U skladu sa članom 69. stav 11. Zakona o planiranju i izgradnji, na zemljištu iznad podzemnih delova elektroenergetskih objekta investitor ima pravo prolaza ili preleta ispod, odnosno iznad zemljišta, uz obavezu sopstvenika, odnosno držaoca tog zemljišta da ne ometa izgradnju, održavanje i upotrebu tog objekta. U tom slučaju, ne dostavlja se dokaz o rešenim imovinsko pravnim odnosima u smislu ovog zakona, niti se formira građevinska parcela za predmetno zemljište.

Članom 18. stav 1. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisano je da nadležni organ, postupajući po zahtevu za izdavanje građevinske dozvole, odbacuje zahtev zaključkom ukoliko nisu ispunjeni formalni uslovi za dalje postupanje po zahtevu, propisani članom 17. Pravilnika, uz navođenje svih nedostataka. Članom 17. stav 1. tačka 4) Pravilnika propisano je da nadležni organ, proveravajući ispunjenost formalnih uslova za postupanje po zahtevu, između ostalog proverava i da li je uz zahtev priložena sva dokumentacija propisana Zakonom i podzakonskim aktima donetim na osnovu Zakona. Imajuću u vidu citirane odredbe Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, nadležni organ je u obavezi da po prijemu zahteva za izdavanje građevinske dozvole izvrši proveru ispunjenosti svih formalnih uslova za dalje postupanje po zahtevu, odnosno nema pravo da, postupajući po usaglašenom zahtevu, navodi nedostatke koji nisu bili prvobitno konstatovani, tj. navedeni.

Članom 3. stav 8. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisano je da donosilac akata izdatog u objedinjenoj proceduri izdaje klauzulu pravnosnažnosti tog akta u formi potvrde sastavljene u skladu sa stavom 2. istog člana, odnosno u formi elektronskog dokumenta, u pdf formatu, potpisanom kvalifikovanim elektronskim potpisom.

Iz citirane formulacije Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem proizlazi da podnosilac zahteva nije u obavezi da prilaže bilo koji dokument uz zahtev za izdavanje klauzule pravnosnažnosti akta izdatog u objedinjenoj proceduri.

Članom 53. tačka 2) Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisano je da je registrator registra objedinjenih procedura dužan da obezbedi javnu dostupnost podataka o toku svakog pojedinačnog predmeta, kao i objavljivanje lokacijskih uslova, građevinske i upotrebne dozvole i rešenja iz člana 145. Zakona kroz Centralni informacioni sistem, u roku od tri radna dana od dana njihovog izdavanja.

U skladu sa citiranim odredbama Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, pretragu objavljenih lokacijskih uslova i građevinskih dozvola možete izvršiti koristeći Centralni informacioni sistem, posredstvom sledećeg linka:

https://ceop.apr.gov.rs/eregistrationportal/Public/Manage/Publications

Visina naknada za usluge Centralnog registra objedinjenih procedura (CEOP) propisana je Odlukom o naknadama za poslove registracije i druge usluge koje pruža Agencija za privredne registre („Sl. glasnik RS", br. 119/13, 138/14, 45/2015 i 106/15).

Kada je reč o visini naknada koje se odnose na lokacijske uslove, iznosi su sledeći:

• za izdavanje i izmenu lokacijskih uslova za klase objekata iz kategorije „A” i „B” 1.000,00 dinara;
• za izdavanje i izmenu lokacijskih uslova za klase objekata iz kategorije „V” i „G” 2.000,00 dinara.

Članom 3. st. 8 – 9. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisano je da donosilac akata izdatog u objedinjenoj proceduri izdaje klauzulu pravnosnažnosti tog akta u formi potvrde sastavljene u skladu sa stavom 2. tog člana, odnosno u formi elektronskog dokumenta, u pdf formatu, potpisanom kvalifikovanim elektronskim potpisom. Nadležni organ, odnosno imalac javnih ovlašćenja, će na zahtev i o trošku zainteresovanog lica, tom licu izdati u papirnom obliku prepis dokumenta koji je u okviru objedinjene procedure izdao u elektronskoj formi.

Nadležni organ kome je podnet zahtev za izdavanje rešenja o odobrenju izvođenja radova na adaptaciji objekta razmenjuje akte u postupku objedinjene procedure sa podnosiocem zahteva. Ukoliko je nadležni organ doneo rešenje o odobrenju izvođenja radova, primerak rešenja je dostavljen podnosiocu zahteva (punomoćniku) elektronskim putem, posredstvom Centralnog informacionog sistema.

U skladu sa članom 3. stav 9. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, nadležni organ, odnosno imalac javnih ovlašćenja, će na zahtev i o trošku zainteresovanog lica, tom licu izdati u papirnom obliku prepis dokumenta koji je u okviru objedinjene procedure izdao u elektronskoj formi.

Članom 2. tačka 24) Zakona o planiranju i izgradnji pomoćni objekat definisan je kao objekat koji je u funkciji glavnog objekta, a gradi se na istoj parceli na kojoj je sagrađen ili može biti sagrađen glavni stambeni, poslovni ili objekat javne namene (garaže, ostave, septičke jame, bunari, cisterne za vodu i sl.).

Saglasno citiranoj odredbi Zakona o planiranju i izgradnji,  pomoćni objekat može bii isključivo u funkciji glavnog objekta, odnosno ne može (u celini niti delimično) da služi nameni koja je predviđena za glavni objekat (stambeni, poslovni ili objekat javne namene).

Pravilnik o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 113/2015, 96/2016 i 120/2017) stupio je na snagu dana 01.01.2016. godine. Članom 3. stav 1. navedenog Pravilnika propisano je da se objedinjena procedura, odnosno određene faze objedinjene procedure pokreću pred nadležnim organom popunjavanjem odgovarajućeg zahteva, odnosno prijave kroz Centralni informacioni sistem, koji se potpisuje kvalifikovanim elektronskim potpisom.

Imajući u vidu da postupak za izdavanje upotrebne dozvole predstavlja posebnu fazu objedinjene procedure, zahtev za izdavanje upotrebne dozvole podnosi se u elektronskoj formi, popunjavanjem odgovarajućeg zahteva kroz Centralni informacioni sistem. Saglasno članu 3. stav 3. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, tehnička dokumentacija se dostavlja u dwf ili dwg formatu, potpisanom kvalifikovanim elektronskim potpisom, u skladu sa propisom koji uređuje sadržinu, način i postupak izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata, a ako taj format nije potpisan, ta dokumentacija se dostavlja i u pdf formatu, potpisanom kvalifikovanim elektronskim potpisom.

Nejasno je na koja lica se misli pod formulacijom „ista lica“.

Članom 32. stav 2. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisano je da, ukoliko nisu ispunjeni formalni uslovi za potvrđivanje prijave radova, nadležni organ bez odlaganja odbacuje prijavu. Citiranim članom Pravilnika nije propisano kojim aktom se vrši odbacivanje prijave.

Članom 16. stav 2. Zakona o opštem upravnom postupku propisano je da su upravni akti rešenja i zaključci. Članom 146. stav 1. istog Zakona regulisano je da je zaključak upravni akt kojim organ upravlja postupkom i koji se donosi kad tim zakonom nije određeno da se donosi rešenje. Odredbama Zakona o opštem upravnom postupku nije određeno da se u situaciji obuhvaćenoj članom 32. stav 2. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem donosi rešenje. Imajući to u vidu, mišljenja smo da se odbacivanje prijave radova vrši zaključkom.

Pojam investitora definisan je u članu 2. tačka 43) Zakona o planiranju i izgradnji, i to kao lice koje po osnovu zaključenog i overenog ugovora sa investitorom finansira, odnosno sufinansira izgradnju, dogradnju, rekonstrukciju, adaptaciju, sanaciju ili izvođenje drugih građevinskih odnosno investicionih radova predviđenih ovim zakonom.

Saglasno citiranoj zakonskoj definiciji, mora postojati zaključen (i overen) ugovor sa investitorom radova, kako bi određeno fizičko ili pravno lice imalo svojstvo finansijera tih radova u smislu odredaba Zakona o planiranju i izgradnji.

Odredbama člana 148. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da investitor podnosi prijavu radova organu koji je izdao građevinsku dozvolu najkasnije osam dana pre početka izvođenja radova.

Uz prijavu radova podnosi se dokaz o regulisanju obaveza u pogledu doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta, u skladu sa ovim zakonom, kao i dokaz o plaćenoj administrativnoj taksi.

Za linijske infrastrukturne objekte, pored dokaza iz stava 2. ovog člana, kada je rešenje o građevinskoj dozvoli izdato na osnovu konačnog rešenja o eksproprijaciji, dostavlja se i akt ministarstva nadležnog za poslove finansija o uvođenju u posed nepokretnosti, u skladu sa posebnim zakonom, odnosno zaključen ugovor o pravu službenosti u skladu sa ovim zakonom.

U prijavi iz stava 1. ovog člana investitor navodi datum početka i rok završetka građenja, odnosno izvođenja radova.

Nadležni organ o podnetoj prijavi obaveštava građevinsku inspekciju.

Rok za završetak građenja počinje da teče od dana podnošenja prijave iz stava 1. ovog člana.

Iako propisima nije izričito propisan postupak i način produženja roka završetka građenja, odnosno izvođenja radova, smatramo da bi investitor mogao da podnese novu prijavu radova kroz CEOP shodno odredbama člana 31. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, ukoliko mu je istekao rok završetka građenja, odnosno izvođenja radova, naveden po prethodnoj prijavi radova.

Takva situacija nije izričito navedena u propisima, ali ukoliko takse nisu iskorišćene, smatramo da bi nadležni organi trebalo da prihvate plaćene takse kao validan dokaz o uplati, s tim što bi to trebalo navesti u rubrici „komentar“ prilikom podnošenja sledećeg zahteva. Dakle potrebno je da se obratite nadležnom organu i da se informišete o istom.

Vama svakako ostaje mogućnost da se obratite zahtevom za povraćaj novca organu kome ste izvršili uplatu sredstava.

Shodno odredbama člana 154. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se podobnost objekta za upotrebu utvrđuje se tehničkim pregledom. Tehnički pregled objekta vrši se po završetku izgradnje objekta, odnosno dela objekta koji predstavlja tehničko-tehnološku celinu i može se kao takav samostalno koristiti u skladu sa ovim zakonom. Tehnički pregled može se vršiti i uporedo sa izvođenjem radova. Tehnički pregled obuhvata kontrolu usklađenosti izvedenih radova sa građevinskom dozvolom i tehničkom dokumentacijom na osnovu koje se objekat gradio, kao i sa tehničkim propisima i standardima koji se odnose na pojedine vrste radova, odnosno materijala, opreme i instalacija.

Članom 155. istog zakona propisano je da tehnički pregled objekata vrši komisija ili privredno društvo, odnosno drugo pravno lice kome investitor poveri vršenje tih poslova i koje je upisano u odgovarajući registar za obavljanje tih poslova, u skladu sa ovim zakonom i podzakonskim aktom donetim na osnovu ovog zakona, kojim se uređuje sadržina zapisnika o tehničkom pregledu, sastav komisije za tehnički pregled, kao i način vršenja tehničkog pregleda. Kada je predmet tehničkog pregleda objekat za koji su utvrđene posebne mere zaštite od požara, član komisije za tehnički pregled je i inženjer protivpožarne zaštite sa odgovarajućom licencom. Tehnički pregled objekta obezbeđuje investitor, u skladu sa ovim zakonom. Troškove tehničkog pregleda snosi investitor. Izuzetno od odredbe iz stava 3. ovog člana, tehnički pregled objekta, ili dela objekta koji predstavlja celinu i može se kao takav samostalno koristiti, može obezbediti i drugo lice koje za to ima interes, u kom slučaju to lice snosi troškove tehničkog pregleda. Lice iz stava 5. ovog člana nakon pribavljenog pozitivnog mišljenja komisije za tehnički pregled objekta ima pravo da podnese zahtev za izdavanje upotrebne dozvole.

Dakle, dostavljanje dokumentacije za potrebe izrade izveštaja tehničkog pregleda objekta komisiji ne dostavlja se kroz CEOP.

Uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole prilaže se izveštaj komisije za tehnički pregled kojim se utvrđuje da je objekat podoban za upotrebu sa predlogom da se može izdati upotrebna dozvola, projekat za izvođenje ili projekat izvedenog stanja, elaborat geodetskih radova za izvedeni objekat i posebne delove objekta, kao i elaborat geodetskih radova za podzemne instalacije i sertifikat o energetskim svojstvima objekta, ako je za objekat propisana obaveza pribavljanja sertifikata o energetskim svojstvima.

Članom 2. tačka 21) Zakona o planiranju i izgradnji, investitor je definisan kao lice za čije potrebe se gradi objekat i na čije ime glasi građevinska dozvola, iz čega proizlazi da investitor može biti fizičko ili pravno lice.

Saglasno članu 76. Zakona o lokalnoj samoupravi, mesna zajednica, odnosno drugi oblik mesne samouprave ima svojstvo pravnog lica u okviru prava i dužnosti utvrđenih statutom i odlukom o osnivanju.

Imajući u vidu odredbe citiranih propisa, mesna zajednica, odnosno drugi oblik mesne samouprave može biti investitor u smislu Zakona o planiranju i izgradnji, pod uslovom da je ta mogućnost utvrđena statutom i odlukom o osnivanju.

Kao što je u Vašem pitanju navedeno, članom 126. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji proipisano je da tehničku dokumentaciju za izgradnju objekata može da izrađuje privredno društvo, odnosno drugo pravno lice, odnosno preduzetnik koji su upisani u registar privrednih subjekata. Članom 3. istog Zakona regulisano je da privredno društvo stiče svojstvo pravnog lica registracijom u registar privrednih subjekata u skladu sa zakonom kojim se uređuje registracija, odnosno Zakonom o postupku registracije u Agenciji za privredne registre („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 99/2011 i 83/2014).

Kada je reč o udruženjima, ona predstavljaju pravna lica koja se upisuju u registar udruženja, pri čemu i udruženje stiče status pravnog lica danom upisa u registar, dok je sâm upis dobrovoljan.

Imajući u vidu odredbe citiranih propisa, udruženja ne ispunjavaju zakonski uslov za izradu tehničke dokumentacije za izgradnju objekata, jer se upisuju u registar udruženja, a ne u registar privrednih subjekata (bez obzira na činjenicu što se oba registra vode kod Agencije za privredne registre).

Članom 209. stav 1. tačka 2) Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da će se kazniti novčanom kaznom od 25.000 do 50.000 dinara ili kaznom zatvora do 30 dana za prekršaj odgovorno službeno lice u nadležnom organu uprave ako ne izda lokacijske uslove, građevinsku, odnosno upotrebnu dozvolu u propisanom roku. Članom 8g stav 7. tačka 1) propisano je da je registrator centralne evidencije objedinjenih procedura dužan da bez odlaganja podnese prekršajnu prijavu protiv odgovornog lica u nadležnom organu, zbog navedenog prekršaja.

Shodno citiranim odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, ukoliko u konkretnom slučaju nadležni organ ne izda lokacijske uslove u propisanom roku, možete se obratiti registratoru centralne evidencije objedinjenih procedura, radi podnošenja prekršajne prijave protiv odgovornog lica u nadležnom organu, zbog navedenog prekršaja.

Članom 4. stav 1. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisano je da se dostava podnesaka, akata i dokumentacije u objedinjenoj proceduri između podnosioca zahteva i nadležnog organa, kao i između nadležnog organa i imalaca javnih ovlašćenja obavlja elektronskim putem kroz CIS. U stavu 2. istog člana propisano je da se dostava smatra izvršenom danom kada je podnesak, odnosno akt, odnosno dokumentacija od strane pošiljaoca prosleđena primaocu kroz CIS.

Odredbama člana 28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisan je postupak za izdavanje rešenja  kojim se odobrava izvođenje radova iz člana 145., kao i šta se prilaže uz zahtev.

Pravilnik o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem možete pronaći na sledećm linku ovde.

Prilikom popunjavanja podataka o objektu i radovima popunjavate podatke vezano samo za posebni deo (stan-poslovni prostor) za koji tražite dozvolu za izvođenje radova, odnosno popunjavate podatke i dajete odgovore na pitanja koja Vam postavlja sistem.

Ukoliko nema finansijera  te podatke ne popunjavate, a shodno članu 2. tački 43) Zakona o planiranju i izgradnji finansijere je lice koje po osnovu zaključenog i overenog ugovora sa investitorom finansira, odnosno sufinansira izgradnju, dogradnju, rekonstrukciju, adaptaciju, sanaciju ili izvođenje drugih građevinskih odnosno investicionih radova predviđenih ovim zakonom i na osnovu tog ugovora stiče određena prava i obaveze koje su ovim zakonom propisane za investitora u skladu sa tim ugovorom, osim sticanja prava svojine na objektu koji je predmet izgradnje.

U skladu sa ZPI, član 2. stav 1. pod 12) bruto razvijena građevinska površina jeste zbir površina svih nadzemnih etaža objekta, merenih u nivou podova svih delova objekta - spoljne mere obodnih zidova (sa oblogama, parapetima i ogradama). U BRGP ulazi i bruto površina svih prohodnih terasa na svim etažama.

U skladu sa ZPI, clan 2. stav 1. pod 13) indeks zauzetosti parcele jeste odnos gabarita horizontalne projekcije izgrađenog ili planiranog objekta i ukupne površine građevinske parcele, izražen u procentima. Prema tome, u zauzetost parcele ulazi i horizontalna projekcija svih terasa, nadstrešnica i sl. sa svih etaža. Terasa u prizemlju, ukoliko je u nivou okolnog terena, ne ulazi u obračun zauzetosti, niti u BRGP.

Izračunavanje površina objekata u oblasti visokogradnje bliže se uređuje i standardom SRPS U.C2.100:2002.

Planskim dokumentom bliže se određuje da li suteren ili deo suterena određene namene ulazi u obračun BRGP, u zavisnosti od njegove namene, visine te etaže i visine iznad kote terena. Delovi suterena koji imaju namenu garaža, ostava, tehničkih ili pomoćnih prostorija ne ulaze u obračun BRGP. Uobičajeno je u planskim dokumentima da delovi suterena koji se koriste za stambenu ili komercijalnu namenu ulaze u obračun BRGP (u punom ili redukovanom iznosu),  ili se planskim doumentima definiše visina suterena iznad zemlje preko koje se delovi suterena stambene ili komercijalne namene uračunavaju u BRGP. Međutim, da bi se u konkretnom slučaju dao precizan odgovor, neophodno je utvrditi kako je to uređeno planskim dokumentom kojim je obuhvaćena lokacija na kojoj se predmetni objekat nalazi.

Obračun svih površina, uključujući i BRGP, kao i indeksa zauzetosti, vrši odgovorni projektant arhitekture, koji za to ima ovlašćenje i snosi profesionalnu odgovornost.

Članom 128. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je ko može biti odgovorni projektant. Navedenim članom Zakona regulisano je da Odgovorni projektant može biti lice sa stečenim visokim obrazovanjem odgovarajuće struke, odnosno smera, na akademskim studijama drugog stepena (master akademskih studija, master strukovnih studija, specijalističke akademske studije) odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje pet godina i licencom za projektovanje, izdatom u skladu sa Zakonom. Iz citirane odredbe Zakona proizlazi da odgovorni projektant može biti i građevinski inženjer, kao i inženjer arhitekture, pod uslovom da ispunjava ostale propisane uslove.

Podnosilac zahteva za izdavanje građevinske dozvole može biti investitor ili lice koje on ovlasti, pri čemu  punomoćnik može biti svako lice koje je potpuno poslovno sposobno, osim lica koja se bave nadripisarstvom (što obuhvata sva pravna lica i potpuno poslovno sposobna fizička lica), saglasno članu 48. stav 1. Zakona o opštem upravnom postupku.

Pravilnikom o načinu, postupku i sadržini podataka za utvrđivanje ispunjenosti uslova za izdavanje licence za izradu tehničke dokumentacije i licence za građenje objekata za koje građevinsku dozvolu izdaje ministarstvo, odnosno autonomna pokrajina, kao i o uslovima za oduzimanje tih licenci, propisan je u način, postupak i sadržina podataka za utvrđivanje ispunjenosti uslova za izdavanje licence za izradu tehničke dokumentacije i licence za građenje objekata (u daljem tekstu: licenca) za koje građevinsku dozvolu izdaje ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva (u daljem tekstu: Ministarstvo), odnosno nadležni organ autonomne pokrajine, kao i uslovi za oduzimanje tih licenci koji možete pronaći ovde. 

Prilogom broj 12 Forma tehničke dokumentacije i elektronsko potpisivanje, za potrebe objedinjne procedure koji je sastavni deo Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata, propsiana je forma, način overe, elektronsko potpisivanje različitih delova tehničke dokumentacije - Prilog broj 12. možete pronaći na sledećem linku  ovde.

Takođe, članom 8đ Zakona o planiranju i izgradnji propisane su granice ovlašćenja nadležnog organa.

Ukoliko se radi o istražnim radovima, kojima se utvrđuje nosivost tla, čiji rezultati će biti deo geomehaničkog elaborata, izvođenje tih radova i  postupak prijave i odobrenja tih radova uređen je Zakonom o rudarstvu i geoloskim istrazivanjima.

Ukoliko se probni šipovi izvode radi definisanja detalja projekta za izvođenje, ovi radovi se mogu obavljati nakon dobijanja građevinske dozvole i prijave radova, u okviru pripremnih radova, za koje prema važećem ZPI nije predviđeno pribavljanje posebne dozvole, nezavisno od toga koji nadležni organ izdaje dovolu.

Shodno odredbama člana 3. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisana je forma u kojoj se dostavljaju akta i dokumentacija.

Ako se zahtev podnosi preko punomoćnika, uz zahtev se prilaže skenirana kopija (digitalizovan primerak) punomoćja, koja ne mora biti overena od strane organa koji je po zakonu nadležan za overu, s tim što nadležni organ može naknadno tražiti da mu se dostavi overeno punomoćje, ako posumnja u njegovu istinitost. Dokumenta glase na investitora, a Vi ste punomoćnik podnosioca zahteva.

Shodno odredbi člana 6. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisano je da se postupak  za izdavanje lokacijskih uslova pokreće se podnošenjem zahteva nadležnom organu kroz CIS i da se uz zahtev prilaže:

1) idejno rešenje, izrađeno u skladu sa pravilnikom kojim se uređuje sadržina tehničke dokumentacije;

2) dokaz o uplati administrativne takse za podnošenje zahteva i naknade za Centralnu evidenciju. Prilikom uplate bitno je da unesete tačan iznos takse, tekući račun i poziv na broj, koji ste dobili od nadležnog organa, odnosno podatke za naknadu za centralnu evidenciju generiše se kroz sistem centralne evidencije objedinjene procedure, dok visinu nankade za CEOP možete saznati na sajtu Agencije za privredne registre preko sledećeg linka .

Plaćanje ostalih naknada u objedinjenoj proceduri sprovodi se u skladu sa uredbom kojom se bliže uređuje postupak izdavanja lokacijskih uslova.

Ujedno Vas obaveštavamo da u svakom koraku u CIS-u imate prozor plave boje koji je informativnog karaktera i koji vam dodatno objašnjava šta treba da popunite u tom koraku.

Primer iz zahteva za lokacijske uslove, prvi korak „Podaci o podnosiocu zahteva“:

U ovom koraku unose se podaci o podnosiocu zahteva, koje je potrebno popuniti sa svim detaljima. Pri popunjavanju podataka o podnosiocu zahteva potrebno je imati u vidu da će na to pravno ili fizičko lice glasiti akti i rešenja doneti na osnovu zahteva.

U slučaju da zahtev podnosi punomoćnik, potrebno je uneti i sve detalje o punomoćniku, a punomoćje je potrebno pripremiti za unos u jednom od sledećih koraka.

Ako je podnosilac ili punomoćnik pravno lice, potrebno je uneti podatke o ovlašćenom licu, odnosno licu koje će elektronskim potpisom overiti zahtev.

Zahtev za izdavanje građevinske dozvole podnosi investitor, koji može biti bilo koje fizičko ili pravno lice. Takođe, saglasno članu 49. Zakona o opštem upravnom postupku, stranka ili zakonski zastupnik stranke (investitora) može da ovlasti punomoćnika da je zastupa u postupku, pri čemu punomoćnik može biti svako ko je potpuno poslovno sposoban, izuzev lica koje se bavi nadripisarstvom.

Postupak podnošenja zahteva i dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole propisani su članom 135. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Lokacijske uslove je neophodno pribaviti pre podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole. Postupak podnošenja zahteva i dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje lokacijskih uslova propisani su čl. 53a – 57. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 6. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. 

Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Izgradnja objekata moguća je na građevinskom zemljištu. Ukoliko je u konkretnom slučaju predviđena izgradnja na zemljištu koje je šumsko, neophodno je sprovesti postupak promene namene šumskog zemljišta u građevinsko zemljište.

Članom 155. stav 3. i 4. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da investitor obezbeđuje tehnički pregled objekta, kao i da snosi troškove tehničkog pregleda.

U stavu 5. istog člana propisano je da, izuzetno od navedenog pravila, tehnički pregled objekta, ili dela objekta koji predstavlja celinu i može se kao takav samostalno koristiti, može obezbediti i drugo lice koje za to ima interes, u kom slučaju to lice snosi troškove tehničkog pregleda. U tom slučaju, lice koje je o svom trošku obezbedilo tehnički pregled objekta ima pravo da podnese zahtev za izdavanje upotrebne dozvole, saglasno članu 155. stav 6. Zakona o planiranju i izgradnji.

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, možete podneti zahtev za  izdavanje upotrebne dozvole, pod uslovom da obezbedite i snosite troškove tehničkog pregleda objekta.

Postupak izdavanja upotrebne dozvole, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 158. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 42. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu http://gradjevinskedozvole.rs, u okviru sekcije „Propisi“.

Odredbama Zakona o planiranju i izgradnji nije propisano da je podnosilac zahteva za izdavanje građevinske dozvole u obavezi da u tom postupku vrši usklađivanje katastarsko - topografskog plana sa kopijom plana.

Saglasno članu 126. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji, tehničku dokumentaciju za izgradnju objekata može da izrađuje privredno društvo, odnosno drugo pravno lice, odnosno preduzetnik koji su upisani u registar privrednih subjekata. Izuzetak od ovog pravila odnosi se na objekte za čiju izgradnju građevinsku dozvolu izdaje ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva, za čiju izgradnju tehničku dokumentaciju može da izrađuje privredno društvo, odnosno drugo pravno lice koje je upisano u odgovarajući registar za izradu tehničke dokumentacije za tu vrstu objekata i koje ima zaposlena lica sa licencom za odgovornog projektanta i koja imaju odgovarajuće stručne rezultate u izradi tehničke dokumentacije za tu vrstu i namenu objekta.

Kada je reč o odgovornom projektantu, saglasno članu 128. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji, to može biti lice sa stečenim visokim obrazovanjem odgovarajuće struke, odnosno smera, na akademskim studijama drugog stepena (master akademskih studija, master strukovnih studija, specijalističke akademske studije) odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje pet godina i licencom za projektovanje, izdatom u skladu sa Zakonom.

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, lice odgovarajuće struke sa licencom za projektovanje može biti odgovorni projektant, dok izradu tehničke dokumentacije može da vrši isključivo privredno društvo, odnosno drugo pravno lice, odnosno preduzetnik (odnosno samo privredno društvo ili drugo pravno lice za objekte za čiju izgradnju građevinsku dozvolu izdaje ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva).

Kada je reč o podnošenju zahteva u objedinjenoj proceduri, investitor može ovlastiti bilo koje potpuno poslovno sposobno lice da ga zastupa u postupku (što podrazumeva preduzimanje svih radnji), saglasno članu 49. stav 3. Zakona o opštem upravnom postupku.

Članom 181. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da, kad građevinski inspektor u vršenju inspekcijskog nadzora utvrdi da se objekat gradi, odnosno izvode pripremni radovi bez građevinske dozvole, pored mera propisanih Zakonom, narediće rešenjem bez odlaganja i zatvaranje gradilišta. U stavu 4. Istog člana propisano je da jedan primerak izvršnog rešenja kojim se naređuje zatvaranje gradilišta, građevinski inspektor dostavlja nadležnoj policijskoj upravi, dok nije predviđeno da se primerak rešenja dostavlja i nadležnom organu.

Međutim, kad građevinski inspektor, u vršenju inspekcijskog nadzora, utvrdi da je investitor nepoznat, rešenje, odnosno zaključak o dozvoli izvršenja dostavlja se pribijanjem na oglasnu tablu nadležnog organa i pribijanjem na objekat koji se gradi, odnosno upotrebljava, u skladu sa članom 182. stav 1. Zakona. U tom slučaju, rešenje, odnosno zaključak smatra se uredno dostavljenim danom pribijanja na oglasnu tablu nadležnog organa i pribijanjem na objekat koji se gradi, odnosno upotrebljava.

Članom 43. stav 1. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisano je šta podrazumeva provera ispunjenosti formalnih uslova za postupanje po zahtevu za izdavanje upotrebne dozvole. U skladu sa citiranim članom Pravilnika, nadležni organ proverava ispunjenost sledećih uslova:

• da li je nadležan za postupanje po zahtevu;
• da li je podnosilac zahteva lice koje, u skladu sa Zakonom može biti podnosilac zahteva za izdavanje te upotrebne dozvole;
• da li je zahtev podnet u propisanoj formi i da li sadrži sve propisane podatke;
• da li je uz zahtev priložena sva dokumentacija propisana Zakonom i podzakonskim aktima donetim na osnovu Zakona;
• da li je uz zahtev priložen dokaz o uplati administrativnih taksi i naknada navedenih u članu 42. stav 2. tačka 3) Pravilnika.

Iz citiranih odredbi Pravilnika proizlazi da nadležni organ (odnosno referent zadužen za postupanje po zahtevu) nema ovlašćenje i obavezu da proverava licence lica koja su imenovana u sastav komisije za tehnički pregled, kao ni da li članovi komisije za tehnički pregled imaju licence koje su adekvatne za vrstu objekta koji je predmet tehničkog pregleda.

Članom 155. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da tehnički pregled objekata vrši komisija ili privredno društvo, odnosno drugo pravno lice kome investitor poveri vršenje tih poslova. Imajući to u vidu, investitor je odgovoran za ispunjenost zakonskih uslova lica kojima poveri vršenje poslova tehničkog pregleda.

Shodno odredbama člana 9. Zakona o finansiranju lokalne samouprave propisano je da skupština jedinice lokalne samouprave može uvoditi lokalne administrativne takse za spise i radnje u upravnim stvarima, kao i za druge spise i radnje koje organi jedinice lokalne samouprave izdaju, odnosno obavljaju u okviru poslova iz svoje izvorne nadležnosti.

Jedinica lokalne samouprave ne može uvesti lokalnu administrativnu taksu za spise i radnje iz nadležnosti organa za koje je zakonom kojim se uređuju republičke administrativne takse propisano plaćanje republičkih administrativnih taksi.

Mišljenja smo da je nadležni organ pravilno postupio kada je odbio Vaš drugi usaglašeni zahtev, s obzirom da je stavom 5. člana 18. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjne procedure elektronskim putem propisano da podnosilac zahteva može samo jednom iskoristiti pravo na podnošenje usaglašenog zahteva bez obaveze dostavljanja tehničke dokumentacije uz zahtev koji je odbačen i ponovnog plaćanja administrativne takse za podnošenje zahteva i naknade navedene u članu 16. stav 2. tačka 3)., a imajući u vidu odredbu člana 98. Zakona o opštem upravnom postupku kojima je supsidijarno regulisan odustanak od zahteva i posledice odustanka.

Članom 32. stav 4. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisano je da, ako je za prijavljenu vrstu radova zakonom koji uređuje bezbednost i zdravlje na radu propisana obaveza podnošenja elaborata o uređenju gradilišta, uz prijavu radova može biti podnet taj elaborat i izveštaj o početku radova, u kom slučaju nadležni organ u ime i za račun poslodavca nadležnoj inspekciji rada bez odlaganja prosleđuje taj elaborat i izveštaj.

Saglasno citiranoj odredbe Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, ukoliko je podnosilac zahteva priložio elaborat o uređenju gradilišta i izveštaj o početku radova, nadležni organ je u obavezi da taj elaborat i izveštaj, posredstvom CEOP-a, prosledi nadležnoj inspekciji rada u ime i za račun podnosioca zahteva.

Članom 201. stav 5. tačka 27) Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da ministar nadležan za poslove građevinarstva bliže propisuje na koje objekte se ne primenjuju odredbe o izvođaču radova, odgovornom izvođaču radova i obavezi određivanja stručnog nadzora u toku građenja i tehničkog pregleda objekta, prema klasi i nameni objekta.

U skladu sa citiranom odredbom Zakona, ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture doneo je Pravilnik o objektima na koje se ne primenjuju pojedine odredbe Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 85/2015). Tekst Pravilnika možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Odredbe Zakona o planiranju i izgradnji koje bi bile primenjene prilikom sprovođenja postupka eventualne izgradnje novog objekta zavisile bi od toga o kakvom objektu bi bilo reči, u smislu odredaba Pravilnika o objektima na koje se ne primenjuju pojedine odredbe Zakona o planiranju i izgradnji.

Izgradnja objekata vrši se na osnovu građevinske dozvole. Postupak podnošenja zahteva i dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole propisani su članom 135. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Pre podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole, neophodno je pribaviti lokacijske uslove, u skladu sa čl. 53a – 57. Zakona i članom 6. Pravilnika. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Članom 63. stav 7. Zakona o planiranju i izgradnji propisana je mogućnost podnošenja prigovora na obaveštenje kojim se podnosilac zahteva obaveštava o potvrđivanju ili odbijanju urbanističkog projekta. Imajući u vidu činjenicu da je, prema zakonskoj formulaciji, mogućnost prigovora vezana za obaveštenje koje se dostavlja isključivo podnosiocu zahteva, mišljenja smo da treća lica nisu aktivno legitimisana za podnošenje prigovora u skladu sa članom 63. stav 7. Zakona o planiranju i izgradnji. Treća lica se samo informišu o eventualnom potvrđivanju urbanističkog projekta (ali ne i o odbijanju), objavljivanjem tog projekta na internet stranici organa koji je potvrdio urbanistički projekat.

Saglasno članu 151. stav 3. Zakona o planiranju i izgradnji, licencu za odgovornog izvođača radova može da stekne lice sa stečenim visokim obrazovanjem odgovarajuće struke, odnosno smera, na studijama drugog stepena ili sa stečenim visokim obrazovanjem na studijama prvog stepena odgovarajuće struke, odnosno smera, položenim stručnim ispitom i najmanje tri godine radnog iskustva sa visokim obrazovanjem na studijama drugog stepena, odnosno pet godina radnog iskustva sa visokim obrazovanjem na studijama prvog stepena, sa stručnim rezultatima na građenju objekata.

Investitor radova na objektu može biti isključivo lice koje ima odgovarajuće pravo na objektu, odnosno pravo svojine, saglasno članu 135. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji. Shodno tome, investitor radova u konkretnom slučaju može biti pravno lice koje je vlasnik predmetnog elektroenergetski objekat.

Saglasno članu 38. stav 4. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, ako investitor u roku od deset dana od prijema zaključka o odbacivanju zahteva za davanje saglasnosti na tehničku dokumentaciju, a najkasnije 30 dana od dana njegovog objavljivanja na internet stranici nadležnog organa, postupi u skladu sa primedbama iz zaključka, odnosno podnese nadležnom organu dokumentaciju usaglašenu sa primedbama iz tog zaključka, nema obavezu ponovnog plaćanja administrativne takse za podnošenje zahteva i naknade za Centralnu evidenciju, kao ni obavezu ponovnog dostavljanja dokumentacije, odnosno dela tehničke dokumentacije koja nije bila predmet usaglašavanja sa primedbama iz tog zaključka.

Shodno odredbama člana 139. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da po žalbi na rešenje o građevinskoj dozvoli jedinice lokalne samouprave, kao i na prvostepeno rešenje o odobrenju izvođenja radova iz člana 145. Zakona o planiranju i izgradnji jedinice lokalne samouprave, rešava ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva.

Po prijemu žalbe/prigovora prvostepeni organ odlučuje da li će sam rešavati žalbu ili je potrebno da je prosledi drugostepenom organu.

Dakle, žalba se predaje za drugostepeni organ preko prvostepenog organa, koji tu žalbu može, shodno odredbama tač. 1. člana 162. Zakona o opštem upravnom postupku, odbaciti rešenjem koja nije blagovremena, nije dozvoljena, koju je podnelo neovlašćeno lice ili koja nije uređena u roku koji je organ odredio. Ako prvostepeni organ ne odbaci žalbu, niti prihvati žalbeni zahtev, prosleđuje žalbu na odlučivanje  drugostepenom organu.

Ukoliko je izvođenje radova na ugradnji unutrašnjih instalacija u objekat izvršeno kao deo radova koji su obuhvaćeni rešenjem o građevinskoj dozvoli za izgradnju predmetnog objekta, priključenje na gasnu mrežu vrši se u skladu sa čl. 40 – 41. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. To podrazumeva da su u okviru postupka za dobijanje građevinske dozvole prethodno ishodovani lokacijski uslovi.

Ukoliko je reč o objektu koji je izgrađen u skladu sa odredbama propisa koji nisu predvideli sprovođenje objedinjene procedure, a priključenje na gasnu mrežu se vrši naknadno, priključenje na izgrađenu gasnu mrežu vrši se na osnovu rešenja o kojim se odobrava izvođenje tih radova, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole u skladu sa članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji. Postupak izdavanja rešenja kojim se odobrava izvođenje radova, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Odredbe Zakona o planiranju i izgradnji koje regulišu priključak na infrastrukturnu mrežu primenjuju se i na priključenje objekta na elektrodistributivnu mrežu.

Granice ovlašćenja nadležnog organa regulisane su odredbama člana 8đ Zakona o planiranju i izgradnji. Navedenim članom Zakona propisano je da tokom sprovođenja objedinjene procedure, nadležni organ isključivo vrši proveru ispunjenosti formalnih uslova za izgradnju i ne upušta se u ocenu tehničke dokumentacije, niti ispituje verodostojnost dokumenata koje pribavlja u toj proceduri, već lokacijske uslove, građevinsku i upotrebnu dozvolu izdaje, a prijavu radova potvrđuje, u skladu sa aktima i drugim dokumentima iz člana 8b Zakona. Nadležni organ u skladu sa stavom 1. člana 8đ Zakona proverava isključivo ispunjenost sledećih formalnih uslova:

• nadležnost za postupanje po zahtevu, odnosno prijavi;
• da li je podnosilac zahteva, odnosno prijave lice koje, u skladu sa ovim zakonom, može biti podnosilac zahteva odnosno prijave;
• da li zahtev, odnosno prijava sadrži sve propisane podatke;
• da li je uz zahtev, odnosno prijavu priložena sva dokumentacija propisana Zakonom i podzakonskim aktima donetim na osnovu Zakona;
• da li je uz zahtev priložen dokaz o uplati propisane naknade, odnosno takse;
• da li su podaci navedeni u izvodu iz projekta, koji je sastavni deo zahteva za izdavanje građevinske dozvole, u skladu sa izdatim lokacijskim uslovima.

Ukoliko su svi navedeni uslovi ispunjeni, nadležni organ je u obavezi da izda građevinsku dozvolu u roku propisanom Zakonom i ne postoji osnov po kome bi nadležni organ mogao da odbije izdavanje građevinske dozvole.

Odredbama Zakona o planiranju i izgradnji nije propisana obaveza građevinskog inspektora da primerak rešenje kojim se naređuje obustava radova i uklanjanje objekta ili njegovog dela dostavi nadležnom organu. Takođe, Zakonom nije propisana ni obaveza građevinskog inspektora da po prijemu primerka rešenja o građevinskoj dozvoli obavesti nadležni organ o činjenici da je na predmetnoj lokaciji već izgrađen objekat, već je građevinski inspektor u takvoj situaciji dužan da postupa u skladu sa odredbama Zakona koji regulišu njegovo postupanje (član 175. i 176. Zakona o planiranju i izgradnji).

Poništavanje rešenja o građevinskoj dozvoli, u slučaju nastupanja Zakonom propisanih uslova, vrši se u skladu sa odredbama Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 18/2016).

To je regulisano članom 155. Zakona o planiranju i izgradnji.

Članom 155. stav 3. i 4. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da investitor obezbeđuje tehnički pregled objekta, kao i da snosi troškove tehničkog pregleda.

U stavu 5. istog člana propisano je da, izuzetno od navedenog pravila, tehnički pregled objekta, ili dela objekta koji predstavlja celinu i može se kao takav samostalno koristiti, može obezbediti i drugo lice koje za to ima interes, u kom slučaju to lice snosi troškove tehničkog pregleda. U tom slučaju, lice koje je o svom trošku obezbedilo tehnički pregled objekta ima pravo da podnese zahtev za izdavanje upotrebne dozvole, saglasno članu 155. stav 6. Zakona o planiranju i izgradnji.

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, zahtev za izdavanje upotrebne dozvole po pravilu podnosi investitor objekta, ali to može učiniti i bilo koje treće lice koje za to ima interes, pod uslovom da obezbediti i snosi troškove tehničkog pregleda objekta.

Članom 53. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da je informacija o lokaciji sadrži podatke o mogućnostima i ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli, odnosno na više katastarskih parcela na osnovu planskog dokumenta. Informaciju o lokaciji izdaje organ nadležan za izdavanje lokacijskih uslova u roku od osam dana od dana podnošenja zahteva, uz naknadu stvarnih troškova izdavanja te informacije.

Shodno citiranim odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, u cilju dobijanja informacije o mogućnostima i ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli, odnosno na više katastarskih parcela, možete se obratiti nadležnom organu jedinice lokalne samouprave.

Napominjemo da Pozivni centar nije namenjen za davanje pravnih saveta, kao ni za instrukcije za postupanje u konkretnim slučajevima.

Članom 3. stav 8. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisano je da donosilac akata izdatog u objedinjenoj proceduri izdaje klauzulu pravnosnažnosti tog akta u formi potvrde sastavljene u skladu sa stavom 2. tog člana.

Shodno citiranoj odredbi Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, potvrdu o pravosnažnosti akta izdatog u objedinjenoj proceduri izdaje, odnosno elektronski potpisuje lice koje je ovlašćeno za njegovo donošenje.

Nadležni organ dostavlja primerak rešenja o građevinskoj dozvoli podnosiocu zahteva (investitoru), saglasno članu 21. stav 3. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Investitor je dužan da trajno čuva jedan originalni ili na propisan način kompletiran primerak tehničke dokumentacije na osnovu koje je izdata građevinska dozvola sa svim izmenama i dopunama izvršenim u toku građenja i svim detaljima za izvođenje radova, u skladu sa članom 130. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji.

Kada je reč o odgovornom izvođaču radova, njegova obaveza je da na gradilištu obezbedi ugovor o građenju, rešenje o određivanju odgovornog izvođača radova na gradilištu i projekat za izvođenje, odnosno dokumentaciju na osnovu koje se objekat gradi, u skladu sa članom 152. stav 7. tačka 8) Zakona o planiranju i izgradnji.

Članom 153. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da je investitor u obavezi da obezbedi stručni nadzor u toku građenja objekta, odnosno izvođenja radova za koje je izdata građevinska dozvola. U stavu 4. istog člana propisano je da u vršenju stručnog nadzora na objektu ne mogu da učestvuju lica koja su zaposlena u privrednom društvu, odnosno drugom pravnom licu ili preduzetničkoj radnji koje je izvođač radova na tom objektu, lica koja vrše inspekcijski nadzor, kao i lica koja rade na poslovima izdavanja građevinske dozvole u organu nadležnom za izdavanje građevinske dozvole.

Shodno citiranim odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, za izvođenje radova za koje je izdata građevinska dozvola, investitor je u obavezi da obezbedi stručni nadzor, pri čemu u vršenju stručnog nadzora na objektu ne mogu da učestvuju lica koja su zaposlena u privrednom društvu, odnosno drugom pravnom licu ili preduzetničkoj radnji koje je izvođač radova na tom objektu. Izuzetak od ovog pravila propisan je članom 4. Pravilnika o objektima na koje se ne primenjuju pojedine odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, kojim je regulisano da se obaveza određivanja stručnog nadzora u toku građenja ne primenjuju se na objekte kategorije "A", kao i na sledeće objekte:

1. klasa 122011: poslovne zgrade, do 400 m² i P+2;
2. klasa 123001: zgrade za trgovinu na veliko i malo, do 400 m² i P+1;
3. klasa 125101: radionice površine do 400 m²;
4. klasa 125221: specijalizovana skladišta, zatvorena s najmanje tri strane zidovima ili pregradama do 1.500 m² i P+1;
5. zidane ograde i pomoćne objekte koji nisu posebno navedeni u podzakonskom aktu kojim je utvrđena klasifikacija objekata.

Članom 136. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se građevinska dozvola izdaje rešenjem, u roku od pet radnih dana od dana podnošenja zahteva (pod uslovom da je uz zahtev podneta sva propisana dokumentacija).

Pre izdavanja građevinske dozvole neophodno je pribaviti lokacijske uslove, saglasno članu 53a stav 1. Zakona.

Ako se lokacijski uslovi mogu utvrditi uvidom u planski dokument, odnosno separat, nadležni organ je dužan da ih izda u roku od pet radnih dana od dana prijema zahteva za njihovo izdavanje, saglasno članu 10. stav 1. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Ako se lokacijski uslovi ne mogu utvrditi uvidom u planski dokument, odnosno separat, nadležni organ je dužan da u roku od pet radnih dana od dana prijema zahteva za izdavanje lokacijskih uslova, imaocima javnih ovlašćenja, koji u skladu sa Zakonom i posebnim propisom utvrđuju uslove za izgradnju objekata, dostavi zahtev za izdavanjem tih uslova. Imalac javnih ovlašćenja je dužan da postupi po tom zahtevu, u roku od 15 dana od dana prijema, a za objekte iz člana 133. Zakona o planiranju i izgradnji u roku od 30 dana od dana prijema zahteva. Nadležni organ je dužan da izda lokacijske uslove u roku od pet radnih dana od dana dostavljanja uslova za projektovanje i priključenje od imalaca javnih ovlašćenja, u skladu sa članom 12. stav 1. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Kao što je u Vašem pitanju konstatovano, za građenje objekata, odnosno izvođenje radova koji nisu obuhvaćeni članom 133. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji, privredno društvo, odnosno drugo pravno lice ili preduzetnik može odrediti odgovornog izvođača radova koji nije u radnom odnosu, odnosno koji je angažovan po nekom drugom osnovu koji ne predstavlja radni odnos.

Kada je reč o nadležnosti za izdavanje građevinske dozvole za gradnju tunela na putevima prvog i drugog reda, članom 133. stav 2. tačka 14) Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva izdaje građevinsku dozvolu za izgradnju državnih puteva prvog i drugog reda, putnih objekata i saobraćajnih priključaka na ove puteve i graničnih prelaza. Članom 2. stav 1. tačka 22) Zakona o javnim putevima propisano je da su putni objekti mostovi, nadvožnjaci, podvožnjaci, vijadukti, akvadukti, propusti, tuneli, galerije, potporni i obložni zidovi i sl. Imajući u vidu odredbe citiranih propisa, mišljenja smo da ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva izdaje građevinsku dozvolu za izgradnju tunela na putevima prvog i drugog reda.

Saglasno odredbama člana 133. stav 2. tačka 15) Zakona o planiranju i izgradnji, nesporno je da građevinsku dozvolu za izgradnju javne železničke infrastrukture sa priključcima i metroa izdaje ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva.

Članom 2. tačka 21) Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da je investitor lice za čije potrebe se gradi objekat i na čije ime glasi građevinska dozvola.

Shodno citiranoj zakonskoj definiciji, uplatilac svih taksi i naknada bi trebalo da bude investitor, dok opunomoćenik može da u njegovo ime i za njegov račun sprovodi pojedine ili sve radnje u okviru objedinjene procedure, ali ne i da vrši uplate umesto njega.

Članom 8a stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da sva akta koja u vezi sa objedinjenom procedurom donose nadležni organi i imaoci javnih ovlašćenja, kao i podnesci i dokumenti koji se dostavljaju u objedinjenoj proceduri, uključujući i tehničku dokumentaciju, dostavljaju se u formi elektronskog dokumenta. U članu 8v stav 3. Zakona propisano je da je registrator objedinjenih procedura dužan da obezbedi objavljivanje lokacijskih uslova, građevinske i upotrebne dozvole u elektronskom obliku putem interneta, u roku od tri radna dana od dana njihovog izdavanja.

Shodno citiranim odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, elektronski dokument se smatra donetim (izdatim) kada ovlašćeno lice digitalno potpiše predmetni dokument, a objavljivanje izdatog akta, posredstvom Centralne evidencije objedinjenih procedura, vrši se najkasnije u roku od tri radna dana od dana izdavanja. Kada je reč o roku važenja lokacijskih uslova, on je nedvosmisleno propisan članom 57. stav 7. Zakona o planiranju i izgradnji i iznosi 12 meseci od dana izdavanja (a ne od dana objavljivanja).

Članom 136. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se građevinska dozvola izdaje rešenjem, u roku od pet radnih dana od dana podnošenja zahteva (pod uslovom da su ispunjeni svi propisani uslovi za njeno izdavanje).

Članom 42. stav 2. tačka 3) Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisano je da se uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole, između ostalog, prilažu i dokaz o uplati administrativne takse za podnošenje zahteva i donošenje rešenja kojim se dozvoljava upotreba radova, kao i dokaz o uplati naknade za Centralnu evidenciju, uključujući i naknade za podnetu prijavu završetka temelja i završetka objekta u konstruktivnom smislu, ako su te prijave podnošene za objekat za koji se traži upotrebna dozvola. Osim toga, u tarifnom broju 167 Zakona o republičkim administrativnim taksama propisano je da se za potvrdu republičkog organa o prijemu dokumentacije za izgradnju objekta ili za izvođenje radova plaća taksa od 0,2% na predračunsku vrednost objekta, odnosno radova (ako zakonom nije drukčije propisano). Istim tarifnim brojem je propisano da se predračunska vrednost po objektu, odnosno radovima, usklađuje primenom indeksa potrošačkih cena koji objavljuje republički organ nadležan za poslove statistike, u periodu od prvog dana narednog meseca od meseca utvrđivanja predračunske vrednosti, do poslednjeg dana meseca koji prethodi mesecu kada je zahtev podnet.

Osim navedenih taksi i naknada, nadležni organ nema pravo da vrši naplatu drugih troškova.

Obaveza objave pojedinih akata donetih u okviru objedinjene procedure na internet stranici nadležnog organa propisana je odredbama Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, i to:

• zaključka o odbacivanju zahteva za izdavanje lokacijskih uslova (član 8. stav 6. Pravilnika);
• zaključka o odbacivanju zahteva za izdavanje građevinske dozvole (član 18. stav 4. Pravilnika);
• zaključka o odbacivanju zahteva za izdavanje rešenja o odobrenju izvođenja radova (član 29. stav 11. Pravilnika);
• zaključka o odbacivanju zahteva za davanje saglasnosti na tehničku dokumentaciju (član 38. stav 4. Pravilnika) i
• zaključka o odbacivanju zahteva za izdavanje upotrebne dozvole (član 44. stav 4. Pravilnika).

Kao što je u Vašem pitanju konstatovano, članom 8đ stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da tokom sprovođenja objedinjene procedure, nadležni organ isključivo vrši proveru ispunjenosti formalnih uslova za izgradnju i ne upušta se u ocenu tehničke dokumentacije, niti ispituje verodostojnost dokumenata koje pribavlja u toj proceduri, već lokacijske uslove, građevinsku i upotrebnu dozvolu izdaje, a prijavu radova potvrđuje, u skladu sa aktima i drugim dokumentima iz člana 8b Zakona.

Ukoliko nadležni organ utvrdi da su u konkretnom slučaju ispunjeni svi formalni uslovi propisani članom 8đ stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji, u obavezi je da izda traženi dokument.

U vezi sa eventualnom izradom tehničke dokumentacije suprotno propisima i pravilima struke, ukazujemo Vam na odredbe člana 162. stav 3. Zakona o planiranju i izgradnji, kojim je propisano da će Inženjerska komora Srbije rešenjem oduzeti izdatu licencu, ako utvrdi da ovlašćeno lice nesavesno i nestručno obavlja poslove za koje mu je licenca izdata. Takođe, članom 164. stav 1. tačka 5) Zakona utvrđeno je da Inženjerska komora Srbije organizuje sudove časti za utvrđivanje povreda profesionalnih standarda i normativa (profesionalne odgovornosti), kao i za izricanje mera za te povrede. Shodno tome, članom 176. stav 3. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da, kada građevinski inspektor utvrdi da je postupanje lica sa odgovarajućom licencom u suprotnosti sa propisima, odnosno pravilima struke, dužan je da o tome obavesti nadležni organ i organizaciju koja je izdala licencu radi utvrđivanja odgovornosti.

Članom 8d stav 4. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da primerak izdate građevinske dozvole i prijave radova nadležni organ dostavlja građevinskoj inspekciji bez odlaganja. Odredbama Zakona o planiranju i izgradnji nije propisano da nadležni organ dostavlja primerke drugih akata građevinskoj inspekciji (uključujući i lokacijske uslove), niti da građevinski inspektor ima pravo pristupa radnoj verziji bilo kog dokumenta koji se izdaje u okviru objedinjene procedure.

Članom 3. stav 2. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisano je da sva akta koja donose, odnosno razmenjuju, nadležni organ i imaoci javnih ovlašćenja u objedinjenoj proceduri i/ili radi upotrebe u toj proceduri, kao i drugi dokumenti koje podnosilac zahteva, nadležni organ i imaoci javnih ovlašćenja dostavljaju u objedinjenoj proceduri, dostavljaju se u formi elektronskog dokumenta, u pdf formatu, potpisanom kvalifikovanim elektronskim potpisom. Članom 2. Zakona o elektronskom dokumentu („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 51/2009) regulisano je da je Elektronski dokument skup podataka sastavljen od slova, brojeva, simbola, grafičkih, zvučnih i video zapisa sadržanih u podnesku, pismenu, rešenju, ispravi ili bilo kom drugom aktu koji sačine pravna i fizička lica ili organi vlasti radi korišćenja u pravnom prometu ili u upravnom, sudskom ili drugom postupku pred organima vlasti, ako je elektronski izrađen, digitalizovan, poslat, primljen, sačuvan ili arhiviran na elektronskom, magnetnom, optičkom ili drugom mediju.

Iz odredbi citiranih propisa proizlazi da je nadležni organ, u postupku sprovođenja objedinjene procedure, u obavezi da sve akte (za koje je nadležan) izdaje u formi elektronskog dokumenta, i to u pdf formatu, kao i da ih potpiše kvalifikovanim elektronskim potpisom. Izrada elektronskog dokumenta ne podrazumeva da predmetni akt prethodno bude izrađen u papirnom obliku, svojeručno potpisan od strane ovlašćenog lica i overen pečatom. Elektronski potpis mora biti validan, a u slučaju da nije validan, smatra se da digitalno potpisivanje nije ni izvršeno.

: Članom 8v stav 3. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da je lice koje vodi registar objedinjenih procedura (registrator) dužno da obezbedi objavljivanje lokacijskih uslova, građevinske i upotrebne dozvole u elektronskom obliku putem interneta, u roku od tri radna dana od dana njihovog izdavanja.

Pretragu objavljenih akata u Centralnom registru objedinjenih procedura (koji obuhvata i izdate građevinske dozvole) možete izvršiti posredstvom sledećeg linka: https://ceop.apr.gov.rs/eregistrationportal/Public/Manage/Publications

Članom 209. stav 1. tačka 2) Zakona o planiranju I izgradnji propisano je da će se kazniti novčanom kaznom od 25.000 do 50.000 dinara ili kaznom zatvora do 30 dana za prekršaj odgovorno službeno lice u nadležnom organu uprave ako ne izda lokacijske uslove, građevinsku, odnosno upotrebnu dozvolu u propisanom roku. Članom 8g stav 7. tačka 1) propisano je da je registrator centralne evidencije objedinjenih procedura dužan da bez odlaganja podnese prekršajnu prijavu protiv odgovornog lica u nadležnom organu, zbog navedenog prekršaja.

