Članom 61. stav 2. i 3. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se urbanističkim projektom za urbanističko-arhitektonsku razradu lokacije može utvrditi promena i precizno definisanje planiranih namena u okviru planom definisanih kompatibilnosti, prema proceduri za potvrđivanje urbanističkog projekta utvrđenoj Zakonom. Promena i precizno definisanje planiranih namena dozvoljena je kada je planom predviđena bilo koja od kompatibilnih namena.

Saglasno citiranim odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, mišljenja smo da je promena namene urbanističkim planom moguća, pod uslovom da je planom predviđena bilo koja od kompatibilnih namena. 

Članom 69. stav 10. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da na zemljištu iznad podzemnih delova objekta iz stava 1. tog člana, u koje spadaju i elektroenergetski vodovi, investitor ima pravo prolaza ili preleta ispod, odnosno iznad zemljišta, uz obavezu sopstvenika, odnosno držaoca tog zemljišta da ne ometa izgradnju, održavanje i upotrebu tog objekta. U tom slučaju, ne dostavlja se dokaz o rešenim imovinsko pravnim odnosima u smislu ovog zakona, niti se formira građevinska parcela za predmetno zemljište.

Citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji primenjuju se nezavisno od svojinskog režima zemljišta o kome je reč.

Mišljenja smo da predmetni objekti pripadaju klasifikacionom broju 125212 – Rezervoari za naftu i gas, kategorija „G“.

U Vašem pitanju nije navedeno o kom konkretnom zahtevu je reč, u okviru objedinjene procedure. Međutim, u svakom od članova Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji regulišu postupanje nadležnog organa po prijemu odgovarajućeg zahteva, propisano je da ukoliko nisu ispunjeni formalni uslovi za dalje postupanje po zahtevu, nadležni organ zahtev odbacuje zaključkom, uz navođenje svih nedostataka.

U skladu sa tim, nadležni organ je u obavezi da, postupajući po zahtevu kojim se pokreće određena faza objedinjene procedure, u zaključku o odbacivanju zahteva navede sve eventualne nedostatke. Eventualno navođenje nedostataka koji nisu bili navedeni u prvobitnom zaključku o odbacivanju zahteva, nije u skladu sa odredbama Pravilnika o  postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Odredbama Zakona o planiranju i izgradnji (član 69. stav 6) propisana je mogućnost građenja na poljoprivrednom  zemljištu isključivo za linijske infrastrukturne objekte, komunalnu infrastrukturu, elektroenergetske i elektronske objekte ili komunikacione mreže i uređaje, i to uz prethodno pribavljenu saglasnost ministarstva nadležnog za poslove poljoprivrede. Ostale vrste objekata mogu se graditi po sprovedenom postupku promene namene poljoprivrednog  zemljišta.

Ukoliko se radi o poljoprivrednom  zemljištu u građevinskom području sela prve, druge, treće, četvrte i pete katastarske klase, potrebno je pred opštinskim organom uprave nadležnim za poslove poljoprivrede pokrenuti postupak za promenu namene obradivog poljoprivrednog  zemljišta.

Saglasno članu 88. stav 5. Zakona o planiranju i izgradnji, vlasnik katastarske parcele kojoj je promenjena namena iz poljoprivrednog u građevinsko zemljište dužan je da plati naknadu za promenu namene zemljišta pre izdavanja građevinske dozvole, u skladu sa zakonom kojim se uređuje poljoprivredno zemljište.

Nakon završetka postupka promene namene poljoprivrednog zemljišta, potrebno je podneti zahtev za izdavanje dozvole za izgradnju odgovarajuće vrste objekta.

Članom 3. stav 2. tačka 16) Zakona o stanovanju i održavanju zgrada regulisano je da su zajednički delovi zgrade oni delovi zgrade koji ne predstavljaju poseban ili samostalni deo zgrade, koji služe za korišćenje posebnih ili samostalnih delova zgrade, odnosno zgradi kao celini. U zajedničke delove stambene zgrade, između ostalog,  spadaju i fasade. Članom 42. stav 1. tačka 8) Zakona o stanovanju i održavanju zgrada propisano je da stambena zajednica donosi odluku o preduzimanju radova na zajedničkim delovima zgrade, dok je u članu 44. stav 1. istog Zakona regulisano da se takva odluka donosi običnom većinom glasova prisutnih članova koji imaju pravo glasa po određenom pitanju.

