji se gradi, odnosno upotrebljava.

U zavisnosti od vrste radova čije se izvođenje planira, lokacijski uslovi se mogu izdati uvidom u planski dokument, odnosno separat ili pribavljanjem uslova za projektovanje i priključenje od imaoca javnih ovlašćenja.

Ukoliko se lokacijski uslovi mogu utvrditi uvidom u planski dokument, odnosno separat, nadležni organ je dužan da ih izda u roku od pet radnih dana od dana prijema zahteva za njihovo izdavanje. Ukoliko se lokacijski uslovi ne mogu izdati uvidom u planski dokument, odnosno separat, nadležni organ je dužan da uslove za projektovanje i priključenje pribavi od imaoca javnih ovlašćenja, u skladu sa uredbom koja uređuje izdavanje lokacijskih uslova.

Saglasno članu 53a stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji, lokacijski uslovi sadrže sve uslove za izradu tehničke dokumentacije, što podrazumeva i izradu idejnog projekta.

Sadržina i način vršenja tehničkog pregleda propisani su Pravilnikom o sadržini i načinu vršenja tehničkog pregleda objekta, sastavu komisije, sadržini predloga komisije o utvrđivanju podobnosti objekta za upotrebu, osmatranju tla i objekta u toku građenja i upotrebe i minimalnim garantnim rokovima za pojedine vrste objekata („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 27/2015 i 29/2016). Članom 4. predmetnog Pravilnika regulisano je da tehnički pregled obuhvata:

• proveru potpunosti tehničke i druge dokumentacije za izgradnju objekta, odnosno za izvođenje radova;
• kontrolu usklađenosti izvedenih radova sa građevinskom dozvolom, odnosno rešenjem iz člana 145. Zakona, tehničkom dokumentacijom na osnovu koje se objekat gradio, kao i sa tehničkim propisima i standardima koji se odnose na pojedine vrste radova, odnosno materijala, opreme i instalacija.

Saglasno citiranim odredbama Pravilnika, obaveza komisije za tehnički pregled objekta je da (između ostalog) izvrši kontrolu usklađenosti izvedenih radova sa građevinskom dozvolom, odnosno rešenjem iz člana 145. Zakona, u zavisnosti od toga na osnovu kog akta su predmetni radovi izvedeni. Komisija za tehnički pregled nema ovlašćenje, niti obavezu, da vrši kontrolu postupka izdavanja akta za izvođenje predmetnih radova.

Članom 43. stav 1. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisano je šta podrazumeva provera ispunjenosti formalnih uslova za postupanje po zahtevu za izdavanje upotrebne dozvole. U skladu sa citiranim članom Pravilnika, nadležni organ proverava ispunjenost sledećih uslova:

• da li je nadležan za postupanje po zahtevu;
• da li je podnosilac zahteva lice koje, u skladu sa Zakonom može biti podnosilac zahteva za izdavanje te upotrebne dozvole;
• da li je zahtev podnet u propisanoj formi i da li sadrži sve propisane podatke;
• da li je uz zahtev priložena sva dokumentacija propisana Zakonom i podzakonskim aktima donetim na osnovu Zakona;
• da li je uz zahtev priložen dokaz o uplati administrativnih taksi i naknada navedenih u članu 42. stav 2. tačka 3) Pravilnika.

Iz citiranih odredbi Pravilnika proizlazi da nadležni organ (odnosno referent zadužen za postupanje po zahtevu) nema ovlašćenje i obavezu da proverava licence lica koja su imenovana u sastav komisije za tehnički pregled, kao ni da li članovi komisije za tehnički pregled imaju licence koje su adekvatne za vrstu objekta koji je predmet tehničkog pregleda.

Članom 155. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da tehnički pregled objekata vrši komisija ili privredno društvo, odnosno drugo pravno lice kome investitor poveri vršenje tih poslova. Imajući to u vidu, investitor je odgovoran za ispunjenost zakonskih uslova lica kojima poveri vršenje poslova tehničkog pregleda.