Shodno citiranim odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, ukoliko u konkretnom slučaju nadležni organ nije izdao lokacijske uslove u propisanom roku, možete se obratiti registratoru centralne evidencije objedinjenih procedura, radi podnošenja prekršajne prijave protiv odgovornog lica u nadležnom organu, zbog navedenog prekršaja.

Promena namene objekta bez izvođenja građevinskih radova, kao i promena namene uz izvođenje građevinskih radova vrši se na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole. Postupak izdavanja rešenja kojim se odobrava izvođenje radova, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Članom 209. stav 1. tačka 2) Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da će se kazniti novčanom kaznom od 25.000 do 50.000 dinara ili kaznom zatvora do 30 dana za prekršaj odgovorno službeno lice u nadležnom organu uprave ako ne izda lokacijske uslove, građevinsku, odnosno upotrebnu dozvolu u propisanom roku. Članom 8g stav 7. tačka 1) propisano je da je registrator centralne evidencije objedinjenih procedura dužan da bez odlaganja podnese prekršajnu prijavu protiv odgovornog lica u nadležnom organu, zbog navedenog prekršaja.

Shodno citiranim odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, ukoliko u konkretnom slučaju nadležni organ nije postupio u propisanom roku, možete se obratiti registratoru centralne evidencije objedinjenih procedura, radi podnošenja prekršajne prijave protiv odgovornog lica u nadležnom organu, zbog navedenog prekršaja.

Članom 155. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da tehnički pregled objekata vrši komisija ili privredno društvo, odnosno drugo pravno lice kome investitor poveri vršenje tih poslova.

Članom 48. stav 1. Zakona o privrednim društvima propisano je da je preduzetnik, u smislu Zakona, fizičko lice koje je registrovano i koje radi sticanja dobiti u vidu zanimanja obavlja sve zakonom dozvoljene delatnosti, uključujući umetničke i stare zanate i poslove domaće radinosti.

Iz citiranih odredbi Zakona o planiranju i izgradnji i Zakona o privrednim društvima proizlazi da samostalna radnja (ili neka druga radnja) ne ispunjava zakonski uslov za obavljanje poslova tehničkog pregleda objekta, jer su zanatske radnje registrovane u formi preduzetnika koji je fizičko, a ne pravno lice.

Nakon stupanja na snagu Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata, Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture donelo je Uputstvo o formatima elektronskih dokumenata i njihovo dostavljanje u CEOP-u. Cilj Uputstva je pojašnjenje načina kreiranja dokumentacije koja se dostavlja u objedinjenoj proceduri, propisanoj Zakonom o planiranju i izgradnji.

Na strani 10. Uputstva navedeno je da elektronsko potpisivanje dela projekta obavezno vrše:

• odgovorno lice projektanta predmetnog dela projekta;
• odgovorni projektant predmetnog dela projekta;
• vršilac tehničke kontrole predmetnog dela projekta (samo u slučaju kada je propisana tehnička kontrola projekta za građevinsku dozvolu).

Shodno citiranim odredbama Uputstva, svaki deo projekta potpisuju odgovorni projektant i odgovorno lice projektanta tog dela projekta, a po potrebi i vršilac tehničke kontrole predmetnog dela projekta (ukoliko je propisana tehnička kontrola projekta za građevinsku dozvolu). Projekat je dovoljno elektronski potpisati jednom, na predviđenom mestu.

Zahtev za izdavanje klauzule pravnosnažnosti akta donetog u postupku objedinjene procedure podnosi lice koje je za to ovlašćeno kod podnosioca zahteva (odgovorno lice ili drugo lice na koje je to ovlašćenje preneto).

Nije propisano plaćanje taksi za izdavanje klauzule pravnosnažnosti.

Članom 14. Zakona o opštem upravnom postupku propisano je da je pravnosnažno rešenje ono rešenje protiv koga ne može da se izjavi žalba, niti pokrene upravni spor. Članom 136. stav 3. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se na rešenje o građevinskoj dozvoli može izjaviti žalba u roku od osam dana od dana dostavljanja, dok nije propisana mogućnost pokretanja upravnog spora, izuzev u slučaju rešenja koje donosi nadležno ministarstvo. Ukoliko je reč o rešenju o građevinskoj dozvoli (ili rešenju o odobrenju izvođenja radova), pravnosnažnost nastupa po proteku osmog dana od dana dostavljanja rešenja, pod uslovom da nije izjavljena žalba, kao i da nije reč o rešenju koje je donelo nadležno ministarstvo.

Ukoliko nadležni organ, u postupku po prijavi radova, utvrdi da nisu ispunjeni propisani formalni uslovi i odbaci prijavu, neophodno je podneti novu prijavu sa pratećom dokumentacijom, što podrazumeva i novi dokaz o uplati administrativne takse za podnošenje prijave i naknade za Centralnu evidenciju.

Razmena dokumenata i podnesaka u objedinjenoj proceduri, u koju spada i izmena građevinske dozvole, počev od  1. januara 2016. godine obavlja se elektronskim putem, saglasno članu 132. stav 2.  Zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 132/2014).

Članom 209. stav 1. tačka 2. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da će se novčanom kaznom od 25.000 do 50.000 dinara ili kaznom zatvora do 30 dana kazniti za prekršaj odgovorno službeno lice u nadležnom organu uprave ako ne izda lokacijske uslove, građevinsku, odnosno upotrebnu dozvolu u propisanom roku. Prekršajnu prijavu u tom slučaju podnosi registrator Centralne evidencije objedinjenih procedura, u skladu sa članom 8g stav 7. Zakona o planiranju i izgradnji. Shodno tome, informaciju o eventualnom nepostupanju u propisanom roku po zahtevima za izdavanje lokacijskih uslova, građevinske, odnosno upotrebne dozvole možete proslediti registratoru Centralne evidencije objedinjenih procedura, radi podnošenja prekršajne prijave.

Takođe, članom 172. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da nadzor nad izvršavanjem odredaba Zakona i propisa donetih na osnovu Zakona, vrši ministarstvo nadležno za poslove urbanizma i građevinarstva, pa eventualne pritužbe možete uputiti i neposredno Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Članom 8v stav 3. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da je lice koje vodi registar objedinjenih procedura (registrator) dužno da obezbedi objavljivanje lokacijskih uslova, građevinske i upotrebne dozvole u elektronskom obliku putem interneta, u roku od tri radna dana od dana njihovog izdavanja.

Pretragu objavljenih akata u Centralnom registru objedinjenih procedura možete izvršiti posredstvom sledećeg linka: https://ceop.apr.gov.rs/eregistrationportal/Public/Manage/Publications

Mogućnost izgradnje bilo koje vrste objekta zavisi od planskog akta i rešavanja imovinsko-planskih odnosa na predmetnoj parceli.

Mogućnost izgradnje bilo koje vrste objekta zavisi od planskog akta i rešavanja imovinsko-pravnih odnosa na predmetnoj parceli. Ukoliko postoje uslovi za izgradnju nekog objekta, neophodno je pribaviti i građevinsku dozvolu koja, između ostalog, sadrži podatke o investitoru, objektu čije se građenje dozvoljava sa podacima o gabaritu, visini, ukupnoj površini i predračunskoj vrednosti objekta, kao i katastarskoj parceli, odnosno katastarskim parcelama na kojima se gradi objekat.

Pretragu objavljenih akata (građevinskih dozvola) u Centralnom registru objedinjenih procedura možete izvršiti posredstvom sledećeg linka: https://ceop.apr.gov.rs/eregistrationportal/Public/Manage/Publications

Ukoliko za izgradnju predmetnog objekta nije izdata građevinske dozvola, ukazujemo Vam na odredbe člana 176. stav 1. tačka 1) Zakona o planiranju i izgradnji, kojim je propisano da je građevinski inspektor U vršenju inspekcijskog nadzora ovlašćen da naredi rešenjem obustavu radova i uklanjanje objekta ili njegovog dela, ako se objekat gradi ili je njegovo građenje završeno bez građevinske dozvole, odnosno ako se objekat gradi suprotno lokacijskim uslovima, odnosno građevinskoj dozvoli, odnosno potvrdi o prijavi radova.

Pitanje u vezi sa elektronskim potpisivanjem iznosa doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta ne odnosi se na primenu odredaba Zakona o planiranju i izgradnji. Ovlašćenje za utvrđivanje, odnosno elektronsko potpisivanje iznosa doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta utvrđuje se odgovarajućim aktom o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u organizacionoj jedinici gradske/opštinske uprave kojoj je povereno obavljanje te vrste poslova. Shodno tome, odredbama Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta ovlašćenje za utvrđivanje iznosa doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta može biti povereno licima na onim radnim mestima za koje se proceni da je takva vrsta ovlašćenja u skladu sa njihovim sposobnostima, što podrazumeva i odgovarajući nivo odgovornosti.

Odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, kao i podzakonskih akata donetih na osnovu tog Zakona, nije posebno regulisano pitanje ovlašćenja za preduzimanje pojedinih radnji u okviru objedinjene procedure, u ime i za račun jedinice lokalne samouprave u svojstvu investitora. Međutim, ukoliko bi u konkretnom slučaju načelnik Odeljenja bio podnosilac zahteva, a ista organizaciona jedinica je nadležna i za rešavanje po tom zahtevu, mišljenja smo da bi takva situacija predstavljala sukob interesa u postupanju. Shodno tome, smatramo da bi lice ovlašćeno za rukovođenje opštinskom, odnosno gradskom upravom (načelnik uprave) trebalo da odredi bilo koje lice koje je potpuno poslovno sposobno, da u ime i za račun opštinske/gradske uprave sprovede potrebne radnje u okviru objedinjene procedure u konkretnom predmetu.

Trenutno se ovaj postupak ne vrši kroz CEOP, već je potrebno da se investitor direktno obrati organu nadležnom za poslove državnog premera i katastra. Ova funkcionalnost bi trebalo da bude omogućena u narednoj nadogradnji elektronskog sistema za podnošenje zahteva za gradnju.

Pozivni centar ne raspolaže tom informacijom.

Uslovi građenja objekta određeni su pravilima građenja u planskom dokumentu.

Potrebno je da organu nadležnom za izdavanje građevinske dozvole podnesete zahtev za izdavanje informacije o lokaciji koja sadrži podatke i mogućnostima i ograničenjima gradnje na određenoj kat. parceli u skladu sa važećim planskim dokumentom.

Građenje se ne može vršiti na poljoprivrednom zemljištu, već je potrebno u tom slučaju izvršiti prethodno promenu namene poljoprivrednog u građevinsko zemljište.

Ukoliko se radi o poljoprivrednom zemljištu u građevinskom području sela prve, druge, treće, četvrte i pete katastarske klase, radi se o zemljištu iz čl. 3 Zakona o poljoprivrednom zeljištu i zbog toga  potrebno je pred opštinskim organom uprave nadležnim za poljoprivredu pokrenuti postupak za promenu namene obradivog poljoprivrednog zemljišta.

Ukoliko se ukonkretnom slučaju radi o ekonomskom (pomoćnom) objektu u funkciji primarne poljoprivredne proizvodnje, potrebno je istovremeno podneti i zahtev za utvrđivanje oslobođenja od obaveze plaćanja naknade za promene namene obzirom da se za ovu vrstu objekata shodno čl. 26 st.1 tač. 2 Zakona o poljoprivrednom zemljištu ne plaća naknada. Objekti koji su u funkciji primarne poljoprivredne proizvodnje, shodno čl. 26. st. 2 Zakona o poljoprivrednom zemljištu su: objekti za smeštaj mehanizacije, repromaterijala, smeštaj i čuvanje gotovih poljoprivrednih proizvoda, staje za gajenje stoke, objekti za potrebe gajenja i prikazivanje starih autohtonih sorti biljnih kultura i rasa domaćih životinja, objekti za gajenje pečurki, puževa i riba. Uz zahtev za utvrđivanje oslobađanja plaćanja naknade za prenamenu, potrebno je podneti: dokaz o vlasništvu poljoprivrednog zemljišta, kopiju plana, podatke o površini za koju se vrši prenamena i idejni projekat  za izgradnju pomoćne zgrade.

Lokacijski uslovi sadrže sve urbanističke, tehničke i druge uslove i podatke potrebne za izradu idejnog projekta, projekta za građevinsku dozvolu i projekta za izvođenje.

Na osnovu dobijenih lokacijskih uslova vrši se izrada projekta za građevinsku dozvolu, odnosno idejnog projekta (u slučaju izvođenja radova iz čl.145. Zakona o planiranju i izgradnji), radi ishodovanja rešenja o građevinskoj dozvoli, odnosno rešenja o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona. Podnošenje zahteva za izdavanje rešenja o građevinskoj dozvoli, odnosno rešenja o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona, vrši se kroz Centralni informacioni sistem (CIS), u skladu sa čl.16, odnosno čl.28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u sekciji Propisi.

Takođe, nadležni organ kroz CIS dostavlja doneto rešenje o građevinskoj dozvoli, odnosno rešenje o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona, imaocima javnih ovlašćenja nadležnim za utvrđivanje uslova za projektovanje, odnosno priključenje objekta na infrastrukturnu mrežu, radi informisanja.

Prema tome, sva komunikacija između investitora, nadležnog organa i imaoca javnih ovlašćenja vrši se isključivo kroz CIS, osim u slučaju kada je lokacijskim uslovima predviđen uslov za izdavanje građevinske dozvole da se između investitora i imaoca javnih ovlašćenja sklopi ugovor, odnosno drugi dokaz o obezbeđivanju nedostajuće infrastrukture, u tom slučaju je potrebno obratiti se imaocima javnih ovlašćenja direktno.

Osam dana pre početka izvođenja radova potrebno je izvršiti prijavu radova, u skladu sa čl.31. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Zakonom o planiranju i izgradnji nije propisano da je uslov za izdavanje upotrebne dozvole izvršena prijava radova. Prema tome, u konkretnom slučaju nije potrebno započeti postupak ozakonjenja objekta.

Međutim, imajući u vidu da je u ovom postupku potrebno izvršiti obaveze regulisane čl.31. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, mišljenja smo da je u ovom slučaju potrebno naknadno izvršiti prijavu radova, a ova obaveza će naknadno biti regulisana izmenama i dopunama Zakona i pravilnika.

Takođe, napominjemo da prijavu radova podnosi investitor a ne izvođač radova, shodno čl.148. Zakona o planiranju i izgradnji, koji možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u sekciji Propisi. U skladu sa čl.148.st.1. ovog zakona, investitor podnosi prijavu radova organu koji je izdao građevinsku dozvolu najkasnije osam dana pre početka izvođenja radova.

Shodno čl.152.st.2. Zakona o planiranju i izgradnji, izvođač radova podnosi organu koji je izdao građevinsku dozvolu, izjavu o završetku izrade temelja i o završetku objekta u konstruktivnom smislu.

Svi zahtevi koji se podnose za potrebe izvođenja radova ili građenja objekata podnose se organu nadležnom za izdavanje građevinske dozvole, kroz Centralni informacioni sistem (CIS), kome možete pristupiti ovde.

Sva uputstva za korišćenje portala za elektronsko podnošenje zahteva za građenje možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u sekciji E-procedura.

 Nadležnost

Ukoliko je u konkretnom slučaju reč o objektu iz čl.133. Zakona o planiranju i izgradnji, lokacijske uslove, odnosno rešenje o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona, odnosno građevinsku dozvolu za izgradnju ovih objekata izdaje Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

U skladu sa čl.134. st.1. ovog zakona, poverava se autonomnoj pokrajini izdavanje građevinskih dozvola za izgradnju objekata određenih u članu 133. ovog zakona koji se u celini grade na teritoriji autonomne pokrajine.

U skladu sa čl.134. st.2. ovog zakona, poverava se jedinicama lokalne samouprave izdavanje građevinskih dozvola za izgradnju objekata koji nisu određeni u članu 133. ovog zakona.

Članom 8d. st.1.tač.2)Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da nadležni organ po zahtevu za izdavanje građevinske dozvole, dozvolu izdaje najkasnije u roku od pet radnih dana od dana podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole.

Članom 209. st.1. tač. 2) Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da će se kaznom od 25.000 do 50.000 dinara ili kaznom zatvora do 30 dana kazniće se za prekršaj odgovorno službeno lice u nadležnom organu uprave ako ne izda lokacijske uslove, građevinsku, odnosno upotrebnu dozvolu u propisanom roku (čl. 8d, 53, 56, 136. i 158). Član 209. st. 2. ovog zakona regulisano je da će se za ponovljeni prekršaj iz stava 1. ovog člana učiniocu će se izreći novčana kazna i kazna zatvora do 30 dana. Zahtev za pokretanje prekršajnog postupka iz stava 1. tač. 2) podnosi građevinski inspektor, u skladu sa čl. 209.st. 3. Zakona o planiranju i izgradnji.

Takođe, članom 8g.st.7. ovog zakona regulisano je da je registrator centralne evidencije dužan da bez odlaganja podnese prekršajnu prijavu protiv odgovornog lica u nadležnom organu ako ne izda lokacijske uslove, građevinsku, odnosno upotrebnu dozvolu u propisanom roku.

Ukoliko smatrate da nadležni organ ne postupa u skladu sa zakonom, možete se obratiti Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. U skladu sa čl.172. st.1. Zakona o planiranju i izgradnji, nadzor nad izvršavanjem odredaba ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona, vrši Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Ukoliko je u konkretnom slučaju reč o pomoćnom objektu u smislu odredaba Zakona o planiranju i izgradnji (objekat koji je u funkciji glavnog objekta, a gradi se na istoj parceli na kojoj je sagrađen ili može biti sagrađen glavni stambeni, poslovni ili objekat javne namene), njegovo građenje vrši se na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova. Postupak izdavanja rešenja kojim se odobrava izvođenje radova, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu http://gradjevinskedozvole.rs, u okviru Sekcije „Propisi“. Uz zahtev za izdavanje rešenja o odobrenju za izvođenje radova prilaže se i dokaz o uplati administrativne takse za podnošenje zahteva i donošenje rešenja i naknade za Centralnu evidenciju objedinjenih procedura.

Ukoliko je reč o montažnom objektu, njegovo postavljanje i uklanjanje nije predmet regulisanja Zakona o planiranju i izgradnji, već odgovarajućeg akta jedinice lokalne samouprave.

1. Taksa za zahtev propisana je Tarifnim brojem 1 Tarife Republičkih administrativnih taksi, koja predstavlja sastavni deo Zakona o Republičkim administrativnim taksama („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 43/2003, 51/2003 - ispr., 61/2005, 101/2005 - dr. zakon, 5/2009, 54/2009, 50/2011, 70/2011 - usklađeni din. izn., 55/2012 - usklađeni din. izn., 93/2012, 47/2013 - usklađeni din. izn., 65/2013 - dr. zakon, 57/2014 - usklađeni din. izn., 45/2015 - usklađeni din. izn., 83/2015, 112/2015, 50/2016 - usklađeni din. izn. i 61/2017 - usklađeni din. izn.). Iznos takse za Tarifni broj 1 je 310 dinara.

2. Članom 8đ Zakona o planiranju i izgradnji, kojim su propisane granice ovlašćenja nadležnog organa, regulisano je da nadležni organ, u okviru provere ispunjenosti formalnih uslova, između ostalog, proverava da li je uz zahtev priložen dokaz o uplati propisane naknade, odnosno takse. Shodno citiranoj odredbi Zakona, ukoliko podnosilac zahteva ne dostavi dokaz o uplati propisanog iznosa takse, odnosno naknade, to predstavlja razlog za odbacivanje zahteva zbog neispunjenosti formalnih uslova.

3. Ukoliko podnosilac zahteva ne dostavi dokaz o uplati propisanog iznosa takse, odnosno naknade, nadležni organ donosi rešenje o odbacivanju zahteva zbog neispunjenosti formalnih uslova.

Uslovi i dokumentacija potrebni za podnošenje zahteva za izdavanje građevinske dozvole su identični za domaća i strana pravna lica.

Pre podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole neophodno je pribaviti lokacijske uslove. Takođe, pre pribavljanja lokacijskih uslova, a za potrebe izrade idejnog rešenja, moguće je od nadležnog organa za izdavanje građevinske dozvole pribaviti informaciju o lokaciji, koja sadrži podatke o mogućnostima i ograničenjima gradnje na predmetnoj katastarskoj parceli na osnovu planskog dokumenta.

Postupak izdavanja građevinske dozvole, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 135. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu http://gradjevinskedozvole.rs, u okviru Sekcije „Propisi“.

Davanje saglasnosti na tehničku dokumentaciju u pogledu mera zaštite od požara i prijava radova predstavljaju dva odvojena postupka obuhvaćena objedinjenom procedurom. Odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, kao ni Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem nije propisan obavezni redosled sprovođenja ova dva postupka.

Takođe, članom 8đ Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da tokom sprovođenja objedinjene procedure, nadležni organ isključivo vrši proveru ispunjenosti formalnih uslova za izgradnju, što podrazumeva proveru da li je uz zahtev, odnosno prijavu priložena sva dokumentacija propisana Zakonom i podzakonskim aktima donetim na osnovu Zakona.

Imajući u vidu napred navedeno, nadležni organ ima pravo isključivo da vrši proveru ispunjenosti formalnih uslova (propisanih članom 8đ stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji), ali ne i da zahteva prethodno sprovođenje drugog postupka, čiji redosled nije izričito propisan.

Ukoliko bi nakon prijave radova organ nadležan za poslove zaštite od požara odbacio zahtev za davanje saglasnosti na projekat za izvođenje, iz razloga koji podrazumevaju izmenu tehničke dokumentacije na osnovu koje je izdata građevinska dozvola, podnosilac zahteva bi bio dužan da obustavi gradnju i podnese zahtev za izmenu građevinske dozvole.  

1. U tarifnom broju 167 Zakona o republičkim administrativnim taksama propisano je da se za potvrdu republičkog organa o prijemu dokumentacije za izgradnju objekta ili za izvođenje radova plaća taksa od 0,2% na predračunsku vrednost objekta, odnosno radova (ako zakonom nije drukčije propisano). Istim tarifnim brojem je propisano da se predračunska vrednost po objektu, odnosno radovima, usklađujeprimenom indeksa potrošačkih cena koji objavljuje republički organ nadležan za poslove statistike, u periodu od prvog dana narednog meseca od meseca utvrđivanja predračunske vrednosti, do poslednjeg dana meseca koji prethodi mesecu kada je zahtev podnet.

Iz citiranih odredbi Zakona o republičkim administrativnim taksama proizlazi da se predračunska vrednost radova za potrebe naplate takse u postupku ishodovanja upotrebne dozvole utvrđuje prema tehničkoj dokumentaciji na osnovu koje je ishodovana građevinska dozvola, pri čemu se vrši njeno usklađivanje za period od prvog dana narednog meseca od meseca utvrđivanja predračunske vrednosti, do poslednjeg dana meseca koji prethodi mesecu kada je zahtev podnet.

2. Republička administrativna taksa od 0,2% se obračunava na iznos predračunske vrednosti objekta bez PDV-a.

Članom 37. stav 1. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisano je da, kada je zakonom kojim se uređuje zaštita od požara utvrđena obaveza pribavljanja saglasnosti na tehničku dokumentaciju u pogledu mera zaštite od požara, investitor dostavlja nadležnom organu glavni projekat zaštite od požara, izrađen u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita od požara i projekat za izvođenje, izrađen u skladu sa pravilnikom kojim se uređuje sadržina tehničke dokumentacije, kao i dokaz o uplati administrativne takse za podnošenje zahteva i naknade za Centralnu evidenciju. Članom 20. stav 1. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata propisano je da se tehnička dokumentacija, odnosno njeni delovi za potrebe objedinjene procedure izrađuju u elektronskoj formi, na način da se onemogući promena njihovog sadržaja, kao elektronski dokument potpisan kvalifikovanim elektronskim potpisom, odnosno potpisima.

Imajući u vidu citirane odredbe relevantnih pravilnika, ukoliko je utvrđena obaveza pribavljanja saglasnosti na tehničku dokumentaciju u pogledu mera zaštite od požara, investitor dostavlja nadležnom organu projekat za izvođenje u elektronskoj formi, u svemu u skladu sa odredbama Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata.

Odredbama Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem priključenje objekta na infrastrukturu predviđeno je kao poseban postupak u okviru objedinjene procedure. Uz zahtev za priključenje objekta za priključenje objekta na komunalnu i drugu infrastrukturu prilažu se separat iz projekta izvedenog objekta, odnosno iz projekta za izvođenje ako u toku građenja nije odstupljeno od projekta za izvođenje sa tehničkim opisom i grafičkim prilozima, kojim se prikazuje predmetni priključak i sinhron plan svih priključaka, kao i dokaz o uplati naknade za Centralnu evidenciju.

Članom 8đ stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji  propisano je da tokom sprovođenja objedinjene procedure, nadležni organ isključivo vrši proveru ispunjenosti formalnih uslova za izgradnju i ne upušta se u ocenu tehničke dokumentacije, niti ispituje verodostojnost dokumenata koje pribavlja u toj proceduri. Shodno citiranoj odredbi Zakona, ukoliko je uz zahtev za priključenje objekta na komunalnu i drugu infrastrukturu priložena sva propisana dokumentacija, nadležni organ je u obavezi da uputi zahtev imaocu javnih ovlašćenja da izvrši priključenje u skladu sa tim zahtevom.  Članom 41. stav 1. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisano je da, ukoliko je objekat izveden u skladu sa građevinskom dozvolom i projektom za izvođenje, imalac javnih ovlašćenja je dužan da izvrši priključenje objekta na komunalnu i drugu infrastrukturu.

Iz citiranih odredbi Zakona o planiranju i izgradnji i Pravilnika  o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem proizlazi da u postupku priključenja objekta na infrastrukturu nadležni organ ima ovlašćenje da vrši proveru ispunjenosti formalnih uslova, dok imalac javnih ovlašćenja proverava da li je objekat izveden u skladu sa građevinskom dozvolom i projektom za izvođenje. Ukoliko su oba uslova ispunjena, imalac javnih ovlašćenja je u obavezi da izvrši priključenje.

Obaveza sprovođenja ostalih postupaka koji su obuhvaćeni objedinjenom procedurom (prijava radova, prijava završetka izrade temelja i prijava završetka objekta u konstruktivnom smislu) postoji nezavisno od postupka priključenja objekta na infrastrukturu i investitor je odgovoran za njihovo sprovođenje.

Ako se lokacijski uslovi mogu utvrditi uvidom u planski dokument, odnosno separat, nadležni organ je dužan da ih izda u roku od pet radnih dana od dana prijema zahteva iz člana 6. ovog pravilnika, u skladu sa propisom kojim se uređuje izdavanje lokacijskih uslova, i da o tome obavesti podnosioca zahteva, u skladu sa čl.8d. Zakona o planiranju i izgradnji (ovde), odnosno u skladu sa čl.10. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u sekciji Propisi.

Međutim, ako se lokacijski uslovi ne mogu pribaviti uvidom u planski dokument, odnosno separat, nadležni organ je dužan da u roku od pet radnih dana od dana prijema zahteva za izdavanje lokacijskih uslova, imaocima javnih ovlašćenja, koji u skladu sa ovim zakonom i posebnim propisom utvrđuju uslove za izgradnju objekata, dostavi zahtev za izdavanjem tih uslova, shodno čl.8b. st.1.Zakona o planiranju i izgradnji. U tom periodu od pet radnih dana nadležni organ pribavlja svu potrebnu dokumentaciju od Službe za katastar nepokretnosti, koja po zahtevu dostavlja traženu dokumentaciju bez odlaganja.  Imalac javnih ovlašćenja je dužan da postupi po zahtevu za izdavanje uslova za projektovanje i priključenje, u roku od 15 dana od dana prijema zahteva, a za objekte iz člana 133. ovog zakona u roku od 30 dana od dana prijema zahteva. Nakon toga, nadležni organ je dužan da izda lokacijske uslove u skladu sa propisom kojim se uređuje izdavanje lokacijskih uslova, u roku od pet radnih dana od dana dostavljanja uslova za projektovanje i priključenje.

Članom 209. st.1. tač. 2) Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da će se kaznom od 25.000 do 50.000 dinara ili kaznom zatvora do 30 dana kazniće se za prekršaj odgovorno službeno lice u nadležnom organu uprave ako ne izda lokacijske uslove, građevinsku, odnosno upotrebnu dozvolu u propisanom roku (čl. 8d, 53, 56, 136. i 158). Član 209. st. 2. ovog zakona regulisano je da će se za ponovljeni prekršaj iz stava 1. ovog člana učiniocu će se izreći novčana kazna i kazna zatvora do 30 dana. Zahtev za pokretanje prekršajnog postupka iz stava 1. tač. 2) podnosi građevinski inspektor, u skladu sa čl. 209.st. 3. Zakona o planiranju i izgradnji.

U skladu sa čl.8v Zakona o planiranju i izgradnji, registrator je dužan da podnese prekršajnu prijavu iz člana 211a ovog zakona, protiv imaoca javnih ovlašćenja i odgovornog lica imaoca javnih ovlašćenja, ako tokom sprovođenja objedinjene procedure taj imalac javnih ovlašćenja ne postupa na način i u rokovima propisanim ovim zakonom, najkasnije u roku od tri radna dana od isteka propisanog roka za postupanje od strane imaoca javnih ovlašćenja.

Član 8g st. 6 Zakona o planiranju i izgradnji predviđa obavezu Centralnog registratora da  bez odlaganja podnese prekršajnu prijavu protiv registratora nadležnog organa u slučaju prekoračenja propisanih rokova, odnosno nepodnošenja odgovarajuće prekršajne prijave protiv imalaca javnih ovlašćenja.

Ukoliko smatrate da nadležni organ ne postupa u skladu sa zakonom, možete se obratiti Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. U skladu sa čl.172. st.1. Zakona o planiranju i izgradnji, nadzor nad izvršavanjem odredaba ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona, vrši Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Članom 3. stav 2. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisano je da se sva akta koja donose, odnosno razmenjuju, nadležni organ i imaoci javnih ovlašćenja u objedinjenoj proceduri i/ili radi upotrebe u toj proceduri, kao i drugi dokumenti koje podnosilac zahteva, nadležni organ i imaoci javnih ovlašćenja dostavljaju u objedinjenoj proceduri, dostavljaju u formi elektronskog dokumenta, u pdf formatu, potpisanom kvalifikovanim elektronskim potpisom.

Prema tome, potrebno je da lice koje je podnosilac zahteva dostavi dokumentaciju koju je potrebno da elektronski potpiše, osim tehničke dokumentacije čije se elektronsko potpisivanje vrši u skladu sa Pravilnikom o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokuemtnacije prema klasi i nameni objekata. Shodno čl.3.st.3. ovog pravilnika, izuzetno od stava 2. ovog člana, tehnička dokumentacija se dostavlja u dwf ili dwg formatu, potpisanom kvalifikovanim elektronskim potpisom, u skladu sa propisom koji uređuje sadržinu, način i postupak izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata, a ako taj format nije potpisan, ta dokumentacija se dostavlja i u pdf formatu, potpisanom kvalifikovanim elektronskim potpisom.

Pravilnik, kao i druga Zakonska i podzakonska akta možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u sekciji Propisi.

Ukoliko investitor ne poseduje kvalifikovani elektronski potpis, može ovlastiti drugo fizičko ili pravno lice (punomoćnika) da u njegovo ime podnese zahtev.

Podnosilac zahteva može biti fizičko lice koje je istovremeno i investitor, zakonski zastupnik pravnog lica investitora (direktor ili vlasnik), ovlašćeno lice investitora (lice upisano u APR, zaposleni kojeg ovlasti zakonski zastupnik) ili punomoćnik (projektant, advokat ili treće fizičko lice).

U skladu sa čl.3 st.7. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, ako se zahtev podnosi preko punomoćnika, uz zahtev se prilaže skenirana kopija (digitalizovani primerak) punomoćja, koja ne mora biti overena od strane organa koji je po zakonu nadležan za overu, s tim što nadležni organ može naknadno tražiti da mu se dostavi overeno punomoćje, ako posumnja u njegovu istinitost. Punomoćje potpisuje punomoćnik kvalifikovanim elektronskim potpisom.

Članom 183. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da građevinski inspektor donosi rešenje o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela u slučajevima propisanim Zakonom i određuje rok u kome je investitor dužan ukloniti objekat ili njegov deo. U stavu 3. istog člana propisano je da građevinski inspektor rešenjem o uklanjanju objekta određuje i način izvršenja putem druge osobe u slučaju da investitor to sam nije učinio u roku određenom rešenjem o uklanjanju.

Ukoliko u konkretnom slučaju investitor nije uklonio objekat u roku određenom rešenjem o uklanjanju, građevinski inspektor je ovlašćen da zahteva izvršenje na način koji je utvrđen u rešenju o uklanjanju objekta (za slučaj da investitor sam to ne učini).

Podnošenje zahteva za davanje saglasnosti na tehničku dokumentaciju u pogledu mera zaštite od požara vrši se u skladu sa čl. 37. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde

Podnošenje zahteva vrši se kroz Centralni informacioni sistem, kome možete pristupiti ovde.

Sva uputstva za korišćenje portala za elektronsko podnošenje zahteva za građenje možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u sekciji E-procedura.

Počev od 1. januara 2016. godine, postupci za izdavanje akata u ostvarivanju prava na izgradnju sprovode se u objedinjenoj proceduri elektronskim putem. To znači da se podnošenje zahteva za izdavanje svih vrsta akata u ostvarivanju prava na izgradnju, kao i razmena podataka između podnosioca zahteva i nadležnog organa, vrši isključivo u elektronskoj formi.

Za izgradnju novog objekta potrebno je pribaviti prvo lokacijske uslove, a zatim i građevinsku dozvolu. Takođe, pre izdavanja lokacijskih uslova možete organu nadležnom za izdavanje građevinske dozvole da podnesete zahtev za izdavanje informacije o lokaciji, koja sadrži podatke i mogućnostima i ograničenjima gradnje na određenoj katastarskoj parceli u skladu sa važećim planskim dokumentom.

Podnošenje zahteva za izdavanje lokacijskih uslova vrši se u skladu sa članom 6. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde. Podnošenje zahteva za izdavanje rešenja o građevinskoj dozvoli vrši se u skladu sa članom 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Ukoliko potencijalni investitor dobije tzv. "negativne" lokacijske uslove, dalje postupanje zavisi od razloga zbog kojih su izdati "negativni" lokacijski uslovi.
Ukoliko na predmetnoj lokaciji, prema važećem planskom dokumentu, uopšte nije moguće izvoditi radove, odnosno graditi objekat, nema svrhe ponovo podnositi zahtev za izdavanje lokacijskih uslova.
Ukoliko potencijalni investitor otkloni razloge zbog kojih su doneti "negativni" lokacijski uslovi, može podneti novi zahtev za izdavanje lokacijskih uslova. Podnošenje novog zahteva podrazumeva novi postupak za koji se posebno plaćaju propisana taksa i naknada, u skladu sa članom 6. stav 2. tačka 2. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Članom 136. stav 3. Zakona o planiranju i izgradnji, kao i članom 23. stav 1. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisano je da se na rešenje o građevinskoj dozvoli može izjaviti žalba u roku od osam dana od dana dostavljanja. S obzirom na to da postupanje drugostepenog organa po žalbi na rešenje o građevinskoj dozvoli nije regulisano odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, kao ni Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, shodno se primenjuju odgovarajuće odredbe Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni list SRJ“ broj 33/97 i 31/01 i „Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 30/10).

Članom 237. stav 1. Zakona o opštem upravnom postupku propisano je da se rešenje po žalbi mora doneti i dostaviti stranci što pre, a najdocnije u roku od dva meseca od dana predaje žalbe, ako posebnim zakonom nije određen kraći rok (što u konkretnom slučaju nije).

Odbacivanje zahteva, pravo žalbe i pravo na podnošenje novog zahteva bez naplate

administrativne takse regulisano je čl.44. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde. Ukoliko podnosilac prilikom podnošenja usaglašenog zahteva, nakon prvobitno odbijenog zahteva, nije otklonio sve utvrđene nedostatke, potrebno je da podnese novi zahtev za izdavanje upotrebne dozvole.

U skladu sa čl.44.st.6. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, ako nadležni organ u postupku po zahtevu ne odobri upotrebu objekta, podnosilac zahteva ima pravo na povraćaj republičke administrativne takse za donošenje rešenja, navedene u članu 42. stav 2. tačka 3) ovog pravilnika, odnosno da tu taksu upotrebi u ponovljenom postupku.

Član 44.

Ako nisu ispunjeni formalni uslovi za dalje postupanje po zahtevu, propisani članom 43. ovog pravilnika, nadležni organ zahtev odbacuje zaključkom, u roku od pet radnih dana od dana podnošenja zahteva, uz navođenje razloga za takvu odluku.

Protiv zaključka iz stava 1. ovog člana podnosilac zahteva može izjaviti prigovor nadležnom opštinskom, odnosno gradskom veću, preko nadležnog organa, u roku od tri dana od dana dostavljanja.

Ako je zaključak iz stava 1. ovog člana donelo ministarstvo nadležno za poslove urbanizma i građevinarstva, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine, prigovor se izjavljuje Vladi, odnosno izvršnom organu autonomne pokrajine.

Ako podnosilac zahteva u roku od deset dana od dana prijema zaključka, a najkasnije 30 dana od njegovog objavljivanja na internet stranici nadležnog organa, podnese usaglašeni zahtev i otkloni sve utvrđene nedostatke, ne dostavlja dokumentaciju podnetu uz zahtev koji je odbačen, niti ponovo plaća administrativne takse i naknade navedene u članu 42. stav 2. tačka 3) ovog pravilnika.

Podnosilac zahteva može samo jednom iskoristiti pravo na podnošenje usaglašenog zahteva bez obaveze dostavljanja dokumentacije podnete uz zahtev koji je odbačen i ponovnog plaćanja administrativne takse za podnošenje zahteva i naknada navedenih u članu 42. stav 2. tačka 3) ovog pravilnika.

Ako nadležni organ u postupku po zahtevu ne odobri upotrebu objekta, podnosilac zahteva ima pravo na povraćaj republičke administrativne takse za donošenje rešenja, navedene u članu 42. stav 2. tačka 3) ovog pravilnika, odnosno da tu taksu upotrebi u ponovljenom postupku.

Ako uz usaglašeni zahtev iz stava 4. ovog člana podnosilac dostavi izmenjen dokument u odnosu na dokument koji je već dostavio uz odbačeni zahtev, nadležni organ će postupati po tom izmenjenom dokumentu. Ako zbog izmenjenog dokumenta nastupi dodatni formalni nedostatak koji je razlog za odbacivanje zahteva, podnosilac ne može ponovo koristiti pravo iz stava 4. ovog člana.

Da, s obzirom da drugačije nije propisano odredbama Zakona o planiranju i izgradnji.

Članom 127. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je ko sve ne može da učestvuje u izradi tehničke dokumentacije, dok su čl. 128, 128a. i 151. ovog zakona propisani uslovi koje treba da ispunjava odgovorni projektant i odgovorni izvođač radova.

Član 127.

U izradi tehničke dokumentacije ne može da učestvuje lice koje je zaposleno u privrednom društvu, drugom pravnom licu ili preduzetničkoj radnji koje je ovlašćeno da utvrdi neki od uslova na osnovu koga se izrađuje tehnička dokumentacija.

U izradi tehničke dokumentacije ne može da učestvuje lice koje vrši nadzor nad primenom odredaba ovog zakona.

Pravno lice koje obavlja komunalne delatnosti, odnosno delatnosti od opšteg interesa može da izrađuje tehničku dokumentaciju za izgradnju objekata koje će koristiti za obavljanje svoje delatnosti, pod uslovima propisanim ovim zakonom.

Organizacija koja obavlja delatnost zaštite kulturnih dobara može da izrađuje tehničku dokumentaciju za preduzimanje mera tehničke zaštite na nepokretnom kulturnom dobru.

Odgovorni projektant

Član 128.

Odgovorni projektant može biti lice sa stečenim visokim obrazovanjem odgovarajuće struke, odnosno smera, na akademskim studijama drugog stepena (master akademskih studija, master strukovnih studija, specijalističke akademske studije) odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje pet godina i licencom za projektovanje, izdatom u skladu sa ovim zakonom.

Licencu za odgovornog projektanta može da stekne lice sa stečenim visokim obrazovanjem odgovarajuće struke, odnosno smera, položenim stručnim ispitom i najmanje tri godine radnog iskustva sa stručnim rezultatima na izradi tehničke dokumentacije i sa preporukom najmanje dva odgovorna projektanta ili Inženjerske komore.

Stručnim rezultatima za projektanta, u smislu stava 2. ovog člana, smatraju se rezultati ostvareni na rukovođenju i izradi ili saradnji na izradi najmanje dva projekta.

Odgovorni projektant potvrđuje svojim potpisom i pečatom lične licence deo projekta za koji poseduje odgovarajuću licencu.

Član 128a

Investitor imenuje glavnog projektanta koji je odgovoran za usklađenost izvoda iz projekta sa podacima iz projekta za građevinsku dozvolu i koji svojim potpisom i pečatom lične licence potvrđuje usaglašenost svih pojedinačnih delova projekta.

Glavni projektant mora da ispunjava uslove za odgovornog projektanta propisane ovim zakonom.

Odgovorni izvođač radova

Član 151.

Izvođač radova određuje odgovornog izvođača radova koji rukovodi građenjem objekta, odnosno izvođenjem radova.

Odgovorni izvođač radova može biti lice sa stečenim visokim obrazovanjem odgovarajuće struke, odnosno smera, na studijama drugog stepena (master akademskih studija, master strukovnih studija, specijalističke akademske studije), odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje pet godina ili sa stečenim visokim obrazovanjem na studijama prvog stepena (osnovne akademske studije, osnovne strukovne studije), odnosno na studijama u trajanju do tri godine za objekte iz stava 5. ovog člana odgovarajuće struke, odnosno smera i odgovarajućom licencom za izvođenje radova.

Licencu za odgovornog izvođača radova može da stekne lice sa stečenim visokim obrazovanjem odgovarajuće struke, odnosno smera, na studijama drugog stepena ili sa stečenim visokim obrazovanjem na studijama prvog stepena odgovarajuće struke, odnosno smera, položenim stručnim ispitom i najmanje tri godine radnog iskustva sa visokim obrazovanjem na studijama drugog stepena, odnosno pet godina radnog iskustva sa visokim obrazovanjem na studijama prvog stepena, sa stručnim rezultatima na građenju objekata.

Stručnim rezultatima na građenju objekta u smislu stava 3. ovog člana smatraju se rezultati ostvareni na rukovođenju građenjem ili saradnji na građenju najmanje dva objekta.

Građenjem objekata za koje građevinsku dozvolu izdaje jedinica lokalne samouprave može rukovoditi i lice koje ima završene specijalističke strukovne studije, odgovarajuće struke, odnosno smera, položen stručni ispit, najmanje pet godina radnog iskustva i sa važećom licencom.

Građenjem objekata za koje građevinsku dozvolu izdaje jedinica lokalne samouprave, spratnosti PO+P+4+PK čija ukupna površina ne prelazi 2.000 m2 bruto površine, objekata manje složenih građevinskih konstrukcija raspona do 12 metara, lokalnih i nekategorisanih puteva i ulica, unutrašnjih instalacija vodovoda i kanalizacije, grejanja i klimatizacije, i elektroinstalacije, unutrašnjih gasnih instalacija, kao i izvođenje pojedinih građevinsko-zanatskih i instalaterskih radova i radova na unutrašnjem uređenju objekata i uređenju terena, može rukovoditi i lice koje ima visoko obrazovanje na studijama prvog stepena, odgovarajuće struke, odnosno smera, položen stručni ispit, najmanje pet godina radnog iskustva i sa važećom licencom

1. Potrebno je pristupiti izmeni rešenja o građevinskoj dozvoli.

Članom 141. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da, ukoliko se nakon pravnosnažnosti rešenja o građevinskoj dozvoli promeni investitor, novi investitor je dužan da u roku od 15 dana od dana nastanka promene, podnese organu koji je izdao građevinsku dozvolu zahtev za izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli.

Podnošenje zahteva za izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli vrši se u skladu sa čl.24. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

2. Potrebno je ponovno prijaviti radove. Prijava radova vrši se u skladu sa čl.31. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Članom 35.st.1. Pravilnika propisano je da nadležni organ bez odlaganja potvrđuje prijem izjave iz člana 34. stav 1. ovog pravilnika, osim ako je podnosilac u prijavi naveo podatke koji nisu u skladu sa podacima iz građevinske dozvole, odnosno rešenja iz člana 145. Zakona na osnovu kojih se gradi, kao i ako nije dostavio dokaz iz člana 34. stav 2. ovog pravilnika, u kom slučaju nalaže investitoru da bez odlaganja dostavi urednu prijavu temelja, odnosno dokaz iz člana 34. stav 2. ovog pravilnika i obaveštava ga da će se ako ne postupi po tom nalogu smatrati da nije izvršena uredna prijava temelja.

Ukoliko smatrate da nadležni organ ne postupa u skladu sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji i podzakonskih akata donetih na osnovu ovog zakona,  potrebno je da se obratite Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. Shodno čl.172.st.1. Zakona o planiranju i izgradnji, nadzor nad izvršavanjem odredaba ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona, vrši ministarstvo nadležno za poslove urbanizma i građevinarstva.

Prijava završetka izrade temelja i završetka objekta u konstruktivnom smislu

Izjava o završetku izrade temelja

Član 34.

Izvođač radova podnosi nadležnom organu izjavu o završetku izrade temelja kroz CIS, odmah po završetku njihove izgradnje.

Uz izjavu iz stava 1. ovog člana izvođač radova obavezno podnosi geodetski snimak izgrađenih temelja, izrađen u skladu sa propisima kojim se uređuje izvođenje geodetskih radova.

Postupanje nadležnog organa i inspekcije po prijemu izjave o završetku izrade temelja

Član 35.

Nadležni organ bez odlaganja potvrđuje prijem izjave iz člana 34. stav 1. ovog pravilnika, osim ako je podnosilac u prijavi naveo podatke koji nisu u skladu sa podacima iz građevinske dozvole, odnosno rešenja iz člana 145. Zakona na osnovu kojih se gradi, kao i ako nije dostavio dokaz iz člana 34. stav 2. ovog pravilnika, u kom slučaju nalaže investitoru da bez odlaganja dostavi urednu prijavu temelja, odnosno dokaz iz člana 34. stav 2. ovog pravilnika i obaveštava ga da će se ako ne postupi po tom nalogu smatrati da nije izvršena uredna prijava temelja.

Nadležni organ, u roku od tri dana od dana prijema izjave iz člana 34. stav 1. ovog pravilnika, obaveštava nadležnu građevinsku inspekciju o prijemu te izjave, bez obzira da li je ta izjava uredna i potpuna.

Ako nadležni organ na osnovu geodetskog snimka utvrdi da postoji odstupanje izgrađenih temelja u odnosu na izdatu građevinsku dozvolu, bez odlaganja će o tome obavestiti građevinskog inspektora.

Nadležna građevinska inspekcija je obavezna da u roku od tri radna dana po prijemu obaveštenja iz stava 2. ovog člana izvrši inspekcijski nadzor izgrađenih temelja i da o rezultatima tog nadzora obavesti nadležni organ.

Kada je reč o odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, članom 133. propisani su radovi za koje građevinsku dozvolu za izgradnju objekata izdaje ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva, dok je u članu 134. stav 2. Zakona navedeno da se jedinicama lokalne samouprave poverava izdavanje građevinskih dozvola za izgradnju objekata koji nisu određeni u članu 133. Zakona.

Imajući u vidu da radovi koje ste opisali u Vašem pitanju nisu obuhvaćeni članom 133. Zakona o planiranju i izgradnji, za izdavanje građevinske dozvole u konkretnom slučaju nadležna je ejdinica lokalne samouprave.

Zbog činjenice da je reč o radovima koje bi trebalo izvesti na teritoriji grada Beograda, treba imati u vidu i odredbe Statuta grada Beograda (“Službeni list grada Beograda” broj 39/2008, 6/2010, 23/2013, 7/2016 - Odluka US RS i 17/2016). Članom 25. stav 1. tačka 5. Statuta grada Beograda propisano je da Grad, preko svojih organa, u skladu sa Ustavom i zakonom, izdaje građevinske dozvole za izgradnju i rekonstrukciju objekata preko 800 m² bruto razvijene građevinske površine, dok je članom 77. stav 1. tačka 6. Statuta regulisano da gradska opština, u skladu sa zakonom i Statutom, preko svojih organa donosi rešenje u prvom stepenu o građevinskoj dozvoli za izgradnju ili rekonstrukciju objekata do 800 m² bruto razvijene građevinske površine.

Iz Vašeg pitanja proizlazi da je reč o radovima na ravnom krovu, a da je površina krova koji je predmet intervencije manja od 800 m² bruto razvijene građevinske površine. Shodno tome, mišljenja smo da je u konkretnom slučaju za izdavanje rešenja za odobrenje izvođenja radova po članu 145. Zakona o planiranju i izgradnji nadležna gradska opštna na čijoj teritoriji bi trebalo izvesti radove (Novi Beograd).

. Dokumentacija koja se dostavlja uz prijavu radova propisana je članom 148. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 31. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Nadležni organ, po prijemu prijave radova, vrši proveru ispunjenosti formalnih uslova propisanih članom 32. stav 1. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Ukoliko utvrdi da nisu ispunjeni formalni uslovi, nadležni organ bez odlaganja odbacuje prijavu i obaveštava podnosioca da nisu ispunjeni uslovi za prijavu radova, odnosno izvođenje radova. Odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, kao i Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem nije propisana mogućnost dopune/ispravke prijava radova. Ukoliko nakon odbacivanja prijave radova istekne rok važenja građevinske dozvole, podnosilac zahteva je u obavezi da ponovo sprovede postupak za izdavanje građevinske dozvole.

2. Nejsano je na šta se misli pod formulacijom „sve što je navedeno u izdatim građevinskim dozvolama”. Rok važenja građevinske dozvole određuje se u samoj građevinskoj dozvoli, a postupak prijave radova vrši se u skladu sa propisima koji su na snazi u vreme podnošenja prijave.
3. Građevinska dozvola ističe na dan koji je određen u samoj građevinskoj dozvoli, u skladu sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji. Prema odredbama važećeg Zakona, investitor jeste u obavezi da otpočne sa građenjem objekta, odnosno izvođenjem radova, u roku od dve godine od dana pravnosnažnosti rešenja kojim je izdata građevinska dozvola.
4. Mogućnost produžetka važenja pravnosnažne građevinske dozvole, propisana članom 140. stav 4. Zakona o planiranju i izgradnji, odnosi se na sve vrste objekata (pa i na objekat za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora energije od 10 MW i više).
5. Članom 178. tačka 6) Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da, ukoliko građevinski inspektor u vršenju inspekcijskog nadzora utvrdi da objekat za koji je izdata građevinska dozvola, koji nije završen u roku sadržanom u prijavi početka građenja objekta, odnosno izvođenja radova, narediće rešenjem investitoru da u roku koji ne može biti kraći od 30 ni duži od 90 dana, završi građenje objekta, odnosno izvođenje radova, a ako investitor ne završi objekat u ostavljenom roku, podneće prijavu za učinjeni prekršaj, odnosno privredni prestup. Članom 202. Zakona propisano je da će se novčanom kaznom od 1.500.000 do 3.000.000 dinara kazniti za privredni prestup privredno društvo ili drugo pravno lice, koje je investitor, ako ne završi građenje objekta, odnosno izvođenje radova u ostavljenom roku, dok će se za isti privredni prestup kazniti i odgovorno lice u privrednom društvu ili drugom pravnom licu, novčanom kaznom od 100.000 do 200.000 dinara. Prijavu za privredni prestup podnosi nadležni građevinski inspektor.

Shodno čl.1. Zakona o vraćanju (restituciji) imovine crkvama i verskim zajednicama („Sl. Glasnik RS“, br.46/2006), da se ovim zakonom uređuju uslovi, način i postupak vraćanja imovine koja je na teritoriji Republike Srbije oduzeta od crkava i verskih zajednica, kao i od njihovih zadužbina i društava (u daljem tekstu: crkve i verske zajednice), primenom propisa o agrarnoj reformi, nacionalizaciji, sekvestraciji i drugih propisa koji su doneseni i primenjivani u periodu od 1945. godine, kao i svim drugim aktima kojima je vršeno oduzimanje te imovine, bez tržišne naknade, svojina Srpske Pravoslavne Crkve ne smatra se javnom svojinom. Shodno tome, Srpska Pravoslavna Crkva nije oslobođena doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta.

Članom 97.st.7. Zakona o planiranju i izgradnji regulisano je da skupština jedinice lokalne samouprave opštim aktom utvrđuje zone i vrste namena objekta iz stava 2. ovog člana, iznose koeficijenata zone i koeficijenata namene, kriterijume, iznos i postupak umanjivanja doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta posebna umanjenja iznosa doprinosa za nedostajuću infrastrukturu kao i uslove i način obračuna umanjenja iz stava 5. ovog člana, i druge pogodnosti za investitore, metod valorizacije u slučaju plaćanja u ratama kao i druga pitanja od značaja za obračun i naplatu doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta, u skladu sa ovim zakonom, a svojim pojedinačnim aktom može predvideti dodatne pogodnosti za plaćanje doprinosa za objekte od posebnog značaja za razvoj jedinice lokalne samouprave.

Članom 97.st.8. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se doprinos za uređivanje građevinskog zemljišta ne obračunava za objekte javne namene u javnoj svojini, objekte komunalne i druge infrastrukture, proizvodne i skladišne objekte, podzemne etaže objekata visokogradnje (prostor namenjen za garažiranje vozila, podstanice, trafostanice, ostave, vešernice i sl.), osim za delove podzemne etaže koje se koriste za komercijalne delatnosti, otvorena dečja igrališta, otvorene sportske terene i atletske staze.

Ako se lokacijski uslovi mogu utvrditi uvidom u planski dokument, odnosno separat, nadležni organ je dužan da ih izda u roku od pet radnih dana od dana prijema zahteva iz člana 6. ovog pravilnika, u skladu sa propisom kojim se uređuje izdavanje lokacijskih uslova, i da o tome obavesti podnosioca zahteva, u skladu sa čl.8d. Zakona o planiranju i izgradnji (ovde), odnosno u skladu sa čl.10. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Međutim, ako se lokacijski uslovi ne mogu pribaviti uvidom u planski dokument, odnosno separat, nadležni organ je dužan da u roku od pet radnih dana od dana prijema zahteva za izdavanje lokacijskih uslova, imaocima javnih ovlašćenja, koji u skladu sa ovim zakonom i posebnim propisom utvrđuju uslove za izgradnju objekata, dostavi zahtev za izdavanjem tih uslova, shodno čl.8b. st.1.Zakona o planiranju i izgradnji. Imalac javnih ovlašćenja je dužan da postupi po zahtevu za izdavanje uslova za projektovanje i priključenje, u roku od 15 dana od dana prijema zahteva, a za objekte iz člana 133. ovog zakona u roku od 30 dana od dana prijema zahteva. Nakon toga, nadležni organ je dužan da izda lokacijske uslove u skladu sa propisom kojim se uređuje izdavanje lokacijskih uslova, u roku od pet radnih dana od dana dostavljanja uslova za projektovanje i priključenje.

Članom 209. st.1. tač. 2) Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da će se kaznom od 25.000 do 50.000 dinara ili kaznom zatvora do 30 dana kazniće se za prekršaj odgovorno službeno lice u nadležnom organu uprave ako ne izda lokacijske uslove, građevinsku, odnosno upotrebnu dozvolu u propisanom roku (čl. 8d, 53, 56, 136. i 158). Član 209. st. 2. ovog zakona regulisano je da će se za ponovljeni prekršaj iz stava 1. ovog člana učiniocu će se izreći novčana kazna i kazna zatvora do 30 dana. Zahtev za pokretanje prekršajnog postupka iz stava 1. tač. 2) podnosi građevinski inspektor, u skladu sa čl. 209.st. 3. Zakona o planiranju i izgradnji.

U skladu sa čl.8v Zakona o planiranju i izgradnji, registrator je dužan da podnese prekršajnu prijavu iz člana 211a ovog zakona, protiv imaoca javnih ovlašćenja i odgovornog lica imaoca javnih ovlašćenja, ako tokom sprovođenja objedinjene procedure taj imalac javnih ovlašćenja ne postupa na način i u rokovima propisanim ovim zakonom, najkasnije u roku od tri radna dana od isteka propisanog roka za postupanje od strane imaoca javnih ovlašćenja.

Član 8g st. 6 Zakona o planiranju i izgradnji predviđa obavezu Centralnog registratora da  bez odlaganja podnese prekršajnu prijavu protiv registratora nadležnog organa u slučaju prekoračenja propisanih rokova, odnosno nepodnošenja odgovarajuće prekršajne prijave protiv imalaca javnih ovlašćenja.

Ukoliko smatrate da nadležni organ ne postupa u skladu sa zakonom, možete se obratiti Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. U skladu sa čl.172. st.1. Zakona o planiranju i izgradnji, nadzor nad izvršavanjem odredaba ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona, vrši Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Odredbe čl.17.st.2. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem nisu u suprotnosti sa odredbama čl.17.st.3. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni.

Članom 17.st.2. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisano je da nadležni organ proverava usklađenost sa lokacijskim uslovima, dok čl.17.st.3. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata definiše u kojoj meri i u kojim slučajevima su dozvoljena odstupanja od idejnog rešenja na osnovu kog su izdati lokacijski uslovi.

Radi ilustracije:

Idejnim rešenjem je predviđen nekakav položaj objekta na parceli, recimo na minimalnom rastojanju od granice parcele definisanom planom, ali se npr. usled nekih drugih ograničenja datih u nekim od uslova za projektovanje i priključenje objekat malo pomeri, ali tako da i dalje sva ograničenja iz plana budu zadovoljena (npr. objekat se udalji još metar od granice parcele, tj. na rastojanje koje je veće od minimuma propisanog planom). Prema tome, sve bi i dalje bilo u skladu sa planom, ne bi bilo promene kapaciteta priključaka, niti bilo čega što bi iziskivalo vađenje novih lokacijskih uslova, u kom slučaju je odstupanje prihvatljivo (što bi morala i tehnička kontrola da potvrdi u svom izveštaju). Nadležni organ u tom slučaju treba  (na osnovu provere usklađenosti sa lokacijskim uslovima) da proceni da li su odstupanja takva da bi iziskivala ishodovanje novih uslova za projektovanje i priključenje, kao i da li su odstupanja u okvirima dozvoljenim planom, i ne bi trebalod a zahtev za građevinsku dozvolu odbaci u navedenom slučaju.

Na ovaj način bi se izbeglo vađenje novih lokacijskih uslova koji se ni u lemu ne bi razlikovali osim u samom idejnom rešenju.

Zakonom o planiranju i izgradnji, kao ni podzakonskim aktima donetih na osnovu ovog zakona, nije predviđeno da naldežni organ izda građevinsku dozvolu u navedenom roku, a naročito nije propisano da je izda u ovom roku iako formalni uslovi nisu ispunjeni.

Članom 8đ. st.1.tač.2) Zakona o planiranju i izgradnji regulisano je da nadležni organ po zahtevu za izdavanje građevinske dozvole, dozvolu izdaje najkasnije u roku od pet radnih dana od dana podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole.

Članom 18. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem (ovde) regulisano je odbacivanje zahteva, kao i pravo prigovora i pravo na podnošenje novog zahteva bez naplate administrativne takse.

Odbacivanje zahteva, pravo prigovora i pravo na podnošenje novog zahteva bez naplate administrativne takse

Član 18.

Ako nisu ispunjeni formalni uslovi za dalje postupanje po zahtevu, propisani članom 17. ovog pravilnika, nadležni organ zahtev odbacuje zaključkom, u roku od pet radnih dana od dana podnošenja zahteva, uz navođenje svih nedostataka.

Protiv zaključka iz stava 1. ovog člana podnosilac zahteva može izjaviti prigovor nadležnom

opštinskom, odnosno gradskom veću, preko nadležnog organa, u roku od tri dana od dana dostavljanja.

Ako je zaključak iz stava 1. ovog člana donelo ministarstvo nadležno za poslove urbanizma i građevinarstva, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine, prigovor se izjavljuje Vladi, odnosno izvršnom organu autonomne pokrajine.

Ako podnosilac zahteva u roku od deset dana od prijema zaključka iz stava 1. ovog člana, a najkasnije 30 dana od dana njegovog objavljivanja na internet stranici nadležnog organa, podnese nov, usaglašen, zahtev i otkloni sve nedostatke, ne dostavlja dokumentaciju podnetu uz zahtev koji je odbačen, niti ponovo plaća administrativne takse i naknadu navedene u članu 16. stav 2. tačka 3) ovog pravilnika.

Podnosilac zahteva može samo jednom iskoristiti pravo na podnošenje usaglašenog zahteva bez obaveze dostavljanja dokumentacije podnete uz zahtev koji je odbačen i ponovnog plaćanja administrativne takse za podnošenje zahteva i naknade navedene u članu 16. stav 2. tačka 3) ovog pravilnika.

Ako nadležni organ u postupku po zahtevu ne odobri izgradnju objekta, podnosilac zahteva ima pravo na povraćaj republičke administrativne takse za donošenje rešenja, navedene u članu 16. stav 2. tačka 3) ovog pravilnika, odnosno da tu taksu upotrebi u ponovljenom postupku.

Ako uz usaglašeni zahtev iz stava 4. ovog člana podnosilac dostavi izmenjen dokument u odnosu na dokument koji je već dostavio uz odbačeni zahtev, nadležni organ će postupati po tom izmenjenom dokumentu.

Ako zbog izmenjenog dokumenta nastupi dodatni formalni nedostatak koji je razlog za odbacivanje zahteva, podnosilac ne može ponovo koristiti pravo iz stava 4. ovog člana.

Ukoliko se pitanje odnosilo na izdavanje lokacijskih uslova:

Ako se lokacijski uslovi mogu utvrditi uvidom u planski dokument, odnosno separat, nadležni organ je dužan da ih izda u roku od pet radnih dana od dana prijema zahteva iz člana 6. ovog pravilnika, u skladu sa propisom kojim se uređuje izdavanje lokacijskih uslova, i da o tome obavesti podnosioca zahteva, u skladu sa čl.8d. Zakona o planiranju i izgradnji (ovde), odnosno u skladu sa čl.10. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Međutim, ako se lokacijski uslovi ne mogu pribaviti uvidom u planski dokument, odnosno separat, nadležni organ je dužan da u roku od pet radnih dana od dana prijema zahteva za izdavanje lokacijskih uslova, imaocima javnih ovlašćenja, koji u skladu sa ovim zakonom i posebnim propisom utvrđuju uslove za izgradnju objekata, dostavi zahtev za izdavanjem tih uslova, shodno čl.8b. st.1.Zakona o planiranju i izgradnji. Imalac javnih ovlašćenja je dužan da postupi po zahtevu za izdavanje uslova za projektovanje i priključenje, u roku od 15 dana od dana prijema zahteva, a za objekte iz člana 133. ovog zakona u roku od 30 dana od dana prijema zahteva. Nakon toga, nadležni organ je dužan da izda lokacijske uslove u skladu sa propisom kojim se uređuje izdavanje lokacijskih uslova, u roku od pet radnih dana od dana dostavljanja uslova za projektovanje i priključenje.

Članom 8. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem regulisano je odbacivanje zahteva, kao i pravo prigovora i pravo na podnošenje novog zahteva bez naplate administrativne takse.

1.Potrebno je uneti podatak o roku završetka građenja, shodno čl.148.st.4. Zakona o planiranju i izgradnji.

Članom 148.st.4. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da je u prijavi radova investitor navodi datum početka i rok završetka građenja, odnosno izvođenja radova.

2.U zahtev se unosi datum izdavanja građevinske dozvole, a ne kada je ishodavana klauzula o pravnosnažnosti.

3.Shodno čl.31. st.2. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem , uz prijavu radova podnosi se dokaz o izmirenju obaveza u pogledu doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta, ako je rešenjem o građevinskoj dozvoli predviđeno jednokratno plaćanje te obaveze, odnosno dokaz o uplati prve rate ako je rešenjem o građevinskoj dozvoli predviđeno plaćanje te obaveze na rate, u kom slučaju se dostavlja i sredstvo obezbeđenja za plaćanje doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta u skladu sa zakonom, ako se gradi objekat čija ukupna bruto razvijena građevinska površina prelazi 200 m², odnosno objekat sa više od dve stambene jedinice.

Prema tome, potrebno je svakako priložiti dokaz o izmirenju obaveza u pogledu doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta, bez obzira što je ovaj dokaz već priložen uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole.

Odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, kao i Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem nije regulisan način postupanja drugostepenog organa (opštinskog, odnosno gradskog veća) po prigovoru na izdate lokacijske uslove. Iz tog razloga, shodno se primenjuju odredbe čl. 229 – 235. Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni list SRJ“ broj 33/97 i 31/01 i „Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 30/10), koje regulišu rešavanje drugostepenog organa po žalbi na rešenje.

Članom 229. stav 3. Zakona o opštem upravnom postupku propisano je da drugostepeni organ može odbiti žalbu, poništiti rešenje u celini ili delimično, ili ga izmeniti. Članom 232. i 233. Zakona o opštem upravnom postupku regulisan je način postupanja drugostepenog organa u slučajevima kada utvrdi:

• da su u prvostepenom postupku odlučne činjenice nepotpuno ili pogrešno utvrđene, da se u postupku nije vodilo računa o pravilima postupka koja su od uticaja na rešenje stvari, ili da je dispozitiv pobijanog rešenja nejasan ili je u protivrečnosti sa obrazloženjem;
• da su u prvostepenom rešenju pogrešno ocenjeni dokazi, da je iz utvrđenih činjenica izveden pogrešan zaključak u pogledu činjeničnog stanja, da je pogrešno primenjen pravni propis na osnovu koga se rešava upravna stvar, ili ako nađe da je na osnovu slobodne ocene trebalo doneti drukčije rešenje;

U zavisnosti od utvrđenog stanja, drugostepeni organ (opštinsko, odnosno gradsko veće) može:

• dopuniti postupak i otkloniti navedene nedostatke sam ili preko prvostepenog organa ili zamoljenog organa;
• poništiti prvostepeno rešenje i vratiti predmet prvostepenom organu na ponovni postupak;
• poništiti prvostepeno rešenje i sam rešiti upravnu stvar.

Ne, nije moguće.

Uslov za izdavanje građevinske dozvole za dogradnju objekta jeste odgovarajuće pravo na tom objektu, što podrazumeva da je objekat u konkrentom slučaju evidentiran u bazi nepokretnosti RGZ – Službe za katastar nepokretnosti.

Elektronski sistem CEOP ne propisuje način postupanja učesnika u postupcima objedinjene procedure već to postupanje reguliše Pravilnik o načinu sprovođenja objedinjene  procedure elektronskim putem I Zakon o planiranju I izgradnji. U slučaju nedoumica ove vrste, potrebno je primenjivati zakon i podzakonske akte.

Nadležni organ samo potvrđuje prijem izjave o završetku izgradnje temelja dok je u nadležnosti građevinskog inspektora da izvrši prvi inspekcijski nadzor I izlaskom na teren utvrdi da li su izgrađeni temelji izvedeni u skladu sa tehničkom dokumentacijom na osnovu koje je izdata građevinska dozvola.

Izuzetno, ukoliko nadležni organ prostim uporedjivanjem podnetog geodetskog snimka sa tehničkom dokumentacijom na osnovu koje je izdata građevinska dozvola utvrdi da ima odstupanja,dužan je da ovu činjenicu navede u obaveštenju građevinskoj inspekciji, sve ostalo je u nadležnosti građevinskog inspektora.

Samo obaveštenje građevinskog inspektora da nema odstupanja izmedju izvedenih temelja I izdate građevinske dozvole može imati dejstvo potvrde da je sve u redu sa izgrađenim temeljima.

Za postupak u vezi izjave o završetku izgradnje temelja Zakon o planiranju I izgradnji I Pravilnik o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem (čl. 35.) ne predviđaju donošenje nikakvog drugog akta niti je predviđeno da se u ovom postupku donosi zaključak o odbacivanju zahteva odnosno izjave.

U postupku priključenja, po prijemu i zavodjenju zahteva, referent nadležnog organa je u obavezi da utvrdi da li je uz zahtev dostavljena propisana dokumentacija, te ukoliko jeste nakon izbora odgovarajućeg imaoca javnih javnih ovlašćenja i izrade zahteva za dostavljanje obračuna troškova priključenja, dodeljuje pristup imaocu javnih ovlašćenja priloženoj dokumentaciji i dalji rad po zahtevu preuzima imalac javnih ovlašćenja. Pravilnikom o postupku sprovođenja objedinjene procedure nije predviđena dvosmerna komunikacija sa nadležnim organom već se dalja komunikacija u vezi priključenja na odgovarajuću infrstrukturu vrši između imaoca javnih ovlašćenja i podnosioca zahteva.

Što se tiče dela pitanja u vezi troškova priključenja, 2 su moguće situacije u praksi: da je stranka prilikom pribavljanja lokacijskih uslova obaveštena od strane imaoca javnih ovlašćenja o ukupnom iznosu koji je dužna da plati za priključenje objekta i taj iznos je platila pre podnošenja zahteva za priključenje pa uz njega dostavlja i dokaz o uplati tih troškova. Druga situacija (koja je najščešća u praksi) je da stranka nema informaciju o konačnom iznosu troškova priključenja pa iz tog razloga prilikom podnošenja zahteva kroz CEOP bira opciju „naknadu ću platiti nakon prijema konačnog obračuna“. 

Dakel, u ovom postupku ne radi se o situaicji koja je predviđena u postupku izdavanja lokacijskih uslova te iz tog razloga niti je potrebno niti se u sistemu traži izjašnjenje stranke da li je saglasna ili nije saglasna sa iznosom naknade za priključenje.

U ovakvim situacijama radi se o odgovornosti odnosno o propustima izvođača radova I propustima građevinske inspekcije koja je dužna da vrši nadzor u toku izgradnje objekata. Takođe, o ovoj okolnosti je potrebno I da Komisija odnosno privredno društvo koje vrši tehnički pregled da  vodi računa.

Član 152. St. 2. Zakona o planiranju I izgradnji utvrđuje obavezu izvođača radova za podnošenje  izjave o završetku izgradnje objekta I izjave o završetku objekta u konstruktivnom smislu, Član 175. Stav 3. Istog Zakona predviđa da je u ove 2 situacije građevinski inspektor dužan da izvrši obavezan inspekcijski nadzor.

Važećim Pravilnikom, je takođe utvrđena I obaveza Komisije koja vrši tehnički pregled objekta da shodno čl. 6 st. 1 tač. 1 I 2, utvrdi  usklađenost izgrađenog objekta u pogledu položaja I osnovnih dimenzija objekta kao I osnovnih elemenata konstrukcije objekta.

Ukoliko Komisija za tehnički pregled utvrdi da postoje propusti je izvođač radova u ovom smislu, u tom slučaju je u obavezi da postupi u skladu sa članom 18 st. 10 Pravilnika.

Medjutim, ukoliko Komisija I pored ovih nedostataka sastavi Zapisnik I izda predlog da se u konkretnom slučaju izda upotrebna dozvola, u tom slučaju može se govoriti I o odgovornosti odnosno zloupotrebama na strani Komisije odnosno privrednog društva koje je vršilo tehnički pregled.

U ovakvom slučaju, shodno čl. 43 st. 1 tač. 4 Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure treba doneti zaključak o odbacivanju zahteva I pokrenuti odgovarajući postupak pred organima Inženjerske komore protiv izvođača radova I protiv Komisije odnosno privrednog društva koje je vršilo tehnički pregled.

Građevinska inspekcija ima mogućnost uvida kroz elektronski sistem CEOP u celokupan dosije izdate građevinske dozvole. Prilikom vršenja inspekcijskog nadzora na terenu, građevinski inpektor vrši uvid u Projekat za izvođenja koji se nalazi na gradilištu.

Takva mogućnost nije Pravilnikom o postupku sprovođenja objedinjne procedure predviđena pa samim tim nije predviđena ni u sistemu CEOP.

U ovakvoj situaciji, obzirom da je propisana obaveza nadležnog organa da po službenoj dužnosti podnosi zahtev za upis prava svojine po pravnosnažnoj upotrebnoj dozvoli izdatoj u postupku objedinjene procedure, nadležni organ je shodno važećim odredbama UP-a dužan da void računa o  rokovima pravnosnažnosti tako da je odmah po ispunjavanju uslova za pravnosnažnost izdatog rešenja o upotrebnoj dozvoli, dužan da izda klauzulu pravnosnažnosti na to rešenje a potom I da podnese zahtev za upis prava svojine po toj pravnosnažnoj upotrebnoj dozvoli.

U ovakvom slučaju, po prijemu konačnog obračuna od organa nadležnog za obračun doprinosa za uređivanje građevinskgo zemljišta, ukoliko su ispunjeni svi propisani uslovi, potrebno je doneti rešenje o upotrebnoj dozvoli u kojem označiti iznos doprinosa  koji je investitor po konačnom obračunu dužan da plati kao i njegovu obavezu da pristupi zaključenju Aneksa Ugovora kojim su regulisani odnosi po pitanju doprinosa za uredjivanje građevinskog zemljišta..

Nadležni organ koji je nadležan za izdavanje građevinske I upotrebne dozvole nije nadležan niti dužan da se stara o naplati doprinosa, već to vrši organ nadležan za obračun I naplatu doprinsoa za uređivanje građevinskog zemljišta.   

Ovakve sitacije potrebno je predvideti važećom lokalnom odlukom kojomje regulisan doprinos za uređivanje građevinskog zemljišta.

U ovakvoj situaciji potrebno je da podnosilac zahteva zaključi novi ugovor sa imaocem javnih ovlašćenja I potom podnese novi zahtev za priključenje objekta.

U sistemu ne postoji vremensko ograničenje za obradu zahteva tako od mesnih prilika I dogovorenih uslova saradnje sa imaocima javnih ovlšćenja, zavisi I način postupanja. Ipak ukoliko se radi o povredi odnosno prekoračenju rokova uzimaće se u obzir radni dani I aktivnostI preduzete u okviru radnog vremena.

Dužnost finansijskog referenta nadležnog organa je da se stara o ispravnosti uplaćenih administrativnih taksi I naknada koje je podnosilac dostavio uz uz zahtev, kao i da vrši obračun drugih administrativnih taksi I naknada koje se naplaćuju u toku postupka. 

Član 135 kao I član 69. Zakona o planiranju I izgradnji propisuje šta se smatra odgovarajućim pravom na zemljištu podobnim za izdavanje akata kojima se dozvoljava izgradnja objekata., tako da se stranke pre podnošenja zahtev u sistemu CEOP mogu o tome informisati.

Član 135 kao I član 69. Zakona o planiranju I izgradnji propisuje šta se smatra odgovarajućim pravom na zemljištu podobnim za izdavanje akata kojima se dozvoljava izgradnja objekata., tako da se stranke pre podnošenja zahtev u sistemu CEOP mogu o tome informisati.

Članom 8. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisan je obuhvat objedinjene procedure, odnosno koje aktivnosti se realizuju u okviru objedinjene procedure. Poslednja aktivnost u postupku objedinjene procedure je upis prava svojine na izgrađenom objektu.
Kada je reč o ispravci greške u rešenju, ukazujemo na odredbe člana 144. Zakona o opštem upravnom postupku, kojim je propisano da organ uvek može da ispravi svoje rešenje ili njegove overene prepise i ukloni greške u imenima ili brojevima, pisanju ili računanju i druge očigledne netačnosti.
Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji i Zakona o opštem upravnom postupku, mišljenja smo da se ispravka rešenja RGZ-a o upisu posebnih delova u katastar nepokretnosti vrši mimo objedinjene procedure, u skladu sa odredbama Zakona o opštem upravnom postupku.

Nije moguće da u konkretnom slučaju izvođač bude fizičko lice, s obzirom na to da je reč o izgradnji objekta klase 111011 koji ima više od 200m2.

Izvođač radova može biti fizičko lice, u slučaju kada je reč o objektu klase 111011 koji ima najviše 200m2,  shodno čl.2.st.1. Pravilnika o objektima na koje se primenjuju pojedine odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, koji možete pronaći ovde.

Član 2.

Odredbe Zakona o izvođaču radova, osim obaveze da obezbedi preventivne mere za bezbedan i zdrav rad, u skladu sa zakonom, kao i da podnese organu koji je izdao građevinsku dozvolu izjavu o završetku izrade temelja i o završetku objekta u konstruktivnom smislu, ne primenjuju na sledeće klase objekata:

1) klasa 111011, samo za objekte površine do 200 m²;

2) klasa 112111, samo za objekte površine do 200 m²;

3) klasa 112211, samo za objekte površine do 200 m²;

4) klasa 124220; 5) klasa 127111, samo za objekte površine do 200 m²;

6) klasa 127121, samo za objekte površine do 200 m²;

7) klasa 127141, samo za objekte površine do 200 m²;

8) klasa 127230.

Odredbe stava 1. ovog člana odnose se i na izgradnju objekata i izvođenje radova iz člana 2. tač. 24) i 24a) i čl. 144. i 146. Zakona, kao i na radove na investicionom održavanju objekata i uklanjanju prepreka za osobe sa invaliditetom, adaptaciju, promenu namena objekata bez izvođenja građevinskih radova, promenu namena objekata uz izvođenje i građenje zidanih ograda.

Ako, u skladu sa odredbama st. 1. i 2. ovog člana nije određen izvođač radova poslove izvođača radova u skladu sa stavom 1. ovog člana obavlja investitor.

Objedinjena procedure

Za izgradnju novog objekta potrebno je prvo pribaviti lokacijske uslove, a zatim građevinsku dozvolu.

Podnošenje zahteva za izdavanje lokacijskih uslova vrši se u skladu sa čl.6, dok se podnošenje zahteva za izdavanje građevinske dozvole vrši u skladu sa čl.16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Članom 135. st.1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se građevinska dozvola, odnosno rešenje o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona, izdaje investitoru koji ima odgovarajuće pravo na zemljištu ili objektu. U skladu sa čl.135.st.2. ovog zakona, kao odgovarajuće pravo na zemljištu smatra se pravo svojine, pravo zakupa na građevinskom zemljištu u javnoj svojini, kao i druga prava propisana ovim zakonom.

Iz Vašeg pitanja ne može se zaključiti da li ste mislili na naknadu za informacioni sistem Centralne evidencije objedinjenih procedura (CEOP) ili na republičku administrativnu taksu.

Pitanje naknada koje naplaćuje Agencija za privredne registre regulisano je Zakonom o Agenciji za privredne registre. Članom 5a. predmetnog Zakona propisano je da Agencija za obavljanje poslova u skladu sa zakonom ostvaruje naknade od korisnika usluga. U stavu 3. istog člana propisano je da će Agencija ustupiti podatke i dokumenta bez naknade državnim organima i organizacijama, organima autonomnih pokrajina i jedinicama lokalne samouprave, Agencija će, na pismeni i obrazloženi zahtev, u slučajevima kada su im ti podaci potrebni za obavljanje poslova iz njihove nadležnosti. Vrsta, obim, način isporuke podataka i dokumenata i ostala pitanja u vezi sa korišćenjem podataka utvrđuje se aktom upravnog odbora Agencije na koji saglasnost daje Vlada.

Iz odredbi Zakona o Agenciji za privredne registre proizlazi da mogućnost oslobađanja plaćanja naknade za informacioni sistem Centralne evidencije objedinjenih procedura postoji samo u slučaju iz stava 3. citiranog člana.  

Kada je reč o republičkoj administrativnoj taksi, plaćanja su oslobođeni, saglasno članu 18. Zakona o republičkim administrativnim taksama:

- organi, organizacije i institucije Republike Srbije;
- organi i organizacije autonomnih pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave;
- organizacije obaveznog socijalnog osiguranja;
- ustanove osnovane od strane Republike Srbije, autonomnih pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave;
- Crkve i verske zajednice, registrovane u skladu sa Zakonom o crkvama i verskim zajednicama;
- Crveni krst Srbije;
- diplomatsko-konzularna predstavništva strane države, pod uslovom uzajamnosti.

Imajući u vidu odredbe člana 18. Zakona o republičkim administrativnim taksama, Direkcija za plovne puteve, kao sastavni deo Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrkture, oslobođena je obaveze plaćanja republičke administrativne takse.

Ne, nije potrebno formirati posebno izveštaje van sistema, jer je kroz CIS ova opcija omogućena.

Članom 8v.st.4. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da je registrator odgovoran za zakonito, sistematično i ažurno vođenje registra objedinjenih

procedura, u skladu sa ovim zakonom.

Međutim, formiranjem Centralnog informacionog sistema ova opcija postaje automatski omogućena.

Registrator može napraviti pregled izveštaja o predmetima kroz CIS odabirom opcije Izveštaji.

Ne, nije potrebno formirati posebno izveštaje van sistema, jer je kroz CIS ova opcija omogućena.

Članom 8v.st.4. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da je registrator odgovoran za zakonito, sistematično i ažurno vođenje registra objedinjenih

procedura, u skladu sa ovim zakonom.

Međutim, formiranjem Centralnog informacionog sistema ova opcija postaje automatski omogućena.

Registrator može napraviti pregled izveštaja o predmetima kroz CIS odabirom opcije Izveštaji.

Da.

Postupak parcelacije, odnosno parcelacije regulisan je čl.65. i 66. Zakona o planiranju i izgradnji, koji možete pronaći ovde.

Članom 65.st.4. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da projekat preparcelacije, odnosno parcelacije, potvrđuje organ jedinice lokalne samouprave nadležan za poslove urbanizma, u roku od 10 dana.

Članom 65. stavom 5. ovog zakona regulisano je da će nadležni organ, ako utvrdi da projekat preparcelacije, odnosno parcelacije nije urađen u skladu sa važećim planskim dokumentom, odnosno podzakonskim aktom kojim se utvrđuju opšta pravila parcelacije, regulacije i izgradnje, obavestiti o tome podnosioca zahteva. Podnosilac zahteva može podneti prigovor na obaveštenje iz stava 5. ovog člana opštinskom, odnosno gradskom veću, u roku od tri dana od dana od dana dostavljanja, shodno čl.65.st.6. Zakona o planiranju i izgradnji.

Članom 66.st.2.Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da uz zahtev za provođenje preparcelacije, odnosno parcelacije podnosi se dokaz o rešenim imovinskopravnim odnosima za sve katastarske parcele i projekat preparcelacije, odnosno parcelacije potvrđen od strane organa nadležnog za poslove urbanizma jedinice lokalne samouprave, čiji sastavni deo je projekat geodetskog obeležavanja.

Iz Vašeg pitanja se ne može zaključiti o kakvoj vrsti objekta je reč, već samo o budućoj nameni tog objekta. Shodno tome, upućujemo Vas na odredbe člana 2. tačka 22) Zakona o planiranju i izgradnji, kojim je regulisano da je objekat građevina spojena sa tlom, koja predstavlja fizičku, funkcionalnu, tehničko - tehnološku ili biotehničku celinu (zgrade svih vrsta, saobraćajni, vodoprivredni i energetski objekti, objekti infrastrukture elektronskih komunikacija - kablovska kanalizacija, objekti komunalne infrastrukture, priključak na elektroenergetsku mrežu, industrijski, poljoprivredni i drugi privredni objekti, objekti sporta i rekreacije, groblja, skloništa i sl.), koji može biti podzemni ili nadzemni. Ukoliko u konkretnom slučaju nije reč o objektu koji je obuhvaćen citiranom definicijom, njegovo postavljanje nije predmet regulisanja Zakona o planiranju i izgradnji.

Izgradnja objekata vrši se na osnovu građevinske dozvole, izuzev objekata koji su obuhvaćeni odredbama čl. 144 – 146. Zakona o planiranju i izgradnji. Tekst Zakona možete pronaći ovde.

Postavljanje oglasnih plakata i panoa nije predmet regulisanja Zakona o planiranju i izgradnji, već Zakona o oglašavanju („Službeni glasnik republike Srbije“ broj 79/05 i 83/14). Prema članu 25. Zakona o oglašavanju, oglasni pano se može postaviti na javnim površinama na osnovu dozvole nadležnog organa, dok su članom 26. Zakona propisani slučajevi u kojima je dozvoljeno oglašavanje na plakatu postavljenom na javnoj površini. Prema članu 27. Zakona o oglašavanju, na površinama koje nisu javne, postavljanje plakata dozvoljeno je samo uz saglasnost vlasnika, odnosno korisnika te površine.

U postupku izdavanja akata u vezi izgradnje objekata, obaveza je nadležnog organa da primenjuje odredbe važećeg Zakona o planiranju i izgradnji i Zakona o opštem upravnom postupku, odredbe važećih podzakonskih akata i da u svim slučajevima koji nisu propisani Pravilnikom o postupku sporovđenja objedinjene procedure, supsidijarno primenjuje odgovrajuće odredbe ZUP-a.

Usaglašeni zahtev shodno odredbama Pravilnika kojim je regulisana objedinjena procedura,  može se podneti samo jednom  i u krajnjem roku od 30 dana.

To znači, ukoliko stranka podnese usaglašeni zahtev nakon isteka propisanog roka, nadležni organ je dužan da postupi u smislu odredbi ZUP-a i donese zaključak o odbacivanju zahteva kao nedopuštenog.

U drugom slučaju koji navodite, ukoliko stranka podnese novi zahtev u tom slučaju ne postoji obaveza nadležnog organa da utvrđuje da li se eventalno radi o usaglašenom  zahtevu, već da postupa u smislu odgovarajućih odredbi Pravilnika koje su propisane za konkretan postupak. Dakle,  u ovom drugom slučaju nadležni organ prvo utrđuje ispunjenost formalnih uslova za postupanje i u zavisnosti od toga donosi odgovarajuću odluku.

Članom 153. stav 4. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da u vršenju stručnog nadzora na objektu ne mogu da učestvuju lica koja su zaposlena u privrednom društvu, odnosno drugom pravnom licu ili preduzetničkoj radnji koje je izvođač radova na tom objektu, lica koja vrše inspekcijski nadzor, kao i lica koja rade na poslovima izdavanja građevinske dozvole u organu nadležnom za izdavanje građevinske dozvole.

Shodno citiranoj odredbi Zakona, poslove stručnog nadzora ne bi imalo pravo da vrši lice koje je zaposleno u opštini na poslovima inspekcijskog nadzora, kao i na poslovima izdavanja građevinske dozvole u organu nadležnom za izdavanje građevinske dozvole. Za ostale zaposlene u opštini, sa aspekta odredaba Zakona o planiranju i izgradnji, ne postoji prepreka da obavljaju poslove stručnog nadzora.

Napominjemo da bi u konkretnom slučaju trebalo imati u vidu i odredbe Zakona o agenciji za borbu protiv korupcije („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 97/2008, 53/2010, 66/2011 – odluka US, 67/2013 – odluka US, 112/2013 – autentično tumačenje i 8/2015 – odluka US).

Zainteresovana lica mogu izvršiti uvid u dokumente na osnovu kojih je izdata građevinska dozvola, tako što će se nadležnom organu koji je izdao građevinsku dozvolu obratiti sa zahtevom za uvid. U tom slučaju, nadležni organ, ukoliko utvrdi da je reč o licu koje ima pravo učešća u postupku radi zaštite svojih prava ili pravnih interesa, ima obavezu da tom licu omogući uvid u predmetnu dokumentaciju u elektronskoj formi (posredstvom odgovarajućeg linka).

Ukoliko je građevinska dozvola izdata u periodu nakon 1. januara 2016. godine, odnosno ukoliko je građevinska dozvola izdata elektronskim putem, primerak rešenja je u tom slučaju javno dostupan putem interneta, na sajtu:  https://ceop.apr.gov.rs/ u okviru sekcije „Objave“.

Ukoliko je u konkretnom slučaju građevinska dozvola izdata pre 1. januara 2016. godine, u tom slučaju je potrebno radi uvida da se obratite Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Rokovi za izdavanje pojedinačnih akata propisani su čl.8d. Zakona o planiranju i izgradnji.

Član 8d

Nadležni organ:

• po zahtevu za izdavanje lokacijskih uslova, te uslove izdaje najkasnije u roku od pet radnih dana od pribavljanja svih uslova, isprava i drugih dokumenata u skladu sa članom 8b ovog zakona;

• po zahtevu za izdavanje građevinske dozvole, dozvolu izdaje najkasnije u roku od pet radnih dana od dana podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole;

• po prijavi radova, potvrđuje njen prijem prijave bez odlaganja, osim ako se uz prijavu radova podnosi sredstvo obezbeđenja iz člana 98. ovog zakona, u kom slučaju nakon provere valjanosti sredstva obezbeđenja prijavu radova potvrđuje, odnosno odbacuje rešenjem, u roku od pet radnih dana;

• po zahtevu za priključenje objekta na infrastrukturu, upućuje taj zahtev imaocu javnih ovlašćenja u roku od tri radna dana od dana podnošenja zahteva;

• po zahtevu za izdavanje upotrebne dozvole, dozvolu izdaje najkasnije u roku od pet radnih dana od dana podnošenja zahteva za izdavanje upotrebne dozvole;

• po zahtevu za izdavanje rešenja iz člana 145. ovog zakona rešenje izdaje najkasnije u roku od pet radnih dana od dana podnošenja zahteva.

Ukoliko se građenje vrši u svemu u skladu sa lokacijskim uslovima, odnosno sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, mišljenja smo da komšija ne može da utiče na postupak izgradnje objekta.

Članom 8v Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da je lice koje vodi registar objedinjenih procedura u nadležnom organu dužno da obezbedi objavljivanje lokacijskih uslova, građevinske i upotrebne dozvole u elektronskom obliku putem interneta, u roku od tri radna dana od dana njihovog izdavanja.

Dokumenti koji su izdati u objedinjenoj proceduri objavljuju se u centralnoj evidenciji objedinjenih procedura. Pretragu objavljenih dokumenata možete izvršiti posredstvom sledećeg linka: https://ceop.apr.gov.rs/eregistrationportal/Public/Manage/Publications

Ukoliko su u konkretnom slučaju građevinska, odnosno upotrebna dozvola izdati pre uspostavljanja centralne evidencije objedinjenih procedura (1. januar 2016. godine), primerak građevinske, odnosno upotrebne dozvole možete tražiti od nadležnog organa koji je izdao predmetnu dozvolu.

Članom 54. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da, ukoliko planski dokument, odnosno separat, ne sadrži mogućnosti, ograničenja i uslove za izgradnju objekata, odnosno sve uslove za priključenje na komunalnu, saobraćajnu i ostalu infrastrukturu, nadležni organ te uslove pribavlja po službenoj dužnosti, o trošku podnosioca zahteva uz naknadu stvarnih troškova izdavanja, pri čemu su imaoci javnih ovlašćenja dužni da te uslove po zahtevu nadležnog organa dostave u roku od 15 dana od dana prijema zahteva.
Iz citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji nedvosmisleno se može zaključiti da su imaoci javnih ovlašćenja u svakom slučaju u obavezi da tražene uslove dostave nadležnom organu u roku od 15 dana od dana prijema zahteva. U vezi sa tim, ukazujemo i na odredbe člana 134. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 132/14), kojima je propisano da se odredbe drugih zakona kojima se na drugačiji način uređuju pitanja koja su predmet uređivanja ovog zakona neće primenjivati (osim zakona i propisa kojima se uređuje zaštita životne sredine).

Promena namene poljoprivrednog u građevinsko zemljište vrši se planskim dokumentom, saglasno članu 88. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji. Organ nadležan za donošenje planskog dokumenta je dužan da u roku od 15 dana od dana stupanja na snagu tog dokumenta, organu nadležnom za poslove državnog premera i katastra dostavi akt koji sadrži popis katastarskih parcela kojima je promenjena namena. U stavu 5. istog člana propisano je da je vlasnik katastarske parcele kojoj je promenjena namena iz poljoprivrednog u građevinsko zemljište dužan je da plati naknadu za promenu namene zemljišta pre izdavanja građevinske dozvole, u skladu sa zakonom kojim se uređuje poljoprivredno zemljište.
Saglasno članu 47. Zakona o planiranju i izgradnji, nosilac izrade planskih dokumenata je nadležni organ za poslove prostornog i urbanističkog planiranja u Republici Srbiji, autonomnoj pokrajini, opštini, gradu i gradu Beogradu, pri čemu izrada tog dokumenta može biti ustupljena privrednom društvu, odnosno drugom pravnom licu koje u skladu sa odredbama Zakona ispunjava propisane uslove za izradu planskih dokumenata.

U skladu sa instrukcijama u vezi sa popunjavanjem podataka u koraku Podaci o postojećim objektima na parceli, podaci se unose samo za objekte koji su izgrađeni u skladu sa zakonom, odnosno koji su legalni i legalizovani.

Ako na parceli za koju se zahtevaju lokacijski uslovi već postoje objekti, potrebno je popuniti podatke o tim objektima.

Podaci o bruto razvijenoj građevinskoj površini koja se ruši-uklanja ili zadržava unose se ako je reč o zgradi, odnosno zgradama. Podaci se unose samo za objekte koji su izgrađeni u skladu sa zakonom, odnosno koji su legalni i legalizovani.

U članu 18. Zakona o republičkim administrativnim taksama taksativno su navedeni svi subjekti koji su po Zakonu oslobođeni plaćanja republičke administrativne takse. Formulacijom iz predmetnog člana nisu obuhvaćeni „EPS Distribucija" i „Telekom Srbija“ a.d.

1. Nadležnost za postavljanje novog asfalta na određenoj površini zavisi od imovinsko – pravnog statusa površine o kojoj je reč. Ukoliko je reč o površini koja je u režimu javne svojine, za njeno održavanje, što podrazumeva izvođenje radova kojima se obezbeđuje nesmetano i bezbedno odvijanje saobraćaja i čuva i unapređuje upotrebna vrednost, nadležna je jedinica lokalne samouprave, u skladu sa odredbama Zakona o komunalnim delatnostima („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 88/2011 i 104/2016). Jedinica lokalne samouprave obezbeđuje obavljanje komunalne delatnost preko javnog preduzeća, privrednog društva, preduzetnika ili drugog privrednog subjekta. Ukoliko je reč o površini koja pripada stambenoj zgradi, za postavljanje novog asfalta nadležna je stambena zajednica kojoj ta površina pripada. Imovnisko – pravni status predmetne površine možete utvrditi na osnovu uvida u odgovarajuću evidenciju katastra nepokretnosti.
2. Uslovi građenja objekta određeni su pravilima građenja u planskom dokumentu.

   Potrebno je da organu nadležnom za izdavanje građevinske dozvole podnesete zahtev za izdavanje informacije o lokaciji koja sadrži podatke i mogućnostima i ograničenjima gradnje na određenoj kat. parceli u skladu sa važećim planskim dokumentom.

Članom 130. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da je organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole dužan da trajno čuva jedan originalni primerak dokumentacije na osnovu koje je izdata građevinska dozvola, odnosno primerak tehničke dokumentacije za izgradnju tog objekta.

Imajući u vidu citiranu odredbu Zakona o planiranju i izgradnji, u cilju dobijanja željene informacije možete se obratiti nadležnom organu koji je izdao građevinsku dozvolu na osnovu koje je izgrađen predmetni objekat. Ukoliko nadležni organ iz nekog razloga ne poseduje primerak tehničke dokumentacije za izgradnju tog objekta, informaciju o mogućnosti izvođenja željenih radova možete dobiti u postupku po zahtevu za izdavanje rešenja o odobrenju izvođenja radova na sanaciji, odnosno rekonstrukciji objekta.

Mišljenja smo da je trim staza obuhvaćena definicijom objekta iz člana 2. tačka 22) Zakona - građevina spojena sa tlom, koja predstavlja fizičku, funkcionalnu, tehničko - tehnološku ili biotehničku celinu (zgrade svih vrsta, saobraćajni, vodoprivredni i energetski objekti, objekti infrastrukture elektronskih komunikacija - kablovska kanalizacija, objekti komunalne infrastrukture, priključak na elektroenergetsku mrežu, industrijski, poljoprivredni i drugi privredni objekti, objekti sporta i rekreacije, groblja, skloništa i sl.), koji može biti podzemni ili nadzemni.

Postupak za dobijanje dozvole za izgradnju trim staze nije posebno regulisan odredbama Zakona o planiranju i izgradnji. Izgradnja objekata za koje nije propisan poseban postupak vrši se na osnovu dobijene građevinske dozvole.  

Da.

Shodno čl.2.st.3. Pravilnika o objektima na koje se ne primenjuju pojedine odredbe Zakona o planiranju i izgradnji (ovde), ako, u skladu sa odredbama st. 1. i 2. ovog člana nije određen izvođač radova poslove izvođača radova u skladu sa stavom 1. ovog člana obavlja investitor.

Lice koje je učestvovalo u Tehničkoj kontroli Projektne dokumentacije ne može dati izjavu potrebnu za pribavljanje upotrebne dozvole da je objekat izgrađen u svemu u skladu sa tehničkom dokumentacijom, ukoliko nema licencu odgovornog izvodjača i ne ispunjava uslove za vršenje stručnog nadzora u toku građenja objekta te ukoliko od strane investitora nije imenovano za odgovornog izvodjača odnosno lice za vršenje stručnog nadzora.

Sva akta doneta u elektronskoj objedinjenoj proceduri proizvode pravna dejstva od trenutka njegovog dostavljanja odnosiocu zahteva kroz sistem CEOP.

Zainteresovana lica mogu izvršiti uvid u podatke, akta i dokumentaciju u vezi sa svakim pojedinačnim, tako što će se nadležnom organu koji je nadležan za izdavanje građevinske dozvole obratiti sa zahtevom za uvid. U tom slučaju, nadležni organ, ukoliko utvrdi da je reč o licu koje ima pravo učešća u postupku radi zaštite svojih prava ili pravnih interesa, ima obavezu da tom licu omogući uvid u predmetnu dokumentaciju u elektronskoj formi (posredstvom odgovarajućeg linka), u skladu sa čl.55. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Primerak rešenja je javno dostupan putem interneta, na sajtu:  https://ceop.apr.gov.rs/ u okviru sekcije „Objave“.

Javna dostupnost podataka

Član 55.

Podaci o toku svakog pojedinačnog predmeta, kao i akta nadležnih organa za koja je propisano da se objavljuju na internet stranici nadležnog organa, javno su dostupni u elektronskom obliku, preko internet strane nadležnog organa i Agencije za privredne registre svim zainteresovanim licima, radi uvida i preuzimanja, u obimu u kome se obezbeđuje zaštita autorskog prava, poslovne tajne i podataka o ličnosti.

Nadležni organ će omogućiti zainteresovanim licima uvid u ostale podatke, akta i dokumentaciju koja je dostavljena, odnosno pribavljena u postupku objedinjene procedure u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita autorskog prava, poslovne tajne i podataka o ličnosti.

Članom 23. stav 1. Zakona o vodama propisano je da se pod upravljanjem vodnim objektima u javnoj svojini, u smislu ovog zakona, smatra izgradnja, rekonstrukcija, sanacija i održavanje (redovno i investiciono) vodnih objekata na vodnom zemljištu, vršenje prava investitora u ime Republike Srbije, odnosno autonomne pokrajine, unapređivanje, čuvanje i staranje o njihovom namenskom korišćenju. U stavu 5. istog člana propisano je da vodnim objektima za uređenje vodotoka i zaštitu od poplava na vodama II reda i vodnim objektima za zaštitu od erozije i bujica, osim vodnih objekata za zaštitu od erozije i bujica iz stava 3. ovog člana, koji su u javnoj svojini, upravlja jedinica lokalne samouprave na čijoj se teritoriji objekti nalaze.

Iz citiranih odredbi Zakona o vodama proizlazi da je jedinica lokalne samouprave na čijoj se teritoriji nalaze vodni objekti za uređenje vodotoka i zaštitu od poplava na vodama II reda u javnoj svojini, po samom Zakonu („ex lege“), ovlašćena za vršenje prava investitora u ime Republike Srbije, odnosno da ima pravo da u svojstvu investitora podnese zahtev za izdavanje građevinske dozvole za izvođenje radova na tim objektima.

Rok za pravnosnažnost rešenja o građevinskoj dozvoli je 8 dana od dana dostavljanja. Nije potrebno nikakva overa već kroz sistem CEOP je potrebno nakon isteka roka za izjavljivanje žalbe podneti zahtev za izdavanje klauzule pravnosnažnosti u sekciji "Ostali zahtevi".

Odredbama važećeg Zakona o planiranju i izgradnji, kao i podzakonskih akata donetih na osnovu tog Zakona, nije posebno regulisano pitanje izdavanja ovlašćenja (punomoćja) za preduzimanje pojedinih radnji u okviru objedinjene procedure, u ime i za račun investitora. Jedina odredba koja se odnosi na podnošenje zahteva preko punomoćnika sadržana je u članu 3. stav 7. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, kojim je propisano da, ukoliko se zahtev podnosi preko punomoćnika, uz zahtev se prilaže skenirana kopija (digitalizovani primerak) punomoćja, koja ne mora biti overena od strane organa koji je po zakonu nadležan za overu (što nije predmet Vašeg pitanja).

Pitanja u vezi sa izdavanjem punomoćja i preduzimanjem radnji u postupku preko punomoćnika regulisana su članovima 47 – 53. Zakona o opštem upravnom postupku ("Službeni list SRJ" broj 33/97 i 31/2001 i "Službeni glasnik Republike Srbije" broj 30/2010). Članom 47. stav 1. Zakona o opštem upravnom postupku propisano je da stranka, odnosno njen zakonski zastupnik može odrediti punomoćnika koji će zastupati stranku u postupku, dok je u članu 48. stav 1. istog Zakona regulisano da punomoćnik može biti svako lice koje je potpuno poslovno sposobno, osim lica koja se bave nadripisarstvom.

Članom 134. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 132/14) propisano je da se odredbe drugih zakona kojima se na drugačiji način uređuju pitanja koja su predmet uređivanja ovog zakona neće primenjivati (osim zakona i propisa kojima se uređuje zaštita životne sredine).

Imajući u vidu činjenicu da se citiranim odredbama Zakona o opštem upravnom postupku ne uređuju pitanja koja su predmet uređivanja Zakona o planiranju i izgradnji, mišljenja smo da se na izdavanje punomoćja za preduzimanje pojedinih radnji u okviru objedinjene procedure primenjuju odgovarajuće odredbe Zakona o opštem upravnom postupku. U konkretnom slučaju, mišljenja smo da ovlašćeno lice može odrediti bilo koje lice koje je potpuno poslovno sposobno (osim lica koja se bave nadripisarstvom) za sprovođenje objedinjene procedure, u ime i za račun opštine, izuzev lica zaposlenog u nadležnom organu, kako bi se izbegao sukob interesa u postupanju.

Lice koje je učestvovalo u Tehničkoj kontroli Projektne dokumentacije ne može dati izjavu potrebnu za pribavljanje upotrebne dozvole da je objekat izgrađen u svemu u skladu sa tehničkom dokumentacijom, ukoliko nema licencu odgovornog izvodjača i ne ispunjava uslove za vršenje stručnog nadzora u toku građenja objekta te ukoliko od strane investitora nije imenovano za odgovornog izvodjača odnosno lice za vršenje stručnog nadzora.

Odredbama Zakona o planiranju i izgradnji (član 140. stav 4. Zakona) predviđena je mogućnost produžetka važenja građevinske dozvole.

Međutim, rok važenja lokacijskih uslova je eksplicitno utvrđen članom 57. stav 7. Zakona o planiranju i izgradnji, i to 12 meseci od dana izdavanja ili do isteka važenja građevinske dozvole izdate u skladu sa tim uslovima. Zakonom nije predviđena mogućnost produžetka važenja lokacijskih uslova, pa ukoliko je u konkretnom slučaju došlo do isteka važenja lokacijskih uslova, neophodno je ponovo sprovesti postupak propisan članom 53a Zakona o planiranju i izgradnji i članom 6. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

U ponovljenoj proceduri nadležni organ je u obavezi da sprovede sve propisane aktivnosti, što podrazumeva i ponovno pribavljanje uslova za projektovanje i priključenje od imalaca javnih ovlašćenja.

Članom 3. stav 9. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisano je da će nadležni organ, odnosno imalac javnih ovlašćenja, na zahtev i o trošku zainteresovanog lica, tom licu izdati u papirnom obliku prepis dokumenta koji je u okviru objedinjene procedure izdao u elektronskoj formi, ali se takav prepis ne može dalje koristiti u objedinjenoj proceduri.

Iz citirane odredbe Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem proizlazi da prepis dokumenta u papirnom obliku, na zahtev i o trošku zainteresovanog lica, izdaje nadležni organ, odnosno imalac javnih ovlašćenja koji ga je izdao, a ne Agencija za privredne registre. Ukoliko je u konkretnom slučaju reč o građevinskoj dozvoli, potrebno je obratiti se nadležnom organu koji je izdao tu građevinsku dozvolu, radi dobijanja prepisa dokumenta u papirnom obliku.

Opšte pravilo u postupku objedinjene procedure koje važi za sve postupke, je  ukoliko podnosilac zahteva u roku od 30 dana ne podnese usaglašeni zahtev, nakon isteka ovog roka može se podneti jedino novi zahtev uz obavezu ponovnog plaćanja taksi i naknada. 

Ne, ne vrši se izrada svih projekata iz čl.26. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata (ovde). Odredbama ovog člana pravilnika regulisano je kojim se rednim brojem označavaju, i po kojim oblastima i redosledu su označeni projekti, koji mogu biti deo tehničke dokumentacije.

Članom 36.st.1. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata propisano je da idejno rešenje za zgrade obavezno sadrži deo arhitekture.

Članom 36.st.3. ovog pravilnika regulisano je da su posebni sadržaji idejnog rešenja u vezi sa priključenjem na javni put, za objekte za koje se pribavljaju vodni uslovi, kao i za objekte sa zapaljivim i gorivim tečnostima, zapaljivim gasovima i eksplozivnim materijama za koje je propisana obaveza izdavanja odobrenja za bezbedno postavljanje u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita od požara i eksplozija prikazani u Prilozima 10 i 11 ovog pravilnika.

Uloga glavnog projektanta nije predviđena u postupku izrade idejnog rešenja.

Sadržaj idejnog rešenja propisan je čl.36. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata:

Članom 36.st.1. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata propisano je da idejno rešenje za zgrade obavezno sadrži deo arhitekture.

Članom 36.st.3. ovog pravilnika regulisano je da su posebni sadržaji idejnog rešenja u vezi sa priključenjem na javni put, za objekte za koje se pribavljaju vodni uslovi, kao i za objekte sa zapaljivim i gorivim tečnostima, zapaljivim gasovima i eksplozivnim materijama za koje je propisana obaveza izdavanja odobrenja za bezbedno postavljanje u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita od požara i eksplozija prikazani u Prilozima 10 i 11 ovog pravilnika.

Stranica nije namenjena za davanje instrukcija za postupanje u konkretnom slučaju.

Članom 15. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata  propisano je da je idejno rešenje prikaz planirane koncepcije objekta, sa obaveznim priksazom i navođenjem samo onih podataka koji su neophodni za utvrđivanje lokacijskih uslova, odnosno podataka koji su neophodni za utvrđivanje usklađenosti sa planskim dokumentom i utvrđivanje uslova za projektovanje i priključenje (u zavisnosti od vrste objekta, odnosno radova npr: namena, BRGP, gabarit, horizontalna i vertikalna regulacija, položaj na parceli, pristup parceli, broj funkcionalnih jedinica, kapaciteti i način priključenja na komunalnu i drugu infrastrukturu i sl.).

Ukoliko je u konkretnom slučaju reč o izvođenju građevinskih i drugih radova kojima se izgrađuje novi prostor van postojećeg gabarita objekta, kao i nadziđivanje objekta, i sa njim čini građevinsku, funkcionalnu ili tehničku celinu, reč je o dogradnji objekta, shodno čl.2.st.1.tač.33) Zakona o planiranju i izgradnji (ovde).

Takođe, ako se u konkretnom slučaju izvode građevinski radovi na postojećem objektu u gabaritu i volumenu objekta, kojima se: utiče na stabilnost i sigurnost objekta i zaštitu od požara; menjaju konstruktivni elementi ili tehnološki proces; menja spoljni izgled objekta ili povećava broj funkcionalnih jedinica, vrši zamena uređaja, postrojenja, opreme i instalacija sa povećanjem kapaciteta, reč je o radovima na rekonstrukciji objekta, shodno čl.2.st.1.tač.32) Zakona o planiranju i izgradnji.

Stranica nije namenjena za davanje instrukcija za postupanje u konkretnom slučaju.

Ne, idejno rešenje ne treba da sadrži projekat konstrukcija i projekat instalacija.

Sadržaj idejnog rešenja propisan je čl.36. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata:

Članom 36.st.1. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata propisano je da idejno rešenje za zgrade obavezno sadrži deo arhitekture.

Članom 36.st.3. ovog pravilnika regulisano je da su posebni sadržaji idejnog rešenja u vezi sa priključenjem na javni put, za objekte za koje se pribavljaju vodni uslovi, kao i za objekte sa zapaljivim i gorivim tečnostima, zapaljivim gasovima i eksplozivnim materijama za koje je propisana obaveza izdavanja odobrenja za bezbedno postavljanje u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita od požara i eksplozija prikazani u Prilozima 10 i 11 ovog pravilnika.

Obaveza izrade projekta konstrukcija i projekta instalacija propisana je isključivo u slučaju izrade projekta za građevinsku dozvolu (čl.52.Pravilnika) , ali ne i u slučaju izrade idejnog rešenja, za objekte kategorije V.

Ne, nije potrebno navesti ni podatke o odgovornim projektantima konstrukcija i instalacija, jer  idejno rešenje ne treba da sadrži projekat konstrukcija i projekat instalacija.

Članom 36.st.1. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata propisano je da idejno rešenje za zgrade obavezno sadrži deo arhitekture.

Članom 36.st.3. ovog pravilnika regulisano je da su posebni sadržaji idejnog rešenja u vezi sa priključenjem na javni put, za objekte za koje se pribavljaju vodni uslovi, kao i za objekte sa zapaljivim i gorivim tečnostima, zapaljivim gasovima i eksplozivnim materijama za koje je propisana obaveza izdavanja odobrenja za bezbedno postavljanje u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita od požara i eksplozija prikazani u Prilozima 10 i 11 ovog pravilnika.

Potrebno je navesti tip objekta sa dograđenim delom (ukupno), s obzirom na to da se izvođenjem radova na dogradnji izgrađuje novi prostor van postojećeg gabarita objekta, sa kojim čini građevinsku, funkcionalnu ili tehničku celinu.

To znači, da ukoliko će nakon dogradnje objekat biti slobodnostojeći, kao tip objekta navodi se: slobodnostojeći.

Stranica nije namenjena za davanje instrukcija za postupanje u konkretnom slučaju.

Članom 26.st.8. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata  propisano je da je idejno rešenje prikaz planirane koncepcije objekta propisano je da sadržinu projekta pojedine oblasti potvrđuje ličnim pečatom i potpisom odgovorni projektant za predmetni projekat.

Ne, nije potrebno da nadležni organ pribavlja uslove za projektovanje i priključenje na sistem vodosnabdevanja od imaoca javnih ovrašćenja, odnosno privrednog društva kojem je povereno obavljanje ovedelatnosti, ukoliko se u konkretnom slučaju  ne menjaju kapaciteti i funkcionalnost postojećeg priključka na infrastrukturnu mrežu.

Moguće je da navedeni objekat bude predmet posebnog zahteva za izdavanje rešenja o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona, ali je takođe moguće da ovaj objekat bude obrađen kroz idejno rešenje za izvođenje radova na dogradnji i rekonstrukciji objekta, pa samim tim i deo jedinstvenog zahteva za izdavanje lokacijskih uslova za izvođenje radova na dogradnji, rekonstrukciji i građenje pomoćnog objekta.

