Oblast: Tehnička dokumentacija

Članom 158. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se objekat za koji je u skladu sa Zakonom predviđeno izdavanje građevinske dozvole može koristiti po prethodno pribavljenoj upotrebnoj dozvoli. Uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole prilaže se, između ostalog, projekat za izvođenje sa potvrdom i overom investitora, lica koje vrši stručni nadzor i izvođača radova da je izvedeno stanje jednako projektovanom, ako u toku građenja nije odstupljeno od projekta za izvođenje ili projekat izvedenog objekta, izrađen u skladu sa pravilnikom kojim se uređuje sadržina tehničke dokumentacije, saglasno članu 42. stav 2. tačka 1) Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji i Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, u postupku izdavanja upotrebne dozvole konstatuje se da li je prilikom izgradnje objekta u svemu postupljeno u skladu sa tehničkom dokumentacijom na osnovu koje je izdata građevinska dozvola.

Izgradnja objekata i izvođenje radova vrši se na osnovu građevinske dozvole. Izuzeci od opšteg pravila, odnosno izgradnja objekata i izvođenje radova za koje se ne izdaje građevinska dozvola, propisani su odredbama čl. 144 - 146. Zakona o planiranju i izgradnji.

Članom 144. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da za dečja igrališta nije potrebno pribavljati akt nadležnog organa za gradnju, odnosno akt za izvođenje radova.

Kada je reč o teretani na otvorenom, odnosno otvorenim sportskim terenima, predmetna vrsta objekta nije obuhvaćena odredbama čl. 144 - 146. Zakona o planiranju i izgradnji. Imajući to u vidu, za njihovo građenje nije potrebno je pribaviti građevinsku dozvolu.

Sadržina naslovne strane glavne sveske tehničke dokumentacije propisana je u Prilogu 1 Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata.

Navedenim aktom nije propisano da se na naslovnoj strani glavne sveske tehničke dokumentacije navodi ime finansijera objekta.

Potpisivanje elektronskih dokumenata (odnosno lica koja potpisuju elektronski dokument) zavisi od toga o kojoj vrsti tehničke dokumentacije je reč. Forma tehničke dokumentacije i elektronsko potpisivanje, za potrebe objedinjene procedure, propisani su u Prilogu 12 Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata.

Prilog možete pronaći posredstvom sledećeg linka: http://gradjevinskedozvole.rs/Files/00577/Prilog-12.pdf

Dokumentacija koja se prilaže uz prijavu radova propisana je članom 31. stav 2. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedenim članom Pravilnika propisano je da se uz prijavu radova prilažu:

• dokaz o izmirenju obaveza u pogledu doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta, ako je rešenjem o građevinskoj dozvoli predviđeno jednokratno plaćanje te obaveze, odnosno dokaz o uplati prve rate ako je rešenjem o građevinskoj dozvoli predviđeno plaćanje te obaveze na rate, u kom slučaju se dostavlja i sredstvo obezbeđenja za plaćanje doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta u skladu sa zakonom, ako se gradi objekat čija ukupna bruto razvijena građevinska površina prelazi 200 m², odnosno objekat sa više od dve stambene jedinice;
• tipski ugovor za izgradnju priključka na distributivni sistem električne energije, koji je operator distributivnog sistema električne energije dostavio investitoru uz uslove za projektovanje i priključenje, u postupku izdavanja lokacijskih uslova, u skladu sa kojima je izdata građevinska dozvola po kojoj se vrši prijava radova, a koji je potpisan kvalifikovanim elektronskim potpisom investitora, odnosno njegovog punomoćnika;
• saglasnost na studiju o proceni uticaja na životnu sredinu, ako je obaveza njene izrade utvrđena propisom kojim se uređuje procena uticaja na životnu sredinu, odnosno odluka da nije potrebna izrada studije za objekte za koje se u skladu sa tim propisom može zahtevati izrada te studije;
• akt ministarstva nadležnog za poslove finansija o uvođenju u posed nepokretnosti, u skladu sa posebnim zakonom, odnosno zaključen ugovor o pravu službenosti u skladu sa zakonom o planiranju i izgradnji, ako je rešenje o građevinskoj dozvoli za linijske infrastrukturne objekte izdato na osnovu konačnog rešenja o eksproprijaciji.

Članom 129. stav 3. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da tehničku kontrolu projekta za građevinsku dozvolu ne može da vrši odgovorni projektant koji je izradio taj projekat, odnosno koji je zaposlen u privrednom društvu koje je izradilo taj projekat ili preduzeću koje je investitor.

Imajući u vidu napred navedeno, ukoliko je odgovorno lice pravnog lica ujedno zaposleno u privrednom društvu koje je izradilo projekat za građevinsku dozvolu, mišljenja smo da to pravno lice ne bi imalo pravo da bude vršilac tehničke kontrole, saglasno citiranoj formulaciji člana 129. stav 3. Zakona o planiranju i izgradnji.

Članom 162. stav 1. Zakona propisano je da licencu za odgovornog urbanistu, projektanta i izvođača radova, kao i za odgovornog planera izdaje Inženjerska komora Srbije u skladu sa zakonom. Na zvaničnoj internet prezentaciji Inženjerske komore Srbije možete pronaći detaljnije informacije u vezi sa vrstama licenci odgovornog projektanta za diplomiranog građevinskog inženjera. Internet prezentaciji možete pristupiti posredstvom sledećeg linka: 

http://www.ingkomora.org.rs/licence/?id=projgradj#317

Kada je reč o licenci 317 - Odgovorni projektant građevinskih konstrukcija i arhitektonskih projekata, inženjer sa ovom licencom može da izrađuje arhitektonske projekte objekata do P+3+PK, površine do 2000 m2, koji ne uživaju bilo koji nivo ambijentalne zaštite.

Saglasno članu 126. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji, tehničku dokumentaciju za izgradnju objekata može da izrađuje privredno društvo, odnosno drugo pravno lice, odnosno preduzetnik koji su upisani u registar privrednih subjekata. Imajući u vidu citiranu definiciju iz Zakona o planiranju i izgradnji, za izradu tehničke dokumentacije nije propisan poseban uslov u pogledu pretežne delatnosti privrednog društva, odnosno drugog pravnog lica.

Članom 142. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da, ako u toku izgradnje, odnosno izvođenja radova, nastanu izmene u odnosu na izdatu građevinsku dozvolu, glavni projekat, odnosno projekat za građevinsku dozvolu, investitor je dužan da obustavi gradnju i podnese zahtev za izmenu građevinske dozvole. U stavu 2. istog člana propisano je da se pod izmenom u smislu stava 1. smatra svako odstupanje od položaja, dimenzija, namene i oblika objekta, kao i drugih parametara i uslova utvrđenih u građevinskoj dozvoli, odnosno izvodu iz projekta.

Članom 71. alineja 2. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata propisano je da se uz glavnu svesku projekta izvedenog objekta obavezno prilaže opis eventualnih odstupanja izvedenog objekta u odnosu na projekat za građevinsku dozvolu, koji sadrži i navode listova pojedinih delova projekta gde su te izmene vidljive, ukoliko ova odstupanja ne predstavljaju izmene u smislu člana 142. stav 2. Zakona koje iziskuju izmenu građevinske dozvole.

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji i Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata, ukoliko u toku izvođenja radova dođe do odstupanja od dimenzija objekta utvrđenih u građevinskoj dozvoli, predmetna odstupanja ne mogu biti obuhvaćena projektom izvedenog objekta, već je neophodno sprovesti postupak za izmenu građevinske dozvole.

Saglasno članu 24. stav 2. tačka 1) Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, ukoliko se izmena rešenja o građevinskoj dozvoli traži zbog izmene projekta za građevinsku dozvolu, uz zahtev za izmenu dostavlja se novi projekat za građevinsku dozvolu, odnosno separat izmena projekta za građevinsku dozvolu, sa izvodom iz projekta za građevinsku dozvolu, izrađen u skladu sa pravilnikom kojim se uređuje sadržina tehničke dokumentacije.

Članom 3. st. 8 – 9. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisano je da donosilac akata izdatog u objedinjenoj proceduri izdaje klauzulu pravnosnažnosti tog akta u formi potvrde sastavljene u skladu sa stavom 2. tog člana, odnosno u formi elektronskog dokumenta, u pdf formatu, potpisanom kvalifikovanim elektronskim potpisom. Nadležni organ, odnosno imalac javnih ovlašćenja, će na zahtev i o trošku zainteresovanog lica, tom licu izdati u papirnom obliku prepis dokumenta koji je u okviru objedinjene procedure izdao u elektronskoj formi.

Članom 2. Pravilnika o izmenama Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata
("Sl. glasnik RS", br. 67/17) propisano je da se glavni projekat izrađen do dana stupanja na snagu ovog pravilnika, u skladu sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji ("Službeni glasnik RS", br. 72/09, 81/09 - ispravka, 64/10 - US, 24/11, 121/12, 42/13 - US, 50/13, 98/13 - US), može koristiti kao:

• projekat za građevinsku dozvolu, uz obaveznu izradu glavne sveske projekta za građevinsku dozvolu iz člana 50. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata ("Službeni glasnik RS", br. 23/15, 77/15, 58/16 i 96/16) i izvoda iz projekta za građevinsku dozvolu iz člana 33. ("Službeni glasnik RS", br. 23/15, 77/15, 58/16 i 96/16), u postupku pribavljanja građevinske dozvole, ako se taj zahtev podnese nadležnom organu najkasnije do 30. juna 2018. godine;
• idejni projekat za objekte iz čl. 145. i 147. Zakona, uz obaveznu izradu glavne sveske idejnog projekta, u skladu sa članom 42. ("Službeni glasnik RS", br. 23/15, 77/15, 58/16 i 96/16), u postupku pribavljanja rešenja po članu 145. Zakona, odnosno privremene građevinske dozvole, ako se taj zahtev podnese nadležnom organu najkasnije do 30. juna 2018. godine;
• projekat za izvođenje, uz obaveznu izradu glavne sveske projekta za izvođenje, u skladu sa članom 61. ("Službeni glasnik RS", br. 23/15, 77/15, 58/16 i 96/16), za potrebe izgradnje objekta, odnosno izvođenja radova, ako se prijava radova nadležnom organu izvrši najkasnije do 30. juna 2018. godine;
• projekat izvedenog objekta, uz obaveznu izradu glavne sveske projekta izvedenog objekta, u skladu sa čl. 61. i 71. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata ("Službeni glasnik RS", br. 23/15, 77/15, 58/16 i 96/16), u postupku pribavljanja upotrebne dozvole, ako se prijava radova nadležnom organu izvrši najkasnije do 30. juna 2018. godine, uz shodnu primenu čl. 70-74. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata ("Službeni glasnik RS", br. 23/15, 77/15, 58/16 i 96/16).

Imajući u vidu citirane odredbe Pravilnika o izmenama Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata, istekao je rok u kome je glavni projekat, izrađen do dana stupanja na snagu Pravilnika, u skladu sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji ("Službeni glasnik RS", br. 72/09, 81/09 - ispravka, 64/10 - US, 24/11, 121/12, 42/13 - US, 50/13, 98/13 - US), mogao biti korišćen.

Dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole propisana je članom 28. st. 2-3. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedenim odredbama Pravilnika nije propisano da se uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole prilaže elaborat energetske efikasnosti.

Članom 4. stav 5. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da sertifikat o energetskim svojstvima zgrada čini sastavni deo tehničke dokumentacije koja se prilaže uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole.

Označavanje (numeracija) parking mesta u garaži nije predmet regulisanja Zakona o planiranju i izgradnji i podzakonskih akata donetih na osnovu tog Zakona.

Imajući u vidu činjenicu da je članom 130. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano da je organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole dužan da trajno čuva jedan originalni primerak dokumentacije na osnovu koje je izdata građevinska dozvola, odnosno primerak tehničke dokumentacije za izgradnju tog objekta, uvid u tehničku dokumentaciju na osnovu koje je izdata građevinska dozvola možete ostvariti kod organa koji je izdao građevinsku dozvolu.

Shodno odredbama člana 58. Pravilnik o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata propsiano je da se projektu za građevinsku dozvolu, zavisno od vrste i klase objekta, između ostalog, prilažu i elaborat o geotehničkim uslovima izgradnje, izrađen prema propisima o geološkim istraživanjima.

Shodno tome upućujemo na odredbe Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima, sa posebnim osvrtom na poglavlje IV Geološka istraživanja i to od člana 16. do član 50., kao i  član 127. tač. 1) podtač. (5).

Takođe, član 51. istog pravilnika propisuje da se izjavama ovlašćenih lica u Glavnoj svesci projekta za građevinsku dozvolu potvrđuje se da su elaboratima propisane sve neophodne mere za ispunjenje osnovnih zahteva za objekat.

U projektu za građevinsku dozvolu, u zavisnosti od vrste i klase objekta, između ostalog, podnosi se:

1) izjava o geomehaničkim karakteristikama tla na kome se gradi objekat i uslovima za temeljenje objekta, od strane ovlašćenog lica koje je izradilo elaborat geomehaničkih istražnih radova, iz Priloga 6 ovog pravilnika.

Uklanjanje postojećeg objekta je moguće izvesti na jedan od dva načina.

Prvi je da se uklanjanje realizuje u okviru pripremnih radova za izgradnju novog objekata. Saglasno članu 137. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji, pripremni radovi se izvode na osnovu građevinske dozvole za izgradnju objekta. U tom slučaju, izvođenje pripremnih radova (rušenje postojećeg objekta) mora biti obuhvaćeno tehničkom dokumentacijom za izgradnju novog objekta, odnosno projektom za građevinsku dozvolu.

Drugi način je da se uklanjanje objekta sprovede na osnovu dozvole o uklanjanju objekta. Postupak za izdavanje dozvole o uklanjanju objekta propisan je članom 168. Zakona o planiranju i izgradnji. Uz zahtev za izdavanje dozvole o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela podnosi se:

• projekat rušenja sa tehničkom kontrolom;
• dokaz o svojini na objektu;
• uslovi, ako se radi o objektu čijim rušenjem bi bio ugrožen javni interes (zaštita postojeće komunalne i druge infrastrukture, zaštita kulturnog dobra, zaštita životne sredine i sl.).

Dozvola o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela izdaje se rešenjem u roku od 8 dana od dana dostavljanja uredne dokumentacije.

Članom 128. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da odgovorni projektant može biti lice sa stečenim visokim obrazovanjem odgovarajuće struke, odnosno smera, na akademskim studijama drugog stepena (master akademskih studija, master strukovnih studija, specijalističke akademske studije) odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje pet godina i licencom za projektovanje, izdatom u skladu sa Zakonom. U stavu 4. istog člana propisano je da odgovorni projektant potvrđuje svojim potpisom i pečatom lične licence deo projekta za koji poseduje odgovarajuću licencu.

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, ukoliko posedujete odgovarajuću licencu, možete biti odgovorni projektant, odnosno možete potpisati idejni projekat.

Zakon je prilično nedorečen kada se radi o ovoj vrsti objekata, odnosno putne baze nisu konkretno pobrojane ni u članu 146. ni u članu 147. Zakona o planiranju i izgradnji.

U članu 146. Zakona navode se „manji montažni objekti“ (kiosci, bašte ugostiteljskih objekata, tezge i drugi pokretni mobilijar), kao i balon hala sportske namene, nadstrešnica za sklanjanje ljudi u javnom prevozu, objekata za deponovanje i separaciju rečnih agregata i plovećih postrojenja na vodnom zemljištu, a što uređuje i obezbeđuje jedinica lokalne samouprave i možete pogledati da li je nešto dodatno i bliže propisano odlukom Vaše lokalne samouprave za ovu vrstu objekata.

Što se tiče člana 147. skrećemo Vam pažnju da je propisano da se na postupak izdavanja privremene građevinske dozvole i njenu sadržinu primenjuju  odredbe koje se odnose na izdavanje rešenja iz člana 145. Zakona. U članu 145. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji regulisano je da se rešenje o odobrenju izvođenja radova izdaje investitoru koji ima odgovarajuće pravo u skladu sa članom 135. Zakona, koji dostavi idejni projekat u skladu sa podzakonskim aktom kojim se uređuje sadržina tehničke dokumentacije prema klasi objekta, odnosno tehnički opis i popis radova za izvođenje radova na investicionom održavanju, odnosno uklanjanju prepreka za kretanje osoba sa invaliditetom, a uredio je odnose sa jedinicom lokalne samouprave u pogledu doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta i platio odgovarajuću administrativnu taksu. Članom 135. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se kao odgovarajuće pravo na zemljištu smatra pravo svojine, pravo zakupa na građevinskom zemljištu u javnoj svojini, kao i druga prava propisana ovim zakonom.

Iz citiranih odredbi Zakona o planiranju i izgradnji proizlazi da se uz zahtev za izdavanje privremene građevinske dozvole, kao dokaz o odgovarajućem pravu na zemljištu može dostaviti dokaz o pravu zakupa na građevinskom zemljištu u javnoj svojini. Ukoliko podnosilac zahteva uz taj dokaz priloži i ostalu propisanu dokumentaciju, izdaje se privremena građevinska dozvola koja glasi na investitora – zakupca građevinskog zemljišta u javnoj svojini. Napominjemo da se ova mogućnost ne odnosi na izvođenje radova na proizvodnim objektima ili objektima u funkciji proizvodnih objekata, a za koje je podnet zahtev za legalizaciju, radi dovođenja objekta u funkcionalno stanje, u cilju nastavka proizvodnje ili obnavljanja proizvodnog procesa, već se u tom slučaju privremena građevinska dozvola može izdati samo ako je investitor upisan kao vlasnik na građevinskom zemljištu na kome je taj objekat sagrađen, saglasno članu 147. stav 4. Zakona o planiranju i izgradnji.

Napominjemo da mišljenje Pozivnog centra, kao ni bilo koje drugo mišljenje, nije pravno obavezujuće, te da je svaki nadležni organ odgovoran za svoje postupanje u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji i drugim važećim propisima.

Sadržaj tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata propisan je odredbama Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata. Članom 26. navedenog Pravilnika propisano je da tehnička dokumentacija sadrži projekte koji se izrađuju u delovima, prema oblastima, odnosno, sadržaju. Projekti su u tehničkoj dokumentaciji označeni rednim brojem i obavezno složeni u sveske. Sveska broj 10 broj obuhvata pripremne radove, odnosno rušenje, zemljane radove, obezbeđenje temeljne jame. Projekti se izrađuju u zavisnosti od vrste objekta, odnosno radova koji se izvode.

