Oblast: Najčešće postavljana pitanja (FAQ)
Na ovoj stranici se nalazi spisak najčešće postavljanih pitanja i odgovora (FAQ). Ukoliko ne nađete odgovor koji ste tražili, možete ga potražiti na stranici Sva pitanja ili na stranici sa pitanjima i odgovorima iz konkretne oblasti.
Spisak najčešće postavljanih pitanja i odgovora (FAQ) u PDF formatu možete snimiti na svoj računar sa ovog linka.
Zakonom o planiranju i izgradnji nije definisana kvadratura pomoćnog objekta. Građenje objekata (i glavnih i pomoćnih) na parceli vrši se u skladu sa pravilima građenja definisanih u planskom dokumentu. Građenje pomoćnih objekata vrši se na osnovu rešenja o odobrenju izvođenja radova.
Za građenje pomoćnog objekta potrebno je podneti zahtev za izdavanje rešenja o odobrenju izvođenja radova iz člana 145. Zakona o planiranju i izgradnji, u skladu sa članom 28. Pravilnika o objedinjenoj proceduri elektronskim putem. Podnošenje zahteva podnosi se kroz Centralni informacioni sistem, a sva uputstva za korišćenje portala za elektronsko podnošenje zahteva za građenje nalaze se u okviru odeljka „E-procedura“.
Predmetni radovi se smatraju dogradnjom objekta, u skladu sa članom 2. stav 33. Zakona o planiranju i izgradnji. Za izvođenje radova na dogradnji objekta potrebno je pribaviti građevinsku dozvolu, u skladu sa članom 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.
Zakon o održavanju stambenih zgrada u pojedinim odredbama nadgradnju objekta svrstava u radove na investicionom održavanju zgrada. Međutim, ova terminologija u Zakonu o održavanju stambenih zgrada se ne odnosi na investiociono održavanje objekta definisanog Zakonom o planiranju i izgradnji.
Takođe, shodno članu 134, stav 3. samostalnih članova Zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji, odredbe drugih zakona kojima se na drugačiji način uređuju pitanja koja su predmet uređivanja ovog zakona neće se primenjivati, osim zakona i propisa kojima se uređuje zaštita životne sredine.
Ne, objedinjenom procedurom nije obuhvaćen postupak uklanjanja objekta.
Uklanjanje objekta regulisano je članovim 167-171. Zakona o planiranju i izgradnji. U slučaju da je rušenje deo projekta pripremnih radova za izgradnju objekta, tada je sastavni deo projekta za građevinsku dozvolu, u skladu sa članom 26. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata. U tom slučaju, zahtev za izdavanje građevinske dozvole podnosi se kroz centralni informacioni sistem, a u skladu sa članom 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.
Nije moguće s obzirom na to da se menja spoljašnji izgled objekta.
Shodno članu 2. Uredbe o lokacijskim uslovima, lokacijski uslovi sadrže sve urbanističke, tehničke i druge uslove i podatke potrebne za izradu idejnog projekta, projekta za građevinsku dozvolu i projekta za izvođenje, u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji.
Izuzetno od stava 1. ovog člana lokacijski uslovi se ne izdaju za izvođenje radova na investicionom održavanju objekta i uklanjanju prepreka za osobe sa invaliditetom, radove kojima se ne menja spoljni izgled, ne povećava broj funkcionalnih jedinica i kapacitet instalacija, adaptaciju, sanaciju, građenje zidanih ograda, kao i u svim ostalim slučajevima izvođenja radova kojima se ne vrši priključenje na komunalnu infrastrukturu odnosno ne menjaju kapaciteti i funkcionalnost postojećih priključaka na infrastrukturnu mrežu, osim u slučajevima za koje je Zakonom o planiranju i izgradnji, odnosno planskim dokumentom propisana obaveza pribavljanja uslova.
1. Za izvođenje radova na adaptaciji objekta izdaje se rešenje o odobrenju izvođenja radova, saglasno članu 145. Zakona o planiranju i izgradnji i članovima 28. i 29. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.
2. Članom 28. stavovima 2. i 3. Pravilnika o postupku sprovođenja elektronske procedure elektronskim putem propisana je dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje rešenja o odobrenju izvođenja radova u skladu sa čl.145. Zakona o planiranju i izgradnji.