Članom 36.st.1. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata propisano je da idejno rešenje za zgrade obavezno sadrži deo arhitekture.

Prema tome, potrebno je ovaj objekat prikazati u okviru idejnog rešenja, u delu arhitekture.

Moguće je zahtev za građenje navedenog objekta posebno podneti zahtev za izdavanje rešenja o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona, ali je takođe moguće i podneti samo jedan zahtev za izdavanje građevinske dozvole za dogradnju, rekonstrukciju i građenje pomoćnog objekta, u skladu sa odgovorom na naredno pitanje.

Prema tome, moguće je podneti jedan zahtev za izdavanje lokacijskih uslova za izvođenje radova na dogradnji, rekonstrukciji i građenje pomoćnog objekta u konkretnom slučaju.

Za izvođenje radova na dogradnji potrebno je prvo pribaviti lokacijske uslove za konkretnu katastarsku parcelu, a potom, na osnovu pribavljenih lokacijskih uslova, rešenje o građevinskoj dozvoli, dok se izvođenje radova na rekonstrukciji vrši na osnovu rešenja o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona. Moguće je ove zahteve posebno podneti, ali je takođe moguće ishodovati i samo jedno rešenje – rešenje o građevinskoj dozvoli (složenije).

Dakle, nije potrebno ishodovati dva rešenja u konkretnom slučaju, već se može podneti jedan zahtev - zahtev za izdavanje rešenja o građevinskoj dozvoli. Prilikom popunjavanja zahteva za izdavanje građevinske dozvole kroz CIS (u koraku u kome se unose podaci o objektu), potrebno je odvojeno uneti podatke o izvođenju radova na dogradnji objekta i posebno podatke o izvođenju radova na rekonstrukciji postojećeg objekta.

Prema tome, moguće je podneti jedan zahtev za izdavanje lokacijskih uslova za izvođenje radova na dogradnji i rekonstrukciji u konkretnom slučaju.

Ne, u idejnom rešenju nije potrebno navesti podatak o predračunskoj vrednosti. Ovaj podatak je potrebno navesti tek u numeričkoj dokumentaciji projekta za građevinsku dozvolu, shodno čl.55. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata  propisano je da je idejno rešenje prikaz planirane koncepcije objekta.

Članom 39. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata  propisano je da je idejno rešenje prikaz planirane koncepcije objekta propisano je da numerička dokumentacija idejnog rešenja sadrži prikaz površina objekta sa namenama i broj funkcionalnih jedinica.

Članom 55. ovog pravilnika propisano je da numerička dokumentacija projekta za građevinsku dozvolu za zgrade, u zavisnosti od vrste i klase objekta sadrži:

- tabelarne prikaze površina objekta po prostorima i etažama, sa prikazom namena,

- opšti proračun konstrukcije kao i proračun glavnih nosećih elemenata konstrukcije i fundamenata sa dimenzionisanjem,

- proračune sa obzirom na vrstu instalacija i opreme i u cilju sagledavanja potreba objekta, procenu potrošnje,

- procenjenu vrednost projektovanih radova i dr.

Stranica nije namenjena za davanje instrukcija za postupanje u konkretnom slučaju.

Mišljenja smo da je potrebno odvojeno uneti podatke o izvođenju radova na dogradnji, a posebno podatak o rekonstrukciji postojećeg objekta.

Potrebno je u koraku kroz CIS u kome se popunjavaju Podaci o objektu, odnosno o radovima koji se izvode, odvojeno popuniti podatke o dogradnji i  rekonstrukciji objekta, odnosno jednom uneti podatak o dogradnji objekta odabirom opcije + Unesi novi podatak, a zatim ponoviti  + Unesi novi podatak i uneti podatke o rekonstrukciji objekta.

Takođe, napominjemo da pogrešno popunjeni podaci u vezi kategorije  i klase objekta kao i BRGP, nisu formalni uslov za odbacivanje zahteva u Objedinjenoj proceduri, tako da nadležni organ po prijemu elektronskog zahteva ima mogućnosti da ove podatke i sam izmeni.

Mišljenja smo da je potrebno odvojeno uneti podatke o BRGP za izvođenje radova na dogradnji, a posebno podatak o BRGP objekta koji se rekonstruiše.

U skladu sa Prilogom 4 Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata (ovde), uz zahtev za izdavanje lokacijskih uslova, uz koji se prilaže idejno rešenje, nije potrebno priložiti Izjavu odgovornog projektanta iz delova projekta za građevinsku dozvolu, odnosno idejnog projekta, odnosno projekta za izvođenje.

Svaki crtež osnove treba da sadrži oznaku severa, shodno čl.31.st.5. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata.

Članom 31. st.5. ovog pravilka  propisano je da svaki crtež osnove, koji prikazuje položaj objekta u prostoru, ima oznaku severa.

Da, moguće je koristiti navedenu razmeru, ukoliko ona omogućava pregledan prikaz, shodno čl.40. st.3. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata.

Shodno čl.40.st.3. Pravilnika, grafički prilozi idejnog rešenja se, po pravilu, izrađuju u razmeri koja je navedena u zagradama, odnosno u drugoj prigodnoj razmeri koja omogućava pregledan prikaz, u zavisnosti od klase i namene objekta.

Takođe, članom 31. st.2. Pravilnika regulisano je da razmera u kojoj se prikazuje grafička dokumentacija treba da bude u skladu sa vrstom tehničke dokumentacije, odnosno sa nivoom detalja koji se žele prikazati, a na način da budu jasni, pregledni i čitljivi.

Shodno čl.31.st.3. istog pravilnika, crteži i grafički prilozi iste vrste izrađuju se u istoj razmeri, u skladu sa odredbama ovog pravilnika.

Da, nadležni organ može da odbaci usaglašen zahtev iz razloga koji nisu navedeni u zaključku u skladu sa kojim je usaglašavanje izvršeno, ali u tom slučaju podnosilac zahteva ima pravo na ponovno usaglašavanje zahteva u skladu sa čl.29.st.11. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, tj. bez ponovnog dostavljanja već podnete dokumentacije i bez ponovnog plaćanja administrativne takse za podnošenje zahteva i naknade iz člana 28. stav 2. tačka 2) ovog pravilnika, shodno čl.29.st.15. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Članom 18.st.1. Pravilnika o Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisano je da ako utvrdi da nisu ispunjeni uslovi iz st. 1. i 2. ovog člana nadležni organ zahtev odbacuje zaključkom, u roku od pet radnih dana od dana podnošenja zahteva, uz navođenje svih nedostataka.

U skladu sa čl.29.st.15. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, izuzetno od stava 12. ovoga člana, ako nadležni organ, suprotno stavu 5. ovog člana, u zaključku kojim je odbacio zahtev nije naveo sve nedostatke, odnosno razloge za odbacivanje tog zahteva, a usaglašeni zahtev odbaci iz razloga koji nisu navedeni u zaključku u skladu sa kojim je usaglašavanje izvršeno, podnosilac zahteva ima pravo na ponovno usaglašavanje zahteva u skladu sa stavom 11. ovog člana, tj. bez ponovnog dostavljanja već podnete dokumentacije i bez ponovnog plaćanja administrativne takse za podnošenje zahteva i naknade iz člana 28. stav 2. tačka 2) ovog pravilnika.

U skladu sa čl.145.st.1. Zakona o planiranju i izgradnji, građenje tipske transformatorske stanice 20/04 kv vrši se na osnovu rešenja o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole.

Nadležnost

Ukoliko je u konkretnom slučaju reč o objektu iz čl.133. Zakona o planiranju i izgradnji, lokacijske uslove i građevinsku dozvolu za izgradnju ovih objekata izdaje Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

U skladu sa čl.134. st.1. ovog zakona, poverava se autonomnoj pokrajini izdavanje građevinskih dozvola za izgradnju objekata određenih u članu 133. ovog zakona koji se u celini grade na teritoriji autonomne pokrajine.

U skladu sa čl.134. st.2. ovog zakona, poverava se jedinicama lokalne samouprave izdavanje građevinskih dozvola za izgradnju objekata koji nisu određeni u članu 133. ovog zakona.

Članom 29.st.10. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisano je da ako podnosilac zahteva u roku od deset dana od dana prijema zaključka iz stava 4. ovog člana, a najkasnije 30 dana od dana njegovog objavljivanja na internet stranici nadležnog organa, podnese nov, usaglašen, zahtev i otkloni sve nedostatke, ne dostavlja dokumentaciju podnetu uz zahtev koji je odbačen, niti ponovo plaća administrativne takse i naknadu navedene u članu 28. stav 2. tačka 2) ovog pravilnika.

Članom 29.st.11. ovog pravilnika regulisano je da podnosilac zahteva može samo jednom iskoristiti pravo na podnošenje usaglašenog zahteva bez obaveze dostavljanja dokumentacije podnete uz zahtev koji je odbačen i ponovnog plaćanja administrativne takse za podnošenje zahteva i naknade iz člana 28. stav 2. tačka 2) ovog pravilnika.

Zatim, članom 29.st.13. Pravilnika propisano je da ako uz usaglašeni zahtev iz stava 11. ovog člana podnosilac dostavi izmenjen dokument u odnosu na dokument koji je već dostavio uz odbačeni zahtev, nadležni organ će postupati po tom izmenjenom dokumentu. Ako zbog izmenjenog dokumenta nastupi dodatni formalni nedostatak koji je razlog za odbacivanje zahteva, podnosilac ne može ponovo koristiti pravo iz stava 11. ovog člana.

Član 29.st.14. ovog pravilnika propisuje da ako, izuzetno od stava 12. ovoga člana, nadležni organ, suprotno stavu 5. ovog člana, u zaključku kojim je odbacio zahtev nije naveo sve nedostatke, odnosno razloge za odbacivanje tog zahteva, a usaglašeni zahtev odbaci iz razloga koji nisu navedeni u zaključku u skladu sa kojim je usaglašavanje izvršeno, podnosilac zahteva ima pravo na ponovno usaglašavanje zahteva u skladu sa stavom 11. ovog člana, tj. bez ponovnog dostavljanja već podnete dokumentacije i bez ponovnog plaćanja administrativne takse za podnošenje zahteva i naknade iz člana 28. stav 2. tačka 2) ovog pravilnika.

To znači da podnosilac zahteva, i u slučaju da je iskoristio pravo da samo jednom podnese usaglašeni zahtev bez obaveze dostavljanja dokumentacije podnete uz zahtev koji je odbačen i ponovnog plaćanja administrativne takse za podnošenje zahteva i naknade, ima pravo na ponovno usaglašenje zahteva (pravo da ponovo podnese zahtev) bez ponovnog dostavljanja već podnete dokumentacije i bez ponovnog plaćanja administrativne takse za podnošenje zahteva i naknade, u slučaju da nadležni organ u zaključku kojim je odbacio zahtev nije naveo sve nedostatke, odnosno razloge za odbacivanje tog zahteva, a usaglašeni zahtev odbacio iz razloga koji nisu navedeni u zaključku u skladu sa kojim je usaglašavanje izvršeno.

Članom 18. stav 1. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisano je da, ukoliko nisu ispunjeni formalni uslovi za dalje postupanje po zahtevu za izdavanje građevinske dozvole, nadležni organ zahtev odbacuje zaključkom, u roku od pet radnih dana od dana podnošenja zahteva, uz navođenje svih nedostataka. U stavu 3. istog člana propisano je da, ako podnosilac zahteva u roku od deset dana od prijema zaključka o odbacivanju zahteva, a najkasnije 30 dana od dana njegovog objavljivanja na internet stranici nadležnog organa, podnese nov, usaglašen, zahtev i otkloni sve nedostatke, ne dostavlja dokumentaciju podnetu uz zahtev koji je odbačen, niti ponovo plaća administrativne takse i naknadu navedene u članu 16. stav 2. tačka 3) Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Ukoliko je u konkretnom slučaju protekao rok od deset dana od prijema zaključka o odbacivanju zahteva, a najkasnije 30 dana od dana njegovog objavljivanja na internet stranici nadležnog organa, nije moguće koristiti mogućnost propisanu u članu 18. stav 3. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, odnosno neophodno je podneti nov zahtev, uz koji se prilaže sva dokumentacija iz člana 16. Pravilnika.

Trafo stanica je elektroenergetski objekat koji čini elektroenergetsku infrastrukturu na koju se vrši priključenje objekata trećih lica za koje je nadležni organ izdao građevinsku dozvolu za izgradnju. Postupak priključenja objekata na infrastrukturu i postupanje imalaca javnih ovlašćenja u ovom postupku regulisano je u članu 40. i 41. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure (Sl. glansik RS br. 113/2015 i 96/2016).

Ukoliko je prilikom izdavanja lokacijskih uslova za izgradnju osnovnog objekta (u vašem pitanju ova okolnost nije navedena niti je naznačeno da li ste uopšte pribavili građevinsku dozvolu za izradnju osnovnog objekta) imalac javnih ovlašćenja – nadležna jedinica operatora distributivnog sistema „EPS Distribucija“ izdao uslove za projektovanje i priključenje (odnosno tehničke uslove u skladu sa propisima o energetici) u kojima je sadržana obaveza investitora da radi priključenja na elektrodistributivni sistem tog objekta izgradi trafo stanicu što redovno znači i  zaključenje ugovor o finasiranju izgradnje nedostajuće infrastukture, ukoliko je izdata investitoru u skladu sa Zakonom o energetici (Sl. glasnik RS br. 145/2014) I Uredbom o isporuci električne energije (Sl glasnik RS br.63/2013) Saglasnost operatora distributivnog sistema za izvođenje radova na izgradnji trafo stanice u skladu sa tehničkim uslovima kao  i Elaborat za izgradnju elektorenergetskog objekta, potrebno je da se sva ova dokumenta dostave uz zahtev za izdavanje lokacijskih uslova za izgradnju trafo stanice u propisanom elektronskom formatu..

U postupku izdavanja lokacijskih uslova radi izgradnje trafo stanice inisistiranje nadležne jedinice operatora distributivnog sistema – imaoca javnog ovlašćenja na prilaganju rešenja o građevinskoj dozvoli od strane podnosioca zahteva ukoliko je takvo rešenje  već izdato od strane nadležnog organa, nema opravdanja  zato što nadležni organ u postupku objedinjene procedure obaveštva sve imaoce javnih ovlašćenja o izdatim lokacijskim uslovima i izdatim rešenjima o građevinskoj dozvoli tako da prilikom prijema svih zahteva s tim u vezi, imalac javnih ovlašćenja može izvršiti uvid u evidenciju izdatih rešenja o građevinskoj dozvoli. Osim toga, principi regulatorne reforme na kojoj počiva i postupak objedinjene procedure izričito određuju da državni organi kao i imaoci javnih ovlašćenja od stranaka ne mogu zahtevati dostavljanje dokumenata sa kojim isti već raspolažu.

Pitanje nadležnosti za preduzimanje određenih poslova, uključujući i nadležnost za vršenje investitorske uloge, definiše se odlukom o opštinskoj, odnosno gradskoj upravi. Shodno tome, potrebno je izvršiti uvid u odluku o opštinskoj, odnosno gradskoj upravi za konkretnu jedinicu lokalne samouprave, kako bi se utvrdilo koja organizaciona jedinica ima pravo da u ime opštine, odnosno grada podnosi zahtev u postupku objedinjene procedure po Zakonu o planiranju i izgradnji, u svojstvu investitora.

Saglasno čl. 1. i 2. Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni list SRJ“ broj 33/97 i 31/01 i „Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 30/10), po odredbama tog Zakona dužni su da postupaju državni organi u upravnim stvarima, kao i imaoci javnih ovlašćenja kada, neposredno primenjujući propise, rešavaju o pravima, obavezama ili pravnim interesima fizičkog lica, pravnog lica ili druge stranke. Članom 134. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 132/14) propisano je da se odredbe drugih zakona, kojima se na drugačiji način uređuju pitanja koja su predmet uređivanja tog zakona, neće primenjivati (osim zakona i propisa kojima se uređuje zaštita životne sredine).

Odredbama Zakona o planiranju i izgradnji nije propisan dan isteka roka u slučaju kada poslednji dan roka pada u nedelju ili na dan državnog praznika, ili u neki drugi dan kad organ pred kojim treba preduzeti radnju ne radi. Imajući to u vidu, primenjuje se opšte pravilo propisano članom 91. stav 2. Zakona o opštem upravnom postupku, po kome ako poslednji dan roka pada u nedelju ili na dan državnog praznika, ili u neki drugi dan kad organ pred kojim treba preduzeti radnju ne radi, rok ističe istekom prvog narednog radnog dana.

Članom 127. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da u izradi tehničke dokumentacije ne može da učestvuje lice koje je zaposleno u privrednom društvu, drugom pravnom licu ili preduzetničkoj radnji koje je ovlašćeno da utvrdi neki od uslova na osnovu koga se izrađuje tehnička dokumentacija. Imajući u vidu činjenicu da nadležni organi nemaju ovlašćenje da utvrđuju bilo koji od uslova na osnovu koga se izrađuje tehnička dokumentacija, mišljenja smo da zaposleni u nadležnom organu ima pravo da učestvuje u izradi tehničke dokumentacije za potrebe drugih jedinica lokalne samouprave.

Članom 10. stav 2. Zakona o javnoj svojini („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/2011, 88/2013, 105/2014, 104/2016 - dr. zakon i 108/2016) propisano je da se dobrima u opštoj upotrebi u javnoj svojini, u smislu tog zakona, smatraju one stvari koje su zbog svoje prirode namenjene korišćenju svih i koje su kao takve određene zakonom, u koje između ostalog spadaju i javni putevi.

Članom 4. stav 1. tačka 3) Zakona o javnim putevima propisano je da javni put, između ostalog, obuhvata i priključke. Članom 7. Zakona o javnim putevima propisano je da upravljanje javnim putem, u smislu Zakona, između ostalog predstavlja i vršenje investitorske funkcije na izgradnji i rekonstrukciji javnog puta, pri čamu je upravljanje putem delatnost od opšteg interesa koju obavlja javno preduzeće, odnosno privredno društvo, odnosno drugo pravno lice ili preduzetnik, pod uslovima i na način utvrđen zakonom kojim se uređuje obavljanje delatnosti od opšteg interesa.

Imajući u vidu odredbe citiranih propisa, mišljenja smo da investitorsku funkciju na izgradnji i rekonstrukciji javnog puta, u koji spada i priključak, može da vrši isključivo upravljač javnog puta, odnosno javno preduzeće ili privredno društvo, odnosno drugo pravno lice ili preduzetnik, pod uslovima i na način utvrđen zakonom kojim se uređuje obavljanje delatnosti od opšteg interesa.

Izdavanje lokacijskih uslova pribavljanjem uslova za projekotvanje i priključenje od imalaca javnih ovlašćenja propisano je članom 11. Pravilnika o postupku sporovđenja objedinjene procedure.

Ističemo stav 6. člana 11. koji propisuje da ako se podnosilac zahteva ne izjasni da prihvata troškova u ostavljenom roku, nadležni organ obustavlja postupak po tom zahtevu.

Stav 2. člana 3. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisuje da se sva akta donose, odnosno razmenjuju nadležni organ i imaoci javnih ovlašćenja u objedinjenoj proceduri i/ili rdi upotrebe u toj proceduri, kao i drugi dokumenti koje podnosilac zahteva, nadležni organ i imalac javnih ovlašćenja dostavljaju u objedinjenoj proceduri, dostavljaju se u formi elektronskog dokumenta, u pdf formatu, potpisanom kvalifikovanim elektronskim potpisom.

Republička administrativna taksa u iznosu od 0,2% od predračunske vrednosti ne plaća se pre podnošenja zahteva za izdavanje upotrebne dozvole već u toku samog postupka na osnovu obračuna koji vrši nadležni organ. Podnosilac zahteva može (ali ne mora) dostaviti uz zahtevi  dokaz o uplati ove takse, s tim što je nadležni organ dužan  da utvrdi ispravnost i tačnost uplaćenog iznosa. Iz navedenog proizilazi da nedostavljanje uz zahtev dokaza o uplati ove takse ne predstavlja formalni nedostatak zbog kojeg  se donosi zaključak o odbacivanju zahteva. Što se tiče osnovice za obračun ove takse to je uvek predračunska vrednost označena u projektu za građevinsku dozvolu. 

Nije moguće vršiti dopunu zahteva koji je već podnet nadležnom organu.

Opcija dodatne aktivnosti je predviđena isključivo za dostavljanje dokaza o dodatnim uplatama, i nije predviđena za dostavljanje druge dokumentacije.

Moguće je da podnosilac zahteva podnese bez odlaganja Zahtev za odustajanje, pozivajući se prethodno podnet zahtev, i nakon toga podnese nov zahtev.

Takođe, podnosila može podneti Usaglašeni zahtev. Podnosilac zahteva može samo jednom iskoristiti pravo na podnošenje usaglašenog zahteva bez obaveze dostavljanja dokumentacije podnete uz zahtev koji je odbačen i ponovnog plaćanja administrativne takse.

Takođe, u ovom slučaju, moguće je podneti Zahtev za ispravku tehničke greške kroz CIS.   Podnosilac zahteva može podneti zahtev za ispravku tehničke greške tako što će odabrati opciju Započnite novi zahtev, i u spisku zahteva odabrati „Ostali zahtevi“, među kojima je i navedeni zahtev.

Ukoliko katastarska/gradjevinska parcela na kojoj se planira izgradnja objekata ima pristup i planiranoj saobraćajnici (a ne samo izvedenoj) mogu se izdati uslovi za projektovanje i upravljač puteva u istima može da naznači uslove pod kojima se mogu urediti medjusobni odnosi po ju izgradnje nedostajuće infrstrukture. U konkretnom slučaju, zbog upisanog prava službenosti u korist stranke, nema smetnji za izdavanje lokacijskih uslova a neće biti razloga ni za odbijanje građevinske dozvole u slučaju da  npr. izgradnja predmetne saobraćajnice nije uključena u Program za uređivanje građevinskog zemljišta.

Shodno odredbi člana 38. stav 3. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisano je da se u slučaju donošenja odluke kojom se odbija zahtev za davanje saglasnosti, posnosilac zahteva ima pravo da u roku od deset dana od prijema zaključka iz stava 1. ovog člana, a najkasnije 30 dana od dana njegovog objavljivanja na internet stranici nadležnog organa, podnese nov, usaglašen zahtev, bez obaveze dostavljanja dokumentacije podnete uz zahtev koji je odbačen i ponovnog plaćanja administratvine takse, odnosno naknade, u kom slučaju se shodno primenjuju odredbe ovog pravilnika o podnošenju usaglašenog zahteva za izdavanje rešenja o građevinskoj dozvoli.

Odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, kao ni odredbama važećeg Zakona o opštem upravnom postupku (Službeni list SRJ", br. 33/97 i 31/2001 i "Službeni glasnik RS", br. 30/2010), koji se shodno primenjuje u postupku objedinjene procedure, nije predviđena mogućnost odricanja od prava na žalbu. Odricanje od prava na žalbu će biti moguće nakon početka primene novog Zakona o opštem upravnom postupku (Službeni glasnik RS", br. 18/2016), odnosno od 1. juna 2017. godine, jer je članom 156. stav 1. Zakona propisano da stranka može da se odrekne prava na žalbu od kada je obaveštena o rešenju do isteka roka za žalbu.

Međutim, ukazujemo na odredbu člana 138a stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji, kojim je propisano da investitor može pristupiti građenju i na osnovu konačnog rešenja o građevinskoj dozvoli i prijavi radova iz člana 148. ovog zakona, na sopstveni rizik i odgovornost.

Od dana stupanja na snagu Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem (“Službeni glasnik Republike Srbije” broj 113/15), tj. 1. januara 2016. godine, postupak ishodovanja dozvola za građenje, odnosno odobrenja za izvođenje radova, pokreću se pred nadležnim organom popunjavanjem odgovarajućeg zahteva kroz Centralni informacioni sistem, koji se potpisuje kvalifikovanim elektronskim potpisom (član 3. stav 1. Pravilnika). Odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, kao ni Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem nije propisan izuzetak od ovog pravila.

Tehnička dokumentacija koja se prilaže kroz CIS takođe mora biti potpisana kvalifikovanim elektronskim potpisom, na način propisan Uputstvom o formatima elektronskih dokumenata i njihovim dostavljanjem kroz CEOP, koje možete pronaći ovde. U skladu sa odredbama ovog uputstva, overa tehničke dokumentacije pored elektronskog potpisa ovlašćenog lica projektne organizacije, odgovornog i/ili glavnog projektanta, i drugih lica za koje je to propisano, uključuje i stavljanje digitalizovanog pečata  te projektne organizacije i digitalizovanih pečata lične licence odgovornog i/ili glanog projektanta na tu dokumentaciju.

Pribavljanje energetske dozvole je postupak koji nije propisan kao obavezni deo elektronske objedinjene procedure odnosno pribavljanje ovog dokumenta ne vrši se u objedinjenoj proceduri i to je razlog što ovaj državni organ nije u sistemu na spisku imalaca javnih ovlašćenja. Investitor izgradnje objekta u daljem toku postupka pred ovim Ministarstvom ima mogućnosti kao i obavezu da izdatu građevinsku dozvolu dostavi ovom državnom organu. Takodje, u sistemu postoji opcija obaveštavanja putem e-mail neposredno od strane nadležnog organa.

Ukoliko na parceli na kojoj se planira izgradnja ne postoje objekti, u koraku u kom se unose podaci o postojećim objektima na parceli možete:

1.ukloniti znak obeležavanja (✓) kod polja „Postoje podaci o postojećim objektima na parceli“ , ili

2.popuniti polja o postojećim objektima na parceli, tako što će se o postojećim objektima uneti bilo koja od ponuđenih opcija (Postojeći objekti se uklanjaju/zadržavaju/deo se uklanja, deo se zadržava), a unositi vrednost „0“ u polja:

Broj objekata koji se nalaze na parceli/parcelama

Bruto razvijena građevinska površina koja se ruši-uklanja (m2)

Bruto razvijena građevinska površina koja se zadržava (m2)

Potrebno je da nadležni organ izvrši ispravku tehničke greške kroz CIS.

Nadležni organ može pristupiti ovoj opciji odabirom predmeta čija se ipravka vrši (Otvorite postojeći predmet), nakon čega se pojavljuje polje „Dodatne aktivnosti“, u kojima je potrebno odabrati opciju „Ispravka tehničke greške.“

Takođe, moguće je i da podnosilac zahteva podnese zahtev za ispravku tehničke greške tako što će odabrati  tako što će odabrati Započnite novi zahtev, i u spisku zahteva odabrati „Ostali zahtevi“, među kojima je i navedeni zahtev.

Svako zaintersovano lice uvidom u registar objava koji je raspoloživ na sajtu APR, može izvršiti uvid u sve akte koji se tiču izgradnje objekata ukoliko su izdati počev od 1. januara 2016.god. U vezi ranije izdatih akata predlažemo da na zvaničnom saju nadležne jedinice lokalne samouprave izvršite uvid u registar izdatih akata odnosno da informaciju o tome pribavite u odgovarajućoj arhivi. 

Da.

Podnošenje zahteva za priključenje objekta na komunalnui drugu infrastrukturu vrši se u skladu sa čl.40. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Članom 103. stav 3. Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 18/2016), čija primena je otpočela, propisano je da u postupku koji se pokreće po zahtevu stranke organ može da vrši uvid, pribavlja i obrađuje lične podatke o činjenicama o kojima se vodi službena evidencija kada je to neophodno za odlučivanje, osim ako stranka izričito izjavi da će te podatke pribaviti sama.

Imajući u vidu da se postupci za izdavanje dokumentacije za građenje pokreću isključivo po zahetvu stranke, nadležni organ je po samom Zakonu ovlašćen da vrši uvid, pribavlja i obrađuje lične podatke o činjenicama o kojima se vodi službena evidencija kada je to neophodno za odlučivanje. Shodno tome, mišljenja smo da nije neophodno predvideti da se stranka posebnom izjavom saglašava da organ za potrebe postupka može izvršiti uvid, pribaviti i obraditi lične podatke o činjenicama o kojim se vodi službena evidencija.

Molimo vas da preciznije postavite vaše pitanje.

Ukoliko se pitanje odnosi na to koliko dugo Centralni informacioni sistem čuva vaš započet zahtev, koji niste podneli nadležnom organu, odgovor je da trenutno u elektronskog sistemu nema vremenskog ograničenja.

Ukoliko se pitanje odnosi na to koji je rok u objedinjenoj proceduri da nadležni organ obradi zahtev za izdavanje upotrebne dozvole, odgovor je pet radnih dana, u skladu sa čl.45.st.1. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Članom 18. stav 1. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisano je da, ukoliko nisu ispunjeni formalni uslovi za dalje postupanje po zahtevu, propisani članom 17. Pravilnika, nadležni organ zahtev odbacuje zaključkom, dok je u stavu 2. istog člana propisano da protiv tog zaključka podnosilac zahteva može izjaviti prigovor nadležnom opštinskom, odnosno gradskom veću, preko nadležnog organa, u roku od tri dana od dana dostavljanja.

Iz navedenih odredaba Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem proizlazi da je nadležno opštinsko, odnosno gradsko veće drugostepeni organ u postupku po zahtevu za izdavanje građevinske dozvole. Odredbama Pravilnika nije propisana mogućnost ulaganja pravnog leka protiv odluke nadležnog opštinskog, odnosno gradskog veća.

Članom 14. stav 1. Zakona o upravnim sporovima („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 111/2009) propisano je da se upravni spor može pokrenuti protiv upravnog akta koji je donet u drugom stepenu. Imajući to u vidu, protiv rešenja drugostepenog organa - gradskog veća moguće je pokrenuti upravni spor tužbom, i to u roku od 30 dana od dana dostavljanja upravnog akta stranci koja je podnosi, saglasno članu 18. stav 1. Zakona o upravnim sporovima.

Članom 8a stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 3. stav 2. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisano je da se sva akta koja u vezi sa objedinjenom procedurom donose nadležni organi i imaoci javnih ovlašćenja, kao i podnesci i dokumenti koji se dostavljaju u objedinjenoj proceduri, uključujući i tehničku dokumentaciju, dostavljaju u formi elektronskog dokumenta, u pdf formatu, potpisanom kvalifikovanim elektronskim potpisom. Članom 17. stav 1. tačka 3) Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisano je da nadležni organ po prijemu zahteva za izdavanje građevinske dozvole, u okviru provere ispunjenosti formalnih uslova za postupanje po tom zahtevu, između ostalog proverava da li je zahtev podnet u propisanoj formi i da li sadrži sve propisane podatke.

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji i Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, mišljenja smo da bi, ukoliko podnosilac žalbe nije istu podneo u propisanoj (elektronskoj) formi, nadležni organ trebalo da donese zaključak o odbacivanju žalbe, zbog neispunjenosti formalnih uslova.

Ukoliko se pitanje odnosi na to da li fizičko lice u konkretnom slučaju može biti podnosilac zahteva, odgovor je da. Podnosilac zahteva za izdavanje lokacijskih uslova može biti bilo koje fizičko ili pravno lice.

Ukoliko se pitanje odnosi na to da li fizičko lice može da vrši izradu idejnog rešenja, odgovor je ne. Članom 126.st.1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da idejno rešenje može da izrađuje izrađuje privredno društvo, odnosno drugo pravno lice, odnosno preduzetnik koji su upisani u registar privrednih subjekata.

Za izgradnju više objekata na jednoj katastarskoj parceli dovoljno je podneti  jedan zahtev za izdavanje lokacijskih uslova. Prilikom popunjavanja zahteva kroz CIS (Centralni informacioni sistem) potrebno je navesti sve objekte čije se građenje planira na katastarskoj parceli.

Takođe, članom 53a st.2. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se, izuzetno od stava 1. ovog člana, lokacijski uslovi mogu izdati i za više katastarskih parcela, uz obavezu investitora da pre izdavanja upotrebne dozvole izvrši spajanje tih parcela u skladu sa ovim zakonom.

S obzirom na to da se kroz elektronski sistem izdavanja građevinskih dozvola (CIS) objava akta i dostavljanje podnosiocu zahteva vrši istovremeno, odnosno da se odabirom opcije „Objavi“ vrši u istom trenutku i objava i dostavljanje akta podnosiocu zahteva, podnosilac zahteva ima rok od osam dana od prijema zaključka o odbacivanju zahteva i njegovog objavljivanja na internet stranici, da izjavi žalbu.

Rok se računa od trenutka prijema mejla, a ne od trenutka uručivanja stranci.

Članom 135. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se građevinska dozvola izdaje investitoru koji uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole dostavi projekat za građevinsku dozvolu, ima odgovarajuće pravo na zemljištu ili objektu i koji je dostavio dokaze propisane podzakonskim aktom kojim se bliže uređuje sadržina i način izdavanja građevinske dozvole i platio odgovarajuće administrativne takse. U članu 136. stav 1. tačka 1) Zakona propisano je da građevinska dozvola, između ostalog, naročito sadrži podatke o investitoru.
Imajući u vidu činjenicu da je preduzetnik, prema odredbama člana 83. Zakona o privrednim društvima ("Službeni glasnik Republike Srbije" broj 36/2011, 99/2011, 83/2014 - dr. zakon i 5/2015) poslovno sposobno fizičko lice, mišljenja smo da ne postoji potreba za izmenom građevinske dozvole u skladu sa članom 141. Zakona o planiranju i izgradnji, kako bi isto fizičko lice bilo evidentirano kao investitor u svojstvu preduzetnika.

Saglasno članu 8. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji, obezbeđenje uslova za priključenje na infrastrukturnu mrežu je sastavni deo objedinjene procedure.
Postupanje u okviru objedinjene procedure regulisano je odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, Pravilnikom o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, kao i (u manjoj meri) drugim podzakonskim aktima donetim na osnovu Zakona o planiranju i izgradnji.
Nadležni organi, imaoci javnih ovlašćenja, kao niti bilo koji učesnik u objedinjenoj proceduri, nemaju pravo da svojim internim aktom regulišu postupanje u objedinjenoj proceduri ili nekom njenom delu, već su u obavezi isključivo da postupaju u skladu sa relevantnim odredbama navedenih propisa.

Ukoliko je reč o postupku za izdavanje lokacijskih uslova, nadležni organ, nakon što je utvrdio da su ispunjeni formalni uslovi za dalje postupanje po zahtevu, po službenoj dužnosti dostavlja organu nadležnom za poslove državnog premera i katastra zahtev za izdavanje kopije plana i izvoda iz katastra vodova, u skladu sa članom 9. stav 1. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. U postupku po zahtevu za izdavanje građevinske dozvole, nadležni organ, nakon utvrđivanja ispunjenosti formalnih uslova, po službenoj dužnosti pribavlja od organa nadležnog za poslove državnog premera i katastra izvod iz lista nepokretnosti za nepokretnost koja je predmet zahteva, saglasno članu 19. stav 1. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.  

Iz citiranih odredbi Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem proizlazi da je nadležni organ u obavezi da u svakom slučaju (bez obzira na to da li je podnosilac zahteva priložio ili ne) po službenoj dužnosti pribavi odgovarajuću imovinsko – pravnu dokumentaciju od organa nadležnog za poslove državnog premera i katastra.

Informaciju o troškovima za izdavanje katastarskih informacija (kopije plana za katastarsku parcelu, izvoda iz katastra vodova, izvoda iz lista nepokretnosti) u postupku objedinjene procedure organ nadležan za poslove državnog premera i katastra dostavlja  nadležnom organu koji odmah po prijemu dokumenata (iz člana 9. stav 1. tač. 1) i 2)) omogućava podnosiocu njihovo preuzimanje kroz CIS i nastavlja proceduru (član 9. stav 4.). Ukoliko podnosilac zahteva ne izvrši uplatu troškova organ nadležan za poslove državnog premera i katastra dužan je da protiv podnosioca zahteva pokrene postupak prinudne naplate.

Dakle, obveznik plaćanje nastalih troškova ne može biti nadležni organ već isključivo podnosilac zahteva, te organ nadležan za poslove državnog premera i katastra nema pravni osnov da troškove potražuje od nadležnog organa već isključivo od podnosioca zahteva.

Takođe, organ nadležan za poslove državnog premera i katastra nema pravo da obustavi buduće izdavanje katastarskih informacija ako prethodne katastarske informacije nisu plaćene od strane podnosioca zahteva.

Organ nadležan za poslove državnog premera i katastra nema osnov da traži navedeni dokaz, već izdaje rešenja bez obzira da li je izvršena uplata.

Organ nadležan za poslove državnog premera i katastra u postupku izdavanja rešenja o kućnom broju  i rešenja kojim vrši upis prava svojine na objektu, odnosno posebnim delovima objekta, obaveštava podnosioca o troškovima izdavanja rešenja. Organ nadležan za poslove državnog premera i katastra, u roku od sedam dana od dostavljanja upotrebne dozvole, donosi rešenje o kućnom broju, ako je dostavljena upotrebna dozvola za novo izgrađeni objekat, odnosno donosi rešenje kojim vrši upis prava svojine na objektu, odnosno posebnim delovima objekta, u skladu sa izdatom upotrebnom dozvolom, bez obzira da li je dostavljen dokaz o uplati.

Ukoliko podnosilac ne izvrši uplatu ove takse, organ nadležan za poslove državnog premera i katastra može pokrenuti prinudnu naplatu.

Nejasno je u kojoj situaciji bi stranka imala interes za podnošenje novog zahteva za izdavanje građevinske dozvole, ako je već izdata građevinska dozvola po tom zahtevu. Međutim, nesporno je da u toj situaciji nadležni organ ne može da dva puta donese meritornu odluku kojom rešava isti zahtev.

Razlozi za donošenje zaključka o odbacivanju zahteva za izdavanje građevinske dozvole iz formalnih razloga taksativno su pobrojani u članu 17. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Imajući u vidu da citiranim članom Pravilnika nije obuhvaćena situacija opisana u Vašem pitanju, mišljenja smo da nadležni organ nema ovlašćenje za donošenje zaključka o odbacivanju zahteva iz formalnih razloga. Shodno tome, smatramo da bi nadležni organ mogao jedino da donese rešenje o odbijanju zahteva za izdavanje građevinske dozvole kao neosnovanog. 

Članom 156. stav 3. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je koja lica ne mogu da učestvuju u vršenju tehničkog pregleda.
Odredbama navedenog člana nisu obuhvaćena lica koja su zaposlena u preduzeću, odnosno drugom pravnom licu koje je izvršilo tehničku kontrolu projekta, pa samim tim ne postoji zakonsko ograničenje da ta lica budu imenovana u komisiju za tehnički pregled objekta.

Iz Vašeg pitanja se ne može sa sigurnošću zaključiti na koju neusaglašenost se misli.

Ukoliko je reč o neusaglašenosti između katastarskih parcela obuhvaćenih idejnim rešenjem i katastarskih parcela za koje je organ nadležan za poslove državnog premera i katastra dostavio kopije plana, upućujemo Vas na odredbe člana 9. stav 1. tačka 1) Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Njima je propisano da, ukoliko su ispunjeni formalni uslovi za dalje postupanje po zahtevu (za izdavanje lokacijskih uslova), nadležni organ po službenoj dužnosti, bez odlaganja dostavlja organu nadležnom za poslove državnog premera i katastra zahtev za izdavanje kopije plana za katastarsku parcelu, odnosno katastarske parcele navedene u zahtevu.

Iz ovakve formulacije jasno proizlazi da je nadležni organ u obavezi da pribavi kopije plana za one katastarske parcele koje su navedene u zahtevu. Ukoliko organ nadležan za poslove državnog premera i katastra dostavi kopije plana za katastarske parcele koje nisu navedene u zahtevu, nadležni organ treba, kroz dodatnu komunikaciju, da pribavi kopije plana za tražene katastarske parcele.

Ukoliko se Vaše pitanje odnosi na situaciju kada je nadležni organ uvidom u planski dokument, odnosno separat utvrdio da zahtev za izdavanje lokacijskih uslova nije u skladu sa tim dokumentom, odnosno separatom, potrebno je postupiti u skladu sa članom 10. stav 3. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, odnosno nadležni organ u tom slučaju ne pribavlja dokumentaciju od organa nadležnog za poslove državnog premera i katastra, već izdaje lokacijske uslove u kojima konstatuje da nije moguće dozvoliti gradnju u skladu sa podnetim zahtevom, uz navođenje zabrana i ograničenja sadržanih u planskom dokumentu, odnosno separatu.

Odredbama Zakona o izmenama Zakona o planiranju i izgradnji iz decembra 2014. godine nije predviđeno pribavljanje mišljenja i saglasnosti na projekat za građevinsku dozvolu.

Ovaj zakona predviđa da investitor, pre podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole, prethodno pribavi lokacijske uslove, koji sadrže sve urbanističke, tehničke i druge uslove i podatke potrebne za izradu projekta za građevinsku dozvolu.

Dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli propisana je  čl.24. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Ukoliko smatrate da nadležni organ na postupa u skladu sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, možete se obratiti Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, koje vrši nadzor nad primenom odredaba Zakona o planiranju i izgradnji i podzakonskih akata donetih na osnovu ovog zakona.

Odredbama Zakona o planiranju i izgradnji nije regulisano postupanje nadležnog organa u slučaju odustanka stranke od podnetog zahteva. Članom 121. Zakona o opštem upravnom postupku ("Službeni list SRJ" broj 33/97 i 31/01 i "Službeni glasnik Republike Srbije" broj 30/10) propisano je da stranka može odustati od svog zahteva u toku celog postupka, pri čemu u tom slučaju, ukoliko je postupak pokrenut povodom zahteva stranke, organ koji vodi postupak donosi zaključak kojim se postupak obustavlja.

Članom 134. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 132/14) propisano je da se odredbe drugih zakona kojima se na drugačiji način uređuju pitanja koja su predmet uređivanja Zakona o planiranju i izgradnji neće primenjivati.

Imajući u vidu činjenicu da Zakonom o planiranju i izgradnji nije regulisano postupanje nadležnog organa u slučaju odustanka stranke od podnetog zahteva, te da samim tim Zakon o opštem upravnom postupku ne reguliše ovo pitanje na drugačiji način, mišljenja smo da bi nadležni organ trebalo da donese zaključak kojim se postupak obustavlja, u skladu sa članom 121. Zakona o opštem upravnom postupku.

Rušenje, odnosno uklanjanje postojećih objekata na parceli može biti sastavni deo pripremnih radova koji prethode građenju objekta, saglano definiciji iz člana 2. tačka 28) Zakona o planiranju i izgradnji, a može biti i predmet posebnog postupka, shodno članovima 168 – 170. Zakona. Iz Vašeg pitanja proizlazi da je u konkretnom slučaju pokrenut poseban postupak za uklanjanje objekta, koji je trenutno pred drugostepenim organom, na osnovu žalbe koja je podneta.
Dokumentacija koju je potrebno priložiti uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole definisana je članom 135. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Takođe, članom 8đ stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da tokom sprovođenja objedinjene procedure nadležni organ isključivo vrši proveru ispunjenosti formalnih uslova za izgradnju, pri čemu je u stavu 2. tačka 4) istog člana propisano da provera ispunjenosti formalnih uslova (između ostalog) obuhvata proveru da li je uz zahtev, odnosno prijavu priložena sva dokumentacija propisana Zakonom i podzakonskim aktima donetim na osnovu Zakona.
Citiranim odredbama Zakona i Pravilnika nije propisano da nadležni organ prilikom provere ispunjenosti formalnih uslova po zahtevu za izdavanje upotrebne dozvole vrši proveru da li je u toku sudski ili drugi postupak u vezi sa parcelom na kojoj je planirana gradnja. Iz tog razloga smo mišljenja da upis zabeležbe spora u katastru nepokretnosti nije razlog za odbacivanje zahteva za izdavanje građevinske dozvole iz formalnih razloga.
Međutim, kada je reč o postupku koji se trenutno vodi pred drugostepenim organom, a odnosi se na uklanjanje postojećeg objekta na parceli, ukazujemo na odredbe člana 134. Zakona o opštem upravnom postupku, kojima je regulisano prethodno pitanje. Naime, na pitanja koja su predmet regulisanja Zakona o planiranju i izgradnji primenjuju se odredbe tog zakona, podzakonskih akata donetih na osnovu zakona, kao i odredbe drugih zakona pod uslovom da njima nisu na drugačiji način uređena pitanja koja su predmet uređivanja Zakona o planiranju i izgradnji. Mišljenja smo da način regulisanja prethodnog pitanja iz člana 134. Zakona o opštem upravnom postupku nije u suprotnosti sa načinom na koji su uređena pitanja koja su predmet uređivanja Zakona o planiranju i izgradnji. Shodno tome, mišljenja smo da bi nadležni organ trebalo da prekine postupak po zahtevu za izdavanje građevinske dozvole do okončanja drugostepenog postupka po zahtevu za uklanjanje, kao prethodnog pitanja, bez čijeg se rešenja ne može rešiti po zahtevu za izdavanje građevinske dozvole.

Investitor može sprovoditi aktivnosti u okviru objedinjene procedure, u smislu Zakona o planiranju i izgradnji, samostalno ili posredstvom lica koje ovlasti za preduzimanje radnji u postupku (punomoćnik). Članom 51. stav 1. Zakona o opštem upravnom postupku ("Službeni list SRJ" broj 33/97 i 31/01 i "Službeni glasnik Republike Srbije" broj 30/10), koji se u postupku objedinjene procedure primenjuje u delu u kom nije u suprotnosti sa Zakonom o planiranju i izgradnji, propisano je da je za obim punomoćja merodavna njegova sadržina, pri čemu se punomoćje može dati za ceo postupak ili samo za pojedine radnje, a može se i vremenski ograničiti. Shodno citiranoj odredbi Zakona o opštem upravnom postupku, davalac punomoćja (investitor) može ovlastiti punomoćnika na preduzimanje pojedinih, odnosno svih radnji, i to kako u prvostepenom postupku, tako i u postupku pred drugostepenim organom. U konkretnom slučaju, potrebno je sagledati sadržinu punomoćja, kako bi se utvrdio njegov obim, pri čemu punomoćnik ima pravo da u ime davaoca punomoćja preduzima radnje u postupku pred drugostepenim organom samo ukoliko je to izričito navedeno u punomoćju.

O prigovoru izjavljenom protiv zaključka nadležnog organa o odbacivanju zahteva za izdavanje lokacijskih uslova odlučuje drugostepeni organ, odnosno nadležno opštinsko veće.

U članu 8. stav 1. i 2. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisano je da, ukoliko nadležni organ donese zaključak o odbacivanju zahteva za izdavanje lokacijskih uslova zbog neispunjenosti formalnih uslova, dužan je da navede sve nedostatke, odnosno razloge za odbacivanje.

Ukoliko u drugostepenom postupku nadležni organ, odnosno opštinsko veće, odbije prigovor na zaključak o odbacivanju lokacijskih uslova, investitor (odnosno njegovom punomoćnik) može da podnese novi zahtev za izdavanje lokacijskih uslova, uz koji dostavlja sve priloge propisane u članu 6. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Članom 133. Zakona o planiranju i izgradnji propisani su radovi, odnosno objekti za koje građevinsku dozvolu izdaje Ministarstvo građevinarstva saobraćaja i infrastrukture, odnosno autonomna pokrajina, ukoliko se objekti u celini grade na teritoriji autonomne pokrajine. Građevinsku dozvolu za sve radove, odnosno objekte koji nisu navedeni u članu 133. Zakona o planiranju i izgradnji izdaje jedinica lokalne samouprave (grad, odnosno opština).
Tekst Zakona o planiranju i izgradnji možete pronaći na sajtu http://gradjevinskedozvole.rs, u okviru Sekcije „Propisi“.

S obzirom na to da se kroz elektronski sistem izdavanja građevinskih dozvola (CIS) objava akta i dostaljvanje podnosiocu zahteva vrši istovremeno, odnosno da se odabirom opcije „Objavi“ vrši u istom trenutku i objava i dostavljanje akta podnosiocu zahteva, podnosilac zahteva ima rok od 30 dana od prijema zaključka o odbacivanju zahteva i njegovog objavljivanja na internet stranici, da podnese usaglašen zahtev.

Rok se računa od trenutka dostave mejla, a ne od trenutka otvaranja mejla.

Saglasno članu 8đ stav 4. Zakona o planiranju i izgradnji i članu 8. stav 6. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, podnosilac zahteva za izdavanje lokacijskih uslova  ima pravo da otkloni utvrđene nedostatke i podnese usaglašeni zahtev u roku od deset dana od dana prijema zaključka o odbacivanju zahteva iz formalnih razloga, a najkasnije 30 dana od dana objavljivanja zaključka na internet strani nadležnog organa, bez obaveze dostavljanja dokumentacije podnete uz zahtev koji je odbačen, kao i ponovnog plaćanja administrativne takse i naknade. Iz citiranih odredaba Zakona i Pravilnika proizlazi da se subjektivni rok računa u okviru objektivnog roka, odnosno da rok za podnošenje usaglašenog zahteva ističe nakon deset dana od dana prijema zaključka, a u svakom slučaju najkasnije 30 dana od dana objavljivanja zaključka na internet strani nadležnog organa.

Članom 9. stav 2. Pravilnika o načinu razmene dokumenata i podnesaka elektronskim putem i formi u kojoj se dostavljaju akta u vezi sa objedinjenom procedurom („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 113/15) propisano je da se pravni akt koji u objedinjenoj proceduri donosi nadležni organ i imalac javnih ovlašćenja dostavlja preko Centralnog informacionog sistema, u formi elektronskog dokumenta, u skladu sa zakonom kojim se uređuje elektronski dokument, u formatu propisanom pravilnikom kojim se uređuje sprovođenje objedinjene procedure. U istom članu je propisano da za elektronska dokumenta dostavljena preko Centralnog informacionog sistema važi pravna pretpostavka integriteta podataka, kao i pouzdanosti datuma i vremena slanja ili primanja. Imajući to u vidu, nadležni organ nije u obavezi da dokazuje da li je i kada podnosiocu zahteva, posredstvom Centralnog informacionog sistema, dostavljen mejl sa obaveštenjem o donetom zaključku o odbacivanju zahteva, već je teret dokazivanja (da takvo obaveštenje nije dostavljeno na njegov mejl) na podnosiocu zahteva. Činjenica da li je podnosilac zahteva otvorio mejl kojim je obavešten o donetom zaključku o odbacivanju zahteva za izdavanje lokacijskih uslova, odnosno da li se upoznao sa sadržinom tog mejla, nije relevantna za računanje rokova za podnošenje usaglašenog zahteva.

Ukoliko je nadležni organ dostavio podnosiocu zaključak o odbacivanju zahteva za lokacijskih uslova, u svemu u skladu sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem i Pravilnika o načinu razmene dokumenata i podnesaka elektronskim putem i formi u kojoj se dostavljaju akta u vezi sa objedinjenom procedurom, rok za podnošenje usaglašenog zahteva ističe nakon isteka deset dana od dana prijema predmetnog zaključka.

Objavom na internet stranici smatra se objava na inernet stranici nadležnog organa koji je doneo zaključak o odbacivanju zahteva za izdavanje lokacijskih uslova.  

Članom 148. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da investitor podnosi prijavu radova organu koji je izdao građevinsku dozvolu najkasnije osam dana prepočetka izvođenja radova, pri čemu uz prijavu podnosi dokaz o regulisanju obaveza u pogledu doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta, u skladu sa ovim zakonom, kao i dokaz o plaćenoj administrativnoj taksi.
Iz citiranih odredbi Zakona o planiranju i izgradnji jasno proizlazi da investitor nema obavezu da uz prijavu radova dostavlja dokaz o nastupanju pravosnažnosti građevinske dozvole, jer nadležni organ vodi računa o tome po službenoj dužnosti.

Potrebno je da pre prijave radova rešenje o građevinskoj dozvoli postane pravnosnažno. U tom smislu, rešenje može postati prvanosnažno na dva načina:

1. Kroz sistem podnosilac zahteva može podneti zahtev za izdavanje klauzule pravnosnažnosti, što se vrši bez ikakvih uplata. Za podnošenje ovog zahteva potrebno je da se odabere opcija „Započnite nov zahtev“, i u spisku zahteva, odabrati „Ostali zahtevi“.
2. Nadležni organ može priložiti kroz sistem klauzulu o pravnosnažnosti rešenja, ako žalba nije izjavljena, odnosno ako je istekao rok za žalbu. (ova funkcionalnost je tek uvedena u CIS)

S obzirom na to da je reč o novom postupku koji se sprovodi prema odredbama novog Zakona o planiranju i izgradnji, mišljenja smo da se u konkretnom slučaju izdavanje upotrebne dozvole poverava nadležnom organu jedinice lokalne samouprave.

: Granice ovlašćenja nadležnog organa u toku sprovođenja objedinjene procedure (u koju spada i izdavanje upotrebne dozvole) propisane su članom 8đ Zakona o planiranju i izgradnji. Shodno citiranom članu Zakona, nadležni organ tokom sprovođenja objedinjene procedure isključivo vrši proveru ispunjenosti formalnih uslova za izgradnju i ne upušta se u ocenu tehničke dokumentacije, niti ispituje verodostojnost dokumenata koje pribavlja u toj proceduri, već lokacijske uslove, građevinsku i upotrebnu dozvolu izdaje, a prijavu radova potvrđuje, u skladu sa aktima i drugim dokumentima iz člana 8b Zakona. U okviru granica svojih ovlašćenja nadležni organ proverava isključivo ispunjenost sledećih formalnih uslova:

• nadležnost za postupanje po zahtevu, odnosno prijavi;
• da li je podnosilac zahteva, odnosno prijave lice koje, u skladu sa ovim zakonom, može biti podnosilac zahteva odnosno prijave;
• da li zahtev, odnosno prijava sadrži sve propisane podatke;
• da li je uz zahtev, odnosno prijavu priložena sva dokumentacija propisana Zakonom i podzakonskim aktima donetim na osnovu Zakona;
• da li je uz zahtev priložen dokaz o uplati propisane naknade, odnosno takse;
• da li su podaci navedeni u izvodu iz projekta, koji je sastavni deo zahteva za izdavanje građevinske dozvole, u skladu sa izdatim lokacijskim uslovima.

Postupak izdavanja upotrebne dozvole i dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole propisani su članom 158. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 42. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Ukoliko je nadležni organ, postupajući u granicama svojih ovlašćenja uz primenu odgovarajućih odredaba Zakona i Pravilnika, u postupku izdavanja upotrebne dozvole ispravno utvrdio sve činjenice koje se tiču ispunjenosti formalnih uslova, mišljenja smo da nema osnova da po službenoj dužnosti ponovi postupak izdavanja upotrebne dozvole. Postupak za izdavanje rešenja o ozakonjenju regulisan je posebnim zakonom (Zakon o ozakonjenju objekata) i ne sprovodi se u okviru objedinjene procedure u skladu sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji.

Materija izdavanja vodnih uslova regulisana je Zakonom o vodama, a ne Zakonom o planiranju i izgradnji.

Članom 118. stav 1. Zakona o vodama propisano je da vodne uslove za objekte, radove i planska dokumenta iz člana 117. tač. 1) do 25) Zakona, u koje spada i postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda i objekat za odvođenje i ispuštanje otpadnih voda, izdaje Ministarstvo, na teritoriji autonomne pokrajine nadležni organ autonomne pokrajine, a na teritoriji grada Beograda nadležni organ Grada.

Napominjemo da je namena Pozivnog centra pružanje dodatnih informacija i pojašnjenja u cilju boljeg razumevanja i pravilne primene Zakona o planiranju i izgradnji i podzakonskih akata donetih na osnovu tog Zakona, ali ne i odredaba drugih zakona.

Postupak i dokumentacija koju je potrebno priložiti uz zahtev za priključenje objekta na infrastrukturu propisani su članom 40. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedenim članom utvrđeno je da se zahtev podnosi nadležnom organu (za izdavanje građevinske dozvole) kroz Centralni informacioni sistem (CIS). Tekst člana 40. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem možete pronaći ovde.

Citirane odredbe Pravilnika odnose se i na situacije kada je građevinska dozvola izdata pre stupanja na snagu Pravilnika, kao i kada je građevinska dozvola izdata nakon toga.

Rokovi za postupanje po zahtevu za izdavanje lokacijskih uslova definisani su odredbama Zakona o planiranju i izgradnji. Članom 8b Zakona propisano je da je nadležni organ dužan da u roku od pet radnih dana od dana prijema zahteva za izdavanje lokacijskih uslova, imaocima javnih ovlašćenja, koji u skladu sa Zakonom i posebnim propisom utvrđuju uslove za izgradnju objekata, dostavi zahtev za izdavanjem tih uslova, ako se oni ne mogu pribaviti uvidom u planski dokument, odnosno separat. Imalac javnih ovlašćenja je dužan da postupi po zahtevu u roku od 15 dana od dana prijema zahteva, a za objekte iz člana 133. Zakona u roku od 30 dana od dana prijema zahteva. Citirane odredbe Zakona su imperativnog karaktera i propisana je prekršajna odgovornost za odgovorno lice u imaocu javnih ovlašćenja, ako imalac javnih ovlašćenja tokom sprovođenja objedinjene procedure ne postupa na način i u rokovima propisanim Zakonom (član 211a).

Članom 8b stav 4. i 6. Zakona propisano je da imalac javnih ovlašćenja ima pravo na naknadu stvarnih troškova za izdavanje traženih uslova, saglasnosti i drugih akata, kao i za sprovođenje drugih radnji iz svoje nadležnosti, a obaveza plaćanja te naknade dospeva pre izdavanja lokacijskih uslova. Članom 56. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da je nadležni organ dužan da u roku od pet radnih dana od dana pribavljanja svih potrebnih uslova i drugih podataka od imaoca javnih ovlašćenja izda lokacijske uslove.

Imajući u vidu sve citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, nadležni organ i imalac javnih ovlašćenja dužni su da postupaju u rokovima utvrđenim Zakonom, bez obzira na to da li je podnosilac zahteva izvršio svoju obavezu plaćanja naknade stvarnih troškova imalaca javnih ovlašćenja. Kada je reč o kontroli naplate stvarnih troškova imalaca javnih ovlašćenja, mišljenja smo da bi u tom delu trebalo primeniti opšta pravila koja se odnose na dužničko – poverilačke odnose, tj. da bi kontrolu trebalo da vrši poverilac (odnosno imalac javnih ovlašćenja). Shodno tome, poverilac ima pravo da, u slučaju kada obaveza plaćanja nije izvršena o dospelosti, pokrene odgovarajući postupak prinudne naplate.   

Članom 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisani su dokazi koje je podnosilac zahteva za izdavanje građevinske dozvole dužan da priloži uz zahtev. U stavu 2. tačka 3) navedenog člana propisano je da je podnosilac zahteva dužan da, između ostalog, priloži i ugovor između investitora i imaoca javnih ovlašćenja, odnosno drugi dokaz o obezbeđivanju nedostajuće infrastrukture, ako je to uslov za izdavanje građevinske dozvole predviđen lokacijskim uslovima.

Imajući u vidu citirane odredbe Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, mišljenja smo da nadležni organ ima pravo da odbaci zahtev za izdavanje građevinske dozvole iz formalnih uslova ako podnosilac zahteva nije alternativno priložio ugovor između investitora i imaoca javnih ovlašćenja, odnosno drugi dokaz o obezbeđivanju nedostajuće infrastrukture, ako je to uslov za izdavanje građevinske dozvole predviđen lokacijskim uslovima. Ukoliko je dostavljenim ugovorom sa imaocem javnih ovlašćenja investitor obezbedio nedostajuću infrastrukturu, mišljenja smo da ne postoji pravni osnov da nadležni organ odbaci zahtev za izdavanje građevinske dozvole zbog neispunjenosti formalnih uslova propisanih članom 16. stav 2. tačka 3) Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Da, s obzirom da čl.153.st.4.Zakona o planiranju i izgradnji nije drugačije propisano.

Članom 153.st.4. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da u vršenju stručnog nadzora na objektu ne mogu da učestvuju lica koja su zaposlena u privrednom društvu, odnosno drugom pravnom licu ili preduzetničkoj radnji koje je izvođač radova na tom objektu, lica koja vrše inspekcijski nadzor, kao i lica koja rade na poslovima izdavanja građevinske dozvole u organu nadležnom za izdavanje građevinske dozvole.

Nije moguće vršiti dopunu usaglašenog zahteva koji je već podnet nadležnom organu.

Moguće je da podnosilac zahteva podnese bez odlaganja Zahtev za odustajanje, pozivajući se na prethodno podnet zahtev, i nakon toga podnese nov zahtev za izdavanje upotrebne dozvole.

Podnosilac zahteva može samo jednom iskoristiti pravo na podnošenje usaglašenog zahteva bez obaveze dostavljanja dokumentacije podnete uz zahtev koji je odbačen i ponovnog plaćanja administrativne takse.

Potrebno je proveriti da li je u konkretnom slučaju prilikom slanja usaglašenog zahteva ispravno unet broj prvobitnog zahteva.

Idejni projekat za objekte iz čl.133. Zakona o planiranju i izgradnji, koji podleže stručnoj kontroli od strane revizione komisije, ne dostavlja se kroz Centralni informacioni sistem. Za informacije o dostavljanju idejnog projekta za potrebe stručne kontrole od strane revizione komisije potrebno je da se obratite Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Za objekte za koje građevinsku dozvolu izdaje ministarstvo, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine pre izdavanja građevinske dozvole, potrebno je pribaviti izveštaj revizione komisije, u skladu sa čl.135.st.13. Zakona o planiranju i izgradnji.

Idejni projekat za objekte iz čl.133.ovog zakona (objekte za koje građevinsku dozvolu izdaje Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture) podleže stručnoj kontroli od strane revizione komisije, u skladu sa čl.118. Zakona o planiranju i izgradnji.

Idejni projekat za građenje objekata ili izvođenje radova, koji se izrađuje za potrebe izrade studije opravdanosti i/ili revizije (stručne kontrole) za objekte iz člana 133. stav 2. Zakona,, sadrži projekat kojim se određuje objekat u prostoru (arhitektura ili dr.), odnosno one projekte, koji su, zavisno od vrste i klase objekta, potrebni ili su određeni posebnim propisima, u skladu sa čl.43.st.3. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata, koji možete pronaći ovde.

Shodno čl.129.st.5. Zakona, tehnička kontrola projekta za građevinsku dozvolu za građenje objekata za koje građevinsku dozvolu izdaje nadležno ministarstvo, odnosno autonomna pokrajina obuhvata i proveru usklađenosti sa merama sadržanim u izveštaju revizione komisije.

U skladu sa čl.131. Zakona o planiranju i izgradnji, generalni projekat i idejni projekat, prethodna studija opravdanosti i studija opravdanosti za objekte iz člana 133. ovog zakona podležu reviziji (stručnoj kontroli) komisije koju obrazuje ministar nadležan za poslove građevinarstva. Članom 132.st.2. ovog zakona propisano je da revizionu komisiju za stručnu kontrolu objekata iz člana 133. ovog zakona koji se u celini grade na teritoriji autonomne pokrajine obrazuje ministar nadležan za poslove građevinarstva, na predlog organa autonomne pokrajine nadležnog za poslove građevinarstva.

Visina troškova stručne kontrole (revizije) tehničke dokumentacije regulisana je Pravilnikom o utvrđivanju visine troškova stručne kontrole tehničke dokumentacije („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 137/14). Tekst Pravilnika možete pronaći posredstvom sledećeg linka:

http://gradjevinskedozvole.rs/Files/00248/Pravilnik-o-utvrdjivanju-visine-troskova-strucne-kontrole-tehnicke-dokumentacije.pdf

Članom 57. stav 1. i 2. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisano je da lokacijska dozvola za koju je zahtev za izdavanje podnet do 17. decembra 2014. godine i koja je izdata u skladu sa ranije važećim Zakonom o planiranju i izgradnji, predstavlja osnov za izdavanje građevinske dozvole i može se koristiti umesto lokacijskih uslova u svim postupcima propisanim Pravilnikom.
Takođe, samostalnim članom 15. stav 1. tačka 1) Pravilnika o izmenama i dopunama Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata ("Službeni glasnik Republike Srbije" broj 96/2016) propisano je da se glavni projekat izrađen do dana stupanja na snagu Pravilnika, u skladu sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji ("Službeni glasnik RS", br. 72/09, 81/09 - ispravka, 64/10 - US, 24/11, 121/12, 42/13 - US, 50/13, 98/13 - US), može koristiti kao projekat za građevinsku dozvolu, uz obaveznu izradu glavne sveske projekta za građevinsku dozvolu i izvoda iz projekta za građevinsku dozvolu, u postupku pribavljanja građevinske dozvole, ako se taj zahtev podnese nadležnom organu najkasnije do 30. juna 2017. godine.
Imajući u vidu citirane odredbe navedenih propisa, iz okolnosti koje ste naveli u Vašem pitanju proizlazi da su se stekli uslovi za primenu samostalnog člana 15. stav 1. tačka 1) Pravilnika o izmenama i dopunama Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata ("Službeni glasnik Republike Srbije" broj 96/2016).

1) Saglasno odredbama člana 138a stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji, građenju se može pristupiti na osnovu pravnosnažnog rešenja o građevinskoj dozvoli i prijavi radova. Izuzetno od ovog pravila, investitor može pristupiti građenju i na osnovu konačnog rešenja o građevinskoj dozvoli i prijavi radova, na sopstveni rizik i odgovornost.
2 i 3) Podnošenje zahteva za izdavanje upotrebne dozvole regulisano je članom 158. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 42. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Odredbama navedenih propisa predviđeno je da se uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole prilaže projekat za izvođenje sa potvrdom da je izvedeno stanje jednako projektovanom, ako u toku građenja nije odstupljeno od projekta
za izvođenje ili projekat izvedenog objekta, izrađen u skladu sa pravilnikom kojim se uređuje sadržina tehničke dokumentacije. Članom 124. stav 3. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da projekat izvedenog objekta jeste projekat za izvođenje sa izmenama nastalim u toku građenja objekta. Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji i Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, mišljenja smo da slučaju izmena nastalih u toku izvođenja radova ne postoji obaveza ponovne prijave radova, pri čemu je investitor dužan da postupi saglasno članu 142. Zakona, odnosno da obustavi gradnju i podnese zahtev za izmenu građevinske dozvole.

Reč je o pripremi nacrta akta od strane referenta u nadležnom organu, koji zatim rukovodilac nadležne službe potvrđuje, elektronski potpisuje i vraća referentu kroz CIS da se finalni akt objavi ili vraća referentu na korekciju. 

Članom 8d tač.2)Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da nadležni organ po zahtevu za izdavanje građevinske dozvole, dozvolu izdaje najkasnije u roku od pet radnih dana od dana podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole.

Članom 209. st.1. tač. 2) Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da će se kaznom od 25.000 do 50.000 dinara ili kaznom zatvora do 30 dana kazniće se za prekršaj odgovorno službeno lice u nadležnom organu uprave ako ne izda lokacijske uslove, građevinsku, odnosno upotrebnu dozvolu u propisanom roku (čl. 8d, 53, 56, 136. i 158). Član 209. st. 2. ovog zakona regulisano je da će se za ponovljeni prekršaj iz stava 1. ovog člana učiniocu će se izreći novčana kazna i kazna zatvora do 30 dana. Zahtev za pokretanje prekršajnog postupka iz stava 1. tač. 2) podnosi građevinski inspektor, u skladu sa čl. 209.st. 3. Zakona o planiranju i izgradnji.

s

Član 8g st. 6 Zakona o planiranju i izgradnji predviđa obavezu Centralnog registratora da  bez odlaganja podnese prekršajnu prijavu protiv registratora nadležnog organa u slučaju prekoračenja propisanih rokova, odnosno nepodnošenja odgovarajuće prekršajne prijave protiv imalaca javnih ovlašćenja.

Ukoliko smatrate da nadležni organ ne postupa u skladu sa zakonom, možete se obratiti Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. U skladu sa čl.172. st.1. Zakona o planiranju i izgradnji, nadzor nad izvršavanjem odredaba ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona, vrši Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Ukoliko je u konkretnom slučaju reč o objektu iz čl.133. Zakona o planiranju i izgradnji (ovde), lokacijske uslove i građevinsku dozvolu za izgradnju ovih objekata izdaje Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

U skladu sa čl.134. st.1. ovog zakona, poverava se autonomnoj pokrajini izdavanje građevinskih dozvola za izgradnju objekata određenih u članu 133. ovog zakona koji se u celini grade na teritoriji autonomne pokrajine.

U skladu sa čl.134. st.2. ovog zakona, poverava se jedinicama lokalne samouprave izdavanje građevinskih dozvola za izgradnju objekata koji nisu određeni u članu 133. ovog zakona.

Da, potrebno je da podnosilac zahteva podnese zahtev za izdavanje klauzule pravosnažnosti posredstvom Centralnog informacionog sistema ( „Ostali zahtevi”).

Nadležni organ koji izdaje potvrdu o prijavi radova prethodno proverava da li je rešenje o odobrenju izvođenja radova postalo pravnosnažno, odnosno da li je izdata klauzula o prvanosnažnosti.

Članom 127. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da u izradi tehničke dokumentacije ne može da učestvuje lice koje vrši nadzor nad primenom odredaba ovog zakona. S obzirom na činjenicu da lice koje radi na poslovima izdavanja građevinskih dozvola vrši nadzor nad primenom odredaba Zakona o planiranju i izgradnji, to lice ne može da učestvuje u izradi tehničke dokumentacije.
Kada je reč o vršenju tehničke kontrole projekta za građevinsku dozvolu, nju ne može da vrši odgovorni projektant koji je izradio taj projekat, odnosno koji je zaposlen u privrednom društvu koje je izradilo taj projekat ili preduzeću koje je investitor, saglasno članu 129. stav 3. Zakona o planiranju i izgradnji. Imajući to u vidu, nema zakonskog ograničenja da zaposleni u nadležnom organu vrši tehničku kontrolu projekta za građevinsku dozvolu.

Nadležni organ može odbaciti usaglašeni zahtev samo u slučaju kada u izmenjenom dokumentu koji je podnet uz usaglašen zahtev (u skladu sa nedostacima koje je nadležni organ naveo prilikom odbacivanja prvobitnog zahteva) nastupi dodatni formalni nedostatak.

U slučaju da u izmenjenom dokumentu koji je podnet uz usaglašen zahtev nije nastupio dodatni formalni nedostatak, već je razlog odbacivanja usaglašenog zahteva to što nadležni organ prilikom odbacivanja prvobitnog zahteva nije naveo sve nedostatke, nadležni organ može odbaciti usaglašen zahtev, ali investitor u tom slučaju ima pravo na naknadu štete i na izgubljenu dobit (usled pogrešnog postupanja nadležnog organa).

Članom 18. stavom 1. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem (ovde), ako nisu ispunjeni formalni uslovi za dalje postupanje po zahtevu, propisani članom 17. ovog pravilnika, nadležni organ zahtev odbacuje zaključkom, u roku od pet radnih dana od dana podnošenja zahteva, uz navođenje svih nedostataka.  Stavom 4. ovog člana pravilnika regulisano je da ako podnosilac zahteva u roku od deset dana od prijema zaključka o odbacivanju, a najkasnije 30 dana od dana njegovog objavljivanja na internet stranici nadležnog organa, podnese nov, usaglašen, zahtev i otkloni sve nedostatke, ne dostavlja se dokumentacija podneta uz zahtev koji je odbačen, niti se ponovo plaća administrativna taksa iz člana 16. stav 2. tačka 3) ovog pravilnika. Shodno čl.18.st.5. ovog pravilnika, podnosilac zahteva može samo jednom iskoristiti pravo na podnošenje usaglašenog zahteva bez obaveze dostavljanja dokumentacije podnete uz zahtev koji je odbačen i ponovnog plaćanja administrativne takse, odnosno naknade.  Članom 18. stavom 7. Predmetnog pravilnika regulisano je da ako uz usaglašeni zahtev iz stava 4. ovog člana podnosilac dostavi izmenjen dokument u odnosu na dokument koji je već dostavio uz odbačeni zahtev, nadležni organ će postupati po tom izmenjenom dokumentu. Članom 18. stavom 7. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisano je da ako zbog izmenjenog dokumenta nastupi dodatni formalni nedostatak koji je razlog za odbacivanje zahteva, podnosilac ne može ponovo koristiti pravo iz stava 4. ovog člana.

Kada je reč o definiciji objekta, svi državni organi, kao i drugi subjekti koji u svom postupanju primenjuju odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, dužni su da se pridržavaju definicije iz člana 2. tačka 22) Zakona, po kojoj je objekat građevina spojena sa tlom, koja predstavlja fizičku, funkcionalnu, tehničko - tehnološku ili biotehničku celinu (zgrade svih vrsta, saobraćajni, vodoprivredni i energetski objekti, objekti infrastrukture elektronskih komunikacija - kablovska kanalizacija, objekti komunalne infrastrukture, priključak na elektroenergetsku mrežu, industrijski, poljoprivredni i drugi privredni objekti, objekti sporta i rekreacije, groblja, skloništa i sl.), koji može biti podzemni ili nadzemni. U vezi sa tim, nadležni sud, kao i organ nadležan za poslove državnog premera i katastra, u obavezi su da u skladu sa svojim nadležnostima i ovlašćenjima primenjuju ovu, kao i druge relevantne odredbe Zakona o planiranju i izgradnji.

Kada je reč o postupanju nadležnog organa, članom 8đ stav 1. Zakona propisano je da tokom sprovođenja objedinjene procedure, nadležni organ isključivo vrši proveru ispunjenosti formalnih uslova za izgradnju i ne upušta se u ocenu tehničke dokumentacije, niti ispituje verodostojnost dokumenata koje pribavlja u toj proceduri, već lokacijske uslove, građevinsku i upotrebnu dozvolu izdaje, a prijavu radova potvrđuje, u skladu sa aktima i drugim dokumentima iz člana 8b Zakona. Ispunjenost formalnih uslova, saglasno članu 8đ stav 2. Zakona, podrazumeva proveru:

• nadležnosti za postupanje po zahtevu, odnosno prijavi;
• da li je podnosilac zahteva, odnosno prijave lice koje, u skladu sa Zakonom, može biti podnosilac zahteva odnosno prijave;
• da li zahtev, odnosno prijava sadrži sve propisane podatke;
• da li je uz zahtev, odnosno prijavu priložena sva dokumentacija propisana Zakonom i podzakonskim aktima donetim na osnovu Zakona;
• da li je uz zahtev priložen dokaz o uplati propisane naknade, odnosno takse;
• da li su podaci navedeni u izvodu iz projekta, koji je sastavni deo zahteva za izdavanje građevinske dozvole, u skladu sa izdatim lokacijskim uslovima.

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, nadležni organ tokom sprovođenja objedinjene procedure ima pravo, ali i obavezu, da vrši samo proveru ispunjenosti formalnih uslova za postupanje po zahtevu.

Članom 133. Zakona o planiranju i izgradnji propisani su objekti za čiju izgradnju građevinsku dozvolu izdaje ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva (Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture). U stavu 2. tačka 7) navedenog člana definisano je da je ministarstvo, između ostalog, nadležno za izdavanje građevinske dozvole za izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda kapaciteta preko 200 l/s.

Članom 134. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se poverava autonomnoj pokrajini izdavanje građevinskih dozvola za izgradnju objekata određenih u članu 133. Zakona, koji se u celini grade na teritoriji autonomne pokrajine. U istom članu, definisano je da se jedinicama lokalne samouprave poverava izdavanje građevinskih dozvola za izgradnju objekata koji nisu određeni u članu 133. zakona.

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, ukoliko je u konkretnom slučaju reč o postrojenju za prečišćavanje otpadnih voda kapaciteta preko 200 l/s, za izdavanje rešenja o građevinskoj dozvoli nadležno je Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, odnosno autonomna pokrajina, ukoliko se objekat u celini gradi na njenoj teritoriji. Ukoliko je u pitanju postrojenje kapaciteta ispod 200 l/s, za izdavanje rešenja o građevinskoj dozvoli nadležna je jedinica lokalne samouprave na čijoj teritoriji se objekat gradi.

Kada je reč o izdavanju vodnih uslova, upućujemo Vas na Uputstvo broj 110-00-163/2015-07 od 19.05.2015. godine o načinu postupanja nadležnih organa i imalaca javnih ovlašćenja koji sprovode objedinjenu proceduru u pogledu vodnih akata u postupcima ostvarivanja prava na gradnju, koje su zajednički doneli Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine. Uputstvo je doneto radi detaljnijeg izlaganja načina postupanja u okviru objedinjene procedure, u vezi izgradnje objekata i izvođenja drugih radova koji mogu uticati na promene u vodnom režimu i upravljanju vodama, odnosno u vezi pribavljanja vodnih akata u postupcima ostvarivanja prava na građenje, odnosno izvođenje radova, kao i prava na upotrebu objekata.  

Na prvoj strani navedenog Uputstva, eksplicitno je navedeno da zahtev za izdavanje vodnih uslova, u okviru objedinjene procedure, imaocu javnih ovlašćenja dostavlja organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole, u ime i za račun podnosioca zahteva.

Tekst Uputstva možete pronaći na sajtu gradjevinskedozvole.rs, posredstvom sledećeg linka: http://gradjevinskedozvole.rs/Files/00312/Uputstvo-o-nacinu-postupanja-nadleznih-organa-i-imalaca-javnih-ovlascenja-koji-sprovode-objedinjenu-proceduru-u-pogledu-vodnih-akata-u-postupcima-ostvarivanja-prava-na-gradnju.pdf

Nejasno je šta podrazumevate pod formulacijom "zahtev za mišljenje u postupku izdavanja vodnih uslova, a koji nisu u postupku objedinjene procedure". Naime, u Uputstvu broj 110-00-163/2015-07 od 19.05.2015. godine o načinu postupanja nadležnih organa i imalaca javnih ovlašćenja koji sprovode objedinjenu proceduru u pogledu vodnih akata u postupcima ostvarivanja prava na gradnju, na strani 1. eksplicitno je navedeno da zahtev za izdavanje vodnih uslova, u okviru objedinjene procedure, imaocu javnih ovlašćenja dostavlja organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole, u ime i za račun podnosioca zahteva. Shodno tome, nejasno je o kojoj situaciji je reč u konkretnom slučaju.
Sistem ne predviđa mogućnost da u slučaju sprečenosti nekog od učesnika u postupku objedinjene procedure dođe do prekida postupka, niti do produžetka rokova za postupanje. U tom smislu, potrebno je obezbediti na nivou nadležnog organa da se sprovođenje objedinjene procedure odvija nesmetano, u skladu sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, bez obzira na odsustvo ili sprečenost nekog od lica koja su uključena u funkcionisanje sistema.

Potrebno je da se obratite Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, koje vrši nadzor nad izvršavanjem odredaba ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona, shodno čl.172.st.1. Zakona o planiranju i izgradnji (ovde).

1. Članom 8b stav 8. Zakona o planiranju i izgradnji, kao ni članom 40. stav 1. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem nije propisano ko ima pravo da podnese zahtev za priključenje objekta na infrstrukturu, iz čega proizlazi da to može učiniti svako lice koje za to ima interes, uz ispunjenje uslova propisanih Zakonom o planiranju i izgradnji i Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.
2. Članom 8. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da objedinjena procedura, između ostalog, obuhvata obezbeđenje uslova za priključenje objekta na infrastrukturnu mrežu. Članom 3. stav 1. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisano je da se objedinjena procedura, odnosno određene faze objedinjene procedure pokreću pred nadležnim
organom popunjavanjem odgovarajućeg zahteva, odnosno prijave kroz CIS, koji se potpisuje
kvalifikovanim elektronskim potpisom. Imajući to u vidu, priključenje na infrastrukturu se i u slučajevima ranije izgrađenih (a nepriključenih) objekata sprovodi na osnovu zahteva koji se podnosi kroz Centralni informacioni sistem.
3. Dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za priključenje objekta na infrastrukturu propisana je članom 40. stav 2. i 3. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedenim odredbama Pravilnika nije propisano da se uz zahtev za priključenje objekta na infrastrukturu prilaže upotrebna dozvola.

Članom 2. tačka 26. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se linijskim infrastrukturnim objektom, između ostalog, smatra javni put. Članom 2. tačka 32a) istog Zakona rekonstrukcija linijskog infrastrukturnog objekta definisana je kao izvođenje građevinskih radova u zaštitnom pojasu, u skladu sa posebnim zakonom, kojima se može promeniti gabarit, volumen, položaj ili oprema postojećeg objekta.

Članom 2. stav 1. tačka 38) Zakona o javnim putevima („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj  101/05, 123/07, 101/11, 93/12 i 104/13) propisano je da je zaštitni pojas, u smislu tog zakona, površina uz ivicu zemljišnog pojasa, na spoljnu stranu, čija je širina određena zakonom i služi za zaštitu javnog puta i saobraćaja na njemu. Širina zaštitnog pojasa opštinskog puta (koja je najmanja od svih) propisana je članom 29. stav 1. tačka 4) Zakona o javnim putevima i iznosi 5 metara sa svake strane javnog puta.

Članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se izvođenje radova na rekonstrukciji izvodi na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova.

Imajući u vidu sve citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji i Zakona o javnim putevima, mišljenja smo da se rekonstrukcija javnog puta, kojom se menja njegov postojeći gabarit, vrši na osnovu rešenja o odobrenju izvođenja radova, u skladu sa članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji.

Kada je reč o razlici između širine puta prema planiranoj rekonstrukciji i širine puta utvrđene planskim dokumentom, upućujemo Vas na odredbe člana 8đ stav 1. Zakona, kojim je propisano da tokom sprovođenja objedinjene procedure nadležni organ isključivo vrši proveru ispunjenosti formalnih uslova za izgradnju, pri čemu je u stavu 2. tačka 4) istog člana propisano da provera ispunjenosti formalnih uslova (između ostalog) obuhvata proveru da li je uz zahtev, odnosno prijavu priložena sva dokumentacija propisana Zakonom i podzakonskim aktima donetim na osnovu Zakona.

Dokumentacija koju je potrebno priložiti uz zahtev za izdavanje rešenja kojim se odobrava izvođenje radova propisana je članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedenim članovima Zakona i Pravilnika nije predviđeno da nadležni organ vrši kontrolu usklađenosti idejnog projekta sa planskim dokumentom.

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji i Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, nadležni organ ima pravo, ali i obavezu, da vrši samo proveru ispunjenosti formalnih uslova za postupanje po zahtevu. Ukoliko su u konkretnom slučaju ispunjeni formalni uslovi, odnosno ukoliko je podnosilac zahteva priložio svu propisanu dokumentaciju, nadležni organ bi trebalo postupi u skladu sa članom 8b stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji.

lanom 3. stav 2. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisano je da se sva akta koja donose, odnosno razmenjuju, nadležni organ i imaoci javnih ovlašćenja u objedinjenoj proceduri i/ili radi upotrebe u toj proceduri, kao i drugi dokumenti koje podnosilac zahteva, nadležni organ i imaoci javnih ovlašćenja dostavljaju u objedinjenoj proceduri, dostavljaju u formi elektronskog dokumenta, u pdf formatu, potpisanom kvalifikovanim elektronskim potpisom.

Nakon stupanja na snagu Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture donelo je Uputstvo o formatima elektronskih dokumenata tehničke dokumentacije i njihovom dostavljanju u CEOP-u. Tekst Uputstva možete pronaći posredstvom sledećeg linka:

http://gradjevinskedozvole.rs/Files/00339/Uputstvo-Formati-elektronskih-dokumenata-i-njihovo-dostavljanje-u-CEOP-u-dopunjeno.pdf

U Prilogu 1 navedenog Uputstva (strane 13. i 14), definisano je koja lica obavezno elektronski potpisuju pojedine vrste dokumenata.

Kada je reč o dokumentaciji koja se prilaže uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole, ona je propisana članom 135. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Podnosilac zahteva je u obavezi da podnese samo dokumentaciju koja je definisana navedenim propisima.

Napominjemo da Pozivni centar nije namenjen za davanje pravnih saveta, kao ni za instrukcije za postupanje u konkretnim slučajevima.

Članom 8. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se postupak priključenja objekata na infrastrukturnu mrežu vrši u okviru objedinjene procedure. Članom 8đ stav 1. Zakona propisano je da tokom sprovođenja objedinjene procedure nadležni organ isključivo vrši proveru ispunjenosti formalnih uslova za izgradnju, pri čemu je u stavu 2. tačka 4) istog člana propisano da provera ispunjenosti formalnih uslova (između ostalog) obuhvata proveru da li je uz zahtev, odnosno prijavu priložena sva dokumentacija propisana Zakonom i podzakonskim aktima donetim na osnovu Zakona.

Postupak za priključenje objekta na infrastrukturu propisan je članom 40 Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, kojim je regulisano da se uz zahtev za priključenje objekta na infrastrukturu prilažu:

• separat iz projekta izvedenog objekta, odnosno iz projekta za izvođenje ako u toku građenja nije odstupljeno od projekta za izvođenje sa tehničkim opisom i grafičkim prilozima, kojim se prikazuje predmetni priključak i sinhron plan svih priključaka;
• dokaz o uplati naknade za priključenje objekta na odgovarajuću infrastrukturu ako je ta naknada plaćena u iznosu navedenom u lokacijskim uslovima, osim ako investitor želi da tu naknadu plati tek nakon prijema konačnog obračuna, u skladu sa separatom iz projekta izvedenog objekta, što se navodi u zahtevu.

U stavu 2. istog člana Pravilnika propisano je da nadležni organ, u roku od tri radna dana od dana prijema zahteva za priključenje objekta na infrastrukturu, upućuje zahtev imaocu javnih ovlašćenja da izvrši priključenje u skladu sa tim zahtevom.

Imajući u vidu citirane odredba Zakona o planiranju i izgradnji i Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, nadležni organ ima pravo, ali i obavezu, da vrši samo proveru ispunjenosti formalnih uslova za postupanje po zahtevu. Ukoliko su u konkretnom slučaju ispunjeni formalni uslovi, odnosno ukoliko je podnosilac zahteva priložio svu propisanu dokumentaciju, nadležni organ je u obavezi da postupi u skladu sa članom 40. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji, odnosno nema osnova da ne postupi u skladu sa citiranom odredbom Zakona.

Članom 8đ Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da nadležni organ, tokom sprovođenja objedinjene procedure, isključivo vrši proveru ispunjenosti formalnih uslova za izgradnju i ne upušta se u ocenu tehničke dokumentacije, niti ispituje verodostojnost dokumenata koje pribavlja u toj proceduri.

Međutim, postupak za izdavanje dozvole o uklanjanju objekta (na osnovu projekta rušenja sa tehničkom kontrolom) nije obuhvaćen objedinjenom procedurom. Shodno tome, citirana odredba člana 8đ Zakona o planiranju i izgradnji ne primenjuje se na postupak izdavanja dozvole o uklanjanju objekta, a ne postoji poseban član Zakona koji reguliše postupanje nadležnog organa u ovom slučaju.

Imajući u vidu napred navedeno, Zakonom o planiranju i izgradnji nije regulisan način postupanja, odnosno granice ovlašćenja nadležnog organa u postupku izdavanja dozvole o uklanjanju objekta.

Saglasno članu 8a stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji i članu 3. stav 2. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, sva akta koja donose, odnosno razmenjuju, nadležni organ i imaoci javnih ovlašćenja u objedinjenoj proceduri i/ili radi upotrebe u toj proceduri, kao i drugi dokumenti koje podnosilac zahteva, nadležni
organ i imaoci javnih ovlašćenja dostavljaju u objedinjenoj proceduri, dostavljaju se u formi elektronskog dokumenta, u pdf formatu, potpisanom kvalifikovanim elektronskim potpisom. Takođe, članom 4. stav 1. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisano je da se dostava podnesaka, akata i dokumentacije u objedinjenoj proceduri između podnosioca zahteva i
nadležnog organa, kao i između nadležnog organa i imalaca javnih ovlašćenja obavlja elektronskim putem kroz Centralni informacioni sistem.
Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji i Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, žalba na rešenje doneto u skladu sa članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji podnosi se elektronskim putem kroz Centralni informacioni sistem. Ukoliko žalba nije podneta na propisani način, nadležni organ je u obavezi da odbaci žalbu iz formalnih razloga.

Portal Centralne evidencije objedinjenih procedura trenutno podržava pretragu po sledećim parametrima: broj predmeta, datum objave (od - do), vrsta postupka, status postupka, nadležni organ, broj parcele i katastarska opština. Takođe, moguće je vršiti kombinaciju ovih parametara, odnosno pretragu po više parametara istovremeno, čime se smanjuje broj dokumenata koji zadovoljavaju parametre pretrage.
Pretragu možete vršiti posredstvom sledećeg linka:
https://ceop.apr.gov.rs/eregistrationportal/Public/Manage/Publications
Napominjemo da, u cilju pretrage po svim navedenim parametrima, na stranici za pretragu mora biti aktivirana opcija „Prikaži napredne filtere“.

U opisanom slučaju potrebno je da nadležni organ izda upotrebnu dozvolu sa označenim iznosom razlike doprinosa po konačnom obračunu. U obrazloženju rešenja navesti rok plaćanja i broj računa za uplatu kao i obavezu dostavljanja dokazao uplati nadležnom organu. 

Istovremeno sa objavljivanjem rešenja, nadležni organ u sistemu CEOP treba da objavi posebnu pismenu opomenu (uz naznaku da se samim objavljivanjem u ovom sistemu opomena smatra uručenom) u kojem će se označiti iznos duga, rok za uplatu, obaveza dostavljanja nadležnom organu dokaza o uplati u istom roku sa upozorenjem ukoliko se ne postupi u skladu sa naloženim, da će  se pokrenuti postupak prinudne naplate. 

Bez ove opomene nema uslova za sprovođenje postupka prinudne naplate neplaćene razlike doprinosa po konačnom obračunu u smislu odredbi Zakona o obezbeđenju i izvršenju.

Predmetna saglasnost ne pribavlja se kroz postupak objedinjene procedure.

Potrebno je da se investitor u slučaju izgradnje objekata za preradu nafte i gasa koji se grade van eksploatacionih polja, pre ishodovanja dozvola za gradnju, obrati ministarstvu nadležnom za eksploataciju mineralnih sirovina radi pribavljanja saglasnosti.

Članom 133.st.2.tač.3) Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da je ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva nadležno za objekte za preradu nafte i gasa koji se grade van eksploatacionih polje po prethodno pribavljenoj saglasnosti ministarstva nadležnog za eksploataciju mineralnih sirovina.

Podnošenje zahteva za utvrđivanje prava učešća u postupku izdavanja rešenja o građevinskoj dozvoli ne vrši se kroz postupak objedinjene procedure, prema tome ovaj zahtev se ne podnosi kroz CIS.

Zainteresovana lica mogu izvršiti uvid u dokumente na osnovu kojih je izdata građevinska dozvola, tako što će se nadležnom organu koji je izdao građevinsku dozvolu obratiti sa zahtevom za uvid van objedinjene procedure. U tom slučaju, nadležni organ, ukoliko utvrdi da je reč o licu koje ima pravo učešća u postupku radi zaštite svojih prava ili pravnih interesa, ima obavezu da tom licu omogući uvid u predmetnu dokumentaciju u elektronskoj formi (posredstvom odgovarajućeg linka).

Takođe, primerak rešenja je javno dostupan putem interneta, na sajtu: https://ceop.apr.gov.rs/ u okviru sekcije „Objave“.

Ponavljanje upravnog postupka trenutno nije predviđeno kroz Centralni informacioni sistem.

Hvala Vam na obaveštenju. Naš tim će biti obavešten o ovom problemu.

Odredbama članova 150 – 152. Zakona o planiranju i izgradnji regulisana su pitanja u vezi sa izvođačem radova i odgovornim izvođačem radova.

Članom 150. stav 1. Zakona propisano je da izvođač radova, u smislu Zakona, može biti privredno društvo, odnosno drugo pravno lice ili preduzetnik. Članom 151. Zakona regulisano je da izvođač radova određuje odgovornog izvođača radova koji rukovodi građenjem objekta, odnosno izvođenjem radova, pri čemu odgovorni izvođač radova može biti lice sa stečenim visokim obrazovanjem odgovarajuće struke (propisanim u stavu 2. navedenog člana) i odgovarajućom licencom za izvođenje radova. Uslovi za sticanje licence za odgovornog izvođača radova propisani su u članu 151. stav 3. Zakona.

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, investitor određuje izvođača radova, koji nakon toga određuje odgovornog izvođača radova koji rukovodi građenjem objekta. Odgovorni izvođač radova je odgovoran za realizaciju radova koji su mu povereni, što podrazumeva i eventualno angažovanje drugih izvođača.

Odredbama Zakona nije posebno regulisano angažovanje podizvođača.

Članom 8d stav 1. tačka 5) Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da po zahtevu za izdavanje upotrebne dozvole nadležni organ izdaje dozvolu najkasnije u roku od pet radnih dana od dana podnošenja zahteva za izdavanje upotrebne dozvole Članom 8đ stav 3. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da po zahtevu za izdavanje, odnosno izmenu građevinske dozvole i upotrebne dozvole, odnosno rešenja iz člana 145. Zakona nadležni organ u rokovima iz člana 8d stav 1. Zakona donosi rešenje, osim ako nisu ispunjeni formalni uslovi za dalje postupanje po zahtevu, kada taj zahtev odbacuje zaključkom. Provera ispunjenosti formalnih uslova za postupanje po zahtevu za izdavanje upotrebne dozvole regulisana je članom 43. i 44. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Članom 44. Pravilnika propisano je da,ukoliko nisu ispunjeni formalni uslovi za dalje postupanje po zahtevu, propisani članom 43. Pravilnika, nadležni organ zahtev odbacuje zaključkom, u roku od pet radnih dana od dana podnošenja zahteva, uz navođenje razloga za takvu odluku.
Imajući u vidu sve citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji i Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, rok za postupanje nadležnog organa po zahtevu za izdavanje upotrebne dozvole je pet radnih dana, bez obzira na to da li su ispunjeni formalni uslovi za postupanje po zahtevu.
Članom 209. stav 1. tačka 2) Zakona o planiranju i izgradnji propisana je novčana kazna od 25.000 do 50.000 dinara ili kazna zatvora do 30 dana za prekršaj za odgovorno službeno lice u nadležnom organu uprave ako ne izda lokacijske uslove, građevinsku, odnosno upotrebnu dozvolu u propisanom roku. Zahtev za pokretanje prekršajnog postupka u ovom slučaju podnosi nadležni građevinski inspektor.

Zakonom o planiranju i izgradnji je propisano: 

Član 8b

Nadležni organ je dužan da u roku od pet radnih dana od dana prijema zahteva za izdavanje

lokacijskih uslova, imaocima javnih ovlašćenja, koji u skladu sa ovim zakonom i posebnim propisom

utvrđuju uslove za izgradnju objekata, dostavi zahtev za izdavanjem tih uslova, ako se oni ne mogu

pribaviti uvidom u planski dokument, odnosno separat.

Imalac javnih ovlašćenja je dužan da postupi po zahtevu iz stava 1. ovog člana, u roku od 15 dana od

dana prijema zahteva, a za objekte iz člana 133. ovog zakona u roku od 30 dana od dana prijema

zahteva.

Uredbom o lokacijskim uslovima,  Službeni glasnik RS br. 35/2015 i 114/2015 propisano je sledeće:

Član 8.

Ako se uslovi za projektovanje i priključenje ne mogu utvrditi uvidom u planski dokument, odnosno

separat, nadležni organ je dužan da u roku od pet radnih dana od dana prijema zahteva:

1) obavesti podnosioca zahteva o visini stvarnih troškova za dostavljanje uslova od imalaca javnih

ovlašćenja, ako je visina tih stvarnih troškova poznata na osnovu obaveštenja koja su na odgovarajući

način objavljena, uz nalog da izvrši uplatu tih troškova pre preuzimanja lokacijskih uslova i

2) prosledi imaocima javnih ovlašćenja, čije uslove treba da pribavi u zavisnosti od klase i namene

objekta, zahtev za izdavanje uslova za projektovanje i priključenje iz njihove nadležnosti.

Uz zahtev iz stava 1. ovog člana, nadležni organ imaocu javnih ovlašćenja prosleđuje podatke o

površini parcele, odnosno parcela za koje se traže lokacijski uslovi i elektronsku kopiju sledeće

dokumentacije:

1) idejnog rešenja, dostavljenog uz zahtev za izdavanje lokacijskih uslova;

2) plana za katastarsku parcelu, odnosno katastarske parcele za koje se traže lokacijski uslovi;

3) izvoda iz katastra vodova, osim za izvođenje radova na nadziđivanju postojećeg objekta.

Kada je to propisano, nadležni organ će po službenoj dužnosti, u ime i za račun investitora, izdati i uz

zahtev za izdavanje uslova za projektovanje i priključenje, dostaviti imaocu javnih ovlašćenja informaciju

o lokaciji.

Izuzetno od stava 1. tačka 1) ovog člana, ako nadležni organ ne može da utvrdi iznos stvarnih

troškova iz stava 1. ovog člana na osnovu podataka koje su imaoci javnih ovlašćenja objavili na

odgovarajući način, zahtev za izdavanje uslova za projektovanje i priključenje sadrži i zahtev da imalac

javnih ovlašćenja u roku od tri radna dana dostavi nadležnom organu obaveštenje o stvarnim troškovima

izrade uslova za projektovanje i priključenje i po prijemu tog obaveštenja isto prosleđuje podnosiocu

zahteva bez odlaganja.

Ako imalac javnih ovlašćenja ne dostavi nadležnom organu obaveštenje iz stava 4. ovog člana u roku

od tri radna dana od dana prijema zahteva, smatraće se da se izjasnio da će uslove za projektovanje i

priključenje podnosiocu zahteva izdati bez naknade, o čemu nadležni organ obaveštava podnosioca

zahteva bez odlaganja.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, ako je podnosilac zahteva, u zahtevu za izdavanje lokacijskih uslova,

izjavio da želi prethodno da se izjasni da li prihvata troškove izdavanja lokacijskih uslova za

projektovanje i priključenje, o kojima se obaveštava u skladu sa stavom 1. tačka 1) ovog člana,

odnosno st. 4. i 5. ovog člana, nadležni organ će po slanju tog obaveštenja zastati sa postupkom i isti

nastaviti po izjašnjenju podnosioca da prihvata iznos troškova izdavanja lokacijskih uslova.

U slučaju iz stava 6. ovog člana, nadležni organ u zahtevu za izdavanje uslova za projektovanje i

priključenje obaveštava imaoce javnih ovlašćenja da ne postupaju po tom zahtevu do prijema

obaveštenja da je podnosilac zahteva prihvatio troškove izdavanja uslova za projektovanje i

priključenje.

Za vreme zastoja postupka iz stava 6. ovog člana ne teku rokovi propisani za izdavanje lokacijskih

uslova.

Izuzetno, ako je podnosilac zahteva i imalac javnih ovlašćenja, u postupku izrade lokacijskih uslova ne

pribavljaju se uslovi za projektovanje i priključenje iz njegove nadležnosti.

Kao što se vidi iz citiranih odredbi za imaoce javnih ovlašćenja u postupku izdavanja uslova za projektovanje i priključenje postoje dva roka:

- rok od 3 radna dana za dostavljanje obaveštenja o stvarnim troškovima izrade uslova za projektovanje i priključenje

- rok od 15 dana za izdavanje uslova za projektovanje i priključenje.

Budući da se, u skladu sa odredbama Uredbe o lokacijskim uslovima, ako imalac javnih ovlašćenja nadležnom organu ne dostavi obaveštenje o stvarnim troškovima izrade uslova za projektovanje i priključenje, smatra da da se izjasnio da će uslove za projektovanje i priključenje podnosiocu zahteva izdati bez naknade, to u CEOP aplikaciji i ne postoji mogućnost izdavanja naloga za plaćanje i fakture nakon više od tri dana od dana prijema zahteva.

Zainteresovana lica mogu izvršiti uvid u dokumente na osnovu kojih je izdata građevinska dozvola, tako što će se nadležnom organu koji je izdao građevinsku dozvolu obratiti sa zahtevom za uvid. U tom slučaju, nadležni organ, ukoliko utvrdi da je reč o licu koje ima pravo učešća u postupku radi zaštite svojih prava ili pravnih interesa, ima obavezu da tom licu omogući uvid u predmetnu dokumentaciju u elektronskoj formi (posredstvom odgovarajućeg linka).

Primerak rešenja je javno dostupan putem interneta, na sajtu:  https://ceop.apr.gov.rs/u okviru sekcije  „Objave“.‚

Na rešenje je moguće podneti žalbu u roku od osam dana od dana dostavljanja. Žalba na rešenje koje je izdato u elektronskoj formi podnosi se posredstvom Centralnog informacionog sistema, u okviru odeljka „Ostali“, gde je kao jedan od zahteva moguće podneti prigovor, odnosno žalbu.

‚              

Poštovani, ne postoje nikakva teritorijalna ograničenja u vezi sa primenom Zakona o planiranju I izgradnji, što znači da se on ima primenjivati na celokupnoj teritoriji Republike Srbije, a da svi ogani državne upravne I lokalne samouprave imaju dužnost da se staraju o njegovoj valjanoj primeni. Upućujemo Vas na činjenicu da su sve građevinske dozvole izdate u postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem objavljene na internet stranici agencije za privredne registre, a da je u skladu sa članom 55. Stav Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem nadležni organ dužan da zainteresovanim licima omogući uvid u podatke, akta I dokumentaciju u vezi sa svakim pojedinačnom postupku.

Iako u Vašem pitanju to nije jasno navedeno, može se zaključiti da je reč o postupku izdavanja lokacijskih uslova pribavljanjem uslova za projektovanje i priključenje od imaoca javnih ovlašćenja.

Ukoliko je zaista reč o tom postupku, ukazujemo na odredbe člana 8b Zakona o planiranju i izgradnji, kojima je propisano da je imalac javnih ovlašćenja dužan da postupi po zahtevu nadležnog organa za izdavanje uslova za projektovanje i priključenje (ako se oni ne mogu pribaviti uvidom u planski dokument, odnosno separat), u roku od 15 dana od dana prijema zahteva, a za objekte iz člana 133. ovog zakona u roku od 30 dana od dana prijema zahteva. Pritom, nije propisana mogućnost produženja navedenog roka, izuzev u situaciji kada je podnosilac zahteva, u zahtevu za izdavanje lokacijskih uslova, izjavio da želi prethodno da se izjasni da li prihvata troškove izdavanja uslova za projektovanje i priključenje, saglasno članu 11. stav 4. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. U tom slučaju, za vreme koje je podnosiocu zahteva na raspolaganju za izjašnjenje o prihvatanju troškova postupka, ne teku rokovi propisani za izdavanje lokacijskih uslova.

Kada je zakonom kojim se uređuje zaštita od požara utvrđena obaveza pribavljanja saglasnosti na tehničku dokumentaciju u pogledu mera zaštite od požara, investitor dostavlja nadležnom organu glavni projekat zaštite od požara, kroz objedinjenu proceduru.

Način podnošenja zahteva i postupak odlučivanja po podnetom zahtevu regulisani su članom 37. i 38. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Tekst Pravilnika možete pronaći ovde.

Članom 209. st.1.tač.7) Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da će se novčanom kaznom od 25.000 do 50.000 dinara ili kaznom zatvora do 30 dana kazniti za prekršaj odgovorno službeno lice u nadležnom organu uprave ako ne preduzme propisane mere u vršenju inspekcijskog nadzora (čl. 173. i 175). Član 209.st.2. ovog zakona reguliše da će se za ponovljeni prekršaj iz stava 1. ovog člana učiniocu izreći novčana kazna i kazna zatvora do 30 dana. U skladu sa čl.209.st.3. ovog zakona, zahtev za pokretanje prekršajnog postupka iz stava 1. tač. 7) ovog člana podnosi organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole.

Članom 175. st.1.tač.14) Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da građevinski inspektor u vršenju inspekcijskog nadzora ima dužnost da obavlja poslove utvrđene zakonom ili propisom donetim na osnovu zakona.

Članom 35.st.4. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisano je da je nadležna građevinska inspekcija obavezna da u roku od tri radna dana po prijemu obaveštenja o prijemu izjave o završetku izrade temelja od nadležnog organa, izvrši inspekcijski nadzor izgrađenih temelja i da o rezultatima tog nadzora obavesti nadležni organ.

Članom 209. st.1.tač.7) Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da će se novčanom kaznom od 25.000 do 50.000 dinara ili kaznom zatvora do 30 dana kazniti za prekršaj odgovorno službeno lice u nadležnom organu uprave ako ne preduzme propisane mere u vršenju inspekcijskog nadzora (čl. 173. i 175). Član 209.st.2. ovog zakona reguliše da će se za ponovljeni prekršaj iz stava 1. ovog člana učiniocu izreći novčana kazna i kazna zatvora do 30 dana. U skladu sa čl.209.st.3. ovog zakona, zahtev za pokretanje prekršajnog postupka iz stava 1. tač. 7) ovog člana podnosi organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole.

Članom 175. st.1.tač.14) Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da građevinski inspektor u vršenju inspekcijskog nadzora ima dužnost da obavlja poslove utvrđene zakonom ili propisom donetim na osnovu zakona.

Članom 35.st.4. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisano je da je nadležna građevinska inspekcija obavezna da u roku od tri radna dana po prijemu obaveštenja o prijemu izjave o završetku izrade temelja od nadležnog organa, izvrši inspekcijski nadzor izgrađenih temelja i da o rezultatima tog nadzora obavesti nadležni organ.

Prvostepeni organ prosleđuje žalbu drugostepenom organu  van postupka objedinjene procedure, odnosno dostavljanje žalbe ne vrši se kroz Centralni informacioni sistem.

Takođe, nakon postupanja po žalbi, prvostepeni organ prilaže rešenje drugostepenog organa u Centralni informacioni sistem.

Kao što ste i konstatovali u Vašem pitanju, članom 68. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se spajanje susednih katastarskih parcela istog vlasnika vrši na osnovu elaborata geodetskih radova, koji se izrađuje se u skladu sa propisima o državnom premeru i katastru. Istim članom Zakona propisano je da vlasnik parcele, nakon izrade elaborata geodetskih radova, podnosi zahtev za ispravku granica parcele organu nadležnom za poslove državnog premera i katastra, pri čemu se uz zahtev podnosi i dokaz o rešenim imovinsko - pravnim odnosima. 

Članom 78. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade dokumenata prostornog i urbanističkog planiranja propisano je da elaborat geodetskih radova sadrži tekstualni i grafički deo, dok tekstualni deo elaborata geodetskog obeležavanja sadrži:

1) pravni i planski osnov;

2) potvrdu nadležnog organa da katastarska parcela u javnoj svojini koja se pripaja susednoj parceli ne ispunjava uslove za posebnu građevinsku parcelu, kao i da je manje površine od parcele kojoj se pripaja;

3) saglasnost nadležnog organa da je građevinska parcela u skladu sa uslovima utvrđenim u planskom dokumentu, a ukoliko planski dokument nije donet, u skladu sa podzakonskim aktom kojim se utvrđuju opšta pravila parcelacije, regulacije i izgradnje.

Članom 86. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade dokumenata prostornog i urbanističkog planiranja propisano je da izradom elaborata geodetskih radova rukovodi odgovorni urbanista arhitektonske struke sa odgovarajućom licencom, dok član 87. Pravilnika reguliše da vlasnik parcele, nakon izrade elaborata geodetskih radova, podnosi zahtev za ispravku granica parcele organu nadležnom za poslove državnog premera i katastra.

Iz citiranih odredaba Zakona o planiranju i izgradnji i Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade dokumenata prostornog i urbanističkog planiranja proizlazi da izradu (odnosno rukovođenje izradom) elaborata geodetskih radova vrši odgovorni urbanista arhitektonske struke sa odgovarajućom licencom. Uloga nadležnog organa svodi se na davanje saglasnosti, u fazi izrade elaborata geodetskih radova, da je građevinska parcela u skladu sa uslovima utvrđenim u planskom dokumentu (odnosno u skladu sa podzakonskim aktom kojim se utvrđuju opšta pravila parcelacije, regulacije i izgradnje, ukoliko planski dokument nije donet).

Shodno svemu navedenom, mišljenja smo da nadležni organ nema pravo da vrši naplatu davanja saglasnosti da je građevinska parcela u skladu sa uslovima utvrđenim u planskom dokumentu u iznosu koji je cenovnikom usluga utvrđen za izradu projekta preparcelacije, jer se u postupku spajanja susednih katastarskih parcela istog vlasnika ni ne vrši izrada te vrste urbanističko - tehničkog dokumenta. Osim toga, izradom elaborata geodetskih radova može da rukovodi bilo koji odgovorni urbanista arhitektonske struke sa odgovarajućom licencom.

Ukoliko smatrate da neka od jedinica lokalne samouprave ne postupa u skladu sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, možete se obratiti Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, koje je prema članu 172. stav 1. Zakona nadležno za vršenje nadzora nad izvršavanjem njegovih odredaba i propisa donetih na osnovu Zakona.

Potrebno je da se obratite Agenciji za privredne registre.

Članom 8g st.1. Zakona o plniaranju i izgradnju propisano je da Agencija za privredne registre vodi jedinstvenu, centralnu, javnu, elektronsku bazu podataka, u kojoj su objedinjeni podaci iz svih registara objedinjenih procedura na teritoriji Republike Srbije, kao i akta sadržana u tim registrima, preko registratora centralne evidencije.

Ako se lokacijski uslovi mogu utvrditi uvidom u planski dokument, odnosno separat, nadležni organ je dužan da ih izda u roku od pet radnih dana od dana prijema zahteva iz člana 6. ovog pravilnika, u skladu sa propisom kojim se uređuje izdavanje lokacijskih uslova, i da o tome obavesti podnosioca zahteva, u skladu sa čl.8d. Zakona o planiranju i izgradnji (ovde), odnosno u skladu sa čl.10. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Međutim, ako se lokacijski uslovi ne mogu pribaviti uvidom u planski dokument, odnosno separat, nadležni organ je dužan da u roku od pet radnih dana od dana prijema zahteva za izdavanje lokacijskih uslova, imaocima javnih ovlašćenja, koji u skladu sa ovim zakonom i posebnim propisom utvrđuju uslove za izgradnju objekata, dostavi zahtev za izdavanjem tih uslova, shodno čl.8b. st.1.Zakona o planiranju i izgradnji. Imalac javnih ovlašćenja je dužan da postupi po zahtevu za izdavanje uslova za projektovanje i priključenje, u roku od 15 dana od dana prijema zahteva, a za objekte iz člana 133. ovog zakona u roku od 30 dana od dana prijema zahteva. Nakon toga, nadležni organ je dužan da izda lokacijske uslove u skladu sa propisom kojim se uređuje izdavanje lokacijskih uslova, u roku od pet radnih dana od dana dostavljanja uslova za projektovanje i priključenje.

Članom 209. st.1.tač.2) Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da će se odgovorno službeno lice u nadležnom organu uprave kazniti za prekršaj novčanom kaznom od 25.000 do 50.000 dinara ili kaznom zatvora do 30 dana ako tokom sprovođenja objedinjene procedure ne postupa na način i u rokovima propisanim ovim zakonom. Za ponovljeni prekršaj iz stava 1. ovog člana učiniocu će se izreći novčana kazna i kazna zatvora do 30 dana. Članom 209.st.3. ovog zakona propisano je da zahtev za pokretanje prekršajnog postupka iz stava 1. tač. 2) podnosi građevinski inspektor.

U skladu sa čl.8v Zakona o planiranju i izgradnji, registrator je dužan da podnese prekršajnu prijavu iz člana 211a ovog zakona, protiv imaoca javnih ovlašćenja i odgovornog lica imaoca javnih ovlašćenja, ako tokom sprovođenja objedinjene procedure taj imalac javnih ovlašćenja ne postupa na način i u rokovima propisanim ovim zakonom, najkasnije u roku od tri radna dana od isteka propisanog roka za postupanje od strane imaoca javnih ovlašćenja.