Na rešenje o građevinskoj dozvoli može se izjaviti žalba u roku od osam dana od dana dostavljanja, saglasno članu 136. stav 3. Zakona o planiranju i izgradnji.

U skladu sa članom 131. Zakona o planiranju i izgradnji, reviziju (stručnu kontrolu) idejnog projekta za objekte iz člana 133. Zakona vrši komisija koju obrazuje ministar nadležan za poslove građevinarstva, dok revizionu komisiju za stručnu kontrolu objekata iz člana 133. Zakona koji se u celini grade na teritoriji autonomne pokrajine obrazuje ministar nadležan za poslove građevinarstva, na predlog organa autonomne pokrajine nadležnog za poslove građevinarstva.

Iz pitanja nije jasno o kakvom je objektu reč, od kog materijala, kojih gabarita, da li je pokriven i ozidan ili ne, kako bi se utvrdilo da li je se radi o:

• građenju jednostavnog objekata koji se gradi na istoj katastarskoj parceli na kojoj je sagrađen glavni objekat, a koji spada u objekte navedene u članu 144. ZPI, za koje nije obavezno izraditi ni idejno rešenje ni pribavljati dovolu, ili o
• građenju pomoćnog objekta u funkciji glavnog objekta na istoj katastarskoj parceli iz čl. 2 ZPI, stav 1, pod 24), a koji spada u objekte navedene u članu 145. ZPI, za koji se izrađuje Idejni projekat i pribavlja rešenje o odobrenju radova.

U oba slučaja, pod pretpostavkom da se ne radi o novom nezavisnom objektu na posebnoj parceli, nije potrebno izraditi idejno rešenje, niti sprovoditi proceduru za pribavljanje građevinsku dozvole.

Član 128a Zakona o planiranju i izgradnji reguliše imenovanje glavnog projektanta. Navedenim članom Zakona propisano je da investitor imenuje glavnog projektanta koji je odgovoran za usklađenost izvoda iz projekta sa podacima iz projekta za građevinsku dozvolu i koji svojim potpisom i pečatom lične licence potvrđuje usaglašenost svih pojedinačnih delova projekta. Glavni projektant mora da ispunjava uslove za odgovornog projektanta propisane Zakonom, pri čemu nije propisano da bilo ko od odgovornih projektanata mora biti imenovan za glavnog projektanta.

Glavni projektant i odgovorni projektanti ne moraju biti zaposleni u istom pravnom licu, niti glavni projektant mora biti zaposlen kod pravnog lica koje koje je nosilac izrade tehničke dokumentacije.

Glavnog projektanta određuje investitor i imenuje odlukom, pa to može biti i neko od odgovornih projektanata koji izrađuju pojedine delove projekta, ali i neko drugo lice zaposleno kod pravnog lica koje je nosilac izrade tehničke dokumentacije, kao i lice zaposleno kod investitora ili neko treće lice koje je investitor posebno angažovao, naravno pod uslovom da ispunjava uslove propisane zakonom.

Prema stavu 4. člana 26. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata, definisano je da “U tehničkoj dokumentaciji za inženjerske objekte, projekti su označeni rednim brojem i složeni u sveske prema oblastima i pravilima struke u zavisnosti od klase i kategorije objekta, pri čemu se oznakom broj "1" označava se onaj projekat kojim se određuje objekat u prostoru, odnosno projekat kojim se utvrđuju lokacijske, dispozicione i funkcionalne karakteristike objekta (npr. projekat trase puta, gasovoda, pruge, projekat konstrukcije mosta, antenskog stuba, dimnjaka i sl.).”

Predmetni projekat potpisuje odgovorni projektant koji je izradio taj projekat, odgovarajuće struke (ako se radi o mašinskom projektu, onda mašinski inženjer).

Saglasno članu 16. stav 2. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata, za objekte za koje su izdati lokacijski uslovi, idejnim projektom vrši se razrada planirane koncepcije objekta utvrđene idejnim rešenjem na osnovu kog su pribavljeni lokacijski uslovi. Grafička dokumentacija u idejnom projektu za zgrade sadrži osnovne šeme rasporeda instalacija, opreme i postrojenja, sa prikazom njihove međusobne veze kao i prikaz njihovog priključivanja na infrastrukturu, u skladu sa članu 47. stav 1. tačka 3) navedenog Pravilnika.

Deo rampe na tlu koji se nalazi van gabarita nadzemnog dela objekta ne ulazi u obračun površina ni zauzetosti.

Dokaz koji uz zahtev o produženju roka važenja građevinske dozvole podnosi investitor može biti nalaz veštaka građevinske struke o stepenu gotovosti objekta ili nalaz nadležnog građevinskog inspektora u postupku po podnetom zahtevu kojim se utvrđuje zahtevani stepen gotovosti.

Forma tehničke dokumentacije i elektronsko potpisivanje, za potrebe objedinjene procedure, regulisani su u Prilogu 12 Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata.

Grafički deo tehničke dokumentacije priprema se u sledećim formatima:

• .dwg ili .dwf (.dwfx) koji su elektronski potpisani ili
• .dwg ili .dwf (.dwfx) koji nisu elektronski potpisani, uz obaveznu pripremu i dokumenta istog sadržaja u .pdf formatu koji je elektronski potpisan.

Iz citiranih odredbi Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata proizlazi da je propisano isključivo elektronsko potpisivanje grafičkog dela tehničke dokumentacije.

Granice ovlašćenja nadležnog organa regulisane su odredbama člana 8đ Zakona o planiranju i izgradnji. Navedenim članom Zakona propisano je da nadležni organ isključivo vrši proveru ispunjenosti formalnih uslova za izgradnju i ne upušta se u ocenu tehničke dokumentacije, niti ispituje verodostojnost dokumenata koje pribavlja u toj proceduri, već lokacijske uslove, građevinsku i upotrebnu dozvolu izdaje, a prijavu radova potvrđuje, u skladu sa aktima i drugim dokumentima iz člana 8b Zakona.

Iz citiranih zakonskih odredbi jasno proizlazi da nadležni organ nije ovlašćen da u postupku objedinjene procedure vrši proveru sadržine dostavljene tehničke dokumentacije.

U skladu sa Pravilnikom o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata, članom 26. stav 6. je određeno da glavni projektant određuje koje sve projekte po oblastima će sadržati tehnička dokumentacija, u zavisnosti od vrste tehničke dokumentacije i klase i namene objekta. Takođe, stavom 7. je utvrđeno da sadržinu projekta pojedine oblasti potvrđuje ličnim pečatom i potpisom odgovorni projektant za predmetni projekat.

Odgovorni projektanti pojedinih delova projekta za izvođenje po oblastima izjavama potvrđuju:

1. Usklađenost dela projekta za izvođenje sa izdatom građevinskom dozvolom i odgovarajućim

delom projekta za građevinsku dozvolu

2. Usklađenost dela projekta sa ZPI, propisima, standardima i normativima iz relevantne oblasti izgradnje objekata i pravilima struke;
3. Usklađenost dela projekta sa propisanim i utvrđenim merama i preporukama za ispunjenje osnovnih zahteva za objekat.

Sadržinu projekata za izvođenje po pojedinoj oblasti određuje odgovorni projektant za tu oblast, na način da omogući utvrđivanje usklađenosti navedene pod 1. 2. i 3., kao i da prikaže sve detalje neophodne za izvođenje građevinsko-zanatskih i instalaterskih radova.

Tačna specifikacija crteža u projektu za izvođenje nije propisana po klasi i nameni objekta, već nju određuje odgovorni projektant, koji za to ima ovlašćenje i snosi profesionalnu odgovornost.

Pitanje nije jasno formulisano. Prema ZPI član. 2, stav. 1 pod 10) građevinska linija jeste linija na, iznad i ispod površine zemlje i vode do koje je dozvoljeno građenje osnovnog gabarita objekta. Planom mogu posebno biti definisana rastojanja podzemne i nadzemne građevinske linije, kao i različito definisane građevinske linije za različite namene objekata/delova objekata.

Iz navedene formulacije “rastojanje GL i RL za objekte u okviru kojih je garaza ulicnog fronta je 6m” moglo bi se zaključiti da se rastojanje od 6m odnosi na ceo objekat u okviru koga je garaža, odnosno da je potrebno “povući” celu zgradu na 6m od regulacione linije, ali da bi se dao precizan odgovor bilo bi potrebno izvršiti uvid u kompletnu formulaciju iz plana koja definiše položaj građevinskih linija, kao i u situacioni prikaz objekta na parceli.

Objekti za koje je neophodno utvrditi energetska svojstva utvrđeni su u članu 4. Pravilnika o energetskoj efikasnosti zgrada - "Službeni glasnik RS", br. 61/2011 od 19.8.2011. godine. a kategorije zgrada za koje nije potrebno  pribaviti energetski pasoš prema članu 4. Pravilnika o uslovima, sadržini i načinu izdavanja sertifikata  o energetskim svojstvima zgrada - "Službeni glasnik RS", br. 61/2011 od 19.8.2011. godine. Prema navedenim odredbama, ukoliko je objekat sa namenom hladnjače, koji se ne greje, nije potrebno raditi Elaborat o energetskoj efikasnosti, niti pribavljati energetski pasoš.

U skladu sa ZPI, član 2. stav 1. pod 12) bruto razvijena građevinska površina jeste zbir površina svih nadzemnih etaža objekta, merenih u nivou podova svih delova objekta - spoljne mere obodnih zidova (sa oblogama, parapetima i ogradama). U BRGP ulazi i bruto površina svih prohodnih terasa na svim etažama.

U skladu sa ZPI, clan 2. stav 1. pod 13) indeks zauzetosti parcele jeste odnos gabarita horizontalne projekcije izgrađenog ili planiranog objekta i ukupne površine građevinske parcele, izražen u procentima. Prema tome, u zauzetost parcele ulazi i horizontalna projekcija svih terasa, nadstrešnica i sl. sa svih etaža. Terasa u prizemlju, ukoliko je u nivou okolnog terena, ne ulazi u obračun zauzetosti, niti u BRGP.

Izračunavanje površina objekata u oblasti visokogradnje bliže se uređuje i standardom SRPS U.C2.100:2002.

Planskim dokumentom bliže se određuje da li suteren ili deo suterena određene namene ulazi u obračun BRGP, u zavisnosti od njegove namene, visine te etaže i visine iznad kote terena. Delovi suterena koji imaju namenu garaža, ostava, tehničkih ili pomoćnih prostorija ne ulaze u obračun BRGP. Uobičajeno je u planskim dokumentima da delovi suterena koji se koriste za stambenu ili komercijalnu namenu ulaze u obračun BRGP (u punom ili redukovanom iznosu),  ili se planskim doumentima definiše visina suterena iznad zemlje preko koje se delovi suterena stambene ili komercijalne namene uračunavaju u BRGP. Međutim, da bi se u konkretnom slučaju dao precizan odgovor, neophodno je utvrditi kako je to uređeno planskim dokumentom kojim je obuhvaćena lokacija na kojoj se predmetni objekat nalazi.

Obračun svih površina, uključujući i BRGP, kao i indeksa zauzetosti, vrši odgovorni projektant arhitekture, koji za to ima ovlašćenje i snosi profesionalnu odgovornost.

Saglasno odredbama člana 128. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji, odgovorni projektant može biti samo jedno lice, koje ispunjava Zakonom propisane uslove za odgovornog projektanta.

Pravilnikom o načinu, postupku i sadržini podataka za utvrđivanje ispunjenosti uslova za izdavanje licence za izradu tehničke dokumentacije i licence za građenje objekata za koje građevinsku dozvolu izdaje ministarstvo, odnosno autonomna pokrajina, kao i o uslovima za oduzimanje tih licenci, propisan je u način, postupak i sadržina podataka za utvrđivanje ispunjenosti uslova za izdavanje licence za izradu tehničke dokumentacije i licence za građenje objekata (u daljem tekstu: licenca) za koje građevinsku dozvolu izdaje ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva (u daljem tekstu: Ministarstvo), odnosno nadležni organ autonomne pokrajine, kao i uslovi za oduzimanje tih licenci koji možete pronaći ovde. 

Prilogom broj 12 Forma tehničke dokumentacije i elektronsko potpisivanje, za potrebe objedinjne procedure koji je sastavni deo Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata, propsiana je forma, način overe, elektronsko potpisivanje različitih delova tehničke dokumentacije - Prilog broj 12. možete pronaći na sledećem linku  ovde.

Takođe, članom 8đ Zakona o planiranju i izgradnji propisane su granice ovlašćenja nadležnog organa.

Članom 4. stav 4. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da sertifikat o energetskim svojstvima zgrada („energetski pasoš“) čini sastavni deo tehničke dokumentacije koja se prilaže uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole. Članom 156. stav 3. istog Zakona regulisano je da u vršenju tehničkog pregleda ne mogu da učestvuju lica koja su zaposlena u preduzeću, odnosno drugom pravnom licu koje je izradilo tehničku dokumentaciju ili je bilo izvođač radova kod investitora, lica koja su učestvovala u izradi tehničke dokumentacije i studije uticaja na životnu sredinu, ili u izvođenju radova kod investitora, lica koja su vršila stručni nadzor, lica koja vrše inspekcijski nadzor kao i lica koja rade na poslovima izdavanja građevinske dozvole u organu nadležnom za izdavanje građevinske dozvole.

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, u vršenju tehničkog pregleda objekta ne mogu da učestvuju lica koja su učestvovala u izradi „energetskog pasoša“ za taj objekat.

U skladu sa Pravilnikom o o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata, članom 26. stav 6. je određeno da glavni projektant određuje koje sve projekte po oblastima ćesadržati tehnička dokumentacija, u zavisnosti od vrste tehničke dokumentacije i klase i namene objekta. Takođe, stavom 7. je utvrđeno da sadržinu projekta pojedine oblasti potvrđuje ličnim pečatom i potpisom odgovorni projektant za predmetni projekat.

Odgovorni projektanti pojedinih delova projekta za građevinsku dozvolu po oblastima izjavama potvrđuju:

1. Usklađenost dela projekta za građevinsku dozvolu sa izdatim lokacijskim uslovima;
2. Usklađenost dela projekta sa ZPI, propisima, standardima i normativima iz relevantne oblasti izgradnje objekata i pravilima struke;
3. Usklađenost dela projekta sa propisanim i utvrđenim merama i preporukama za ispunjenje osnovnih zahteva za objekat.

Sadržinu projekata po pojedinoj oblasti određuje odgovorni projektant za tu oblast, na način da omogući utvrđivanje usklađenosti navedene pod 1. 2. i 3.

Sadržina projekta za građevinsku dozvolu definisana je članovima 17. i 52. – 57.  istog pravilnika, u zavisnosti od vrste i kategorije objekta, a projekti instalacija obavezno se prilažu samo za objekete kategorije V i G. Ukoliko je za predmetnu kategoriju za potrebe PGD izraditi projekte instalacija, istim pravilnikom je propisan samo minimalni sadržaj tih projekata u navedenim članovima 17. i 52. – 57.:

• U tekstualnoj dokumentaciji - podacima o projektovanim unutrašnjim i spoljašnjim instalacijama i opremi, kao i definisanjem ukupne potrošnje (član 54.)
• U numeričkoj dokumentaciji - proračune sa obzirom na vrstu instalacija i opreme i u cilju sagledavanja potreba objekta, procenu potrošnje,
• U grafičkoj dokumentaciji - osnovne šeme rasporeda instalacija, opreme i postrojenja, sa prikazom njihove međusobne veze kao i prikaz njihovog priključivanja na infrastrukturu, sa mestom priključenja na objektu i mestom priključenja na postojeću infrastrukturu u okviru parcele

Detaljni sadržaj u delovima projekta za građevinsku dozvolu utvrđuju odgovorni projektanti tih delova, koji za to imaju ovlašćenje i snose profesionalnu odgovornost.

Garaže predstavljaju pomoćni objekat, u smislu odredaba Zakona o planiranju i izgradnji (član 2. tačka 24), ukoliko je takav objekat u funkciji glavnog objekta, a gradi se na istoj parceli na kojoj je sagrađen ili može biti sagrađen glvani stambeni, poslovni ili objekat javne namene (garaže, ostave, septičke jame bunari, cisterne za vodu i sl.).

Podatke vezano za kategoriju objekta, klasifikacioni broj i slično možete pronaći u odredbama Pravilnika o klasifikaciji objekata koji možete pronaći  ovde.

Ukoliko niste sigurni koje su tačne oznake Vašeg objekat potrebno je da unesete najpribližnije podatke, a nadležni organ nema pravo iz tih razloga da Vam odbaci zahtev, nego je u obavezi da te podatke (o kategoriji objekta i klasifikacionom broju) ispravi u samom zahtevu podnosioca.

Shodno odredbama člana 3. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisana je forma u kojoj se dostavljaju akta i dokumentacija.

Ako se zahtev podnosi preko punomoćnika, uz zahtev se prilaže skenirana kopija (digitalizovan primerak) punomoćja, koja ne mora biti overena od strane organa koji je po zakonu nadležan za overu, s tim što nadležni organ može naknadno tražiti da mu se dostavi overeno punomoćje, ako posumnja u njegovu istinitost. Dokumenta glase na investitora, a Vi ste punomoćnik podnosioca zahteva.

Shodno odredbi člana 6. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisano je da se postupak  za izdavanje lokacijskih uslova pokreće se podnošenjem zahteva nadležnom organu kroz CIS i da se uz zahtev prilaže:

1) idejno rešenje, izrađeno u skladu sa pravilnikom kojim se uređuje sadržina tehničke dokumentacije;

2) dokaz o uplati administrativne takse za podnošenje zahteva i naknade za Centralnu evidenciju. Prilikom uplate bitno je da unesete tačan iznos takse, tekući račun i poziv na broj, koji ste dobili od nadležnog organa, odnosno podatke za naknadu za centralnu evidenciju generiše se kroz sistem centralne evidencije objedinjene procedure, dok visinu nankade za CEOP možete saznati na sajtu Agencije za privredne registre preko sledećeg linka .

Plaćanje ostalih naknada u objedinjenoj proceduri sprovodi se u skladu sa uredbom kojom se bliže uređuje postupak izdavanja lokacijskih uslova.

Ujedno Vas obaveštavamo da u svakom koraku u CIS-u imate prozor plave boje koji je informativnog karaktera i koji vam dodatno objašnjava šta treba da popunite u tom koraku.

