Oblast: Dokumenti prostornog i urbanističkog planiranja

Indeks izgrađenosti parcele definisan je članom 2. tačka 14) Zakona o planiranju i izgradnji, i to kao odnos (količnik) bruto razvijene građevinske površine izgrađenog ili planiranog objekta i ukupne površine građevinske parcele. Citirana definicija podrazumeva da je objekat izgrađen u skladu sa pravilima građenja utvrđenim planskim dokumentom kojim je obuhvaćena predmetna građevinska parcela.

Članom 31. stav 1. tačka 4) Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da pravila građenja u planskom dokumentu sadrže, između ostalog, položaj objekata u odnosu na regulaciju i u odnosu na granice građevinske parcele.

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, nejasno je na koji način erkeri objekta mogu da obuhvataju površinu van granica građevinske parcele. Ukoliko je ipak reč o objektu koji je izgrađen u skladu sa pravilima građenja utvrđenim planskim dokumentom kojim je obuhvaćena predmetna građevinska parcela, čiji erkeri prevazilaze granice građevinske parcele, prilikom izračunavanja indeksa izgrađenosti parcele uzima se u obzir bruto razvijena površina izgrađenog objekta u celosti (na način definisan članom 2. tačka 12. Zakona o planiranju i izgradnji).

Veličina podruma nije regulisana odredbama Zakona o planiranju i izgradnji i podzakonskih akata donetih na osnovu tog Zakona, već tehničkom dokumentacijom za izgradnju predmetnog objekta.

Članom 130. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da je organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole dužan da trajno čuva jedan originalni primerak dokumentacije na osnovu koje je izdata građevinska dozvola, odnosno primerak tehničke dokumentacije za izgradnju tog objekta. U stavu 2. istog člana propisano je da je investitor dužan da trajno čuva jedan originalni ili na propisan način kompletiran primerak tehničke dokumentacije na osnovu koje je izdata građevinska dozvola sa svim izmenama i dopunama izvršenim u toku građenja i svim detaljima za izvođenje radova.

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, primerak tehničke dokumentacije na osnovu koje je izdata građevinska dozvola za izgradnju predmetnog objekta možete potražiti kod organa koji je izdao konkretnu građevinsku dozvolu, kao i kod investitora tog objekta.

Članom 31. stav 1. tačka 1) Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da pravila građenja u planskom dokumentu, između ostalog, sadrže vrstu i namenu odnosno kompatibilne namene objekata koji se mogu graditi u pojedinačnim zonama pod uslovima utvrđenim planskim dokumentom, odnosno klasu i namenu objekata čija je izgradnja zabranjena u tim zonama.

Imajući to u vidu, podatak o klasi i nameni objekata čija je izgradnja zabranjena u određenoj zoni možete dobiti uvidom u planski dokument kojim je obuhvaćena predmetna parcela.

Članom 31. stav 1. tačka 4) Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da pravila građenja u planskom dokumentu, između ostalog, sadrže najveći dozvoljeni indeks zauzetosti ili izgrađenosti građevinske parcele.

Imajući to u vidu, inicijativu za izmenu (povećanje) najvećeg dozvoljenog indeksa zauzetosti ili izgrađenosti građevinske parcele možete pokrenuti kod nadležnog organa koji je doneo planski dokument kojim je obuhvaćena predmetna građevinska parcela.

Članom 78. stav 2. tačka 3) Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade dokumenata prostornog i urbanističkog planiranja propisano je da tekstualni deo elaborata geodetskog obeležavanja sadrži, između ostalog, saglasnost nadležnog organa da je građevinska parcela u skladu sa uslovima utvrđenim u planskom dokumentu. Ukoliko je nadležni organ utvrdio da deo katastarske parcele ne ispunjava uslov u pogledu planskog dokumenta, spajanje susednih katastarskih parcela nije moguće na način kako je predviđeno elaboratom geodetskih radova.

Imajući to u vidu, spajanje katastarskih parcela u skladu sa čl. 77 – 78. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade dokumenata prostornog i urbanističkog planiranja moguće je samo ukoliko se iz postupka spajanja izdvoji deo parcele koji nije u skladu sa uslovima utvrđenim u planskom dokumentu. Obrazovanje većeg broja katastarskih parcela na jednoj katastarskoj parceli vrši se u postupku parcelacije.

Članom 31. stav 1. tačka 3) Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da pravila građenja u planskom dokumentu, između ostalog, sadrže položaj objekata u odnosu na regulaciju i u odnosu na granice građevinske parcele.

Imajući to u vidu položaj objekata u odnosu na regulaciju i u odnosu na granice građevinske parcele određuje se isključivo planskim dokumentom kojim je obuhvaćena predmetna građevinska parcela.

Izjašnjenje komšije u vezi sa položajem objekta u odnosu na regulaciju i u odnosu na granice građevinske parcele nije relevantno.

Članom 57. stav 4. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da, ukoliko je planskim dokumentom predviđena izrada urbanističkog projekta, ili je urbanistički projekat izrađen po zahtevu investitora, lokacijski uslovi se izdaju na osnovu tog planskog dokumenta i urbanističkog projekta.

Ukoliko važeći planski dokument i urbanistički projekat ne sadrže mogućnosti, ograničenja i uslove za izgradnju objekata, odnosno sve uslove za priključenje na komunalnu, saobraćajnu i ostalu infrastrukturu, nadležni organ te uslove pribavlja po službenoj dužnosti, o trošku podnosioca zahteva, od imalaca javnih ovlašćenja, saglasno članu 54. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji.

Članom 31. stav 1. tačka 2) Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da pravila građenja u planskom dokumentu, između ostalog, sadrže uslove za parcelaciju, preparcelaciju i formiranje građevinske parcele, kao i minimalnu i maksimalnu površinu građevinske parcele.

Imajući to u vidu, podatak o minimalnoj površini građevinske parcele možete dobiti uvidom u planski dokument kojim je obuhvaćena predmetna parcela.

Članom 31. stav 1. tač. 3 - 5) Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da pravila građenja u planskom dokumentu, između ostalog, sadrže položaj objekata u odnosu na regulaciju i u odnosu na granice građevinske parcele, kao i najveću dozvoljenu visinu ili spratnost objekata.

Imajući to u vidu, podatak o položaju objekta u odnosu na granicu građevinske parcele, kao i o najvećoj dozvoljenoj visini ili spratnosti objekta, možete dobiti uvidom u planski dokument kojim je obuhvaćena predmetna parcela.

Ukoliko je urbanističkim uslovima utvrđeno da je na parceli moguća izgradnja slobodno stojećeg objekta (u jednini), nije moguće izgraditi još jedan objekat, već bi bilo neophodno srušiti postojeći objekat i umesto njega izgraditi novi.

Članom 31. stav 1. tačka 1) Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da pravila građenja u važećem planskom dokumentu, između ostalog, sadrže vrstu i namenu odnosno kompatibilne namene objekata koji se mogu graditi u pojedinačnim zonama pod uslovima utvrđenim planskim dokumentom, odnosno klasu i namenu objekata čija je izgradnja zabranjena u tim zonama.

Imajući u vidu citiranu odredbu Zakona o planiranju i izgradnji, podatak o tome da li je zabranjena izgradnja određene klase i namene objekta u konkretnoj zoni, možete saznati uvidom u važeći planski dokument kojim je obuhvaćena parcela na kojoj je predviđena gradnja predmetnog objekta.

Članom 53. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da informacija o lokaciji sadrži podatke o mogućnostima i ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli, odnosno na više katastarskih parcela na osnovu planskog dokumenta.

Saglasno citiranoj odredbi Zakona o planiranju i izgradnji, ukoliko je važećim planskim dokumentom (planom generalne regulacije) predviđeno da je u cilju izvođenja predmetnih radova neophodno izraditi plan detaljne regulacije, nesporno je da takva obaveza postoji, odnosno da je utemeljena u odredbama Zakona.

Napominjemo da Stranica nije namenjena za davanje pravnih saveta, kao ni za instrukcije za postupanje u konkretnim slučajevima.

Članom 63. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da organ jedinice lokalne samouprave nadležan za poslove urbanizma potvrđuje da urbanistički projekat nije u suprotnosti sa važećim planskim dokumentom i Zakonom i podzakonskim aktima donetim na osnovu Zakona. U stavu 2. istog člana propisano je da, pre potvrđivanja urbanističkog projekta, organ nadležan za poslove urbanizma organizuje javnu prezentaciju urbanističkog projekta u trajanju od sedam dana.

Odredbama Zakona o planiranju i izgradnji nije propisana obaveza pregleda urbanističkog projekta pre održavanja javne prezentacije.

Članom 31. stav 1. tačka 2) Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da pravila građenja u važećem planskom dokumentu sadrže, između ostalog, uslove za parcelaciju, preparcelaciju i formiranje građevinske parcele, kao i minimalnu i maksimalnu površinu građevinske parcele.

U skladu sa tim, podatak o minimalnoj površini građevinske parcele možete pronaći u planskom dokumentu kojim je obuhvaćena parcela na kojoj planirate izgradnju.

Članom 31. stav 1. tač. 3) i 5) Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da pravila građenja u planskom dokumentu, između ostalog, sadrže položaj objekata u odnosu na regulaciju i u odnosu na granice građevinske parcele, kao i najveću dozvoljenu visinu ili spratnost objekata.

Imajući to u vidu, podatak o položaju objekata u odnosu na regulaciju i u odnosu na granice građevinske parcele, kao i o najvećoj dozvoljenoj visini ili spratnosti objekta možete dobiti uvidom u planski dokument kojim je obuhvaćena predmetna građevinska parcela. Planski dokument ne sadrži podatke o dozvoljenim dimenzijama prozora na objektu.

Članom 31. stav 1. tačka 3) Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da pravila građenja u planskom dokumentu, između ostalog, sadrže položaj objekata u odnosu na regulaciju i u odnosu na granice građevinske parcele. S obzirom na činjenicu da pravilima građenja u planskom dokumentu mora biti propisana minimalna udaljenost objekta u odnosu na granice građevinske parcele, nejasno je na koji način je moguće da dve kuće imaju zajednički zid.

Kada je reč o eventualnoj naknadi štete, predmetna materija nije regulisana odredbama Zakona o planiranju i izgradnji i podzakonskih akata donetih na osnovu tog Zakona, već Zakona o obligacionim odnosima.

1. Prilikom razmatranja zahteva za izdavanje rešenja o odobrenju izvođenja radova za promenu namene objekta nadležni organ postupa u skladu sa članom 29. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. U stavu 2. tačka 1) navedenog člana propisano je da nadležni organ, između ostalog, proverava i usklađenost zahteva sa planskim dokumentom, odnosno separatom.

2. Saglasno članu 53. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji, lokacijski uslovi se izdaju za izgradnju, odnosno dogradnju objekata za koje se izdaje građevinska dozvola, kao i za objekte koji se priključuju na komunalnu i drugu infrastrukturu. Članom 2. stav 2. Uredbe o lokacijskim uslovima propisano je da se lokacijski uslovi se ne izdaju za izvođenje radova na investicionom održavanju objekta i uklanjanju prepreka za osobe sa invaliditetom, radove kojima se ne menja spoljni izgled, ne povećava broj funkcionalnih jedinica i kapacitet instalacija, adaptaciju, sanaciju, građenje zidanih ograda, kao i u svim ostalim slučajevima izvođenja radova kojima se ne vrši priključenje na komunalnu infrastrukturu odnosno ne menjaju kapaciteti i funkcionalnost postojećih priključaka na infrastrukturnu mrežu. Imajući u vidu odredbe citiranih propisa, za izvođenje radova na promeni namene objekta potrebno je pribaviti lokacijske uslove, ukoliko se vrši priključenje na komunalnu infrastrukturu ili se menjaju kapaciteti i funkcionalnost postojećih priključaka na infrastrukturnu mrežu. U suprotnom, nije potrebno pribavljati lokacijske uslove.

Članom 31. stav 1. tačka 2) Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da pravila građenja u planskom dokumentu, između ostalog, sadrže uslove za parcelaciju, preparcelaciju i formiranje građevinske parcele, kao i minimalnu i maksimalnu površinu građevinske parcele.

Imajući to u vidu, podatak o minimalnoj površini građevinske parcele možete dobiti uvidom u planski dokument kojim je obuhvaćena predmetna građevinska parcela.

Ukoliko regulacionim planom nije dozvoljena gradnja na predmetnoj parceli, jedini način da se takva situacija promeni je eventualna izmena planskog dokumenta kojim je predmetna parcela obuhvaćena. Prostorni plan jedinice lokalne samouprave donosi nadležni organ jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji se nalazi predmetna parcela.  

Članom 57. st. 1 – 3. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se lokacijski uslovi izdaju na osnovu važećeg planskog dokumenta. U stavu 5. istog člana regulisano je da, ukoliko je za područje, na kome se nalazi katastarska parcela za koju je podnet zahtev za izdavanje lokacijskih uslova, predviđena obaveza dalje planske razrade (odnosno izrade plana detaljne regulacije), a takav planski dokument nije donet u roku propisanom članom 27. stav 6. Zakona, lokacijski uslovi izdaju se na osnovu podzakonskog akta kojim se uređuju opšta pravila parcelacije, uređenja i građenja, i na osnovu postojećeg planskog dokumenta koji sadrži regulacionu liniju.

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnju, ukoliko je za područje, na kome se nalazi katastarska parcela za koju je podnet zahtev za izdavanje lokacijskih uslova, predviđena obaveza dalje planske razrade, a planski dokument nije donet u propisanom roku, lokacijski uslovi izdaju se na osnovu Pravilnika o opštim pravilima za parcelaciju, regulaciju i izgradnju i postojećeg planskog dokumenta koji sadrži regulacionu liniju. Ukoliko je planski dokument donet, lokacijski uslovi izdaju se na osnovu tog planskog dokumenta.

Članom 30. stav 1. tačka 2) Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da pravila uređenja u planskom dokumentu, između ostalog, sadrže urbanističke i druge uslove za uređenje i izgradnju površina i objekata javne namene i mreže saobraćajne i druge infrastrukture, kao i uslove za njihovo priključenje.

Imajući to u vidu, podatak o urbanističkim i drugim uslovima za konkretnu parcelu možete dobiti uvidom u planski dokument kojim je obuhvaćena predmetna građevinska parcela.

Članom 31. stav 1. tač. 3) i 5) Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da pravila građenja u planskom dokumentu, između ostalog, sadrže položaj objekata u odnosu na regulaciju i u odnosu na granice građevinske parcele, kao i najveću dozvoljenu visinu ili spratnost objekata.

Imajući to u vidu, podatak o najvećoj dozvoljenoj spratnosti objekta, kao i o položaju objekta u odnosu na granice građevinske parcele možete dobiti uvidom u planski dokument kojim je obuhvaćena predmetna građevinska parcela.

Članom 53. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da informacija o lokaciji sadrži podatke o mogućnostima i ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli, odnosno na više katastarskih parcela na osnovu planskog dokumenta. Informaciju o lokaciji izdaje organ nadležan za izdavanje lokacijskih uslova u roku od osam dana od dana podnošenja zahteva, uz naknadu stvarnih troškova izdavanja te informacije.

Saglasno citiranim odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, u cilju dobijanja tražene informacije možete se obratiti organu jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji je planirana izgradnja predmetnog objekta, radi izdavanja informacije o lokaciji.

Članom 53. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da informacija o lokaciji sadrži podatke o mogućnostima i ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli, odnosno na više katastarskih parcela na osnovu planskog dokumenta. Informaciju o lokaciji izdaje organ nadležan za izdavanje lokacijskih uslova u roku od osam dana od dana podnošenja zahteva, uz naknadu stvarnih troškova izdavanja te informacije.

Saglasno citiranim odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, u cilju dobijanja tražene informacije možete se obratiti organu jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji je planirana izgradnja predmetnog objekta, radi izdavanja informacije o lokaciji.

Članom 31. stav 1. tačka 4) Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da pravila građenja u planskom dokumentu, između ostalog, sadrže najveći dozvoljeni indeks zauzetosti ili izgrađenosti građevinske parcele. Imajući to u vidu, podatak o najvećem dozvoljenom procentu zauzetosti, odnosno izgrađenosti građevinske parcele možete dobiti uvidom u planski dokument kojim je obuhvaćena predmetna građevinska parcela.

Pitanje nije jasno formulisano. Prema ZPI član. 2, stav. 1 pod 10) građevinska linija jeste linija na, iznad i ispod površine zemlje i vode do koje je dozvoljeno građenje osnovnog gabarita objekta. Planom mogu posebno biti definisana rastojanja podzemne i nadzemne građevinske linije, kao i različito definisane građevinske linije za različite namene objekata/delova objekata.

Iz navedene formulacije “rastojanje GL i RL za objekte u okviru kojih je garaza ulicnog fronta je 6m” moglo bi se zaključiti da se rastojanje od 6m odnosi na ceo objekat u okviru koga je garaža, odnosno da je potrebno “povući” celu zgradu na 6m od regulacione linije, ali da bi se dao precizan odgovor bilo bi potrebno izvršiti uvid u kompletnu formulaciju iz plana koja definiše položaj građevinskih linija, kao i u situacioni prikaz objekta na parceli.

Članom 31. stav 1. tač. 4 – 5) Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da pravila građenja u planskom dokumentu, između ostalog, sadrže najveći dozvoljeni indeks zauzetosti ili izgrađenosti građevinske parcele i najveću dozvoljenu visinu ili spratnost objekata. Imajući to u vidu, podatak o najvećem dozvoljenom procentu zauzetosti, odnosno izgrađenosti građevinske parcele, kao i o najvećoj dozvoljenoj visini ili spratnosti objekta možete dobiti uvidom u planski dokument kojim je obuhvaćena predmetna građevinska parcela.

Članom 31. stav 1. tačka 1) Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da pravila građenja u planskom dokumentu, između ostalog, sadrže vrstu i namenu odnosno kompatibilne namene objekata koji se mogu graditi u pojedinačnim zonama pod uslovima utvrđenim planskim dokumentom, odnosno klasu i namenu objekata čija je izgradnja zabranjena u tim zonama. Imajući to u vidu, podatak o klasi i nameni objekata čija je izgradnja zabranjena u toj zoni možete dobiti uvidom u planski dokument kojim je obuhvaćena predmetna građevinska parcela.

Saglasno članu 53. Zakona o planiranju i izgradnji, informacija o lokaciji sadrži podatke o mogućnostima i ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli, odnosno na više katastarskih parcela na osnovu planskog dokumenta. Imajući u vidu citiranu zakonsku definiciju, ukoliko je došlo do promene stanja po pitanju katastarskih parcela obuhvaćenih informacijom o lokaciji, prethodno izdata informacija o lokaciji više nije važeća.

Članom 31. stav 1. tačka 3) Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da pravila građenja u planskom dokumentu, između ostalog, sadrže položaj objekata u odnosu na regulaciju i u odnosu na granice građevinske parcele. Imajući to u vidu, podatak o minimalnoj udaljenosti objekata u odnosu na regulaciju i u odnosu na granice građevinske parcele možete dobiti uvidom u važeći planski dokument kojim je obuhvaćena predmetna građevinska parcela.

Članom 57. st. 1 – 3. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se lokacijski uslovi izdaju na osnovu važećeg planskog dokumenta. U stavu 5. istog člana regulisano je da, ukoliko je za područje, na kome se nalazi katastarska parcela za koju je podnet zahtev za izdavanje lokacijskih uslova, predviđena obaveza dalje planske razrade (odnosno izrade plana detaljne regulacije), a takav planski dokument nije donet u roku propisanom članom 27. stav 6. Zakona, lokacijski uslovi izdaju se na osnovu podzakonskog akta kojim se uređuju opšta pravila parcelacije, uređenja i građenja, i na osnovu postojećeg planskog dokumenta koji sadrži regulacionu liniju.

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnju, lokacijski uslovi izdaju se na osnovu Pravilnika o opštim pravilima za parcelaciju, regulaciju i izgradnju i postojećeg planskog dokumenta koji sadrži regulacionu liniju samo u slučaju kada je za područje, na kome se nalazi katastarska parcela za koju je podnet zahtev za izdavanje lokacijskih uslova, predviđena obaveza dalje planske razrade (odnosno izrade plana detaljne regulacije), a takav planski dokument nije donet u propisanom roku. U ostalim slučajevima, lokacijski uslovi izdaju se na osnovu važećeg planskog dokumenta.

Članom 29. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da su sastavni delovi planskih dokumenata (prostornog plana područja posebne namene, prostornog plana jedinice lokalne samouprave i urbanističkih planova pravila uređenja, pravila građenja i grafički deo. Članom 31. stav 1. tačka 3) istog Zakona regulisano je da pravila građenja, kao sastavni deo planskog dokumenta, sadrže (između ostalog) položaj objekata u odnosu na regulaciju i u odnosu na granice građevinske parcele.

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, podatak o položaju pomoćnih objekata u odnosu na regulaciju i u odnosu na granice građevinske parcele možete pronaći uvidom u važeći planski dokument kojim je obuhvaćen predmetni objekat.

Članom 57. stav 4. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da, ukoliko je planskim dokumentom predviđena izrada urbanističkog projekta, ili je urbanistički projekat izrađen po zahtevu investitora, lokacijski uslovi se izdaju na osnovu tog planskog dokumenta i urbanističkog projekta.

Saglasno citiranoj odredbi Zakona, ukoliko je planskim dokumentom za određenu katastarsku parcelu  predviđena izrada urbanističkog projekta, lokacijski uslovi za tu parcelu izdaju se na osnovu važećeg planskog dokumenta i urbanističkog projekta.

Članom 61. stav 2. i 3. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se urbanističkim projektom za urbanističko-arhitektonsku razradu lokacije može utvrditi promena i precizno definisanje planiranih namena u okviru planom definisanih kompatibilnosti, prema proceduri za potvrđivanje urbanističkog projekta utvrđenoj Zakonom. Promena i precizno definisanje planiranih namena dozvoljena je kada je planom predviđena bilo koja od kompatibilnih namena.

U skladu sa tim, mišljenja smo da je promena namene urbanističkim planom moguća, pod uslovom da je planom predviđena bilo koja od kompatibilnih namena. 

Saglasno članu 57. Zakona o planiranju i izgradnji, lokacijski uslovi izdaju se na osnovu važećeg planskog dokumenta. Članom 31. stav 1. tačka 3) Zakona regulisano je da pravila građenja planskog dokumenta sadrže, između ostalog, položaj objekata u odnosu na regulaciju i u odnosu na granice građevinske parcele.

Izuzetak od navedenog pravila propisan je članom 57. stav 5. Zakona o planiranju i izgradnji, kojim je propisano da, ukoliko je za područje, na kome se nalazi katastarska parcela za koju je podnet zahtev za izdavanje lokacijskih uslova, predviđena obaveza dalje planske razrade, a takav planski dokument nije donet u roku propisanom članom 27. stav 6. Zakona, lokacijski uslovi izdaju se na osnovu podzakonskog akta kojim se uređuju opšta pravila parcelacije, uređenja i građenja, i na osnovu postojećeg planskog dokumenta koji sadrži regulacionu liniju.

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, odredbe Pravilnika o opštim pravilima za parcelizaciju, regulaciju i izgradnju predstavljaju osnov za izdavanje lokacijskih uslova samo ukoliko ukoliko je za područje, na kome se nalazi katastarska parcela za koju je podnet zahtev za izdavanje lokacijskih uslova, predviđena obaveza dalje planske razrade, a takav planski dokument nije donet u propisanom roku. Ukoliko je za predmetnu katastarsku parcelu donet odgovarajući planski dokument, lokacijski uslovi izdaju se samo na osnovu tog planskog dokumenta.

Članom 31. stav 1. tačka 4) Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da pravila građenja u planskom dokumentu, između ostalog, sadrže najveći dozvoljeni indeks zauzetosti ili izgrađenosti građevinske parcele. Imajući to u vidu, podatak o najvećem dozvoljenom procentu zauzetosti, odnosno izgrađenosti građevinske parcele možete dobiti uvidom u planski dokument kojim je obuhvaćena predmetna građevinska parcela.

Članom 83. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se građevinsko zemljište koristi prema nameni određenoj planskim dokumentom, na način kojim se obezbeđuje njegovo racionalno korišćenje, u skladu sa zakonom. U skladu sa tim, potrebno je izvršiti uvid u planski dokument, odnosno utvrditi koja namena je utvrđena u planskom dokumentu. Izmena načina korišćenja građevinskog zemljišta je moguća, uz prethodnu odgovarajuću izmenu planskog dokumenta kojim je obuhvaćeno to zemljište.

Stranica ne raspolaže podatkom o ukupnom iznosu taksi i naknada koje je potrebno platiti za izdavanje rešenja o odobrenju izvođenja radova.

Pravila građenja definišu se planskim dokumentom za predmetnu katastarsku parcelu, u skladu sa članom 31. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji.

Mogućnost predviđanja pojedinih tehničkih rešenja prilikom nadgradnje objekta zavisi od pravila građenja planskog dokumenta koji obuhvata katastarsku parcelu na kojoj se predmetni objekat nalazi. U skladu sa tim, moguće je predvideti svako tehničko rešenje koje je u skladu sa odredbama predmetnog planskog dokumenta, pri čemu u tom slučaju nije potrebno pribavljati saglasnost vlasnika drugog (susednog) objekta.  

Saglasno članu 62. Zakona o planiranju i izgradnji, urbanistički projekat može da izrađuje isključivo privredno društvo, odnosno drugo pravno lice ili preduzetnik, koji su upisani u odgovarajući registar za izradu urbanističkih planova i izradu tehničke dokumentacije. 

U Vašem pitanju nije precizirano da li je reč o uređajnoj osnovi za selo. Ukoliko se pitanje odnosi na uređajnu osnovu za selo, ukazujemo na odredbe člana 20a stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji, kojim je propisano da, kada se uređajna osnova za selo izrađuje pre ili nakon donetog prostornog plana njihova izrada i donošenje se vrši u skladu sa odredbama Zakona koje se odnose na izradu i donošenje urbanističkog plana.

Članom 26. tačka 9) Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da plan generalne regulacije, koji predstavlja vrstu urbanističkog plana, sadrži lokacije za koje se obavezno izrađuje urbanistički projekat, odnosno raspisuje konkurs. Ista odredba odnosi se i na plan detaljne regulacije (član 28. stav 1. tačka 8) Zakona).

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, u slučaju iz člana 20a stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji, uređajna osnova za selo sadrži lokacije za koje se obavezno izrađuje urbanistički projekat, odnosno raspisuje konkurs.

Članom 33. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisanio je da dokumenti prostornog i urbanističkog planiranja moraju biti usklađeni, tako da dokument užeg područja mora biti u skladu sa dokumentom šireg područja. U skladu sa citiranom odredbom Zakona, ukoliko je planskim dokumentom šireg područja definisana maksimalna spratnost P+1 +Pk, dokumentom užeg područja (planom detaljne regulacije) nije moguće predvideti spratnost P+2+Pk.

Članom 61. stav 2. i 3. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se urbanističkim projektom za urbanističko-arhitektonsku razradu lokacije može utvrditi promena i precizno definisanje planiranih namena u okviru planom definisanih kompatibilnosti, prema proceduri za potvrđivanje urbanističkog projekta utvrđenoj Zakonom. Promena i precizno definisanje planiranih namena dozvoljena je kada je planom predviđena bilo koja od kompatibilnih namena.

Saglasno citiranim odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, mišljenja smo da je promena namene urbanističkim planom moguća, pod uslovom da je planom predviđena bilo koja od kompatibilnih namena. 

Članom 29. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da su sastavni delovi planskih dokumenata (prostornog plana područja posebne namene, prostornog plana jedinice lokalne samouprave i urbanističkih planova) pravila uređenja, pravila građenja i grafički deo. Članom 31. stav 1. tačka 4) istog Zakona regulisano je da pravila građenja, kao sastavni deo planskog dokumenta, sadrže (između ostalog) najveći dozvoljeni indeks zauzetosti ili izgrađenosti građevinske parcele.