Član 8g st. 6 Zakona o planiranju i izgradnji predviđa obavezu Centralnog registratora da  bez odlaganja podnese prekršajnu prijavu protiv registratora nadležnog organa u slučaju prekoračenja propisanih rokova, odnosno nepodnošenja odgovarajuće prekršajne prijave protiv imalaca javnih ovlašćenja.

U skladu sa čl.172. st.1. Zakona o planiranju i izgradnji, nadzor nad izvršavanjem odredaba ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona, vrši Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Ne, podnosilac zahteva može samo jednom iskoristiti pravo na podnošenje usaglašenog zahteva bez obaveze dostavljanja dokumentacije podnete uz zahtev koji je odbačen i ponovnog plaćanja administrativne takse, odnosno naknade,  u skladu sa čl.8.st.7. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem (ovde).

Sprovođenje objedinjene procedure regulisano je odredbama Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem i Pravilnika o načinu razmene dokumenata i podnesaka elektronskim putem i formi u kojoj se dostavljaju akta u vezi sa objedinjenom procedurom. Navedeni pravilnici predstavljaju „legi specialis“ za ovu oblast.

Kada je reč o pitanjima koja se odnose na postupak objedinjene procedure, a nisu uređena navedenim pravilnicima, shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak, odnosno Zakona o opštem upravnom postupku ("Službeni list SRJ" broj 33/97 i 31/01 i "Službeni glasnik Republike Srbije" broj 30/10).

Članom 18. stav 2. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisano je da protiv zaključka o odbacivanju zahteva za izdavanje građevinske dozvole podnosilac zahteva može izjaviti prigovor nadležnom opštinskom, odnosno gradskom veću, preko nadležnog organa, u roku od tri dana od dana dostavljanja. Međutim, drugostepeni postupak, odnosno postupak po prigovoru nije regulisan navedenim Pravilnikom, pa bi u tom delu trebalo shodno primeniti odredbe Zakona o opštem upravnom postupku.

Zakonom nije posebno regulisano postupanje drugostepenog organa po prigovoru, već po žalbi, pa bi trebalo primeniti zakonske odredbe koje se odnose na postupanje po žalbi.

Saglasno članu 230. Zakona o opštem upravnom postupku, drugostepeni organ će odbiti žalbu:

• kad utvrdi da je postupak koji je rešenju prethodio pravilno sproveden i da je rešenje pravilno i na zakonu zasnovano, a žalba neosnovana;
• kad nađe da je u prvostepenom postupku bilo nedostataka, ali da oni nisu mogli imati uticaja na rešenje upravne stvari, kao i
• ukoliko je prvostepeno rešenje zasnovano na zakonu, ali zbog drugih razloga a ne zbog onih koji su u rešenju navedeni.

Saglasno članu 232. Zakona o opštem upravnom postupku, ukoliko drugostepeni organ utvrdi da su u prvostepenom postupku odlučne činjenice nepotpuno ili pogrešno utvrđene, da se u postupku nije vodilo računa o pravilima postupka koja su od uticaja na rešenje stvari, ili da je dispozitiv pobijanog rešenja nejasan ili je u protivrečnosti sa obrazloženjem, on će dopuniti postupak i otkloniti navedene nedostatke sam ili preko prvostepenog organa. Istim članom je propisano da, ako drugostepeni organ nađe da će nedostatke prvostepenog postupka brže i ekonomičnije otkloniti prvostepeni organ, on će svojim rešenjem poništiti prvostepeno rešenje i vratiti predmet prvostepenom organu na ponovni postupak. U tom slučaju, drugostepeni organ je dužan svojim rešenjem da ukaže prvostepenom organu u kom pogledu treba dopuniti postupak, a prvostepeni organ je dužan u svemu da postupi po drugostepenom rešenju i da, bez odlaganja, a najdocnije u roku od 30 dana od dana prijema predmeta, donese novo rešenje.

Članom 233. Zakona o opštem upravnom postupku propisano je da, ako drugostepeni organ utvrdi da su u prvostepenom rešenju pogrešno ocenjeni dokazi, da je iz utvrđenih činjenica izveden pogrešan zaključak u pogledu činjeničnog stanja, da je pogrešno primenjen pravni propis na osnovu koga se rešava upravna stvar, ili ako nađe da je na osnovu slobodne ocene trebalo doneti drukčije rešenje, on će svojim rešenjem poništiti prvostepeno rešenje i sam rešiti upravnu stvar.

U zavisnosti od razloga, odnosno pravnog osnova po kome je drugostepeni organ (Opštinsko veće) usvojilo prigovor stranke, trebalo bi postupiti u skladu sa odgovarajućom odredbom Zakona o opštem upravnom postupku koja reguliše tu situaciju.

Članom 49. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem (ovde) propisano je postupanje organa nadležnog za poslove državnog premera i katastra, po prijemu upotrebne dozvole, u postupku upisa prava svojine na izgrađenom objektu, odnosno posebnim delovima objekta i izdavanju rešenja o kućnom broju u okviru objedinjene procedure.

Član 49.

Organ nadležan za poslove državnog premera i katastra, u roku od sedam dana od dostavljanja upotrebne dozvole:

1) donosi rešenje o kućnom broju, ako je dostavljena upotrebna dozvola za novo izgrađeni objekat;

2) donosi rešenje kojim vrši upis prava svojine na objektu, odnosno posebnim delovima objekta, u skladu sa izdatom upotrebnom dozvolom.

Rešenja iz stava 1. ovog člana nadležni organ za poslove državnog premera i katastra dostavlja investitoru bez odlaganja, a nadležnom organu radi informisanja.

Organ nadležan za poslove državnog premera i katastra u roku od 30 dana od dostavljanja upotrebne dozvole vrši odgovarajući upis u katastar vodova.

U skladu sa čl.134 ( s3) Zakona o planiranju i izgradnji, odredbe drugih zakona kojima se na drugačiji način uređuju pitanja koja su predmet uređivanja ovog zakona neće se primenjivati, osim zakona i propisa kojima se uređuje zaštita životne sredine.

Članom 209. st.1.tač.2) Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da će se odgovorno službeno lice u nadležnom organu uprave kazniti za prekršaj novčanom kaznom od 25.000 do 50.000 dinara ili kaznom zatvora do 30 dana ako tokom sprovođenja objedinjene procedure ne postupa na način i u rokovima propisanim ovim zakonom. Za ponovljeni prekršaj iz stava 1. ovog člana učiniocu će se izreći novčana kazna i kazna zatvora do 30 dana. Članom 209.st.3. ovog zakona propisano je da zahtev za pokretanje prekršajnog postupka iz stava 1. tač. 2) podnosi građevinski inspektor.

U skladu sa čl.8v Zakona o planiranju i izgradnji, registrator je dužan da podnese prekršajnu prijavu iz člana 211a ovog zakona, protiv imaoca javnih ovlašćenja i odgovornog lica imaoca javnih ovlašćenja, ako tokom sprovođenja objedinjene procedure taj imalac javnih ovlašćenja ne postupa na način i u rokovima propisanim ovim zakonom, najkasnije u roku od tri radna dana od isteka propisanog roka za postupanje od strane imaoca javnih ovlašćenja.

Član 8g st. 6 Zakona o planiranju i izgradnji predviđa obavezu Centralnog registratora da  bez odlaganja podnese prekršajnu prijavu protiv registratora nadležnog organa u slučaju prekoračenja propisanih rokova, odnosno nepodnošenja odgovarajuće prekršajne prijave protiv imalaca javnih ovlašćenja.

U skladu sa čl.172. st.1. Zakona o planiranju i izgradnji, nadzor nad izvršavanjem odredaba ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona, vrši Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Da, to jeste razlog za odbacivanje. Lice koje podnosi zahtev (koje je kreiralo korisnički nalog), takođe mora svojim elektronskim potpisom potpisati zahtev kroz Centralni informacioni sistem.

U Vašem pitanju nije navedeno o kom zahtevu je reč, odnosno za šta je zahtev podnet.

Međutim, bez obzira na to koji zahtev je u pitanju (za izdavanje lokacijskih uslova, za izdavanje građevinske dozvole, za izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli, za izdavanje rešenja iz člana 145. Zakona i za izdavanje upotrebne dozvole), nadležni organ odbacuje zahtev zaključkom ukoliko nisu ispunjeni formalni uslovi za dalje postupanje po zahtevu. Podnosilac zahteva ima pravo da u roku od deset dana od dana prijema zaključka, a najkasnije 30 dana od njegovog objavljivanja na internet stranici nadležnog organa, podnese usaglašeni zahtev i otkloni sve utvrđene nedostatke i u tom slučaju ne dostavlja dokumentaciju podnetu uz zahtev koji je odbačen, niti ponovo plaća administrativnu taksu i naknadu.

Zahtev može biti odbijen rešenjem, na osnovu odlučnih činjenica koje nadležni organ utvrdi u postupku. Na rešenje o odbijanju zahteva (za izdavanje građevinske dozvole, za izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli i za izdavanje rešenja iz člana 145. Zakona) može se podneti žalba drugostepenom organu.

U Vašem pitanju nije navedeno o kom zahtevu je reč, odnosno za šta je zahtev podnet.

I u slučaju podnošenja zahteva za izdavanje lokacijskih uslova, kao i u slučaju ukoliko je podnet zahtev za izdavanje građevinske dozvole (odnosno za izdavanje rešenja iz člana 145. Zakona), nadležni organ najpre utvrđuje ispunjenost formalnih uslova.

U slučaju podnošenja zahteva za izdavanje lokacijskih uslova, provera ispunjenosti formalnih uslova podrazumeva da nadležni organ ispituje da li je:

• nadležan za postupanje po zahtevu;
• zahtev podnet u propisanoj formi i da li sadrži sve propisane podatke;
• uz zahtev priloženo idejno rešenje;
• uz zahtev priložen dokaz o uplati propisane takse i naknade.

Ukoliko je podnet zahtev za izdavanje građevinske dozvole, nadležni organ proverava da li je:

• nadležan za postupanje po zahtevu;
• podnosilac zahteva lice koje može biti investitor te vrste radova u skladu sa Zakonom;
• zahtev podnet u propisanoj formi i da li sadrži sve propisane podatke;
• uz zahtev priložena sva dokumentacija propisana Zakonom i podzakonskim aktima donetim na osnovu Zakona;
• uz zahtev priložen dokaz o uplati propisane takse i naknade;
• da li su podaci navedeni u izvodu iz projekta, koji je sastavni deo zahteva za izdavanje građevinske dozvole, u skladu sa izdatim lokacijskm uslovima.

Ispitivanje ispunjenosti fromalnih uslova po podnetom zahtevu za izdavanje rešenja iz člana 145. Zakona podrazumeva da nadležni organ utvrđuje da li je:

• nadležan za izdavanje rešenja za koje je podnet zahtev;
• podnosilac zahteva lice koje može biti investitor te vrste radova u skladu sa Zakonom;
• zahtev podnet u propisanoj formi i da li zahtev, odnosno idejni projekat podnet uz zahtev, sadrži sve propisane podatke;
• za izvođenje predmetnih radova potrebno pribavljanje lokacijskih uslova i ukoliko jeste da li je investitor prethodno pribavio lokacijske uslove;
• priložena sva dokumentacija propisana Zakonom i podzakonskim aktima donetim na osnovu Zakona;
• uz zahtev priložen dokaz o uplati propisane naknade, odnosno takes;
• usklađenost zahteva sa planskim dokumentom, odnosno separatom;
• usklađenost zahteva sa lokacijskim uslovima, u slučaju izvođenja radova za koje je potrebno pribaviti uslove za projektovanje i priključenje od strane imaoca javnih ovlašćenja.

Ukoliko utvrdi da u konkretnom slučaju nisu ispinjeni formalni uslovi za postupanje po zahtevu, nadležni organ zahtev odbacuje zaključkom, uz navođenje svih nedostataka, odnosno razloga za odbacivanje.

U slučaju da su formalni uslovi ispunjeni, nadležni organ po službenoj dužnosti, od organa nadležnog za poslove državnog premera i katastra pribavlja sledeće:

• ukoliko je podnet zahtev za izdavanje lokacijskih uslova:
• kopije plana za katastarsku parcelu, odnosno katastarske parcele navedene u zahtevu, odnosno deo katastarske parcele, odnosno delove katastarske parcele, ako je to navedeno u zahtevu;
• izvod iz katastra vodova, osim za izvođenje radova na nadziđivanju postojećeg objekta.

• ukoliko je podnet zahtev za izdavanje građevinske dozvole - izvod iz lista nepokretnosti za nepokretnost koja je predmet zahteva;

• ukoliko je podnet zahtev za izdavanje rešenja iz člana 145. Zakona - izvod iz lista nepokretnosti za nepokretnost koja je predmet zahteva, samo u slučaju kada je zakonom propisano utvrđivanje postojanje odgovarajućeg prava na zemljištu, odnosno objektu,

U skladu sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji i Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure, organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole dužan je da obezbedi javnu dostupnost podataka o toku svakog pojedinačnog predmeta, kao i objavljivanje lokacijskih uslova, građevinske i upotrebne dozvole i rešenja iz člana 145. Zakona kroz Centralni informacioni sistem, u roku od tri radna dana od dana njihovog izdavanja.

U slučaju da nadležni organ ne postupa u skladu sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji i podzakonskim aktima donetih na osnovu ovog zakona, potrebno je da se obratite Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, koje vrši nadzor nad primenom odredbi Zakona o planiranju i izgradnji i podzakonskih akata donetih na osnovu ovog zakona, u skladu sa čl.172. Zakona.

U okviru objedinjene procedure u elektronskom sistemu CEOP podnosi se samo zahtev za priključenje objekta na postojću infrastrukturu nakon završetka izgradnje objekta.

Pribavljanje privremenih priključaka ne vrši se u okviru objedinjene procedure tako da nije potrebno podnositi zahtev u elektronskom sistemu CEOP.

Napominjemo da je obaveza investitora i ranije bila da za potrebe izgradnje objekta pribavi privremene priključke i plati troškove odgovarajućim imaocima javnih ovlašćenja kao i da nakon izgradnje objekta plati troškove priključenja objekta na postojeću infrastrukturu.

Razlog zbog kojeg je zakonodavac uvrstio priključenje objekta na postojeću infrastrukturu u objedinjenu proceduru je potreba zaštite interesa investitora (veliki broj završenih objekata u ranijem peridou dugi niz godina nije bilo moguće priključiti na infrastukturu) i obavezivanje imalaca javnih ovlašćenja da poštuju uslove za priključenje koje su izdali u postupku izdavanja lokacijskih uslova i određivanje rokova postupanja imalaca javnih ovlašćenja.  

U skladu sa čl.63. st.8. Zakona o planiranju i izgradnji, organ koji je potvrdio urbanistički projekat dužan je da u roku od pet dana od dana potvrđivanja projekta, taj projekat objavi na svojoj internet stranici.

U skladu sa čl.172. st.1. Zakona o planiranju i izgradnji, nadzor nad izvršavanjem odredaba ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona, vrši Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

U konkretnom slučaju možete postupiti na jedan od sledećih načina:

1.U konkretnom slučaju nadležni organ bi mogao da prihvati ovakakav zahtev, ukoliko nadležni organ može da iz ovakvog zahteva utvrdi da je reč o zahtevu za izmenu rešenja, odnosno ukoliko može da utvrdi broj građevinske dozvole koja se menja. Na taj način podnosilac zahteva ne bi izgubio mogućnost da u slučaju da nadležni organ odbaci ovakav zahtev zaključkom, podnese nov, usaglašen zahtev i otkloni sve nedostatke.

2. U navedenom slučaju, nadležni organ može ovakav zahtev odbaciti zaključkom, nakon čega bi podnosilac zahteva podneo

3.U navedenom slučaju jedna od mogućnosti bi bila i da se podnosilac zahteva uputi da podnese zahtev za odustanak od pogrešno podnetog zahteva u konkretnom slučaju, pri čemu vi, kao nadležni organ u tom slučaju ne pristupate obradi ovog zahteva.

Na taj način podnosilac zahteva bi imao mogućnost da podnese nov zahtev za izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli, i da ne izgubi pravo da nakon toga može da podnese usaglašen zahtev za izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli (u slučaju da nadležni organ u zahtevu za izmenu rešenja utvrdi postojanje formalnih nedostataka).

Podnosilac zahteva može podneti ovaj zahtev odabirom sekcije „Započnite nov zahtev“, pri čemu je u spisku zahteva potrebno pristupiti opciji „Ostali zahtevi“, gde je jedan od ponuđenih zahteva zahtev za odustanak. Ovakav zahtev za odustanak se može uzeti u obzir ako je podnet blagovremeno. U tom slučaju bi podnosilac nakon podnetog zahteva za odustanak, podneo nov zahtev za izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli, umesto zahteva za izdavanje rešenja o građevinskoj dozvoli.

4. Takođe, ukoliko u konkretnom slučaju nadležni organ može ovakav zahtev da prihvati kao nov zahtev za izdavanje rešenja o građevinskoj dozvoli, može uputiti podnosioca da odustane od prethodno izdate građevinske dozvole.

U skladu sa čl. 131 (s3) (Samostalni članovi Zakona o dopunama i izmenama Zakona o planiranju i izgradnji), započeti postupci za rešavanje zahteva za izdavanje odobrenja za izgradnju, lokacijske dozvole, građevinske dozvole, upotrebne dozvole i drugih zahteva za rešavanje o pojedinačnim pravima i obavezama, podnetih do dana stupanja na snagu ovog zakona, okončaće se po propisima po kojima su započeti.

Svaki nov postupak sprovodi se prema odredbama novog zakona.

Prema tome, nije potrebno pribavljati saglasnost na projekat za građevinsku dozvolu u konkretnom slučaju, s obzirom na to da Zakon o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji iz decembra 2014. godine ne predviđa pribavljanje ove saglasnosti.

Da, nadležni organ bez odlaganja obaveštava građevinsku inspekciju o podnetoj prijavi radova, u skladu sa čl.32.st.3. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Saglasno članu 48. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, nadležni organ u roku od pet radnih dana od dana pravnosnažnosti upotrebne dozvole po službenoj dužnosti dostavlja organu nadležnom za poslove državnog premera i katastra dokumentaciju koja je propisana za donošenje rešenja kojim vrši upis prava svojine na objektu, odnosno posebnim delovima objekta, u skladu sa izdatom upotrebnom dozvolom.

Nadležni organ „unosi“ u sistem klauzulu, odnosno potvrdu o pravosnažnosti upotrebne dozvole kao poseban dokument, koji prilaže uz zahtev za upis prava svojine i izdavanje rešenja o kućnom broju. Potvrda o pravosnažnosti, saglasno članu 3. stav 2. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, mora biti u formi elektronskog dokumenta, u pdf formatu, potpisana kvalifikovanim elektronskim potpisom.

Imajući u vidu navedeno, nije potrebno da podnosite zahtev za izdavanje klauzule o pravosnažnosti, već je nadležni organ po službenoj dužnosti unosi u Centralni informacioni sistem po službenoj dužnosti.

Povodom Vašeg zahteva za izdavanje građevinske dozvole, nadležni organ je verovatno doneo zaključak o odbacivanju zahteva zbog neispunjavanja formalnih uslova propisanih članom 17. Pravillnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, a u skladu sa članom 18. predmetnog Pravilnika.

Naime, članom 18. stav 1. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisano je da, ukoliko nisu ispunjeni formalni uslovi za dalje postupanje po zahtevu za izdavanje građevinske dozvole, propisani članom 17. Pravilnika, nadležni organ zahtev odbacuje zaključkom, u roku od pet radnih dana od dana podnošenja zahteva, uz navođenje svih nedostataka. U tom slučaju, podnosilac zahteva ima mogućnost da u roku od deset dana od prijema zaključka (a najkasnije 30 dana od dana njegovog objavljivanja na internet stranici nadležnog organa), podnese nov, usaglašen, zahtev i otkloni sve nedostatke, pri čemu nema obavezu dostavljanja dokumentacije podnete uz zahtev koji je odbačen, niti ponovnog plaćanja administrativne takse.

Ukoliko ste podneli usaglašeni zahtev za izdavanje građevinske dozvole, koji je takođe odbačen zaključkom od strane nadležnog organa, nemate pravo na ponovno usaglašavanje zahteva niti na dopunu tog zahteva, a samim tim ni mogućnost da u elektronskom sistemu CEOP preduzimate bilo kakve dodatne aktivnosti. U tom slučaju, potrebno je da podnesete novi zahtev za izdavanje građevinske dozvole i da uz njega priložite svu potrebnu dokumentaciju, u skladu sa odredbama člana 135. Zakona o planiranju i izgradnji i člana 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Međutim, ukoliko je nadležni organ, postupajući po Vašem usaglašenom zahtevu za izdavanje građevinske dozvole, doneo zaključak o odbacivanju zahteva iz razloga koji nisu navedeni u zaključku donetom po prvobitnom zahtevu, mišljenja smo da je takvo postupanje u suprotnosti sa odredbama člana 18. stav 1. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Ovo iz razloga što je, prema odredbama citiranog člana Pravilnika, nadležni organ u obavezi da, ukoliko nisu ispunjeni formalni uslovi za dalje postupanje po zahtevu za izdavanje građevinske dozvole, u zaključku o odbacivanju zahteva navede sve nedostatke. Imajući to u vidu, nadležni organ nema pravo da prilikom postupanja po usaglašenom zahtevu navodi nove nedostatke koji su mogli biti konstatovani prilikom odlučivanja po prvobitnom zahtevu. Takvim postupanjem se na posredan način podnosilac zahteva onemogućuje da koristi mogućnost podnošenja usaglašenog zahteva, na način i pod uslovima koji su propisani Pravilnikom o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Ukoliko smatrate da je u konkretnom slučaju došlo do povrede odredaba člana 18. stav 1. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, možete se obratiti neposredno Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, koje je, u skladu sa članom 172. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji nadležno za vršenje nadzora nad izvršavanjem odredaba Zakona i propisa donetih na osnovu Zakona.

Organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole postupa po usaglašenom zahtevu za izdavanje rešenja o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona u roku od pet radnih dana od dana podnošenja zahteva.

Na izdavanje usaglašenog zahteva za izdavanje rešenja o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona shodno se primenjuju odredbe čl.28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem (ovde) koje uređuju postupak izdavanja zahteva za izdavanje rešenja o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona.

U skladu sa čl.28.st.4. Pravilnika, ako utvrdi da su ispunjeni uslovi iz st. 1-3. ovog člana, nadležni organ donosi rešenje u skladu sa članom 145. Zakona, u roku od pet radnih dana od dana podnošenja zahteva.

U skladu sa čl.28.st.5. Pravilnika, ako utvrdi da nisu ispunjeni uslovi iz st. 1. i 2. ovog člana nadležni organ zahtev odbacuje zaključkom, u roku od pet radnih dana od dana podnošenja zahteva, uz navođenje svih nedostataka.

Od 01.januara 2016. godine postupak sprovođenja objedinje procedure moguće je sprovesti jedino kroz Centralni informacioni sistem za elektronsko postupanje u okviru objedinjene procedure, dakle isključivo putem interneta.

Odgovor: Članom 3. stav 2. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisano je da sva akta koja donose, odnosno razmenjuju, nadležni organ i imaoci javnih ovlašćenja u objedinjenoj proceduri i/ili radi upotrebe u toj proceduri, kao i drugi dokumenti koje podnosilac zahteva, nadležni organ i imaoci javnih ovlašćenja dostavljaju u objedinjenoj proceduri, dostavljaju se u formi elektronskog dokumenta, u pdf formatu, potpisanom kvalifikovanim elektronskim potpisom.

Izuzetno od ovog pravila, tehnička dokumentacija se dostavlja i u dwg ili dwf formatu, bez obaveze digitalnog potpisivanja.

Članom 57. stav 4. Pravilnika propisano je da, u slučaju kada je tehnička dokumentacija izrađena pre njegovog stupanja na snagu (1. januar 2016. godine), a podnosilac zahteva nije u mogućnosti da tu tehničku dokumentaciju dostavi i u dwg ili dwf formatu, podnosilac zahteva, odnosno prijave, može do 1. januara 2018. godine da tu dokumentaciju dostavi u papirnoj formi.

Shodno citiranim odredbama Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, ukoliko posedujete projekat samo u papirnoj formi, izrađen do 1. januara 2016. godine, možete ga predati organu nadležnom za izdavanje dokumentacije za građenje, umesto primerka u dwg ili dwf formatu, s tim da ste i dalje u obavezi da dostavite i primerak tehničke dokumentacije u pdf formatu, potpisan kvalifikovanim elektronskim potpisom. Primerak u pdf formatu možete podneti isključivo posredstvom Centralnog informacionog sistema, popunjavanjem odgovarajućeg zahteva.

Centralni informacioni sistem automatski generiše broj računa, poziv na broj i iznos naknade koja se plaća za Centralnu evidenciju objedinjenih procedura. Obrazac uplatnice koji generiše sistem možete odštampati i iskoristiti u cilju plaćanja naknade u banci ili pošti.

Kada je reč o administrativnoj taksi koja se plaća za podnošenje zahteva, ne postoji jedinstveni iznos, kao ni broj računa niti poziv na broj. Zbog toga je neophodno u svakom konkretnom slučaju obratiti se nadležnom organu radi dobijanja informacije o tome. 

Odgovor: Članom 3. stav 2. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisano je da sva akta koja donose, odnosno razmenjuju, nadležni organ i imaoci javnih ovlašćenja u objedinjenoj proceduri i/ili radi upotrebe u toj proceduri, kao i drugi dokumenti koje podnosilac zahteva, nadležni organ i imaoci javnih ovlašćenja dostavljaju u objedinjenoj proceduri, dostavljaju se u formi elektronskog dokumenta, u pdf formatu, potpisanom kvalifikovanim elektronskim potpisom.

Izuzetno od ovog pravila, tehnička dokumentacija se dostavlja i u dwg ili dwf formatu, bez obaveze digitalnog potpisivanja.

Članom 57. stav 4. Pravilnika propisano je da, u slučaju kada je tehnička dokumentacija izrađena pre njegovog stupanja na snagu (1. januar 2016. godine), a podnosilac zahteva nije u mogućnosti da tu tehničku dokumentaciju dostavi i u dwg ili dwf formatu, podnosilac zahteva, odnosno prijave, može do 1. januara 2018. godine da tu dokumentaciju dostavi u papirnoj formi.

Shodno citiranim odredbama Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, umesto primerka u dwg ili dwf formatu, moguće je dostaviti nadležnom organu projekat za građevinsku dozvolu u papirnoj formi (pod uslovom da je izrađen do 1. januara 2016. godine). Međutim, i u ovom slučaju postoji obaveza da dostavljanja primeraka tehničke dokumentacije u pdf formatu, potpisanog kvalifikovanim elektronskim potpisom. Primerak u pdf formatu može se podneti isključivo posredstvom Centralnog informacionog sistema, popunjavanjem odgovarajućeg zahteva.

Odgovor: Od stupanja na snagu Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem (1. januar 2016. godine), objedinjena procedura, odnosno određene faze objedinjene procedure pokreću se pred nadležnim organom popunjavanjem odgovarajućeg zahteva, odnosno prijave kroz CIS, koji se potpisuje kvalifikovanim elektronskim potpisom.

To znači da se i zahtev za izdavanje lokacijskih uslova, kao i zahtev za izdavanje građevinske dozvole može podneti isključivo posredstvom Centralnog informacionog sistema, popunjavanjem odgovarajućeg zahteva.

Link za pristup sistemu: https://ceop.apr.gov.rs

Više ne postoji mogućnost podnošenja zahteva u analognoj, odnosno papirnoj formi.

Ne.

Članom 128. Zakona o planiranju i izgradnji određeno je da lice koje je odgovorni projektant potvrđuje svojim potpisom i pečatom lične licence deo projekta za koji poseduje odgovarajuću licencu.

Shodno ovoj odredbi zakona, mišljenja smo da može postojati samo jedan odgovorni projektant za deo projekta.

U skladu sa čl.145. Zakona o planrianju i izgradnji, promena namene objekta bez izvođenja građevinskih radova vrši se na osnovu rešenja o odobrenju izvođenja radova, koje izdaje organ nadžen za izdavanje građevinske dozvole.

Podnošenje zahteva za izdavanje rešenja o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona vrši se u skladu sa čl.28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Inače, za potrebe promene namene bez izvođenja građevinskih radova nije obavezno pribavljati lokacijske uslove, u skladu sa čl.2.st.2. Uredbe o lokacijskim uslovima, koju možete pronaći ovde.

U skladu sa čl.8v Zakona o planiranju i izgradnji, registrator je dužan da podnese prekršajnu prijavu iz člana 211a ovog zakona, protiv imaoca javnih ovlašćenja i odgovornog lica imaoca javnih ovlašćenja, ako tokom sprovođenja objedinjene procedure taj imalac javnih ovlašćenja ne postupa na način i u rokovima propisanim ovim zakonom, najkasnije u roku od tri radna dana od isteka propisanog roka za postupanje od strane imaoca javnih ovlašćenja.

Član 8g st. 6 Zakona o planiranju i izgradnji predviđa obavezu Centralnog registratora da  bez odlaganja podnese prekršajnu prijavu protiv registratora nadležnog organa u slučaju prekoračenja propisanih rokova, odnosno nepodnošenja odgovarajuće prekršajne prijave protiv imalaca javnih ovlašćenja.

Shodno čl.237. Zakona o opštem upravnom postupku, rešenje po žalbi mora se doneti i dostaviti stranci što pre, a najdocnije u roku od dva meseca od dana predaje žalbe, ako posebnim zakonom nije određen kraći rok.

U skaldu sa čl.19. Zakona o upravnim sporovima, ako drugostepeni organ, u roku od 60 dana od dana prijema žalbe ili u zakonom određenom kraćem roku, nije doneo rešenje po žalbi stranke protiv prvostepenog rešenja, a ne donese ga ni u daljem roku od sedam dana po naknadnom zahtevu stranke podnetom drugostepenom organu, stranka po isteku toga roka može podneti tužbu zbog nedonošenja zahtevanog akta.

Ako prvostepeni organ po zahtevu stranke nije u roku predviđenom zakonom kojim se uređuje opšti upravni postupak, doneo rešenje protiv kojeg nije dozvoljena žalba, a ne donese ga ni u daljem roku od sedam dana po naknadnom zahtevu stranke, stranka po isteku toga roka može podneti tužbu zbog nedonošenja zahtevanog akta.

Da, nadležni organ je dužan da po službenoj dužnosti pribavi od organa nadležnog za poslove državnog premera i katastra izvod iz lista nepokretnosti za nepokretnost koja je predmet zahteva, u skladu sa čl.19. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektrosnkim putem, koji možete pronaći ovde.

U skladu sa čl.19. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektrosnkim putem, Ako su ispunjeni formalni uslovi za dalje postupanje po zahtevu, nadležni organ po službenoj dužnosti, bez odlaganja, pribavlja od organa nadležnog za poslove državnog premera i katastra izvod iz lista nepokretnosti za nepokretnost koja je predmet zahteva.

Nadležni organ ne pribavlja izvod iz lista nepokretnosti za katastarsku parcelu:

1) ispod koje se grade podzemni delovi linijskih infrastrukturnih objekata, odnosno podzemni delovi komunalne infrastrukture;

2) iznad koje se grade visokonaponski dalekovodi, odnosno iznad kojih će se naći elise vetroturbina koje se grade;

3) na kojoj se gradi komunalna infrastruktura, ako se gradi u regulaciji postojeće saobraćajnice;

4) u drugim slučajevima u kojima je pravo građenja uspostavljeno zakonom, bez obaveze prethodnog uređenja imovinsko-pravnih odnosa sa vlasnikom parcele.

U skladu sa čl.174. st.1. Zakona o državnom premeru i katastru, za usluge koje pruža Zavod, plaća se taksa, propisana odredbama Pravilnika o visini takse za pružanje usluga Republičkog geodetskog zavoda.

Shodno čl.237. Zakona o opštem upravnom postupku, rešenje po žalbi mora se doneti i dostaviti stranci što pre, a najdocnije u roku od dva meseca od dana predaje žalbe, ako posebnim zakonom nije određen kraći rok.

U skaldu sa čl.19. Zakona o upravnim sporovima, ako drugostepeni organ, u roku od 60 dana od dana prijema žalbe ili u zakonom određenom kraćem roku, nije doneo rešenje po žalbi stranke protiv prvostepenog rešenja, a ne donese ga ni u daljem roku od sedam dana po naknadnom zahtevu stranke podnetom drugostepenom organu, stranka po isteku toga roka može podneti tužbu zbog nedonošenja zahtevanog akta.

Ako prvostepeni organ po zahtevu stranke nije u roku predviđenom zakonom kojim se uređuje opšti upravni postupak, doneo rešenje protiv kojeg nije dozvoljena žalba, a ne donese ga ni u daljem roku od sedam dana po naknadnom zahtevu stranke, stranka po isteku toga roka može podneti tužbu zbog nedonošenja zahtevanog akta.

Da, nadležni organ je dužan da po službenoj dužnosti pribavi od organa nadležnog za poslove državnog premera i katastra izvod iz lista nepokretnosti za nepokretnost koja je predmet zahteva, u skladu sa čl.19. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektrosnkim putem, koji možete pronaći ovde.

U skladu sa čl.19. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektrosnkim putem, Ako su ispunjeni formalni uslovi za dalje postupanje po zahtevu, nadležni organ po službenoj dužnosti, bez odlaganja, pribavlja od organa nadležnog za poslove državnog premera i katastra izvod iz lista nepokretnosti za nepokretnost koja je predmet zahteva.

Nadležni organ ne pribavlja izvod iz lista nepokretnosti za katastarsku parcelu:

1) ispod koje se grade podzemni delovi linijskih infrastrukturnih objekata, odnosno podzemni delovi komunalne infrastrukture;

2) iznad koje se grade visokonaponski dalekovodi, odnosno iznad kojih će se naći elise vetroturbina koje se grade;

3) na kojoj se gradi komunalna infrastruktura, ako se gradi u regulaciji postojeće saobraćajnice;

4) u drugim slučajevima u kojima je pravo građenja uspostavljeno zakonom, bez obaveze prethodnog uređenja imovinsko-pravnih odnosa sa vlasnikom parcele.

U skladu sa čl.174. st.1. Zakona o državnom premeru i katastru, za usluge koje pruža Zavod, plaća se taksa, propisana odredbama Pravilnika o visini takse za pružanje usluga Republičkog geodetskog zavoda.

Iz pitanja se može zaključiti da je u konkrentom slučaju reč o rekonstrukciji objekta, koji se vrše na osnovu rešenja o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona o planiranju i izgradnji, koji možete pronaći ovde.

U skladu sa čl.2. tač.32) Zakona o planiranju i izgradnji,  rekonstrukcija jeste izvođenje građevinskih radova na postojećem objektu u gabaritu i volumenu objekta, kojima se: utiče na stabilnost i sigurnost objekta i zaštitu od požara; menjaju konstruktivni elementi ili tehnološki proces; menja spoljni izgled objekta ili povećava broj funkcionalnih jedinica, vrši zamena uređaja, postrojenja, opreme i instalacija sa povećanjem kapaciteta.

Za potrebe izrade idejnog projekta potrebno je pre podnošenja zahteva za izdavanje rešenja o odobrenju izvpđenja radova, potrebno je podneti zahtev za izdavanje lokacijskih uslova, u skladu sa čl.6. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

U skladu sa čl.145.st.1. Zakona o planiranju i izgradnji, promena namene objekta bez izvođenja građevinskih radova, kao i promena namene sa izvođenjem građevinskih radova vrši se na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova, odnosno promena namene objekta, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole.

Podnošenje zahteva za izdavanje rešenja o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona se vrši u skladu sa čl.28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure, koji možete pronaći ovde.

Podnošenje zahteva podnosi se kroz Centralni informacioni sistem, kome možete pristupiti ovde.

Sva uputstva za korišćenje portala za elektronsko podnošenje zahteva za građenje možete pronaći  ovde.

Članom 133. tačka 2. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture izdaje građevinsku dozvolu za izgradnju nuklearnih objekata i drugih objekata koji služe za proizvodnju nuklearnog goriva, radioizotopa, ozračivanja, uskladištenje radioaktivnih sirovina i otpadnih materija za naučno-istraživačke svrhe.

Ukoliko se predmetni objekat može podvesti pod neki od objekata opisanih u članu 133. tačka 2. Zakona, Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture je nadležno za izdavanje građevinske dozvole za njegovu izgradnju. U suprotnom, nadležan je organ jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji se planira izgradnja.

Potrebno je u elektronskom sistemu objedinjene procedure podneti usaglašeni zahtev za izdavanje lokacijskih uslova koji možete naći ovde:

https://ceop.apr.gov.rs/eregistrationportal/Protected/Register/Create/ 

Nakon unosa u zahtev svih neophodnih podataka, u sekciji „Prilaganje priloga zahteva“ potrebno je priložiti dokumentaciju koja je označena u zaključku o odbacivanju. Koristite taster „Priloži“ a nakon učitavanja dokumenta obavezno koristite taster „Snimi“.

Nije potrebno uz usaglašeni zahtev dostavljati i ranije podnetu dokumentaciju na koju nadležni organ  prilikom donošenja zaključka o odbacivanju nije imao primedbe niti je potrebno ponovo plaćati takse i naknade o čemu je dokaz već priložen uz prvobitni zahtev, osim ukoliko je  nadležni organ i u pogledu ranije plaćenih/neplaćenih taksi imao primedbe.

Elektronski sistem objedinjene procedure podržava samo  elektronska dokumenta u sledećim formatima: .zip, .rar, .pdf, .dwg, .dwf.

Podržani (dozvoljeni) formati dokumenata koji se uz zahtev prilažu su: .rar, .zip. kao i .pdf (za štampane dokumente), za tehničku dokumentaciju: .pdf, .dwg, .dwf (dwfx)

Svi dokumenti koji se prilažu uz zahtev u .pdf  formatu moraju biti digitalno potpisani:

1. od strane podnosioca zahteva (svi štampani dokumenti uključujući i dokaze o uplati taski i naknada osim tehničke dokumentacije)
2. od strane odgovornog projektanta sva tehnička dokumentacija: idejno rešenje u ovom slučaju, osim toga, potrebno je ispuniti i ostale uslove u pogledu digitalizacije tehničke dokumentacije u skladu sa Uputstvom – Formati elektronskih dokumenata tehničke dokumentacije I wihovo dostavljanje u CEOP-u -  koje je raspoloživo  na sledećem linku:

http://gradjevinskedozvole.rs/Files/00309/Uputstvo-formati-elektronskih-dokumenata-tehnicke-dokumentacije-i-dostavljanje-u-CEOP-u.pdf

Poželjno je obimnu tehničku dokumentaciju i optimizovati (smanjiti veličinu fajla). Optimizaciju  tehnićke dokumentacije vrši projektant u skladu sa gore navedenim dokumentom.

Sva dokumentacija koja se prilaže uz zahtev digitalno se potpisuje van sistema, nakon digitalizacije odnosno nakon prebacivanja dokumenta u .pdf format.

Korisnički nalog u elektronskom sistemu objedinjene procedure je uvek  vezan za fizičko lice. Nije moguće kreirati korisnički nalog za pravno lice (firmu) jer zahtev uvek digitalno potpisuje fizičko lice koje poseduje odgovarajući digitalni sertifikat.

 Investitor je lice (pravno ili fizičko) na koje glase rešenja i druge odluke koje se donose u objedinjenoj proceduri, a podnosilac zahteva može biti fizičko lice koje je istovremeno i investitor, zakonski zastupnik pravnog lica investitora (direktor ili vlasnik), ovlašćeno lice investitora (lice upisano u APR, zaposleni kojeg ovlasti zakonski zastupnik) ili punomoćnik (projektant, advokat ili treće fizičko lice). 

Opcija za podnošenje usaglašenog zahteva za izdavanje dokumentacije za građenje predviđena je samo u slučaju kada je potrebno da istom nadležnom organu dostavite neki od dokumenata koji nisu bili dostavljeni, odnosno izmenjeni dokument iz člana 7. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Ukoliko je potrebno podneti zahtev drugom nadležnom organu, neophodno je pokrenuti novi postupak za izdavanje konkretnog dokumenta.

U slučaju donošenja zaključka o odbacivanju usaglašenog zahteva, shodnom primenom pravila Zakona o opštem upravnom postupku, obaveza je nadležnog organa u obrazloženju da navede  kratko izlaganje zahteva stranke, utvrđeno činjenično stanje, po potrebi i razloge koji su bili odlučni pri oceni priloženih dokaza, razloge zbog kojih nije uvažen zahtev stranaka, pravne propise i razloge koji s obzirom na utvrđeno činjenično stanje upućuju na odluku u dispozitivu zaključka.

Ukoliko u obrazloženju zaključka ne bi bili navedeni razlozi za odbacivanje zahteva, u slučaju da stranka izjavi žalbu, drugostepeni organ bi usvojio žalbu zbog nemogućnosti ispitivanja ožalbene odluke, nezakonitog postupanja prvostepenog organa  i zbog povrede pravila postupka.

1. Potrebno je da organu nadležnom za izdavane građevinske dozvole podnesete zahtev za izdavanje informacije o lokaciji koja sadrži podatke i mogućnostima i ograničenjima gradnje na podređenoj kat. parceli u skladu sa važećim planskim dokumentom. Postupak pribavljanja informacije o lokaciji nije u elektronskom sistemu objedinjene procedure.

2.Nadležni organ za izdavanje lokacijskih uslova za izvođenje svih radova na teritoriji grada Beograda je Sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove grada Beograda.

3.Podatke o iznosu administrativne takse koja se plaća prilikom podnošenja zahteva za izdavanje lokacijskih uslova dobiti od nadležnog organa kome podnosite zahtev za izdavanje lokacijskih uslova. Grad Beograd je na svojoj internet stranici objavio informaciju o iznosima administrativnih taksi koje se plaćaju za sve postupke u okviru objedinjene procedure u elektronskoj formi.

Za sve postupke u okviru elektronske objedinjene procedure Pravilnikom o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisani su rokovi za postupanje nadležnog organa i imaoca javnih ovlašćenja.

Stvarni troškovi postupaka kao pribavljanja odgovarajućeg dokumenta u okviru elektronske objedinjene procedure zavise od vrste zahteva kao i okolnosti samog slučaja.

Imajući u vidu odredbe člana 9. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, nadležni organ je u obaezi da sačeka da mu organ nadležan za poslove državnog premera i katastra dostavi dokumentaciju definisanu u stavu 1. predmetnog člana.

Podnosilac zahteva ne može snositi štetne posledice zbog eventualnog prekoračenja roka bilo kog od učesnika u postupku objedinjene procedure. Shodno tome, nadležni organ je u obavezi da dovede do kraja postupak za izdavanje lokacijskih uslova, primenjujući odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, Pravilnika o   postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem i drugih propisa koji regulišu ovu materiju.

Ukoliko nije protekao rok za podnošenje usaglašenog zahteva propisan Pravilnikom o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, isti se može podneti posredstvom Centralnog informacionog sistema. U okviru Centralnog informacionog sistema, u odeljku „Započnite novi zahtev“, predviđena je posebna opcija za podnošenje usaglašenih zahteva, i to za:

• izdavanje/izmenu lokacijskih uslova,
• izdavanje/izmenu građevinske dozvole i privremene građevinske dozvole,
• izdavanje/izmenu rešenja o odobrenju izvođenja radova i
• izdavanje upotrebne dozvole.

Link za pristup sistemu: https://ceop.apr.gov.rs/eregistrationportal/public/home

Potrebno je uz zahtev priložiti punomoćje na osnovu kojeg je vaša kompanija kao pravno lice ovlašćena da zastupa inostranu kompaniju u postupku izgradnje objekata pred nadležnim organima u Srbiji, kao i punomoćje kojim vas zakonski zastupnik vaše kompanije ovlašćuje da u ime i za račun te inostrane kompanije vi možete podnositi zahteve u elektronskom sistemu objedinjene procedure.

U tom slučaju na pitanje u sistemu da li ste vi kao lice koje elektronskim potpisom overava zahtev zakonski zastupnik ili ovlašćeno lice, potrebno je označiti opciju "ovlašćeno lice". 

Član 8g st. 6 Zakona o planiranju i izgradnji predviđa obavezu  Centralnog registratora da  bez odlaganja podnese prekršajnu prijavu protiv odgovornog lica u nadležnom organu i protiv registratora nadležnog organa u slučaju prekoračenja propisanih rokova odnosno nepodnošenja odgovarajuće prekršajne prijave protiv imalaca javnih ovlašćenja.

U postupcima koji su u sistemu objedinjene procedure, nije predviđena mogućnost produženja roka postupanja nadležnog organa niti  je predviđena obaveza obaveštavanja podnosioca o tome.

Predmetni radovi se smatraju dogradnjom objekta, u skladu sa čl.2.st. 33) Zakona o planiranju i izgradnji:

33)dogradnja jeste izvođenje građevinskih i drugih radova kojima se izgrađuje novi prostor van postojećeg gabarita objekta, kao i nadziđivanje objekta, i sa njim čini građevinsku, funkcionalnu i tehničku celinu;

Za izvođenje radova na dogradnji objekta potrebno je pribaviti građevinsku dozvolu, u skladu sa čl.16. Pravilnika o psotupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Napomena:

Zakon o održavanju stambenih zgrada u pojedinim odredbama nadgradnju objekta svrstava u radove na investicionom održavanju zgrada. Međutim, ova terminologija u Zakona o održavanju stambenih zgrada se ne odnosi na investiociono održavanje objekta definisanog Zakonom o planiranju i izgradnji.

Takođe, shodno čl.134(s3) Samostalnih članova Zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji, odredbe drugih zakona kojima se na drugačiji način uređuju pitanja koja su predmet uređivanja ovog zakona neće se primenjivati, osim zakona i propisa kojima se uređuje zaštita životne sredine.

Da, za navedene izmene potrebno je podneti zahtev za izmenu građevinske dozvole, s obzirom da je u toku izvođenja radova došlo do odstupanja od položaja (dimenzija, oblika..), shodno čl. 142. st.2. Zakona o planiranju i izgradnji (ovde).

Član 142

Po izdavanju rešenja o građevinskoj dozvoli, investitor, u skladu sa novonastalim finansijskim i drugim okolnostima, izmenama u dostupnosti komunalne i druge infrastrukture, radi usaglašavanja sa projektom za izvođenje i iz drugih razloga, može podneti zahtev za izmenu građevinske dozvole. Ako u toku izgradnje, odnosno izvođenja radova, nastanu izmene u odnosu na izdatu građevinsku dozvolu, glavni projekat, odnosno projekat za građevinsku dozvolu, investitor je dužan da obustavi gradnju i podnese zahtev za izmenu građevinske dozvole.

Izmenom u smislu stava 1. ovog člana smatra se svako odstupanje od položaja, dimenzija, namene i oblika objekta, kao i drugih parametara i uslova utvrđenih u građevinskoj dozvoli, odnosno izvodu iz projekta.

Uz zahtev iz stava 1. ovog člana prilaže se novi projekat za građevinsku dozvolu, odnosno separat projekta za građevinsku dozvolu koji se menja.

Ako izmene iz stava 2. ovog člana nisu u saglasnosti sa izdatim lokacijskim uslovima, nadležni organ će u objedinjenoj proceduri od imaoca javnih ovlašćenja pribaviti izmenjene uslove i u skladu sa njimadoneti rešenje po zahtevu investitora.

Ako organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole utvrdi da su nastale izmene u skladu sa važećim planskim dokumentom i lokacijskim uslovima, doneće rešenje o izmeni građevinske dozvole u roku od pet radnih dana od dana prijema uredne dokumentacije.

Odredba ovog člana koja se odnosi na izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli usled promena u toku građenja shodno će se primenjivati i na izmenu odobrenja za izgradnju i glavnog projekta potvrđenog u skladu sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji ("Službeni glasnik RS", br. 47/03 i 34/06), kao i na izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli izdatoj po odredbama ranije važećih zakona kojima je uređivana izgradnja objekata, kada je u skladu sa tim rešenjem započeta izgradnja objekta.

Nije moguće, s obzirom da se menja spoljni izgled.

Shodno čl.2. Uredbe o lokacijskim uslovima, lokacijski uslovi sadrže sve urbanističke, tehničke i druge uslove i podatke potrebne za izradu idejnog projekta, projekta za građevinsku dozvolu i projekta za izvođenje, u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji (u daljem tekstu: Zakon).

Izuzetno od stava 1. ovog člana lokacijski uslovi se ne izdaju za izvođenje radova na investicionom održavanju objekta i uklanjanju prepreka za osobe sa invaliditetom, radove kojima se ne menja spoljni izgled, ne povećava broj funkcionalnih jedinica i kapacitet instalacija, adaptaciju, sanaciju, građenje zidanih ograda, kao i u svim ostalim slučajevima izvođenja radova kojima se ne vrši priključenje na komunalnu infrastrukturu odnosno ne menjaju kapaciteti i funkcionalnost postojećih priključaka na infrastrukturnu mrežu, osim u slučajevima za koje je Zakonom, odnosno planskim dokumentom propisana obaveza pribavljanja uslova.

U zavisnosti od obima radova koji se izvode, shodno čl.2. Zakona o planiranju i izgradnji (ovde), u konkretnom slučaju može biti reč o tekućem održavanju, investicionom održavanju, sanaciji, adaptaciji ili rekonstrukciji. Navedene grupe radova vrše se ne osnovu rešenja o odobrenju izvođenja radova po čl.145. Zakona o planiranju i izgradnji.

Potrebno je podneti zahtev za izdavanje rešenja o odobrenju izvođenja radova po čl.145. Zakona o planiranju i izgradnji, u skladu sa čl. 28 Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskm putem, koji možete pronaći ovde. 

U slučaju da predmetni radovi jesu radovi navedeni u čl.2. st.2. Uredbe o lokacijskim uslovima (ovde) nije potrebno pribavljati lokacijske uslove.

U Centralnom informacionom sistemu, u okviru dela „Započnite novi zahtev“, predviđena je mogućnost izbora opcije „Podnošenje usaglašenog zahteva za izdavanje lokacijskih uslova“.

U skladu sa članom 8. stav 6. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, ukoliko podnosilac zahteva u roku od deset dana od prijema zaključka o odbacivanju zahteva, a najkasnije 30 dana od dana njegovog objavljivanja na internet stranici nadležnog organa, podnese usaglašeni zahtev i otkloni sve utvrđene nedostatke, ne dostavlja dokumentaciju podnetu uz zahtev koji je odbačen, niti ponovo plaća administrativnu taksu i naknadu.

1. Članom 29. stav 3. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisano je da, kada je to propisano zakonom, nadležni organ utvrđuje postojanje odgovarajućeg prava na zemljištu, odnosno objektu, shodnom primenom odredbi koje se odnose na pribavljanje lista nepokretnosti u postupku izdavanja građevinske dozvole iz člana 19. Pravilnika. S obzirom na to da nadležni organ u postupku izdavanja građevinske dozvole pribavlja izvod iz lista nepokretnosti kroz objedinjenu proceduru, isti postupak primenjuje se i za pribavljanje vlasničke dokumentacije u postupku za izdavanje rešenja o odobrenju izvođenja radova.

2. Svi uslovi imalaca javnih ovlašćenja, uključujući i uslove nadležnog zavoda za zaštitu spomenika kulture, pribavljaju se u postupku objedinjene procedure. Komunikacija sa imaocima javnih ovlašćenja ostvaruje se u okviru objedinjene procedure, posredstvom  Centralnog informacionog sistema.

Centralni informacioni sistem trenutno ne predviđa mogućnost da nadležni organ, po službenoj dužnosti inicira ispravku greške. Ova mogućnost će biti naknadno implementirana kroz sistem.

Sugestija je da, do uvođenja ove funkcionalnosti u Centralni informacioni sistem, kontaktirate podnosioca zahteva, kako bi on inicirao ispravku greške. To je omogućeno u okviru Centralnog informacionog sistema, u okviru dela „Započnite novi zahtev“, izborom opcije „Ostali“.  

Iznos republičke administrativne takse utvrđen je Zakonom o republičkim administrativnim taksama (tarifni broj 1).

Da, primenjuje se.

U skladu sa Uputstvom o načinu postupanja nadležnih organa i imalaca javnih ovlašćenja koji sprovode objedinjenu proceduru u pogledu vodnih akata u postupcima ostvarivanja prava na gradnju, vodna dozvola nije uslov za izdavanje upotrebne dozvole.

Vodnu dozvolu pribavlja investitor, kada je u vodnim uslovima naznačena obaveza njenog pribavljanja, u skladu sa Zakonom o vodama.

Ishodovanje vodne dozvole se obavlja van objedinjene procedure. Zahtev za izdavanje vodne dozvole podnosi investitor, a ne organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole.

Nakon stupanja na snagu Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, doneto je Uputstvo o formatima elektronskih dokumenata tehničke dokumentacije i njihovom dostavljanju u CEOP-u. Tekst Uputstva možete pronaći posredstvom sledećeg linka:

http://gradjevinskedozvole.rs/Files/00280/Uputstvo-formati-elektronskih-dokumenata-tehnicke-dokumentacije-i-dostavljanje-u-CEOP-u.pdf

Ukoliko nije protekao rok za podnošenje usaglašenog zahteva propisan Pravilnikom o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, isti se može podneti posredstvom Centralnog informacionog sistema. U okviru Centralnog informacionog sistema, u odeljku „Započnite novi zahtev“, predviđena je posebna opcija za podnošenje usaglašenih zahteva.

Pritom, prilikom podnošenja usaglašenog zahteva niste u obavezi da dostavljate dokumentaciju koji ste podneli uz zahtev koji je odbačen, niti da ponovno plaćate administrativne takse, odnosno naknade koje ste već platili.

Odredbama Zakona o planiranju i izgradnji nije eksplicitno propisano da li reviziona komisija obavezno vrši stručnu kontrolu idejnog projekta pre otpočinjanja izrade projekta za građevinsku dozvolu.

Međutim, članom 129. stav 5. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da  tehnička kontrola projekta za građevinsku dozvolu za građenje objekata za koje građevinsku dozvolu izdaje nadležno ministarstvo, obuhvata i proveru usklađenosti sa merama sadržanim u izveštaju revizione komisije. Takođe, članom 135. stav 13. Zakona propisano je da je za objekte za koje građevinsku dozvolu izdaje ministarstvo, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine pre izdavanja građevinske dozvole, potrebno pribaviti izveštaj revizione komisije.

Imajući u vidu način formulisanja i smisao citiranih odredbi Zakona o planiranju i izgradnji, mišljenja smo da bi pre izrade projekta za građevinsku dozvolu trebalo pribaviti izveštaj revizione komisije o stručnoj kontroli idejnog projekta.

Članom 141. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da,, ukoliko se nakon pravnosnažnosti rešenja o građevinskoj dozvoli promeni investitor, novi investitor je dužan da u roku od 15 dana od dana nastanka promene, podnese organu koji je izdao građevinsku dozvolu zahtev za izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli.

U okviru Portala za elektronsko podnošenje zahteva za građenje, u sekciji „Započnite novi zahtev“, predviđena je posebna opcija za podnošenje zahteva za izmenu građevinske dozvole. Prilikom popunjavanja zahteva treba navesti podatke o novom investitoru

Lice sa čijeg naloga se podnosi neki od zahteva u Centralnom informacionom sistemu mora istovremeno biti i potpisnik tog zahteva. Pritom, podnosilac zahteva može biti ovlašćen od drugog lica (fizičkog ili pravnog) da u njegovo ime podnese neki od zahteva.

Ukoliko se zahtev podnosi u ime drugog lica, uz zahtev mora biti priloženo odgovarajuće ovlašćenje (punomoćje), koje ne mora biti overeno od strane organa koji je po zakonu nadležan za overu.

Odredbe člana 3. stav 4. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem  koje se odnose  na „digitalizovani pečat projektne organizacije“ podrazumevaju da se pečat projektne organizacije „iseče“ (skenira) i postavi u pdf format dokumenta koji se naknadno  potpisuje kvalifikovanim elektronskim potpisom odgovornog lica projektne organizacije.