Primer iz zahteva za lokacijske uslove, prvi korak „Podaci o podnosiocu zahteva“:

U ovom koraku unose se podaci o podnosiocu zahteva, koje je potrebno popuniti sa svim detaljima. Pri popunjavanju podataka o podnosiocu zahteva potrebno je imati u vidu da će na to pravno ili fizičko lice glasiti akti i rešenja doneti na osnovu zahteva.

U slučaju da zahtev podnosi punomoćnik, potrebno je uneti i sve detalje o punomoćniku, a punomoćje je potrebno pripremiti za unos u jednom od sledećih koraka.

Ako je podnosilac ili punomoćnik pravno lice, potrebno je uneti podatke o ovlašćenom licu, odnosno licu koje će elektronskim potpisom overiti zahtev.

U skladu sa ZPI, član 2. stav 1. pod 12) bruto razvijena građevinska površina jeste zbir površina svih nadzemnih etaža objekta, merenih u nivou podova svih delova objekta - spoljne mere obodnih zidova (sa oblogama, parapetima i ogradama).

Planskim dokumentom bliže se određuje da li suteren ili deo suterena određene namene ulazi u obračun BRGP, u zavisnosti od njegove namene, visine te etaže i visine iznad kote terena. Delovi suterena koji imaju namenu garaža, ostava, tehničkih ili pomoćnih prostorija ne ulaze u obračun BRGP. Uobičajeno je u planskim dokumentima definisano da delovi suterena koji se koriste za stambenu ili komercijalnu namenu ulaze u obračun BRGP (u punom ili redukovanom iznosu), ili se planskim doumentima definiše visina suterena iznad zemlje preko koje se delovi suterena stambene ili komercijalne namene uračunavaju u BRGP. Međutim, da bi se u konkretnom slučaju dao precizan odgovor, neophodno je utvrditi kako je to uređeno planskim dokumentom kojim je obuhvaćena lokacija na kojoj se predmetni objekat nalazi.

U skladu sa Pravilnikom o o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata, članom 24. je definisano da se tehnička dokumentacija sastoji iz sledećih delova:

1. glavna sveska
2. projekti

S obzirom da generalni projekat predstavlja jednu od vrsta tehničke dokumentacije, kao što je navedeno u članu 13. Istog pravilnika, pod 1), može se zaključiti da je i za generalni projekat neophodno izraditi glavnu svesku.

Pitanje nije jasno formulisano, nije jasno o čemu se radi, o kakvom objektu je reč, o kakvom priključku je reč, da li se radi o priključenju novog-rekonstruisanog dela objekta koji se prikazuje u tehničkoj dokumentaciji na postojećoj trafostanici ili se radi o izgradnji nedostajuće infrastrukture, odnosno novog napojnog kabla do mesta priključenja van granice parcele, u kom slučaju je potrebno da se pribavlja posebno rešenje o odobrenju za priključenje po članu 145. ZPI. Da bi se dao precizniji odgovor potrebno je da se izvrši uvid u tačnu formulaciju navedenu u zaključku o odbacivanju.

U skladu sa Pravilnikom o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata, članom 26. stav 6. je određeno da glavni projektant određuje koje sve projekte po oblastima će sadržati tehnička dokumentacija, u zavisnosti od vrste tehničke dokumentacije i klase i namene objekta. Takođe, stavom 7. je utvrđeno da sadržinu projekta pojedine oblasti potvrđuje ličnim pečatom i potpisom odgovorni projektant za predmetni projekat.

Odgovorni projektanti pojedinih delova idejnog projekta po oblastima izjavama potvrđuju:

1. Usklađenost dela projekta sa ZPI, propisima, standardima i normativima iz relevantne oblasti izgradnje objekata i pravilima struke;
2. Usklađenost dela projekta sa propisanim i utvrđenim merama i preporukama za ispunjenje osnovnih zahteva za objekat.

Sadržinu idejnog projekata po pojedinoj oblasti određuje odgovorni projektant za tu oblast, na način da omogući utvrđivanje usklađenosti navedene pod 1. i 2.

Minimalni sadržaj idejnog projekta definisan je u članovima 43. – 48. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata.

Detaljni sadržaj u delovima idejnog projekta utvrđuju odgovorni projektanti tih delova, koji za to imaju ovlašćenje i snose profesionalnu odgovornost.

Podatak o predračunskoj vrednosti objekta unosi se u osnovni sadržaj glavne sveske, dat u prilogu 1 navedenog pravilnika.

Odredbama Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata nije propisano da idejno rešenje treba da sadrži podatak o investicionoj vrednosti radova.

Saglasno članu 142. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji, po izdavanju rešenja o građevinskoj dozvoli, investitor, u skladu sa novonastalim finansijskim i drugim okolnostima… može podneti zahtev za izmenu građevinske dozvole. Uz zahtev za izmenu građevinske dozvole investitor prilaže novi projekat za građevinsku dozvolu, odnosno separat projekta za građevinsku dozvolu koji se menja, saglasno članu 142. stav 3. Zakona. Ako se izmena građevinske dozvole traži zbog odstupanja u odnosu na izdatu građevinsku dozvolu, a podaci navedeni u izvodu iz projekta za građevinsku dozvolu, koji je sastavni deo zahteva za izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli, nisu u skladu sa važećim lokacijskim uslovima, nadležni organ odbacuje zahtev za izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli, i upućuje podnosioca da pribavi nove lokacijske uslove, odnosno zatraži izmenu važećih lokacijskih uslova, u skladu sa članom 26. stav 1. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Odredbama stavova 3. i 4. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisan je postupak overe tehničke dokumentacije, sve u skladu sa propisom koji uređuje sadržinu, način i postupak izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata.

Dostavljamo Vam i link na kojem se nalazi Prilog 12 Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata  - Forma tehničke dokumentacije i elektronsko potpisivanje, za potrebe objedinjene procedure, ovde, kojim je bliže propisan pregled formata elektronskih dokumenata i lica koja vrše elektronsko potpisivanje.

Članom 6. stav 3. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisano je da se uz zahtev za izdavanje lokacijskih uslova za gradnju komunalne infrastrukture u regulaciji postojeće saobraćajnice podnosi i geodetski snimak postojećeg stanja na katastarskoj podlozi, izrađen od strane ovlašćenog lica upisanog u odgovarajući registar u skladu sa Zakonom.

Izrada geodetskog snimka nije regulisana odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, već Zakona o državnom premeru i katastru.

Zahtev za izdavanje građevinske dozvole podnosi investitor, koji može biti bilo koje fizičko ili pravno lice. Takođe, saglasno članu 49. Zakona o opštem upravnom postupku, stranka ili zakonski zastupnik stranke (investitora) može da ovlasti punomoćnika da je zastupa u postupku, pri čemu punomoćnik može biti svako ko je potpuno poslovno sposoban, izuzev lica koje se bavi nadripisarstvom.

Postupak podnošenja zahteva i dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole propisani su članom 135. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Lokacijske uslove je neophodno pribaviti pre podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole. Postupak podnošenja zahteva i dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje lokacijskih uslova propisani su čl. 53a – 57. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 6. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. 

Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Izgradnja objekata moguća je na građevinskom zemljištu. Ukoliko je u konkretnom slučaju predviđena izgradnja na zemljištu koje je šumsko, neophodno je sprovesti postupak promene namene šumskog zemljišta u građevinsko zemljište.

Članom 158. stav 3. Zakona o planiranju i izgradnji, kao i članom 42. stav 2. tačka 5) Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisano je da se uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole, između ostalog, prilaže i elaborat geodetskih radova za izvedeni objekat i posebne delove objekta. Odredbama citiranih propisa nije propisan izuzetak od pravila, što znači da se predmetna dokumentacija dostavlja uz svaki zahtev za izdavanje upotrebne dozvole.

Članom 158. stav 3. Zakona o planiranju i izgradnji, kao i članom 42. stav 2. tačka 5) Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisano je da se uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole, između ostalog, prilaže i elaborat geodetskih radova za izvedeni objekat i posebne delove objekta. Odredbama citiranih propisa nije propisan izuzetak od pravila, što znači da se predmetna dokumentacija dostavlja uz svaki zahtev za izdavanje upotrebne dozvole.

Za izvođenje radova na tekućem održavanju stana nije potrebno pribavljati akt nadležnog organa za gradnju, odnosno akt za izvođenje radova, saglasno članu 144. Zakona o planiranju i izgradnji. U skladu sa tim, ne postoji obaveza izrade tehničke dokumentacije za izvođenje te vrste radova.

Iz odredaba člana 127. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji nedvosmisleno proizlazi da u izradi tehničke dokumentacije ne može da učestvuje lice koje je zaposleno u privrednom društvu, drugom pravnom licu ili preduzetničkoj radnji koje je ovlašćeno da utvrdi neki od uslova na osnovu koga se izrađuje tehnička dokumentacija, bez obzira na to koje poslove obavlja.

Odredba člana 127. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji odnosi se na tehničku dokumentaciju za koju je pravno lice ovlašćeno da utvrdi neki od uslova na osnovu koga se izrađuje tehnička dokumentacija, što znači da se predmetno ograničenje ne odnosi na izradu tehničke dokumentacije za koju to pravno lice ne utvrđuje neki od uslova na osnovu koga se izrađuje tehnička dokumentacija.

Odredbama člana 129. Zakona o planiranju i izgradnji nije propisano ograničenje u pogledu vršenja tehničke kontrole za lice koje je zaposleno u privrednom društvu, drugom pravnom licu ili preduzetničkoj radnji koje je ovlašćeno da utvrdi neki od uslova na osnovu koga se izrađuje tehnička dokumentacija.

Pitanja u vezi sa primenom odredaba Zakona o ozakonjenju objekata možete postaviti posredstvom mejla: ozakonjenje@mgsi.gov.rs

Odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, kao ni Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata nije propisano „ko formira“ glavu svesku tehničke dokumentacije. U skladu sa tim, glavna sveska tehničke dokumentacije može biti „u koricama“ bilo kog od članova konzorcijuma, pod uslovom da su ispunjeni svi propisani uslovi koji se odnose na izradu tehničke dokumentacije.

Saglasno članu 128. Zakona o planiranju i izgradnji, odgovorni projektant može biti lice sa stečenim visokim obrazovanjem odgovarajuće struke, odnosno smera, na akademskim studijama drugog stepena (master akademskih studija, master strukovnih studija, specijalističke akademske studije) odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje pet godina i licencom za projektovanje, izdatom u skladu sa Zakonom. Odgovorni projektant potvrđuje svojim potpisom i pečatom lične licence deo projekta za koji poseduje odgovarajuću licencu. Način angažovanja odgovornog projektanta nije predmet regulisanja odredaba Zakona o planiranju i izgradnji, već se reguliše između učesnika u realizaciji posla u konkretnom slučaju.

Članom 155. stav 3. i 4. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da investitor obezbeđuje tehnički pregled objekta, kao i da snosi troškove tehničkog pregleda.

U stavu 5. istog člana propisano je da, izuzetno od navedenog pravila, tehnički pregled objekta, ili dela objekta koji predstavlja celinu i može se kao takav samostalno koristiti, može obezbediti i drugo lice koje za to ima interes, u kom slučaju to lice snosi troškove tehničkog pregleda. U tom slučaju, lice koje je o svom trošku obezbedilo tehnički pregled objekta ima pravo da podnese zahtev za izdavanje upotrebne dozvole, saglasno članu 155. stav 6. Zakona o planiranju i izgradnji.

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, možete podneti zahtev za  izdavanje upotrebne dozvole, pod uslovom da obezbedite i snosite troškove tehničkog pregleda objekta.

Postupak izdavanja upotrebne dozvole, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 158. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 42. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu http://gradjevinskedozvole.rs, u okviru sekcije „Propisi“.

Postupak podnošenja zahteva i dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole propisani su članom 135. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Pre podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole, neophodno je pribaviti lokacijske uslove, u skladu sa čl. 53a – 57. Zakona i članom 6. Pravilnika. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

U Vašem pitanju nije navedeno o kojoj vrsti dokumentacije je reč.

Saglasno članu 3. stav 2. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, sva akta koja donose, odnosno razmenjuju, nadležni organ i imaoci javnih ovlašćenja u objedinjenoj proceduri i/ili radi upotrebe u toj proceduri, kao i drugi dokumenti koje podnosilac zahteva, nadležni organ i imaoci javnih ovlašćenja dostavljaju u objedinjenoj proceduri, dostavljaju se u formi elektronskog dokumenta, u pdf formatu, potpisanom kvalifikovanim elektronskim potpisom.

Izuzetak od ovog pravila propisan je u stavu 3. navedenog člana, kojim je definisano da se tehnička dokumentacija dostavlja u dwf ili dwg formatu, potpisanom kvalifikovanim elektronskim potpisom, u skladu sa propisom koji uređuje sadržinu, način i postupak izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata, a ako taj format nije potpisan, ta dokumentacija se dostavlja i u pdf formatu, potpisanom kvalifikovanim elektronskim potpisom.

Forma tehničke dokumentacije i elektronsko potpisivanje, za potrebe objedinjene procedure propisani su u Prilogu 12 Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata. U uvodnom delu priloga definisano je da se dokumenti koji čine tehničku dokumentaciju pripremaju kao jedan ili više elektronskih dokumenata (delova). Tekstualni deo tehničke dokumentacije priprema se u .pdf formatu i elektronski se potpisuje. Grafički deo tehničke dokumentacije priprema se u sledećim formatima:

• .dwg ili .dwf (.dwfx) koji su elektronski potpisani ili
• .dwg ili .dwf (.dwfx) koji nisu elektronski potpisani, uz obaveznu pripremu i dokumenta istog sadržaja u .pdf formatu koji je elektronski potpisan.

Imajući u vidu odredbe citiranih propisa, dokumentacija u objedinjenoj proceduri dostavlja se u sledećim formatima:

• tekstualni deo tehničke dokumentacije: u .pdf formatu, elektronski potpisan;
• grafički deo tehničke dokumentacije:
• .dwg ili .dwf (.dwfx), elektronski potpisan ili
• .dwg ili .dwf (.dwfx) koji nisu elektronski potpisani, uz obaveznu pripremu i dokumenta istog sadržaja u .pdf formatu koji je elektronski potpisan
• ostale vrste dokumenata: u .pdf formatu, elektronski potpisan.

Članom 38. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem nije propisana mogućnost žalbe protiv zaključka organa nadležnog za poslove zaštite od požara kojim se odbacuje zahtev za davanje saglasnosti na tehničku dokumentaciju zbog neispunjenosti formalnih uslova za dalje postupanje po zahtevu.

Dokumentacija potrebna za izdavanje lokacijskih uslova propisana je članom 6. stav 2. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Odredbama navedenog stava nije propisana obaveza dostavljanja katastarsko topografskog plana.

Izuzetak od opšteg pravila propisan je u stavu 3. navedenog člana, kojim je predviđeno da se uz zahtev za izdavanje lokacijskih uslova za gradnju komunalne infrastrukture u regulaciji postojeće saobraćajnice podnosi i geodetski snimak postojećeg stanja na katastarskoj podlozi, izrađen od strane ovlašćenog lica upisanog u odgovarajući registar u skladu sa Zakonom.

Pitanje je dosta nejasno ali pretpostavljam da se može formulisati na sledeći način:

Ko radi elaborat zaštite od požara kada je predviđeno da on bude sastavni deo tehničke dokumentacije za građevinsku dozvolu?

Odgovor na to pitanje nalazi se u stavu 3 člana 118a Zakona o planiranju i izgradnji koji glasi:

Za objekte za koje je zakonom kojim se uređuje zaštita od požara propisana mera obavezne zaštite od požara, sastavni deo projekta za građevinsku dozvolu jeste i elaborat o zaštiti od požara.

Elaborat o zaštiti od požara izrađuje lice sa odgovarajućom licencom izdatom u skladu sa propisima kojima se uređuje zaštita od požara.

Dakle, elaborat o zaštiti od požara izrađuje lice sa odgovarajućom licencom izdatom u skladu sa propisima kojima se uređuje zaštita od požara i nije potrebno ovlašćenje za firmu u kojoj je lice sa licencom zaposleno.

U skladu sa odredbama člana 26. i 33. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata, sadržinu projekta pojedine oblasti, odnosno podatke u izvodu iz projekta, potvrđuje ličnim pečatom i potpisom odgovorni projektant, odnosno glavni projektant. U prilogu 12 Pravilnika definisano je da će se, do ispunjenja uslova za upotrebu elektronskog pečata lične licence, overa tehničke dokumentacije pečatom lične licence vršiti tako što će lica ovlašćena za upotrebu tih pečata otisak postojećih pečata skenirati, a potom ih kao digitalnu sliku insertovati u dokument u elektronskoj formi, nakon čega će se taj fajl sačuvati u odgovarajućem formatu (.pdf, .dwg ili .dwf), a potom elektronski potpisati.

Saglasno citiranim odredbama Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata, na mestima gde je propisana potvrda sadržine tehničke dokumentacije pečatom lične licence, ta overa se vrši skeniranjem otiska postojećeg pečata i njegovim insertovanjem u dokument u elektronskoj formi (kao digitalne slike).

U Vašem pitanju nije precizirano da li je reč o postupanju zaposlenog u nadležnom organu po zahtevu za izdavanje upotrebne dozvole.

Ukoliko je reč o tome, ukazujemo na odredbe člana 8đ stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji kojima je propisano da tokom sprovođenja objedinjene procedure, nadležni organ isključivo vrši proveru ispunjenosti formalnih uslova za izgradnju i ne upušta se u ocenu tehničke dokumentacije, niti ispituje verodostojnost dokumenata koje pribavlja u toj proceduri, već lokacijske uslove, građevinsku i upotrebnu dozvolu izdaje, a prijavu radova potvrđuje, u skladu sa aktima i drugim dokumentima iz člana 8b Zakona. Imajući to u vidu, niko od zaposlenih u nadležnom organu prilikom postupanja u objedinjenoj proceduri nije ovlašćen da vrši ocenu dostavljene dokumentacije, što podrazumeva i elaborat posebnih delova objekta.

Članom 128a stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji regulisano je da glavni projektant mora da ispunjava uslove za odgovornog projektanta propisane Zakonom, pri čemu su uslovi za odgovornog projektanta propisani članom 128. stav 1. Zakona. Odgovorni projektant može biti lice sa stečenim visokim obrazovanjem odgovarajuće struke, odnosno smera, na akademskim studijama drugog stepena (master akademskih studija, master strukovnih studija, specijalističke akademske studije) odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje pet godina i licencom za projektovanje, izdatom u skladu sa Zakonom.

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, svako lice koje ispunjava zakonske uslove za odgovornog projektanta, može biti glavni projektant.

Kao što je u Vašem pitanju i konstatovano, članom 72. stav 1. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata propisano je da, u slučaju da prilikom građenja objekta, odnosno izvođenja radova nije došlo do odstupanja od projekta za izvođenje, investitor, vršilac stručnog nadzora i izvođač radova overavaju, pečatom i potpisom odgovornog lica, naslovne strane delova projekta za izvođenje, čime se potvrđuje da je izvedeno stanje jednako projektovanom stanju a projekat za izvođenje se smatra projektom izvedenog objekta.

Saglasno citiranoj odredbi Pravilnika, ukoliko prilikom građenja objekta, odnosno izvođenja radova nije došlo do odstupanja od projekta za izvođenje, investitor, vršilac stručnog nadzora i izvođač radova overavaju, pečatom i potpisom odgovornog lica  naslovne strane delova projekta za izvođenje. Tako overen projekat za izvođenje smatra se projektom izvedenog objekta.

Shodno odredbama Priloga 12 - Forma tehničke dokumentacije i elektronsko potpisivanje, za potrebe objedinjene procedure koji je sastavni deo Pravilnika o  sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata, detaljno je propisan način overe i elektronskog potpisivanja dokumenta u propisanom formatu.

Odredbe priloga 12 Forma tehničke dokumentacije i elektronsko potpisivanje, za potrebe objedinjene procedure propisuju za Izvod iz projekta sledeće:

Tekstualni deo i grafičke priloge overavaju svi učesnici u izradi i tehničkoj kontroli projekta na način propisan ovim pravilnikom. Elektronsko potpisivanje vrši se nakon kreiranja elektronskog dokumenta u propisanom formatu (.pdf, .dwg, .dwf (.dwfx)). Elektronsko potpisivanje izvoda iz projekta obavezno vrši: 1) odgovorno lice projektanta (preduzetnika, odnosno pravnog lica koje je nosilac izrade tehničke dokumentacije); 2) glavni projektant; 3) odgovorno lice/zastupnik vršioca tehničke kontrole. Ako se grafički prilozi pripremaju kao posebni elektronski dokumenti, elektronski ih potpisuje samo glavni projektant.

Dokumentu Prilog 12 Forma tehničke dokumentacije i elektronsko potpisivanje, za potrebe objedinjene procedure Pravilnika o  sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata možete pristupiti ovde .

Saglasno članu 37. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata, opštu dokumentaciju idejnog rešenja čini obavezni sadržaj utvrđen članom 28. iz Priloga 9 Pravilnika. Imajući u vidu da je u Prilogu 9 Pravilnika navedeno da sadržaj idejnog rešenja, između ostalog, čini i izjava odgovornog projektanta, predmetna izjava mora biti sastavni deo idejnog rešenja.

Članom 38. stav 1. Zakona o autorskim i srodnim pravima („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 104/2009, 99/2011, 119/2012 i 29/2016 - odluka US) propisano je da ako vlasnik građevine kao materijalizovanog primerka dela arhitekture ima nameru da vrši određene izmene na građevini obavezan je da preradu dela prvo ponudi autoru ako je dostupan.

Kada je reč o izradi tehničke dokumentacije u postupku pribavljanja građevinske, odnosno upotrebne dozvole, Zakonom o planiranju i izgradnji, kao ni Zakonom o autorskim i srodnim pravima nije propisana obaveza da se izrada projekta za izvođenje ponudi pravnom licu koje je  izradilo projekat za građevinsku dozvolu. U skladu sa tim, eventualna izrada projekta za izvođenje od strane pravnog lica koje nije izradilo projekat za građevinsku dozvolu, ne predstavlja kršenje autorskih prava.  

Odredbe člana 5. Pravilnika o objektima na koje se ne primenjuju pojedine odredbe Zakona o planiranju i izgradnji regulišu tehnički pregled objekta, odnosno izuzetak od opšteg pravila, u smislu odredaba Zakona koji se ne primenjuju na postupak tehničkog pregleda objekta.

S obzirom na opšte pravno načelo po kome izuzetke treba usko tumačiti, mišljenja smo da se u odgovarajućem postupku primenjuju sve odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, čija primena nije izričito isključena Pravilnikom o objektima na koje se ne primenjuju pojedine odredbe Zakona o planiranju i izgradnji. U skladu sa tim, mišljenja smo da, saglasno članu 156. stav 3. Zakona o planiranju i izgradnji, u vršenju tehničkog pregleda ne mogu da učestvuju lica koja su učestvovala u izradi tehničke dokumentacije, što podrazumeva da ne mogu ni da izdaju potvrdu iz člana 5. stav 2. Pravilnika o objektima na koje se ne primenjuju pojedine odredbe Zakona o planiranju i izgradnji.

Članom 126. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da tehničku dokumentaciju za izgradnju objekata, za koje građevinsku dozvolu izdaje ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine, može da izrađuje privredno društvo, odnosno drugo pravno lice koje je upisano u odgovarajući registar za izradu tehničke dokumentacije za tu vrstu objekata i koje ima zaposlena lica sa licencom za odgovornog projektanta i koja imaju odgovarajuće stručne rezultate u izradi tehničke dokumentacije za tu vrstu i namenu objekta. Ministar nadležan za poslove građevinarstva donosi rešenje o ispunjenosti uslova za izradu tehničke dokumentacije, na predlog komisije koja vrši proveru ispunjenosti propisanih uslova, saglasno članu 126. stav 5. Zakona.

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, izradu tehničke dokumentacije za izgradnju objekata za koje građevinsku dozvolu izdaje ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine (u koje spada i projekat za izvođenje) može da vrši isključivo pravno lice koja ima važeće rešenje o ispunjenosti uslova za izradu tehničke dokumentacije propisano članom 126. stav 5. Zakona o planiranju i izgradnji. 

Članom 156. stav 3. Zakona o planiranju i izgradnji, kojim je regulisano koja lica ne mogu da učestvuju u vršenju tehničkog pregleda, nije propisano da lice koje je učestvovalo u vršenju tehničke kontrole projekta za građevinsku dozvolu ne može da učestvuje u vršenju tehničkog pregleda.

Mišljenja smo da predmetni objekti pripadaju klasifikacionom broju 125212 – Rezervoari za naftu i gas, kategorija „G“.

Obaveza izrade elaborata o uređenju gradilišta nije propisana odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, već Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 101/15). U članu 18. stav 2. Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu propisano je da je poslodavac koji izvodi radove na izgradnji ili rekonstrukciji građevinskog objekta ili vrši promenu tehnološkog procesa duže od sedam dana, dužan da izradi propisan elaborat o uređenju gradilišta koji uz izveštaj o početku rada dostavlja nadležnoj inspekciji rada.

Forma tehničke dokumentacije i elektronsko potpisivanje, za potrebe objedinjene procedure definisani su u Prilogu 12 Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata.

U Prilogu 12 Pravilnika definisano je da se opšta, tekstualna i numerička dokumentacija projekta priprema u .pdf formatu i elektronski se potpisuje. Kada je reč o grafičkoj dokumentaciji projekta, ona se dostavlja kao jedan ili više elektronskih dokumenata, u sledećim formatima:

• .dwg ili .dwf (.dwfx) koji su elektronski potpisani ili
• .dwg ili .dwf (.dwfx) koji nisu elektronski potpisani, sa pratećim dokumentom formata .pdf istog sadržaja koji je elektronski potpisan.

Elektronsko potpisivanje vrši se nakon kreiranja elektronskog dokumenta u propisanom formatu (.pdf, .dwg ili .dwf (.dwfx)). Elektronsko potpisivanje dela projekta vrši:

• odgovorno lice projektanta predmetnog dela projekta (preduzetnika, odnosno pravnog lica koje je nosilac izrade dela tehničke dokumentacije);
• odgovorni projektant predmetnog dela projekta;
• vršilac tehničke kontrole predmetnog dela projekta (samo u slučaju kada je propisana tehnička kontrola projekta za građevinsku dozvolu).

Ako se grafička dokumentacija priprema kao jedan ili više posebnih elektronskih dokumenata, elektronski ga/ih potpisuje samo odgovorni projektant.

Saglasno članu 151. stav 3. Zakona o planiranju i izgradnji, licencu za odgovornog izvođača radova može da stekne lice sa stečenim visokim obrazovanjem odgovarajuće struke, odnosno smera, na studijama drugog stepena ili sa stečenim visokim obrazovanjem na studijama prvog stepena odgovarajuće struke, odnosno smera, položenim stručnim ispitom i najmanje tri godine radnog iskustva sa visokim obrazovanjem na studijama drugog stepena, odnosno pet godina radnog iskustva sa visokim obrazovanjem na studijama prvog stepena, sa stručnim rezultatima na građenju objekata.

Članom 3. stav 8. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisano je da donosilac akta izdatog u objedinjenoj proceduri izdaje klauzulu pravnosnažnosti tog akta u formi potvrde sastavljene u skladu sa stavom 2. istog člana, odnosno u formi elektronskog dokumenta, u pdf formatu, potpisanom kvalifikovanim elektronskim potpisom.

Odredbama Pravilnika nije propisana obaveza podnošenja posebnog zahteva za izdavanje klauzule pravnosnažnosti, niti obaveza uplate posebne takse u cilju izdavanja predmetne klauzule.

Forma i elektronsko potpisivanje tehničke dokumentacije regulisani su u Prilogu 12 Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata. Grafički deo tehničke dokumentacije priprema se u .pdf formatu i elektronski se potpisuje, i to u sledećim formatima:

• .dwg ili .dwf (.dwfx) koji su elektronski potpisani ili
• .dwg ili .dwf (.dwfx) koji nisu elektronski potpisani, uz obaveznu pripremu i dokumenta istog sadržaja u .pdf formatu koji je elektronski potpisan.

U slučaju da se tehnička dokumentacija priprema kao više posebnih elektronskih dokumenata, vrši se elektronsko potpisivanje svakog dela, na isti način na koji se potpisuje jedinstveni dokument.

Saglasno citiranim odredbama Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata, svaki elektronski dokument (kao grafički deo tehničke dokumentacije) elektronski se potpisuje samo na jednom odgovarajućem mestu. Ukoliko se tehnička dokumentacija priprema kao više posebnih elektronskih dokumenata, svaki od dokumenata se elektronski potpisuje po jednom.

Nadležni organi koji su izdali određene akte (u konkretnom slučaju građevinsku dozvolu) dužni su da čuvaju primerke tih akata, što podrazumeva i primerak tehničke dokumentacije na osnovu koje je predmetna dozvola izdata, u roku koji je propisan Uredbom o kategorijama registraturskog materijala s rokovima čuvanja („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 44/93).

Ukoliko je rok čuvanja predmetnih dozvola istekao, primerak dozvole (sa tehničkom dokumentacijom) možete potražiti u istorijskom arhivu opštine/grada.

Članom 142. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se uz zahtev za izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli prilaže novi projekat za građevinsku dozvolu, odnosno separat projekta za građevinsku dozvolu koji se menja. Citiranim članom Zakona o planiranju i izgradnji, kao i članom 59. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata (kojim su regulisana pitanja u vezi sa separatom izmena projekta za građevinsku dozvolu), nije propisano ograničenje u pogledu lica koja mogu biti autori separata projekta za građevinsku dozvolu koji se menja.

Imajući to u vidu, mišljenja smo da odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, kao i podzakonskih akata donetih na osnovu tog Zakona, nije propisana zabrana da separat izmena projekta za građevinsku dozvolu izradi projektant koji nije izradio prvobitni projekat za građevinsku dozvolu, pod uslovom da ispunjava propisane uslove da bude projektant predmetnog projekta.  

Članom 153. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da je investitor u obavezi da obezbedi stručni nadzor u toku građenja objekta, odnosno izvođenja radova za koje je izdata građevinska dozvola. U stavu 4. istog člana propisano je da u vršenju stručnog nadzora na objektu ne mogu da učestvuju lica koja su zaposlena u privrednom društvu, odnosno drugom pravnom licu ili preduzetničkoj radnji koje je izvođač radova na tom objektu, lica koja vrše inspekcijski nadzor, kao i lica koja rade na poslovima izdavanja građevinske dozvole u organu nadležnom za izdavanje građevinske dozvole.

Shodno citiranim odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, za izvođenje radova za koje je izdata građevinska dozvola, investitor je u obavezi da obezbedi stručni nadzor, pri čemu u vršenju stručnog nadzora na objektu ne mogu da učestvuju lica koja su zaposlena u privrednom društvu, odnosno drugom pravnom licu ili preduzetničkoj radnji koje je izvođač radova na tom objektu. Izuzetak od ovog pravila propisan je članom 4. Pravilnika o objektima na koje se ne primenjuju pojedine odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, kojim je regulisano da se obaveza određivanja stručnog nadzora u toku građenja ne primenjuju se na objekte kategorije "A", kao i na sledeće objekte:

1. klasa 122011: poslovne zgrade, do 400 m² i P+2;
2. klasa 123001: zgrade za trgovinu na veliko i malo, do 400 m² i P+1;
3. klasa 125101: radionice površine do 400 m²;
4. klasa 125221: specijalizovana skladišta, zatvorena s najmanje tri strane zidovima ili pregradama do 1.500 m² i P+1;
5. zidane ograde i pomoćne objekte koji nisu posebno navedeni u podzakonskom aktu kojim je utvrđena klasifikacija objekata.

Članom 135. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se građevinska dozvola izdaje investitoru koji uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole dostavi projekat za građevinsku dozvolu, ima odgovarajuće pravo na zemljištu ili objektu i koji je dostavio dokaze propisane podzakonskim aktom kojim se bliže uređuje sadržina i način izdavanja građevinske dozvole i platio odgovarajuće administrativne takse.

Saglasno citiranoj odredbi Zakona, vlasnik objekta na kome je planirano izvođenje radova je aktivno legitimisan, odnosno ovlašćen da podnese zahtev za izdavanje građevinske dozvole za izvođenje predmetnih radova i navodi se kao njihov investitor.

Saglasno Prilogu 12 Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata, glavnu svesku tehničke dokumentacije, u formatu elektronskog dokumenta, potpisuju odgovorno lice projektanta i glavni projektant. Imajući u vidu činjenicu da je reč o jedinstvenom elektronskom dokumentu, dovoljno je izvršiti elektronsko potpisivanje jednom (na jednom mestu).  

Iz Vašeg pitanja se ne može zaključiti o kom rešenju je reč.

Članom 123. stav 5. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je ograničenje u pogledu dobijanja saglasnosti na tehnički dokument za objekte za koje se u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita od požara pribavlja saglasnost, odnosno propisano je da se saglasnost na projekat za izvođenje pribavlja pre izdavanja upotrebne dozvole.

Članom 17. stav 2. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata propisano je da se projektom za građevinsku dozvolu vrši razrada planirane koncepcije objekta utvrđene idejnim rešenjem na osnovu kog su pribavljeni lokacijski uslovi, a njegova usklađenost sa tim idejnim rešenjem obavezna je samo u pogledu bitnih elemenata na osnovu kojih su ti lokacijski uslovi, odnosno uslovi za projektovanje i priključenje utvrđeni. U stavu 3. istog člana regulisano je da projekat za građevinsku dozvolu može odstupiti od idejnog rešenja i u pogledu bitnih elemenata koji prikazuju ili navode podatke neophodne za utvrđivanje lokacijskih uslova, ako se izmene vrše prilikom razrade tehničke dokumentacije, kao i radi usklađivanja tog projekta sa uslovima za projektovanje i priključenje, s tim što ta odstupanja ne mogu biti u suprotnosti sa planskim dokumentom, kao ni ostalim uslovima za projektovanje i priključenje izdatim za taj objekat.

Saglasno citiranim odredbama Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata, ukoliko povećanje broja pomoćnih objekata za potrebe izvođenja radova nije u suprotnosti sa uslovima za projektovanje i priključenje iz lokacijskih uslova, mišljenja smo da se predmetna izmena može smatrati razradom projekta za građevinsku dozvolu.

Izgradnja objekata vrši se na osnovu građevinske dozvole. Shodno tome, za izvođenje radova navedenih pod brojem 1, 4 i 5, neophodno je pribaviti građevinsku dozvolu.

Postupak podnošenja zahteva i dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole propisani su članom 135. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Pre podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole, neophodno je pribaviti lokacijske uslove, u skladu sa čl. 53a – 57. Zakona i članom 6. Pravilnika. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Uz zahtev za izdavanje lokacijskih uslova prilaže se idejno rešenje, a uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole projekat za građevinsku dozvolu.

Izvođenje radova na rekonstrukciji vrši se na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole. Shodno tome, za izvođenje  radova navedenih pod brojem 2, 3 i 6, neophodno je pribaviti rešenje kojim se odobrava izvođenje tih radova.

Postupak izdavanja rešenja kojim se odobrava izvođenje radova, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Uz zahtev za izdavanje rešenja kojim se odobrava izvođenje radova prilaže se idejni projekat.

Po podnošenju zahteva za izdavanje lokacijskih uslova, nadležni organ izdaje lokacijske uslove u roku od pet dana od dana prijema zahteva, ukoliko se mogu utvrditi uvidom u planski dokument. Ukoliko se lokacijski uslovi ne mogu izdati uvidom u planski dokument, odnosno separat, nadležni organ je dužan da uslove za projektovanje i priključenje pribavi od imaoca javnih ovlašćenja, u skladu sa uredbom koja uređuje izdavanje lokacijskih uslova. Shodno tome, podnosilac zahteva ne pribavlja uslove za projektovanje i priključenje samostalno, već to u njegovo ime i za njegov račun vrši nadležni organ, po službenoj dužnosti.

Članom 129. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da tehničku kontrolu projekta za građevinsku dozvolu može da vrši privredno društvo, odnosno drugo pravno lice i preduzetnik koji ispunjavaju uslove za izradu tehničke dokumentacije propisane zakonom. Članom 126. stav 1. Zakona regulisano je da tehničku dokumentaciju za izgradnju objekata može da izrađuje privredno društvo, odnosno drugo pravno lice, odnosno preduzetnik koji su upisani u registar privrednih subjekata.

Shodno citiranim odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, preduzetnik koji je upisan u registar privrednih subjekata može da izrađuje tehničku dokumentaciju za izgradnju objekata (pa samim tim i da vrši tehničku kontrolu), pod uslovima propisanim Zakonom.

Izuzetak od ovog pravila odnosi se na objekte za koje građevinsku dozvolu izdaje ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine. Za izgradnju tih objekata, tehničku dokumentaciju može da izrađuje privredno društvo, odnosno drugo pravno lice koje je upisano u odgovarajući registar za izradu tehničke dokumentacije za tu vrstu objekata i koje ima zaposlena lica sa licencom za odgovornog projektanta i koja imaju odgovarajuće stručne rezultate u izradi tehničke dokumentacije za tu vrstu i namenu objekta.

U skladu sa članom 52. stav 7. Zakona o planiranju i izgradnji, broj članova, način rada, sastav i druga pitanja od značaja za rad Komisije za planove jedinice lokalne samouprave regulisana su Pravilnikom o uslovima i načinu rada Komisije za stručnu kontrolu planskih dokumenata, Komisije za kontrolu usklađenosti planskih dokumenata i Komisije za planove jedinice lokalne samouprave („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 55/2015).

Odredbama navedenog Pravilnika nije propisano ograničenje, odnosno zabrana za članove Komisije za planove po pitanju izrade projekata parcelacije, odnosno preparcelacije.

Članom 130. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da je organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole dužan da trajno čuva jedan originalni primerak dokumentacije na osnovu koje je izdata građevinska dozvola, odnosno primerak tehničke dokumentacije za izgradnju tog objekta.

Saglasno citiranoj odredbi Zakona o planiranju i izgradnji, možete se obratiti organu koji je izdao građevinsku dozvolu za izgradnju predmetnog objekta, radi dobijanja primerka tehničke dokumentacije.

Napominjemo da obaveza postupanja u skladu sa citiranom odredbom Zakona postoji od dana njenog stupanja na snagu, pri čemu se iz Vašeg pitanja ne može zaključiti kada je predmetni objekat izgrađen, odnosno da li je citirana odredba Zakona tada bila na snazi.

Ukoliko nadležni organ za izdavanje građevinske dozvole iz bilo kog razloga ne raspolaže tehničkom dokumentacijom na osnovu koje je  predmetni objekat izgrađen, eventualno se možete obratiti arhivu grada radi dobijanja primerka tehničke dokumentacije.

Članom 2. tačka 24) Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da pomoćni objekat jeste objekat koji je u funkciji glavnog objekta, a gradi se na istoj parceli na kojoj je sagrađen ili može biti sagrađen glavni stambeni, poslovni ili objekat javne namene. Iz citirane formulacije proizlazi da izgradnja glavnog stambenog, poslovnog ili objekta javne namene nije uslov za izgradnju pomoćnog objekta.

Izgradnja pomoćnog objekta vrši se na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole. Postupak izdavanja rešenja kojim se odobrava izvođenje radova, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu http://gradjevinskedozvole.rs, u okviru sekcije „Propisi“.

Članom 3. stav 2. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisano je da sva akta koja donose, odnosno razmenjuju, nadležni organ i imaoci javnih ovlašćenja u objedinjenoj proceduri i/ili radi upotrebe u toj proceduri, kao i drugi dokumenti koje podnosilac zahteva, nadležni organ i imaoci javnih ovlašćenja dostavljaju u objedinjenoj proceduri, dostavljaju se u formi elektronskog dokumenta, u pdf formatu, potpisanom kvalifikovanim elektronskim potpisom. Izuzetno od navedenog pravila, tehnička dokumentacija se dostavlja u dwf ili dwg formatu, potpisanom kvalifikovanim elektronskim potpisom, u skladu sa propisom koji uređuje sadržinu, način i postupak izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata, a ako taj format nije potpisan, ta dokumentacija se dostavlja i u pdf formatu, potpisanom kvalifikovanim elektronskim potpisom.

U skladu sa članom 11. Pravilnika o sadržini i načinu vođenja knjige inspekcije, građevinskog dnevnika i građevinske knjige („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 22/2015), građevinski dnevnik vodi se u obliku povezane i pečatom izvođača radova overene sveske sa jednostruko numerisanim stranama u gornjem desnom uglu, u dva primerka (original i kopija). Odredbama Pravilnika nije propisan način izrade građevinskog dnevnika, već njegova forma, sadržina i način vođenja.

Članom 3. stav 2. Pravilnika o sadržini i načinu vođenja knjige inspekcije, građevinskog dnevnika i građevinske knjige propisano je da podatke koji se unose u knjigu inspekcije i građevinski dnevnik overava svojim potpisom i pečatom odgovorni izvođač radova, dok je u članu 4. stav 3. Pravilnika propisano da se upis podataka u knjigu inspekcije i građevinski dnevnik vrši hemijskom olovkom.  Iz citiranih odredbi Pravilnika o sadržini i načinu vođenja knjige inspekcije, građevinskog dnevnika i građevinske knjige jasno proizlazi da nije omogućeno vođenje građevinskog dnevnika u formi elektronskog dokumenta.

1. Građenje pomoćnih objekata vrši se na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova, u skladu sa članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Saglasno članu 53a stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji, lokacijski uslovi su javna isprava koja sadrži podatke o mogućnostima i ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli koja ispunjava uslove za građevinsku parcelu i izdaju se za izgradnju, odnosno dogradnju objekata za koje se izdaje građevinska dozvola, kao i za objekte koji se priključuju na komunalnu i drugu infrastrukturu. Izuzetno od ovog pravila, u skladu sa članom 53a stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji, lokacijski uslovi se mogu izdati i za više katastarskih parcela, uz obavezu investitora da pre izdavanja upotrebne dozvole izvrši spajanje tih parcela u skladu sa Zakonom.

Članom 42. stav 4. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisano je da, ukoliko je do podnošenja zahteva za izdavanje upotrebne dozvole u katastru nepokretnosti sprovedena parcelacija, odnosno preparcelacija u skladu sa izdatim lokacijskim uslovima ili je promenjen broj parcele, odnosno parcela za koje su izdati lokacijski uslovi odnosno građevinska dozvola, uz zahtev se prilaže i dokaz o toj promeni (rešenje, odnosno uverenje organa nadležnog za poslove državnog premera i katastra o izvršenoj parcelaciji, odnosno preparcelaciji, odnosno promeni broja parcele, odnosno parcela).

Iz citiranih odredbi Zakona o planiranju i izgradnji i Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem nesporno proizlazi da je za izgradnju pomoćnog objekta za koju su izdati lokacijski uslovi, pre podnošenja zahteva za izdavanje upotrebne dozvole neophodno izvršiti spajanje više katastarskih parcela (ukoliko su lokacijski uslovi izdati za više katastarskih parcela) i priložiti dokaz o izvšenoj promeni u katastru nepokretnosti. Mišljenja smo da ova obaveza postoji i u slučaju podnošenja zahteva za izdavanje upotrebne dozvole za izgradnju pomoćnih objekata za koje nisu izdati lokacijski uslovi, a imajući u vidu formulaciju iz člana 42. stav 4. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

2. Članom 5. Pravilnika o objektima na koje se ne primenjuju pojedine odredbe Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se odredbe Zakona o planiranju i izgradnji i podzakonskih akata kojima se uređuje vršenje tehničkog pregleda objekta ne primenjuju za utvrđivanje podobnosti objekata kategorije "A" za upotrebu. U tom slučaju, umesto izveštaja o tehničkom pregledu, investitor uz zahtev za upotrebnu dozvolu dostavlja potvrdu izdatu od strane lica koje ispunjava uslove propisane Zakonom za odgovornog projektanta, odnosno odgovornog izvođača radova za tu vrstu objekata, o tome da je:

1) izgradnja objekta završena i objekat izveden u skladu sa tehničkom dokumentacijom na osnovu koje je izdata građevinska dozvola;

2) objekat priključen ili je podoban da bude priključen na infrastrukturnu mrežu, za priključke koji su predviđeni građevinskom dozvolom.

Iz citiranih odredbi Pravilnika o objektima na koje se ne primenjuju pojedine odredbe Zakona o planiranju i izgradnji proizlazi da je jedini uslov za izdavanje potvrda ispunjenost uslova propisanih Zakonom za odgovornog projektanta, odnosno odgovornog izvođača radova za tu vrstu objekata, te da nije propisana zabrana da predmetnu potvrdu izda projektant koji je učestvovao u izradi projekta za građevinsku dozvolu.

Građenje objekata iz člana 2. tač. 24) i 24a) Zakona o planiranju i izgradnji vrši se na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole. Postupak izdavanja rešenja kojim se odobrava izvođenje radova, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu http://gradjevinskedozvole.rs, u okviru sekcije „Propisi“.

Postupak izdavanja rešenja o odobrenju izvođenja radova za izgradnju objekta iz člana 2. tač. 24) i 24a) Zakona o planiranju i izgradnji sprovodi se na osnovu odgovarajućeg zahteva za izgradnju predmetnog objekta (i prateće tehničke dokumentacije), nezavisno od eventualnog izdavanja građevinske dozvole za glavni objekat koji može biti sagrađen na istoj parceli. 

Članom 128a Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da investitor imenuje glavnog projektanta koji je odgovoran za usklađenost izvoda iz projekta sa podacima iz projekta za građevinsku dozvolu i koji svojim potpisom i pečatom lične licence potvrđuje usaglašenost svih pojedinačnih delova projekta. Glavni projektant mora da ispunjava uslove za odgovornog projektanta propisane Zakonom.

Citiranim odredbama Zakona o planiranju i izgradnji nije uslovljeno da glavni projektant mora biti odgovorni projektant nekog od delova projekta, već samo da ispunjava  uslove za odgovornog projektanta propisane Zakonom.

Kao što je u Vašem pitanju konstatovano, članom 126. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da tehničku dokumentaciju za izgradnju objekata može da izrađuje privredno društvo, odnosno drugo pravno lice, odnosno preduzetnik koji su upisani u registar privrednih subjekata. Iz citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji proizlazi da preduzetnik registrovan kod Agencije za privredne registre ima mogućnost da izrađuje tehničku dokumentaciju za izgradnju objekata, bez ispunjavanja dodatnih uslova.

Napominjemo da su Zakonom o planiranju i izgradnji (član 128) propisani posebni uslovi koje mora da ispunjava odgovorni projektant.

Članom 3. stav 2. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisano je da sva akta koja donose, odnosno razmenjuju, nadležni organ i imaoci javnih ovlašćenja u objedinjenoj proceduri i/ili radi upotrebe u toj proceduri, kao i drugi dokumenti koje podnosilac zahteva, nadležni organ i imaoci javnih ovlašćenja dostavljaju u objedinjenoj proceduri, dostavljaju se u formi elektronskog dokumenta, u pdf formatu, potpisanom kvalifikovanim elektronskim potpisom.

Kada je reč o licima koja potpisuju tehničku dokumentaciju, u Prilogu 12 Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata regulisani su forma tehničke dokumentacije i elektronsko potpisivanje, za potrebe objedinjene procedure, a takođe je taksativno navedeno koja lica elektronski potpisuju pojedine dokumente. Prilog 12 Pravilnika možete pronaći posredstvom sledećeg linka: http://gradjevinskedozvole.rs/Files/00577/Prilog-12.pdf

Članom 3. stav 2. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisano je da sva akta koja donose, odnosno razmenjuju, nadležni organ i imaoci javnih ovlašćenja u objedinjenoj proceduri i/ili radi upotrebe u toj proceduri, kao i drugi dokumenti koje podnosilac zahteva, nadležni organ i imaoci javnih ovlašćenja dostavljaju u objedinjenoj proceduri, dostavljaju se u formi elektronskog dokumenta, u pdf formatu, potpisanom kvalifikovanim elektronskim potpisom.

Iz citirane odredbe Pravilnika proizlazi da podnosilac zahteva, odnosno lice koje je ovlašćeno da u ime podnosioca zahteva digitalno potpisuje elektronske dokumente, treba da potpiše sve akte koji se prilažu uz određeni zahtev, kao i sam zahtev. Pitanje ovlašćenja za podnošenje zahteva u okviru objedinjene procedure, a time i za digitalno potpisivanje elektronskih dokumenata koji se prilažu uz zahtev, nije regulisano odredbama Zakona o planiranju i izgradnji i podzakonskim aktima donetim na osnovu tog Zakona (izuzev tehničke dokumentacije), već zavisi od toga kom licu je povereno ovlašćenje za obavljanje tih poslova. 

Članom 42. stav 2. tačka 3) Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisano je da se uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole, između ostalog, prilažu i dokaz o uplati administrativne takse za podnošenje zahteva i donošenje rešenja kojim se dozvoljava upotreba radova, kao i dokaz o uplati naknade za Centralnu evidenciju, uključujući i naknade za podnetu prijavu završetka temelja i završetka objekta u konstruktivnom smislu, ako su te prijave podnošene za objekat za koji se traži upotrebna dozvola. Osim toga, u tarifnom broju 167 Zakona o republičkim administrativnim taksama propisano je da se za potvrdu republičkog organa o prijemu dokumentacije za izgradnju objekta ili za izvođenje radova plaća taksa od 0,2% na predračunsku vrednost objekta, odnosno radova (ako zakonom nije drukčije propisano). Istim tarifnim brojem je propisano da se predračunska vrednost po objektu, odnosno radovima, usklađuje primenom indeksa potrošačkih cena koji objavljuje republički organ nadležan za poslove statistike, u periodu od prvog dana narednog meseca od meseca utvrđivanja predračunske vrednosti, do poslednjeg dana meseca koji prethodi mesecu kada je zahtev podnet.

Osim navedenih taksi i naknada, nadležni organ nema pravo da vrši naplatu drugih troškova.

Članom 141. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da, ukoliko se nakon pravnosnažnosti rešenja o građevinskoj dozvoli promeni investitor, novi investitor je dužan da u roku od 15 dana od dana nastanka promene, podnese organu koji je izdao građevinsku dozvolu zahtev za izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli. Uz zahtev se prilaže dokaz o pravu svojine, odnosno drugom pravu na zemljištu radi izgradnje objekta, odnosno dokaz o pravu svojine na objektu radi rekonstrukcije objekta i drugi pravni osnov sticanja prava svojine na objektu u izgradnji.

Napominjemo da je u stavu 13. člana 141. Zakona o planiranju i izgradnji propisano da se odredba tog člana koja se odnosi na izmenu rešenja o lokacijskoj i građevinskoj dozvoli usled promene investitora shodno primenjuje i na izmenu odobrenja za izgradnju i glavnog projekta potvrđenog u skladu sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji ("Službeni glasnik RS", br. 47/03 i 34/06).

U Prilogu 12 Pravilnika o o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata definisano je da projekte (odnosno delove projekta prema oblastima) elektronski potpisuju:

1. odgovorno lice projektanta predmetnog dela projekta;
2. odgovorni projektant predmetnog dela projekta i
3. vršilac tehničke kontrole predmetnog dela projekta (samo u slučaju kad je propisana tehnička kontrola projekta za građevinsku dozvolu).

Kada je reč o izjavi investitora, izvođača i stručnog nadzora, nju elektronski potpisuju:

1. odgovorno lice investitora;
2. odgovorno lice vršioca stručnog nadzora i
3. odgovorno lice izvođača radova.

Sadržina idejnog rešenja propisana je odredbama Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 23/2015, 77/2015, 58/2016 i 96/2016). Članom 37. Pravilnika regulisano je da opštu dokumentaciju idejnog rešenja čini samo obavezni sadržaj utvrđen članom 28, iz Priloga 9 Pravilnika.

Članom 28. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata nije propisano da opšta dokumentacija idejnog rešenja mora sadržati podatke o predračunskoj vrednosti objekta, iz čega proizlazi da predračunska vrednost objekta ne mora biti navedena u idejnom rešenju.

Da.

(Pravilnik objavljen u "Službenom glasniku RS", br. 61/2011 od 19.8.2011. godine)

Članom 123. stav 5. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se za objekte za koje se u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita od požara pribavlja saglasnost na tehnički dokument, pre izdavanja upotrebne dozvole pribavlja saglasnost na projekat za izvođenje. Članom 124. stav 3. istog Zakona propisano je da projekat izvedenog objekta jeste projekat za izvođenje sa izmenama nastalim u toku građenja objekta.

Odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, kao ni Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem nije predviđeno da se, za objekte za koje se u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita od požara pribavlja saglasnost na tehnički dokument, projekat izvedenog objekta dostavlja na saglasnost. Shodno tome, Ministarstvo nadležno za davanje saglasnosti na tehničku dokumentaciju u pogledu mera zaštite od požara je ovlašćeno za davanje predmetne saglasnosti samo na projekat za izvođenje i nema mogućnost da naknadno izvrši proveru da li su izmene do kojih je došlo u toku izvođenja radova u skladu sa propisima kojima se uređuje zaštita od požara (kroz eventualnu saglasnost na projekat izvedenog objekta).

Imajući u vidu napred navedeno, mišljenja smo da bi, u slučaju izmena nastalih u toku izvođenja radova za objekte za koje se u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita od požara pribavlja saglasnost na tehnički dokument, projekat za izvođenje sa unetim izmenama trebalo ponovo dostaviti radi dobijanja saglasnosti kroz objedinjenu proceduru.  

Sadržaj tehničke dokumentacije za izgradnju objekata propisan je Pravilnikom o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 23/2015, 77/2015, 58/2016 i 96/2016).

Članom 52. tačka 1) predmetnog Pravilnika propisano je da projekat za građevinsku dozvolu za objekte kategorije "A" čine projekat arhitekture sa izjavom odgovornog projektanta da objekat ima odgovarajuću nosivost i stabilnost.

Nakon stupanja na snagu Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata, Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture donelo je Uputstvo o formatima elektronskih dokumenata i njihovo dostavljanje u CEOP-u. Cilj Uputstva je pojašnjenje načina kreiranja dokumentacije koja se dostavlja u objedinjenoj proceduri, propisanoj Zakonom o planiranju i izgradnji.

Na strani 10. Uputstva navedeno je da elektronsko potpisivanje dela projekta obavezno vrše:

• odgovorno lice projektanta predmetnog dela projekta;
• odgovorni projektant predmetnog dela projekta;
• vršilac tehničke kontrole predmetnog dela projekta (samo u slučaju kada je propisana tehnička kontrola projekta za građevinsku dozvolu).

Shodno citiranim odredbama Uputstva, svaki deo projekta potpisuju odgovorni projektant i odgovorno lice projektanta tog dela projekta, a po potrebi i vršilac tehničke kontrole predmetnog dela projekta (ukoliko je propisana tehnička kontrola projekta za građevinsku dozvolu). Projekat je dovoljno elektronski potpisati jednom, na predviđenom mestu.

Članom 53a Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da su lokacijski uslovi javna isprava koja sadrži podatke o mogućnostima i ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli koja ispunjava uslove za građevinsku parcelu, a sadrži sve uslove za izradu tehničke dokumentacije. U stavu 2. istog člana propisano je da se, izuzetno od navedenog pravila, lokacijski uslovi mogu izdati i za više katastarskih parcela, uz obavezu investitora da pre izdavanja upotrebne dozvole izvrši spajanje tih parcela u skladu sa Zakonom.

Shodno citiranim odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, mišljenja smo da bi idejno rešenje, za potrebe pribavljanja lokacijskih uslova, trebalo da bude izrađeno u svemu u skladu sa planiranim parametrima budućeg objekta (položaj, dimenzije, itd), bez obzira na trenutno stanje u pogledu katastarskih parcela. Ukoliko na osnovu trenutnog stanja u katastru nepokretnosti idejno rešenje obuhvata više katastarskih parcela, investitor bi bio u obavezi da do izdavanja upotrebne dozvole izvrši spajanje tih parcela u skladu sa Zakonom.

Shodno tome, mišljenja smo da bi idejni projekat trebalo izraditi u skladu sa izdatim lokacijskim uslovima, bez obzira na trenutno stanje u evidenciji katastra nepokretnosti.

Članom 116. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se tehnička dokumentacija, između ostalog, izrađuje i kao idejno rešenje.  Kao što je u Vašem pitau konstatovano, u članu 127. stav 1. Zakona propisano je da u izradi tehničke dokumentacije ne može da učestvuje lice koje je zaposleno u privrednom društvu, drugom pravnom licu ili preduzetničkoj radnji koje je ovlašćeno da utvrdi neki od uslova na osnovu koga se izrađuje tehnička dokumentacija.

Članom 52. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da skupština jedinice lokalne samouprave obrazuje komisiju za planove radi obavljanja stručnih poslova u postupku izrade i sprovođenja planskih dokumenata, stručne provere usklađenosti urbanističkog projekta sa planskim dokumentom i Zakonom, kao i davanja stručnog mišljenja po zahtevu nadležnih organa uprave.

Iz citirane odredbe ne prozilazi da je član komisije za planove nužno lice koje je obuhvaćeno formulacijom iz člana 127. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji, pa ne postoji eksplicitna zakonska zabrana da član komisije za planove učestvuje u izradi izradi tehničke dokumentacije. Međutim, može se dogoditi da je član komisije za planove ujedno i lice koje je zaposleno u privrednom društvu, drugom pravnom licu ili preduzetničkoj radnji koje je ovlašćeno da utvrdi neki od uslova na osnovu koga se izrađuje tehnička dokumentacija, pa je eventualno postojanje okolnosti koje podrazumevaju zabranu učešća u izradi tehničke dokumentacije svakako neophodno utvrditi u svakom konkretnom slučaju.

Saglasno članu 126. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji, tehničku dokumentaciju za izgradnju objekata može da izrađuje privredno društvo, odnosno drugo pravno lice, odnosno preduzetnik koji su upisani u registar privrednih subjekata.

Kada je reč o objektima za čiju izgradnju građevinsku dozvolu izdaje ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine, tehničku dokumentaciju može da izrađuje privredno društvo, odnosno drugo pravno lice koje je upisano u odgovarajući registar za izradu tehničke dokumentacije za tu vrstu objekata i koje ima zaposlena lica sa licencom za odgovornog projektanta i koja imaju odgovarajuće stručne rezultate u izradi tehničke dokumentacije za tu vrstu i namenu objekta.

Nakon dobijanja novih lokacijskih uslova neophodno je sprovesti postupak za dobijanje građevinske dozvole. U skladu sa tim, ukoliko je postojeći idejni projekat u potpunosti u skladu sa “novim” lokacijskim uslovima, mišljenja smo da nije neophodno raditi novi idejni projekat, ali je neophodno ponovo sprovesti postupak revizije projekta.

Nakon dobijanja novih lokacijskih uslova neophodno je sprovesti postupak za dobijanje građevinske dozvole. U skladu sa tim, ukoliko je postojeći idejni projekat u potpunosti u skladu sa “novim” lokacijskim uslovima, mišljenja smo da nije neophodno raditi novi idejni projekat, ali je neophodno ponovo sprovesti postupak revizije projekta.

Dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole propisana je čl.42. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u sekciji Propisi.

Uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole prilaže se projekat za izvođenje sa potvrdom i overom investitora, lica koje vrši stručni nadzor i izvođača radova da je izvedeno stanje jednako projektovanom, ako u toku građenja nije odstupljeno od projekta za izvođenje ili projekat izvedenog objekta, izrađen u skladu sa pravilnikom kojim se uređuje sadržina tehničke dokumentacije, shodno čl.42.st.2.tač.1) Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Izjava investitora, vršioca stručnog nadzora i izvođača radova, iz glavne sveske projekta za izvođenje, izrađuje se u skladu sa Prilogom 7 Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata, koji takođe možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u sekciji Propisi / Pravilnici / Prilozi Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata.

Zainteresovana lica mogu izvršiti uvid u dokumente na osnovu kojih je izdata građevinska dozvola, tako što će se nadležnom organu koji je izdao građevinsku dozvolu obratiti sa zahtevom za uvid. U tom slučaju, nadležni organ, ukoliko utvrdi da je reč o licu koje ima pravo učešća u postupku radi zaštite svojih prava ili pravnih interesa, ima obavezu da tom licu omogući uvid u predmetnu dokumentaciju u elektronskoj formi (posredstvom odgovarajućeg linka).

Ukoliko je građevinska dozvola izdata u periodu nakon 1. januara 2016. godine, odnosno ukoliko je građevinska dozvola izdata elektronskim putem, primerak rešenja je u tom slučaju javno dostupan putem interneta, na sajtu:  https://ceop.apr.gov.rs/  u okviru sekcije „Objave“.

Ukoliko je u konkretnom slučaju građevinska dozvola izdata pre 1. januara 2016. godine, u tom slučaju je potrebno radi uvida da se obratite organu nadležnom za izdavanje građevinske dozvole.

Da, i u slučaju objekata kategorija A potrebno je podneti zahtev za priključenje objekta na komunalnu i drugu infrastruktur, u skladu sa čl. 40. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u sekciji Propisi.

S obzirom na to da se u slučaju objekata kategorije A ne vrši izrada  projekta za izvođenje (samim tim ni separata iz projekta za izvođenje), u postupku za priključenje objekta na komunalnu i drugu infrastrukturu uz zahtev je potrebno da priložite separat iz projekta za građevinsku dozvolu. Separat iz projekta za građevinsku dozvolu u slučaju objekata kategorije „A „sadrži elementarnu šemu instalacija, sa mestom priključenja, koju izrađuje odgovorni projektant projekta arhitekture.

Iz pitanja se ne može zaključiti o kakvom objektu je u konkretnom slučaju reč.

Shodno čl.52.st.1. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja, projekat za građevinsku dozvolu, u zavisnosti od vrste i kategorije objekta, čine:

1) za objekte kategorije "A": projekat arhitekture sa izjavom odgovornog projektanta da objekat ima odgovarajuću nosivost i stabilnost;

2) za objekte kategorije "B": projekat arhitekture i projekat konstrukcije objekta, kao i tehnički opisi svih instalacija;

3) za objekte kategorije "V": projekat arhitekture i projekat konstrukcije, projekte instalacija kao i projekte svih oblasti koji su relevantni za predmetni objekat i ispunjenje bitnih zahteva za objekat;

4) za objekte kategorije "G": projekti odgovarajućih oblasti koji su relevantni za predmetni objekat.

Članom 52.st.1.tač.2) Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata propisano je da projekat za građevinsku dozvolu, u zavisnosti od vrste i kategorije objekta, čine za objekte kategorije "B": projekat arhitekture i projekat konstrukcije objekta, kao i tehnički opisi svih instalacija.

Prema tome, projekat za izvođenje za objekat kategorije B, koji sadrži detaljnija tehnička rešenja u kojima se razrađuje projekat za građevinsku dozvolu, ne treba obavezno da sadrži projekte instalacija, osim ako su ovi projekti u konkrentom slučaju neophodni za izvođenje radova, shodno čl.62.st.22.ovog pravilnika.

1. Potrebno je da samo jedan (glavni ) izvođač overi navedeni dokument. Isto važi i za stručni nadzor
2. Potrebno je da se naslovne strane overe na način na koje su se i inače overavale (ova tehnička dokumentacija se prema ranijim propisima ne potpisuje elektronski od strane ovih lica), da bi ih zatim podnosilac zahteva elektronski potpisao, kao što je propisano da vrši u slučaju podnošenja papirne dokuemntacije izrađene prema odredbama ranijih propisa.

Stranica nije namenjena za davanje instrukcija za postupanje u konkretnim slučajevima.

Članom 49. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata propisano je da u slučaju da su na objektu predviđeni radovi, kojima se utiče na osnovne zahteve za objekat, kao prilog idejnom projektu se izrađuju i odgovarajući elaborati i studije kojima se propisuju mere za ispunjenje tih osnovnih zahteva (npr. u slučaju energetske sanacije - kada je neophodna izrada elaborata energetske efikasnosti, u slučaju rekonstrukcije objekta kojom se utiče na osnovni zahtev "zaštita od požara" - kada je neophodna izrada elaborata zaštite od požara i dr.).

Osnovni zahtevi za objekat regulisani su čl.5-12. ovog pravilnika, koji možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u sekciji Propisi.

Članom 17. stav 2. Pravilnika o izmenama i dopunama Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 77/2015) propisano je da glavni projekat na osnovu koga je izdata građevinska dozvola (ne i upotrebna dozvola) koji je izrađen u skladu sa odredbama propisa o izgradnji koji su bili na snazi pre stupanja na snagu Zakona u planiranju i izgradnji ("Službeni glasnik RS", br. 72/09, 81/09 - ispravka, 64/10 - US, 24/11, 121/12, 42/13 - US, 50/13 - US, 98/13 - US), može se koristiti kao projekat izvedenog objekta, uz obaveznu izradu glavne sveske projekta izvedenog objekta, u skladu sa čl. 61. i 71. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata i izvoda iz projekta za građevinsku dozvolu ("Službeni glasnik RS", broj 23/15), u postupku pribavljanja upotrebne dozvole.

Shodno citiranim odredbama Pravilnika, tehničkua dokumentacija na osnovu koje ste izdejstvovali građevinsku dozvolu može biste korišćena u postupku izdavanja upotrebne dozvole (za deo radova koji je izveden, odnosno završen). Međutim, kada je reč o radovima koji nisu realizovani, neophodno je ponovo sprovesti postupak za dobijanje odgovarajućeg akta kojim se odobrava izvođenje predmetnih radova (rešenje o odobrenju izvođenja radova u skladu sa članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji za radove na rekonstrukciji), jer je važnost prethodno izdatog akta istekla. To podrazumeva da bi bilo neophodno izraditi i tehničku dokumentaciju u skladu sa odredbama važećeg Zakona o planiranju i izgradnji i Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata.

Članom 37. stav 1. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisano je da, kada je zakonom kojim se uređuje zaštita od požara utvrđena obaveza pribavljanja saglasnosti na tehničku dokumentaciju u pogledu mera zaštite od požara, investitor dostavlja nadležnom organu glavni projekat zaštite od požara, izrađen u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita od požara i projekat za izvođenje, izrađen u skladu sa pravilnikom kojim se uređuje sadržina tehničke dokumentacije, kao i dokaz o uplati administrativne takse za podnošenje zahteva i naknade za Centralnu evidenciju. Članom 20. stav 1. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata propisano je da se tehnička dokumentacija, odnosno njeni delovi za potrebe objedinjene procedure izrađuju u elektronskoj formi, na način da se onemogući promena njihovog sadržaja, kao elektronski dokument potpisan kvalifikovanim elektronskim potpisom, odnosno potpisima.

Imajući u vidu citirane odredbe relevantnih pravilnika, ukoliko je utvrđena obaveza pribavljanja saglasnosti na tehničku dokumentaciju u pogledu mera zaštite od požara, investitor dostavlja nadležnom organu projekat za izvođenje u elektronskoj formi, u svemu u skladu sa odredbama Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata.

1. U konkrentom slučaju, nije potrebno podneti zahtev za izmenu lokacijskih uslova, već je potrebno podneti usaglašeni zahtev, u kome se dostavlja idejno rešenje izmenjeno u skladu sa razlozima navedenim u zaključku kojim je inicijalni zahtev odbačen, pri čemu , ako podnosilac zahteva u roku od deset dana od prijema zaključka o odbacivanju, a najkasnije 30 dana od dana njegovog objavljivanja na internet stranici nadležnog organa, podnese usaglašeni zahtev i otkloni sve utvrđene nedostatke, ne dostavlja dokumentaciju podnetu uz zahtev koji je odbačen, niti ponovo plaća administrativnu taksu za podnošenje zahteva i naknadu navedenu u članu 6. stav 2. tačka 2) ovog pravilnika, shodno čl.8.st.6. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Prilikom podnošenja usaglašenog zahteva nije potrebno prilagati sve pribavljene uslove od imaoca javnih ovlašćenja, s obzirom na to da se ova dokumentacija već nalazi u sistemu i dostupna je kako nadležnom organu, tako i imaocima javnih ovlašćenja. Prilikom podnošenja usaglašenog  zahteva, podnosilac je u obavezi da unese podatak o ROP broju prethodnog (inicijalnog) zahteva, čime se kroz CIS usaglašeni zahtev vezuje za prethodni, a time i za svu prethodno dostavljenu i ishodovanu dokumentaciju.

Odbacivanje zahteva, pravo prigovora i pravo na podnošenje usaglašenog zahteva detaljno su regulisani članom 8. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem:

Član 8.

Ako nisu ispunjeni formalni uslovi za dalje postupanje po zahtevu, propisani članom 7. ovog pravilnika, odnosno ako se za predmetnu izgradnju ili izvođenje radova ne pribavljaju lokacijski uslovi, nadležni organ zahtev za izdavanje lokacijskih uslova odbacuje zaključkom uz navođenje svih nedostataka, odnosno razloga za odbacivanje (taksativno navodi svaki od nedostajućih podataka u zahtevu, odnosno svaki od

nedostajućih priloga, kao i nedostatke priloga koji su podneti uz zahtev).

Nadležni organ će zahtev za izdavanje lokacijskih uslova odbaciti zaključkom i kada idejno rešenje ne sadrži podatke potrebne za izdavanje lokacijskih uslova, uz navođenje svih nedostataka, odnosno razloga za odbacivanje, ne upuštajući se u ocenu tehničke

dokumentacije u skladu sa odredbom člana 8đ Zakona.

Izuzetno od stava 1. ovog člana nadležni organ neće odbaciti zahtev za izdavanje lokacijskih uslova ako je podnosilac u zahtevu pogrešno uneo klasu i namenu objekta, već će te podatke ispraviti kroz CIS, na osnovu idejnog rešenja dostavljenog uz zahtev.

Protiv zaključka iz st. 1. i 2. ovog člana podnosilac zahteva može izjaviti prigovor nadležnom opštinskom, odnosno gradskom veću, preko nadležnog organa, u roku od tri dana od dana dostavljanja.

Ako je zaključak iz st. 1. i 2. ovog člana donelo ministarstvo nadležno za poslove urbanizma i građevinarstva, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine, prigovor se izjavljuje Vladi, odnosno izvršnom organu autonomne pokrajine.

Ako podnosilac zahteva u roku od deset dana od prijema zaključka iz st. 1. i 2. ovog člana, a najkasnije 30 dana od dana njegovog objavljivanja na internet stranici nadležnog organa, podnese usaglašeni zahtev i otkloni sve utvrđene nedostatke, ne dostavlja dokumentaciju podnetu uz zahtev koji je odbačen, niti ponovo plaća administrativnu taksu za podnošenje zahteva i naknadu navedenu u članu 6. stav 2. tačka 2) ovog pravilnika.

Podnosilac zahteva može samo jednom iskoristiti pravo na podnošenje usaglašenog zahteva bez obaveze dostavljanja dokumentacije podnete uz zahtev koji je odbačen i ponovnog plaćanja administrativne takse za podnošenje zahteva i naknade navedenih u članu 6. stav 2. tačka 2) ovog pravilnika.

Ako uz usaglašeni zahtev iz stava 6. ovog člana podnosilac dostavi izmenjen dokument u odnosu na dokument koji je već dostavio uz odbačeni zahtev, nadležni organ će postupati po tom izmenjenom dokumentu.

Ako zbog izmenjenog dokumenta nastupi dodatni formalni nedostatak koji je razlog za odbacivanje zahteva, podnosilac ne može ponovo koristiti pravo iz stava 6. ovog člana.

Ako podnosilac zahteva usaglašeni zahtev iz stava 6. ovog člana podnosi kako bi dostavio idejno rešenje izmenjeno u skladu sa razlozima navedenim u zaključku kojim je inicijalni zahtev odbačen, nadležni organ ponovo pribavlja samo one uslove za projektovanje i priključenje za koje su izmenama idejnog rešenja promenjeni bitni elementi za njihovo utvrđivanje.

Ako nadležni organ, u slučaju iz stava 10. ovog člana, ponovo zatraži uslove za projektovanje i priključenje zato što sumnja da su izmenama idejnog rešenja promenjeni bitni elementi za njihovo utvrđivanje, imalac javnih ovlašćenja kome su ti uslovi ponovo traženi ima pravo na ponovnu naplatu naknade za njihovu izradu, samo ako su izmenama idejnog rešenja bitni elementi za utvrđenje tih uslova stvarno i promenjeni.

2. Ukoliko je došlo do izmena prilikom izvođenja radova iz čl.145. Zakona ( a koje su i dalje obuhvaćene čl.145. Zakona, odnosno u gabaritu i volumenu postojećeg objekta), potrebno je podneti zahtev za izmenu rešenja o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona.

Prilikom podnošenja ovog zahteva, potrebno je priložiti novi idejni projekat, odnosno separat idejnog projekta koji se menja.

Na podnošenje zahteva za izmenu rešenja o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona, kao i na postupanje nadležnog organa u ovom postupku, shodno se primenjuju odredbe ovog pravilnika koje se odnose na podnošenje zahteva za izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli.

Uz zahtev je potrebno priložiti dokaz o uplati administrativne takse za podnošenje zahteva (za podatke o iznosu, računu, itd. potrebno je obratiti se nadležnom organu) i donošenje rešenja o građevinskoj dozvoli i naknade za Centralnu evidenciju (iznose naknada možete pronaći ovde).  

Ne, uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole se ne prilaže izveštaj o izvršenoj kontroli.

Izveštaj o izvršenoj kontroli se ne dostavlja uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole, već se dostavlja investitoru, u skladu sa čl.80. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata, koji možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u sekciji Propisi.

Uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole dostavlja se rezime izveštaja o tehničkoj kontroli, u skladu sa čl.81. ovog  pravilnika. U skladu sa čl.33.st.3.tač.2) pravilnika, izvod iz projekta čini izjava vršioca tehničke kontrole, sa rezimeom izveštaja tehničke kontrole iz Priloga 5 ovog pravilnika.

Pored toga, vršilac tehničke kontrole pojedinog dela projekta za građevinsku dozvolu, potvrđuje ispravnost tog dela na najmanje dva primerka, tako što se na poleđini naslovne strane stavlja pečat (nalepnica) koji sadrži: "Projekat se prihvata", sa navedenim podacima o pravnom licu, odnosno preduzetniku koje je izvršilo tehničku kontrolu, datumu vršenja tehničke kontrole i potpisom odgovarajućeg vršioca tehničke kontrole, kao i zastupnika pravnog lica koje je vršilo tehničku kontrolu, odnosno preduzetnika, overen pečatom pravnog lica, odnosno preduzetnika, koje je nosilac tehničke kontrole, u skladu sa čl.82. pravilnika.

Član 80.

Po otklanjanju svih primedbi vršilaca tehničke kontrole, zastupnik pravnog lica koje je vršilo tehničku kontrolu, odnosno preduzetnik, sačinjava konačan izveštaj o izvršenoj kontroli u kojem se konstatuje da na projekat za građevinsku dozvolu nema primedbi, odnosno da su u svim delovima projekta otklonjeni uočeni nedostaci, i dostavlja ga investitoru.

Izveštaj o izvršenoj kontroli potpisuju vršioci tehničke kontrole pojedinih delova projekata, kao i zastupnik pravnog lica koje je vršilo tehničku kontrolu, odnosno preduzetnik.

Član 81.

Rezime izveštaja o tehničkoj kontroli sa potvrdom o tehničkoj ispravnosti projektne dokumentacije prilaže se u izvodu iz projekta za građevinsku dozvolu, kao sastavni deo izjave vršioca tehničke kontrole.

Član 82.

Vršilac tehničke kontrole pojedinog dela projekta za građevinsku dozvolu, potvrđuje ispravnost tog dela na najmanje dva primerka, tako što se na poleđini naslovne strane stavlja pečat (nalepnica) koji sadrži: "Projekat se prihvata", sa navedenim podacima o pravnom licu, odnosno preduzetniku koje je izvršilo tehničku kontrolu, datumu vršenja tehničke kontrole i potpisom odgovarajućeg vršioca tehničke kontrole, kao i zastupnika pravnog lica koje je vršilo tehničku kontrolu, odnosno preduzetnika, overen pečatom pravnog lica, odnosno preduzetnika, koje je nosilac tehničke kontrole.

Ukoliko smatrate da nadležni organ ne postupa u skladu sa odredbama Zakona, možete se obratiti Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, koje vrši nadzor nad izvršavanjem odredbi Zakona o planiranju i izgradnji i propisa donetih na osnovu ovih zakona, shodno čl.172.st.1. ovog zakona.

Ukoliko je to jedini projekat u okviru projekta konstrukcija, dovoljno je numerisati kao kao 2.

Da.

Shodno čl.47.st.4. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata, geodetsku podlogu idejnog projekta čini topografski snimak predmetne lokacije integrisan sa katastarskim planom i izvodom iz katastra vodova, izrađen od strane registrovane geodetske organizacije sa odgovarajućom licencom.

Podnošenje izjave o završetku izrade temelja vrši se u skladu sa čl.34. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u sekciji Propisi. Postupanje nadležnog organa i inspekcije po prijemu izjave o završetku izrade temelja regulisano je čl.35. istog pravilnika.

Shodno čl.34.st.1. ovog pravilnika, izvođač radova podnosi nadležnom organu izjavu o završetku izrade temelja kroz CIS, odmah po završetku njihove izgradnje.

Shodno čl.34.st.2. ovog pravilnika, uz izjavu o završetku izrade temelja izvođač radova obavezno podnosi geodetski snimak izgrađenih temelja, izrađen u skladu sa propisima kojim se uređuje izvođenje geodetskih radova.

Prema tome, izjavu o završetku izrade temelja izrađuje i dostavlja kroz CIS izvođač radova, a ne geodetska firma. Geodetska firma izrađuje geodetski snimak izgrađenih temelja, u svemu prema propisima kojima se uređuje izvođenje geodetskih radova, a zatim geodetski snimak dostavlja izvođaču radova koji ovaj snimak prilaže prilikom podnošenja izjave o završetku izrade temelja.

Ukoliko izvođač ne poseduje kvalifikovani elektronski potpis, može ovlastiti drugo fizičko ili pravno lice (punomoćnika) da u njegovo ime podnese zahtev. Podnosilac u konkretnom slučaju može biti i investitor, koga će izvođač radova opunomoćiti da u njegovo ime podnese zahtev. U skladu sa čl.3 st.7. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, ako se zahtev podnosi preko punomoćnika, uz zahtev se prilaže skenirana kopija (digitalizovani primerak) punomoćja, koja ne mora biti overena od strane organa koji je po zakonu nadležan za overu, s tim što nadležni organ može naknadno tražiti da mu se dostavi overeno punomoćje, ako posumnja u njegovu istinitost. Punomoćje potpisuje punomoćnik kvalifikovanim elektronskim potpisom. Takođe, punomoćnik kvalifikovanim elektronskim potpisom potpisuje i uplatnice koje se prilažu kroz CIS.

Shodno čl.3.st.2. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, sva akta koja donose, odnosno razmenjuju, nadležni organ i imaoci javnih ovlašćenja u objedinjenoj proceduri i/ili radi upotrebe u toj proceduri, kao i drugi dokumenti koje podnosilac zahteva, nadležni organ i imaoci javnih ovlašćenja dostavljaju u objedinjenoj proceduri, dostavljaju se u formi elektronskog dokumenta, u pdf formatu, potpisanom kvalifikovanim elektronskim potpisom.

Shodno st.3. istog člana pravilnika, izuzetno od stava 2. ovog člana, tehnička dokumentacija se dostavlja u dwf ili dwg formatu, potpisanom kvalifikovanim elektronskim potpisom, u skladu sa propisom koji uređuje sadržinu, način i postupak izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata, a ako taj format nije potpisan, ta dokumentacija se dostavlja i u pdf formatu, potpisanom kvalifikovanim elektronskim potpisom.

Imajući u vidu  navedene odredbe čl.3. ovog pravilnika, s obzirom da pitanje formata u kome se dostavlja geodetski snimak nije strogo regulisano propisima kojima se uređuje izgradnja objekata, kao ni propisima kojima se uređuje izvođenje geodetskih radova, mišljenja smo da se geodetski snimak izgrađenih temelja može dostaviti i u .pdf (s obzirom na to da se geodetski snimak ne može smatrati tehničkom dokumentacijom koju reguliše Pravilnik o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije), ali i u.dwf ili .dwg formatu.

Ukoliko je u konkretnom slučaju došlo do ostupanja koje nije u suprotnosti sa građevinskom dozvolom i lokacijskim uslovima, izrađuje se projekat izvedenog objekta, u skladu sa čl.70 - 74. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata.

Ukoliko je u konkretnom slučaju došlo do odstupanja od projekta za izvođenje, koje je u suprotnosti sa građevinskom dozvolom i lokacijskim uslovima, pre podnošenja zahteva za upotrebnu dozvolu, potrebno je podneti zahtev za izmenu građevinske dozvole, u skladu sa čl. 24. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Ukoliko je u konkretnom slučaju došlo do ostupanja koje nije u suprotnosti sa građevinskom dozvolom i lokacijskim uslovima, izrađuje se projekat izvedenog objekta, u skladu sa čl.70 - 74. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata, koji možete pronaći ovde.

Ukoliko je u konkretnom slučaju došlo do odstupanja od projekta za izvođenje, koje je u suprotnosti sa građevinskom dozvolom i lokacijskim uslovima, pre podnošenja zahteva za upotrebnu dozvolu, potrebno je podneti zahtev za izmenu građevinske dozvole, u skladu sa čl. 24. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Članom 142. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da ako u toku izgradnje, odnosno izvođenja radova, nastanu izmene u odnosu na izdatu građevinsku dozvolu, glavni projekat, odnosno projekat za građevinsku dozvolu, investitor je dužan da obustavi gradnju i podnese zahtev za izmenu građevinske dozvole, pri čemu se izmenom smatra svako odstupanje od položaja, dimenzija, namene i oblika objekta, kao i drugih parametara i uslova utvrđenih u građevinskoj dozvoli, odnosno izvodu iz projekta.

S obzirom na to da je u konkretnom slučaju došlo do odstupanja koje je u suprotnosti sa građevinskom dozvolom, nije moguće priložiti projekat izvedenog objekta uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole, već je potrebno pre toga pristupiti izmeni rešenja o građevinskoj dozvoli, u skladu sa čl.142. Zakona o planiranju i izgradnji. Uz zahtev za izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli potrebno je priložiti ili novi projekat za građevinsku dozvolu ili separat projekta za građevinsku dozvolu koji se menja. Nakon dobijanja rešenja o izmeni građevinske dozvole, investitor može privesti kraju radove prema izmenjenoj građevinskoj dozvoli, odnosno može sprovesti postupak za dobijanje upotrebne dozvole.

Podnošenje zahteva za izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli vrši se u skladu sa čl.24. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u sekciji Propisi.

Izmena rešenja o građevinskoj dozvoli

Član 142.

Po izdavanju rešenja o građevinskoj dozvoli, investitor, u skladu sa novonastalim finansijskim i drugim okolnostima, izmenama u dostupnosti komunalne i druge infrastrukture, radi usaglašavanja sa projektom za izvođenje i iz drugih razloga, može podneti zahtev za izmenu građevinske dozvole. Ako u toku izgradnje, odnosno izvođenja radova, nastanu izmene u odnosu na izdatu građevinsku dozvolu, glavni projekat, odnosno projekat za građevinsku dozvolu, investitor je dužan da obustavi gradnju i podnese zahtev za izmenu građevinske dozvole.

Izmenom u smislu stava 1. ovog člana smatra se svako odstupanje od položaja, dimenzija, namene i oblika objekta, kao i drugih parametara i uslova utvrđenih u građevinskoj dozvoli, odnosno izvodu iz projekta.

Uz zahtev iz stava 1. ovog člana prilaže se novi projekat za građevinsku dozvolu, odnosno separat projekta za građevinsku dozvolu koji se menja.

Ako izmene iz stava 2. ovog člana nisu u saglasnosti sa izdatim lokacijskim uslovima, nadležni organ će u objedinjenoj proceduri od imaoca javnih ovlašćenja pribaviti izmenjene uslove i u skladu sa njima doneti rešenje po zahtevu investitora.

Ako organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole utvrdi da su nastale izmene u skladu sa važećim planskim dokumentom i lokacijskim uslovima, doneće rešenje o izmeni građevinske dozvole u roku od pet radnih dana od dana prijema uredne dokumentacije.

Odredba ovog člana koja se odnosi na izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli usled promena u toku građenja shodno će se primenjivati i na izmenu odobrenja za izgradnju i glavnog projekta potvrđenog u skladu sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji ("Službeni glasnik RS", br. 47/03 i 34/06), kao i na izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli izdatoj po odredbama ranije važećih zakona kojima je uređivana izgradnja objekata, kada je u skladu sa tim rešenjem započeta izgradnja objekta.

Izmena rešenja o građevinskoj dozvoli

Podnošenje zahteva za izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli

Član 24.

Postupak za izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli sprovodi se u objedinjenoj proceduri, a pokreće se podnošenjem zahteva nadležnom organu kroz CIS.

Uz zahtev za izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli dostavlja se:

1) novi projekt za građevinsku dozvolu, sa izvodom iz projekta za građevinsku dozvolu, izrađen u skladu sa pravilnikom kojim se uređuje sadržina tehničke dokumentacije, ako se izmena traži zbog izmene projekta za građevinsku dozvolu;

2) dokaz o sticanju, odnosno gubitku odgovarajućeg prava na zemljištu ili objektu u smislu Zakona, osim ako je to pravo upisano u javnoj knjizi ili je uspostavljeno zakonom, odnosno ako je Zakonom propisano da se taj dokaz ne dostavlja, ako se izmena traži zbog promene investitora;

3) ugovor između investitora i finansijera, ako se izmena traži zbog unosa finansijera u to rešenje, odnosno saglasnost finansijera za njegovo brisanje iz rešenja o građevinskoj dozvoli, ako se izmena traži zbog brisanja finansijera iz tog rešenja;

4) izjašnjenje investitora o načinu plaćanja doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta, ako se izmena traži zbog promene načina plaćanja doprinosa.

Potrebno je prvo pribaviti lokacijske uslove, a zatim rešenje o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona, osim u slučajevim iz čl.2.st.2. Uredbe o lokacijskim uslovima (kada nije potrebno pribaviti prethodno lokacijske uslove, već se odmah pribavlja samo rešenje odobrenju izvođenja radova).

Podnošenje zahteva za izdavanje lokacijskih uslova vrši se u skladu sa čl.6. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u sekciji Propisi. Uz zahtev za izdavanje lokacijskih uslova se prilaže idejno rešenje.

Podnošenje zahteva za izdavanje rešenja o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona vrši se u skladu sa čl.28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Uz zahtev za izdavanje rešenja o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. se prilaže idejni projekat.

U skladu sa čl.2.st.2.Uredbe o lokacijskim uslovima, lokacijski uslovi se ne izdaju za izvođenje radova na investicionom održavanju objekta i uklanjanju prepreka za osobe sa invaliditetom, radove kojima se ne menja spoljni izgled, ne povećava broj funkcionalnih jedinica i kapacitet instalacija, adaptaciju, sanaciju, građenje zidanih ograda, kao i u svim ostalim slučajevima izvođenja radova kojima se ne vrši priključenje na komunalnu infrastrukturu odnosno ne menjaju kapaciteti i funkcionalnost postojećih priključaka na infrastrukturnu mrežu, osim u slučajevima za koje je Zakonom, odnosno planskim dokumentom propisana obaveza pribavljanja uslova.

Izrada grafičke dokumentacije u idejnom rešenju propisana je čl.40, dok je grafička dokumentacija u idjenom projektu regulisana čl.47. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata.

U skladu sa čl.40.st.4. Pravilniku o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata, grafički prilozi idejnog rešenja se izrađuju na geodetskoj podlozi, za koju nije neophodno pribavljati overu, a ta podloga sadrži topografski prikaz terena, sa minimumom podataka neophodnih za utvrđivanje lokacijskih uslova i ucrtanim granicama parcela.

U skladu sa čl.47.st.4. ovog pravilnika, geodetsku podlogu idejnog projekta čini topografski snimak predmetne lokacije integrisan sa katastarskim planom i izvodom iz katastra

vodova, izrađen od strane registrovane geodetske organizacije sa odgovarajućom licencom.

Takođe, podsećamo Vas da u postupku izdavanja lokacijskih uslova nadležni organ po službenoj dužnosti pribavlja od organa nadležnog za poslove državnog premera i katastra kopiju plana za katastarsku parcelu, odnosno katastarske parcele navedene u zahtevu, odnosno deo katastarske parcele i izvod iz katastra vodova (osim za izvođenje nadziđivanja postojećeg objekta), shodno čl.9. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Pravilnike, kao i druga Zakonska i podzakonska akta možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u sekciji Propisi.

1. Shodno čl.57.st.7. Zakona o planiranju i izgradnji, lokacijski uslovi važe 12 meseci od dana izdavanja ili do isteka važenja građevinske dozvole izdate u skladu sa tim uslovima, za katastarsku parcelu za koju je podnet zahtev.

Prema tome, ukoliko je građevinska dozvola važeća, važeći su i lokacijski uslovi na osnovu kojih je izdata ta građevinska dozvola.

2. Članom 57. stav 4. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da, ukoliko je planskim dokumentom predviđena izrada urbanističkog projekta, ili je urbanistički projekat izrađen po zahtevu investitora, lokacijski uslovi se izdaju na osnovu tog planskog dokumenta i urbanističkog projekta. Shodno citiranoj odredbi Zakona o planiranju i izgradnji, u slučaju izmene urbanističkog projekta neophodno je pribaviti nove lokacijske uslove koji će biti u skladu sa važećim planskim dokumentom i izmenjenim urbanističkim projektom.

Reč je o horizontalnoj projekciji čitave površine krova sa strehom, a ne samo nosećih stubova.

Zakonom o planiranju i izgradnji nije propisano koliko je moguće izbaciti strehu u odnosu na noseće stubove.

Uslovi za izradu tehničke dokumentacije za izgradnju objekata, za koje građevinsku dozvolu izdaje ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine propisani su članom 126. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji. Kada je reč o ovlašćenjima revizione komisije, ona su definisana članom 132. stav 1. Zakona i ne obuhvataju ispitivanje uslova za potpisivanje projekata inženjerima. Shodno tome, reviziona komisija bi imala ovlašćenje samo da utvrdi da li projektant – privredno društvo, odnosno drugo pravno lice poseduje odgovarajuću licencu Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, kao i da li je tehnička dokumentacija potpisana i overena na propisani način.

U Vašem pitanju nije navedeno o kojoj vrsti tehničke dokumentacije je reč u konkretnom slučaju. Ukoliko se radi o projektu za građevinsku dozvolu, njega za objekte kategorije "B" čine projekat arhitekture i projekat konstrukcije objekta, kao i tehnički opisi svih instalacija, saglasno članu 52. tačka 3) Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata.

Uslovi za izradu tehničke dokumentacije za izgradnju objekata, za koje građevinsku dozvolu izdaje ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine propisani su članom 126. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji. Kada je reč o ovlašćenjima revizione komisije, ona su definisana članom 132. stav 1. Zakona i ne obuhvataju ispitivanje uslova za potpisivanje projekata inženjerima. Shodno tome, reviziona komisija bi imala ovlašćenje samo da utvrdi da li projektant – privredno društvo, odnosno drugo pravno lice poseduje odgovarajuću licencu Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, kao i da li je tehnička dokumentacija potpisana i overena na propisani način.