3. Ukoliko su ispunjeni formalni uslovi za postupanje po zahtevu, nadležni organ donosi rešenje u skladu sa članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji, u roku od pet radnih dana od dana podnošenja zahteva.
4. Troškovi izdavanja rešenja sastoje se iz administrativne takse za podnošenje zahteva i donošenje rešenja i naknade za Centralnu evidenciju objedinjene procedure (CEOP). Iznos naknade za centralnu evidenciju propisan je članom 27a Odluke o naknadama za poslove registracije i druge usluge koje pruža Agencija za privredne registre („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 119/13, 138/14, 45/15 i 106/15). Kada je reč o iznosu administrativne takse za podnošenje zahteva i donošenje rešenja, potrebno je obratiti se organu nadležnom za izdavanje rešenja u konkretnom slučaju.
Sve propise možete pronaći na internet stranici www.gradjevinskedozvole.rs, u okviru sekcije „Propisi“.
Izmena rešenja o građevinskoj dozvoli regulisana je članom 141. Zakona o planiranju i izgradnji. Shodno citiranom članu Zakona, ako se nakon pravnosnažnosti rešenja o građevinskoj dozvoli promeni investitor, novi investitor je dužan da u roku od 15 dana od dana nastanka promene, podnese organu koji je izdao građevinsku dozvolu zahtev za izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli. Uz zahtev za izmenu rešenja prilaže se dokaz o pravu svojine, odnosno drugom pravu na zemljištu radi izgradnje objekta, odnosno dokaz o pravu svojine na objektu radi rekonstrukcije objekta i drugi pravni osnov sticanja prava svojine na objektu u izgradnji.
Članom 140. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da građevinska dozvola prestaje da važi ako se ne otpočne sa građenjem objekta, odnosno izvođenjem radova, u roku od dve godine od dana pravnosnažnosti rešenja kojim je izdata građevinska dozvola, odnosno ako se u roku od pet godina od dana pravnosnažnosti rešenja kojim je izdata građevinska dozvola, ne izda upotrebna dozvola, osim za objekte iz člana 133. Zakona, objekte komunalne infrastrukture koji se izvode fazno i porodične stambene zgrade koje investitor gradi radi rešavanja svojih stambenih potreba.
Zakonom nije propisana mogućnost oduzimanja zemljišta zbog prestanka gradnje.
U skladu sa članom 2. tačka 33. Zakona o planiranju i izgradnji (izvođenje građevinskih i drugih radova kojima se izgrađuje novi prostor van postojećeg gabarita objekta i sa njim čini građevinsku, funkcionalnu ili tehničku celinu) navedeni radovi se smatraju dogradnjom. Za izvođenje radova na dogradnji objekta neophodno je pribaviti građevinsku dozvolu. Postupak izdavanja građevinske dozvole, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 135. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu u okviru sekcije „Propisi“.
S obzirom na to da je članom 135. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano da se građevinska dozvola izdaje investitoru koji ima odgovarajuće pravo na objektu, neophodno je da prethodno rešite imovinsko – pravne odnose u vezi sa objektom za koji je predat zahtev za legalizaciju.
Od stupanja na snagu Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem (1. januar 2016. godine), objedinjena procedura, odnosno određene faze objedinjene procedure pokreću se pred nadležnim organom popunjavanjem odgovarajućeg zahteva, odnosno prijave kroz centralni informacioni sistem, koji se potpisuje kvalifikovanim elektronskim potpisom.
To znači da se i zahtev za izdavanje rešenja o odobrenju izvođenja radova po članu 145. Zakona o planiranju i izgradnji može podneti isključivo posredstvom Centralnog informacionog sistema, popunjavanjem odgovarajućeg zahteva.
Promena namene objekta bez izvođenja građevinskih radova, promena namene uz izvođenje građevinskih radova, kao i izvođenje radova na razdvajanju ili spajanju poslovnog ili stambenog prostora vrši se na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova, odnosno promena namene objekta, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole.
Postupak izdavanja rešenja kojim se odobrava izvođenje radova, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu http://gradjevinskedozvole.rs u okviru Sekcije „Propisi“.
Uz zahtev za izdavanje rešenja kojim se odobrava izvođenje radova prilaže se idejni projekat izrađen u skladu sa Pravilnikom o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata.