Oblast: Tehnička dokumentacija

Član 128a Zakona o planiranju i izgradnji reguliše imenovanje glavnog projektanta. Navedenim članom Zakona propisano je da investitor imenuje glavnog projektanta koji je odgovoran za usklađenost izvoda iz projekta sa podacima iz projekta za građevinsku dozvolu i koji svojim potpisom i pečatom lične licence potvrđuje usaglašenost svih pojedinačnih delova projekta. Glavni projektant mora da ispunjava uslove za odgovornog projektanta propisane Zakonom, pri čemu nije propisano da bilo ko od odgovornih projektanata mora biti imenovan za glavnog projektanta.

Glavni projektant i odgovorni projektanti ne moraju biti zaposleni u istom pravnom licu, niti glavni projektant mora biti zaposlen kod pravnog lica koje koje je nosilac izrade tehničke dokumentacije.

Glavnog projektanta određuje investitor i imenuje odlukom, pa to može biti i neko od odgovornih projektanata koji izrađuju pojedine delove projekta, ali i neko drugo lice zaposleno kod pravnog lica koje je nosilac izrade tehničke dokumentacije, kao i lice zaposleno kod investitora ili neko treće lice koje je investitor posebno angažovao, naravno pod uslovom da ispunjava uslove propisane zakonom.

Prema stavu 4. člana 26. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata, definisano je da “U tehničkoj dokumentaciji za inženjerske objekte, projekti su označeni rednim brojem i složeni u sveske prema oblastima i pravilima struke u zavisnosti od klase i kategorije objekta, pri čemu se oznakom broj "1" označava se onaj projekat kojim se određuje objekat u prostoru, odnosno projekat kojim se utvrđuju lokacijske, dispozicione i funkcionalne karakteristike objekta (npr. projekat trase puta, gasovoda, pruge, projekat konstrukcije mosta, antenskog stuba, dimnjaka i sl.).”

Predmetni projekat potpisuje odgovorni projektant koji je izradio taj projekat, odgovarajuće struke (ako se radi o mašinskom projektu, onda mašinski inženjer).

Saglasno članu 16. stav 2. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata, za objekte za koje su izdati lokacijski uslovi, idejnim projektom vrši se razrada planirane koncepcije objekta utvrđene idejnim rešenjem na osnovu kog su pribavljeni lokacijski uslovi. Grafička dokumentacija u idejnom projektu za zgrade sadrži osnovne šeme rasporeda instalacija, opreme i postrojenja, sa prikazom njihove međusobne veze kao i prikaz njihovog priključivanja na infrastrukturu, u skladu sa članu 47. stav 1. tačka 3) navedenog Pravilnika.

Deo rampe na tlu koji se nalazi van gabarita nadzemnog dela objekta ne ulazi u obračun površina ni zauzetosti.

Dokaz koji uz zahtev o produženju roka važenja građevinske dozvole podnosi investitor može biti nalaz veštaka građevinske struke o stepenu gotovosti objekta ili nalaz nadležnog građevinskog inspektora u postupku po podnetom zahtevu kojim se utvrđuje zahtevani stepen gotovosti.

Forma tehničke dokumentacije i elektronsko potpisivanje, za potrebe objedinjene procedure, regulisani su u Prilogu 12 Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata.

Grafički deo tehničke dokumentacije priprema se u sledećim formatima:

• .dwg ili .dwf (.dwfx) koji su elektronski potpisani ili
• .dwg ili .dwf (.dwfx) koji nisu elektronski potpisani, uz obaveznu pripremu i dokumenta istog sadržaja u .pdf formatu koji je elektronski potpisan.

Iz citiranih odredbi Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata proizlazi da je propisano isključivo elektronsko potpisivanje grafičkog dela tehničke dokumentacije.

Granice ovlašćenja nadležnog organa regulisane su odredbama člana 8đ Zakona o planiranju i izgradnji. Navedenim članom Zakona propisano je da nadležni organ isključivo vrši proveru ispunjenosti formalnih uslova za izgradnju i ne upušta se u ocenu tehničke dokumentacije, niti ispituje verodostojnost dokumenata koje pribavlja u toj proceduri, već lokacijske uslove, građevinsku i upotrebnu dozvolu izdaje, a prijavu radova potvrđuje, u skladu sa aktima i drugim dokumentima iz člana 8b Zakona.

Iz citiranih zakonskih odredbi jasno proizlazi da nadležni organ nije ovlašćen da u postupku objedinjene procedure vrši proveru sadržine dostavljene tehničke dokumentacije.

U skladu sa Pravilnikom o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata, članom 26. stav 6. je određeno da glavni projektant određuje koje sve projekte po oblastima će sadržati tehnička dokumentacija, u zavisnosti od vrste tehničke dokumentacije i klase i namene objekta. Takođe, stavom 7. je utvrđeno da sadržinu projekta pojedine oblasti potvrđuje ličnim pečatom i potpisom odgovorni projektant za predmetni projekat.

Odgovorni projektanti pojedinih delova projekta za izvođenje po oblastima izjavama potvrđuju:

1. Usklađenost dela projekta za izvođenje sa izdatom građevinskom dozvolom i odgovarajućim

delom projekta za građevinsku dozvolu

2. Usklađenost dela projekta sa ZPI, propisima, standardima i normativima iz relevantne oblasti izgradnje objekata i pravilima struke;
3. Usklađenost dela projekta sa propisanim i utvrđenim merama i preporukama za ispunjenje osnovnih zahteva za objekat.

Sadržinu projekata za izvođenje po pojedinoj oblasti određuje odgovorni projektant za tu oblast, na način da omogući utvrđivanje usklađenosti navedene pod 1. 2. i 3., kao i da prikaže sve detalje neophodne za izvođenje građevinsko-zanatskih i instalaterskih radova.

Tačna specifikacija crteža u projektu za izvođenje nije propisana po klasi i nameni objekta, već nju određuje odgovorni projektant, koji za to ima ovlašćenje i snosi profesionalnu odgovornost.

Pitanje nije jasno formulisano. Prema ZPI član. 2, stav. 1 pod 10) građevinska linija jeste linija na, iznad i ispod površine zemlje i vode do koje je dozvoljeno građenje osnovnog gabarita objekta. Planom mogu posebno biti definisana rastojanja podzemne i nadzemne građevinske linije, kao i različito definisane građevinske linije za različite namene objekata/delova objekata.

Iz navedene formulacije “rastojanje GL i RL za objekte u okviru kojih je garaza ulicnog fronta je 6m” moglo bi se zaključiti da se rastojanje od 6m odnosi na ceo objekat u okviru koga je garaža, odnosno da je potrebno “povući” celu zgradu na 6m od regulacione linije, ali da bi se dao precizan odgovor bilo bi potrebno izvršiti uvid u kompletnu formulaciju iz plana koja definiše položaj građevinskih linija, kao i u situacioni prikaz objekta na parceli.

Objekti za koje je neophodno utvrditi energetska svojstva utvrđeni su u članu 4. Pravilnika o energetskoj efikasnosti zgrada - "Službeni glasnik RS", br. 61/2011 od 19.8.2011. godine. a kategorije zgrada za koje nije potrebno  pribaviti energetski pasoš prema članu 4. Pravilnika o uslovima, sadržini i načinu izdavanja sertifikata  o energetskim svojstvima zgrada - "Službeni glasnik RS", br. 61/2011 od 19.8.2011. godine. Prema navedenim odredbama, ukoliko je objekat sa namenom hladnjače, koji se ne greje, nije potrebno raditi Elaborat o energetskoj efikasnosti, niti pribavljati energetski pasoš.

U skladu sa ZPI, član 2. stav 1. pod 12) bruto razvijena građevinska površina jeste zbir površina svih nadzemnih etaža objekta, merenih u nivou podova svih delova objekta - spoljne mere obodnih zidova (sa oblogama, parapetima i ogradama). U BRGP ulazi i bruto površina svih prohodnih terasa na svim etažama.

U skladu sa ZPI, clan 2. stav 1. pod 13) indeks zauzetosti parcele jeste odnos gabarita horizontalne projekcije izgrađenog ili planiranog objekta i ukupne površine građevinske parcele, izražen u procentima. Prema tome, u zauzetost parcele ulazi i horizontalna projekcija svih terasa, nadstrešnica i sl. sa svih etaža. Terasa u prizemlju, ukoliko je u nivou okolnog terena, ne ulazi u obračun zauzetosti, niti u BRGP.

Izračunavanje površina objekata u oblasti visokogradnje bliže se uređuje i standardom SRPS U.C2.100:2002.

Planskim dokumentom bliže se određuje da li suteren ili deo suterena određene namene ulazi u obračun BRGP, u zavisnosti od njegove namene, visine te etaže i visine iznad kote terena. Delovi suterena koji imaju namenu garaža, ostava, tehničkih ili pomoćnih prostorija ne ulaze u obračun BRGP. Uobičajeno je u planskim dokumentima da delovi suterena koji se koriste za stambenu ili komercijalnu namenu ulaze u obračun BRGP (u punom ili redukovanom iznosu),  ili se planskim doumentima definiše visina suterena iznad zemlje preko koje se delovi suterena stambene ili komercijalne namene uračunavaju u BRGP. Međutim, da bi se u konkretnom slučaju dao precizan odgovor, neophodno je utvrditi kako je to uređeno planskim dokumentom kojim je obuhvaćena lokacija na kojoj se predmetni objekat nalazi.

Obračun svih površina, uključujući i BRGP, kao i indeksa zauzetosti, vrši odgovorni projektant arhitekture, koji za to ima ovlašćenje i snosi profesionalnu odgovornost.