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, promenu (povećanje) indeksa zauzetosti ili izgrađenosti građevinske parcele moguće je ostvariti izmenom  važećeg planskog dokumenta koji obuhvata građevinsku parcelu o kojoj je reč. Izmena planskih dokumenata vrši se u postupku koji je propisan za njihovo donošenje, a nadležnost za donošenje pojedinih planskih dokumenata propisana je članom 35. Zakona o planiranju i izgradnji. Tekst Zakona o planiranju i izgradnji možete pronaći na sajtu http://gradjevinskedozvole.rs, u okviru sekcije „Propisi“.

Pozivni centar ne raspolaže informacijom o iznosu sredstava koji je potreban za sprovođenje postupka izmene planskog dokumenta.

Članom 60. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se urbanistički projekat izrađuje kada je to predviđeno planskim dokumentom ili na zahtev investitora, za potrebe urbanističko-arhitektonskog oblikovanja površina javne namene i urbanističko-arhitektonske razrade lokacija. Odredbama Zakona nije propisano da je za izradu urbanističkog projekta potrebno dostaviti dokaz o vlasništvu nad predmetnim katastarskim parcelama.

Odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, kao ni Pravilnika o uslovima i načinu rada Komisije za stručnu kontrolu planskih dokumenata, Komisije za kontrolu usklađenosti planskih dokumenata i Komisije za planove jedinice lokalne samouprave („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 55/2015) nije propisano ograničenje u pogledu članstva odgovornog urbaniste u komisiji za planove jedinice lokalne samouprave.

Međutim, mišljenja smo da lice koje je učestvovalo u izradi urbanističkog projekta ne bi moglo da vrši poslove stručne provere usklađenosti tog urbanističkog projekta sa planskim dokumentom i Zakonom, saglasno članu 52. Zakona o planiranju i izgradnji.  

Članom 29. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da su sastavni delovi planskih dokumenata (prostornog plana područja posebne namene, prostornog plana jedinice lokalne samouprave i urbanističkih planova) pravila uređenja, pravila građenja i grafički deo. Članom 31. istog Zakona regulisano je da pravila građenja, kao sastavni deo planskog dokumenta, sadrže (između ostalog) vrstu i namenu odnosno kompatibilne namene objekata koji se mogu graditi u pojedinačnim zonama pod uslovima utvrđenim planskim dokumentom, odnosno klasu i namenu objekata čija je izgradnja zabranjena u tim zonama, kao i položaj objekata u odnosu na regulaciju i u odnosu na granice građevinske parcele.

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, informaciju o mogućnosti izgradnje pojedine vrste objekta, kao i o položaju objekta u odnosu na regulaciju i u odnosu na granice građevinske parcele možete dobiti na osnovu uvida u važeći planski dokument koji obuhvata građevinsku parcelu o kojoj je reč.

Pitanje minimalnih dimenzija građevinske parcele nije regulisano odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, već odredbama odgovarajućeg planskog akta.

Naime, članom 29. Zakona o planiranju i izgradnji regulisano je da su sastavni delovi planskih dokumenata:

• pravila uređenja,
• pravila građenja i
• grafički deo.

Članom 31. stav 1. tačka 2) Zakona propisano je da pravila građenja u planskom dokumentu, između ostalog, sadrže uslove za parcelaciju, preparcelaciju i formiranje građevinske parcele, kao i minimalnu i maksimalnu površinu građevinske parcele.

Shodno citiranim odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, minimalna i maksimalna površina konkretne građevinske parcele regulisana je pravilima građenja planskog akta kojim je obuhvaćena predmetna parcela.

To nije propisano odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, već planskim dokumentom za predmetnu parcelu.

Naime, članom 31. stav 1. tačka 2) Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da pravila građenja, koja čine sastavni deo planskog dokumenta, između ostalog sadrže i uslove za parcelaciju, preparcelaciju i formiranje građevinske parcele, kao i minimalnu i maksimalnu površinu građevinske parcele.

Shodno tome, u cilju dobijanja informacije u vezi sa pitanjem koje ste postavili, potrebno je izvršiti uvid u pravila građenja u planskom dokumentu kojim je obuhvaćena predmetna parcela.

Uslovi građenja objekta određeni su pravilima građenja u planskom dokumentu.

Potrebno je da organu nadležnom za izdavanje građevinske dozvole podnesete zahtev za izdavanje informacije o lokaciji koja sadrži podatke i mogućnostima i ograničenjima gradnje na određenoj kat. parceli u skladu sa važećim planskim dokumentom.

Uslovi građenja objekta određeni su pravilima građenja u planskom dokumentu.

Potrebno je da organu nadležnom za izdavanje građevinske dozvole podnesete zahtev za izdavanje informacije o lokaciji koja sadrži podatke i mogućnostima i ograničenjima gradnje na određenoj kat. parceli u skladu sa važećim planskim dokumentom.

Članom 60. i 61. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se urbanistički projekat  izrađuje kada je to predviđeno planskim dokumentom ili na zahtev investitora, za potrebe urbanističko-arhitektonskog oblikovanja površina javne namene i urbanističko-arhitektonske razrade lokacija, pri čemu se izrađuje za jednu ili više katastarskih parcela.

Odredbama Zakona o planiranju i izgradnji nije uslovljeno da zahtevom za izdavanje lokacijskih uslova (a kasnije i građevinske dozvole) budu obuhvaćeni svi objekti, odnosno katastarske parcele za koje je izrađen urbanistički projekat. Shodno tome, mišljenja smo da se zahtev za izdavanje lokacijskih uslova (a kasnije i građevinske dozvole) može odnositi samo na neke od objekata, odnosno katastarskih parcela za koje je izrađen urbanistički projekat, pri čemu je neophodno da urbanistički projekat bude potvrđen i objavljen (na način propisan Zakonom), ukoliko je planskim dokumentom predviđena obaveza njegove izrade.

Članom 29. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da su sastavni delovi planskih dokumenata pravila uređenja, pravila građenja i grafički deo. Članom 31. stav 1. tačka 3) istog Zakona regulisano je da pravila građenja, između ostalog, sadrže i položaj objekata u odnosu na regulaciju i u odnosu na granice građevinske parcele. Shodno tome, podatke o položaju objekta u okviru građevinske parcele možete saznati uvidom u važeći planski dokument za predmetnu parcelu.

Takođe, ukazujemo Vam na mogućnost propisanu članom 53. Zakona o planiranju i izgradnji, a odnosi se na dobijanje informacije o lokaciji, koja sadrži podatke o mogućnostima i ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli, odnosno na više katastarskih parcela na osnovu planskog dokumenta. Informaciju o lokaciji izdaje organ nadležan za izdavanje lokacijskih uslova u roku od osam dana od dana podnošenja zahteva, uz naknadu stvarnih troškova izdavanja te informacije.

Članom 29. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da su sastavni delovi planskih dokumenata pravila uređenja, pravila građenja i grafički deo. Članom 31. stav 1. tačka 3) istog Zakona regulisano je da pravila građenja, između ostalog, sadrže i položaj objekata u odnosu na regulaciju i u odnosu na granice građevinske parcele. Shodno tome, podatke o položaju objekta u okviru građevinske parcele možete saznati uvidom u važeći planski dokument za predmetnu parcelu.

Takođe, ukazujemo Vam na mogućnost propisanu članom 53. Zakona o planiranju i izgradnji, a odnosi se na dobijanje informacije o lokaciji, koja sadrži podatke o mogućnostima i ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli, odnosno na više katastarskih parcela na osnovu planskog dokumenta. Informaciju o lokaciji izdaje organ nadležan za izdavanje lokacijskih uslova u roku od osam dana od dana podnošenja zahteva, uz naknadu stvarnih troškova izdavanja te informacije.

Članom 57.st.5. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se ukoliko je za područje, na kome se nalazi katastarska parcela za koju je podnet zahtev za izdavanje lokacijskih uslova, predviđena obaveza dalje planske razrade, a takav planski dokument nije donet u roku propisanom članom 27. stav 6. ovog zakona, lokacijski uslovi izdaju na osnovu podzakonskog akta kojim se uređuju opšta pravila parcelacije, uređenja i građenja, i na osnovu postojećeg planskog dokumenta koji sadrži regulacionu liniju.

Shodno čl.57.st.6. ovog zakona, lokacijski uslovi iz stava 5. ovog člana obavezno sadrže: klasu i namenu objekta, položaj objekta u odnosu na regulacione linije, dozvoljeni indeks zauzetosti parcele, dozvoljenu visinu objekta, bruto razvijenu građevinsku površinu objekta (BRGP), uslove i način obezbeđenja pristupa parceli i prostora za parkiranje vozila.

Članom 27.st.6. Zakona o planiranju i izgradnji, propisano je da se odlukom o izradi plana detaljne regulacije može utvrditi period zabrane izgradnje u obuhvatu tog planskog dokumenta, a najduže 12 meseci od dana donošenja te odluke. Ako u propisanom roku plan detaljne regulacije ne bude usvojen, lokacijski uslovi izdaće se u skladu sa članom 57. stav 5. ovog zakona.

Članom 147. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisani su slučajevi u kojima se izdaje privremena građevinska dozvola (između ostalog i za asfaltnu bazu i fabriku betona), dok je u stavu 2. istog člana regulisano da se na postupak izdavanja privremene građevinske dozvole i njenu sadržinu primenjuju odredbe koje se odnose na izdavanje rešenja iz člana 145. Zakona.

Članom 145. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji regulisano je da se rešenje o odobrenju izvođenja radova izdaje investitoru koji ima odgovarajuće pravo u skladu sa članom 135. ovog zakona, koji dostavi idejni projekat u skladu sa podzakonskim aktom kojim se uređuje sadržina tehničke dokumentacije prema klasi objekta, a uredio je odnose sa jedinicom lokalne samouprave u pogledu doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta i platio odgovarajuću administrativnu taksu.

Članom 53a stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se lokacijski uslovi izdaju za izgradnju, odnosno dogradnju objekata za koje se izdaje građevinska dozvola, kao i za objekte koji se priključuju na komunalnu i drugu infrastrukturu. Ako se lokacijski uslovi mogu utvrditi uvidom u planski dokument, odnosno separat, nadležni organ je dužan da ih izda u roku od pet radnih dana od dana prijema zahteva za njihovo izdavanje. U slučaju da planski dokument, odnosno separat, ne sadrži mogućnosti, ograničenja i uslove za izgradnju objekata, odnosno sve uslove za priključenje na komunalnu, saobraćajnu i ostalu infrastrukturu, nadležni organ te uslove pribavlja po službenoj dužnosti, o trošku podnosioca zahteva uz naknadu stvarnih troškova izdavanja.

Shodno citiranim odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, ukoliko je reč o izgradnji objekata koji se priključuju na komunalnu i drugu infrastrukturu, pre izdavanja privremene građevinske dozvole neophodno je pribaviti lokacijske uslove, pri čemu lokacijski uslovi mogu biti izdati na osnovu uvida u planski dokument, odnosno separat ili na osnovu uslova koje nadležni organ pribavlja od imalaca javnih ovlašćenja. Ukoliko nije u pitanju objekat koji se priključuju na komunalnu i drugu infrastrukturu, nije potrebno pribaviti lokacijske uslove i privremena građevinska dozvola se izdaje u skladu sa članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu http://gradjevinskedozvole.rs, u okviru Sekcije „Propisi“.

Pozivni centar ne raspolaže tom informacijom.

Uslovi građenja objekta određeni su pravilima građenja u planskom dokumentu.

Potrebno je da organu nadležnom za izdavanje građevinske dozvole podnesete zahtev za izdavanje informacije o lokaciji koja sadrži podatke i mogućnostima i ograničenjima gradnje na određenoj kat. parceli u skladu sa važećim planskim dokumentom.

Građenje se ne može vršiti na poljoprivrednom zemljištu, već je potrebno u tom slučaju izvršiti prethodno promenu namene poljoprivrednog u građevinsko zemljište.

Ukoliko se radi o poljoprivrednom zemljištu u građevinskom području sela prve, druge, treće, četvrte i pete katastarske klase, radi se o zemljištu iz čl. 3 Zakona o poljoprivrednom zeljištu i zbog toga  potrebno je pred opštinskim organom uprave nadležnim za poljoprivredu pokrenuti postupak za promenu namene obradivog poljoprivrednog zemljišta.

Ukoliko se ukonkretnom slučaju radi o ekonomskom (pomoćnom) objektu u funkciji primarne poljoprivredne proizvodnje, potrebno je istovremeno podneti i zahtev za utvrđivanje oslobođenja od obaveze plaćanja naknade za promene namene obzirom da se za ovu vrstu objekata shodno čl. 26 st.1 tač. 2 Zakona o poljoprivrednom zemljištu ne plaća naknada. Objekti koji su u funkciji primarne poljoprivredne proizvodnje, shodno čl. 26. st. 2 Zakona o poljoprivrednom zemljištu su: objekti za smeštaj mehanizacije, repromaterijala, smeštaj i čuvanje gotovih poljoprivrednih proizvoda, staje za gajenje stoke, objekti za potrebe gajenja i prikazivanje starih autohtonih sorti biljnih kultura i rasa domaćih životinja, objekti za gajenje pečurki, puževa i riba. Uz zahtev za utvrđivanje oslobađanja plaćanja naknade za prenamenu, potrebno je podneti: dokaz o vlasništvu poljoprivrednog zemljišta, kopiju plana, podatke o površini za koju se vrši prenamena i idejni projekat  za izgradnju pomoćne zgrade. 

Stranica nije namenjena za davanje pravnih saveta kao ni instrukcija za postupanje u konkrentim slučajevima.

Pozivni centar se bavi isključivo tumačenjem odredbi Zakona o planiranju i izgradnji.

Članom 57.st.5. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se ukoliko je za područje, na kome se nalazi katastarska parcela za koju je podnet zahtev za izdavanje lokacijskih uslova, predviđena obaveza dalje planske razrade, a takav planski dokument nije donet u roku propisanom članom 27. stav 6. ovog zakona, lokacijski uslovi izdaju na osnovu podzakonskog akta kojim se uređuju opšta pravila parcelacije, uređenja i građenja, i na osnovu postojećeg planskog dokumenta koji sadrži regulacionu liniju.

Shodno čl.57.st.6. ovog zakona, lokacijski uslovi iz stava 5. ovog člana obavezno sadrže: klasu i namenu objekta, položaj objekta u odnosu na regulacione linije, dozvoljeni indeks zauzetosti parcele, dozvoljenu visinu objekta, bruto razvijenu građevinsku površinu objekta (BRGP), uslove i način obezbeđenja pristupa parceli i prostora za parkiranje vozila.

Članom 27.st.6. Zakona o planiranju i izgradnji, propisano je da se odlukom o izradi plana detaljne regulacije može utvrditi period zabrane izgradnje u obuhvatu tog planskog dokumenta, a najduže 12 meseci od dana donošenja te odluke. Ako u propisanom roku plan detaljne regulacije ne bude usvojen, lokacijski uslovi izdaće se u skladu sa članom 57. stav 5. ovog zakona.

Uslovi građenja objekta određeni su pravilima građenja u planskom dokumentu.

Potrebno je da organu nadležnom za izdavanje građevinske dozvole podnesete zahtev za izdavanje informacije o lokaciji koja sadrži podatke i mogućnostima i ograničenjima gradnje na određenoj kat. parceli u skladu sa važećim planskim dokumentom.

Uslovi građenja objekta određeni su pravilima građenja u planskom dokumentu.

Potrebno je da organu nadležnom za izdavanje građevinske dozvole podnesete zahtev za izdavanje informacije o lokaciji koja sadrži podatke i mogućnostima i ograničenjima gradnje na određenoj kat. parceli u skladu sa važećim planskim dokumentom.

Članom 33. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da dokumenti prostornog i urbanističkog planiranja moraju biti usklađeni, tako da dokument užeg područja mora biti u skladu sa dokumentom šireg područja. Odredbama Zakona nije propisana mogućnost da se planskim dokumentom užeg područja menjaju, niti derogiraju odredbe planskog dokumenta šireg područja.

Članom 20a stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da, kad se uređajna osnova za selo izrađuje pre ili nakon donetog prostornog plana njihova izrada i donošenje se vrši u skladu sa odredbama Zakona koje se odnose na izradu i donošenje urbanističkog plana.

Shodno citiranoj odredbi Zakona o planiranju i izgradnji, ukoliko se uređajna osnova za selo izrađuje nakon donetog prostornog plana, neophodno je organizovati rani javni uvid i javni uvid, saglasno članu 45a stav 6. Zakona.

Odluku o izradi uređajne osnove bi trebalo da donese jedinica lokalne samouprave za ono selo, odnosno sela koja nemaju donet planski dokument sa detaljnošću koja je potrebna za izdavanje lokacijskih uslova, odnosno za koja nije predviđena izrada planskog dokumenta.

Imajući u vidu citirane odredbe člana 20a stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji, dovoljno je doneti odluku o izradi uređajne osnove, po postupku koji je propisan za donošenje odluke o izradi urbanističkog plana.

S obzirom na činjenicu da je članom 33. stav 5. Zakona o planiranju i izgradnji regulisano da se saglasnost ministra nadležnog za poslove prostornog planiranja i urbanizma, odnosno nadležnog organa autonomne pokrajine pribavlja samo na urbanistički plan koji se izrađuje u obuhvatu plana područja posebne namene unutar granica proglašenog ili zaštićenog prirodnog dobra, saglasnost na uređajnu osnovu za selo bi trebalo pribaviti jedino ukoliko je reč o selu koje se nalazi u obuhvatu plana područja posebne namene unutar granica proglašenog ili zaštićenog prirodnog dobra.

Članom 20a stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da, kad se uređajna osnova za selo izrađuje pre ili nakon donetog prostornog plana njihova izrada i donošenje se vrši u skladu sa odredbama Zakona koje se odnose na izradu i donošenje urbanističkog plana.

Shodno citiranoj odredbi Zakona o planiranju i izgradnji, ukoliko se uređajna osnova za selo izrađuje nakon donetog prostornog plana, neophodno je organizovati rani javni uvid i javni uvid, saglasno članu 45a stav 6. Zakona.

Odluku o izradi uređajne osnove bi trebalo da donese jedinica lokalne samouprave za ono selo, odnosno sela koja nemaju donet planski dokument sa detaljnošću koja je potrebna za izdavanje lokacijskih uslova, odnosno za koja nije predviđena izrada planskog dokumenta.

Imajući u vidu citirane odredbe člana 20a stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji, dovoljno je doneti odluku o izradi uređajne osnove, po postupku koji je propisan za donošenje odluke o izradi urbanističkog plana.

S obzirom na činjenicu da je članom 33. stav 5. Zakona o planiranju i izgradnji regulisano da se saglasnost ministra nadležnog za poslove prostornog planiranja i urbanizma, odnosno nadležnog organa autonomne pokrajine pribavlja samo na urbanistički plan koji se izrađuje u obuhvatu plana područja posebne namene unutar granica proglašenog ili zaštićenog prirodnog dobra, saglasnost na uređajnu osnovu za selo bi trebalo pribaviti jedino ukoliko je reč o selu koje se nalazi u obuhvatu plana područja posebne namene unutar granica proglašenog ili zaštićenog prirodnog dobra.

Osnov za promenu namene iz poljoprivrednog u građevinsko zemljište je planski dokument (a ne rešenje Gradske uprave za lokalni ekonomski razvoj).

Članom 47. Zakona o planiranju i izgradnji opisan je postupak izrade, odnosno ustupanja izrade planskih dokumenata, a nadležnost za donošenje planskih dokumenata regulisana je članom 35. Zakona o planiranju i izgradnji.

Uslovi građenja

Uslovi građenja objekta određeni su pravilima građenja u planskom dokumentu.

Potrebno je da organu nadležnom za izdavanje građevinske dozvole podnesete zahtev za izdavanje informacije o lokaciji koja sadrži podatke i mogućnostima i ograničenjima gradnje na određenoj kat. parceli u skladu sa važećim planskim dokumentom.

Za izgradnju novog objekta potrebno je pribaviti prvo lokacijske uslove, a zatim  građevinsku dozvolu, osim ukoliko je u konkretnom slučaju reč o građenju pomoćnog objekta, čije građenje se vrši na osnovu rešenja o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona. Podnošenje zahteva za izdavanje lokacijskih uslova vrši se u skladu sa čl.6. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde. Podnošenje zahteva za izdavanje rešenja o građevinskoj dozvoli vrši se u skladu sa čl.16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Ukoliko je u konkretnom slučaju reč o građenju pomoćnog objekta, potrebno je pribaviti rešenje o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole. Podnošenje zahteva za izdavanje rešenja kojim se odobrava izvođenje radova iz čl.145. Zakona vrši se u skladu sa čl.28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde

U skladu sa definicijama iz čl.2.tač.24) i 24a) Zakona o planiranju i izgradnji:

24) pomoćni objekat jeste objekat koji je u funkciji glavnog objekta, a gradi se na istoj parceli na kojoj je sagrađen ili može biti sagrađen glavni stambeni, poslovni ili objekat javne namene (garaže, ostave, septičke jame, bunari, cisterne za vodu i sl.);

24a) ekonomski objekti jesu objekti za gajenje životinja (staje za gajenje konja, štale za gajenje goveda, objekti za gajenje živine, koza, ovaca i svinja, kao i objekti za gajenje golubova, kunića, ukrasne živine i ptica); prateći objekti za gajenje domaćih životinja (ispusti za stoku, betonske piste za odlaganje čvrstog stajnjaka, objekti za skladištenje osoke); objekti za skladištenje stočne hrane (senici, magacini za skladištenje koncentrovane stočne hrane, betonirane silo jame i silo trenčevi), objekti za skladištenje poljoprivrednih proizvoda (ambari, koševi) i drugi slični objekti na poljoprivrednom gazdinstvu (objekti za mašine i vozila, pušnice, sušionice i sl.);

Za izvođenje radova iz čl.145. Zakona potrebno je pribaviti lokacijske uslove koji sadrže sve urbanističke, tehničke i druge uslove i podatke potrebne za izradu idejnog projekta, osim u slučajevima iz čl.2.st.2. Uredbe o lokacijskim uslovima, koju možete pronaći ovde.  U skladu sa čl.2.st.2.Uredbe o lokacijskim uslovima, lokacijski uslovi se ne izdaju za izvođenje radova na investicionom održavanju objekta i uklanjanju prepreka za osobe sa invaliditetom, radove kojima se ne menja spoljni izgled, ne povećava broj funkcionalnih jedinica i kapacitet instalacija, adaptaciju, sanaciju, građenje zidanih ograda, kao i u svim ostalim slučajevima izvođenja radova kojima se ne vrši priključenje na komunalnu infrastrukturu odnosno ne menjaju kapaciteti i funkcionalnost postojećih priključaka na infrastrukturnu mrežu, osim u slučajevima za koje je Zakonom, odnosno planskim dokumentom propisana obaveza pribavljanja uslova.

Odgovarajuće pravo

Članom 135. st.1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se građevinska dozvola, odnosno rešenje o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona, izdaje investitoru koji ima odgovarajuće pravo na zemljištu ili objektu. U skladu sa čl.135.st.2. ovog zakona, kao odgovarajuće pravo na zemljištu smatra se pravo svojine, pravo zakupa na građevinskom zemljištu u javnoj svojini, kao i druga prava propisana ovim zakonom. Članom 135.st.6. Zakona o planiranju I izgradnji regulisano je da se za izgradnju ili izvođenje radova na građevinskom zemljištu ili objektu koji je u vlasništvu više lica, kao dokaz o odgovarajućem pravu prilaže i overena saglasnost tih lica, a ako se izvode radovi na nadziđivanju, prilaže se i ugovor zaključen u skladu sa posebnim zakonom.

Članom 29. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da sastavni deo planskog dokumenta, između ostalog, čine i pravila građenja. U članu 31. stav 1. tačka 1) Zakona propisano je da pravila građenja sadrže vrstu i namenu odnosno kompatibilne namene objekata koji se mogu graditi u pojedinačnim zonama pod uslovima utvrđenim planskim dokumentom, odnosno klasu i namenu objekata čija je izgradnja zabranjena u tim zonama.

Iz citiranih odredaba Zakona o planiranju i izgradnji proizlazi da informaciju o mogućnosti gradnje određene vrste objekta možete dobiti uvidom u planski dokument koji reguliše pravila građenja za predmetno područje. U vezi sa tim, ukazujemo Vam na odredbe člana 53. stav 1. Zakona, kojima je propisana mogućnost da organu nadležnom za izdavanje građevinske dozvole podnesete zahtev za izdavanje informacije o lokaciji koja sadrži podatke i mogućnostima i ograničenjima gradnje na određenoj katastarskoj parceli u skladu sa važećim planskim dokumentom.

Ukoliko je planskim dokumentom zabranjena izgradnja određene vrste objekta, u cilju njegove izgradnje neophodno je izvršiti odgovarajuće izmene planskog dokumenta. Postupak donošenja planskih dokumenata regulisan je odredbama čl. 45a – 52. Zakona o planiranju i izgradnji.   

Napominjemo da Pozivni centar nije namenjen za davanje instrukcija za postupanje u konkrentim slučajevima.

To nije propisano odredbama Zakona o planiranju i izgradnji.

Pozivni centar se bavi isključivo odredbama Zakona o planiranju i izgradnji.

Uslovi građenja objekta određeni su pravilima građenja u planskom dokumentu.

Potrebno je da organu nadležnom za izdavanje građevinske dozvole podnesete zahtev za izdavanje informacije o lokaciji koja sadrži podatke i mogućnostima i ograničenjima gradnje na određenoj kat. parceli u skladu sa važećim planskim dokumentom.

Uslovi građenja objekta određeni su pravilima građenja u planskom dokumentu.

Potrebno je da organu nadležnom za izdavanje građevinske dozvole ponovo podnesete zahtev za izdavanje informacije o lokaciji koja sadrži podatke i mogućnostima i ograničenjima gradnje na određenoj kat. parceli u skladu sa važećim planskim dokumentom.

Uslovi građenja objekta određeni su pravilima građenja u planskom dokumentu.

Potrebno je da organu nadležnom za izdavanje građevinske dozvole podnesete zahtev za izdavanje informacije o lokaciji koja sadrži podatke i mogućnostima i ograničenjima gradnje na određenoj kat. parceli u skladu sa važećim planskim dokumentom.

Uslovi građenja objekta određeni su pravilima građenja u planskom dokumentu.

Potrebno je da organu nadležnom za izdavanje građevinske dozvole podnesete zahtev za izdavanje informacije o lokaciji koja sadrži podatke i mogućnostima i ograničenjima gradnje na određenoj kat. parceli u skladu sa važećim planskim dokumentom.

Uslovi građenja objekta određeni su pravilima građenja u planskom dokumentu.

Potrebno je da organu nadležnom za izdavanje građevinske dozvole podnesete zahtev za izdavanje informacije o lokaciji koja sadrži podatke i mogućnostima i ograničenjima gradnje na određenoj kat. parceli u skladu sa važećim planskim dokumentom.

Kada je reč o objektima koji su obuhvaćeni članom 69. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji, nesporno je da za građenje, odnosno postavljanje tih objekata postoji obaveza formiranja građevinske parcele.

Naime, članom 69. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisana je mogućnost da se za objekte obuhvaćene formulacijom iz tog člana formira građevinska parcela koja odstupa od površine ili položaja predviđenih planskim dokumentom za tu zonu (pod uslovom da postoji pristup objektu, odnosno uređajima, radi održavanja i otklanjanja kvarova ili havarije). Takva formulacija ne podrazumeva mogućnost da se za predmetne objekte ne mora formirati građevinska parcela, već samo da parcela može odstupati od površine ili položaja predviđenih planskim dokumentom za tu zonu.

Navedena konstatacija je potvrđena i kroz mišljenje Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture broj 110-00-00282/2016-07 od 28.04.2016. godine.

Pozivni centar ne raspolaže tom informacijom.

Uslovi građenja objekta određeni su pravilima građenja u planskom dokumentu.

Potrebno je da organu nadležnom za izdavanje građevinske dozvole podnesete zahtev za izdavanje informacije o lokaciji koja sadrži podatke i mogućnostima i ograničenjima gradnje na određenoj kat. parceli u skladu sa važećim planskim dokumentom.

Pozivni centar ne raspolaže tom informacijom.

Uslovi građenja objekta određeni su pravilima građenja u planskom dokumentu.

Potrebno je da organu nadležnom za izdavanje građevinske dozvole podnesete zahtev za izdavanje informacije o lokaciji koja sadrži podatke i mogućnostima i ograničenjima gradnje na određenoj kat. parceli u skladu sa važećim planskim dokumentom.

Uslovi građenja objekta određeni su pravilima građenja u planskom dokumentu.

Potrebno je da organu nadležnom za izdavanje građevinske dozvole podnesete zahtev za izdavanje informacije o lokaciji koja sadrži podatke i mogućnostima i ograničenjima gradnje na određenoj kat. parceli u skladu sa važećim planskim dokumentom.

Članom 31. st.1.tač.2) Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da pravila građenja u prostornom planu područja posebne namene, prostornog plana jedinice lokalne samouprave i planovima generalne i detaljne regulacije sadrže naročito uslove za parcelaciju, preparcelaciju i formiranje građevinske parcele, kao i minimalnu i maksimalnu površinu građevinske parcele.

To nije propisano Zakonom o planiranju i izgradnji, kao ni podzakonskim aktima donetih na osnovu zakona.

Potrebno je napraviti uvid u planski dokument. Uslovi građenja objekta određeni su pravilima građenja u planskom dokumentu.

Potrebno je da organu nadležnom za izdavanje građevinske dozvole podnesete zahtev za izdavanje informacije o lokaciji koja sadrži podatke i mogućnostima i ograničenjima gradnje na određenoj kat. parceli u skladu sa važećim planskim dokumentom.

Pozivni centar se bavi iskljčivo tumačenjem odredbi Zakona o planiranju i izgradnji.

Odgovor na vaše pitanje, zavisi pre svega od onoga što je predviđeno planskim dokumentom koji se primenjuje u konkretnom slučaju ali i od idejnog rešenja na osnovu kojeg su izdati lokacijski uslovi. Ukoliko je naprimer planskim dokumentom predviđena namena stanovanje sa poslovanjem i istovremeno predviđen obavezni poslovni prostor u prizemlju objekta kao i fazna izgradnja i izdati su odgovarajući lokacijski uslovi, u tom slučaju nema nikakvih smetnji za usvajanje zahteva za izdavanje građevinske dozvole.

Mišljenja smo, da pored toga, čak i u slučaju da se ne radi o napred navedenoj situaciji, nadležni organ prilikom izdavanja građevinske dozvole nema pravo da ceni niti je dužan da utvrđuje šta će se eventualno desiti u budućnosti nakon izdavanja građevinske dozvole, već je dužan da postupa u skladu sa onim što je propisano za postupak izdavanja rešenja o građevinskoj dozvoli čl. 16 – 22 Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem: da utvrdi da li su ispunjeni propisani formalni uslovi, da li je tehnička dokumentacija koja je dostavljena uz zahtev izrađena u skladu sa izdatim lokacijskim uslovima i da li ima propisanu sadržinu i format, kao i da li su ispunjeni uslovi u pogledu prava na zemljištu na kojem se gradi objekat, te nakon tog i da izda rešenje o građevinskoj dozvoli.

Da li se objekat gradi - izvodi u skladu sa izdatom građevinskom dozvolom posao je građevinske inspekcije da utvrđuje, dok podobnost izgrađenog dela objekta za upotrebu utvrđuje Komisija za tehnički pregled.

Uslovi građenja objekta određeni su pravilima građenja u planskom dokumentu.

Potrebno je da organu nadležnom za izdavanje građevinske dozvole podnesete zahtev za izdavanje informacije o lokaciji koja sadrži podatke i mogućnostima i ograničenjima gradnje na određenoj kat. parceli u skladu sa važećim planskim dokumentom.

1. Nadležnost za postavljanje novog asfalta na određenoj površini zavisi od imovinsko – pravnog statusa površine o kojoj je reč. Ukoliko je reč o površini koja je u režimu javne svojine, za njeno održavanje, što podrazumeva izvođenje radova kojima se obezbeđuje nesmetano i bezbedno odvijanje saobraćaja i čuva i unapređuje upotrebna vrednost, nadležna je jedinica lokalne samouprave, u skladu sa odredbama Zakona o komunalnim delatnostima („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 88/2011 i 104/2016). Jedinica lokalne samouprave obezbeđuje obavljanje komunalne delatnost preko javnog preduzeća, privrednog društva, preduzetnika ili drugog privrednog subjekta. Ukoliko je reč o površini koja pripada stambenoj zgradi, za postavljanje novog asfalta nadležna je stambena zajednica kojoj ta površina pripada. Imovnisko – pravni status predmetne površine možete utvrditi na osnovu uvida u odgovarajuću evidenciju katastra nepokretnosti.
2. Uslovi građenja objekta određeni su pravilima građenja u planskom dokumentu.

   Potrebno je da organu nadležnom za izdavanje građevinske dozvole podnesete zahtev za izdavanje informacije o lokaciji koja sadrži podatke i mogućnostima i ograničenjima gradnje na određenoj kat. parceli u skladu sa važećim planskim dokumentom.

Urbanistički projekat u smislu člana 60. – 63. Zakona o planiranju i izgradnji je urbanističko-tehnički dokument kojim se vrši urbanističko-arhitektonska razrada lokacije te u toku postupka potvrđivanja Urbanističkog projekta nije potrebno dostavljati dokaz o rešenim imovinskim odnosima sa vlasnicima parcela kroz koje prolaze podzemni vodovi. Dovoljno je samo dostaviti Listove nepokretnosti i kopiju plana.

Pravo na gradnju ovog objekta ostvaruje se u redovnom postupku pred organom jedinice loklane samouprave koji je nadležan za poslove urbanizma i izdavanja građevisnke dozvole.

Ukoliko se radi o hidroelektrani instalirane snage 50 kW i do 50kW, u tom slučaju za izgradnju ove hidroelektrane potrebno je pribaviti rešenje kojim se odobrava izvođenje radova u smislu čl. 145. Zakona o planiranju  i izgradnji. Uz zahtev, pored ostale propisane  dokumentacije u članu 28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem (Sl. Glasnik RS br. 113/2015 I 96/2016), potrebno je dostaviti i dokaz o odgovarajućem pravu na zemljištu odnosno ugovor o uspostavljanju službenosti prolaza sa vlasnicima parcela preko kojih prolaze podzemni vodovi.

Objekti javne namene su objekti za koje je u smislu Zakona o eksproprijaciji potrebno pribaviti rešenje Vlade RS o utvrđivanju javnog interesa za izgradnju. Ukoliko se kao investitor izgradnje ovog objekta pojavljuje treće lice a ne Republika Srbija odnosno javno preduzeće čiji je osnivač Republika Srbija, to lice je dužno da reguliše međusobne odnose sa vlasnicima parcela preko kojih je Urbanističkim projektom predviđeno da prolaze podzemni vodovi i da dokaz o tome – ugovor o službenosti prolaza dostavi uz zahtev za izdavanje rešenja po osnovu čl. 145 Zakona.

Ukoliko se nakon potvrđivanja Urbanističkog projekta ispostavi da se sa sa nekim od vlasnika tih parcela ne može postići sporazum o uspostavljanju službenosti prolaza, investitor izgradnje tog objekta može podneti tužbu nadležnom Osnovnom sudu radi konstituisanja službenosti prolaza.

Ukoliko je na nekoj kat. parceli upisana jedinica lokalne samouprave kao držalac, prvo je potrebno kod nadležnog Republičkog geodetskog zavoda izvršiti upis prava javne svojine u korist te jedinice lokalne samouprave odnosno u korist Republike (ukoliko se radi npr. o poljoprivrednom zemljištu u državnoj svojini) a potom je u postupku propisanom opštinskom odlukom odnosno odgovarajućom Uredbom Vlade RS, sprovesti postupak uspostavljanja službenosti prolaza i sa nosiocem prava javne svojine zaključiti ugovor o uspostavljanju službenosti prolaza, koji u propisanom formatu, kao dokaz o odgovarajućem pravu na zemljištu, mora biti dostavljen uz zahtev po osnovu člana 145 Zakona o planiranu i izgradnji.

Što se tiče uslova za projektovanje imalaca javnih ovlašćenja, iste je investitor u obavezi da pribavi od odgovarajućih imalaca javnh ovlašćenja u toku izrade Urbanističkog projekta, van objedinjene procedure, obzirom da se na osnovu tih uslova izrađuje idejno rešenje radi urbanističko – arhitektonske razrade lokacije samim Urbanističkim projektom, tako da su ovu uslovi sastavni deo potvrđenog Urbanističkog projekta.

Pravni status objekta koji je bio predmet ozakonjenja i koji je upisan u evidenciji RGZ na osnovu pravnosnažnog rešenja o ozakonjenju je identičan pravnom statusu objekta za koji je u redovnom postupku izdata pravnosnažna upotrebna dozvola. To znači da se, po pravnosnažnom upisu ozakonjenog objekta kod Republičkog geodetskog zavoda, u odnosu na predmetni objekat u redovnom postupku mogu u skladu sa važećim planskim dokumentom, pribavljati akta nadležnog organa za gradnju odosno akta kojim se odobrava izvođenje radova.

U konkretnom slučaju na koji se odnosi pitanje, ukoliko objekat posle ozakonjenja ima  spratnost veću od spratnosti dozvoljene važećim planskim dokumentom i ukoliko je  koeficijent zauzetostiti veći od dozvoljenog, ne može se ostvariti pravo na dogradnju postojećeg objekta već se jedino može u skladu sa čl. 145 Zakona o planiranju i izgradnji pribaviti akt nadležnog organa kojim se odobrava rekonstrukcija tog objekta.

To nije propisano odredbama Zakona o planiranju i izgradnji.

Uslovi građenja objekta određeni su pravilima građenja u planskom dokumentu.

Potrebno je da organu nadležnom za izdavanje građevinske dozvole podnesete zahtev za izdavanje informacije o lokaciji koja sadrži podatke i mogućnostima i ograničenjima gradnje na određenoj kat. parceli u skladu sa važećim planskim dokumentom.

Uslovi građenja objekta određeni su pravilima građenja u planskom dokumentu.

Potrebno je da organu nadležnom za izdavanje građevinske dozvole podnesete zahtev za izdavanje informacije o lokaciji koja sadrži podatke i mogućnostima i ograničenjima gradnje na određenoj kat. parceli u skladu sa važećim planskim dokumentom.

Uslovi građenja objekta određeni su pravilima građenja u planskom dokumentu.

Potrebno je da organu nadležnom za izdavanje građevinske dozvole podnesete zahtev za izdavanje informacije o lokaciji koja sadrži podatke i mogućnostima i ograničenjima gradnje na određenoj kat. parceli u skladu sa važećim planskim dokumentom.

Ukoliko je planskim dokumentom bilo propisano da se u konkretnom slučaju građenja prbavlja saglasnost, bilo je potrebno pribaviti predmetnu saglasnost prilikom podnošenja zahteva za izdavanje rešenja o odobrenju izvođenja radova.

Urbanistički projekat u smislu sada važećeg Zakona o planiranju i izgradnji je urbanističko-tehnički dokument koji se radi za potrebe urbanističko-arhitektonske razrade lokacije a ne dokument na osnovu kojeg se vrši parcelacija odnosno preparcelacija. To nije bio slučaj po ranije važećem zakonu kada je donet navedeni PDR.

U skladu sa principom vacatio legis, nadležni organ, ukoliko je zahtev za potvrdu projekta parcelacije/preparcelacije podnet posle 13.09.2009.god. (kada je stupio na snagu trenutno važeći Zakon o planiranju i izgradnji), dužan je da postupa u skladu sa odredbama tog zakona.

Mišljenja smo da nadležni organ ne može u konkretnom slučaju insistirati na izradi urbanističkog projekta za potrebe parcelacije odnosno preparcelacije zato što je to u suprotnosti sa članom 60 važećeg Zakona već je dužan da postupa u skladu sa članom 65. – 67. Zakona  i da,  ukoliko su ispunjeni i ostali uslovi iz planskog dokumenta i zakonom  propisani uslovi,  potvrdi projekat parcelacije odnosno preparcelacije.

Uslovi građenja objekta određeni su pravilima građenja u planskom dokumentu.

Možete organu nadležnom za izdavanje građevinske dozvole podneti zahtev za izdavanje informacije o lokaciji koja sadrži podatke i mogućnostima i ograničenjima gradnje na određenoj kat. parceli u skladu sa važećim planskim dokumentom.

Ukoliko je u konkretnom slučaju reč građenju pomoćnog ili ekonomskog objekta iz čl.145. Zakona o planiranju i izgradnji (ovde), za izvođenje ovih radova potrebno je pribaviti rešenje o odobrenju izvođenja radova, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole.  

U skladu sa definicijama iz čl.2.tač.24) i 24a) Zakona o planiranju i izgradnji:

24) pomoćni objekat jeste objekat koji je u funkciji glavnog objekta, a gradi se na istoj parceli na kojoj je sagrađen ili može biti sagrađen glavni stambeni, poslovni ili objekat javne namene (garaže, ostave, septičke jame, bunari, cisterne za vodu i sl.);

24a) ekonomski objekti jesu objekti za gajenje životinja (staje za gajenje konja, štale za gajenje goveda, objekti za gajenje živine, koza, ovaca i svinja, kao i objekti za gajenje golubova, kunića, ukrasne živine i ptica); prateći objekti za gajenje domaćih životinja (ispusti za stoku, betonske piste za odlaganje čvrstog stajnjaka, objekti za skladištenje osoke); objekti za skladištenje stočne hrane (senici, magacini za skladištenje koncentrovane stočne hrane, betonirane silo jame i silo trenčevi), objekti za skladištenje poljoprivrednih proizvoda (ambari, koševi) i drugi slični objekti na poljoprivrednom gazdinstvu (objekti za mašine i vozila, pušnice, sušionice i sl.);

Podnošenje zahteva za izdavanje rešenja kojim se odobrava izvođenje radova iz čl.145. Zakona vrši se u skladu sa čl.28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde. Uz zahtev za izdavanje rešenja o odobrenju izvođenja radova prilaže se idejni projekat izrađen u skladu sa Pravilnikom o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata (ovde), odnosno tehnički opis i popis radova u slučaju izvođenja radova na investicionom održavanju, odnosno uklanjanju prepreka za kretanje osoba sa invaliditetom.  Za izvođenje radova iz čl.145. Zakona potrebno je prethodno pribaviti lokacijske uslove koji sadrže sve urbanističke, tehničke i druge uslove i podatke potrebne za izradu idejnog projekta, osim u slučajevima iz čl.2.st.2. Uredbe o lokacijskim uslovima, koju možete pronaći ovde. U skladu sa čl.2.st.2.Uredbe o lokacijskim uslovima, lokacijski uslovi se ne izdaju za izvođenje radova na investicionom održavanju objekta i uklanjanju prepreka za osobe sa invaliditetom, radove kojima se ne menja spoljni izgled, ne povećava broj funkcionalnih jedinica i kapacitet instalacija, adaptaciju, sanaciju, građenje zidanih ograda, kao i u svim ostalim slučajevima izvođenja radova kojima se ne vrši priključenje na komunalnu infrastrukturu odnosno ne menjaju kapaciteti i funkcionalnost postojećih priključaka na infrastrukturnu mrežu, osim u slučajevima za koje je Zakonom, odnosno planskim dokumentom propisana obaveza pribavljanja uslova. Podnošenje zahteva za izdavanje lokacijskih uslova vrši se u skladu sa čl.6. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Uz zahtev za izdavanje lokacijskih uslova prilaže se idejno rešenje, izrađeno u skladu sa sa Pravilnikom o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata.

Ukoliko je u konkretnom slučaju reč o složenijim radovima od radova iz čl. 145. Zakona o planiranju i izgradnji, za izvođenje ovih radova potrebno je pribaviti građevinsku dozvolu. Podnošenje zahteva za izdavanje rešenja o građevinskoj dozvoli vrši se u skladu sa čl.16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. U tom slučaju potrebno je svakako prethodno pribaviti lokacijske uslove koji sadrže sve urbanističke, tehničke i druge uslove i podatke potrebne za izradu projekta za građevinsku dozvolu. Uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole izvod iz projekta za građevinsku dozvolu i projekat za građevinsku dozvolu izrađen u skladu sa sa Pravilnikom o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata.

Prema odredbama člana 13. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa ("Službeni list SFRJ" broj 6/80 i 36/90 i "Službeni list SRJ" broj 29/96), više lica ima pravo susvojine na nepodeljenoj stvari kada je deo svakog od njih određen srazmerno prema celini (idealni deo), a ukoliko suvlasnički delovi nisu određeni, pretpostavlja se da su jednaki.

Ukoliko se na jednoj parceli, na kojoj postoji pravo susvojine, na osnovu projekta preparcelacije odnosno parcelacije formira manja parcela koja ostaje u suvlasičkom režimu, suvlasnički delovi na novoformiranoj parceli ostaju nepromenjeni.  

Da.

Preparcelacija je regulisana čl.65. i 66. Zakona o planiranju i izgradnji, koji možete pronaći ovde.

20.2. Projekat preparcelacije i parcelacije

Član 65.

Na većem broju katastarskih parcela može se obrazovati jedna ili više građevinskih parcela na osnovu projekta preparcelacije, na način i pod uslovima utvrđenim u planskom dokumentu, a ukoliko planski dokument nije donet, obrazovaće se na osnovu podzakonskog akta kojim se utvrđuju opšta pravila parcelacije, regulacije i izgradnje.

Na jednoj katastarskoj parceli može se obrazovati veći broj građevinskih parcela, koje se mogu deliti parcelacijom do minimuma utvrđenog primenom pravila o parcelaciji ili ukrupniti preparcelacijom, a prema planiranoj ili postojećoj izgrađenosti, odnosno, planiranoj ili postojećoj nameni građevinske parcele, na osnovu projekta parcelacije, pod uslovima i na način propisanim u stavu 1. ovog člana.

Projekat preparcelacije, odnosno parcelacije izrađuje ovlašćeno privredno društvo, odnosno drugo pravno lice ili preduzetnik koje je upisano u odgovarajući registar. Sastavni deo projekta preparcelacije, odnosno parcelacije je i projekat geodetskog obeležavanja. Izradom projekta preparcelacije, odnosno parcelacije rukovodi odgovorni urbanista arhitektonske struke.

Projekat iz stava 3. ovog člana potvrđuje organ jedinice lokalne samouprave nadležan za poslove urbanizma, u roku od 10 dana.

Ako nadležni organ utvrdi da projekat preparcelacije, odnosno parcelacije nije urađen u skladu sa važećim planskim dokumentom, odnosno podzakonskim aktom kojim se utvrđuju opšta pravila parcelacije, regulacije i izgradnje, obavestiće o tome podnosioca zahteva.

Podnosilac zahteva može podneti prigovor na obaveštenje iz stava 5. ovog člana opštinskom, odnosno gradskom veću, u roku od tri dana od dana od dana dostavljanja.

Član 66.

Organ nadležan za poslove državnog premera i katastra provodi preparcelaciju, odnosno parcelaciju.

Uz zahtev za provođenje preparcelacije, odnosno parcelacije podnosi se dokaz o rešenim imovinskopravnim odnosima za sve katastarske parcele i projekat preparcelacije, odnosno parcelacije potvrđen od strane organa nadležnog za poslove urbanizma jedinice lokalne samouprave, čiji sastavni deo je projekat geodetskog obeležavanja.

Po zahtevu za provođenje preparcelacije, odnosno parcelacije, organ nadležan za poslove državnog premera i katastra, donosi rešenje o formiranju katastarske/ih parcele/a.

Primerak rešenja dostavlja se i nadležnom organu koji je potvrdio projekat preparcelacije, odnosno parcelacije.

Na rešenje iz stava 3. ovog člana može se izjaviti žalba u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja.

Pravnosnažno rešenja iz stava 3. ovog člana, organ nadležan za poslove državnog premera i katastra dostavlja i poreskoj upravi na teritoriji na kojoj se nalazi predmetna nepokretnost.

Uslovi građenja objekta određeni su pravilima građenja u planskom dokumentu. Potrebno je da organu nadležnom za izdavanje građevinske dozvole podnesete zahtev za izdavanje informacije o lokaciji koja sadrži podatke i mogućnostima i ograničenjima gradnje na određenoj kat. parceli u skladu sa važećim planskim dokumentom. Takođe, napominjemo da je potrebno da katastarska parcela ispunjava uslove za građevinsku parcelu. Shodno čl.2.tač.20a) Zakona o planiranju i izgradnji,  građevinska parcela jeste deo građevinskog zemljišta, sa pristupom javnoj saobraćajnoj površini, koja je izgrađena ili planom predviđena za izgradnju.

Ne, građenje pomoćnog objekta ne vrši se na osnovu rešenja o građevinskoj dozvoli, već se u tom slučaju ishoduje rešenje o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole.

U skladu sa definicijom iz čl.2.tač.24) Zakona o planiranju i izgradnji:

24) pomoćni objekat jeste objekat koji je u funkciji glavnog objekta, a gradi se na istoj parceli na kojoj je sagrađen ili može biti sagrađen glavni stambeni, poslovni ili objekat javne namene (garaže, ostave, septičke jame, bunari, cisterne za vodu i sl.);

Podnošenje zahteva za izdavanje rešenja kojim se odobrava izvođenje radova iz čl.145. Zakona vrši se u skladu sa čl.28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde. Za izvođenje radova iz čl.145. Zakona potrebno je pethodno pribaviti lokacijske uslove koji sadrže sve urbanističke, tehničke i druge uslove i podatke potrebne za izradu idejnog projekta, osim u slučajevima iz čl.2.st.2. Uredbe o lokacijskim uslovima, koju možete pronaći ovde. U skladu sa čl.2.st.2.Uredbe o lokacijskim uslovima, lokacijski uslovi se ne izdaju za izvođenje radova na investicionom održavanju objekta i uklanjanju prepreka za osobe sa invaliditetom, radove kojima se ne menja spoljni izgled, ne povećava broj funkcionalnih jedinica i kapacitet instalacija, adaptaciju, sanaciju, građenje zidanih ograda, kao i u svim ostalim slučajevima izvođenja radova kojima se ne vrši priključenje na komunalnu infrastrukturu odnosno ne menjaju kapaciteti i funkcionalnost postojećih priključaka na infrastrukturnu mrežu, osim u slučajevima za koje je Zakonom, odnosno planskim dokumentom propisana obaveza pribavljanja uslova.

Podnošenje zahteva za izdavanje lokacijskih uslova vrši se u skladu sa čl.6. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Pozivni centar ne raspolaže tom informacijom.

Uslovi građenja objekta određeni su pravilima građenja u planskom dokumentu.

Potrebno je da organu nadležnom za izdavanje građevinske dozvole podnesete zahtev za izdavanje informacije o lokaciji koja sadrži podatke i mogućnostima i ograničenjima gradnje na određenoj kat. parceli u skladu sa važećim planskim dokumentom.

Nadležnost

Ukoliko je u konkretnom slučaju reč o objektu iz čl.133. Zakona o planiranju i izgradnji (ovde), lokacijske uslove i građevinsku dozvolu za izgradnju ovih objekata izdaje Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

U skladu sa čl.134. st.1. ovog zakona, poverava se autonomnoj pokrajini izdavanje građevinskih dozvola za izgradnju objekata određenih u članu 133. ovog zakona koji se u celini grade na teritoriji autonomne pokrajine.

U skladu sa čl.134. st.2. ovog zakona, poverava se jedinicama lokalne samouprave izdavanje građevinskih dozvola za izgradnju objekata koji nisu određeni u članu 133. ovog zakona.

Pribavljanje akta nadležnog organa za građenje

Za izgradnju  objekta potrebno je prvo pribaviti lokacijske uslove, a zatim građevinsku dozvolu. Podnošenje zahteva za izdvanje lokacijskih uslova vrši se u skladu sa čl.6, a podnošenje zahteva za izdavanje rešenja o građevinskoj dozvoli vrši se u skladu sa čl.16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Ukoliko je u konkretnom slučaju reč o građenju pomoćnog ili ekonomskog objekta, shodno čl.145.st.1. Zakona o planiranju i izgradnji, za građenje ovih objekata nije potrebno pribaviti građevinsku dozvolu, već se u tom slučaju ishoduje rešenje o odobrenju izvođenja radova, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole. Podnošenje zahteva za izdavanje rešenja kojim se odobrava izvođenje radova iz čl.145. Zakona vrši se u skladu sa čl.28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Za izvođenje radova iz čl.145. Zakona potrebno je pethodno pribaviti lokacijske uslove koji sadrže sve urbanističke, tehničke i druge uslove i podatke potrebne za izradu idejnog projekta, osim u slučajevima iz čl.2.st.2. Uredbe o lokacijskim uslovima, koju možete pronaći ovde. U skladu sa čl.2.st.2.Uredbe o lokacijskim uslovima, lokacijski uslovi se ne izdaju za izvođenje radova na investicionom održavanju objekta i uklanjanju prepreka za osobe sa invaliditetom, radove kojima se ne menja spoljni izgled, ne povećava broj funkcionalnih jedinica i kapacitet instalacija, adaptaciju, sanaciju, građenje zidanih ograda, kao i u svim ostalim slučajevima izvođenja radova kojima se ne vrši priključenje na komunalnu infrastrukturu odnosno ne menjaju kapaciteti i funkcionalnost postojećih priključaka na infrastrukturnu mrežu, osim u slučajevima za koje je Zakonom, odnosno planskim dokumentom propisana obaveza pribavljanja uslova.

U skladu sa definicijama iz čl.2.tač.24) i 24a) Zakona o planiranju i izgradnji:

24) pomoćni objekat jeste objekat koji je u funkciji glavnog objekta, a gradi se na istoj parceli na kojoj je sagrađen ili može biti sagrađen glavni stambeni, poslovni ili objekat javne namene (garaže, ostave, septičke jame, bunari, cisterne za vodu i sl.);

24a) ekonomski objekti jesu objekti za gajenje životinja (staje za gajenje konja, štale za gajenje goveda, objekti za gajenje živine, koza, ovaca i svinja, kao i objekti za gajenje golubova, kunića, ukrasne živine i ptica); prateći objekti za gajenje domaćih životinja (ispusti za stoku, betonske piste za odlaganje čvrstog stajnjaka, objekti za skladištenje osoke); objekti za skladištenje stočne hrane (senici, magacini za skladištenje koncentrovane stočne hrane, betonirane silo jame i silo trenčevi), objekti za skladištenje poljoprivrednih proizvoda (ambari, koševi) i drugi slični objekti na poljoprivrednom gazdinstvu (objekti za mašine i vozila, pušnice, sušionice i sl.);

Uslovi građenja objekta određeni su pravilima građenja u planskom dokumentu.
Potrebno je da organu nadležnom za izdavane građevinske dozvole podnesete zahtev za izdavanje informacije o lokaciji koja sadrži podatke i mogućnostima i ograničenjima gradnje na određenoj kat. parceli u skladu sa važećim planskim dokumentom.

Informacija o lokaciji ne pribavlja se kroz objedinjenu proceduru, odnosno ne pribavlja se elektronskim putem kroz Centralni informacioni sistem (CIS).  

Potrebno je da organu nadležnom za izdavanje građevinske dozvole podnesete zahtev za izdavanje informacije o lokaciji, koja sadrži podatke i mogućnostima i ograničenjima gradnje na određenoj kat. parceli u skladu sa važećim planskim dokumentom.