Promena namene objekta bez izvođenja građevinskih radova, kao i promena namene uz izvođenje građevinskih radova vrši se na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova. Postupak izdavanja rešenja kojim se odobrava izvođenje radova, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Shodno odredbama člana 9. Zakona o finansiranju lokalne samouprave propisano je da skupština jedinice lokalne samouprave može uvoditi lokalne administrativne takse za spise i radnje u upravnim stvarima, kao i za druge spise i radnje koje organi jedinice lokalne samouprave izdaju, odnosno obavljaju u okviru poslova iz svoje izvorne nadležnosti.

Jedinica lokalne samouprave ne može uvesti lokalnu administrativnu taksu za spise i radnje iz nadležnosti organa za koje je zakonom kojim se uređuju republičke administrativne takse propisano plaćanje republičkih administrativnih taksi.

Članom 144. Zakona o opštem upravnom postupku propisano je da organ uvek može da ispravi svoje rešenje ili njegove overene prepise i ukloni greške u imenima ili brojevima, pisanju ili računanju i druge očigledne netačnosti. Rešenje o ispravci počinje da proizvodi pravna dejstva od kada i rešenje koje se ispravlja, ali ako je ispravka nepovoljna po stranku - od kada stranka bude obaveštena o ispravci.

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o opštem upravnom postupku, eventualna greška u rešenju o upotrebnoj dozvoli može biti uklonjena donošenjem rešenja o ispravci.

Članom 53a Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da su lokacijski uslovi javna isprava koja sadrži podatke o mogućnostima i ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli koja ispunjava uslove za građevinsku parcelu, a sadrži sve uslove za izradu tehničke dokumentacije. Lokacijski uslovi se izdaju za izgradnju, odnosno dogradnju objekata za koje se izdaje građevinska dozvola, kao i za objekte koji se priključuju na komunalnu i drugu infrastrukturu. U članu 57. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se lokacijski uslovi izdaju na osnovu odgovarajućeg (važećeg) planskog dokumenta.

Saglasno citiranim odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, lokacijski uslovi mogu se izdati samo za izgradnju objekta u skladu sa odredbama važećeg planskog dokumenta. Pribavljanje lokacijskih uslova obavezno prethodi izdavanju građevinske dozvole za izgradnju, odnosno dogradnju objekta za koji se izdaje građevinska dozvola, kao i za objekat koji se priključuje na komunalnu i drugu infrastrukturu.

Kada je reč o građevinskoj dozvoli, ona se, saglasno članu 135. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji, izdaje investitoru koji, uz ispunjenje ostalih uslova, ima odgovarajuće pravo na zemljištu ili objektu. Shodno tome, podnosilac zahteva za izdavanje građevinske dozvole mora imati rešne imovinsko-pravne odnose na predmetnoj parceli.

Pitanja u vezi sa eksproprijacijom nisu regulisana odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, već Zakona o eksproprijaciji („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 53/85, „Sl. list SRJ“ broj 16/2001 – odluka SUS i „Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 20/2009, 55/2013 – odluka US i 106/2016 – autentično tumačenje).

Dokumentacija za izgradnju je propisana na identičan način bez obzira na zonu u kojoj je predmetna izgradnja planirana.

Izgradnja objekata vrši se na osnovu građevinske dozvole. Postupak podnošenja zahteva i dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole propisani su članom 135. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Pre podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole, neophodno je pribaviti lokacijske uslove, u skladu sa čl. 53a – 57. Zakona i članom 6. Pravilnika. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Saglasno članu 136. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji, građevinska dozvola se izdaje rešenjem, u roku od pet radnih dana od dana podnošenja zahteva. Ukoliko su ispunjeni svi propisani uslovi, kao i ukoliko je uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole priložena sva propisana dokumentacija, ne postoji mogćnost da nadležni organ ne izda traženu građevinsku dozvolu.