Zakonom o planiranju i izgradnji, kao ni Pravilnikom o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem nije propisan rok u kome je gradsko veće u obavezi da odluči po prigovoru na izdate lokacijske uslove.

Članom 237. Zakona o opštem upravnom postupku propisano je da se rešenje po žalbi mora doneti i dostaviti stranci što pre, a najdocnije u roku od dva meseca od dana predaje žalbe, ako posebnim zakonom nije određen kraći rok.

S obzirom na činjenicu da Zakonom o planiranju i izgradnji i Pravilnikom o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem nije propisan poseban rok, a da se odredbe Zakona o opštem upravnom postupku supsidijerno primenjuje u postupku objedinjene procedure, mišljenja smo da je u konkretnom slučaju gradsko veće u obavezi da odluči po prigovoru najkasnije u roku od dva meseca od dana prijema

Ukoliko je u konkretnom slučaju reč o izvođenju radova definisanih članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji, potrebno je podneti zahtev za izdavanje rešenja  u skladu sa čl. 145. Zakona.

Podnošenje zahteva za izdavanje rešenja u skladu sa čl.145. Zakona vrši se u skladu sa čl.28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Ukoliko je u konkretnom slučaju reč o izvođenju radova za koje je potrebno pribaviti građevinsku dozvolu u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji, podnošenje zahteva za izdavanje građevinske dozvole vrši se u skladu sa čl.16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Izrada tehničke dokumentacije vrši se u skladu sa Pravilnikom o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije  prema klasi i nameni objekata, koji možete pronaći ovde. 

Potpisivanje, odnosno overavanje dokumenata pečatom i potpisom vrši se u skladu sa Uputstvom o formatima elektronskih dokumenata tehničke dokumentacije i njihovim dostavljanjem u CEOP, koje možete pronaći ovde.

Podnošenje svih zahteva podnosi se kroz Centralni informacioni sistem, kome možete pristupiti ovde.

Sva uputstva za korišćenje portala za elektronsko podnošenje zahteva za građenje možete pronaći  ovde.

Shodno čl.6. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene prcoedure elektronskim putem (ovde), ako se zahtev podnosi preko punomoćnika, uz zahtev se prilaže skenirana kopija (digitalizovani primerak) punomoćja, koja ne mora biti overena od strane organa koji je po zakonu nadležan za overu, s tim što nadležni organ može naknadno tražiti da mu se dostavi overeno punomoćje, ako posumnja u njegovu istinitost.

Validna su oba.

Korisnik koji vrši potpisivanje mora da poseduje kvalifikovani lični (personalni) elektronski sertifikat (čija je namena elektronsko potpisivanje dokumenata) i tajni (privatni) kriptografski ključ, izdat od nekog od sledećih sertifikacionih tela:1

 Sertifikaciono telo Pošte

 Sertifikaciono telo MUP-a Republike Srbije

 Sertifikaciono telo Privredna komora Srbije

 Sertifikaciono telo Halcom

 Sertifikaiono telo E-Smart Systems

Potpisivanje, odnosno overavanje dokumenata pečatom i potpisom vrši se u skladu sa Uputstvom o formatima elektronskih dokumenata tehničke dokumentacije i njihovim dostavljanjem u CEOP, koje možete pronaći ovde.

GLAVNA SVESKA

Format elektronskog dokumenta

Dostavlja se u .pdf formatu, elektronski potpisan.

Potpisivanje (overa)

Glavnu svesku overavaju pečatom i potpisom svi učesnici u izradi projekta kako je to predviđeno u PTD, na jedan od načina definisanih u uvodnim napomenama ovog tehničkog uputstva (overa u papirnoj ili elektronskoj formi).

Elektronsko potpisivanje

Elektronsko potpisivanje vrši se nakon potpisivanja (overe) dokumenta i kreiranja elektronskog dokumenta u propisanom formatu (.pdf).

Elektronsko potpisivanje elektronskog dokumenta glavne sveske, na način opisan u uvodnom delu ovog uputstva, obavezno vrši:

- odgovorno lice projektanta (preduzetnika, odnosno pravnog lica koje je nosioc izrade tehničke dokumentacije)

- glavni projektant

PROJEKTI (DELOVI PROJEKTA PREMA OBLASTIMA)

Format elektronskog dokumenta

Opšta, tekstualna i numerička dokumentacija dostavlja se u .pdf formatu, elektronski potpisan

Grafička dokumentacija projekata može biti dostavljena, u jednom ili više elektronskih dokumenata, u sledećim formatima:

• . .dwg ili .dwf (.dwfx) koji su elektronski potpisani, ili
• .dwg ili .dwf (.dwfx) koji nisu elektronski potpisani, sa pratećim dokumentom formata .pdf istog sadržaja koji je elektronski potpisan

Potpisivanje (overa)

Opštu, tekstualnu, numeričku i grafičku dokumentaciju projekata overavaju pečatom i potpisom svi učesnici u izradi projekata kako je to predviđeno u PTD, na jedan od načina definisanih u uvodnim napomenama ovog tehničkog uputstva (overa u papirnoj ili elektronskoj formi).

Elektronsko potpisivanje

Elektronsko potpisivanje vrši se nakon potpisivanja dokumenta i kreiranja elektronskog dokumenta u propisanom formatu (.dwg ili .dwf (.dwfx).

Elektronsko potpisivanje dela projekta, na način opisan u uvodnom delu ovog uputstva, obavezno vrši:

- odgovorno lice projektanta predmetnog dela projekta (preduzetnika, odnosno pravnog lica koje je nosioc izrade dela tehničke dokumentacije)

- odgovorni projektant predmetnog dela projekta

- vršilac tehničke kontrole predmetnog dela projekta (samo u slučaju kada je propisana tehnička kontrola projekta za građevinsku dozvolu)

Svi dokumenti koje podnosilac zahteva dostavlja u objedinjenoj proceduri, dostavljaju se u formi elektronskog dokumenta, u .pdf formatu, potpisanom kvalifikovanim elektronskim potpisom, u skladu sa čl.3 st.2.Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elktronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Punomoćje potpisuje punomoćnik kvalifikovanim elektronskim potpisom.

Shodno čl.6. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene prcoedure elektronskim putem (ovde), ako se zahtev podnosi preko punomoćnika, uz zahtev se prilaže skenirana kopija (digitalizovani primerak) punomoćja, koja ne mora biti overena od strane organa koji je po zakonu nadležan za overu, s tim što nadležni organ može naknadno tražiti da mu se dostavi overeno punomoćje, ako posumnja u njegovu istinitost.

Potpisivanje, odnosno overavanje dokumenata pečatom i potpisom vrši se u skladu sa Uputstvom o formatima elektronskih dokumenata tehničke dokumentacije i njihovim dostavljanjem u CEOP, koje možete pronaći ovde.

Podnosilac zahteva kvalifikovanim elektronskim potpisom potpisuje uplatnice koje prilaže kroz Centralni informacioni sistem.

Ukoliko investitor ne poseduje kvalifikovani elektronski potpis, može ovlastiti drugo fizičko ili pravno lice (punomoćnika) da u njegovo ime podnese zahtev.

Shodno čl.6. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene prcoedure elektronskim putem (ovde), ako se zahtev podnosi preko punomoćnika, uz zahtev se prilaže skenirana kopija (digitalizovani primerak) punomoćja, koja ne mora biti overena od strane organa koji je po zakonu nadležan za overu, s tim što nadležni organ može naknadno tražiti da mu se dostavi overeno punomoćje, ako posumnja u njegovu istinitost.

Iz pitanja se ne može jasno utvrditi da li se radi o već izgrađenim objektima ili o objektima za koje su prethodno pribavljene dovole za ova dva odvojena objekta, da li je već pristupljeno postupku izmene neke od prethodno izdatih gradjevinskih dozvola, ili investitor tek namerava da pokrene postupak pribavljanja jedinstvene dozvole, ili postupak izmene neke od izdatih dozvola, tako da se može dati samo uopšteni odgovor.

Napominjemo da, u skladu sa člano 57. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, lokacijska dozvola za koju je zahtev za izdavanje podnet do 17. decembra 2014. godine i koja je izdata u skladu sa ranije važećim Zakonom o planiranju i izgradnji, predstavlja osnov za izdavanje građevinske dozvole, i može se u svim postupcima koristiti umesto lokacijskih uslova.

Načelno, Zakon o planiranju i izgradnji (ZPI), kao i ranije važeći zakon, ne ograničava izdavanje jedne građevinske dozvole na osnovu prethodno izdatih lokacijskih uslova (odnosno lokacijskih dozvola) za dve različite lokacije/objekta.

Takodje, ZPI omogućava i izmenu postojeće građevinske dozvole, bez pribavljanja novih lokacijski uslova, pod uslovom da je tehnička dokumentacija na osnovu koje se izdaje izmenjena građevinska dozvola u skladu sa lokacijskim uslovima (lokacijskom dozvolom) na osnovu kojih je izdata prvobitna građevinska dozvola.

Na osnovu svega navedenog, u slučaju spajanja dve mini hidroelektrane u jednu, moguće je izdati jedinstvenu građevinsku dozvolu (odnosno sprovesti izmenu postojeće građevinske dozvole), bez pribavljanja novih lokacijski uslova, pod uslovom:

• da predviđeni objekat predstavlja jedinstvenu funkcionalnu celinu,
• da je odgovarajuća tehnička dokumentacija na osnovu koje se izdaje jedinstvena dovola u skladu sa urbanističkim i tehničkim uslovima koji su sadržani u dve lokacijske dozvole,
• da su rešeni imovinsko-pravni odnosi na zemljištu u skladu sa ZPI,
• da su ispunjeni i svi ostali uslovi propisani  prema ZPI za izdavanje gradjevinske dozvole.

Nakon stupanja na snagu Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, doneto je Uputstvo o formatima elektronskih dokumenata i njihovom dostavljanju u CEOP-u. Tekst Uputstva možete pronaći posredstvom sledećeg linka:

http://gradjevinskedozvole.rs/Files/00329/Tehnicko-uputstvo-formati-elektronskih-dokumenata-tehnicke-dokumentacije-i-dostavljanje-u-CEOP-u.pdf

Ukoliko nakon sagledavanja teksta Uputstva budete imali dodatnih pitanja, možete nam se obratiti radi dobijanja traženih informacija.

Članom 47. stav 1. Zakona o opštem upravnom postupku propisano je da stranka može odrediti punomoćnika koji će je zastupati u postupku. Saglasno citiranoj odredbi Zakona o opštem upravnom postupku, podnosilac zahteva za izdavanje dokumenta za izgradnju može ovlastiti drugo lice da u njegovo ime sprovede sve radnje neophodne za dobijanje traženog dokumenta. Radnje u postupku koje punomoćnik preduzima u granicama punomoćja imaju isto pravno dejstvo kao da ih je preduzela sama stranka.

Članom 3. stav 7. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisano je da, ukoliko se zahtev podnosi preko punomoćnika, uz zahtev se prilaže skenirana kopija (digitalizovani primerak) punomoćja, koja ne mora biti overena od strane organa koji je po zakonu nadležan za overu, s tim što nadležni organ može naknadno tražiti da mu se dostavi overeno punomoćje, ako posumnja u njegovu istinitost.

Članom 2. tačka 42. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da su imaoci javnih ovlašćenja državni organi, organi autonomne pokrajine i lokalne samouprave, posebne organizacije i druga lica koja vrše javna ovlašćenja u skladu sa zakonom.

Saglasno citiranoj odredbi Zakona, ne postoji smetnja da organizaciona jedinica u sastavu opštinske uprave (ili njen deo) u svojstvu imaoca javnog ovlašćenja izdaje uslove za projektovanje i priključenje u postupku izdavanja lokacijskih uslova.

Digitalno potpisivanje „izlaznih“ dokumenata svojim sertifikovanim potpisom vrši ovlašćeno lice nadležnog organa ili zaposleni koji je na propisani način ovlašćen za vršenje te radnje.

Kada je reč o tehničkim mogućnostima za digitalno potpisivanje dokumenata, potrebno je samo omogućiti odgovarajuću privilegiju u sistemu licu koje bi trebalo da vrši potpisivanje dokumenata.

1. Članom 8a Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se razmena dokumenata i podnesaka u objedinjenoj proceduri obavlja elektronskim putem. Pravilnik o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 113/15) stupio je na snagu 1. januara 2016. godine. Članom 3. stav 2. navedenog Pravilnika propisano je da se sva akta koja donose, odnosno razmenjuju, nadležni organ i imaoci javnih ovlašćenja u objedinjenoj proceduri i/ili radi upotrebe u toj proceduri, kao i drugi dokumenti koje podnosilac zahteva, nadležni organ i imaoci javnih ovlašćenja dostavljaju u objedinjenoj proceduri, dostavljaju u formi elektronskog dokumenta, u pdf formatu, potpisanom kvalifikovanim elektronskim potpisom.

Članom 10. stav 3. Pravilnika o načinu razmene dokumenata i podnesaka elektronskim putem i formi u kojoj se dostavljaju akta u vezi sa objedinjenom procedurom („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 113/15) propisano je da se podnesci, akta i prilozi primljeni, odnosno sačinjeni u obliku elektronskog dokumenta čuvaju u informacionom sistemu. Takođe, članom 11. Pravilnika propisano je da je elektronska arhiva deo informacionog sistema, u okviru koga se čuvaju podnesci akta i prilozi u elektronskom obliku, tako da je osigurano dugotrajno čuvanje elektronske arhivske građe, njeno održavanje, migriranje odnosno prebacivanje na nove nosače u propisanim formatima, u skladu sa utvrđenim rokovima čuvanja. 

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem i Pravilnika o načinu razmene dokumenata i podnesaka elektronskim putem i formi u kojoj se dostavljaju akta u vezi sa objedinjenom procedurom, mišljenja smo da nadležni organ,  počev od 1. januara 2016. godine, nije u obavezi da čuva u papirnoj formi originalan primerak dokumentacije na osnovu koje je izdata građevinska dozvola, odnosno dozvola za izvođenje radova (jer se kompletna dokumentacija čuva u formi elektronskog dokumenta u okviru elektronske arhive kao dela informacionog sistema).

2. Zainteresovana lica mogu izvršiti uvid u dokumente na osnovu kojih je izdata građevinska dozvola, tako što će se nadležnom organu koji je izdao građevinsku dozvolu obratiti sa zahtevom za uvid. U tom slučaju, nadležni organ, ukoliko utvrdi da je reč o licu koje ima pravo učešća u postupku radi zaštite svojih prava ili pravnih interesa, ima obavezu da tom licu omogući uvid u predmetnu dokumentaciju u elektronskoj formi (posredstvom odgovarajućeg linka).

Nema potrebe da se zainteresovanim licima vrši uručenje rešenja o građevinskoj dozvoli tom licu, iz razloga što je primerak rešenja javno dostupan putem interneta, na sajtu: https://ceop.apr.gov.rs/ u okviru sekcije „Objave“.

Žalba na rešenje koje je izdato u elektronskoj formi podnosi se posredstvom Centralnog informacionog sistema, u okviru Sekcije „Ostali“, gde je kao jedan od zahteva moguće podneti prigovor, odnosno žalbu.

Članom 8b Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da nadležni organ u roku od tri radna dana od dana prijema zahteva podnosioca zahteva za priključenje objekta na odgovarajuću mrežu upućuje zahtev za priključenje odgovarajućem imaocu javnih ovlašćenja (javnom preduzeću).  Ukoliko je objekat izveden u skladu sa uslovima za priključenje, imalac javnih ovlašćenja dužan je da izvrši priključenje objekta na komunalnu infrastrukturu i da o tome obavesti nadležni organ u roku od 15 dana od dana prijema zahteva za priključenje, ako lokacijskim uslovima nije predviđeno drugačije.

Postupak za priključenje objekta na komunalnu infrastrukturu pokreće se elektronskim putem, podnošenjem zahteva nadležnom organu kroz Centralni informacioni sistem. Mesto priključenja objekta na komunalnu infrastrukturu, kao i druga tehnička pitanja u vezi sa priključenjem, definišu se lokacijskim uslovima.

Članom 53a stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se lokacijski uslovi izdaju za izgradnju, odnosno dogradnju objekata za koje se izdaje građevinska dozvola, kao i za objekte koji se priključuju na komunalnu i drugu infrastrukturu.

Iz Vašeg pitanja može se zaključiti da imate nameru da izvršite dogradnju kuće, koja predstavlja objekat za koji se po Zakonu o planiranju i izgradnji izdaje građevinska dozvola. Imajući to u vidu, u konkretnom slučaju bi trebalo pribaviti lokacijske uslove (ne lokacijsku dozvolu).

Dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje lokacijskih uslova propisana je članom 6. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Tekst Pravilnika možete pronaći na sajtu http://gradjevinskedozvole.rs u okviru Sekcije „Propisi“.

Odredbe člana 3. stav 4. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem  koje se odnose  na „digitalizovani pečat projektne organizacije“ podrazumevaju da se pečat projektne organizacije „iseče“ (skenira) i postavi u pdf format dokumenta koji se naknadno  potpisuje kvalifikovanim elektronskim potpisom odgovornog lica projektne organizacije.

Samo lice koje popunjava i elektronski potpisuje zahtev u sistemu, a to može biti i punomočnik u ime podnosioca zahteva, mora imati elektronski potpis. Napominjemo i da sva dokumenta koja se prilažu u CIS (centralni informacioni sistem) moraju biti elektronski potpisana, pa tako tehnicku dokumentaciju elektronski potpisuju lica u skladu sa Uputstvom ..... (projektanti, tehnička kontrola), kopije dokumenata u papirnoj formi lica u skladu sa članom 2. Pravilnika o sprovodjenju objedinjene procedure elektronskim putem. Prema tome, sam podnosilac zahteva ne mora imati elektronski potpis ukoliko su ispunjeni prethodno navedeni uslovi.

Trenutno postoji šest sertifikacionih tela koja izdaju kvalifikovane elektronske sertifikate u Republici Srbiji, i to: Sertifikaciono telo Pošte, Sertifikaciono telo Ministarstva unutrašnjih poslova, Sertifikaciono telo Ministarstva odbrane i Vojske Srbije,  Privredna komora Srbije, Halcom i E Smart Systems.

U zavisnosti od toga ko je u konkretnom slučaju izdavalac kvalifikovanog elektronskog sertifikata, potrebno je proveriti sa tehničkom podrškom da li je moguće moderirati izgled elektronskog potpisa.

Članom 34. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisano je da izvođač radova podnosi nadležnom organu izjavu o završetku izrade temelja kroz Centralni informacioni sistem, odmah po završetku njihove izgradnje. Izjava se podnosi popunjavanjem odgovarajućeg obrasca, a uz izjavu izvođač radova obavezno podnosi geodetski snimak izgrađenih temelja, izrađen u skladu sa propisima kojim se uređuje izvođenje geodetskih radova.

Ovakav način podnošenja izjave o završetku izrade temelja propisan je za sve radove, bez obzira na to da li je građevinska dozvola izdata u papirnoj ili elektronskoj formi.

Odredbe člana 3. stav 4. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem  koje se odnose  na „digitalizovani pečat projektne organizacije“ podrazumevaju da se pečat projektne organizacije „iseče“ (skenira) i postavi u pdf format dokumenta koji se naknadno  potpisuje kvalifikovanim elektronskim potpisom odgovornog lica projektne organizacije.

Počev od stupanja na snagu Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem (1. januar 2016. godine), objedinjena procedura, odnosno određene faze objedinjene procedure, uključujući zahtev za izdavanje građevinske dozvole, pokreću se pred nadležnim organom popunjavanjem odgovarajućeg zahteva, odnosno prijave kroz CIS, koji se potpisuje kvalifikovanim elektronskim potpisom.

Shodno tome, nadležni organ je u obavezi da uputi stranku da podnese zahtev za izdavanje upotrebne dozvole na način propisan Zakonom o planiranju i izgradnji i Pravilnikom o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, odnosno da iz formalnih razloga odbaci zahtev koji je podnet u papirnoj formi.

Za iznos administrativne takse, kao i o instrukcijama za plaćanje (broj računa, odgovarajući poziv na broj i model) potrebno je da se informišete kod nadležnog organa kome podnosite zahtev.

Objedinjena procedura odnosi se na skup postupaka i aktivnosti u izgradnji, dogradnji i rekonstrukciji objekata, odnosno izvođenje radova, dok se ozakonjenje odnosi na postupak ozakonjenja nezakonito izgrađenih objekata, odnosno delova objekata izgrađenih bez građevinske dozvole, odnosno odobrenja za izgradnju.

Shodno čl.2. tač. 4) Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem (ovde), objedinjena procedura jeste skup postupaka i aktivnosti koje sprovodi nadležni organ u vezi sa izgradnjom, dogradnjom ili rekonstrukcijom objekata, odnosno izvođenjem radova, a koji uključuju izdavanje lokacijskih uslova, izdavanje građevinske dozvole, odnosno rešenja iz člana 145. Zakona o planiranju i izgradnji (u daljem tekstu: Zakon), prijavu radova, prijavu završetka izrade temelja i završetka objekta u konstruktivnom smislu, izdavanje upotrebne dozvole, obezbeđenje priključenja na infrastrukturnu mrežu, upis prava svojine na izgrađenom objektu i izmenu akata koji se pribavljaju u ovoj proceduri, kao i pribavljanje uslova za projektovanje, odnosno priključenje objekata na infrastrukturnu mrežu, pribavljanje saglasnosti na tehničku dokumentaciju i pribavljanje isprava i drugih dokumenata koje izdaju imaoci javnih ovlašćenja, a uslov su za izgradnju objekata, odnosno za izdavanje lokacijskih uslova, građevinske i upotrebne dozvole iz njihove nadležnosti.

Shodno čl.1. Zakona o ozakonjenju objekata (ovde), ovim zakonom uređuju se uslovi, postupak i način ozakonjenja objekata, odnosno delova objekta izgrađenih bez građevinske dozvole, odnosno odobrenja za izgradnju (u daljem tekstu: nezakonito izgrađeni objekti), uslovi, način i postupak izdavanja rešenja o ozakonjenju, pravne posledice ozakonjenja, kao i druga pitanja od značaja za ozakonjenje objekata.

Odredba stava 1. ovog člana odnosi se i na pomoćne i druge objekte koji su u funkciji glavnog

objekta (garaže, ostave, septičke jame, bunari, bazeni, cisterne za vodu i sl.) ili su u funkciji odvijanja tehnološkog procesa u zgradi, koji se smatraju sastavnim delom nezakonito izgrađenog glavnog objekta i ozakonjuju se zajedno sa glavnim objektom, u skladu sa ovim zakonom.

Odredba stava 1. ovog člana odnosi se i na objekte, odnosno izvedene radove u skladu sa članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji ("Službeni glasnik RS", br. 72/09, 81/09 - ispravka, 64/10 - US, 24/11, 121/12, 42/13 - US, 50/13 - US, 98/13 - US, 132/14 i 145/14).

Odredba stava 1. ovog člana odnosi se i na podzemne vodove (podzemne instalacije), kao i na

nadzemne vodove (nadzemne instalacije), ako po tehničkim karakteristikama i položaju predstavljaju samostalne objekte.

Nakon stupanja na snagu Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, doneto je Uputstvo o formatima elektronskih dokumenata tehničke dokumentacije i njihovom dostavljanju u CEOP-u. Tekst Uputstva možete pronaći posredstvom sledećeg linka:

http://gradjevinskedozvole.rs/Files/00280/Uputstvo-formati-elektronskih-dokumenata-tehnicke-dokumentacije-i-dostavljanje-u-CEOP-u.pdf

Ukoliko nakon sagledavanja teksta Uputstva budete imali dodatnih pitanja, možete nam se obratiti radi dobijanja traženih informacija.

Digitalno potpisivanje „izlaznih“ dokumenata svojim sertifikovanim potpisom vrši ovlašćeno lice nadležnog organa ili zaposleni koji je na propisani način ovlašćen za vršenje te radnje.  

Kao što ste i sami naveli u pitanju, članom 23. stav 1. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata, propisano je da se u tehničkoj dokumentaciji ne prilažu originali i kopije dokumenata koji su predmet evidencije odgovarajućih registara (izvod iz privrednog registra, kopija licence i sl.), već se oni, u tehničkoj dokumentaciji, samo navode.

Za sprovođenje postupka objedinjene procedure merodavne su isključivo odredbe Zakona o planiranju i izgradnji i drugih zakona i podzakonskih aka donetih na osnovu njih. Nijedno mišljenje koje je u suprotnosti sa bilo kojim zakonom ili podzakonskim aktom ne može biti obavezujuće niti merodavno u sprovođenju procedure regulisane nekim od propisa.

Članom 153. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da investitor obezbeđuje stručni nadzor u toku građenja objekta, odnosno izvođenja radova za koje je izdata građevinska dozvola, a obuhvata: kontrolu da li se građenje vrši prema građevinskoj dozvoli, odnosno prema tehničkoj dokumentaciji po kojoj je izdata građevinska dozvola; kontrolu i proveru kvaliteta izvođenja svih vrsta radova i primenu propisa, standarda i tehničkih normativa, uključujući standarde pristupačnosti; kontrolu i overu količina izvedenih radova; proveru da li postoje dokazi o kvalitetu materijala, opreme i instalacija koji se ugrađuju; davanje uputstava izvođaču radova; saradnju sa projektantom radi obezbeđenja detalja tehnoloških i organizacionih rešenja za izvođenje radova i rešavanje drugih pitanja koja se pojave u toku izvođenja radova.

Imajući u vidu citiranu odredbu Zakona, mišljenja smo da stručni nadzor ima obavezu da vrši proveru da li postoje dokazi o kvalitetu materijala, opreme i instalacija koji se ugrađuju u realizaciji ugovora o građenju.

Nakon stupanja na snagu Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, doneto je Uputstvo o formatima elektronskih dokumenata tehničke dokumentacije i njihovom dostavljanju u CEOP-u. Tekst Uputstva možete pronaći posredstvom sledećeg linka:

http://gradjevinskedozvole.rs/Files/00280/Uputstvo-formati-elektronskih-dokumenata-tehnicke-dokumentacije-i-dostavljanje-u-CEOP-u.pdf

Od stupanja na snagu Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem (1. januar 2016. godine), objedinjena procedura, odnosno određene faze objedinjene procedure pokreću se pred nadležnim organom popunjavanjem odgovarajućeg zahteva, odnosno prijave kroz CIS, koji se potpisuje kvalifikovanim elektronskim potpisom. To podrazumeva i da se zahtev za izdavanje građevnske dozvole, za koju su lokacijski uslovi izdati u papirnoj formi, takođe podnosi elektronski kroz centralni informacioni sistem.

Član 135. stav 4. Zakona o planiranju i izgradnji propisuje da se za izgradnju linijskih infrastrukturnih objekata, kao dokaz o odgovarajućem pravu smatra i pravnosnažno ili konačno rešenje o eksproprijaciji, zaključen ugovor o pravu službenosti u skladu sa Zakonom, zaključen ugovor o zakupu na zemljištu u privatnoj svojini, kao i drugi dokazi propisani članom 69. ovog zakona.

Član 69. stav 8. Zakona propisuje da se za infrastrukturne objekte koji se grade po osnovu zasnivanja prava službenosti, kao dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima na zemljištu, može podneti i ugovor o ustanovljavanju prava službenosti, odnosno zakupu zemljišta, kao i popis katastarskih parcela sa priloženim saglasnostima vlasnika, odnosno korisnika zemljišta.

član 16. stav 3. tačka 1) Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisuje da se uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole prilaže i dokaz o odgovarajućem pravu na zemljištu ili objektu u smislu Zakona, osim ako je to pravo upisano u javnoj knjizi ili je uspostavljeno zakonom, odnosno ako je Zakonom propisano da se taj dokaz ne dostavlja.

Iz navedenog proizlazi da se navedena saglasnost ne pribavlja u okviru objedinjene procedure, već da je investitor dužan da saglasnost za izgradnju te infrastrukture pribavi od vlasnika, odnosno korisnika te parcele, pre pokretanja procedure za izdavanje građevinske dozvole, u direktnoj komunikaciji sa tim licem, osim u sledećeim situacijama:

1) za izgradnju podzemnih delova linijskih infrastrukturnih objekata, odnosno podzemnih delove komunalne infrastrukture, za parcele na kojima nisu ulazna i izlazna mesta te infrastrukture (član. 69. stav 10. Zakona);

2) za izgradnju visokonaponskih dalekovodova i elisa vetroturbina, za parcele na kojima se ne postavljaju stubovi, odnosno objekti (član. 69. stav 10. Zakona);

3) Za izgradnju komunalne infrastrukture u regulaciji postojeće saobraćajnice, u skladu sa faktičkim stanjem na terenu, (član 135. stav 5. Zakona);

4) u drugim slučajevima u kojima je pravo građenja uspostavljeno zakonom, bez obaveze prethodnog uređenja imovinsko-pravnih odnosa sa vlasnikom parcele.

Članom 10. stav 1. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisano je da, ukoliko se lokacijski uslovi mogu utvrditi uvidom u planski dokument, odnosno separat, nadležni organ je dužan da ih izda u roku od pet radnih dana od dana prijema zahteva. U stavu 2. istog člana propisano je da se lokacijski uslovi mogu izdati i na osnovu planskog dokumenta i potvrđenog urbanističkog projekta, u roku iz stava 1.

Iz Vašeg pitanja proizlazi da u konkretnom slučaju postoji potvrđeni urbanistički projekat koji sadrži sve podatke propisane članom 74. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade dokumenata prostornog i urbanističkog planiranja. Imajući to u vidu, kao i citirane odredbe Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, mišljenja smo da bi nadležni organ trebalo da izda lokacijske uslove na osnovu planskog dokumenta i potvrđenog urbanističkog projekta, u roku od pet radnih dana od dana prijema zahteva, bez pribavljanja uslova za projektovanje i priključenje od imalaca javnih ovlašćenja.

Članom 3. stav 2. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisano je da se sva akta koja donose, odnosno razmenjuju, nadležni organ i imaoci javnih ovlašćenja u objedinjenoj proceduri i/ili radi upotrebe u toj proceduri, kao i drugi dokumenti koje podnosilac zahteva, nadležni organ i imaoci javnih ovlašćenja dostavljaju u objedinjenoj proceduri, dostavljaju u formi elektronskog dokumenta, u pdf formatu, potpisanom kvalifikovanim elektronskim potpisom. Izuzetak od ovog pravila propisan je u stavu 3. istog člana, gde je navedeno da se tehnička dokumentacija dostavlja i u dwg ili dwf formatu, bez obaveze digitalnog potpisivanja.

Članom 57. stav 4. Pravilnika, na koji ste se pozvali u Vašem pitanju, propisuje da izuzetno od člana 3. stav 3, podnosilac zahteva, odnosno prijave može do 1. januara 2018. godine da dostavi tehničku dokumentaciju u papirnoj formi, pod uslovom da je izrađena pre stupanja na snagu Pravilnika (1. januar 2016. godine) i pritom nije u mogućnosti da tu tehničku dokumentaciju dostavi i u dwg ili dwf formatu.

Imajući u vidu sve citirane odredbe Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, podnosilac zahteva, odnosno prijave ima mogućnost da tehničku dokumentaciju, umesto u dwg ili dwf formatu, dostavi u papirnoj formi, ukoliko su ispunjeni uslovi iz člana 57. stav 4. Pravilnika. Pritom, podnosilac zahteva, odnosno prijave i u tom slučaju ostaje u obavezi da tehničku dokumentaciju dostavi u formi elektronskog dokumenta, u pdf formatu, potpisanom kvalifikovanim elektronskim potpisom.

Ukoliko podnosilac zahteva, odnosno prijave iskoristi mogućnost koja mu je data članom 57. stav 4. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, nadležni organ je u obavezi da arhivira primljenu dokumentaciju u papirnom obliku, u skladu sa propisima koji regulišu postupanje sa arhivskom građom.

Sve zahteve u okviru objedinjene procedure isključivo potpisuju fizička lica svojim digitalnim sertifikovanim potpisom.

To znači da zahtev, u ime pravnog lica, može potpisati njegov zakonski zastupnik ili bilo koje drugo fizičko lice koga odgovorno lice ovlasti za preduzimanje te radnje u svojstvu punomoćnika, bez obzira da li je zaposlen u tom pravnom licu ili nije.

Od stupanja na snagu Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem (1. januar 2016. godine), objedinjena procedura, odnosno određene faze objedinjene procedure pokreću se pred nadležnim organom popunjavanjem odgovarajućeg zahteva, odnosno prijave kroz CIS, koji se potpisuje kvalifikovanim elektronskim potpisom.

To znači da se za svaku eventualnu izmenu već izdatih dokumenata ili za izdavanje novih mora pokrenuti procedura u elektronskoj formi, u skladu sa odredbama Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem i Pravilnika o načinu razmene dokumenata i podnesaka elektronskim putem i formi u kojoj se dostavljaju akta u vezi sa objedinjenom procedurom. Navedene propise možete pronaći na sajtu http://gradjevinskedozvole.rs u okviru Sekcije „Propisi“.

Sve zahteve u okviru objedinjene procedure isključivo potpisuju fizička lica svojim digitalnim sertifikovanim potpisom. To znači da zahtev, u ime imaoca javnih ovlašćenja, može potpisati rukovodilac ili drugo lice koje rukovodilac ovlasti za preduzimanje te radnje.

Da, građevinski inspektor u postupku objedinjene procedure treba da ima kvalifikovani elektronski sertifikat

Adaptacija spada u radove za koje se izdaje rešenje o odobrenju izvođenja radova, saglasno članu 145. Zakona o planiranju i izgradnji i članu 28. i 29. Pravilnika o postupku sprovođenja elektronske procedure elektronskim putem.

Članom 28. stav 2. i 3. Pravilnika o postupku sprovođenja elektronske procedure elektronskim putem propisana je dokumentacija koja se prilaže uz postupak za izdavanje rešenja kojim se odobrava izvođenje radova iz člana 145. Zakona o planiranju i izgradnji.

Ukoliko su ispunjeni formalni uslovi za postupanje po zahtevu, nadležni organ donosi rešenje u skladu sa članom 145. Zakona, u roku od pet radnih dana od dana podnošenja zahteva.

Troškovi izdavanja rešenja sastoje se iz administrativne takse za podnošenje zahteva i donošenje rešenja i naknade za Centralnu evidenciju. Iznos naknade za centralnu evidenciju propisan je članom 27a Odluke o naknadama za poslove registracije i druge usluge koje pruža Agencija za privredne registre („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 119/13, 138/14, 45/15 i 106/15). Kada je reč o iznosu administrativne takse za podnošenje zahteva i donošenje rešenja, potrebno je obratiti se organu nadležnom za izdavanje rešenja u konkretnom slučaju.

Članom 127. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da u izradi tehničke dokumentacije ne može da učestvuje lice koje je zaposleno u privrednom društvu, drugom pravnom licu ili preduzetničkoj radnji koje je ovlašćeno da utvrdi neki od uslova na osnovu koga se izrađuje tehnička dokumentacija. Imajući u vidu citiranu odredbu Zakona, zaposleni kod imaoca javnih ovlašćenja ne može biti glavni niti odgovorni projektant za izradu projekata za koje taj imalac utvrđuje neki od uslova na osnovu koga se izrađuje tehnička dokumentacija.

Kada se imalac javnih ovlašćenja pojavljuje u objedinjenoj proceduri u svojstvu podnosioca, ima istu ulogu kao i bilo koji drugi podnosilac zahteva. To praktično znači da mora kreirati korisnički nalog u svojstvu podnosioca, sa drugačijim pristupnim podacima (elektronska pošta i lozinka) u odnosu na one koji su mu dati u svojstvu imaoca javnih ovlašćenja. Zahtev u ime imaoca javnih ovlašćenja može podneti zakonski zastupnik ili bilo koje drugo lice koga zakonski zastupnik ovlasti za preduzimanje te radnje.  

Podaci o svim učesnicima u sistemu za izdavanje dokumentacije za izgradnju nalaziće se u sistemu, tj. softveru za sprovođenje objedinjene procedure i registrator registra objedinjene procedure će imati uvid u to ko je od učesnika eventualno prekršio obaveze u pogledu roka za postupanje.

Lokacijski uslovi ne izdaju se u upravnom postupku, već se Zakon o opštem upravnom postupku primenjuje isključivo kao supsidijerni Zakon. Shodno tome, predviđena je mogućnost za podnosioca zahteva da u naknadnom roku izvrši korekcije u svom zahtevu, kako ne bi morao ponovo da plaća taksu za podnošenje zahteva, kao i da ne bi bio u obavezi da ponovo dostavlja svu dokumentaciju. Ukoliko podnsilac ne iskoristi tu mogućnost, način za okončanje postupka je donošenje novog zaključka kojim se zahtev definitvno odbacuje kao nepotpun.

Zakon o planiranju i izgradnji predstavlja „lex specialis“ u odnosu na Zakon o opštem upravnom postupku, a sami lokacijski uslovi se izdaju mimo upravnog postupka. Shodno tome, predviđena je mogućnost za podnosioca zahteva da u naknadnom roku izvrši korekcije u svom zahtevu, kako ne bi morao ponovo da plaća taksu za podnošenje zahteva, kao i da ne bi bio u obavezi da ponovo dostavlja svu dokumentaciju. Ukoliko podnsilac ne iskoristi tu mogućnost, način za okončanje postupka je donošenje novog zaključka kojim se zahtev definitvno odbacuje kao nepotpun.

Plaćanje doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta plaća se doprinos jedinici lokalne samouprave na čijoj teritoriji je planirana izgradnja objekta. Skupština jedinice lokalne samouprave opštim aktom utvrđuje zone i vrste namena objekta iz stava 2. ovog člana, iznose koeficijenata zone i koeficijenata namene, kriterijume, iznos i postupak umanjivanja doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta posebna umanjenja iznosa doprinosa za nedostajuću infrastrukturu kao i uslove i način obračuna umanjenja iz stava 5. ovog člana, i druge pogodnosti za investitore, metod valorizacije u slučaju plaćanja u ratama kao i druga pitanja od značaja za obračun i naplatu doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta, u skladu sa ovim zakonom, a svojim pojedinačnim aktom može predvideti dodatne pogodnosti za plaćanje doprinosa za objekte od posebnog značaja za razvoj jedinice lokalne samouprave.

Shodno citiranim odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, iznos doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta utvrđuje se u svakom konkretnom slučaju od strane jedinice lokalne samouprave.

Imaoci javnih ovlašćenja su u obavezi da uslove iz svoje nadležnosti izdaju ISKLjUČIVO u postupku objedinjene procedure i ne postoji mogućnost neposrednog izdavanja stranci.

Uslovi se izdaju u svakom konkretnom postupku, pri čemu se izrada urbanističkog projekta vrši van objedinjene procedure, a lokacijski uslovi izdaju u okviru objedinjene procedure. Shodno tome, lokacijski uslovi se daju na osnovu konkretne tehničke dokumentacije, odnosno idejnog rešenja.

Ukoliko imalac javnih ovlašćenja ne postupa na način i u rokovima propisanim Zakonom o planiranju i izgradnji, postoji njegova prekršajna odgovornost, saglasno članu 211a Zakona.

Shodno čl. 41. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure („Sl. Glasnik Rs“, br.22/2015) uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole prilaže se:

1) projekat za izvođenje sa potvrdom i overom investitora, lica koje vrši stručni nadzor i izvođača radova da je izvedeno stanje jednako projektovanom u slučaju da u toku građenja nije odstupljeno od projekta za izvođenje, odnosno projekat izvedenog objekta izrađen u skladu sa pravilnikom kojim se uređuje sadržina tehničke dokumentacije;

2) izveštaj komisije za tehnički pregled, kojim se utvrđuje da je objekat podoban za upotrebu, sa predlogom za izdavanje upotrebne dozvola;

3) dokaz o plaćanju propisanih taksi, odnosno naknada;

4) sertifikat o energetskim svojstvima objekta, ako je za objekat propisana obaveza pribavljanja sertifikata o energetskim svojstvima;

5) dokaz o uplati administrativne takse za izdavanje upotrebne dozvole;

6) elaborat geodetskih radova za izvedeni objekat i posebne delove objekta;

7) elaborat geodetskih radova za podzemne instalacije. 

U slučaju kada je objekat kategorije A:

U skladu sa čl.5. Pravilnika o objektima na koje se ne primenjuju pojedine odredbe Zakona o planiranju („Sl.Glasnik RS“, br.22/2015) „Odredbe Zakona o obavezi tehničkog pregleda objekta ne primenjuju se za utvrđivanje podobnosti objekata kategorije "A", u skladu sa propisom kojim se uređuje klasifikacija objekata.U slučaju objekata pomenute kategorije, investitor uz zahtev za upotrebnu dozvolu dostavlja potvrdu o tome da je objekat priključen ili je podoban da bude priključen na infrastrukturnu mrežu, za priključke koji su predviđeni građevinskom dozvolom.“

Takođe, shodno čl.74. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata („Sl. Glasnik RS“, br. 77/2015) za objekte kategorije "A", za koje izrada projekta za izvođenje nije obavezna, umesto projekta izvedenog objekta može se priložiti i geodetski snimak izvedenog objekta na parceli, na overenoj katastarsko-topografskoj podlozi.

Za objekte koji su u funkciji transporta, odnosno distribucije električne energije, investitor pribavlja uslove za projektovanje i ipriključenje u pogledu priključenja na distributivni, odnosno prenosni sistem električne eneregije.

S obzirom da nije navedeno o kojoj vrsti komunalne infrastrukture je reč, Uredba o lokacijskim uslovima („Sl.glasnik RS“, 35/2015) propisuje detaljnije pribavljanje uslova za projektovanje i priključenje od imalaca javnih ovlašćenja.

Shodno čl.24. Uredbe o lokacijskim uslovima, za građenje linijskih infrstrukturnih objekata pribavljaju se uslovi od svih upravljača instalacija upisanih u katastar vodova na trasi predmetnog objekta.

Tekst Uredbe o lokacijskim uslovima možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije Propisi, podsekcija Uredbe. Uslovi u pogledu projektovanja i priključenja na distributivni sistem električne energije i sisteme vodosnabdevanja i odvođenja otpadnih voda i uslovi za priključenje na sistem daljinskog grejanja, odnosno na distributivni sistem prirodnog gasa regulisani su članovima 14. i 18. Uredbe.

Za izgradnju objekta potrebno je pribaviti lokacijske uslove, koji sadrže sve urbanističke, tehničke i druge uslove i podatke potrebne za izradu idejnog projekta, projekta za građevinsku dozvolu i projekta za izvođenje.

Prema članu 57. stav 5. Zakona o planiranju i izgradnji, ukoliko je za područje na kome se nalazi katastarska parcela za koju treba podneti zahtev za izdavanje lokacijskih uslova, predviđena obaveza dalje planske razrade, a takav planski dokument nije donet u roku propisanom članom 27.  stav 6. ovog zakona, lokacijski uslovi će se izdati na osnovu podzakonskog akta kojim se uređuju opšta pravila parcelacije, uređenja i građenja, i na osnovu postojećeg planskog dokumenta koji sadrži regulacionu liniju.

U skladu sa čl. 27. stav 6. ovog zakona, odlukom o izradi plana detaljne regulacije može se utvrditi period zabrane izgradnje u obuhvatu tog planskog dokumenta, a najduže 12 meseci od dana donošenja te odluke. Ako u propisanom roku plan detaljne regulacije ne bude usvojen, lokacijski uslovi izdaće se u skladu sa članom 57. stav 5. ovog zakona.

Za uslove priključenja potrebno je podneti zahtev za izdavanje lokacijskih uslova, u skladu sa čl.6. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure („Sl. glasnik RS“, 22/2015 i 89/2015).

Za izgradnju stambenog objekta potrebno je pribaviti građevinsku dozvolu, u skladu sa čl. 15. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure.

Tekst Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije Propisi, podsekcija Pravilnici.

Napominjemo da kuće kontejnerskog tipa nisu posebno regulisane odredbama Zakona o planiranju i izgradnji.

Građenje se može vršiti ukoliko je u skladu sa planskim dokumentom.

Za dobijanje podataka o mogućnostima i ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli može se pribaviti informacija o lokaciji, odnosno lokacijski uslovi, u skladu sa čl. 53 i 53a Zakona o planiranju i izgradnji.

Član 53

Informacija o lokaciji sadrži podatke o mogućnostima i ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli, odnosno na više katastarskih parcela na osnovu planskog dokumenta.

Informaciju o lokaciji izdaje organ nadležan za izdavanje lokacijskih uslova u roku od osam dana od dana podnošenja zahteva, uz naknadu stvarnih troškova izdavanja te informacije.

Član 53a

Lokacijski uslovi su javna isprava koja sadrži podatke o mogućnostima i ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli koja ispunjava uslove za građevinsku parcelu, a sadrži sve uslove za izradu tehničke dokumentacije. Lokacijski uslovi se izdaju za izgradnju, odnosno dogradnju objekata za koje se izdaje građevinska dozvola, kao i za objekte koji se priključuju na komunalnu i drugu infrastrukturu.

Projekat za građevinsku dozvolu se može izmeniti u odnosu na idejno rešenje, ali mora biti u skladu sa izdatim lokacijskim uslovima, propisima i pravilima struke.

To znači da se projetkom za građevinsku dozvolu ne može prelaziti spratnost i visina objekta određena lokacijskim uslovima, kao i horizontalna regulacija (građevinska i regulaciona linija), ne može se povećavati broj funkcionalnih jedinica, kapacitet instalacija...

Nadležni organ pribavlja izmenjene uslove od imaoca javnih ovlašćenja.

Shodno čl.142. stav 4. Zakona o planiranju i izgradnji, ako izmene iz stava 2. ovog člana nisu u saglasnosti sa izdatim lokacijskim uslovima, nadležni organ će u objedinjenoj proceduri od imaoca javnih ovlašćenja pribaviti izmenjene uslove i u skladu sa njima doneti rešenje po zahtevu investitora.

Postupak se pokreće na osnovu zahteva stranke za izmenu građevinske dozvole.

Shodno čl.142. st. 4. Zakona o planiranju i izgradnji, ako izmene (svako odstupanje od položaja, dimenzija, namene i oblika objekta, kao i drugih parametara i uslova utvrđenih u građevinskoj dozvoli, odnosno izvodu iz projekta) nisu u saglasnosti sa izdatim lokacijskim uslovima, nadležni organ će u objedinjenoj proceduri od imaoca javnih ovlašćenja pribaviti izmenjene uslove i u skladu sa njima doneti rešenje po zahtevu investitora.

U skladu sa navedenim, nadležni organ po službenoj dužnosti pribavlja izmenjene uslove.

Shodno čl.142. stav 3. Zakona o planiranju i izgradnji, uz zahtev za izmenu građevinske dozvole prilaže se novi projekat za građevinsku dozvolu, odnosno separat projekta za građevinsku dozvolu koji se menja.

Prema ovome, investitor uz zahtev za izmenu građevinske dozvole ne podnosi idejno rešenje, već novi projekat za građevinsku dozvolu, odnosno separat projekta za građevinsku dozvolu.  

Shodno čl.25. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure („Sl. glasnik RS“, br. 22/2015), ako se izmena građevinske dozvole traži zbog odstupanja u odnosu na izdatu građevinsku dozvolu, a podaci navedeni u izvodu iz projekta za građevinsku dozvolu, koji je sastavni deo zahteva za izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli, nisu u skladu sa važećim lokacijskim uslovima, nadležni organ izdaje nove lokacijske uslove.

Na izdavanje lokacijskih uslova iz stava 1. ovog člana shodno se primenjuju odredbe ovog pravilnika koje se odnose na izdavanje lokacijskih uslova.

U postupku izdavanja novih lokacijskih uslova, nadležni organ pribavlja samo one uslove za projektovanje i priključenje koji nisu u skladu sa traženom izmenom.

Promena namene poljoprivrednog u građevinsko zemljište

Zemljište mora biti određeno zakonom ili planskim dokuemntom kao građevinsko zemljište kako bi se na njemu vršila izgradnja objekta.

Postupak promene namene zemljišta na inicijativu potencijalnog investitora nije regulisan važećim propisima.

Shodno tome, mišljenja smo da se potencijalni investitor može obratiti organu jedinice lokalne samouprave, nadležnom za donošenje planskih dokumenata, sa predlogom za promenu namene iz poljoprivrednog u građevinsko zemljište.

Objedinjena procedura

Postupak pribavljanja dozvole za gradnju propisuje Pravilnik o postupku sprovođenja obedinjene procedure („Sl. glasnik RS“, br.22/2015).

Lokacijski uslovi

Za uslove izgradnje na katastarskoj parceli, investitor podnosi nadležnom organu jedinice lokalne samouprave zahtev za izdavanje lokacijskih uslova.

Članom 6. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure propisano je šta se prilaže od dokumentacije uz zahtev za izdavanje lokacijskih uslova.

Troškovi se sastoje od republičke administrativne takse, koja je propisana Zakonom o republičkim administrativnim taksama, kao i od stvarnih troškova za pribavljanje uslova od imalaca javnih ovlašćenja (javnih preduzeća), koje utvrđuje svaki od imalaca javnih ovlašćenja posebno.

Shodno čl. 13. Uredbe o lokacijskim uslovima („Sl.glasnik RS“, br.35/2015), nadležni organ i imalac javnih ovlašćenja su obavezni da na svojoj internet stranici objave iznose stvarnih troškova za izdavanje i objavljivanje lokacijskih uslova i uslova za projektovanje i priključenje prema klasi i nameni objekta, kao i da informacije o izmeni visine tih stvarnih troškova bez odlaganja ažuriraju.

Građevinska dozvola

Član 15. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure propisuje postupak za izdavanje građevinske dozvole, odnosno spisak dokumentacije koja se prilaže uz zahtev za idavanje građevinske dozvole.

Uz zahtev se prilaže dokaz o uplaćenoj administrativnoj taksi za podnošenje zahteva i donošenje rešenja o građevinskoj dozvoli.

Za objekte za koje je propisano plaćanje doprinosa za uređenje građevinskog zemljišta, sastavni deo zahteva za izdavanje građevinske dozvole je i izjašnjenje podnosioca o načinu plaćanja doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta, kao i sredstvima obezbeđenja u slučaju plaćanja na rate, za objekte čija ukupna bruto razvijena građevinska površina prelazi 200 m2 i koji sadrži više od dve stambene jedinice.

Shodno stav 4. čl.17. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure („Sl.glasnik RS“,br.22/2015), ako podnosilac zahteva u roku od 10 dana od prijema zaključka iz stava 1. ovog člana, a najkasnije 30 dana od dana njegovog objavljivanja na internet stranici nadležnog organa, podnese nov, usaglašen, zahtev i otkloni sve nedostatke, ne dostavlja se dokumentacija podneta uz zahtev koji je odbačen, niti se ponovo plaća administrativna taksa iz člana 15. stav 2. tačka 3) ovog pravilnika.

(Podnosilac zahteva može samo jednom iskoristiti pravo na podnošenje usaglašenog zahteva bez obaveze dostavljanja dokumentacije podnete uz zahtev koji je odbačen i ponovog plaćanje administrativne takse, odnosno naknade.)

Shodno čl.17. navedenog pravilnika, investitor ne pribavlja važeće lokacijske uslove pri podnošenju usaglašenog zahteva.

Ukoliko investitor pri podnošenju usaglašenog zahteva ponovo ne podnese svu propisanu dokumentaciju i ne otkloni sve nedostatke, u tom slučaju investitor mora podneti nov zahtev za izdavanje građevinske dozvole i dostaviti svu dokumentaciju propisanu čl.15. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure. U tom slučaju, investitor mora pribaviti važeće lokacijske uslove, odnosno podneti zahtev za izdavanje lokacijskih uslova.

U postupku objedinjene procedure, u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji i podzakonskim aktima, pribavljaju se sledeće saglasnosti:

1) pre prijave radova - saglasnost na studiju o proceni uticaja na životnu sredinu, ako je obaveza njene izrade utvrđena propisom kojm se uređuje procena uticaja na životnu sredinu, odnosno odluka da nije potrebna izrada studije (čl.30 Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure, Sl. Glasnik RS, br.22/2015)

2)do pribavljanja upotrebne dozvole, odnosno do tehničkog pregleda objekta – saglasnost na projekat za izvođenje u pogledu mera zaštite od požara. U skladu sa čl.123 stav 5.Zakona o planiranju i izgradnji „Za objekte za koje se u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita od požara pribavlja saglasnost na tehnički dokument, pre izdavanja upotrebne dozvole pribavlja se saglasnost na projekat za izvođenje. Saglasnost iz stava 5. ovog člana pribavlja se u postupku objedinjene procedure, u roku od 15 dana od dana podnošenja zahteva, odnosno u roku od 30 dana u slučaju da se pribavlja za objekte iz člana 133. ovog zakona. (čl.123. Zakona o planiranju i izgradnji)

Ne postoji obaveza pribavljanja saglasnosti u pogledu mera zaštite kulturnih dobara, ali ako se radi o objektu iz člana 133. stav 2. tačka 9) ZPI za koji su predviđene mere zaštite kulturnih dobara, u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita nepokretnog kulturnog dobra, investitor ima obavezu dostavljanja projekta za izvođenje nadležnom organu, u elektronskoj formi, koji nadležni organ bez odlaganja dostavlja organu, odnosno organizaciji, nadležnoj za zaštitu nepokretnih kulturnih dobara.

Shodno Uputstvu o načinu postupanja nadležnih organa i imalaca javnih ovlašćenja koji sprovode objedinjenu proceduru u pogledu vodnih akata u postupcima ostvarivanja prava na gradnju, vodna saglasnost na tehničku dokumentaciju nije uslov za izdavanje građevinske i upotrebne dozvole.

Usklađenost tehničke dokumentacije sa vodnim uslovima za izdavanje građevinske dozvole proverava i potvrđuje vršilac tehničke kontrole,  u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji i podzakonskim aktima donetim na osnovu tog zakona.

Za objekte i radove za koje se ne izdaje građevinska, odnosno upotrebna dozvola, vodnu saglasnost pribavlja investitor van objedinjene procedure, u skladu sa Zakonom o vodama.

Uputstvo takođe propisuje za koje objekte je potrebno ishodovati vodne uslove, i za koje je potrebno izraditi hidrološku studiju radi pribavljanja mišljenja republičkog hidrometeorološkog zavoda. 

 U skladu sa Uputstvom, nadležni organ, po izdavanju građevinske dozvole, dostavlja elektronskim putem imaocu javnih ovlašćenja koji je izdao vodne uslove, građevinsku dozvolu i projekat za građevinsku dozvolu u roku od tri dana, a bez odlaganja  ga obaveštava i o prijavi radova, kao i o tome da je investitor dostavio izjavu o završetku izrade temelja i zavretku objekta u konstruktivnom smislu, radi informisanja.

Shodno čl.54. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure,  podaci o toku svakog pojedinačnog predmeta, akti nadležnih organa i imalaca javnih ovlašćenja i dokumentacija dostavljena i pribavljena u postupku objedinjene procedure javno su dostupni u elektronskom obliku, preko internet strane nadležnog organa i Agencije za privredne registre svim zainteresovanim licima, radi uvida i preuzimanja, osim ako javnost i dostupnost nije ograničena ili isključena zakonom.

Shodno čl. 30. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure („Sl.glasnik RS“, br.22/2015), Prijava radova u skladu sa izdatom građevinskom dozvolom, rešenjem izdatim u skladu sa članom 145. Zakona, odnosno privremenom građevinskom dozvolom, vrši se nadležnom organu, najkasnije osam dana pre početka izvođenja radova.

Uz zahtev iz stava 1. ovog člana podnosi se dokaz o plaćenoj administrativnoj taksi za podnošenje prijave, kao i:

1) dokaz o izmirenju obaveza u pogledu doprinosa za uređenje građevinskog zemljišta, ako je rešenjem o građevinskoj dozvoli predviđeno jednokratno plaćanje te obaveze, odnosno sredstvo obezbeđenja plaćanja doprinosa za uređenje građevinskog zemljišta u skladu sa zakonom, ako je rešenjem o građevinskoj dozvoli predviđeno plaćanje te obaveze na rate;

2) saglasnost na studiju o proceni uticaja na životnu sredinu, ako je obaveza njene izrade utvrđena propisom kojim se uređuje procena uticaja na životnu sredinu, odnosno odluka da nije potrebna izrada studije;

3) akt ministarstva nadležnog za poslove finansija o uvođenju u posed nepokretnosti, u skladu sa posebnim zakonom, odnosno zaključen ugovor o pravu službenosti u skladu sa zakonom o planiranju i izgradnji, ako je rešenje o građevinskoj dozvoli za linijske infrastrukturne objekte izdato na osnovu konačnog rešenja o eksproprijaciji.

Shodno čl.30. ovog pravilnika, uz zahtev za prijavu radova ne podnosi se projekat za izvođenje.

Ne.

Svi podzakonski akti manje pravne snage moraju biti u saglasnosti sa aktom koji ima veću pravnu snagu.

Pribavljanje podataka od organa nadležnog za poslove državnog premera i katastra

Shodno čl.9. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure („Sl. glasnik RS“, br.22/2015),  ako su ispunjeni formalni uslovi za dalje postupanje po zahtevu, propisani članom 7. ovog pravilnika, nadležni organ po službenoj dužnosti, bez odlaganja, pribavlja od organa nadležnog za poslove državnog premera i katastra:

1) kopiju plana za katastarsku parcelu, odnosno katastarske parcele navedene u zahtevu, u digitalnoj i analognoj formi;

2) izvod iz katastra vodova, u digitalnoj i analognoj formi, osim za izvođenje radova na nadziđivanju postojećeg objekta;

3) podatke o površini parcele, odnosno parcela, koje pribavlja uvidom u zvaničnu elektronsku bazu podataka katastra nepokretnosti, osim za linijske objekte i antenske stubove.

Organ nadležan za poslove državnog premera i katastra dužan je da bez odlaganja, elektronskim putem, nadležnom organu dostavi dokumente, odnosno omogući uvid u skladu sa stavom 1. ovog člana.

Nadležni organ zahtev za izdavanje uslova za projektovanje i priključenje dostavlja imaocima javnih ovlašćenja odmah po pribavljanju odgovarajućih isprava u digitalnoj formi.

Ako je propisano da se dokumenti iz stava 1. tač. 1) i 2) ovog člana arhiviraju u papirnoj formi, organ nadležan za poslove državnog premera i katastra te dokumente nadležnom organu dostavlja i u papirnoj formi.

Ukoliko investitor pribavi podatke od organa nadležnog za poslove državnog premera i katastra naveden u čl.9. ovog pravilnika, mišljenja smo da nadležni organ ne pribavlja te podatke, odnosno da se pribavljanje podataka ne naplaćuje dva puta.

Ne, nadležni organ isključivo proverava ispunjenost formalnih uslova za postupanje po podnetom zahtevu.

Ukoliko je u konkretnom slučaju potrebno izmeniti neki od uslova u okviru lokacijskih uslova, potrebno je podneti zahtev za izmenu lokacijskih uslova.

Shodno čl.209. Zakona o planiranju i izgradnji, novčanom kaznom od 25.000 do 50.000 dinara ili kaznom zatvora do 30 dana kazniće se za prekršaj odgovorno službeno lice u nadležnom organu uprave ako:

1) ne dostavi u propisanom roku potrebne podatke i uslove za izradu planskog dokumenta (član 46);

2) ne izda lokacijske uslove, građevinsku, odnosno upotrebnu dozvolu u propisanom roku (čl. 8d, 53, 56, 136. i 158);

3) ne organizuje javnu prezentaciju urbanističkog projekta (član 63);

4) ne dostavi zahtev građevinskoj inspekciji za uklanjanje objekta za koji je izdata privremena građevinska dozvola (član 147);

5) ne sačini program i ne sprovede izvršenje uklanjanja objekta (član 171);

6) ne omogući urbanističkom odnosno građevinskom inspektoru potpun i nesmetan uvid u raspoloživu dokumentaciju (čl. 173. i 175);

7) ne preduzme propisane mere u vršenju inspekcijskog nadzora (čl. 173. i 175);

8) ne dostavi u propisanom roku podatke o objektima izgrađenim bez građevinske dozvole (član 200).

Za ponovljeni prekršaj iz stava 1. ovog člana učiniocu će se izreći novčana kazna i kazna zatvora do 30 dana.

Zahtev za pokretanje prekršajnog postupka iz stava 1. tač. 1) i 3) ovog člana podnosi nadležni urbanistički inspektor, zahtev iz stava 1. tač. 2) i 4) ovog člana građevinski inspektor, zahtev iz stava 1. tačka 6) ovog člana urbanistički, odnosno građevinski inspektor, a zahtev iz stava 1. tač. 5) i 7) ovog člana organ nadležan za izdavanje građevinske

Akt nadležnog organa

U slučaju da su radovi obuhvaćeni članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji, za njihovo izvođenje je potrebno pribaviti rešenje kojim se odobrava izvođenje tih radova.

Shodno čl.145. Zakona o planiranju i izgradnji, građenje objekata iz člana 2. tač. 24) i 24a) ovog zakona, izvođenje radova na investicionom održavanju objekta i uklanjanju prepreka za osobe sa invaliditetom, izgradnja sekundarnih, odnosno distributivnih mreža komunalne infrastrukture u okviru postojeće regulacije ulica, kao i uređenje saobraćajnica u okviru postojeće regulacije ulica, rekonstrukcija, adaptacija, sanacija, promena namene objekta bez izvođenja građevinskih radova, promena namene uz izvođenje građevinskih radova, izvođenje radova na razdvajanju ili spajanju poslovnog ili stambenog prostora, ugradnja unutrašnjih instalacija (gas, struja, voda, toplotna energija i sl.) u postojeći objekat, postavljanje antenskih stubova i sekundarnih, odnosno distributivnih delova elektronske komunikacione mreže, pojedinačni elektrodistributivni i elektroprenosni stubovi, deo srednjenaponske elektrodistributivne mreže koji obuhvata 10 kv, 20 kv i kv vod, tipske transformatorske stanice 10/04 kv, 20/04 kv i 35 kv naponski nivo i deo elektrodistributivne mreže od transformatorske stanice 10/04 kv, 20/04 kv, 35/10 (20) kv i 35/04 kv do mesta priključka na objektu kupca (1 kv), 10 kv i 20 kv razvodna postrojenja, manje crpne stanice i manji ski liftovi, priključci na izgrađenu vodovodnu, kanalizacionu, gasnu i sl. mrežu; kompresorske jedinice za gas, uređaji za isporuku gasa, elektrane koje koriste obnovljive izvore energije instalirane snage 50 kW, tipski toplovodni priključci, građenje zidanih ograda, vrše se na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova, odnosno promena namene objekta, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole.

Rešenje o odobrenju izvođenja radova se izdaje investitoru koji ima odgovarajuće pravo u skladu sa članom 135. ovog zakona, koji dostavi idejni projekat u skladu sa podzakonskim aktom kojim se uređuje sadržina tehničke dokumentacije prema klasi objekta, odnosno tehnički opis i popis radova za izvođenje radova na investicionom održavanju, odnosno uklanjanju prepreka za kretanje osoba sa invaliditetom, a uredio je odnose sa jedinicom lokalne samouprave u pogledu doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta i platio odgovarajuću administrativnu taksu.

Shodno čl.2.tač. 24) Zakona o planiranju i izgradnji, pomoćni objekat jeste objekat koji je u funkciji glavnog objekta, a gradi se na istoj parceli na kojoj je sagrađen ili može biti sagrađen glavni stambeni, poslovni ili objekat javne namene (garaže, ostave, septičke jame, bunari, cisterne za vodu i sl.).

U slučaju da radovi u konkretnom slučaju nisu obuhvaćeni navedenim čl. 145. radovi se mogu izvoditi  na osnovu građevinske dozvole.  Shodno čl.135. Zakona o planiranju i izgradnji, građevinska dozvola se izdaje investitoru koji uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole dostavi projekat za građevinsku dozvolu.

Informacija o lokaciji

Zakon ne propisuje obavezno pribavljanje informacije o lokaciji. Informacija o lokaciji sadrži podatke o mogućnostima i ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli, odnosno na više katastarskih parcela, na osnovu važećeg planskog dokumenta i može je pribaviti lice koje želi da sazna osnovne informacije o konkretnoj lokaciji, pre izdavanja lokacijskih uslova, odnosno izrade idejnog rešenja koje se podnosi uz zahtev za izdavanje lokacijskih uslova. Postupak izdavanja informacije o lokaciji nije deo objedinjene procedure propisane Zakonom.

Lokacijski uslovi

Shodno čl. 2 Uredbe o lokacijskim uslovima („Sl. Glasnik RS“, br. 35/2015), lokacijski uslovi sadrže sve urbanističke, tehničke i druge uslove i podatke potrebne za izradu idejnog projekta, projekta za građevinsku dozvolu i projekta za izvođenje, u skladu sa Zakonom oplaniranju i izgradnji.

Izuzetno od stava 1. ovog člana lokacijski uslovi se ne izdaju za izvođenje radova na investicionom održavanju objekta i uklanjanju prepreka za osobe sa invaliditetom, rekonstrukciju kojom se ne menja spoljni izgled, ne povećava broj funkcionalnih jedinica i kapacitet instalacija, adaptaciju, sanaciju, građenje zidanih ograda, kao i u svim ostalim slučajevima izvođenja radova kojima se ne vrši priključenje na komunalnu infrastrukturu, osim u slučajevima za koje je zakonom, odnosno planskim dokumentom propisana obaveza pribavljanja uslova.

Objedinjena procedura

Pravilnikom o postupku sprovođenja objedinjene procedure („Sl.glasnik RS“, br.22/2015)  bliže se propisuje predmet i postupak sprovođenja objedinjene procedure, način razmene dokumenata i podnesaka u objedinjenoj proceduri, kao i forma u kojoj se u toj proceduri dostavljaju, odnosno razmenjuju, tehnička dokumentacija i akta.

Pravilnikom o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata („Sl. glasnik RS“, br.23/2015) bliže se propisuje sadržaj, način i postupak izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije, prema klasi i nameni objekata.

Shodno čl.20. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure („Sl.glasnik RS“, br.22/2015), na osnovu utvrđenog prava iz člana 19. ovog pravilnika, nadležni organ donosi rešenje o građevinskoj dozvoli u roku od pet radnih dana od dana podnošenja zahteva.

Ako nadležni organ utvrdi da podnosilac zahteva nema odgovarajuće pravo iz člana 19. ovog

pravilnika, zahtev za građevinsku dozvolu odbija rešenjem.

Rešenje iz st. 1. i 2. ovog člana nadležni organ, dostavlja podnosiocu zahteva u roku od tri dana od dana donošenja, a rešenje iz stava 1. ovog člana u istom roku dostavlja i:

1) inspekciji koja vrši nadzor nad izgradnjom objekta;

2) jedinici lokalne samouprave na čijoj se teritoriji gradi objekat, ako je rešenje izdalo ministarstvo, odnosno autonomna pokrajina, radi informisanja;

3) imaocima javnih ovlašćenja nadležnim za utvrđivanje uslova za projektovanje, odnosno priključenje objekata na infrastrukturnu mrežu, radi informisanja.

Shodno navedenom, nadležni organ dostavlja inspekciji isključivo rešenje o građevinskoj dozvoli iz stava 1. čl.20. ovog pravilnika.

Za objekte koji su u nadležnosti lokalne samouprave, uslove za izgradnju ne pribavlja investitor, već se uslovi se pribavljaju u okviru postupka objedinjene procedure, koju sprovodi nadležni organ jedinice lokalne samouprave.

Ne.

Shodno čl.2. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure („Sl.glasnik RS“, br.22/2015), objedinjena procedura jeste skup postupaka i aktivnosti koje sprovodi nadležna služba u vezi saizgradnjom, dogradnjom ili rekonstrukcijom objekata, odnosno izvođenjem radova, a koji uključuju izdavanje lokacijskih uslova, izdavanje građevinske dozvole, odnosno rešenja iz člana 145. Zakona o planiranju i izgradnji (u daljem tekstu: Zakon), prijavu radova, pribavljanje saglasnosti na tehničku dokumentaciju, izdavanje upotrebne dozvole, pribavljanje uslova za projektovanje, odnosno priključenje objekata na infrastrukturnu mrežu, pribavljanje isprava i drugih dokumenata koje izdaju imaoci javnih ovlašćenja, a uslov su za izgradnju objekata, odnosno za izdavanje lokacijskih uslova, građevinske i upotrebne dozvole iz njihove nadležnosti, kao i obezbeđenje uslova za priključenje na infrastrukturnu mrežu, upis prava svojine na izgrađenom objektu, kao i izmenu akata koji se pribavljaju u ovoj proceduri.

Shodno čl.56. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure („Sl.glasnik RS“, br.22/2015), odredbe ovog pravilnika primenjuju se od 1. marta 2015. godine, osim odredbi koje se odnose na Centralni registar i elektronsko izdavanje građevinskih dozvola, koje se primenjuju od 1. januara 2016. godine.

Shodno zakonu ili podzakonskiom aktima ne postoji ograničenje za lice koje može biti registrator. To određuje jedinica lokalne samuprave.

Shodno čl.2. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure, u slučaju da nije određeno lice koje je određeno da vodi registar objedinjenih procedura, registrator registra objedinjenih procedura jeste rukovodilac nadležne službe.

Članom 8đ. Zakona o planiranju i izgradnji propisane su granice ovlašćenja nadležnog organa u postupku objedinjene procedure. U stavu 2. tačka 2. navedenog člana propisano je da nadležni organ, u okviru provere ispunjenosti formalnih uslova, između ostalog vrši proveru da li je podnosilac zahteva, odnosno prijave lice koje, u skladu sa Zakonom, može biti podnosilac zahteva odnosno prijave.

Članom 129. Zakona o opštem upravnom postupku propisano je da, ako se u toku postupka pojavi lice koje do tada nije učestvovalo u postupku kao stranka, pa zahteva da učestvuje u postupku kao stranka, službeno lice koje vodi postupak ispitaće njegovo pravo da bude stranka i o tome će doneti zaključak (uz mogućnost izjavljivanja posebne žalbe protiv zaključka kojim se ne priznaje to pravo).

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, kao i Zakona o opštem upravnom postupku, nadležni organ jeste ovlašćen da vrši proveru i da se izjasni o tome da li lice koje naknadno zahteva da učestvuje u postupku kao stranka ima to pravo ili ne.  

U skladu sa čl. 131 (s3) (Samostalni članovi Zakona o dopunama i izmenama Zakona o planiranju i izgradnji), započeti postupci za rešavanje zahteva za izdavanje odobrenja za izgradnju, lokacijske dozvole, građevinske dozvole, upotrebne dozvole i drugih zahteva za rešavanje o pojedinačnim pravima i obavezama, podnetih do dana stupanja na snagu ovog zakona, okončaće se po propisima po kojima su započeti.

Shodno čl. 121-123. Zakona o opštem upravnom postupku ("Sl. list SRJ", br. 33/97 i 31/2001 i "Sl. glasnik RS", br. 30/2010), stranka može odustati od svog zahteva u toku celog postupka:

Član 121

(1) Stranka može odustati od svog zahteva u toku celog postupka.

(2) Kad je postupak pokrenut povodom zahteva stranke, a stranka odustane od svog zahteva, organ koji vodi postupak doneće zaključak kojim se postupak obustavlja. O tome će biti obaveštena protivna stranka, ako je ima.

(3) Ako je dalje vođenje postupka potrebno u javnom interesu, ili ako to zahteva protivna stranka, organ će produžiti vođenje postupka.

(4) Kad je postupak pokrenut po službenoj dužnosti, organ može obustaviti postupak. Ako je postupak u istoj upravnoj stvari mogao biti pokrenut i po zahtevu stranke, postupak će se nastaviti ako stranka to zahteva.

(5) Protiv zaključka kojim se obustavlja postupak dopuštena je posebna žalba.

Član 122

(1) Stranka može odustati od svog zahteva izjavom koju daje organu koji vodi postupak. Dok organ koji vodi postupak ne donese zaključak o obustavljanju postupka i ne dostavi ga stranci, stranka može opozvati svoj odustanak od zahteva.

(2) Pojedina radnja ili propuštanje stranke može se smatrati njenim odustankom od zahteva samo kad je to zakonom određeno.

(3) Ako je stranka odustala od svog zahteva posle donošenja prvostepenog rešenja, a pre isteka roka za žalbu, zaključkom o obustavi postupka poništava se prvostepeno rešenje ako je njime zahtev stranke bio pozitivno ili delimično pozitivno rešen. Ako je stranka odustala od svog zahteva posle izjavljene žalbe, a pre nego što joj je dostavljeno rešenje doneseno povodom žalbe, zaključkom o obustavi postupka poništava se prvostepeno rešenje kojim je zahtev stranke bio usvojen, u celini ili delimično, ako je stranka u celini odustala od svog zahteva.

Član 123

Stranka koja je odustala od zahteva dužna je da snosi sve troškove koji su nastali do obustavljanja postupka, osim ako posebnim propisima nije drukčije određeno.

Nakon što je postupak obustavljen zaključkom, stranka može podneti zahtev za izdavanje lokacijskih uslova, prema odredbama novog zakona.

U skladu sa čl.8. Zakona o planiranju i izgradnji, ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva, nadležni organ autonomne pokrajine, odnosno nadležni organ jedinice lokalne samouprave , dužni su da odrede posebnu organizacionu celinu u svom sastavu, koja sprovodi objedinjenu proceduru za: izdavanje lokacijskih uslova; izdavanje građevinske dozvole; prijavu radova; izdavanje upotrebne dozvole; za pribavljanje uslova za projektovanje, odnosno priključenje objekata na infrastrukturnu mrežu; za pribavljanje isprava i drugih dokumenata koje izdaju imaoci javnih ovlašćenja, a uslov su za izgradnju objekata, odnosno za izdavanje lokacijskih uslova, građevinske dozvole i upotrebne dozvole iz njihove nadležnosti, kao i obezbeđenje uslova za priključenje na infrastrukturnu mrežu i za upis prava svojine na izgrađenom objektu (u daljem tekstu: objedinjena procedura).

Nadležni organ sprovodi objedinjenu proceduru i u slučajevima izdavanja rešenja iz člana 145. ovog zakona.

U okviru objedinjene procedure sprovodi se i izmena lokacijskih uslova, odnosno rešenja o građevinskoj dozvoli.

Rukovodilac nadležne službe je odgovoran za efikasno sprovođenje objedinjene procedure.

Ministar nadležan za poslove građevinarstva bliže propisuje način postupak sprovođenja objedinjene procedure.

Čl.145 Zakona o planiranju  izgradnji:

Građenje objekata iz člana 2. tač. 24) i 24a) ovog zakona, izvođenje radova na investicionom održavanju objekta i uklanjanju prepreka za osobe sa invaliditetom, izgradnja sekundarnih, odnosno distributivnih mreža komunalne infrastrukture u okviru postojeće regulacije ulica, kao i uređenje saobraćajnica u okviru postojeće regulacije ulica, rekonstrukcija, adaptacija, sanacija, promena namene objekta bez izvođenja građevinskih radova, promena namene uz izvođenje građevinskih radova, izvođenje radova na razdvajanju ili spajanju poslovnog ili stambenog prostora, ugradnja unutrašnjih instalacija (gas, struja, voda, toplotna energija i sl.) u postojeći objekat, postavljanje antenskih stubova i sekundarnih, odnosno distributivnih delova elektronske komunikacione mreže, pojedinačni elektrodistributivni i elektroprenosni stubovi, deo srednjenaponske elektrodistributivne mreže koji obuhvata 10 kv, 20 kv i kv vod, tipske transformatorske stanice 10/04 kv, 20/04 kv i 35 kv naponski nivo i deo elektrodistributivne mreže od transformatorske stanice 10/04 kv, 20/04 kv, 35/10 (20) kv i 35/04 kv do mesta priključka na objektu kupca (1 kv), 10 kv i 20 kv razvodna postrojenja, manje crpne stanice i manji ski liftovi, priključci na izgrađenu vodovodnu, kanalizacionu, gasnu i sl. mrežu; kompresorske jedinice za gas, uređaji za isporuku gasa, elektrane koje koriste obnovljive izvore energije instalirane snage 50 kW, tipski toplovodni priključci, građenje zidanih ograda, vrše se na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova, odnosno promena namene objekta, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole.

Rešenje o odobrenju izvođenja radova se izdaje investitoru koji ima odgovarajuće pravo u skladu sa članom 135. ovog zakona, koji dostavi idejni projekat u skladu sa podzakonskim aktom kojim se uređuje sadržina tehničke dokumentacije prema klasi objekta, odnosno tehnički opis i popis radova za izvođenje radova na investicionom održavanju, odnosno uklanjanju prepreka za kretanje osoba sa invaliditetom, a uredio je odnose sa jedinicom lokalne samouprave u pogledu doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta i platio odgovarajuću administrativnu taksu.

Postupak sprovođenja objedinjene procedure u slučajevima izvođenja radova iz čl. 145. ovog zakona propisuje Pravilnik o postupku sprovođenja objedinjene procedure („Sl. Glasnik RS“, br.22/2015).

Takođe, shodno čl. 2 Uredbe o lokacijskim uslovima („Sl. Glasnik RS“, br. 35/2015), lokacijski uslovi sadrže sve urbanističke, tehničke i druge uslove i podatke potrebne za izradu idejnog projekta, projekta za građevinsku dozvolu i projekta za izvođenje, u skladu sa Zakonom oplaniranju i izgradnji.

Izuzetno od stava 1. ovog člana lokacijski uslovi se ne izdaju za izvođenje radova na investicionom održavanju objekta i uklanjanju prepreka za osobe sa invaliditetom, rekonstrukciju kojom se ne menja spoljni izgled, ne povećava broj funkcionalnih jedinica i kapacitet instalacija, adaptaciju, sanaciju, građenje zidanih ograda, kao i u svim ostalim slučajevima izvođenja radova kojima se ne vrši priključenje na komunalnu infrastrukturu, osim u slučajevima za koje je zakonom, odnosno planskim dokumentom propisana obaveza pribavljanja uslova.

Odredbe predmetnog pravinika su uopštene i odose se na slučajeve kada se osim projekta arhitekture, koji se obavezno prilaže, prilažu i drugi projekti po oblastima.

S obzirom da, za objekte kategorije ”A”, u skladu sa tačkom 1) stava 1. člana 52. projekat za građevinsku dozvolu sadrži samo projekat arhitekture sa izjavom odgovornog projektanta da objekat ima odgovarajuću nosivost i stabilnost, te da nije potrebno priložiti projekat konstrukcije niti projekte instalacija, sadržina numeričke dokumentacije odnosi se samo na projekat arhitekture, odnosno nije neophodno da sadrži proračune koji se odnose na konstrukciju, već nosivost i stabilnost potvrđuje odgovorni projektant kroz izjavu.

Važno je napomenuti da ste, kao nadležni organ, dužni da se pridržavate odredbe 8Đ Zakona o planiranju i izgradnji kojim se uređuju granice ovlašženja nadležnog organa, kojim je definisano da nadležni organ isključivo vrši proveru ispunjenosti formalnih uslova za izgradnju i ne upušta se u ocenu tehničke dokumentacije., odnosno nije nadležan da proverava sadržinu projekta za građevinsku dozvolu, niti da ulazi u njegovu sadržinu, već građevinsku dozvolu izdaje u skladu sa Zakonom i Pravilnikom o postupku sprovođenja objedinjene procedure.

Usklađenost projekta za građevinsku dozvolu sa Zakonom o planiranju i izgradnji, propisima, 
standardima i normativima iz oblasti izgradnje objekata i pravilima struke potvrđuju svojim izjavama glavni i odgovorni projektant. Ukoliko nadležni organ primeti neke nepravilnosti, može ih prijaviti nadležnoj građevinskoj inspekciji

Shodno članu 145. stav 1.Zakona o planiranju i izgradnji, izvođenje radova na uklanjanju prepreka za osobe za invaliditetom vrši se na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova.

Rešenje o odobrenju izvođenja radova se izdaje investitoru koji ima odgovarajuće pravo u skladu sa članom 135. ovog zakona, koji dostavi idejni projekat u skladu sa podzakonskim aktom kojim se uređuje sadržina tehničke dokumentacije prema klasi objekta, odnosno tehnički opis i popis radova za izvođenje radova na investicionom održavanju, odnosno uklanjanju prepreka za kretanje osoba sa invaliditetom, a uredio je odnose sa jedinicom lokalne samouprave u pogledu doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta i platio odgovarajuću administrativnu taksu.

Shodno članu 135. Zakona, kao odgovarajuće pravo na zemljištu smatra se pravo svojine, pravo zakupa na građevinskom zemljištu u javnoj svojini, kao i druga prava propisana ovim zakonom.  

Za potrebe izvođenja radova na uklanjanju prepreka za osobe sa invaliditetom ne pribavljaju se lokacijski uslovi, u skladu sa čl.2. Uredbe o lokacijskim uslovima („Sl. Glasnik RS“, br.35/2015).

Shodno članu 27. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure („Sl. Glasnik RS“, br.22/2015), postupak za izdavanje rešenja kojim se odobrava izvođenje radova iz člana 145. stav 1. Zakona pokreće se podnošenjem zahteva nadležnom organu (jedinice lokalne samouprave). Uz zahtev se podnose dokazi propisani Zakonom. Nadležni organ bez odlaganja potvrđuje prijem zahteva i priložene dokumentacije.

U skladu sa članom 28. Pravilnika, po prijemu zahteva za izdavanje rešenja iz čl. 145 Zakona, nadležni organ proverava ispunjenost formalnih uslova za postupanje po zahtevu, uz shodnu primenu člana 16. ovog pravilnika:

1)nadležnost za postupanje po zahtevu, odnosno prijavi

2)da li je podnosilac zahteva odnosno prijave lice koje, u skladu sa ovim zakonom može biti podnosilac zahteva odnosno prijave

3)da li zahtev odnosno prijava sadrži sve propisane podatke

4)da li je uz zahtev, odnosno prijavu priložena sva dokumentacija propisana zakonom i podzakonskim aktima donetim na osnovu ovog zakona

5) da li je uz zahtev priložen dokaz o uplati propisane naknade, odnosno takse

Ako su ispunjeni formalni uslovi za izdavanje rešenja, nadležni organ donosi rešenje u skladu sa članom 145. Zakona, u roku od 5 dana od podnošenja zahteva.

Na rešenje može se izjaviti žalba u roku od osam dana od dana dostavljanja.

Shodno čl. 72. stav 2. Pravilnika o sadržini, načini i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentaciji prema klasi i nameni objekata („Sl. Glasnik RS“, br.23/2015), u slučaju da je prilikom građenja objekta, odnosno izvođenja radova, došlo do odstupanja od projekta za izvođenje, koje nisu u suprotnosti sa lokacijskim uslovim i građevinskom dozvolom, projekti, odnosno delovi projekta izvedenog objekta se izrađuje kao novi, ili kao dopunjeni projekat za izvođenje, sa izmenama ili dopunama do kojih je došlo tokom gradnje.

Ukoliko je odstupanje do kog je došlo prilikom izgradnje objekta u suprotnosti sa građevinskom dozvolom ne vrši se izrada projekta izvedenog objekta, već se primenjuje član 142. Zakona. 

Shodno čl.142. Zakona o planiranju i izgradnji, po izdavanju rešenja o građevinskoj dozvoli, investitor, u skladu sa novonastalim finansijskim i drugim okolnostima, izmenama u dostupnosti komunalne i druge infrastrukture, radi usaglašavanja sa projektom za izvođenje i iz drugih razloga, može podneti zahtev za izmenu građevinske dozvole. Ako u toku izgradnje, odnosno izvođenja radova, nastanu izmene u odnosu na izdatu građevinsku dozvolu, glavni projekat, odnosno projekat za građevinsku dozvolu, investitor je dužan da obustavi gradnju i podnese zahtev za izmenu građevinske dozvole".

Izmenom u smislu stava 1. ovog člana smatra se svako odstupanje od položaja, dimenzija, namene i oblika objekta, kao i drugih parametara i uslova utvrđenih u građevinskoj dozvoli, odnosno izvodu iz projekta.

Uz zahtev iz stava 1. ovog člana prilaže se novi projekat za građevinsku dozvolu, odnosno separat projekta za građevinsku dozvolu koji se menja, izrađen u skladu sa Pravilnikom o sadržini, načinu i postupku izrade i načina vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nemani objekata („Sl. Glasnik RS“, br.23/2015).

Ako izmene iz stava 2. ovog člana nisu u saglasnosti sa izdatim lokacijskim uslovima, nadležni organ će u objedinjenoj proceduri od imaoca javnih ovlašćenja pribaviti izmenjene uslove i u skladu sa njima doneti rešenje po zahtevu investitora.

Ako organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole utvrdi da su nastale izmene u skladu sa važećim planskim dokumentom i lokacijskim uslovima, doneće rešenje o izmeni građevinske dozvole u roku od pet radnih dana od dana prijema uredne dokumentacije.

Odredba ovog člana koja se odnosi na izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli usled promena u toku građenja shodno će se primenjivati i na izmenu odobrenja za izgradnju i glavnog projekta potvrđenog u skladu sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji ("Službeni glasnik RS", br. 47/03 i 34/06), kao i na izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli izdatoj po odredbama ranije važećih zakona kojima je uređivana izgradnja objekata, kada je u skladu sa tim rešenjem započeta izgradnja objekta.

Rešenje se dostavlja onom licu, odnosno licima koga zajedniči odrede investitor i vlasnici posebnih delova stambene zgrade.

Iako je na drugim mestima u Zakonu propisan rok od „pet radnih dana“, nadležni organ je dužan da u navedenom slučaju postupa u roku od pet kalendarskih dana, sve do eventualne izmene zakonske odredbe koja se odnosi na rok iz člana 145. Zakona o planiranju i izgradnji.

Shodno članu 123. stav 5. Zakona o planiranju i izgradnji, za objekte za koje se u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita od požara pribavlja saglasnost na tehnički dokument, pre izdavanja upotrebne dozvole pribavlja se saglasnost na projekat za izvođenje.

Član 34. Zakona o zaštiti od požara propisuje za koje objekte Ministarstvo daje saglasnost na projektnu dokumentaciju u pogledu mera zaštite od požara za izgradnju, adaptaciju i rekonstrukciju:

Kada je, u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita od požara, utvrđena obaveza pribavljanja saglasnosti na tehničku dokumentaciju u pogledu mera zaštite od požara, investitor dostavlja nadležnom organu:

1)Glavni projekat zaštite od požara, izrađen u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita od požara

2)Projekat za izvođenje, izrađen u skladu sa PTD, u elektronskoj formi, kao i onoliko primeraka u papirnoj formi koliko podnosilac zahteva želi da mu organ nadležan za poslove zaštite od požara overi prilikom izdavanja saglasnosti

Projekat za izvođenje mora biti u skladu sa glavnim projektom zaštite od požara.

Projekat izvedenog objekta nije predmet posebnih saglasnosti. Ukoliko izmene u toku građenja utiču na mere zaštite od požara, a nastale su nakon pribavljanja saglasnosti u pogledu mera zaštite od požara na Projekat za izvođenje, neophodno je pribaviti saglasnost na izmene Projekta za izvođenje, pa tek nakon toga pristupiti kompletiranju Projekta izvedenog objekta.

Za pribavljanje lokacijskih uslova potrebna je izrada idejnog rešenja.

Za izradu idejnog rešenja može se pribaviti informacija o lokaciji. Zakon ne propisuje obavezno pribavljanje informacije o lokaciji. Informacija o lokaciji sadrži podatke o mogućnostima i ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli, odnosno na više katastarskih parcela, na osnovu važećeg planskog dokumenta i može je pribaviti lice koje želi da sazna osnovne informacije o konkretnoj lokaciji, pre izdavanja lokacijskih uslova, odnosno izrade idejnog rešenja koje se podnosi uz zahtev za izdavanje lokacijskih uslova. Postupak izdavanja informacije o lokaciji nije deo objedinjene procedure propisane Zakonom.

Po dobijanju lokacijskih uslova izrađuje se idejni projekat.

Rešenje o odobrenju izvođenja radova izdaje se investitoru koji dostavi idejni projekat u skladu sa podzakonskim aktom kojim se uređuje sadržina tehničke dokumentacije prema klasi objekata, odnosno tehnički opis i popis radova za izvođenje radova na investicionom održavanju, odnosno uklanjanju prepreka za kretanje osoba sa invaliditetom. (Pravilnik o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata, „Sl. Glasnik RS“, br.23/2015).

Prijava radova u skladu sa rešenjem izdatim u skladu sa čl.145 Zakona se vrši nadležnom organu, najkasnije osam dana pre početka izvođenja radova, shodno Pravilniku o postupku sprovođenja objedinjene procedure („Sl. Glasnik RS“,br.22/2015).

Obzirom da se u skladu sa čl.154. Zakona o planiranju i izgradnji, tehnička kontrola vrši isključivo za projekat za građevinsku dozvolu, za izvođenje radova po članu 145. tehnički pregled se ne vrši.

Postupak za priključenje objekta na komunalnu i drugu infrastrukturu pokreće se podnošenjem zahteva nadležnom organu.

Postupak za izdavanje upotrebne i podnošenje neophodnih dokumenta koja se prilažu uz zahtev regulisano je članom 41. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure. S obzirom da nadležni organ, u ovom slučaju RGZ, poseduje elaborat geodetskih radova za izvedeni objekat, a shodno odredbama člana 5. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure, a imajući u vidu tačku 3. član 126. Zakona o opštem upravnom postupku, smatramo da  nadležni organ, odnosno imalac javnih ovlašćenja  može da pribavi akt i po službenoj dužnosti.

Pribavljaju se sledeće saglasnosti:

1) pre prijave radova - saglasnost na studiju o proceni uticaja na životnu sredinu, ako je obaveza njene izrade utvrđena propisom kojm se uređuje procena uticaja na životnu sredinu, odnosno odluka da nije potrebna izrada studije (čl.30 Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure, Sl. Glasnik RS, br.22/2015)

2)do pribavljanja upotrebne dozvole, odnosno do tehničkog pregleda objekta – saglasnost na projekat za izvođenje u pogledu mera zaštite od požara. U skladu sa čl.123 stav 5.Zakona o planiranju i izgradnji „Za objekte za koje se u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita od požara pribavlja saglasnost na tehnički dokument, pre izdavanja upotrebne dozvole pribavlja se saglasnost na projekat za izvođenje.Saglasnost iz stava 5. ovog člana pribavlja se u postupku objedinjene procedure, u roku od 15 dana od dana podnošenja zahteva, odnosno u roku od 30 dana u slučaju da se pribavlja za objekte iz člana 133. ovog zakona. (čl.123. Zakona o planiranju i izgradnji)

Ne postoji obaveza pribavljanja saglasnosti u pogledu mera zaštite kulturnih dobara, ali ako se radi o objektu iz člana 133. stav 2. tačka 9) ZPI za koji su predviđene mere zaštite kulturnih dobara, u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita nepokretnog kulturnog dobra, investitor ima obavezu dostavljanja projekta za izvođenje nadležnom organu, u elektronskoj formi, koji nadležni organ bez odlaganja dostavlja organu, odnosno organizaciji, nadležnoj za zaštitu nepokretnih kulturnih dobara.

U skladu sa čl.134 (s3) Odredbe drugih zakona kojima se na drugačiji način uređuju pitanja koja su predmet uređivanja ovog zakona neće se primenjivati, osim zakona i propisa kojima se uređuje zaštita životne sredine.

U skladu sa čl.30 Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure („Sl.Glasnik RS“, br. 22/2015), prijava radova u skladu sa rešenjem izdatim u skladu sa čl. 145. Zakona vrši se nadležnom organu, najkasnije osam dana pre početka izvođenja radova.

Postupak za priključenje objekta na komunalnu i drugu infrastrukturu pokreće se podnošenjem zahteva nadležnom organu, shodno čl.39 Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure („Sl.Glasnik RS“, br. 22/2015).

Izdavanje novih lokacijskih uslova vrši se kroz postupak po zahtevu za izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli (član 25. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure) i nadležni organ izdaje nove lokacijske uslove shodno odredbama Pravilnika o posutpku sprovođenja objedinjene procedure koji se odnose na izdavanje lokacijskih uslova.

U skladu sa čl. 8 Pravilnika o sprovođenju objedinjene procedure („Sl.Glasnik RS“, br. 22/2015), „ako podnosilac zahteva u  roku od 10 dana od prijema zaključka iz st.1 i 2. ovog člana, a najkasnije 30 dana od dana njegovog objavljivanja na internet stranici nadležnog organa podnese usaglašeni zahtev i otkloni sve utvrđene nedostatke, ne dostavlja dokumentaciju podnetu uz zahtev koji je odbačen, niti ponovo plaća administrativnu taksu i naknadu.“  Ukoliko stranka ne podnese usaglašeni zahtev i otkloni sve utvrđene nedostatke u propisanom roku, nakon navedenog roka, podnosi se novi zahtev i ponovo se plaća administrativna taksa i naknada.

Rokovi u postupku za izdavanje dokumenata koji su obavezni za izgradnju objekata, računaju se u skladu sa odredbama Zakona o opštem upravnom postupku. Članom 90. stav 2. predmetnog Zakona propisano je da kad je rok određen po danima, dan u koji je dostavljanje izvršeno, odnosno u koji pada događaj od kog treba računati trajanje roka, ne uračunava se u rok, već se za početak roka uzima prvi naredni dan.

Pitanje potrebne dokumentacije za izdavanje upotrebne dozvole regulisano je Pravilnikom o postupku sprovođenja objedinjene procedure. U članu 41. Pravilnika taksativno su navedeni svi dokumenti koje je neophodno priložiti uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole. Ukoliko podnosilac zahteva ne priloži svu dokumentaciju propisanu Zakonom o planiranju i izgradnji i podzakonskim aktima donetim na osnovu Zakona, nadležni organ će odbaciti zahtev zaključkom.

U skladu sa čl. 53 Zakona o planiranju i izgradnji, informaciju o lokaciji izdaje organ nadležan za izdavanje lokacijskih uslova, odnosno nadležan organ jedinice lokalne smouprave,  u roku od osam dana od dana podnošenja zahteva, uz naknadu stvarnih troškova izdavanja te informacije.

Za potrebe izvođenja radova na razdvajanju ili spajanju poslovnog ili stambenog prostora, u skladu sa članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji, vrši se izrada idejnog projekta. Kada izvođenje radova uključuje priključenje na komunalnu infrastrukturu, odnosno povećavanje kapaciteta instalacija, potrebno je pribaviti lokacijske uslove (u cilju utvrđivanja urbanističkih, tehničkih i drugih uslova) za potrebe izrade tehničke dokumentacije na osnovu koje se vrši izvođenje radova.

Za potrebe izvođenja radova na priključivanju na izgrađenu vodovodnu, kanalizacionu, gasnu i sl. mrežu, u skladu sa čl.145. Zakona o planiranju i izgradnji, vrši se izrada idejnog projekta.

Za potrebe izrade tehničke dokumentacije, odnosno idejnog projekta na osnovu kojih se vrši izvođenje radova, pribavljaju se lokacijski uslovi, u postupku Objedinjene procedure. Lokacijski uslovi sadrže sve urbanističke, tehničke i druge uslove i podatke potrebne za izradu idejnog projekta.

Uslove za projektovanje i priključenje na komunalnu, saobraćajnu i drugu infrastrukturu nadležni organ pribavlja od imaoca javnih ovlašćenja u postupku Objedinjene procedure, ukoliko se pomenuti uslovi za projektovanje i priključenje ne mogu utvrditi uvidom u planski dokument.

Sadržinu, način i postupak izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije, prema klasi i nameni objekata, precizno određuje podzakonski akt, i to Pravilnik o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata („Službeni glasnik RS“, br.23/2015). (pre svega čl.42-49).

Bliži uslovi postupka uređeni su odredbama Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure („Službeni glasnik RS“, br.22/2015).

Prema Pravilniku o klasifikaciji objekata („Službeni glasnik RS“, br.22/2015), i prema tabeli iz člana 7. Ovog Pravilnika, priključak na kanalaizacionu mrežu spada u - Cevovodi, komunikacioni i električni vodovi / Kanalizaciona mreža / Javna kanalizaciona mreža / Spoljna kanalizaciona mreža; Klasifikacioni broj: 222311; Kategorija: G (Inženjerski objekat)

U skladu sa članom 11. stav 1. tačka 2. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure („Službeni glasnik RS“, br.22/2015) nadležni organ je dužan da u roku od 5 radnih dana od dana prijema zahteva za njihovo izdavanje prosledi imaocima javnih ovlašćenja (odnosno Zavoda za zaštitu kulture), čije uslove za projektovanje i priključenje treba da pribavi u zavisnosti od klase i namene objekata.

Imalac javnih ovlašćenja ima rok od 15 dana od dana prijema zahteva da tražene uslove za projektovanje i priključenje dostavi nadležnom organu, odnosno 30 dana ako se radi o objektima iz člana 133. zakona.

Po prijemu uslova za projektovanje i priključenje, nadležni organ nastavlja postupanje i dužan je da izda lokacijske uslove u roku od 5 radnih dana od dana dostavljanja uslova za projektovanje i priključenje.

Zakon ne propisuje obavezno pribavljanje informacije o lokaciji. Informacija o lokaciji sadrži podatke o mogućnostima i ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli, odnosno na više katastarskih parcela, na osnovu važećeg planskog dokumenta i može je pribaviti lice koje želi da sazna osnovne informacije o konkretnoj lokaciji, pre izdavanja lokacijskih uslova, odnosno izrade idejnog rešenja koje se podnosi uz zahtev za izdavanje lokacijskih uslova. Postupak izdavanja informacije o lokaciji nije deo objedinjene procedure propisane Zakonom.

Pribavljanje i izdavanje informacije o lokaciji nije deo objedinjene procedure i u skladu sa članom 53. Zakona, ovaj akt izdaje nadležni organ u roku od osam dana od dana podnošenja zahteva. Zakonom nije propisana vrsta dokaza koji se podnose uz zahtev, tako da nadležni organ, u svakom konkretnom slučaju može tražiti od podnosioca dostavljanje dokaza na osnovu kojih je moguće izdati informaciju o lokaciji. Kako je za izdavanje informacije o lokaciji, u najvećem broju slučajeva, potrebna i kopija plana parcele, nema smetnji da nadležni organ traži da podnosilac zahteva dostavi kopiju plana parcele uz zahtev za izdavanje informacije o lokaciji ili da ga nadležni organ pribavi službenim putem.

Uz zahtev za izdavanje lokacijskih uslova podnosilac zahteva dostavlja samo idejno rešenje koje je izrađeno u skladu sa pravilnikom kojim se uređuje sadržina tehničke dokumentacije i dokaz o plaćenoj administrativnoj taksi za podnošenje zahteva. Sve ostale potrebne dokaze, odnosno podatke i dokumentaciju pribavlja nadležni organ po službenoj dužnosti, u ime i za račun investitora. Bliže uređenje postupka izdavanja lokacijskih uslova sadržano je u podzakonskim aktima kojima se uređuju lokacijski uslovi i objedinjena procedura.

Nadležni organ pribavlja dokumentaciju od organa nadležnog za poslove državnog premera i katastra po službenoj dužnosti u ime i za račun investitora – podnosioca zahteva, a troškove pribavljanja snosi podnosilac zahteva. Podnosilac zahteva je u obavezi da nadležnom organu troškove podmiri pre preuzimanja lokacijskih uslova.

Naknada za izdavanje kopije plana naplaćuje se od podnosioca zahteva.

Članom 8 d. stav 3. Zakona propisano je  da je u  okviru rokova propisanih ovim zakonom, nadležni organ  dužan da po službenoj dužnosti, u ime i za račun podnosioca zahteva, pribavlja sve akte, uslove i druga dokumenta, koje izdaju imaoci javnih ovlašćenja, a uslov su za sprovođenje objedinjene procedure.

Iako nadležni organ po službenoj dužnosti pribavlja potrebna akta to radi u ime i za račun posnosioca zahteva. Dakle, troškove pribavljanja kopije plana snosi podnosioc zahteva (lice po čijem zahtevu s e izdaju lokacijski uslovi).

Lokacijski uslovi se izdaju za katastarsku parcelu koja ispunjava uslove za građevinsku parcelu, odnosno za više katastarskih parcela koje zajedno ispunjavaju uslove za građevinsku parcelu. Sva prava i obaveze koja se utvrđuju lokacijskim uslovima, građevinskom i upotrebnom dozvolom, utvrđuju se u odnosu na katastarsku parcelu, odnosno više katastarskih parcela. Formiranje nove katastarske parcele, ako su navedeni vanupravni i upravni akti izdati za više katastarskih parcela, obavezno je do podnošenja zahteva za izdavanje upotrebne dozvole, po uslovima i u postupku koji je propisan čl. 65. i 66. Zakona, koji se odnose na preparcelaciju.

Lokacijski uslovi su javna isprava, a sadržina i forma lokacijskih uslova propisana je Uredbom o lokacijskim uslovima i protiv istih se može izjaviti prigovor u skladu sa Uredbm i Zakonom. pri tome je važno napomenuti da se lokacijski uslovi  ne izdaju u formi rešenja.

To praktično znači da ako  investitor želi da gradi objekat za koji će biti potrebni priključci na komunalnu i drugu infrastrukturu, mora da pribavi lokacijske uslove kako bi se informisao da li postoje uslovi za priključak. Primer za ovu situaciju može biti izgradnja garaže, odnono pomoćnog objekta, koji se grade u skladu sa članom 145. Zakona, a koji se priključuju na elektro, odnosno vodovodnu i kanalizacionu mrežu. Lokacijski uslovi se izdaju u objedinjenoj proceduri.

Poveravanje ovih poslova nije moguće, jer zakon ne predviđa mogućnost poveravanja poverenih poslova.

Ako na teritoriji opštine nije ustrojen katastar podzemnih vodova, nadležni organ po službenoj dužnosti, u objedinjenoj proceduri, pribavlja od nadležne službe za katastar nepokretnosti potvrdu da ne postoji katastar podzemnih vodova i ukoliko su ispunjeni drugi zakonom propisani uslovi, nastavlja postupak i izdaje lokacijske uslove.

Ako je po zahtevu za izdavanje lokacijskih uslova potrebno pribaviti vodne uslove, prilikom postupanja u skladu sa članom 11. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure (''Službeni glasnik Republike Srbije'', broj 22/2015), pored propisane dokumentacije nadležni organ će dostaviti i informaciju o lokaciji imaocu javnih ovlašćenja. Informacija o lokaciji pribavlja se službenim putem, a najčešće je organ koji postupa u ovoj fazi objedinjene procedure istovremeno i organ nadležan za izdavanje informacije o lokaciji, te će je on i izdati, u skladu sa Zakonom, a troškove izdavanja iskazati kao stvarni trošak, koji dospeva za plaćanje najkasnije prilikom preuzimanja lokacijskih uslova.

Za izdavanje lokacijskih uslova, građevinske i upotrebne dozvole propisan je rok za izdavanje od 5 radnih dana. Ostali rokovi utvrđeni Zakonom, ako nije posebno navedeno da se radi o radnim danima, računaju se kalendarski.

Članom 8đ Zakona nije predviđeno je da se na zaključak može izjaviti žalba, već prigovor. Naime, ako nisu ispunjeni formalni uslovi za dalje postupanje po zahtevu (za izdavanje, odnosno izmenu građevinske dozvole i upotrebne dozvole), nadležni organ zahtev odbacuje zaključkom, u roku od pet radnih dana od dana podnošenja zahteva, uz navođenje svih nedostataka.

Protiv navedenog zaključka podnosilac zahteva može izjaviti prigovor opštinskom, odnosno gradskom veću, u roku od tri dana od dana dostavljanja.

Ako je navedeni zaključak donelo ministarstvo nadležno za poslove urbanizma i građevinarstva, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine, prigovor se izjavljuje Vladi Republike Srbije, odnosno izvršnom veću autonomne pokrajine.

Ako podnosilac zahteva u roku od 10 dana od prijema zaključka, a najkasnije 30 dana od dana njegovog objavljivanja na internet stranici nadležnog organa, podnese nov, usaglašen, zahtev i otkloni sve nedostatke, ne dostavlja se dokumentacija podneta uz zahtev koji je odbačen, niti se ponovo plaća administrativna taksa.

Bliži uslovi postupka uređeni su odredbama Pravilnika o načinu, postupku i rokovima sprovođenja objedinjene procedure (članovi 17., 24., 43., i drugi).

Napominjemo da se prilikom nesaglasnosti rokova propisanim drugim, posebnim zakonima, primenjuju odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, obzirom da je članom 134[s3],  propisano da se odredbe drugih zakona kojima se na drugačiji način uređuju pitanja koja su predmet uređivanja ovog zakona neće primenjivati, osim zakona i propisa kojima se uređuje zaštita životne sredine. Rokovi za postupanje imalaca javnih ovlašćenja su jasno utvrđeni u ZPI, kao i u podzakonskim aktima koji su na osnovu njega doneti. Takođe, napominjemo da obračun naknade za izdavanje uslova za projektovanje i priključenje na osnovu sati provedenih na terenu, odnosno sličnih elemenata, nije u suprotnosti sa ZPI, koji upravo predviđa da iznos naknade mora biti u skladu sa stvarnih troškovima radnji koje preduzimaju imaoci javnih ovlašćenja.

Pitanje ko vrši obračun, ko prati izvršenje obaveze plaćanja, kod koga se čuvaju dostavljena sredstva obezbeđenja u slučaju plaćanja doprinosa na rate, ko se stara o prinudnoj naplati i sl. su pitanja unutrašnje organizacije jedinice lokalne samouprave. Ovi poslovi se mogu obavljati unutar jednog ili više organa, organizacija, odnosno preduzeća unutar jedinice lokalne samouprave.

Studija opravdanosti se izrađuje samo za projekte koji se finansiraju sredstvima iz budžeta. Navedeno proizlazi iz odredbe člana 111. stav 1. Zakona, kojom je propisano da se pre početka izrade tehničke dokumentacije za građenje objekta iz člana 133. Zakona, za koje građevinsku dozvolu izdaje nadležno ministarstvo, odnosno autonomna pokrajina, a koji se finansiraju sredstvima iz budžeta obavljaju prethodni radovi na osnovu čijih rezultata se izrađuje prethodna studija opravdanosti i studija opravdanosti, odnosno odredbe člana 114. stav 1. kojom je propisano da se studijom opravdanosti određuje naročito prostorna, ekološka, društvena, finansijska, tržišna i ekonomska opravdanost investicije za izabrano rešenje, razrađeno idejnim projektom, na osnovu koje se donosi odluka o opravdanosti ulaganja, za projekte koji se finansiraju sredstvima iz budžeta.

U skladu sa članom 15. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure (''Službeni glasnik Republike Srbije'', broj 22/2015), ukoliko je pravo svojine ili drugo pravo na zemljištu ili objektu, koje se smatra odgovarajućim pravom u smislu Zakona, upisano u evidenciju nepokretnosti i prava, investitor ne podnosi taj dokaz, već ga nadležni organ pribavlja službenim putem. U zahtevu za izdavanje građevinsk dozvole potrebno je, na propisanom obrascu u rubrici Đ)''PRILOZI UZ ZAHTEV'', u koloni''drugi dokazi'' navesti da je pravo upisano u javnoj knjizi ili je uspostavljeno zakonom.

Kontrola glavnog projekta, prema ranije važećem Zakonu o planiranju i izgradnji i kontrola izvoda iz projekta za građevinsku dozvolu, u skladu sa izmenama tog zakona iz decembra 2014. Godine,  su  potpuno dva različita postupka.

Član  8đ ZPI propisuje da tokom sprovođenja objedinjene procedure nadležni organ isključivo vrši proveru ispunjenosti formalnih uslova za izgradnju i ne upušta se u ocenu tehničke dokumentacije, niti ispituje verodostojnost dokumenata koje pribavlja u toj proceduri, već lokacijske uslove i građevinsku dozvolu izdaje, a prijavu radova potvrđuje, u skladu sa aktima i drugim dokumentima koje je pribavio u skladu sa članom 8b Zakona (u okviru objedinjene procedure). Taj član otklanja rizik nepotrebnih "provera", koje su se u praksi vršile u vezi sa glavnim projektom, bez obzira što projekte izrađuju i kontrolišu lica koja poseduju adekvatne licence i bez obzira što se vršenjem tih provera ne izdaju nikakve dodatne garancije investitorima, niti trećim licima. Takođe, ovim članom precizirane su odredbe o odgovornosti projektanta koji je izradio i potpisao tehničku dokumentaciju, vršioca tehničke kontrole i investitora.

U odnosu na izneto, provera da li su podaci navedeni u izvodu iz projekta, koji je sastavni deo zahteva za izdavanje građevinske dozvole, u skladu sa izdatim lokacijskim uslovima, predstavlja jedino odstupanje od vršenja isključivo provere ispunjenosti formalnih uslova za izgradnju, jer obuhvata proveru sadržajne saglasnosti izvoda iz projekta sa lokacijskim uslovima. Ipak, znatno sužen i formalizovan sadržaj izvoda iz projekta, čini tu proveru mnogo sličnijom proveri ispunjenosti formalnih uslova,  nego proveri sadržaja glavnog projekta, u skladu sa ranije važećim zakonom.

Nadležni organ, u skladu sa odredbama Pravilnika o objedinjenoj proceduri, bez odlaganja potvrđuje prijavu radova i priložene dokumentacije. Ako je rešenjem o građevinskoj dozvoli predviđeno plaćanje doprinosa na rate, nadležni organ pre prijave radova proverava ispravnost dostavljenog sredstva obezbeđenja.Takođe, Pravilnikom o objedinjenoj proceduri je propisano da nadležni organ bez odlaganja potvrđuje prijem izjave o završetku izrade temelja.

Ovo pitanje je uređeno članom 30. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure (''Službeni glasnik Republike Srbije'', broj 22/2015), odnosno, po pravnosnažnosti rešenja iz člana 145. Zakona, najkasnije osam dana pre početka izvođenja radova, investitor vrši prijavu radova nadležnom organu, uz dostavljanje propisanih dokaza.

U skladu sa članom 8đ, nadležni organ postupa u granicama svojih ovlašćenja, dakle, isključivo vrši proveru ispunjenosti formalnih uslova za izgradnju i ne upušta se u ocenu tehničke dokumentacije, niti ispituje verodostojnost dokumenata koje pribavlja u objedinjenoj proceduri. Po dobijanju zahteva, nadležni organ, u skladu sa čl. 7. i 8. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure (''Službeni glasnik Republike Srbije'', broj 22/2015) proverava ispunjenost formalnih uslova. Pored navedenih, primenjuju se i čl. 27. i  28. Pravilnika. U konkretnom slučaju, nadležni organ će odbaciti zahtev, uz navođenje svih nedostataka.

Ako nisu ispunjeni formalni uslovi za dalje postupanje po zahtevu, nadležni organ zahtev odbacuje zaključkom, u roku od pet radnih dana od dana podnošenja zahteva, uz navođenje svih nedostataka.

Zakon ne propisuje posebne uslove u pogledu stručne spreme registratora, odnosno registrator ne mora biti pravnik po obrazovanju.

Članom 51a Zakona nije  izričito predviđena obaveza imenovanja glavnog urbaniste. Svaka jedinica lokalne samouprave će na osnovu svojih potreba odlučiti da li će imenovati glavnog urbanistu. Iz razloga celishodnosti može se dopustiti i mogućnost da tu funkciju za više opština vrši jedno lice.

Navedeni uslovi nisu propisani Zakonom, odnosno podzakonskim aktima. Nije propisano da registrator mora biti pravnik po obrazovanju. U dosadašnoj praksi su za registratora imenovani i diplomirani inženjeri arhitekture, na primer.

Rok za obrazovanje organizacionih jedinica za sprovođenje objedinjene procedure u okviru nadležnog organa je 01.03.2015. godine, obzirom da je članom 132[s3], stav 1. Zakona, predviđeno da se odredbe člana 8, člana 8b, člana 8d, člana 8đ, kojima je uređena objedinjena procedura, primenjuju od 1. marta 2015. godine.