Ne, pribavljanje uslova i podataka za izradu urbanističkog projekta ne vrši se u postupku objedinjene procedure, odnosno ne vrši se elektronskim putem kroz Centralni informacioni sistem.

Sadržina i postupak pribavljanja uslova i podataka za izradu planskih dokumenata, uključujući i  urbanistički projekat, razlikuje se od sadržine i postupka pribavljanja lokacijskih uslova koji se pribavljaju za potrebe izrade idejnog projekta, projekta za građevinsku dozvolu i projekta za izvođenje u postupku objedinjene procedure.

Pribavljanje uslova i podataka za izradu urbanističkog projekta vrši se u skladu sa čl.46.st.4. Zakona o planiranju i izgradnji, odnosno u skladu sa čl.45,46. i 47. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade dokumenata prostornog i urbanističkog planiranja, koji možete pronaći ovde.

Članom čl.46.st.4. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da su organi, organizacije i javna preduzeća, koji su ovlašćeni da utvrđuju uslove za zaštitu i uređenje prostora i izgradnju objekata u fazi izrade ili izmene planskih dokumenata, dužni da po zahtevu nosioca izrade plana, u roku od 30 dana, dostave sve tražene podatke, bez naknade.

Minimalna i maksimalna površina građevinske parcele propisana je pravilima građenja u planskom dokumentu, shodno čl.31. Zakona o planiranju i izgradnji (ovde).

Takođe, čl.65-67. Zakona o planiranju i izgradnji propisan je postupak parcelacije i preparcelacije. Članom 65. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se na većem broju katastarskih parcela može obrazovati jedna ili više građevinskih parcela na osnovu projekta preparcelacije, na način i pod uslovima utvrđenim u planskom dokumentu, a ukoliko planski dokument nije donet, obrazovaće se na osnovu podzakonskog akta kojim se utvrđuju opšta pravila parcelacije, regulacije i izgradnje.

Uslovi građenja objekta određeni su pravilima građenja u planskom dokumentu.

Potrebno je da organu nadležnom za izdavanje građevinske dozvole podnesete zahtev za izdavanje informacije o lokaciji koja sadrži podatke i mogućnostima i ograničenjima gradnje na određenoj kat. parceli u skladu sa važećim planskim dokumentom.

To nije propisano Zakonom o planiranju i izradnji.

Uslovi građenja objekta određeni su pravilima građenja u planskom dokumentu.

Potrebno je da organu nadležnom za izdavanje građevinske dozvole podnesete zahtev za izdavanje informacije o lokaciji koja sadrži podatke i mogućnostima i ograničenjima gradnje na određenoj kat. parceli u skladu sa važećim planskim dokumentom.

Uslovi građenja objekta određeni su pravilima građenja u planskom dokumentu.

Potrebno je da organu nadležnom za izdavanje građevinske dozvole podnesete zahtev za izdavanje informacije o lokaciji koja sadrži podatke i mogućnostima i ograničenjima gradnje na određenoj kat. parceli u skladu sa važećim planskim dokumentom.

Urbanistički parametri, mogućnosti i ograničenja gradnje na odredjenom području utvrđeni su važećim planskim dokumentom. Potrebno je detaljno proučiti konkretni planski dokument radi utvrđivanja mogućnosti izvođenja planiranih radova . Za slučaj potrebe, možete se obratiti reosrnom urbanističkom inspektoru radi davanja preporuka I mišljenja ili  eventualno komisiji za planovi  koja je formirana od strane Skupštine opštine na čijoj teritoriji se nalazi predmetni objekat.

Uslovi građenja objekta određeni su pravilima građenja u planskom dokumentu.

Potrebno je da organu nadležnom za izdavanje građevinske dozvole podnesete zahtev za izdavanje informacije o lokaciji koja sadrži podatke i mogućnostima i ograničenjima gradnje na određenoj kat. parceli u skladu sa važećim planskim dokumentom.

Uslovi građenja objekta određeni su pravilima građenja u planskom dokumentu.

Potrebno je da organu nadležnom za izdavanje građevinske dozvole podnesete zahtev za izdavanje informacije o lokaciji koja sadrži podatke i mogućnostima i ograničenjima gradnje na određenoj kat. parceli u skladu sa važećim planskim dokumentom.

Što se tiče građenja otvora na objektu,  uslovi građenja objekta određeni su pravilima građenja u planskom dokumentu. Potrebno je da organu nadležnom za izdavanje građevinske dozvole podnesete zahtev za izdavanje informacije o lokaciji koja sadrži podatke i mogućnostima i ograničenjima gradnje na određenoj kat. parceli u skladu sa važećim planskim dokumentom.

Članom 26. tačka 8) Zakona o planiranju i izgradnji je nedvosmisleno definisano da plan generalne regulacije sadrži naročito, između ostalog, zone za koje se obavezno donosi plan detaljne regulacije sa propisanom zabranom izgradnje do njegovog donošenja. Drugim rečima, u ovom slučaju propisana zabrana izgradnje važi do donošenja plana detaljne regulacije.

Kada je reč o eventualnoj neusklađenosti planskog dokumenta sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, ukazujemo na član 173. stav 1. tačka 2) Zakona, kojim je propisano da urbanistički inspektor, u vršenju inspekcijskog nadzora, ima pravo i dužnost da proverava da li je planski dokument izrađen i donet u skladu sa zakonom i propisom donetim na osnovu zakona. U vezi sa tim, članom 174. stav 3. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da, kad urbanistički inspektor utvrdi da je planski dokument ili deo planskog dokumenta donet suprotno odredbama zakona, predložiće ministru nadležnom za poslove prostornog planiranja i urbanizma da donese rešenje o zabrani primene planskog dokumenta do njegovog usklađivanja sa zakonom i o tome obavestiti organ nadležan za njegovo donošenje.

Ukoliko smatrate da je u konkretnom slučaju planski dokument (plan generalne regulacije) u suprotnosti sa odredbama zakona, možete o tome obavestiti nadležnog urbanističkog inspektora, radi preduzimanja mera iz njegove nadležnosti.

Uslovi građenja objekta određeni su pravilima građenja u planskom dokumentu.

Potrebno je da organu nadležnom za izdavanje građevinske dozvole podnesete zahtev za izdavanje informacije o lokaciji koja sadrži podatke i mogućnostima i ograničenjima gradnje na određenoj kat. parceli u skladu sa važećim planskim dokumentom.

Uslovi građenja objekta određeni su pravilima građenja u planskom dokumentu.

Potrebno je da organu nadležnom za izdavanje građevinske dozvole podnesete zahtev za izdavanje informacije o lokaciji koja sadrži podatke i mogućnostima i ograničenjima gradnje na određenoj kat. parceli u skladu sa važećim planskim dokumentom.

Članom 28. stav 1. tačka 9) Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da plan detaljne regulacije sadrži naročito, između ostalog, pravila uređenja i pravila građenja po celinama i zonama. Članom 31. stav 1. tačka 5) Zakona propisano je da pravila građenja sadrže naročito, između ostalog, najveću dozvoljenu visinu ili spratnost objekata, iz čega proizlazi da postoji zakonsko utemeljenje da se planom detaljne regulacije uredi, odnosno ograniči najveća dozvoljena visina ili spratnost objekata po zonama.

Kada je reč o međusobnoj usklađenosti planskih dokumenata, članom 33. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji utvrđeno je da dokumenti prostornog i urbanističkog planiranja moraju biti usklađeni, tako da dokument užeg područja mora biti u skladu sa dokumentom šireg područja.

Ukoliko bi planom detaljne regulacije bila predviđena manja maksimalna dozvoljena visina ili spratnost objekata u predmetnoj zoni u odnosu na generalni urbanistički plan, mišljenja smo da u tom slučaju ne bi postojala njihova međusobna neusklađenost, jer bi odredbe plana detaljne regulacije koje se odnose na najveću dozvoljenu visinu ili spratnost objekata bile u okviru parametara koji su postavljeni generalnim urbanističkim planom.

Članom 142. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da po izdavanju rešenja o građevinskoj dozvoli, investitor, u skladu sa novonastalim finansijskim i drugim okolnostima, izmenama u dostupnosti komunalne i druge infrastrukture, radi usaglašavanja sa projektom za izvođenje i iz drugih razloga, može podneti zahtev za izmenu građevinske dozvole. Izmenom se smatra svako odstupanje od položaja, dimenzija, namene i oblika objekta, kao i drugih parametara i uslova utvrđenih u građevinskoj dozvoli, odnosno izvodu iz projekta, a uz zahtev za izmenu prilaže se novi projekat za građevinsku dozvolu, odnosno separat projekta za građevinsku dozvolu koji se menja.

Članom 26. stav 1. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisano je da, ukoliko se izmena građevinske dozvole traži zbog odstupanja u odnosu na izdatu građevinsku dozvolu, a podaci navedeni u izvodu iz projekta za građevinsku dozvolu, koji je sastavni deo zahteva za izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli, nisu u skladu sa važećim lokacijskim uslovima, nadležni organ odbacuje zahtev za izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli, i upućuje podnosioca da pribavi nove lokacijske uslove, odnosno zatraži izmenu važećih lokacijskih uslova. U tom slučaju, na izdavanje lokacijskih uslova shodno se primenjuju odredbe Pravilnika koje se odnose na izdavanje lokacijskih uslova, a umesto idejnog rešenja u postupku se koristi separat izmena projekta za građevinsku dozvolu koji se menja, odnosno novi projekat za građevinsku dozvolu ako ga je investitor izradio.

Uslovi građenja objekta određeni su pravilima građenja u planskom dokumentu.

Potrebno je da organu nadležnom za izdavanje građevinske dozvole podnesete zahtev za izdavanje informacije o lokaciji koja sadrži podatke i mogućnostima i ograničenjima gradnje na određenoj kat. parceli u skladu sa važećim planskim dokumentom.

Urbanistički projekat se 2009.god. ukoliko je rađen posle 12.09.2009.god,  u skladu sa tada važećom Zakonom o planiranju I izgradnji se izrađivao istovremeno i za potrebe preparcelacije i za izgradnju planiranog objekta na određenoj parceli. To je urbanističko-tehnički dokuent koji se uvek izrađuje u skladu sa važećim planskim dokumentom.

Ukoliko taj Urbanistički projekat nije realizovan (nije izvršena praprcelacija, nije pribavljena građevinska dozvola za izgradnji i nije pribavljena potvrda prijave radova)  a u međuvremenu  je usvojen novi GUP koji nije preuzeo ranije potvrđene Urbanističke projekte i koji je predvideo za taj deo prostora drugačiju namenu, na osnovu tog Urbanističkog projekta nije moguće pribaviti lokacijske uslove za drugačiju namenu od one predviđene važećim planskim dokumentima što znači da taj UP ne može biti osnov za izdavanje lokacijskih uslova.

Izradom katasta nepokretnosti koji je masovno rađen u celoj Srbiji tokom 2011. – 2012.god. velika je mogućnost da su izvršene i promene na kat. parceli  parceli iz 2009.god. odnosno da se danas radi o kat. parceli drugog broja i drugačijih mera i granica, tako da postoji mogućnost da se preparcelacije ne može sprovesti kod Katasta. Radi pribavljanja tačne informacije o tome, potrebno je obratiti se nadležnom Katstru.

Za sva pitanja koja se tiču ispravke ili izmene GUP-a potrebno je obratiti se organu jedinice lokalne samouprave nadležnom za poslove urbanizma.

Uslovi građenja objekta određeni su pravilima građenja u planskom dokumentu.

Organu nadležnom za izdavanje građevinske dozvole možete podneti zahtev za izdavanje informacije o lokaciji koja sadrži podatke i mogućnostima i ograničenjima gradnje na određenoj kat. parceli u skladu sa važećim planskim dokumentom.

To nije regulisano odredbama Zakona o planrianju i izgradnji.

Uslovi građenja objekta određeni su pravilima građenja u planskom dokumentu.

Potrebno je da organu nadležnom za izdavanje građevinske dozvole podnesete zahtev za izdavanje informacije o lokaciji koja sadrži podatke i mogućnostima i ograničenjima gradnje na određenoj kat. parceli u skladu sa važećim planskim dokumentom.

Građevinska dozvola se izdaje investitoru koji ima odgovarajuće pravo na zemljšištu, u skladu sa čl.135. Zakona o planrianju i izgradnji.  U skladu sa čl.135.st.2. ovog zakona,  kao odgovarajuće pravo na zemljištu smatra se pravo svojine, pravo zakupa na građevinskom zemljištu u javnoj svojini, kao i druga prava propisana ovim zakonom.

Građenje objekta može se u konkretnom slučaju vršiti samo u slučaju ako se planskim dokumentom promeni namena poljoprivrednog u građevinsko zemljište. 

Članom 54. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da, ukoliko planski dokument, odnosno separat, ne sadrži mogućnosti, ograničenja i uslove za izgradnju objekata, odnosno sve uslove za priključenje na komunalnu, saobraćajnu i ostalu infrastrukturu, nadležni organ te uslove pribavlja po službenoj dužnosti (od imalaca javnih ovlašćenja), o trošku podnosioca zahteva uz naknadu stvarnih troškova izdavanja. Članom 57. stav 5. Zakona propisano je da, ukoliko je za područje, na kome se nalazi katastarska parcela za koju je podnet zahtev za izdavanje lokacijskih uslova, predviđena obaveza dalje planske razrade, a takav planski dokument nije donet (u roku propisanom članom 27. stav 6. Zakona, lokacijski uslovi izdaju se na osnovu podzakonskog akta kojim se uređuju opšta pravila parcelacije, uređenja i građenja, i na osnovu postojećeg planskog dokumenta koji sadrži regulacionu liniju, odnosno Pravilnika o opštim pravilima za parcelaciju, regulaciju i izgradnju.
Iz citiranih odredaba Zakona o planiranju i izgradnji proizlazi da se Pravilnik o opštim pravilima za parcelaciju, regulaciju i izgradnju neposredno primenjuje samo u slučaju kada za katastarsku parcelu za koju je podnet zahtev za izdavanje lokacijskih uslova, predviđena obaveza dalje planske razrade, a takav planski dokument nije donet. U drugim slučajevima, odnosno ukoliko planski dokument, odnosno separat, ne sadrži mogućnosti, ograničenja i uslove za izgradnju objekata, odnosno sve uslove za priključenje na komunalnu, saobraćajnu i ostalu infrastrukturu, nadležni organ te uslove pribavlja po službenoj dužnosti od imalaca javnih ovlašćenja.

Uslovi građenja objekta određeni su pravilima građenja u planskom dokumentu.

Potrebno je da organu nadležnom za izdavanje građevinske dozvole podnesete zahtev za izdavanje informacije o lokaciji koja sadrži podatke i mogućnostima i ograničenjima gradnje na određenoj kat. parceli u skladu sa važećim planskim dokumentom.

Ukoliko je u konkretnom slučaju reč o izgradnji novog prostora izvan postojećeg gabarita i volumena objekta (dogradnja), u konkretnom slučaju potrebno je pribaviti prvo lokacijske uslove, a zatim  građevinsku dozvolu. U skladu sa čl.2.tač.33) Zakona o planiranju i izgradnji, dogradnja jeste izvođenje građevinskih i drugih radova kojima se izgrađuje novi prostor van postojećeg gabarita objekta, kao i nadziđivanje objekta, i sa njim čini građevinsku, funkcionalnu ili tehničku celinu.

Podnošenje zahteva za izdavanje lokacijskih uslova vrši se u skladu sa čl.6. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde. Podnošenje zahteva za izdavanje rešenja o građevinskoj dozvoli vrši se u skladu sa čl.16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Takođe, pre izdavanja lokacijskih uslova možete organu nadležnom za izdavanje građevinske dozvole da podnesete zahtev za izdavanje informacije o lokaciji, koja sadrži podatke i mogućnostima i ograničenjima gradnje na određenoj kat. parceli u skladu sa važećim planskim dokumentom.

Ukoliko je u konkretnom slučaju reč o izvođenju radova u gabaritu i volumenu objekta, potrebno je pribaviti rešenje o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole. Podnošenje zahteva za izdavanje rešenja kojim se odobrava izvođenje radova iz čl.145. Zakona vrši se u skladu sa čl.28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

U skladu sa definicijama iz čl.2. Zakona o planiranju i izgradnji u konkretnom slučaju može biti reč o sledećim radovima iz čl.145. ovog zakona:

32) rekonstrukcija jeste izvođenje građevinskih radova na postojećem objektu u gabaritu i volumenu objekta, kojima se: utiče na stabilnost i sigurnost objekta i zaštitu od požara; menjaju konstruktivni elementi ili tehnološki proces; menja spoljni izgled objekta ili povećava broj funkcionalnih jedinica, vrši zamena uređaja, postrojenja, opreme i instalacija sa povećanjem kapaciteta;

34) adaptacija jeste izvođenje građevinskih i drugih radova na postojećem objektu, kojima se: vrši promena organizacije prostora u objektu, vrši zamena uređaja, postrojenja, opreme i instalacija istog kapaciteta, a kojima se ne utiče na stabilnost i sigurnost objekta, ne menjaju konstruktivni elementi, ne menja spoljni izgled i ne utiče na bezbednost susednih objekata, saobraćaja, zaštite od požara i životne sredine;

35) sanacija jeste izvođenje građevinskih i drugih radova na postojećem objektu kojima se vrši popravka uređaja, postrojenja i opreme, odnosno zamena konstruktivnih elemenata objekta, kojima se ne menja spoljni izgled, ne utiče na bezbednost susednih objekata, saobraćaja i životne sredine i ne utiče na zaštitu prirodnog i nepokretnog kulturnog dobra, odnosno njegove zaštićene okoline, osim restauratorskih, konzervatorskih i radova na revitalizaciji;

36) investiciono održavanje je izvođenje građevinsko-zanatskih, odnosno drugih radova zavisno od vrste objekta u cilju poboljšanja uslova korišćenja objekta u toku eksploatacije;

Za izvođenje radova iz čl.145. Zakona potrebno je pribaviti lokacijske uslove koji sadrže sve urbanističke, tehničke i druge uslove i podatke potrebne za izradu idejnog projekta, osim u slučajevima iz čl.2.st.2. Uredbe o lokacijskim uslovima, koju možete pronaći ovde. U skladu sa čl.2.st.2.Uredbe o lokacijskim uslovima, lokacijski uslovi se ne izdaju za izvođenje radova na investicionom održavanju objekta i uklanjanju prepreka za osobe sa invaliditetom, radove kojima se ne menja spoljni izgled, ne povećava broj funkcionalnih jedinica i kapacitet instalacija, adaptaciju, sanaciju, građenje zidanih ograda, kao i u svim ostalim slučajevima izvođenja radova kojima se ne vrši priključenje na komunalnu infrastrukturu odnosno ne menjaju kapaciteti i funkcionalnost postojećih priključaka na infrastrukturnu mrežu, osim u slučajevima za koje je Zakonom, odnosno planskim dokumentom propisana obaveza pribavljanja uslova.

Nije moguće vršiti izvođenje radova na zemljištu ili objektu na kome investitor nema odgovarajuće pravo u skladu sa čl.135.Zakona.

Bilo da je reč o radovima za koje je potrebno pribaviti građevinsku dozvolu ili o radovima koji se vrše na osnovu rešenja o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona, investitor mora da ima odgovarajuće pravo na zemljištu ili objektu,u skladu sa čl.135. Zakona o planiranju i izgradnji. U skladu sa čl.135.st.2. ovog zakona,  kao odgovarajuće pravo na zemljištu smatra se pravo svojine, pravo zakupa na građevinskom zemljištu u javnoj svojini, kao i druga prava propisana ovim zakonom.

Članom 26. tačka 10) Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da plan generalne regulacije sadrži, između ostalog, pravila uređenja i pravila građenja po celinama i zonama za koje nije predviđeno donošenje plana detaljne regulacije. Za delove naseljenog mesta, uređenje neformalnih naselja, zone urbane obnove, infrastrukturne koridore i objekte i područja za koja je obaveza izrade određena prethodno donetim planskim dokumentom, donosi se plan detaljne regulacije. Članom 28. stav 1. tačka 9. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da plan detaljne regulacije sadrži, između ostalog, pravila uređenja i pravila građenja po celinama i zonama.

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, pravila građenja za predmetnu lokaciju utvrđena su planom detaljne regulacije za tu lokaciju, odnosno planom generalne regulacije ukoliko za nju nije predviđeno donošenje plana detaljne regulacije.

Napominjemo da Pozivni centar nije namenjen za instrukcije za postupanje u konkretnim slučajevima.

Članom 26. tačka 10) Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da plan generalne regulacije sadrži, između ostalog, pravila uređenja i pravila građenja po celinama i zonama za koje nije predviđeno donošenje plana detaljne regulacije. Za delove naseljenog mesta, uređenje neformalnih naselja, zone urbane obnove, infrastrukturne koridore i objekte i područja za koja je obaveza izrade određena prethodno donetim planskim dokumentom, donosi se plan detaljne regulacije. Članom 28. stav 1. tačka 9. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da plan detaljne regulacije sadrži, između ostalog, pravila uređenja i pravila građenja po celinama i zonama.

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, pravila uređenja i pravila građenja za predmetnu lokaciju utvrđena su planom detaljne regulacije za tu lokaciju, odnosno planom generalne regulacije ukoliko za nju nije predviđeno donošenje plana detaljne regulacije.

Članom 82. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da je građevinsko zemljište ono zemljište koje je određeno zakonom ili planskim dokumentom za izgradnju i korišćenje objekata, kao i zemljište na kojem su izgrađeni objekti u skladu sa zakonom. Članom 83. Zakona propisano je da se građevinsko zemljište se koristi prema nameni određenoj planskim dokumentom.

Shodno citiranim odredbama Zakona, izgradnja objekta je moguća samo na zemljištu koje je planskim dokumentom određeno kao građevinsko. Imajući to u vidu, u cilju ishodovanja građevinske dozvole, u konkretnom slučaju je neophodno izvršiti promenu namene zemljišta iz poljoprivrednog u građevinsko.

Uslovi građenja objekta određeni su pravilima građenja u planskom dokumentu.

Potrebno je da organu nadležnom za izdavanje građevinske dozvole podnesete zahtev za izdavanje informacije o lokaciji koja sadrži podatke i mogućnostima i ograničenjima gradnje na određenoj kat. parceli u skladu sa važećim planskim dokumentom.

Ukoliko bi izvođenje radova na dogradnji objekta u konkretnom slučaju bilo suprotno pravilima građenjima u planskom dokumentu, nije moguće dobiti dozvolu za građenje.

Uslovi građenja objekta određeni su pravilima građenja u planskom dokumentu. Potrebno je da organu nadležnom za izdavanje građevinske dozvole podnesete zahtev za izdavanje informacije o lokaciji koja sadrži podatke i mogućnostima i ograničenjima gradnje na određenoj kat. parceli u skladu sa važećim planskim dokumentom.

Uslovi građenja objekta određeni su pravilima građenja u planskom dokumentu.

Organu nadležnom za izdavanje građevinske dozvole možete da podnesete zahtev za izdavanje informacije o lokaciji koja sadrži podatke i mogućnostima i ograničenjima gradnje na određenoj kat. parceli u skladu sa važećim planskim dokumentom. Zakon ne propisuje obavezno pribavljanje informacije o lokaciji. Informacija o lokaciji sadrži podatke o mogućnostima i ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli, odnosno na više katastarskih parcela, na osnovu važećeg planskog dokumenta i može je pribaviti lice koje želi da sazna osnovne informacije o konkretnoj lokaciji, pre izdavanja lokacijskih uslova, odnosno izrade idejnog rešenja koje se podnosi uz zahtev za izdavanje lokacijskih uslova.

Lokacijski uslovi sadrže detaljnije i pouzdanije podatke o mogućnostima i ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli od informacije o lokaciji. U skladu sa čl.53a st.1. Zakona o planiranju i izgradnji, lokacijski uslovi su javna isprava koja sadrži podatke o mogućnostima i ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli koja ispunjava uslove za građevinsku parcelu, a sadrži sve uslove za izradu tehničke dokumentacije. Lokacijski uslovi se izdaju za izgradnju, odnosno dogradnju objekata za koje se izdaje građevinska dozvola, kao i za objekte koji se priključuju na komunalnu i drugu infrastrukturu.

Podnošenje zahteva za izdavanje lokacijskih uslova vrši se u skladu sa čl.6. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Uslovi građenja objekta određeni su pravilima građenja u planskom dokumentu.

Potrebno je da organu nadležnom za izdavanje građevinske dozvole podnesete zahtev za izdavanje informacije o lokaciji koja sadrži podatke i mogućnostima i ograničenjima gradnje na određenoj kat. parceli u skladu sa važećim planskim dokumentom.

Uslovi građenja objekta određeni su pravilima građenja u planskom dokumentu.

Potrebno je da organu nadležnom za izdavanje građevinske dozvole podnesete zahtev za izdavanje informacije o lokaciji koja sadrži podatke i mogućnostima i ograničenjima gradnje na određenoj kat. parceli u skladu sa važećim planskim dokumentom.

Uslovi građenja objekta određeni su pravilima građenja u planskom dokumentu.

Potrebno je da organu nadležnom za izdavanje građevinske dozvole podnesete zahtev za izdavanje informacije o lokaciji koja sadrži podatke i mogućnostima i ograničenjima gradnje na određenoj kat. parceli u skladu sa važećim planskim dokumentom.

Uslovi građenja objekta određeni su pravilima građenja u planskom dokumentu.

Potrebno je da organu nadležnom za izdavanje građevinske dozvole podnesete zahtev za izdavanje informacije o lokaciji koja sadrži podatke i mogućnostima i ograničenjima gradnje na određenoj kat. parceli u skladu sa važećim planskim dokumentom.

Uslovi građenja objekta određeni su pravilima građenja u planskom dokumentu.

Potrebno je da organu nadležnom za izdavanje građevinske dozvole podnesete zahtev za izdavanje informacije o lokaciji koja sadrži podatke i mogućnostima i ograničenjima gradnje na određenoj kat. parceli u skladu sa važećim planskim dokumentom.

Iz pitanja se ne može zaključiti o kakvim radovima je u konkretnom slučaju reč.

Ukoliko je u konkretnom slučaju reč o radovima iz čl.144. Zakona o planiranju i izgradnji (ovde), za izvođenje ovih radova nije potrebno pribavljati akt nadležnog organa za gradnju.

Ukoliko je u konkretnom slučaju reč o radovima iz čl.145. Zakona o planiranju i izgradnji, za izvođenje ovih radova potrebno je pribaviti rešenje o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole. Podnošenje zahteva za izdavanje rešenja kojim se odobrava izvođenje radova iz čl.145. Zakona vrši se u skladu sa čl.28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde. Za izvođenje radova iz čl.145. Zakona potrebno je prethodno pribaviti lokacijske uslove koji sadrže sve urbanističke, tehničke i druge uslove i podatke potrebne za izradu idejnog projekta, osim u slučajevima iz čl.2.st.2. Uredbe o lokacijskim uslovima, koju možete pronaći ovde. U skladu sa čl.2.st.2.Uredbe o lokacijskim uslovima, lokacijski uslovi se ne izdaju za izvođenje radova na investicionom održavanju objekta i uklanjanju prepreka za osobe sa invaliditetom, radove kojima se ne menja spoljni izgled, ne povećava broj funkcionalnih jedinica i kapacitet instalacija, adaptaciju, sanaciju, građenje zidanih ograda, kao i u svim ostalim slučajevima izvođenja radova kojima se ne vrši priključenje na komunalnu infrastrukturu odnosno ne menjaju kapaciteti i funkcionalnost postojećih priključaka na infrastrukturnu mrežu, osim u slučajevima za koje je Zakonom, odnosno planskim dokumentom propisana obaveza pribavljanja uslova. Podnošenje zahteva za izdavanje lokacijskih uslova vrši se u skladu sa čl.6. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Ukoliko je u konkretnom slučaju reč o složenijim radovima od radova iz čl. 145. Zakona o planiranju i izgradnji, za izvođenje ovih radova potrebno je pribaviti građevinsku dozvolu. Podnošenje zahteva za izdavanje rešenja o građevinskoj dozvoli vrši se u skladu sa čl.16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. U tom slučaju potrebno je prethodno pribaviti lokacijske uslove koji sadrže sve urbanističke, tehničke i druge uslove i podatke potrebne za izradu projekta za građevinsku dozvolu.

Uslovi građenja objekta određeni su pravilima građenja u planskom dokumentu.Organu nadležnom za izdavanje građevinske dozvole možete podneti zahtev za izdavanje informacije o lokaciji koja sadrži podatke i mogućnostima i ograničenjima gradnje na određenoj kat. parceli u skladu sa važećim planskim dokumentom.

Ukoliko je u konkretnom slučaju reč o poljošrivrednom zemljištu, informacija o lokaciji sadrži podatke o tome da li za izgradnju predmetnog objekta potrebno izvršiti promenu namene iz poljoprivrednog u građevinsko zemljište.  Promena namene poljoprivrednog u građevinsko zemljište uređena je članom 88. Zakona o planiranju i izgradnji.

Ako je u konkretnom slučaju reč o pomoćnom ili ekonomskom objektu, u skladu sa definicijom iz čl.2.tač. 24) i 24a) Zakona o planiranju i izgradnji, građenje ovih objekata vrši na osnovu rešenja o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona o planiranju i izgradnji, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole. Podnošenje zahteva za izdavanje rešenja kojim se odobrava izvođenje radova iz čl.145. Zakona vrši se u skladu sa čl.28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Za izvođenje radova iz čl.145. Zakona potrebno je pribaviti lokacijske uslove koji sadrže sve urbanističke, tehničke i druge uslove i podatke potrebne za izradu idejnog projekta, osim u slučajevima iz čl.2.st.2. Uredbe o lokacijskim uslovima, koju možete pronaći ovde. U skladu sa čl.2.st.2.Uredbe o lokacijskim uslovima, lokacijski uslovi se ne izdaju za izvođenje radova na investicionom održavanju objekta i uklanjanju prepreka za osobe sa invaliditetom, radove kojima se ne menja spoljni izgled, ne povećava broj funkcionalnih jedinica i kapacitet instalacija, adaptaciju, sanaciju, građenje zidanih ograda, kao i u svim ostalim slučajevima izvođenja radova kojima se ne vrši priključenje na komunalnu infrastrukturu odnosno ne menjaju kapaciteti i funkcionalnost postojećih priključaka na infrastrukturnu mrežu, osim u slučajevima za koje je Zakonom, odnosno planskim dokumentom propisana obaveza pribavljanja uslova. Podnošenje zahteva za izdavanje lokacijskih uslova vrši se u skladu sa čl.6. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

U skladu sa čl.2.tač.24a Zakona o planiranju i izgradnji, pomoćni objekat jeste objekat koji je u funkciji glavnog objekta, a gradi se na istoj parceli na kojoj je sagrađen ili može biti sagrađen glavni stambeni, poslovni ili objekat javne namene (garaže, ostave, septičke jame, bunari, cisterne za vodu i sl.);

U skladu sa čl.2.tač.24a) Zakona o planiranju i izgradnji, ekonomski objekti jesu objekti za gajenje životinja (staje za gajenje konja, štale za gajenje goveda, objekti za gajenje živine, koza, ovaca i svinja, kao i objekti za gajenje golubova, kunića, ukrasne živine i ptica); prateći objekti za gajenje domaćih životinja (ispusti za stoku, betonske piste za odlaganje čvrstog stajnjaka, objekti za skladištenje osoke); objekti za skladištenje stočne hrane (senici, magacini za skladištenje koncentrovane stočne hrane, betonirane silo jame i silo trenčevi), objekti za skladištenje poljoprivrednih proizvoda (ambari, koševi) i drugi slični objekti na poljoprivrednom gazdinstvu (objekti za mašine i vozila, pušnice, sušionice i sl.)

Ukoliko u konkretnom slučaju reč o složenijem objektu od objekata određenih članom 145. Zakona, njegovo građenje se vrši na osnovu građevinske dozvole.  U tom slučaju, prethodno je potrebno ishodovati lokacijske uslove, koji sadrže sve urbanističke, tehničke i druge uslove i podatke potrebne za izradu projekta za građevinsku dozvolu. Podnošenje zahteva za izdavanje lokacijskih uslova vrši se u skladu sa čl.6. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, dok se podnošenje zahteva za izdavanje rešenja o građevinskoj dozvoli vrši u skladu sa čl.16. ovog pravilnika.

Uslovi građenja objekta određeni su pravilima građenja u planskom dokumentu.Organu nadležnom za izdavanje građevinske dozvole možete podneti zahtev za izdavanje informacije o lokaciji koja sadrži podatke i mogućnostima i ograničenjima gradnje na određenoj kat. parceli u skladu sa važećim planskim dokumentom.

Da biste u konkretnom slučaju stekli pravo na građenje, možete izvršiti sledeće:

• Izvršiti parcelaciju, nakon čega se ishoduju lokacijski uslovi i građevinska dozvola; ili
• Prilikom podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole, odnosno rešenja o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona, priložiti overenu saglasnost svih lica u čijem je vlasništvu građevinsko zemljište (u kom slučaju se ne vrši parcelacija), u skladu sa čl.135.st.6.Zakona o planiranju i izgradnji.

Parcelacija

Shodno članu 31. Zakona o planiranju i izgradnji, pravila građenja u prostornom planu područja posebne namene, prostornog plana jedinice lokalne samouprave i planovima generalne i detaljne regulacije sadrže, između ostalog, uslove za parcelaciju, preparcelaciju i formiranje građevinske parcele, kao i minimalnu i maksimalnu površinu građevinske parcele.

Na osnovu člana 65. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji, na jednoj katastarskoj parceli može se obrazovati veći broj građevinskih parcela, koje se mogu deliti parcelacijom do minimuma utvrđenog primenom pravila o parcelaciji ili ukrupniti preparcelacijom, a prema planiranoj ili postojećoj izgrađenosti, odnosno, planiranoj ili postojećoj nameni građevinske parcele, na osnovu projekta parcelacije.

Projekat preparcelacije izrađuje ovlašćeno privredno društvo, odnosno drugo pravno lice ili preduzetnik koje je upisano u odgovarajući registar. Projekat preparcelacije potvrđuje organ jedinice lokalne samouprave nadležan za poslove urbanizma. Ako nadležni organ utvrdi da projekat preparcelacije, odnosno parcelacije nije urađen u skladu sa važećim planskim dokumentom, odnosno podzakonskim aktom kojim se utvrđuju opšta pravila parcelacije, regulacije i izgradnje, obavestiće o tome podnosioca zahteva.

Overena saglasnost suvlasnika

Članom 135. st.1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se građevinska dozvola, odnosno rešenje o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona, izdaje investitoru koji ima odgovarajuće pravo na zemljištu ili objektu. U skladu sa čl.135.st.2. ovog zakona, kao odgovarajuće pravo na zemljištu smatra se pravo svojine, pravo zakupa na građevinskom zemljištu u javnoj svojini, kao i druga prava propisana ovim zakonom. Članom 135.st.6. Zakona o planiranju I izgradnji regulisano je da se za izgradnju ili izvođenje radova na građevinskom zemljištu ili objektu koji je u vlasništvu više lica, kao dokaz o odgovarajućem pravu prilaže i overena saglasnost tih lica, a ako se izvode radovi na nadziđivanju, prilaže se i ugovor zaključen u skladu sa posebnim zakonom.

Uslovi građenja objekta određeni su pravilima građenja u planskom dokumentu.Potrebno je da organu nadležnom za izdavane građevinske dozvole podnesete zahtev za izdavanje informacije o lokaciji koja sadrži podatke i mogućnostima i ograničenjima gradnje na određenoj kat. parceli u skladu sa važećim planskim dokumentom.

Za svaku teritoriju koja se nalazi u obuhvatu nekog planskog dokumenta važi samo onaj planski dokument koji je na pravnoj snazi.

Članom 2. tačka 35. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da je sanacija izvođenje građevinskih i drugih radova na postojećem objektu kojima se vrši popravka uređaja, postrojenja i opreme, odnosno zamena konstruktivnih elemenata objekta, kojima se ne menja spoljni izgled, ne utiče na bezbednost susednih objekata, saobraćaja i životne sredine i ne utiče na zaštitu prirodnog i nepokretnog kulturnog dobra, odnosno njegove zaštićene okoline, osim restauratorskih, konzervatorskih i radova na revitalizaciji. Izvođenje radova na sanaciji vrši se na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole.

Postupak izdavanja rešenja kojim se odobrava izvođenje radova, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu http://gradjevinskedozvole.rs, u okviru Sekcije „Propisi“.

Postupak koji je Zakonom o planiranju i izgradnji propisan za izvođenje radova na sanaciji, primenjuje se i za izvođenje radova na rekonstrukciji objekta.

Parcelacija, odnosno preparcelacija, vrši se na način i pod uslovima utvrđenim u planskom dokumentu, a ukoliko planski dokument nije donet, obrazovaće se na osnovu podzakonskog akta kojim se utvrđuju opšta pravila parcelacije, regulacije i izgradnje, u skladu sa čl.65. Zakona o planiranju i izgradnji (ovde).

Shodno čl.11. Zakona o planiranju i izgradnji, planski dokumenti su prostorni i urbanistički planovi.

Prostorni planovi su:

1) Prostorni plan Republike Srbije;

2) Regionalni prostorni plan;

3) Prostorni plan jedinice lokalne samouprave;

4) Prostorni plan područja posebne namene.

Urbanistički planovi su:

1) Generalni urbanistički plan;

2) Plan generalne regulacije;

3) Plan detaljne regulacije.

Članom  65.st.1.Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se na većem broju katastarskih parcela može obrazovati jedna ili više građevinskih parcela na osnovu projekta preparcelacije, na način i pod uslovima utvrđenim u planskom dokumentu, a ukoliko planski dokument nije donet, obrazovaće se na osnovu podzakonskog akta kojim se utvrđuju opšta pravila parcelacije, regulacije i izgradnje. Članom  65.st.2. ovog zakona propisano je da se na jednoj katastarskoj parceli može obrazovati veći broj građevinskih parcela, koje se mogu deliti parcelacijom do minimuma utvrđenog primenom pravila o parcelaciji ili ukrupniti preparcelacijom, a prema planiranoj ili postojećoj izgrađenosti, odnosno, planiranoj ili postojećoj nameni građevinske parcele, na osnovu projekta parcelacije, pod uslovima i na način propisanim u stavu 1. ovog člana.

Iz pitanja se ne može zaključiti da li je u konkretnom slučaju predviđena izrada plana detaljne regulacije.

Ukoliko u konkretnom slučaju planskim  dokumentom  šireg područja nije predviđena izrada plana detaljne regulacije, izrada projekta parcelacije, odnosno preparcelacije vrši se na način i pod uslovima utvrđenim u tom planskom dokumentu šireg područja, a ukoliko planski dokument nije donet, obrazovaće se na osnovu Pravilnika o opštim pravilima za parcelaciju, regulaciju i izgradnju (ovde).

Ukoliko je u konkretnom slučaju planskim  dokumentom  šireg područja predviđena izrada plana detaljne regulacije, a plan detaljne regulacije nije donet, parcelacija, odnosno preparcelacija se vrši na osnovu planskog dokumenta šireg područja, shodno čl.27.st.5. Zakona o planiranju i izgradnji. Član.27.st.5. ovog zakona propisuje da kada je planskim  dokumentom  šireg područja predviđena izrada plana detaljne regulacije, taj planski dokument šireg područja mora da sadrži pravila regulacije, parcelacije i građenja koja će se primenjivati prilikom  izdavanja lokacijskih uslova i sprovođenja postupaka parcelacije i preparcelacije do donošenja plana detaljne regulacije. Takođe, članom  27.st.6. propisano je da se odlukom o izradi plana detaljne regulacije može utvrditi period zabrane izgradnje u obuhvatu tog planskog dokumenta, a najduže 12 meseci od dana donošenja te odluke. Ako u propisanom roku plan detaljne regulacije ne bude usvojen, lokacijski uslovi izdaće se u skladu sa članom 57. stav 5. ovog zakona.  U skladu sa čl.57.st.5. Zakona, ukoliko je za područje, na kome se nalazi katastarska parcela za koju je podnet zahtev za izdavanje lokacijskih uslova, predviđena obaveza dalje planske razrade, a takav planski dokument nije donet u roku propisanom članom 27. stav 6. ovog zakona, lokacijski uslovi izdaju se na osnovu podzakonskog akta kojim se uređuju opšta pravila parcelacije, uređenja i građenja, i na osnovu postojećeg planskog dokumenta koji sadrži regulacionu liniju

Uslovi građenja objekta određeni su pravilima građenja u planskom dokumentu.

Organu nadležnom za izdavanje građevinske dozvole možete da podnesete zahtev za izdavanje informacije o lokaciji koja sadrži podatke i mogućnostima i ograničenjima gradnje na određenoj kat. parceli u skladu sa važećim planskim dokumentom. Zakon ne propisuje obavezno pribavljanje informacije o lokaciji. Informacija o lokaciji sadrži podatke o mogućnostima i ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli, odnosno na više katastarskih parcela, na osnovu važećeg planskog dokumenta i može je pribaviti lice koje želi da sazna osnovne informacije o konkretnoj lokaciji, pre izdavanja lokacijskih uslova, odnosno izrade idejnog rešenja koje se podnosi uz zahtev za izdavanje lokacijskih uslova.

Lokacijski uslovi sadrže detaljnije i pouzdanije podatke o mogućnostima i ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli od informacije o lokaciji. U skladu sa čl.53a st.1. Zakona o planiranju i izgradnji, lokacijski uslovi su javna isprava koja sadrži podatke o mogućnostima i ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli koja ispunjava uslove za građevinsku parcelu, a sadrži sve uslove za izradu tehničke dokumentacije. Lokacijski uslovi se izdaju za izgradnju, odnosno dogradnju objekata za koje se izdaje građevinska dozvola, kao i za objekte koji se priključuju na komunalnu i drugu infrastrukturu.

Članom 7. St.2. Uredbe o lokacijskim uslovima (ovde) propisano je da ako se lokacijski uslovi izdaju po zahtevu za koji nadležni organ utvrdi da nije u skladu sa važećim planskim dokumentom, odnosno separatom, ti uslovi sadrže sve zabrane i ograničenja sadržana u planskom dokumentu i konstataciju da nije moguće izdati građevinsku dozvolu u skladu sa podnetim zahtevom.

Članom 176. st.1.tač.1) Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da je u vršenju inspekcijskog nadzora građevinski inspektor ovlašćen da naredi rešenjem obustavu radova i uklanjanje objekta ili njegovog dela, ako se objekat gradi ili je njegovo građenje završeno bez građevinske dozvole, odnosno ako se objekat gradi suprotno lokacijskim uslovima, odnosno građevinskoj dozvoli, odnosno potvrdi o prijavi radova.

Postavljanje žičanih i drvenih ograda predstavlja vrstu radova za koje nije potrebno pribavljati akt nadležnog organa za gradnju, odnosno za izvođenje radova, u skladu sa odredbama član. 144 Zakona o planiranju i izgradnji. Ukoliko je reč o zidanoj ogradi, za ovu vrstu radova potrebno je pribaviti rešenje o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole.

Takođe, napominjemo da se izvođenje radova (radova iz čl.144. I čl.145.) odnosno građenje objekta na katastarskoj parceli mora izvoditi u skladu sa planskim dokumentom.

Nadalje, potrebno je utvrditi i da li postoji stvarna službenost, kao što je službenost prolaza, zasnovana u skladu sa odredbama Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, u kom slučaju bi vlasnik povlasnog dobra (susedne nepokretnosti) imao pravo da postavi i kapiju prema poslužnom dobru (Vašoj nepokretnosti).

Zakon o osnovama svojinskopravnih odnosa:

Član 50

Stvarna službenost vrši se na način kojim se najmanje opterećuje poslužno dobro.

Ako je za vršenje stvarne službenosti potrebno korišćenje nekog uređaja ili preduzimanje neke radnje, troškove održavanja tog uređaja i preduzimanje te radnje snosi vlasnik povlasnog dobra.

Ako uređaj ili radnja služi i interesima vlasnika poslužnog dobra, troškove održavanja tog uređaja i troškove preduzimanja te radnje snose, srazmerno koristi koju imaju, vlasnik povlasnog dobra i vlasnik poslužnog dobra.

Član 51

Stvarna službenost zasniva se pravnim poslom, odlukom državnog organa i održajem.

Član 52

Na osnovu pravnog posla stvarna službenost stiče se upisom u javnu knjigu ili na drugi odgovarajući način određen zakonom.

Član 53

Odlukom suda ili drugog državnog organa stvarna službenost ustanovljava se kada vlasnik povlasnog dobra u celini ili delimično ne može koristiti to dobro bez odgovarajućeg korišćenja poslužnog dobra, kao i u drugim slučajevima određenim zakonom.

Službenost iz stava 1. ovog člana stiče se danom pravnosnažnosti odluke, ako zakonom nije drukčije određeno.

Na zahtev vlasnika poslužnog dobra, nadležni državni organ utvrđuje i odgovarajuću naknadu koju je vlasnik povlasnog dobra dužan da plati vlasniku poslužnog dobra.

Član 54

Stvarna službenost stiče se održajem kada je vlasnik povlasnog dobra faktički ostvarivao službenost za vreme od 20 godina a vlasnik poslužnog dobra se tome nije protivio.

Stvarna službenost se ne može steći održajem ako je vršena zloupotrebom poverenja vlasnika ili držaoca poslužnog dobra, silom, prevarom ili ako je službenost ustupljena do opoziva.

Član 56

Vlasnik povlasnog dobra može zahtevati da se prema vlasniku poslužnog dobra utvrdi postojanje stvarne službenosti.

Na tužbu iz stava 1. ovog člana shodno se primenjuju odredbe člana 37. stav 2. ovog zakona.

Član 57

Ako se vlasnik povlasnog dobra neosnovano sprečava ili ometa u vršenju stvarne službenosti, on može tužbom zahtevati da to sprečavanje ili ometanje prestane.

Član 58

Stvarna službenost prestaje ako se vlasnik poslužnog dobra protivi njenom vršenju a vlasnik povlasnog dobra tri uzastopne godine nije vršio svoje pravo.

Vlasnik poslužnog dobra može zahtevati da prestane pravo stvarne službenosti kada ona postane nepotrebna za korišćenje povlasnog dobra ili kad prestane drugi razlog zbog koga je ona zasnovana.

Stvarna službenost prestaje ako se ne vrši za vreme potrebno za njeno sticanje održajem, kada isto lice postane vlasnik poslužnog i povlasnog dobra ili propašću povlasnog, odnosno poslužnog dobra.

Član 59

Ako se podeli povlasno dobro, stvarna službenost ostaje u korist svih njegovih delova.

Vlasnik poslužnog dobra može zahtevati da stvarna službenost vlasnika pojedinog dela podeljenog povlasnog dobra prestane ako stvarna službenost ne služi za potrebe tog dela.

Ako je podeljeno poslužno dobro, stvarna službenost ostaje samo na delovima na kojima je vršena.

U skladu sa odredbama člana 65. Zakona o planiranju i izgradnji, Ako nadležni organ utvrdi da projekat preparcelacije, odnosno parcelacije nije urađen u skladu sa važećim planskim dokumentom, odnosno podzakonskim aktom kojim se utvrđuju opšta pravila parcelacije, regulacije i izgradnje, obavestiće o tome podnosioca zahteva. Podnosilac zahteva može podneti prigovor na obaveštenje iz stava 5. ovog člana opštinskom, odnosno gradskom veću, u roku od tri dana od dana od dana dostavljanja.Iz pitanja koje ste postavili nije jasno da il ste od nadležnog drugostepenog organa dobili odluku po prigovoru i koja je sadržina te odluke. Potrebno je da nadležni drugostepeni organ donese odluku po prigovoru, protiv koje ćete, u slučaju da za to ima osnova, najverovatnije moći da pokrenete upravni spor.

Iz Vašeg pitanja ne može se zaključiti u kom postupku se organ uprave pozvao na odredbe Pravilnika o opštim pravilima za parcelaciju, regulaciju i izgradnju („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 22/15).

Pravilnik o opštim pravilima za parcelaciju, regulaciju i izgradnju je donet na osnovu člana 201. stav 5. tačka 25) Zakona o planiranju i izgradnji, kojim je utvrđeno da se Pravilnikom bliže propisuju opšta pravila za parcelaciju, regulaciju i izgradnju, odnosno vrši razrada materije koja je regulisana članovima 31. i 57. Zakona. Član 31. Zakona o planiranju i izgradnji reguliše pitanja u vezi sa pravilima građenja u prostornom planu područja posebne namene, prostornim planom jedinice lokalne samouprave i planovima generalne i detaljne regulacije, dok se član 57. Zakona odnosi na izdavanje lokacijskih uslova.

Ukoliko se nadležni organ uprave pozvao na odredbe Pravilnika o opštim pravilima za parcelaciju, regulaciju i izgradnju u nekom od postupaka koji su obuhvaćeni članovima 31. i 57. Zakona o planiranju i izgradnji, mišljenja smo da postoji pravni osnov, odnosno utemeljenje za takvo postupanje.

Članom 57. stav 5. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da, ukoliko je za područje na kome se nalazi katastarska parcela za koju je podnet zahtev za izdavanje lokacijskih uslova predviđena obaveza dalje planske razrade, a takav planski dokument nije donet u roku iz člana 27. stav 6. Zakona, lokacijski uslovi izdaju se na osnovu podzakonskog akta kojim se uređuju opšta pravila parcelacije, uređenja i građenja (Pravilnik o opštim pravilima za parcelaciju, regulaciju i izgradnju) i na osnovu postojećeg planskog dokumenta koji sadrži regulacionu liniju.

Imajući u vidu citiranu odredbu Zakona o planiranju i izgradnji, prilikom izdavanja lokacijskih uslova u opisanoj situaciji kumulativno se primenjuju Pravilnik o opštim pravilima za parcelaciju, regulaciju i izgradnju i postojeći planski dokument koji sadrži regulacionu liniju.

Ukoliko je postojeći planski dokument u pojedinim delovima u suprotnosti sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji i podzakonskim aktima donetim na osnovu njega, mišljenja smo da nadležni organ u tim delovima ne bi trebalo da primenjuje postojeći planski dokument.

Iz Vašeg pitanja ne može se zaključiti da li je postojećim planskim dokumentom (plan generalne regulacije) predviđena izrada plana detaljne regulacije za teritoriju o kojoj je reč, pri čemu je u oba moguća slučaja propisan način izdavanja lokacijskih uslova.

Članom 57. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se lokacijski uslovi izdaju na osnovu plana generalne regulacije, za delove teritorije za koje nije predviđena izrada plana detaljne regulacije. U stavu 5. istog člana propisano je da, ukoliko je za područje na kome se nalazi katastarska parcela za koju je podnet zahtev za izdavanje lokacijskih uslova predviđena obaveza dalje planske razrade, a takav planski dokument nije donet u roku određenom u odluci o izradi planskog dokumenta, lokacijski uslovi izdaju se na osnovu podzakonskog akta kojim se uređuju opšta pravila parcelacije, uređenja i građenja (Pravilnik o opštim pravilima za parcelaciju, regulaciju i izgradnju) i na osnovu postojećeg planskog dokumenta koji sadrži regulacionu liniju.

U oba slučaja, uz zahtev za izdavanje lokacijskih uslova prilaže se dokumentacija propisana članom 53a stav 6. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 6. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Uslovi građenja objekta određeni su pravilima građenja u planskom dokumentu.

Potrebno je da organu nadležnom za izdavanje građevinske dozvole podnesete zahtev za izdavanje informacije o lokaciji koja sadrži podatke i mogućnostima i ograničenjima gradnje na određenoj kat. parceli u skladu sa važećim planskim dokumentom.

Iz pitanja se ne može zaključiti o kakvim radovima je u konkretnom slučaju reč.

Ukoliko je u konkretnom slučaju reč o postavljanju žičane ili drvene ograde (čl.144. Zakona o planiranju i izgradnji), za izvođenje ovih radova nije potrebno pribavljati akt nadležnog organa za gradnju.

Ukoliko je u konkretnom slučaju reč o građenju zidane ograde, za izvođenje ovih radova potrebno je pribaviti rešenje o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole.

Podnošenje zahteva za izdavanje rešenja kojim se odobrava izvođenje radova iz čl.145. Zakona vrši se u skladu sa čl.28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Ne, pribavljanje uslova i podataka za izradu urbanističkog projekta ne vrši se u postupku objedinjene procedure, odnosno ne vrši se elektronskim putem kroz Centralni informacioni sistem.

Sadržina i postupak pribavljanja uslova i podataka za izradu planskih dokumenata, uključujući i  urbanistički projekat, razlikuje se od sadržine i postupka pribavljanja lokacijskih uslova koji se pribavljaju za potrebe izrade idejnog projekta, projekta za građevinsku dozvolu i projekta za izvođenje u postupku objedinjene procedure.

Pribavljanje uslova i podataka za izradu urbanističkog projekta vrši se u skladu sa čl.46.st.4. Zakona o planiranju i izgradnji, odnosno u skladu sa čl.45,46. i 47. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade dokumenata prostornog i urbanističkog planiranja, koji možete pronaći ovde. 

Članom čl.46.st.4. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da su organi, organizacije i javna preduzeća, koji su ovlašćeni da utvrđuju uslove za zaštitu i uređenje prostora i izgradnju objekata u fazi izrade ili izmene planskih dokumenata, dužni da po zahtevu nosioca izrade plana, u roku od 30 dana, dostave sve tražene podatke, bez naknade.

Uslovi građenja objekta određeni su pravilima građenja u planskom dokumentu. Potrebno je da organu nadležnom za izdavanje građevinske dozvole podnesete zahtev za izdavanje informacije o lokaciji koja sadrži podatke i mogućnostima i ograničenjima gradnje na određenoj kat. parceli u skladu sa važećim planskim dokumentom.

Izvođenjem radova na rekonstrukciji rekonstrukciji ne izgrađuje se nov prostor izvan gabarita i volumena objekta, u skladu sa čl.2.tač.32) Zakona o planiranju i izgradnji, koji možete pronaći ovde.

U skladu sa definicijom iz čl.2.tač.32) Zakona o planiranju i izgradnji, rekonstrukcija jeste izvođenje građevinskih radova na postojećem objektu u gabaritu i volumenu objekta, kojima se: utiče na stabilnost i sigurnost objekta i zaštitu od požara; menjaju konstruktivni elementi ili tehnološki proces; menja spoljni izgled objekta ili povećava broj funkcionalnih jedinica, vrši zamena uređaja, postrojenja, opreme i instalacija sa povećanjem kapaciteta.

Iz pitanja se može zaključiti da je u konkretnom slučaju reč o dogradnji objekta. Dogradnja jeste izvođenje građevinskih i drugih radova kojima se izgrađuje novi prostor van postojećeg gabarita objekta, kao i nadziđivanje objekta, i sa njim čini građevinsku, funkcionalnu ili tehničku celinu, u skladu sa čl.2.tač.33) Zakona o planiranju i izgradnji. Za izvođenje radova na dogradnji objekta potrebno je prvo pribaviti lokacijske uslove, a zatim građevinsku dozvolu.

Podnošenje zahteva za izdavanje lokacijskih uslova vrši se u skladu sa čl.6. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde. Podnošenje zahteva za izdavanje rešenja o građevinskoj dozvoli vrši se u skladu sa čl.16. ovog pravilnika.  

Potrebno je da od nadležnog organa pribavite uslove za preparcelaciju,angažujete ovlašćeno lice za izradu Projekta preparcelacije i finansirate njegovu izradu.  Samo se na osnovu Projekta preparcelacije  može nesumnjivo utvrditi koji deo i kolika površina predmetne kat. parcele je planskim dokumetnom predviđena za izgradnju saobraćajnice.

Na delu kat. parcele na kom je planirana saobraćajnica nije moguća izgradnja bilo kog drugog objekta osim saobraćajnice. Preparcelacija se vrši  da bi se od predmetne parcele odvojio taj deo kao i da bi se od preostalog dela kat. parcele formirala građevinska parcela na kojoj je u skladu sa planskim dokumetnom navedenim u informaciji o lokaciji moguće graditi stambeni objekat.

Stranica nije namenjena za davanje pravnih saveta, kao ni za instrukcije za postupanje u konkretnom slučaju. Pozivni centar se bavi isključivo odredbama Zakona o planiranju i izgradnji.

Uslovi građenja objekta određeni su pravilima građenja u planskom dokumentu. Potrebno je da organu nadležnom za izdavanje građevinske dozvole podnesete zahtev za izdavanje informacije o lokaciji koja sadrži podatke i mogućnostima i ograničenjima gradnje na određenoj kat. parceli u skladu sa važećim planskim dokumentom.

Da, potrebno je pribaviti uslove i podatke za izradu urbanističkog u skladu sa čl.46.st.4. Zakona o planiranju i izgradnji, odnosno u skladu sa čl.45,46. i 47. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade dokumenata prostornog i urbanističkog planiranja, koji možete pronaći ovde. 

Članom čl.46.st.4. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da su organi, organizacije i javna preduzeća, koji su ovlašćeni da utvrđuju uslove za zaštitu i uređenje prostora i izgradnju objekata u fazi izrade ili izmene planskih dokumenata, dužni da po zahtevu nosioca izrade plana, u roku od 30 dana, dostave sve tražene podatke, bez naknade.

Ne, nije moguće primeniti odredbe člana 54. Zakona o planiranju i izgradnji u postupku pribavljanja uslova i podataka za izradu urbanističkog projekta.

Sadržina i postupak pribavljanja uslova i podataka za izradu planskih dokumenata, uključujući i  urbanistički projekat, razlikuje se od sadržine i postupka pribavljanja lokacijskih uslova koji se pribavljaju za potrebe izrade idejnog projekta, projekta za građevinsku dozvolu i projekta za izvođenje u postupku objedinjene procedure.

Pribavljanje uslova i podataka za izradu urbanističkog projekta vrši se u skladu sa čl.46.st.4. Zakona o planiranju i izgradnji, odnosno u skladu sa čl.45,46. i 47. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade dokumenata prostornog i urbanističkog planiranja, koji možete pronaći ovde. 

Članom čl.46.st.4. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da su organi, organizacije i javna preduzeća, koji su ovlašćeni da utvrđuju uslove za zaštitu i uređenje prostora i izgradnju objekata u fazi izrade ili izmene planskih dokumenata, dužni da po zahtevu nosioca izrade plana, u roku od 30 dana, dostave sve tražene podatke, bez naknade.

Potrebno je prvo pribaviti informaciju o lokaciji i utvrditi da li se predmetno zemljište (trotar, odnosno zemljišni pojas u konkretnom slučaju)  nalazi u regulaciji postojeće saobraćajnice - javnog puta. Ukoliko se ispostavi da je to zemljište u okviru regulacije postojeće saobraćajnice, u tom slučaju  parcela sa koje se vrši priključenje ima izlaz na javnu površinu, iako ta saobraćajnica nije imovinski rešena.

predmetno zemljište nalazi van regulacije postojeće saobraćajnice i u javnoj je svojini jedinice lokalne samouprave- potrebno je pred nadležnim organom jedinice lokalne samouprave pribaviti to zemljište neposrednom pogodbom uskladu sa članom 100 st. 1 tač. 2 Zakona o planiranju u postupku ispravke granica susednih parcela u skladu sa čl. 68 Zakona o planiranju i izgradnji.  Ovi postupci se vode kako bi vlasnik objekta koji se nalazi na kat. parceli koja nema direktan izlaz na javnu površinu u skladu sa opštim pravilima za preparcelaciju formirao građevinsku parcelu. 

Uslovi građenja objekta određeni su pravilima građenja u planskom dokumentu.

Potrebno je da organu nadležnom za izdavanje građevinske dozvole podnesete zahtev za izdavanje informacije o lokaciji koja sadrži podatke i mogućnostima i ograničenjima gradnje na određenoj kat. parceli u skladu sa važećim planskim dokumentom.

Uslovi građenja objekta određeni su pravilima građenja u planskom dokumentu.

Potrebno je da organu nadležnom za izdavanje građevinske dozvole podnesete zahtev za izdavanje informacije o lokaciji koja sadrži podatke i mogućnostima i ograničenjima gradnje na određenoj kat. parceli u skladu sa važećim planskim dokumentom.

Građenje pomoćnih objekata vrši se na osnovu rešenja o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona o planiranju i izgradnji, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole.

Podnošenje zahteva za izdavanje rešenja kojim se odobrava izvođenje radova iz čl.145. Zakona vrši se u skladu sa čl.28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Uslovi građenja objekta određeni su pravilima građenja u planskom dokumentu.

Potrebno je da organu nadležnom za izdavanje građevinske dozvole podnesete zahtev za izdavanje informacije o lokaciji koja sadrži podatke i mogućnostima i ograničenjima gradnje na određenoj kat. parceli u skladu sa važećim planskim dokumentom.

Uslovi građenja objekta određeni su pravilima građenja u planskom dokumentu.

Potrebno je da organu nadležnom za izdavane građevinske dozvole podnesete zahtev za izdavanje informacije o lokaciji koja sadrži podatke i mogućnostima i ograničenjima gradnje na određenoj kat. parceli u skladu sa važećim planskim dokumentom.

U skladu sa čl.2. tač.24) Zakona o planiranju i izgradnji, pomoćni objekat jeste objekat koji je u funkciji glavnog objekta, a gradi se na istoj parceli na kojoj je sagrađen ili može biti sagrađen glavni stambeni, poslovni ili objekat javne namene (garaže, ostave, septičke jame, bunari, cisterne za vodu i sl.).

Izgled, veličina i spratnost objekata nisu određeni definicijom iz Zakona, već su uslovi građenja objekata određeni pravilima građenja u planskom dokumentu.

Potrebno je da organu nadležnom za izdavanje građevinske dozvole podnesete zahtev za izdavanje informacije o lokaciji koja sadrži podatke i mogućnostima i ograničenjima gradnje na određenoj kat. parceli u skladu sa važećim planskim dokumentom.

Uslovi građenja objekta određeni su pravilima građenja u planskom dokumentu.

Potrebno je da organu nadležnom za izdavane građevinske dozvole podnesete zahtev za izdavanje informacije o lokaciji koja sadrži podatke i mogućnostima i ograničenjima gradnje na određenoj kat. parceli u skladu sa važećim planskim dokumentom.

Za izgradnju objekta u konkretnom slučaju potrebno je pribaviti lokacijske uslove, odnosno građevinsku dozvolu.

Lokacijski uslovi sadrže sve urbanističke, tehničke i druge uslove i podatke potrebne za izradu projekta za građevinsku dozvolu. Podnošenje zahteva za izdavanje lokacijskih uslova vrši se u skladu sa čl.6. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Podnošenje zahteva za izdavanje rešenja o građevinskoj dozvoli vrši se u skladu sa čl.16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Uslovi građenja objekta određeni su pravilima građenja u planskom dokumentu.

Potrebno je da organu nadležnom za izdavanje građevinske dozvole podnesete zahtev za izdavanje informacije o lokaciji koja sadrži podatke i mogućnostima i ograničenjima gradnje na određenoj kat. parceli u skladu sa važećim planskim dokumentom.

Članom 86. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade dokumenata prostornog i urbanističkog planiranja (ovde) propisano je da izradom elaborata geodetskih radova rukovodi odgovorni urbanista arhitektonske struke sa odgovarajućom licencom, a ne lice geodetske struke.

Član 87. ovog Pravilnika reguliše da vlasnik parcele, nakon izrade elaborata geodetskih radova, podnosi zahtev za ispravku granica parcele organu nadležnom za poslove državnog premera i katastra.

Članom 78. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade dokumenata prostornog i urbanističkog planiranja propisano je da elaborat geodetskih radova sadrži tekstualni i grafički deo, dok tekstualni deo elaborata geodetskog obeležavanja sadrži:

• pravni i planski osnov;
• potvrdu nadležnog organa da katastarska parcela u javnoj svojini koja se pripaja susednoj parceli ne ispunjava uslove za posebnu građevinsku parcelu, kao i da je manje površine od parcele kojoj se pripaja;
• saglasnost nadležnog organa da je građevinska parcela u skladu sa uslovima utvrđenim u planskom dokumentu, a ukoliko planski dokument nije donet, u skladu sa podzakonskim aktom kojim se utvrđuju opšta pravila parcelacije, regulacije i izgradnje.

Iz citiranih odredaba Zakona o planiranju i izgradnji i Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade dokumenata prostornog i urbanističkog planiranja proizlazi da izradu (odnosno rukovođenje izradom) elaborata geodetskih radova vrši odgovorni urbanista arhitektonske struke sa odgovarajućom licencom. Uloga nadležnog organa svodi se na davanje saglasnosti, u fazi izrade elaborata geodetskih radova, da je građevinska parcela u skladu sa uslovima utvrđenim u planskom dokumentu (odnosno u skladu sa podzakonskim aktom kojim se utvrđuju opšta pravila parcelacije, regulacije i izgradnje, ukoliko planski dokument nije donet).

Potrebno je izvršiti uvid u planski dokument.

Uslovi građenja objekta određeni su pravilima građenja u planskom dokumentu.

Potrebno je da organu nadležnom za izdavane građevinske dozvole podnesete zahtev za izdavanje informacije o lokaciji koja sadrži podatke i mogućnostima i ograničenjima gradnje na određenoj kat. parceli u skladu sa važećim planskim dokumentom.

Ukoliko je u konkretnom slučaju reč o radovima iz čl.145. Zakona o planiranju i izgradnji, izvođenje ovih radova vrši na osnovu rešenja o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole.

Podnošenje zahteva za izdavanje rešenja kojim se odobrava izvođenje radova iz čl.145. Zakona vrši se u skladu sa čl.28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

U konkretnom slučaju potrebno je prvo proveriti koji su uslovi građenja propisani planskim dokumentom, kako bi se utvrdilo da li je građenje objekta izvršeno u skladu sa istim.

Potrebno je da organu nadležnom za izdavanje građevinske dozvole podnesete zahtev za izdavanje informacije o lokaciji koja sadrži podatke i mogućnostima i ograničenjima gradnje na određenoj kat. parceli u skladu sa važećim planskim dokumentom.

Članom 175. Zakona o planiranju i izgradnji propisana su prava i duženosti građevinskog inspektora u vršenju inspekcijskog nadzora objekta.

Članom 176. ovog zakona propisana su ovlašćenja građevinskog inspektora u vršenju inspekcijskog nadzora.

Zakon o planiranju i izgradnji možete pronaći ovde.

Uslovi građenja objekta određeni su pravilima građenja u planskom dokumentu.

Potrebno je da organu nadležnom za izdavane građevinske dozvole podnesete zahtev za izdavanje informacije o lokaciji koja sadrži podatke i mogućnostima i ograničenjima gradnje na određenoj kat. parceli u skladu sa važećim planskim dokumentom.

Uslovi građenja objekta određeni su pravilima građenja u planskom dokumentu.

Potrebno je da organu nadležnom za izdavane građevinske dozvole podnesete zahtev za izdavanje informacije o lokaciji koja sadrži podatke i mogućnostima i ograničenjima gradnje na određenoj kat. parceli u skladu sa važećim planskim dokumentom.

Uslovi građenja objekta određeni su pravilima građenja u planskom dokumentu.

Potrebno je da organu nadležnom za izdavane građevinske dozvole podnesete zahtev za izdavanje informacije o lokaciji koja sadrži podatke i mogućnostima i ograničenjima gradnje na određenoj kat. parceli u skladu sa važećim planskim dokumentom.

Uslovi građenja objekta određeni su pravilima građenja u planskom dokumentu.

Potrebno je da organu nadležnom za izdavane građevinske dozvole podnesete zahtev za izdavanje informacije o lokaciji koja sadrži podatke i mogućnostima i ograničenjima gradnje na određenoj kat. parceli u skladu sa važećim planskim dokumentom.

Uslovi građenja objekta određeni su pravilima građenja u planskom dokumentu.

Potrebno je da organu nadležnom za izdavanje građevinske dozvole podnesete zahtev za izdavanje informacije o lokaciji koja sadrži podatke i mogućnostima i ograničenjima gradnje na određenoj kat. parceli u skladu sa važećim planskim dokumentom.

Pravila građenja u planskom dokumentu definišu da li je dozvoljeno građenje ovakvih objekata na poljoprivrednom zemljištu, odnosno u kojim slučajevima građenja je potrebno izvršiti promenu namene poljoprivrednog u građevinsko zemljište.

Informacija o lokaciji, kao i lokacijski uslovi bi trebalo da sadrže podatke o mogućnostima i ograničenjima gradnje na određenoj kat. parceli u skladu sa važećim planskim dokumentom, odnosno da li je u konkretnom slučaju za izgradnju predmetnog objekta potrebno izvršiti promenu namene iz poljoprivrednog u građevinsko zemljište.

Uslovi građenja objekta određeni su pravilima građenja u planskom dokumentu.

Potrebno je da organu nadležnom za izdavanje građevinske dozvole podnesete zahtev za izdavanje informacije o lokaciji koja sadrži podatke i mogućnostima i ograničenjima gradnje na određenoj kat. parceli u skladu sa važećim planskim dokumentom.

Iz pitanja se ne može zaključiti da li je u konkretnom slučaju reč o radovima u gabaritu i volumenu objekata, ili o dogradnji objekata.

Promena namene objekta bez izvođenja građevinskih radova, odnosno promena namene uz izvođenje građevinskih radova  vrši se na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova, odnosno promena namene objekta, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole, u skladu sa čl.145.st.1. Zakona o planiranju i izgradnji.

Podnošenje zahteva za izdavanje rešenja kojim se odobrava promena namene objekta vrši se u skladu sa čl.28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Za izvođenje radova iz čl.145. Zakona potrebno je pribaviti lokacijske uslove koji sadrže sve urbanističke, tehničke i druge uslove i podatke potrebne za izradu idejnog projekta, osim u slučajevima propisanim čl.2. st.2. Uredbe o lokacijskim uslovima, koju možete pronaći ovde.

U skladu sa čl.2.st.2. Uredbe o lokacijskim uslovima, lokacijski uslovi se ne izdaju za izvođenje radova na investicionom održavanju objekta i uklanjanju prepreka za osobe sa invaliditetom, radove kojima se ne menja spoljni izgled, ne povećava broj funkcionalnih jedinica i kapacitet instalacija, adaptaciju, sanaciju, građenje zidanih ograda, kao i u svim ostalim slučajevima izvođenja radova kojima se ne vrši priključenje na komunalnu infrastrukturu odnosno ne menjaju kapaciteti i funkcionalnost postojećih priključaka na infrastrukturnu mrežu, osim u slučajevima za koje je Zakonom, odnosno planskim dokumentom propisana obaveza pribavljanja uslova.

Uslovi građenja objekta određeni su pravilima građenja u planskom dokumentu.

Potrebno je da organu nadležnom za izdavanje građevinske dozvole podnesete zahtev za izdavanje informacije o lokaciji koja sadrži podatke i mogućnostima i ograničenjima gradnje na određenoj kat. parceli u skladu sa važećim planskim dokumentom.

Zakon ne propisuje obavezno pribavljanje informacije o lokaciji. Informacija o lokaciji sadrži podatke o mogućnostima i ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli, odnosno na više katastarskih parcela, na osnovu važećeg planskog dokumenta i može je pribaviti lice koje želi da sazna osnovne informacije o konkretnoj lokaciji, pre izdavanja lokacijskih uslova, odnosno izrade idejnog rešenja koje se podnosi uz zahtev za izdavanje lokacijskih uslova.

Lokacijski uslovi sadrže detaljnije i pouzdanije podatke o mogućnostima i ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli od informacije o lokaciji. 

U skladu sa čl.53a st.1. Zakona o planiranju i izgradnji, lokacijski uslovi su javna isprava koja sadrži podatke o mogućnostima i ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli koja ispunjava uslove za građevinsku parcelu, a sadrži sve uslove za izradu tehničke dokumentacije. Lokacijski uslovi se izdaju za izgradnju, odnosno dogradnju objekata za koje se izdaje građevinska dozvola, kao i za objekte koji se priključuju na komunalnu i drugu infrastrukturu.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, lokacijski uslovi se mogu izdati i za više katastarskih parcela, uz obavezu investitora da pre izdavanja upotrebne dozvole izvrši spajanje tih parcela u skladu sa ovim zakonom.

Uslovi građenja objekta određeni su pravilima građenja u planskom dokumentu.

Potrebno je da organu nadležnom za izdavanje građevinske dozvole podnesete zahtev za izdavanje informacije o lokaciji koja sadrži podatke i mogućnostima i ograničenjima gradnje na određenoj kat. parceli u skladu sa važećim planskim dokumentom.

Članom 210. Zakona o planiranju i izgradnji propisane su mere u slučaju kada nadležni organ izda lokacijske uslove, odnosno građevinsku dozvolu, odnosno upotrebnu dozvolu suprotno propisima.

Član 210.

Novčanom kaznom od 50.000 do 100.000 dinara ili kaznom zatvora do 30 dana kazniće se za prekršaj odgovorno službeno lice u nadležnom organu uprave ako:

1) izda lokacijske uslove protivno ovom zakonu i propisima donetim na osnovu ovog zakona (član 53);

2) izda građevinsku dozvolu protivno ovom zakonu i propisima donetim na osnovu ovog zakona (čl. 135. i 136);

3) izda upotrebnu dozvolu protivno propisima (član 158).

Za ponovljeni prekršaj iz stava 1. ovog člana učiniocu će se izreći novčana kazna i kazna zatvora do 30 dana.

Zahtev za pokretanje prekršajnog postupka iz stava 1. ovog člana podnosi registrator, odnosno organ nadležan za sprovođenje objedinjene procedure ako registrator nije imenovan u skladu sa članom 8v ovog zakona.

Uslovi građenja objekta određeni su pravilima građenja u planskom dokumentu.

Potrebno je da organu nadležnom za izdavane građevinske dozvole podnesete zahtev za izdavanje informacije o lokaciji koja sadrži podatke i mogućnostima i ograničenjima gradnje na određenoj kat. parceli u skladu sa važećim planskim dokumentom.

Uslovi građenja objekta određeni su pravilima građenja u planskom dokumentu.

Potrebno je da organu nadležnom za izdavanje građevinske dozvole podnesete zahtev za izdavanje informacije o lokaciji koja sadrži podatke i mogućnostima i ograničenjima gradnje na određenoj kat. parceli u skladu sa važećim planskim dokumentom.

Uslovi građenja objekta određeni su pravilima građenja u planskom dokumentu.

Potrebno je da organu nadležnom za izdavanje građevinske dozvole podnesete zahtev za izdavanje informacije o lokaciji koja sadrži podatke i mogućnostima i ograničenjima gradnje na određenoj kat. parceli u skladu sa važećim planskim dokumentom.

Uslovi građenja objekta određeni su pravilima građenja u planskom dokumentu.

Potrebno je da organu nadležnom za izdavane građevinske dozvole podnesete zahtev za izdavanje informacije o lokaciji koja sadrži podatke i mogućnostima i ograničenjima gradnje na određenoj kat. parceli u skladu sa važećim planskim dokumentom.

Izvođenje radova u konkretnom slučaju vrši se na osnovu rešenja o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona, koje nije moguće izdati ukoliko radovi nisu u skladu sa planskim dokumentom.

Udaljenje novog objekta od susednog objekta meri se u odnosu na građevinsku liniju prizemlja, a za ispade na objektu (erkeri, doksati, balkoni, ulazne nadstrešnice sa i bez stubova, nadstrešnice i sl.) se posebno propisuje u kojoj meri je moguće prelaziti građevinsku liniju, odnosno regulacionu liniju.

Članom 2. tačka 26. Zakona o planiranju i izgradnji javni put je definisan kao vrsta linijskog infrastrukturnog objekta. Saglasno definiciji iz člana 2. tačka 22a) Zakona, linijski infrastrukturni objekti predstavljaju objekte javne namene koji mogu biti isključivo u režimu javne svojine, po osnovu posebnog zakona (član 3. stav 2. Zakona o javnim putevima). 

Članom 53a stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da su lokacijski uslovi javna isprava koja sadrži podatke o mogućnostima i ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli koja ispunjava uslove za građevinsku parcelu, a sadrži sve uslove za izradu tehničke dokumentacije. U stavu 3. istog člana propisano je da se, izuzetno od navedenog pravila, za izgradnju linijskih infrastrukturnih objekata i objekata komunalne infrastrukture, lokacijski uslovi mogu izdati za više katastarskih parcela, odnosno delova katastarskih parcela, uz obavezu investitora da pre izdavanja upotrebne dozvole izvrši spajanje tih katastarskih parcela, u skladu sa zakonom.

Iz Vašeg pitanja proizlazi da je u konkretnom slučaju donet planski akt kojim je predviđeno formiranje površine javne namene za izgradnju javnog puta. Imajući to vidu, kao i odredbe člana 53a stav 3. Zakona o planiranju i izgradnji, mišljenja smo da ne postoje pravne prepreke da nadležni organ postupi po zahtevu izdavanje lokacijskih uslova za izgradnju javnog puta, na osnovu donetog planskog dokumenta. Sa aspekta odredaba Zakona o planiranju i izgradnji koje regulišu izdavanje lokacijskih uslova, irelevantna je činjenica da realizacija plana parcelacije i preparcelacije koji je sadržan u planskom dokumentu nije okončana, pri čemu skrećemo pažnju da je investitor u obavezi da izvrši spajanje katastarskih parcela pre izdavanja upotrebne dozvole. Ovo naročito ako se ima u vidu da predmetni objekat (javni put) može biti isključivo u režimu javne svojine, kao i da lokacijski uslovi ne glase na ime podnosioca zahteva za njihovo izdavanje, pa ih u postupku pribavljanja građevinske dozvole može upotrebiti drugo lice koje ispunjava uslove za podnošenje tog zahteva (član 3. stav 1. Uredbe o lokacijskim uslovima).

U skladu sa čl.5. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, ako nadležni organ, odnosno imalac javnih ovlašćenja, akt iz svoje nadležnosti izdaje na osnovu podataka kojima raspolaže drugi državni organ ili drugi imalac javnih ovlašćenja, nadležni organ, odnosno imalac javnih ovlašćenja, te podatke pribavlja po službenoj dužnosti, osim u slučajevima propisanim Zakonom, uredbom kojom se uređuje izdavanje lokacijskih uslova i ovim pravilnikom.

Odgovor: Od stupanja na snagu Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem (1. januar 2016. godine), objedinjena procedura, odnosno određene faze objedinjene procedure pokreću se pred nadležnim organom popunjavanjem odgovarajućeg zahteva, odnosno prijave kroz CIS, koji se potpisuje kvalifikovanim elektronskim potpisom.

To znači da se i zahtev za izdavanje lokacijskih uslova, kao i zahtev za izdavanje građevinske dozvole može podneti isključivo posredstvom Centralnog informacionog sistema, popunjavanjem odgovarajućeg zahteva.

Link za pristup sistemu: https://ceop.apr.gov.rs

Više ne postoji mogućnost podnošenja zahteva u analognoj, odnosno papirnoj formi.

Zakonom o planiranju i izgradnji nisu propisani posebni uslovi u pogledu broja zaposlenih, radnog iskustva, itd.

U skladu sa čl.82. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade dokumenata prostornog i urbanističkog planiranja (ovde), urbanistički projekat izrađuje privredno društvo, odnosno drugo pravno lice ili preduzetnik, koji su upisani u odgovarajući registar za izradu urbanističkih planova i izradu tehničke dokumentacije.

Izradom urbanističkog projekta rukovodi odgovorni urbanista arhitektonske struke sa odgovarajućom licencom.

Položaj objekta u odnosu na regulaciju i u odnosu na granice građevinske parcele određeni su pravilima građenja u planskom dokumentu.

Potrebno je da organu nadležnom za izdavanje građevinske dozvole podnesete zahtev za izdavanje informacije o lokaciji koja sadrži podatke o mogućnostima i ograničenjima gradnje na određenoj kat. parceli u skladu sa važećim planskim dokumentom.

Deo člana 36 Zakona o planiranju i izgradnji koji je označen u vašem pitanju odnosi se na registar za upis privrednih društava koji se vodi kod Agencije za privredne registre u kojem se mogu registrovati sva privredna društva odnosno pravna lica, a ona koja koja se bave prostornim i urbanističkim planiranjem i izradom planskih dokumenata potrebno je tu delatnost da označe kao pretežnu delatnost.  Ostalim odredbama Zakona o planiranju i izradnji  nije predviđeno osnivanje posebnog registra za privredna društva koja se bave prostornim i urbanističkim planiranjem. Preduzetnik u skladu sa Zakonom o privrednim društvima nema svojstvo pravnog lica tako da shodno čl. 36 Zakona o planiranju i izrgradnji ne ispunjava uslove za izradu prostornih i urbanističkih planova.

Komisija za planove jedinice lokalne samouprave ovlašćena je da samostalno odlučuje u fazi sumiranja javnog uvida PGR u granicama svojih ovlašćenja. Urbanistički inspektor u skladu sa čl. 173 Zakona o planiranju i izgradnji ima pravo i dužnost da proverava da li je planski dokumetn izrađen i donet u skladu sa zakonom i propsiom donetim na osnovu zakona.

Potrebno je da pribavite informaciju o lokaciji koju nadležni organ  jedinice lokalne samouprave  izdaje na osnovu važećeg planskog dokumenta.

Vrsta zemljišta (građevinsko ili poljoprivredno) i planirana namena su od značaja za ostvarivanje prava na gradnju. Da li je u konkretnom slučaju potrebna preparcelacija radi formiranja građevinske parcele ceni nadležni organ jedinice lokalne samouprave.

Pravo korišćenja građevinskog zemljišta nije pravo podobno za izdavanje građevinske dozvole, stoga je potrebno pre pribavljanja građevinske dozvole izvršiti konverziju u pravo svojine.

Nakon toga potrebno je u sistemu elektronske objedinjene procedure pribaviti prvo, Lokacijske uslove a potom i Rešenje o građevinskoj dozvoli

Zahtev za izdavanje Lokacijskih uslova a potpom i građevinske dozvole možete podneti ovde:

https://ceop.apr.gov.rs/eregistrationportal/Public/Home.

Dokumentacija koja se nadležnom organu dostavlja uz zahtev  propisana je u članu 6. (za Lokacijske uslove) i članu 16. (za građevinsku dozvolu) Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem (Sl. glasnik RS br. 113/2015).

"Idejno rešenje jeste sastavni deo Lokacijskih uslova, u skladu sa članom 2. Uredbe o lokacijskim uslovima. Ukoliko je u toku izrade tehničke dokumentacije došlo do većih odstupanja od idejnog rešenja potrebno je izvrsiti izmenu lokacijskih uslova, i to samo u delu u kome je došlo do odstupanja. Medjutim, ukoliko su odstupanja manja, nije potrebno vršiti izmenu lokacijskih uslova. 

Pod većim odstupanjima podrazumeva se da ona predstavljaju odstupanja koja izlaze iz okvira urbanističkih i tehničkih parametara definisanih lokacijskim uslovima, dok su manja odstupanja ona koja ne izlaze iz okvira urbanistickih i tehnickih parametara definisanih lokacijskim uslovima, odnosno koja ne uticu na sadrzaj samih lokacijskih uslova, odnosno uslova za projektovanje i priključenje.

Sama činjenica da je došlo do izvesnih odstupanja od idejnog rešenja ne bi trebalo da onemoguće izdavanje gradjevinske dozvole, naravno pod uslovom da je projekat za gradjevinsku dozvolu izradjen u skladu sa izdatim lokacijskim uslovima, što izjavama potvrdjuju odgovorni projektanti i vršioci tehničke kontrole, u skladu sa Pravilnikom o sadrzini, načinu i postupku izrade i načinu vrsenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekta."

Član 36 Zakona o planiranju i izgradnji određuje lica koja pod uslovima propisanim zakonom mogu da izrađuju planske dokumente, član 37. Zakona određuje uslove koji moraju biti ispunjeni za sticanje svojstva odgovornog planera dok je član 38. Zakona odredio uslove za sticanje svojstva urbaniste. Pravilnikom o polaganju stručnog ispita u oblasti prostornog I urbanističkog planiranja, izrade tehničke dokumentacije, građenja I energetske efikasnosti I o izdavawu I oduzimawu licence za odgovornog urbanistu, projektanta, izvođača radova I odgovornog planera (Sl. glasnik RS br. 27/2015 I 92/2015) predviđene su sankcije u slučaju nepoštovanja pravila struke.

Osim toga, u slučajevima kada su planski dokumenti izrađeni (ili nisu) u skladu sa Pravilnikom o sadržini, načinu i postupku izrade dokumenata pšrostornog I urbanističkog planiranja (Sl. glansik RS br. 64/2015), dodatna kontrola postupanja i poštovanja pravila struke omogućena je u postupku stručne kontrole planskih dokumenata u skladu sa čl. 49 Zakona o planiranju i izgradnji.

I uloga glavnog urbaniste, koji je ponovo uveden nakon izmena Zakona o planiaranju I izgradnji, je od posebnog značaja obzirom da je njegova glavna uloga da koordinira izradom  planskih dokumenata I  da predsedava Komsijom za planove.

Takođe, uloga Komsije za planove Jedinice lokalne samouprave je značajna, tako da je kontrola izrade planskih dokumenata  nakon izmena Zakona o planiaranju i izgradnji, u značajnom obimu preneta na lokalni nivo.

U Pravilniku o klasifikaciji objekata (Sl. glasnik RS br. 22/2015) nije predviđena klasa za objekte zanatske delatnosti.  Kako se zanatskom delatnošću bave preduzetnici i obično se radi o izradi predmeta koji su predmet trgovine na malo (u nekim slučajevima može se raditi i o izradi predmeta namenjenih trgovini na veliko tada se radi o objektima većim od 400 m²), može se korišćenjem analogije, klasa ovog objekta definisati kao:

 Zgrade za trgovinu na veliko i malo – klasif. broj 123:

1. za objekte do 400 m² i P+1   - klasifikacioni broj: 113001, kategorija objekta: B
2. za objekte preko 400 m² ili P+2 – klasifikacioni broj: 113002, kategorija objekta: V

Izgradnja pojedine vrste objekta je moguća ukoliko je na odgovarajućoj lokaciji dozvoljena njegova izgradnja planskim dokumentom, što možete utvrditi uvidom u evidenciju katastra nepokretnosti.

Radionice se, prema Pravilniku o klasifikaciji objekata  klasifikuju na sledeći način:

- u kategoriju „B“ ukoliko je reč o radionici do 400 m2 (klasifikacioni broj 125101), odnosno

- u kategoriju „V“  ukoliko je reč o radionici preko 400 m2 (klasifikacioni broj 125102).

Uslovi izgradnje objekta određeni su pravilima građenjima u planskom dokumentu.

Pravila građenja u planskom dokumentom sadrže, između ostalog, najveći dozvoljeni indeks zauzetosti ili izgrađenosti građevinske parcele.

U skladu sa čl.2. st.2.tač.13) i 14) Zakona o planiranju i izgradnji:

13) indeks zauzetosti parcele jeste odnos gabarita horizontalne projekcije izgrađenog ili planiranog objekta i ukupne površine građevinske parcele, izražen u procentima;

14) indeks izgrađenosti parcele jeste odnos (količnik) bruto razvijene građevinske površine izgrađenog ili planiranog objekta i ukupne površine građevinske parcele;

Prema tome, prilikom planiranja novog objekta, potrebno je uzeti u obzir da bruto razvijena građevinska površina novog objekta zajedno sa bruto razvojenom građevinskom površinom starih objekata ne sme prelaziti najveći dozvoljeni indeks zauzetosti ili izgrađenosti građevinske parcele.

Kao što ste i konstatovali u Vašem pitanju, prema članu 36. Zakona o planiranju i izgradnji, izradu planskih dokumenata mogu da vrše isključivo pravna lica koja su upisana u odgovarajući registar za obavljanje poslova prostornog i urbanističkog planiranja i izrade planskih dokumenata. Shodno tome, preduzetnik ne ispunjava zakonske uslove da vrši izradu  planskih dokumenata. „Odgovarajući registar“ u smislu odredbe člana 36. Zakona o planiranju i izgradnji je registar privrednih subjekata koji vodi Agencija za privredne registre.

Pozivni centar ne raspolaže informacijama u vezi sa razlozima pojedinih zakonskih rešenja, već isključivo pruža dodatne informacije i pojašnjenja u cilju boljeg razumevanja i pravilne primene Zakona o planiranju i izgradnji.

Izmene zakonom o državnom premeru i katastru  iz novembra 2015. godine ne predviđa overu geodetskih podloga.

Geodetske podloge se ne overavaju od strane organa državne uprave nadležnog za poslove državnog premera i katastra.

Izvođenje geodetskih radova, odnosno izrada geodetskih podloga obavlja geodetska organizacija.

Shodno čl.169. stav 3. tač.1) Zakona o državnom premeru i katastru (ovde), izvođenje geodetskih radova u inženjersko-tehničkim oblastima jeste izrada geodetskih podloga za potrebe raznih vrsta projekata u inženjersko-tehničkim oblastima.

(shodno čl.168.Zakona o državnom premeru i katastru, inženjersko-tehničke oblasti, u smislu ovog zakona, jesu: prostorno planiranje, urbanizam, građevinarstvo, arhitektura, saobraćaj, rudarstvo, energetika, poljoprivreda, vodoprivreda, šumarstvo, mašinstvo, geologija i dr.)

U skladu sa čl.171.stav 1. Zakona o državnom premeru i katastru, izradu tehničke dokumentacije i izvođenje radova iz člana 169. stav 3. tačka 1) ovog zakona obavlja geodetska organizacija.

Članom 2. tačka 4. Zakona o planiranju i izgradnji definisano je da je namena zemljišta način korišćenja zemljišta određen planskim dokumentom. Prema članu 19. Zakona, prostorni plan jedinice lokalne samouprave donosi se za teritoriju jedinice lokalne samouprave i određuje smernice za razvoj delatnosti i namenu površina.

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, za određivanje namene zemljišta relevantan je prostorni plan koji je donela jedinica lokalne samouprave (u konkretnom slučaju Opštine Žitorađa) i svi drugi akti koji su u tom delu suprotni, moraju se uskladiti sa planskim dokumentom.

Propisima nije regulisan maksimalan broj objekata koji može biti izgrađen na jednoj katastarskoj parceli. To pitanje je regulisano planskim aktom za određenu teritoriju, pa informaciju o tome možete dobiti na osnovu uvida u evidenciju nepokretnosti kod nadležne službe Republičkog geodetskog zavoda (katastar nepokretnosti).

Zakonom o planiranju i izgradnji nisu propisane kaznene odredbe u slučaju nepoštovanja rokova za kontrolu planskog dokumenta. U tom slučaju, možete se obratiti neposredno Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, koje je prema članu 172. Zakona o planiranju i izgradnji vrši nadzor nad primenom odredaba Zakona.

Prema članu 36. Zakona o planiranju i izgradnji, izradu planskih dokumenata mogu da vrše isključivo pravna lica koja su upisana u odgovarajući registar za obavljanje poslova prostornog i urbanističkog planiranja i izrade planskih dokumenata. Shodno tome, preduzetnik ne ispunjava zakonske uslove da vrši izradu  planskih dokumenata.

Prema članu 36. Zakona o planiranju i izgradnji, izradu planskih dokumenata mogu da vrše isključivo pravna lica koja su upisana u odgovarajući registar za obavljanje poslova prostornog i urbanističkog planiranja i izrade planskih dokumenata. Shodno tome, preduzetnik ne ispunjava zakonske uslove da vrši izradu  planskih dokumenata.

Članom 14. Zakona o planiranju i izgradnji propisan je samo rok važenja Prostornog plana Republike Srbije (najmanje 10 godina, a najviše 25 godine), dok ostali prostorni planovi moraju biti u skladu sa njim. Nisu propisani rokovi u kojima je jedinica lokalne samouprave u obavezi da uskladi stanje na terenu sa planskim dokumentom.

Ne.

Shodno čl.76. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade dokumenata prostornog i urbanističkog planiranja („Sl. glasnik RS“, br. 64/2015), projekat parcelacije i preparcelacije sadrži tekstualni i grafički deo.

Tekstualni deo projekta parcelacije i preparcelacije sadrži:

1) pravni i planski osnov;

2) obuhvat projekta;

3) obrazloženje rešenja i uslove izgradnje (namena, regulacija i nivelacija, pristup lokaciji);

4) način priključenja na infrastrukturnu mrežu.

Grafički deo projekta parcelacije i preparcelacije sadrži:

1) građevinske parcele sa analitičko-geodetskim elementima;

2) definisane regulacione i nivelacione uslove;

3) prikaz priključaka na tehničku infrastrukturu.

Sastavni deo projekta parcelacije, odnosno preparcelacije je projekat geodetskog obeležavanja.

Ukoliko se pitanje odnosi na to da li je uz projekat parcelacije potrebno priložiti saglasnost vlasnika parcela pri podnošenju zahteva za provođenje preparcelacije/parcelacije organu nadležnom za poslove državnog premera i katastra – odredbama člana 66. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je je da uz projekat dostavlja i dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnsima, pod čime se podrazumeva i saglasnost vlasnika parcela.

Ne.

Zakon o planiranju i izgradnji ne propisuje da se dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima dostavlja organu jedinice lokalne samouprave nadležnom za poslove urbanizma, već da se dokaz dostavlja kasnije organu nadležnom za poslove državnog premera i katastra koji provodi preparcelaciju, odnosno parcelaciju.

Shodno čl.66. Zakona o planiranju i izgradnji, organ nadležan za poslove državnog premera i katastra provodi preparcelaciju, odnosno parcelaciju.

Uz zahtev za provođenje preparcelacije, odnosno parcelacije podnosi se dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima za sve katastarske parcele i projekat preparcelacije, odnosno parcelacije potvrđen od strane organa nadležnog za poslove urbanizma jedinice lokalne samouprave, čiji sastavni deo je projekat geodetskog obeležavanja.

Da.

Međutim, uz zahtev za provođenje preparcelacije, odnosno parcelacije koji se podnosi organu nadležnom za poslove državnog premera i katastra koji provodi preparcelaciju, odnosno parcelaciju, potrebno je priložiti dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima za sve katastarske parcele, pored projekta preparlecije, odnosno parcelacije potrvđenog od strane organa nadležnog za poslove urbanizma jedinice lokalne samouprave.

Ne, organ nadležan za poslove državnog premera i katastra ne može doneti rešenje o formiranju katastarskih parcela samo na osnovu planskog dokumenta.

Prema članu 18. tačka 2. Zakona o republičkim administrativnim taksama, organi i organizacije autonomnih pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave oslobođeni su plaćanja republičkih administrativnih taksi.  

Kada je reč o naknadi stvarnih troškova, ne postoji oslobađanje od plaćanja naknade na za jedinice lokalne samouprave.

Shodno članu 31. Zakona o planiranju i izgradnji, pravila građenja u prostornom planu područja posebne namene, prostornog plana jedinice lokalne samouprave i planovima generalne i detaljne regulacije sadrže, između ostalog, uslove za parcelaciju, preparcelaciju i formiranje građevinske parcele, kao i minimalnu i maksimalnu površinu građevinske parcele.

Na osnovu člana 65. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji, na jednoj katastarskoj parceli može se obrazovati veći broj građevinskih parcela, koje se mogu deliti parcelacijom do minimuma utvrđenog primenom pravila o parcelaciji ili ukrupniti preparcelacijom, a prema planiranoj ili postojećoj izgrađenosti, odnosno, planiranoj ili postojećoj nameni građevinske parcele, na osnovu projekta parcelacije.

Projekat preparcelacije izrađuje ovlašćeno privredno društvo, odnosno drugo pravno lice ili preduzetnik koje je upisano u odgovarajući registar. Projekat preparcelacije potvrđuje organ jedinice lokalne samouprave nadležan za poslove urbanizma. Ako nadležni organ utvrdi da projekat preparcelacije, odnosno parcelacije nije urađen u skladu sa važećim planskim dokumentom, odnosno podzakonskim aktom kojim se utvrđuju opšta pravila parcelacije, regulacije i izgradnje, obavestiće o tome podnosioca zahteva.

Shodno citiranim odredbama Zakona, obaveza nadležnog organa je da izvrši proveru da li je dostavljeni projekat parcelacije  urađen u skladu sa važećim planskim dokumentom, odnosno podzakonskim aktom kojim se utvrđuju opšta pravila parcelacije i da Vas, ukoliko to nije slučaj, obavesti o tome (uključujući i razloge za neusklađenost).

Nadležni organ jedinice lokalne samopuprave može da izda lokacijske uslove na osnovu Pravilnika o opštim pravilima za parcelaciju, regulaciju i izgradnju i na osnovu postojećeg planskog dokumenta koji sadrži regulacionu liniju, u slučaju da u propisanom roku nije usvojen planski dokument.

Shodno članu 57. stav 5. Zakona o planiranju i izgradnji, ukoliko je za područje, na kome se nalazi katastarska parcela za koju je podnet zahtev za izdavanje lokacijskih uslova, predviđena obaveza dalje planske razrade, a takav planski dokument nije donet u roku propisanom članom 27. stav 6. ovog zakona, lokacijski uslovi izdaju se na osnovu podzakonskog akta kojim se uređuju opšta pravila parcelacije, uređenja i građenja, i na osnovu postojećeg planskog dokumenta koji sadrži regulacionu liniju.

U skladu sa članom 27. stav 6. odlukom o izradi planskog dokumenta iz stava 1. ovog člana može se utvrditi period zabrane izgradnje u obuhvatu tog planskog dokumenta, a najduže 12 meseci od dana donošenja te odluke. Ako u propisanom roku plan detaljne regulacije ne bude usvojen, lokacijski uslovi izdaće se u skladu sa članom 57. stav 5. ovog zakona.

Ukoliko nije utvrđen period zabrane izgradnje u obuhvatu tog planskog dokumenta, mišljenja smo da je moguće izdati lokacijske uslove na osnovu podzkonskog akta kojim se uređuju opšta pravila parcelacije, uređenja i građenja i na osnovu postojećeg planskog dokumenta koji sadrži regulacionu liniju.

Članom 215. Zakona o planiranju i izgradnji, propisano je postupanje jedinica lokalne samopuprave u pogledu donošenja planskih dokumenata:

Član 215.

Opština, odnosno grad doneće prostorni plan u roku od 18 meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Opština, grad i grad Beograd doneće plan generalne regulacije, odnosno planove generalne regulacije za sedište jedinice lokalne samouprave u roku od dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Opština, grad i grad Beograd doneće planove generalne regulacije za ostala naselja, koji su predviđeni za donošenje prostornim planom jedinice lokalne samouprave, u roku od tri godine od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Do stupanja na snagu planskih dokumenata iz st. 1, 2. i 3. ovog člana primenjivaće se postojeći prostorni i urbanistički planovi.

Informacija o lokaciji i lokacijska dozvola izdavaće se na osnovu postojećih prostornih i urbanističkih planova do dana stupanja na snagu planskih dokumenata iz st. 1, 2. i 3. ovog člana.

Postupak izrade i donošenja prostornog, odnosno urbanističkog plana započet pre stupanja na snagu ovog zakona, nastaviće se po odredbama ovog zakona, osim za prostorne, odnosno urbanističke planove za koje je obavljen javni uvid koji će se okončati po propisima po kojima su započeti.

Zakon propisuje da urbanistički inspektor, u vršenju inspekcijskog nadzora, ima pravo i dužnost da proverava da li je planski dokument izrađen i donet u skladu sa zakonom i propisima donetim na osnovu zakona.

Shodno čl.174. tač. 7) Zakona o planiranju i izgradnji, u vršenju inspekcijskog nadzora urbanistički inspektor je ovlašćen da bez odlaganja obavesti ministra nadležnog za poslove prostornog planiranja i urbanizma, ako utvrdi da organ nadležan za donošenje planskog dokumenta nije u propisanom roku doneo planski dokument.

Ne može. Odlukom o vrstama licenci koje izdaje Inženjerska komora Srbije - propisano je da se za svaku vrstu licence kao uslov u u pogledu obrazovanja zahteva  visoka školska sprema iz oblasti tehničkih nauka.

Shodno čl.65. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji , na većem broju katastarskih parcela može se obrazovati jedna ili više građevinskih parcela na osnovu projekta preparcelacije, na način i pod uslovima utvrđenim u planskom dokumentu, a ukoliko planski dokument nije donet, obrazovaće se na osnovu podzakonskog akta kojim se utvrđuju opšta pravila parcelacije, regulacije i izgradnje.

Shodno čl.65. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji, na jednoj katastarskoj parceli može se obrazovati veći broj građevinskih parcela, koje se mogu deliti parcelacijom do minimuma utvrđenog primenom pravila o parcelaciji ili ukrupniti preparcelacijom, a prema planiranoj ili postojećoj izgrađenosti, odnosno, planiranoj ili postojećoj nameni građevinske parcele, na osnovu projekta parcelacije, pod uslovima i na način propisanim u stavu 1. ovog člana.

U konkretnom slučaju, ukoliko je planski dokument donet, i ako utvrđuje minimalnu površinu parcele od 500m2, s obzirom da se parcelacija sprovodi u skladu sa planskim dokumentom, nije moguće formirati parcelu površine 150m2.

Članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji propisani su slučajevi u kojima se ne izdaje građevinska dozvola, već rešenje o kojim se odobrava izvođenje tih radova, odnosno promena namene objekta. Iz opisa radova koji ste naveli, ne bi se moglo zaključiti da se mogu obuhvatiti bilo kojim radovima iz člana 145. Zakona o planiranju i izgradnji, te smo mišljenja da za je za njihovo izvođenje potrebno pribaviti građevinsku dozvolu.  

Shodno čl. 2 Uredbe o lokacijskim uslovima („Sl. Glasnik RS“, br. 35/2015), lokacijski uslovi sadrže sve urbanističke, tehničke i druge uslove i podatke potrebne za izradu idejnog projekta, projekta za građevinsku dozvolu i projekta za izvođenje, u skladu sa Zakonom oplaniranju i izgradnji.

Izuzetno od stava 1. ovog člana lokacijski uslovi se ne izdaju za izvođenje radova na investicionom održavanju objekta i uklanjanju prepreka za osobe sa invaliditetom, rekonstrukciju kojom se ne menja spoljni izgled, ne povećava broj funkcionalnih jedinica i kapacitet instalacija, adaptaciju, sanaciju, građenje zidanih ograda, kao i u svim ostalim slučajevima izvođenja radova kojima se ne vrši priključenje na komunalnu infrastrukturu, osim u slučajevima za koje je zakonom, odnosno planskim dokumentom propisana obaveza pribavljanja uslova.

Shodno članu 57. stav 5. Zakona o planiranju i izgradnji, ukoliko je za područje, na kome se nalazi katastarska parcela za koju je podnet zahtev za izdavanje lokacijskih uslova, predviđena obaveza dalje planske razrade, a takav planski dokument nije donet u roku propisanom članom 27. stav 6. ovog zakona, lokacijski uslovi izdaju se na osnovu podzakonskog akta kojim se uređuju opšta pravila parcelacije, uređenja i građenja, i na osnovu postojećeg planskog dokumenta koji sadrži regulacionu liniju.

U skladu sa članom 27. stav 6. odlukom o izradi planskog dokumenta iz stava 1. ovog člana može se utvrditi period zabrane izgradnje u obuhvatu tog planskog dokumenta, a najduže 12 meseci od dana donošenja te odluke. Ako u propisanom roku plan detaljne regulacije ne bude usvojen, lokacijski uslovi izdaće se u skladu sa članom 57. stav 5. ovog zakona.

Ukoliko nije utvrđen period zabrane izgradnje u obuhvatu tog planskog dokumenta, mišljenja smo da je moguće izdati lokacijske uslove na osnovu podzkonskog akta kojim se uređuju opšta pravila parcelacije, uređenja i građenja i na osnovu postojećeg planskog dokumenta koji sadrži regulacionu liniju.

Traženi podatak možete dobiti uvidom u postojeći planski dokument koji reguliše pravila građenja na zemljištu o kome  je reč.

Potrebno je izvršiti uvid u postojeći planski dokument koji reguliše pravila građenja na zemljištu o kome  je reč.

Shodno članu 57. stav 5. Zakona o planiranju i izgradnji, ukoliko je za područje, na kome se nalazi katastarska parcela za koju je podnet zahtev za izdavanje lokacijskih uslova, predviđena obaveza dalje planske razrade, a takav planski dokument nije donet u roku propisanom članom 27. stav 6. ovog zakona, lokacijski uslovi izdaju se na osnovu podzakonskog akta kojim se uređuju opšta pravila parcelacije, uređenja i građenja, i na osnovu postojećeg planskog dokumenta koji sadrži regulacionu liniju.

U skladu sa članom 27. stav 6. odlukom o izradi planskog dokumenta iz stava 1. ovog člana može se utvrditi period zabrane izgradnje u obuhvatu tog planskog dokumenta, a najduže 12 meseci od dana donošenja te odluke. Ako u propisanom roku plan detaljne regulacije ne bude usvojen, lokacijski uslovi izdaće se u skladu sa članom 57. stav 5. ovog zakona.

Ukoliko nije utvrđen period zabrane izgradnje u obuhvatu tog planskog dokumenta, mišljenja smo da je moguće izdati lokacijske uslove na osnovu podzkonskog akta kojim se uređuju opšta pravila parcelacije, uređenja i građenja i na osnovu postojećeg planskog dokumenta koji sadrži regulacionu liniju.

Ukoliko se parcela nalazi na teritoriji opštine Surčin, zahtev za izdavanje građevinske dozvole se podnosi nadležnom organu opštine Surčin, osim ukoliko je reč o objektima iz čl.133. i 134, kada je za izdavanje građevinske dozvole nadležno ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva, odnosno autonomna pokrajina.

Shodno članu 57. stav 5. Zakona o planiranju i izgradnji, ukoliko je za područje, na kome se nalazi katastarska parcela za koju je podnet zahtev za izdavanje lokacijskih uslova, predviđena obaveza dalje planske razrade, a takav planski dokument nije donet u roku propisanom članom 27. stav 6. ovog zakona, lokacijski uslovi izdaju se na osnovu podzakonskog akta kojim se uređuju opšta pravila parcelacije, uređenja i građenja, i na osnovu postojećeg planskog dokumenta koji sadrži regulacionu liniju.

U skladu sa članom 27. stav 6. odlukom o izradi planskog dokumenta iz stava 1. ovog člana može se utvrditi period zabrane izgradnje u obuhvatu tog planskog dokumenta, a najduže 12 meseci od dana donošenja te odluke. Ako u propisanom roku plan detaljne regulacije ne bude usvojen, lokacijski uslovi izdaće se u skladu sa članom 57. stav 5. ovog zakona.

Ukoliko nije utvrđen period zabrane izgradnje u obuhvatu tog planskog dokumenta, mišljenja smo da je moguće izdati lokacijske uslove na osnovu podzkonskog akta kojim se uređuju opšta pravila parcelacije, uređenja i građenja i na osnovu postojećeg planskog dokumenta koji sadrži regulacionu liniju.

Shodno čl.18. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade dokumenata prostornog i urbanističkog plniranja („Sl. glasnik RS“, br.64/2015), sastavni deo prostornog plana područja posebne namene - analitičko dokumentacione osnove, je izveštaj o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu, u skladu sa zakonom kojim se uređuje obaveza strateške procene uticaja na životnu sredinu za razvojne planove i programe.

S obzirom da je u ovom pravilniku samo čl.18. napomenuto da je sastavni deo prostornog plana područja posebne namene - izveštaj o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu, mišljenja smo da jedino u tom slučaju postoji obaveza objavljivanja predmetnog izveštaja.

Za izradu idejnog rešenja može se pribaviti informacija o lokaciji. Zakon ne propisuje obavezno pribavljanje informacije o lokaciji. Informacija o lokaciji sadrži podatke o mogućnostima i ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli, odnosno na više katastarskih parcela, na osnovu važećeg planskog dokumenta i može je pribaviti lice koje želi da sazna osnovne informacije o konkretnoj lokaciji, pre izdavanja lokacijskih uslova, odnosno izrade idejnog rešenja koje se podnosi uz zahtev za izdavanje lokacijskih uslova. Postupak izdavanja informacije o lokaciji nije deo objedinjene procedure propisane Zakonom.

Shodno čl.53. Zakona o planiranju i izgradnji, informacija o lokaciji sadrži podatke o mogućnostima i ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli, odnosno na više katastarskih parcela na osnovu planskog dokumenta.

Informaciju o lokaciji izdaje organ nadležan za izdavanje lokacijskih uslova u roku od osam dana od dana podnošenja zahteva, uz naknadu stvarnih troškova izdavanja te informacije.

Dokumenti prostornog i urbanističkog planiranja izrađuju se na osnovu Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade dokumenata prostornog i urbanističkog planiranja („Sl.glasnik RS“, br.64/2015).

Shodno čl.57. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji, lokacijski uslovi se izdaju na osnovu plana generalne regulacije, za delove teritorije za koje nije predviđena izrada plana detaljne regulacije.

Čl.215.

Opština, odnosno grad doneće prostorni plan u roku od 18 meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Opština, grad i grad Beograd doneće plan generalne regulacije, odnosno planove generalne regulacije za sedište jedinice lokalne samouprave u roku od dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Opština, grad i grad Beograd doneće planove generalne regulacije za ostala naselja, koji su predviđeni za donošenje prostornim  planom jedinice lokalne samouprave, u roku od tri godine od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Do stupanja na snagu planskih dokumenata iz st. 1, 2. i 3. ovog člana primenjivaće se postojeći prostorni i urbanistički planovi.

Informacija o lokaciji i lokacijska dozvola izdavaće se na osnovu postojećih prostornih i urbanističkih planova do dana stupanja na snagu planskih dokumenata iz st. 1, 2. i 3. ovog člana.

Postupak izrade i donošenja prostornog, odnosno urbanističkog plana započet pre stupanja na snagu ovog zakona, nastaviće se po odredbama ovog zakona, osim za prostorne, odnosno urbanističke planove za koje je obavljen javni uvid koji će se okončati po propisima po kojima su započeti.

Član 130 (s3)

Planski dokumenti doneti do dana stupanja na snagu ovog zakona ostaju na snazi. Postupak izrade i donošenja prostornog, odnosno urbanističkog plana započet pre stupanja na snagu ovog zakona, nastaviće se po odredbama ovog zakona, osim za prostorne, odnosno urbanističke planove za koje je doneta odluka o izradi, a koji se mogu okončati po odredbama zakona po kojima su započeti. Donosioci planskih dokumenata dužni su da, prilikom izmene i dopune planskog dokumenta po stupanju na snagu ovog zakona, sadržinu i postupak usvajanja planskog dokumenta usklade sa odredbama ovog zakona

Čl.46.

Odluku o izradi planskog dokumenta donosi organ nadležan za njegovo donošenje, po prethodno pribavljenom mišljenju organa nadležnog za stručnu kontrolu, odnosno komisije za planove.

Odluka iz stava 1. ovog člana sadrži naročito:

1) naziv planskog dokumenta;

2) okvirne granice obuhvata planskog dokumenta sa opisom;

3) uslove i smernice planskih dokumenata višeg reda i razvojnih strategija i spisak podloga;

4) principe planiranja, korišćenja, uređenja i zaštite prostora;

5) vizija i ciljevi planiranja, korišćenja, uređenja i zaštite planskog područja;

6) konceptualni okvir planiranja, korišćenja, uređenja i zaštite planskog područja sa strukturom osnovnih namena prostora i korišćenja zemljišta;

7) rok za izradu planskog dokumenta;

8) način finansiranja izrade planskog dokumenta sa okvirnom procenom finansijskih sredstava;

9) mesto i način obavljanja javnog uvida;

10) odluku o izradi ili nepristupanju izrade strateške procene uticaja.

Odluka o izradi se objavljuje u odgovarajućem službenom glasilu.

Organi, organizacije i javna preduzeća, koji su ovlašćeni da utvrđuju uslove za zaštitu i uređenje prostora i izgradnju objekata u fazi izrade ili izmene planskih dokumenata, dužni su da po zahtevu nosioca izrade plana, u roku od 30 dana, dostave sve tražene podatke, bez naknade.

U cilju izrade, odnosno izmene prostornog i urbanističkog plana, na zahtev ministarstva nadležnog za poslove odbrane, nadležni organ za poslove državnog premera i katastra ustupa postojeće kopije katastarskih podloga, katastar podzemnih vodova, kao i orto-foto snimke bez naknade.

Odlukom o izmenama i dopunama planskog dokumenta definiše se deo obuhvata planskog dokumenta koji se menja.

Pre donošenja odluke o izradi planskog dokumenta, nosilac izrade plana pribavlja od nadležnog organa za poslove zaštite životne sredine mišljenje na predlog odluke o izradi ili nepristupanju izrade strateške procene uticaja.

Pre donošenja odluke o izradi planskog dokumenta, nosilac izrade plana pribavlja mišljenje nadležnog organa za poslove zaštite životne sredine o potrebi izrade strateške procene uticaja na životnu sredinu.

Takođe,

U slučaju da je donošenje urbanističkog plana u toku, shodno čl.54. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji,  do donošenja urbanističkog plana u skladu sa ovim zakonom, lokacijski uslovi za dogradnju postojeće komunalne infrastrukture izdaju se us skladu sa faktičkim  stanjem  u regulaciji postojeće saobraćajnice ili druge javne površine.

Shodno čl.31. stav 1. tač. 2) Zakona o planiranju i izgradnji, pravila građenja u prostornom planu područja posebne namene, prostornog plana jedinice lokalne samouprave i planovima generalne i detaljne regulacije sadrže naročito uslove za parcelaciju, preparcelaciju i formiranje građevinske parcele, kao i minimalnu i maksimalnu površinu građevinske parcele.

Takođe, ukoliko se primenjuju odredbe Pravilnika o opštim pravilima za parcelaciju, regulaciju i izgradnju („Sl. glasnik RS“, br.22/2015), odredbama čl.6-12 ovog pravilnika određena su opšta pravila za parcelaciju, odnosno najmanja površina građevinske parcele za pojedinačne zone (zone kuća za odmor, seoske zone, zone retkih naselja i porodične gradnje, opšte stambene zone, mešovite zone, gradske stambene zone i centralne gradske zone u naseljima srednjih i većih gustina, periferne poslovne, privredne i industrijske zone i ostale zone).

Shodno čl.89. Zakona o planiranju i izgradnji, kada se planskim dokumentom promeni namena šumskog u građevinsko zemljište, organ nadležan za donošenje plana je dužan da u roku od 15 dana od dana stupanja na snagu planskog dokumenta, ministarstvu nadležnom za poslove šumarstva i organu nadležnom za poslove državnog premera i katastra dostavi akt koji sadrži popis katastarskih parcela kojima je promenjena namena.

Organ nadležan za poslove državnog premera i katastra rešenjem provodi nastalu promenu i stavlja zabeležbu o obavezi plaćanja naknade za promenu namene šumskog zemljišta-šume, u bazu podataka katastra nepokretnosti iz koje se izdaje list nepokretnosti.

Vlasnik katastarske parcele kojoj je promenjena namena iz šumskog u građevinsko zemljište dužan je da plati naknadu za promenu namene zemljišta pre izdavanja lokacijskih uslova, odnosno građevinske dozvole, u skladu sa zakonom kojim se uređuju šume.

Promena namene iz šumskog u građevinsko zemljište sadržana u planskom dokumentu se smatra opštim interesom u skladu sa članom 10. Zakona o šumama ("Službeni glasnik RS", br. 30/10 i 93/12).

Od dana stupanja na snagu planskog dokumenta kojim je izvršena promena namene šumskog zemljišta u građevinsko zemljište, vlasnik takvog zemljišta ostvaruje sva prava vlasnika na građevinskom zemljištu, u skladu sa ovim zakonom.

Shodno čl.53a ovog zakona, lokacijski uslovi su javna isprava koja sadrži podatke o mogućnostima i ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli koja ispunjava uslove za građevinsku parcelu, a sadrži sve uslove za izradu tehničke dokumentacije. Lokacijski uslovi se izdaju za izgradnju, odnosno dogradnju objekata za koje se izdaje građevinska dozvola, kao i za objekte koji se priključuju na komunalnu i drugu infrastrukturu.

Shodno čl.135. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji, građevinska dozvola se izdaje investitoru koji uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole dostavi projekat za građevinsku dozvolu, ima odgovarajuće pravo na zemljištu ili objektu i koji je dostavio dokaze propisane podzakonskim aktom kojim se bliže uređuje sadržina i način izdavanja građevinske dozvole i platio odgovarajuće administrativne takse. Sastavni deo zahteva je i izvod iz projekta za izdavanje građevinske dozvole potpisan i overen pečatom lične licence od strane glavnog projektanta.

Shodno čl.135. stav 12. ovog zakona, građevinska dozvola se izdaje na osnovu važećih lokacijskih uslova nezavisno od toga po čijem zahtevu su lokacijski uslovi izdati.

Shodno čl.15. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure („Sl.glasnik RS“, br.22/2015), postupak za izdavanje građevinske dozvole pokreće se podnošenjem zahteva nadležnom organu.

Uz zahtev iz stava 1. ovog člana prilaže se:

1) izvod iz projekta za građevinsku dozvolu, izrađen u skladu sa pravilnikom kojim se uređuje

sadržina tehničke dokumentacije;

2) projekat za građevinsku dozvolu, izrađen u skladu sa pravilnikom kojim se uređuje sadržina

tehničke dokumentacije (Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata, „Sl. glasnik RS“, br.23/2015), u elektronskoj formi, kao i onoliko primeraka u papirnoj formi koliko podnosilac zahteva želi da mu nadležni organ overi i vrati prilikom izdavanja građevinske dozvole;

3) dokaz o uplaćenoj administrativnoj taksi za podnošenje zahteva i donošenje rešenja o građevinskoj dozvoli.

Uz zahtev iz stava 1. ovog člana prilaže se i:

1) dokaz o odgovarajućem pravu na zemljištu ili objektu u smislu Zakona, osim ako je to pravo

upisano u javnoj knjizi ili je uspostavljeno zakonom;

2) ugovor između investitora i finansijera, ako postoji;

3) ugovor između investitora i imaoca javnih ovlašćenja, odnosno drugi dokaz o obezbeđivanju

nedostajuće infrastrukture, ako je to uslov za izdavanje građevinske dozvole predviđen lokacijskim uslovima;

4) izveštaj revizione komisije, za objekte za koje građevinsku dozvolu izdaje ministarstvo, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine;

5) energetsku dozvolu, izdatu u skladu sa posebnim zakonom, za izgradnju energetskih objekata za

koje postoji obaveza pribavljanja energetske dozvole;

6) saglasnost preostalih suvlasnika, overena u skladu sa zakonom, ako se gradi ili se izvode radovi na građevinskom zemljištu ili objektu koji je u suvlasništvu više lica;

7) ugovor sa vlasnikom objekta, odnosno vlasnicima posebnih delova objekta, zaključen u skladu sa zakonom kojim se uređuje nadziđivanje, odnosno pretvaranje zajedničkih prostorija u stambeni,

odnosno poslovni prostor, ako se vrši takva vrsta radova;

8) uslovi za projektovanje i priključenje objekata na distributivni, odnosno prenosni sistem električne energije, kao i na distributivni, odnosno sistem za transport prirodnog gasa, koji su pribavljeni u skladu sa zakonom kojim se uređuje energetika, a nisu sadržani u lokacijskim uslovima.

Za objekte za koje je propisano plaćanje doprinosa za uređenje građevinskog zemljišta, sastavni deo zahteva iz stava 1. ovog člana je i izjašnjenje podnosioca o načinu plaćanja doprinosa za uređenje građevinskog zemljišta, kao i sredstvima obezbeđenja u slučaju plaćanja na rate, za objekte čija ukupna bruto razvijena građevinska površina prelazi 200 m² i koji sadrži više od dve stambene jedinice.

Nadležni organ bez odlaganja potvrđuje prijem zahteva i priložene dokumentacije.

Takođe, shodno čl.84. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata („Sl. glasnik RS“, br.23/2015), ukoliko je glavni projekat izrađen u skladu sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji ("Službeni glasnik RS“, br. 72/09, 81/09 - ispravka, 64/10 - US, 24/11, 121/12, 42/13 - US, 50/13, 98/13 - US) u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog pravilnika može se koristiti kao:

1. projekat za građevinsku dozvolu, uz obaveznu izradu glavne sveske projekta za građevinsku

dozvolu, u skladu sa članom 50. ovog pravilnika i izvoda iz projekta za građevinsku dozvolu, u skladu sa članom 33. ovog pravilnika, u postupku pribavljanja građevinske dozvole,

2. idejni projekat za objekte iz čl. 145. i 147. Zakona, uz obaveznu izradu glavne sveske idejnog

projekta, u skladu sa članom 42. ovog pravilnika,

3. projekat za izvođenje, uz obaveznu izradu glavne sveske projekta za izvođenje, u skladu sa članom 61. ovog pravilnika, za potrebe izgradnje objekta, odnosno izvođenja radova, koja otpočne u navedenom roku.

Ukoliko su odlukom skupštine jedinice lokalne samouprave zamenik predsednika i sekretar određeni za članove Komisije za planove jedinice lokalne samouprave, shodno čl. 14. stav 1. Pravilnik o uslovima i načinu rada Komisije za stručnu kontrolu planskih dokumenata, Komisije za kontrolu usklađenosti planskih dokumenata i Komisije za planove jedinice lokalne

samouprave („Sl. glasnik RS“, 55/2015), pripada im naknada za rad u komisiji.

Shodno čl.68. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji, ispravka granica susednih katastarskih parcela, spajanje susednih katastarskih parcela istog vlasnika, kao i spajanje susednih parcela na kojima je isto lice vlasnik ili dugoročni zakupac na osnovu ranijih propisa, vrši se na osnovu elaborata geodetskih radova.

Shodno navedenom, s obzirom da nije napomenuto, mišljenja smo da, u slučaju ispravke granice susednih katastarskih parcela, na katastarskim parcelama ne mora biti isto lice vlasnik.

Takođe, shodno čl.68. stav 3. ovog zakona, pre izrade elaborata geodetskih radova, vlasnik katastarske parcele rešava imovinsko-pravne odnose.

Shodno čl.65. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji, na većem broju katastarskih parcela može se obrazovati jedna ili više građevinskih parcela na osnovu projekta preparcelacije, na način i pod uslovima utvrđenim u planskom dokumentu, a ukoliko planski dokument nije donet, obrazovaće se na osnovu podzakonskog akta kojim se utvrđuju opšta pravila parcelacije, regulacije i izgradnje.

Shodno navedenom, ukoliko je reč o obrazovanju građevinske parcele od većeg broja katastarskih parcela, vrši se izrada projekta preparcelacije.

To nije regulisano odredbama Zakona o dopunama i izmenama Zakona o planiranju i izgradnji iz decembra 2014. godine.

Shodno čl.57. Zakona o planiranju i izgradnji:

Lokacijski uslovi se izdaju na osnovu prostornog plana područja posebne namene i prostornog plana jedinice lokalne samouprave, za delove teritorije u obuhvatu plana za koje nije predviđena izrada urbanističkog plana.

Lokacijski uslovi se izdaju na osnovu plana generalne regulacije, za delove teritorije za koje nije predviđena izrada plana detaljne regulacije.

Lokacijski uslovi se izdaju na osnovu plana detaljne regulacije.

Ukoliko je planskim dokumentom predviđena izrada urbanističkog projekta, ili je urbanistički projekat izrađen po zahtevu investitora, lokacijski uslovi se izdaju na osnovu tog planskog dokumenta i urbanističkog projekta.

Ukoliko je za područje, na kome se nalazi katastarska parcela za koju je podnet zahtev za izdavanje lokacijskih uslova, predviđena obaveza dalje planske razrade, a takav planski dokument nije donet u roku propisanom članom 27. stav 6. ovog zakona, lokacijski uslovi izdaju se na osnovu podzakonskog akta kojim se uređuju opšta pravila parcelacije, uređenja i građenja, i na osnovu postojećeg planskog dokumenta koji sadrži regulacionu liniju.

Lokacijski uslovi iz stava 5. ovog člana obavezno sadrže: klasu i namenu objekta, položaj objekta u odnosu na regulacione linije, dozvoljeni indeks zauzetosti parcele, dozvoljenu visinu objekta, bruto razvijenu građevinsku površinu objekta (BRGP), uslove i način obezbeđenja pristupa parceli i prostora za parkiranje vozila.

Lokacijski uslovi važe 12 meseci od dana izdavanja ili do isteka važenja građevinske dozvole izdate u skladu sa tim uslovima, za katastarsku parcelu za koju je podnet zahtev.

Podnosilac zahteva može podneti zahtev za izmenu jednog ili više uslova za projektovanje, odnosno priključenje objekta na infrastrukturnu mrežu u kom slučaju se vrši izmena lokacijskih uslova.

Shodno ovome, može se izvršiti uvid u odgovarajući planski akt u kome je ovo pitanje regulisano.

Mišljenja smo da podnosilac zahteva mora biti pravni interes da postupak preparcelacije bude sproveden.

Ne, u navedenom slučaju potrebno je pristupiti izmeni planskog dokumenta.

Shodno čl.46. stav 5. Zakona o planiranju i izgradnji, Odlukom o izmenama i dopunama planskog dokumenta definiše se deo obuhvata planskog dokumenta koji se menja.

Shodno čl.48. stav 5. ovog zakona, nacrt za izmenu i dopunu planskog dokumenta, u zavisnosti od potrebe, može da sadrži samo tekstualni prilog.

Ne.

Jedino u slučaju kada se vrši parcelacija, odnosno preparcelacija, organ jedinice lokalne samouprave nadležan za poslove uranizma potvrđuje projekat parcelacije, odnosno preparcelacije.

Pribavljanje uslova za izradu urbanističkog projekta nije deo objedinjene procedure. Samim tim, organ za izdavanje građevinskih dozvola nije zadužen za pribavljanje uslova za izradu uranističkog projekta.

Privredno društvo, odnosno drugo pravno lice ili preduzetnik, koji su upisani u odgovarajući registar za izradu urbanističkih planova i izradu tehničke dokumentacije koji izrađuju urbanistički projekat – pribavlja uslove od nadležnih preduzeća, potrebne za izradu urbanističkog projekta.

Shodno čl. 65 i 66. Zakon o planiranju i izgradnji, izrada projekta parcelacije/preparcelacije je obavezna.

Shodno članu 36. Zakona o planiranju i izgradnji, planske dokumente pod uslovima propisanim ovim zakonom, može da izrađuje javno preduzeće, odnosno druga organizacija koju osnuje jedinica lokalne samouprave za obavljanje poslova prostornog i urbanističkog planiranja, kao i privredna društva, odnosno druga pravna lica, koja su upisana u odgovarajući registar za obavljanje poslova prostornog i urbanističkog planiranja i izrade planskih dokumenata.

Izradom prostornih, odnosno urbanističkih planova rukovodi odgovorni planer, odnosno odgovorni urbanista.

U skladu sa članom 38. ovog zakona, odgovorni urbanista može biti lice sa stečenim visokim obrazovanjem odgovarajuće struke, na akademskim studijama drugog stepena (diplomske akademske studije - master, specijalističke akademske studije) odnosno lice sa visokom školskom spremom odgovarajuće struke i najmanje pet godina odgovarajućeg radnog iskustva, koje ima stručne rezultate na izradi dokumenata urbanističkog planiranja i odgovarajuću licencu izdatu u skladu sa ovim zakonom.

Shodno čl.5. i čl.6.  Odluke o vrstama licenci koju izdaje Inženjerska komora Srbije, nosilac licence 202 može biti Odgovorni urbanista za rukovođenje izradom urbanističkih planova za saobraćajnice, dok nosilac licence 203 može biti Odgovorni urbanista za rukovođenje izradom urbanističkih planova infrastrukture.

Odgovarajućom licencom za rukovođenje izradom urbanističkih planova, shodno čl.3 i čl.4. Odluke o vrstama licenci, smatraju se licence 200 (Odgovorni urbanista za rukovođenje izradom urbanističkih planova i urbanističkih projekata) i 201 (Odgovorni urbanista za rukovođenje izradom urbanističkih planova).

Shodno čl.222. Zakona o planiranju i izgradnji, do donošenja podzakonskih akata na osnovu ovlašćenja iz ovog zakona, primenjivaće se podzakonski akti doneti na osnovu zakona koji prestaje da važi danom stupanja na snagu ovog zakona, ako nisu u suprotnosti sa ovim zakonom.

U skladu da čl. 130 (s3) Zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji, (Samostalni članovi Zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji, „Sl.glasnik RS“, br.132/2014), planski dokumenti doneti do dana stupanja na snagu ovog zakona ostaju na snazi.

Takođe, shodno čl. 215. ovog zakona:

Opština, odnosno grad doneće prostorni plan u roku od 18 meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Opština, grad i grad Beograd doneće plan generalne regulacije, odnosno planove generalne regulacije za sedište jedinice lokalne samouprave u roku od dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Opština, grad i grad Beograd doneće planove generalne regulacije za ostala naselja, koji su predviđeni za donošenje prostornim planom jedinice lokalne samouprave, u roku od tri godine od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Do stupanja na snagu planskih dokumenata iz st. 1, 2. i 3. ovog člana primenjivaće se postojeći prostorni i urbanistički planovi.

Shodno članu 57. stav 5. Zakona o planiranju i izgradnji, ukoliko je za područje, na kome se nalazi katastarska parcela za koju je podnet zahtev za izdavanje lokacijskih uslova, predviđena obaveza dalje planske razrade, a takav planski dokument nije donet u roku propisanom članom 27. stav 6. ovog zakona, lokacijski uslovi izdaju se na osnovu podzakonskog akta kojim se uređuju opšta pravila parcelacije, uređenja i građenja, i na osnovu postojećeg planskog dokumenta koji sadrži regulacionu liniju.

U skladu sa članom 27. stav 6. odlukom o izradi planskog dokumenta iz stava 1. ovog člana može se utvrditi period zabrane izgradnje u obuhvatu tog planskog dokumenta, a najduže 12 meseci od dana donošenja te odluke. Ako u propisanom roku plan detaljne regulacije ne bude usvojen, lokacijski uslovi izdaće se u skladu sa članom 57. stav 5. ovog zakona.

Ukoliko nije utvrđen period zabrane izgradnje u obuhvatu tog planskog dokumenta, mišljenja smo da je moguće izdati lokacijske uslove na osnovu podzkonskog akta kojim se uređuju opšta pravila parcelacije, uređenja i građenja i na osnovu postojećeg planskog dokumenta koji sadrži regulacionu liniju.

Shodno čl.68. Zakona o planiranju i izgradnji:

Ispravka granica susednih katastarskih parcela, spajanje susednih katastarskih parcela istog vlasnika, kao i spajanje susednih parcela na kojima je isto lice vlasnik ili dugoročni zakupac na osnovu ranijih propisa, vrši se na osnovu elaborata geodetskih radova.

Elaborat geodetskih radova iz stava 1. ovog člana izrađuje se u skladu sa propisima o državnom premeru i katastru.

Pre izrade elaborata geodetskih radova, vlasnik katastarske parcele rešava imovinsko pravne odnose.

Ukoliko je susedna katastarska parcela u javnoj svojini, saglasnost za ispravku granice daje nadležni pravobranilac.

Vlasnik parcele, nakon izrade elaborata geodetskih radova, podnosi zahtev za ispravku granica parcele organu nadležnom za poslove državnog premera i katastra.

Uz zahtev iz stava 5. ovog člana, vlasnik podnosi i dokaz o rešenim imovinsko pravnim odnosima.

Prilikom ispravke granice susednih parcela mora se poštovati pravilo da katastarska parcela u javnoj svojini koja se pripaja susednoj parceli ne ispunjava uslove za posebnu građevinsku parcelu, kao i da je manje površine od parcele kojoj se pripaja.

Troškove ispravke granica parcele snosi vlasnik, odnosno zakupac katastarske parcele.

Shodno čl. 33. Zakona o planiranju i izgradnji, dokumenti prostornog i urbanističkog planiranja moraju biti usklađeni, tako da dokument užeg područja mora biti u skladu sa dokumentom šireg područja.

Članom 65. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se uslovi i način preparcelacije utvrđuju u planskom dokumentu, a ukoliko planski dokument nije donet, na osnovu podzakonskog akta kojim se utvrđuju opšta pravila parcelacije, regulacije i izgradnje. U stavu 2. istog člana (koji ste se i Vi pozvali) propisano je da se veći broj građevinskih parcela (na jednoj katastarskoj parceli) može deliti parcelacijom do minimuma utvrđenog primenom pravila o parcelaciji ili ukrupniti preparcelacijom, a prema planiranoj ili postojećoj izgrađenosti, odnosno, planiranoj ili postojećoj nameni građevinske parcele, na osnovu projekta parcelacije, pod uslovima i na način propisanim u stavu 1. istog člana. Iz citiranih odredaba člana 65. Zakona o planiranju i izgradnji proizlazi da se preparcelacija ne može vršiti tako da neka parcela bude manja od minimuma utvrđenog za građevinsku parcelu shodno pravilima o parcelaciji.

Zakon ne propisuje obavezno pribavljanje informacije o lokaciji. Informacija o lokaciji sadrži podatke o mogućnostima i ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli, odnosno na više katastarskih parcela, na osnovu važećeg planskog dokumenta i može je pribaviti lice koje želi da sazna osnovne informacije o konkretnoj lokaciji, pre izdavanja lokacijskih uslova, odnosno izrade idejnog rešenja koje se podnosi uz zahtev za izdavanje lokacijskih uslova.

U skladu sa čl.2 Uredbe o lokacijskim uslovima („Sl. Glasnik RS“, br.35/2015), lokacijski uslovi sadrže sve urbanističke, tehničke i druge uslove i podatke potrebne za izradu idejnog projekta, projekta za građevinsku dozvolu i projekta za izvođenje, u skladu sa Zakonom oplaniranju i izgradnji (u daljem tekstu: Zakon).

Izuzetno od stava 1. ovog člana lokacijski uslovi se ne izdaju za izvođenje radova na investicionom održavanju objekta i uklanjanju prepreka za osobe sa invaliditetom, rekonstrukciju kojom se ne menja spoljni izgled, ne povećava broj funkcionalnih jedinica i kapacitet instalacija, adaptaciju, sanaciju, građenje zidanih ograda, kao i u svim ostalim slučajevima izvođenja radova kojima se ne vrši priključenje na komunalnu infrastrukturu, osim u slučajevima za koje je zakonom, odnosno planskim dokumentom propisana obaveza pribavljanja uslova.

Zakon ne propisuje obavezno pribavljanje informacije o lokaciji. Informacija o lokaciji sadrži podatke o mogućnostima i ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli, odnosno na više katastarskih parcela, na osnovu važećeg planskog dokumenta i može je pribaviti lice koje želi da sazna osnovne informacije o konkretnoj lokaciji, pre izdavanja lokacijskih uslova, odnosno izrade idejnog rešenja koje se podnosi uz zahtev za izdavanje lokacijskih uslova.

U skladu sa čl.2 Uredbe o lokacijskim uslovima („Sl. Glasnik RS“, br.35/2015), lokacijski uslovi sadrže sve urbanističke, tehničke i druge uslove i podatke potrebne za izradu idejnog projekta, projekta za građevinsku dozvolu i projekta za izvođenje, u skladu sa Zakonom oplaniranju i izgradnji (u daljem tekstu: Zakon).

Izuzetno od stava 1. ovog člana lokacijski uslovi se ne izdaju za izvođenje radova na investicionom održavanju objekta i uklanjanju prepreka za osobe sa invaliditetom, rekonstrukciju kojom se ne menja spoljni izgled, ne povećava broj funkcionalnih jedinica i kapacitet instalacija, adaptaciju, sanaciju, građenje zidanih ograda, kao i u svim ostalim slučajevima izvođenja radova kojima se ne vrši priključenje na komunalnu infrastrukturu, osim u slučajevima za koje je zakonom, odnosno planskim dokumentom propisana obaveza pribavljanja uslova.

Javna prezentacija urbanističkog projekta regilasana je članom 63. Zakona o planiranju i izgradnji. Istim članom ustanovljena je obaveza organa koji je potvrdio urbanistički projekat da u roku od pet dana od dana potvrđivanja projekta, taj projekat objavi na svojoj internet stranici.

Javna prezentacija urbanističkog projekta regilasana je članom 63. Zakona o planiranju i izgradnji. Istim članom ustanovljena je obaveza organa koji je potvrdio urbanistički projekat da u roku od pet dana od dana potvrđivanja projekta, taj projekat objavi na svojoj internet stranici.

Potrebno je primeniti odredbe prostornog plana.

U sukobu je interesa.

Zakon ne propisuje obavezno pribavljanje informacije o lokaciji. Informacija o lokaciji sadrži podatke o mogućnostima i ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli, odnosno na više katastarskih parcela, na osnovu važećeg planskog dokumenta i može je pribaviti lice koje želi da sazna osnovne informacije o konkretnoj lokaciji, pre izdavanja lokacijskih uslova, odnosno izrade idejnog rešenja koje se podnosi uz zahtev za izdavanje lokacijskih uslova. Postupak izdavanja informacije o lokaciji nije deo objedinjene procedure propisane Zakonom.

Pribavljanje i izdavanje informacije o lokaciji nije deo objedinjene procedure i u skladu sa članom 53. Zakona, ovaj akt izdaje nadležni organ u roku od osam dana od dana podnošenja zahteva. Zakonom nije propisana vrsta dokaza koji se podnose uz zahtev, tako da nadležni organ, u svakom konkretnom slučaju može tražiti od podnosioca dostavljanje dokaza na osnovu kojih je moguće izdati informaciju o lokaciji. Kako je za izdavanje informacije o lokaciji, u najvećem broju slučajeva, potrebna i kopija plana parcele, nema smetnji da nadležni organ traži da podnosilac zahteva dostavi kopiju plana parcele uz zahtev za izdavanje informacije o lokaciji ili da ga nadležni organ pribavi službenim putem.

Ovaj postupak se sprovodi bez učešća organa nadležnog za poslove urbanizma, već se po izradi Elaborata i rešavanju imovinsko pravnih odnosa, direktno upućuje zahtev za upis na novoformiranoj parceli službi za katastar nepokretnosti na teritoriji gde se nepokretnost nalazi.

Članom 51a Zakona nije  izričito predviđena obaveza imenovanja glavnog urbaniste. Svaka jedinica lokalne samouprave će na osnovu svojih potreba odlučiti da li će imenovati glavnog urbanistu. Iz razloga celishodnosti može se dopustiti i mogućnost da tu funkciju za više opština vrši jedno lice.