Saglasno citiranim odredbama Zakona o stanovanju i održavanju zgrada, za izvođenje radova na zajedničkim delovima zgrade (fasadi) potrebno je pribaviti odgovarajuću odluku stambene zajednice, i to većinom glasova prisutnih članova stambene zajednice koji imaju pravo glasa po tom pitanju.

Mišljenja smo da je nadležni organ pravilno postupio kada je odbio Vaš drugi usaglašeni zahtev, s obzirom da je stavom 5. člana 18. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjne procedure elektronskim putem propisano da podnosilac zahteva može samo jednom iskoristiti pravo na podnošenje usaglašenog zahteva bez obaveze dostavljanja tehničke dokumentacije uz zahtev koji je odbačen i ponovnog plaćanja administrativne takse za podnošenje zahteva i naknade navedene u članu 16. stav 2. tačka 3)., a imajući u vidu odredbu člana 98. Zakona o opštem upravnom postupku kojima je supsidijarno regulisan odustanak od zahteva i posledice odustanka.

Članom 32. stav 4. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisano je da, ako je za prijavljenu vrstu radova zakonom koji uređuje bezbednost i zdravlje na radu propisana obaveza podnošenja elaborata o uređenju gradilišta, uz prijavu radova može biti podnet taj elaborat i izveštaj o početku radova, u kom slučaju nadležni organ u ime i za račun poslodavca nadležnoj inspekciji rada bez odlaganja prosleđuje taj elaborat i izveštaj.

Saglasno citiranoj odredbe Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, ukoliko je podnosilac zahteva priložio elaborat o uređenju gradilišta i izveštaj o početku radova, nadležni organ je u obavezi da taj elaborat i izveštaj, posredstvom CEOP-a, prosledi nadležnoj inspekciji rada u ime i za račun podnosioca zahteva.

Članom 17. stav 1. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisano je da nadležni organ, po prijemu zahteva za izdavanje građevinske dozvole, proverava ispunjenost formalnih uslova za postupanje po tom zahtevu. U stavu 2. istog člana regulisano je da u toj fazi postupka nadležni organ proverava i da li su podaci navedeni u izvodu iz projekta, koji je sastavni deo zahteva za izdavanje građevinske dozvole, u skladu sa izdatim lokacijskm uslovima, pri čemu se proverava usklađenost sa idejnim rešenjem samo u pogledu elemenata bitnih za utvrđivanje lokacijskih uslova, odnosno uslova za projektovanje i priključenje (u zavisnosti od vrste objekta, odnosno radova npr: namena, BRGP, gabarit, horizontalna i vertikalna regulacija, položaj na parceli, pristup parceli, broj funkcionalnih jedinica, kapaciteti i način priključenja na komunalnu i drugu infrastrukturu i sl.).

U skladu sa tim, ukoliko nadležni organ utvrdi da su podaci navedeni u izvodu iz projekta u skladu sa izdatim lokacijskim uslovima u pogledu elemenata bitnih za utvrđivanje lokacijskih uslova, odnosno uslova za projektovanje i priključenje, izdaje rešenje o građevinskoj dozvoli (pod uslovom da su ispunjeni svi formalni uslovi za postupanje po zahtevu). Prilikom postupanja po zahtevu za izdavanje građevinske dozvole, nadležni organ je ograničen sadržinom zahteva i priložene dokumentacije.

Obaveza izrade elaborata o uređenju gradilišta nije propisana odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, već Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 101/15). U članu 18. stav 2. Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu propisano je da je poslodavac koji izvodi radove na izgradnji ili rekonstrukciji građevinskog objekta ili vrši promenu tehnološkog procesa duže od sedam dana, dužan da izradi propisan elaborat o uređenju gradilišta koji uz izveštaj o početku rada dostavlja nadležnoj inspekciji rada.