U Vašem pitanju nije navedeno o kojoj vrsti tehničke dokumentacije je reč u konkretnom slučaju. Ukoliko se radi o projektu za građevinsku dozvolu, njega za objekte kategorije "B" čine projekat arhitekture i projekat konstrukcije objekta, kao i tehnički opisi svih instalacija, saglasno članu 52. tačka 3) Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata.

Članom 18. stav 4. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem predviđena je mogućnost da podnosilac zahteva za izdavanje građevinske dozvole, čiji je zahtev odbačen zbog neispunjenosti formalnih uslova, u propisanom roku podnese nov, usaglašen, zahtev i otkloni sve nedostatke. Članom 16. stav 2. tačka 1) Pravilnika propisano je da se uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole, između ostalog, prilaže i izvod iz projekta za građevinsku dozvolu, izrađen u skladu sa pravilnikom kojim se uređuje sadržina tehničke dokumentacije.

Imajući u vidu citirane odredbe Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, mišljenja smo da se nedostatak u vezi sa idejnim projektom može otkloniti jedino tako što će biti dostavljen novi dokument, odnosno izvod iz projekta za građevinsku dozvolu, izrađen u skladu sa pravilnikom kojim se uređuje sadržina tehničke dokumentacije.

Ukoliko je tehnička dokumentacija izrađena u svemu u skladu sa Pravilnikom o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata, ne postoji prepreka da takva dokumentacija bude iskorišćena za podnošenje zahteva za izdavanje upotrebne dozvole (bez obzira na to koji datum je naveden na tehničkoj dokumentaciji).

Ukoliko se odstupanje između izdatih lokacijskih uslova i buduće tehničke dokumentacije odnosi isključivo na razliku u broju postojeće i buduće katastarske parcele, mišljenja smo da nije potrebno pribavljati nove lokacijske uslove, jer se iz dokumentacije može nedvosmisleno „ispratiti“ kretanje katastarske parcele, kao i utvrditi da je nadležni organ uslovio investitora da pre izdavanja građevinske dozvole, odnosno odobrenja na osnovu člana 145. Zakona o planiranju i izgradnji sprovede postupak preparcelacije.

Mišljenja smo da bi glavni projekat odgovarao projektu za građevinsku dozvolu.

Glavni projekat izrađen do dana stupanja na snagu ovog pravilnika, u skladu sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji ("Službeni glasnik RS", br. 72/09, 81/09 - ispravka, 64/10 - US, 24/11, 121/12, 42/13 - US, 50/13, 98/13 - US), može se koristiti kao:

1) projekat za građevinsku dozvolu, uz obaveznu izradu glavne sveske projekta za građevinsku dozvolu iz člana 50. ovog pravilnika i izvoda iz projekta za građevinsku dozvolu iz člana 33. ovog pravilnika, u postupku pribavljanja građevinske dozvole, ako se taj zahtev podnese nadležnom organu najkasnije do 30. juna 2017. godine;

2) idejni projekat za objekte iz čl. 145. i 147. Zakona, uz obaveznu izradu glavne sveske idejnog projekta, u skladu sa članom 42. Ovog pravilnika, u postupku pribavljanja rešenja po članu 145. Zakona, odnosno privremene građevinske dozvole, ako se taj zahtev podnese nadležnom organu najkasnije do 30. juna 2017. godine;

3) projekat za izvođenje, uz obaveznu izradu glavne sveske projekta za izvođenje, u skladu sa članom 61. ovog pravilnika, za potrebe izgradnje objekta, odnosno izvođenja radova, ako se prijava radova nadležnom organu izvrši najkasnije do 30. juna 2017. godine;

4) projekat izvedenog objekta, uz obaveznu izradu glavne sveske projekta izvedenog objekta, u skladu sa čl. 61. i 71. ovog pravilnika, u postupku pribavljanja upotrebne dozvole, ako se prijava radova nadležnom organu izvrši najkasnije do 30. juna 2017. godine, uz shodnu primenu čl. 70- 74. ovog pravilnika.

Glavna sveska, koja se izrađuje u slučajevima iz stava 1. ovog člana, ne mora biti overena potpisom i licencnim pečatom od strane svih

odgovornih projektanata, već se u njoj obavezno navode samo podaci o odgovornim projektantima, propisani u Prilogu 1 ovog pravilnika.

Shodno čl.70. st.1. ovog pravilnika, u slučaju da prilikom građenja objekta, odnosno izvođenja radova, nije došlo do odstupanja od projekta za izvođenje, ne izrađuje se glavna sveska projekta izvedenog objekta, već se glavnoj svesci projekta za izvođenje prilaže izjava investitora, vršioca stručnog nadzora i izvođača radova, kojom se potvrđuje da je izvedeno stanje jednako projektovanom stanju.

Shodno čl.70.st.2. ovog pravilnika, u slučaju da je prilikom građenja objekta, odnosno izvođenja radova, došlo do odstupanja od projekta za izvođenje, koje nisu u suprotnosti sa lokacijskim uslovima i građevinskom dozvolom, izrađuje se glavna sveska projekta izvedenog objekta koja, osim sadržaja iz člana 61. ovog pravilnika, sadrži i detaljni opis svih nastalih izmena tokom građenja objekta.

Shodno Prilogu 12 Pravilnika o sadržini,načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata (ovde), tehnička dokumentacija izrađena i potpisana pre 1. januara 2015. godine prilaže se u .pdf formatu elektronski potpisano od strane podnosioca zahteva, dok se umesto elektronskih dokumenata formata .dvg ili .dvf (.dvfh) dostavlja originalna tehnička dokumentacija u papirnoj formi.

Prema tome, ukoliko u konkrentom slučaju nije došlo do odstupanja od projekta za izvođenje, ne izrađuje se glavna sveska projekta izvedenog objekta, već se glavnoj svesci projekta za izvođenje prilaže izjava investitora, vršioca stručnog nadzora i izvođača radova, kojom se potvrđuje da je izvedeno stanje jednako projektovanom stanju.

Pored toga, ukoliko je u konkrentom slučaju reč o glavnom projektu izrađenom i potpisanom pre 1. januara 2015. godine, ovaj dokument se prilaže u .pdf formatu elektronski potpisano od strane podnosioca zahteva, dok se umesto elektronskih dokumenata formata .dvg ili .dvf (.dvfh) dostavlja originalna tehnička dokumentacija u papirnoj formi.

Dokumentacija koje se prilaže uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole propisana je čl.42. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Shodno čl.42.st.2.tač.1) Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole prilaže se projekat za izvođenje sa potvrdom i overom investitora, lica koje vrši stručni nadzor i izvođača radova da je izvedeno stanje jednako projektovanom, ako u toku građenja nije odstupljeno od projekta za izvođenje ili projekat izvedenog objekta, izrađen u skladu sa pravilnikom kojim se uređuje sadržina tehničke dokumentacije.

Ako je u toku građenja odstupljeno od projekta za izvođenje, koje koje nisu u suprotnosti sa lokacijskim uslovima i građevinskom dozvolom, uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole prilaže se projekat izvedenog objekta. Sadržina projekta izvedenog objekta propisana je čl. 70-74. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata (ovde).

Shodno čl.70.st.2. ovog pravilnika, u slučaju da je prilikom građenja objekta, odnosno izvođenja radova, došlo do odstupanja od projekta za izvođenje, koje nisu u suprotnosti sa lokacijskim uslovima i građevinskom dozvolom, izrađuje se glavna sveska projekta izvedenog objekta koja, osim sadržaja iz člana 61. ovog pravilnika, sadrži i detaljni opis svih nastalih izmena tokom građenja objekta. U tom slučaju nije potrebno priložiti izjavu investitora, vršioca stručnog nadzora i izvođača radova, kojom se potvrđuje da je izvedeno stanje jednako projektovanom stanju.

Projekat izvedenog objekta (PIO)

6.1. Glavna sveska projekta izvedenog objekta

Član 70.

U slučaju da prilikom građenja objekta, odnosno izvođenja radova, nije došlo do odstupanja od projekta za izvođenje, ne izrađuje se glavna sveska projekta izvedenog objekta, već se glavnoj svesci projekta za izvođenje prilaže izjava investitora, vršioca stručnog nadzora i izvođača radova, kojom se potvrđuje da je izvedeno stanje jednako projektovanom stanju.

U slučaju da je prilikom građenja objekta, odnosno izvođenja radova, došlo do odstupanja od projekta za izvođenje, koje nisu u suprotnosti sa lokacijskim uslovima i građevinskom dozvolom, izrađuje se glavna sveska projekta izvedenog objekta koja, osim sadržaja iz člana 61. ovog pravilnika, sadrži i detaljni opis svih nastalih izmena tokom građenja objekta.

Član 71.

Glavnoj svesci izvedenog objekta se obavezno prilaže i:

- obrazloženje usklađenosti izvedenog objekta sa izdatom građevinskom dozvolom;

- opis eventualnih odstupanja izvedenog objekta u odnosu na projekat za građevinsku dozvolu, koji sadrži i navode listova pojedinih delova projekta gde su te izmene vidljive, ukoliko ova odstupanja ne predstavljaju izmene u smislu člana 142. stav 2. Zakona koje iziskuju izmenu građevinske dozvole.

6.2. Sadržina projekta izvedenog objekta

Član 72.

U slučaju da prilikom građenja objekta, odnosno izvođenja radova nije došlo do odstupanja od projekta za izvođenje, investitor, vršilac stručnog nadzora i izvođač radova overavaju, pečatom i potpisom odgovornog lica, naslovne strane delova projekta za izvođenje, čime se potvrđuje da je izvedeno stanje jednako projektovanom stanju a projekat za izvođenje se smatra projektom izvedenog objekta.

U slučaju da je prilikom građenja objekta, odnosno izvođenja radova, došlo do odstupanja od projekta za izvođenje, koje nisu u suprotnosti sa lokacijskim uslovima i građevinskom dozvolom, projekti, odnosno delovi projekta izvedenog objekta se izrađuje kao novi, ili kao dopunjeni projekat za izvođenje, sa izmenama ili dopunama do kojih je došlo tokom gradnje.

Iz projekata izvedenog objekta se moraju jasno videti sva eventualna odstupanja izvedenih radova od projekta za izvođenje.

Član 73.

Grafička dokumentacija projekta izvedenog objekta se izrađuje kao nova, ili kao dopunjeni projekat za izvođenje, sa izmenama i dopunama do kojih je došlo tokom gradnje.

Ako se izmene unose u grafičku dokumentaciju projekta za izvođenje, iznad oznake "PZI" dodaje se oznaka "PIO", u svim crtežima.

Član 74.

Za objekte kategorije "A", za koje izrada projekta za izvođenje nije obavezna, umesto projekta izvedenog objekta može se priložiti i geodetski snimak izvedenog objekta na parceli, na overenoj katastarsko-topografskoj podlozi.

Na osnovu podataka navedenih u pitanju, mišljenja smo da razlog nije utemeljen imajući u vidu odredbe čl.17. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata (ovde):

Shodno čl.17.st.2. ovog pravilnika, projektom za građevinsku dozvolu vrši se razrada planirane koncepcije objekta utvrđene idejnim rešenjem na osnovu kog su pribavljeni lokacijski uslovi, a njegova usklađenost sa tim idejnim rešenjem obavezna je samo u pogledu bitnih elemenata na osnovu kojih su ti lokacijski uslovi, odnosno uslovi za projektovanje i priključenje utvrđeni (u zavisnosti od vrste objekta, odnosno radova npr: namena, BRGP, gabarit, horizontalna i vertikalna regulacija, položaj na parceli, pristup parceli, broj funkcionalnih jedinica, kapaciteti i način priključenja na komunalnu i drugu infrastrukturu i sl.).

Ali zatim, stav 3. istog člana ovog pravilnika propisuje da projekat za građevinsku dozvolu može odstupiti od idejnog rešenja i u pogledu bitnih elemenata koji prikazuju ili navode podatke neophodne za utvrđivanje lokacijskih uslova, ako se izmene vrše prilikom razrade tehničke dokumentacije, kao i radi usklađivanja tog projekta sa uslovima za projektovanje i priključenje, s tim što ta odstupanja ne mogu biti u suprotnosti sa planskim dokumentom, kao ni ostalim uslovima za projektovanje i priključenje izdatim za taj objekat.

Upis objekta u evidenciju katastra nepokretnosti vrši se na osnovu tehničke dokumentacije po kojoj je izdata upotrebna dozvola za predmetni objekat.
Ukoliko postoji odstupanje između tehničke dokumentacije po kojoj je izdata građevinska dozvola i stanja u katastru nepokretnosti, zainteresovano lice može da pokrene postupak otklanjanja nesaglasnosti, u skladu sa odredbama Zakona o državnom premeru i katastru.
Ukoliko postoji odstupanje između obaveza koje je izvođač radova preuzeo zaključenim ugovorom o građenju i stvarnog stanja nakon završetka izvođenja radova, lice koje ima pravni interes može zahtevati ispunjenje ugovorne obaveze od izvođača radova.

Ukoliko prilikom izgradnje objekta nije došlo do ugradnje I predviđene opreme, u tom slučaju ste bili u obavezi da prilikom primporedaje završenog objekta prigovorite na zapisnik o primopredaji završenog objekta te ukoliko bi se izvođač radova oglušio o vaše primedbe imali biste pravo da se obratite sudu tužbom za činidbu ili tužbom za naknadu štete.

Ukoliko se ovim pravom niste koristili u vreme primopredaje završenog objekta odluka suda po  sada eventualno podnetoj vašoj tužbi, ukoliko se izvođač radova pozove na činjneicu da ste objekat primili bez primedbi, vrlo je verovatno da će biti negativna po vas. 

Mišljenja smo da je u konkrentom slučaju potrebno kroz Ostale postupke u CIS-u podneti navedeni zahtev.

Mišljenja smo da bi bilo dobro nadležnom organu kome se podnosi zahtev napomenuti kroz zahtev da je reč o produžetku postojeće privremene građevinske dozvole (npr. priložiti dokument u .pdf formatu, elektronski potpisan, u kome će se obrazložiti priroda zahteva).

Shodno čl.147.st.8. Zakona o planiranju i izgradnji, na zahtev investitora, rešenje o privremenoj građevinskoj dozvoli može se jednom produžiti za još tri godine. Istekom naknadnog roka, primenjuju se odredbe ovog člana o uklanjanju privremenog objekta.

Sadržina projekta izvedenog objekta regulisana je čl.70-74. Pravilnika o Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata, koji možete pronaći ovde.  

Glavna sveska projekta za izvođenje

Član 61.

Glavna sveska projekta za izvođenje osim osnovnog sadržaja iz Priloga 1 ovog pravilnika sadrži i:

1) odluku o određivanju glavnog projektanta potpisanu od strane investitora, iz Priloga 8 ovog pravilnika;

2) izjavu glavnog projektanta kojom se potvrđuje međusobna usaglašenost delova projekta za izvođenje, iz Priloga 3 ovog pravilnika;

3) situacioni plan sa elementima za obeležavanje objekta u odgovarajućoj razmeri.

Ukoliko se projekat za izvođenje izrađuje u fazama, svaka faza potvrđuje se izjavom iz stava 1. tačka 2) ovog člana.

Projekat izvedenog objekta (PIO)

6.1. Glavna sveska projekta izvedenog objekta

Član 70.

U slučaju da prilikom građenja objekta, odnosno izvođenja radova, nije došlo do odstupanja od projekta za izvođenje, ne izrađuje se glavna sveska projekta izvedenog objekta, već se glavnoj svesci projekta za izvođenje prilaže izjava investitora, vršioca stručnog nadzora i izvođača radova, kojom se potvrđuje da je izvedeno stanje jednako projektovanom stanju.

U slučaju da je prilikom građenja objekta, odnosno izvođenja radova, došlo do odstupanja od projekta za izvođenje, koje nisu u suprotnosti sa lokacijskim uslovima i građevinskom dozvolom, izrađuje se glavna sveska projekta izvedenog objekta koja, osim sadržaja iz člana 61. ovog pravilnika, sadrži i detaljni opis svih nastalih izmena tokom građenja objekta.

Član 71.

Glavnoj svesci izvedenog objekta se obavezno prilaže i:

- obrazloženje usklađenosti izvedenog objekta sa izdatom građevinskom dozvolom;

- opis eventualnih odstupanja izvedenog objekta u odnosu na projekat za građevinsku dozvolu, koji sadrži i navode listova pojedinih delova projekta gde su te izmene vidljive, ukoliko ova odstupanja ne predstavljaju izmene u smislu člana 142. stav 2. Zakona koje iziskuju izmenu građevinske dozvole.

6.2. Sadržina projekta izvedenog objekta

Član 72.

U slučaju da prilikom građenja objekta, odnosno izvođenja radova nije došlo do odstupanja od projekta za izvođenje, investitor, vršilac stručnog nadzora i izvođač radova overavaju, pečatom i potpisom odgovornog lica, naslovne strane delova projekta za izvođenje, čime se potvrđuje da je izvedeno stanje jednako projektovanom stanju a projekat za izvođenje se smatra projektom izvedenog objekta.

U slučaju da je prilikom građenja objekta, odnosno izvođenja radova, došlo do odstupanja od projekta za izvođenje, koje nisu u suprotnosti sa lokacijskim uslovima i građevinskom dozvolom, projekti, odnosno delovi projekta izvedenog objekta se izrađuje kao novi, ili kao dopunjeni projekat za izvođenje, sa izmenama ili dopunama do kojih je došlo tokom gradnje.

Iz projekata izvedenog objekta se moraju jasno videti sva eventualna odstupanja izvedenih radova od projekta za izvođenje.

Član 73.

Grafička dokumentacija projekta izvedenog objekta se izrađuje kao nova, ili kao dopunjeni projekat za izvođenje, sa izmenama i dopunama do kojih je došlo tokom gradnje.

Ako se izmene unose u grafičku dokumentaciju projekta za izvođenje, iznad oznake "PZI" dodaje se oznaka "PIO", u svim crtežima.

Član 74.

Za objekte kategorije "A", za koje izrada projekta za izvođenje nije obavezna, umesto projekta izvedenog objekta može se priložiti i geodetski snimak izvedenog objekta na parceli, na overenoj katastarsko-topografskoj podlozi.

Članom.8đ. Zakona o planiranju i izgradnji propisane su granice ovlašćenja nadležnog organa.  Članom 8đ st.1. ovog zakona propisano je da tokom sprovođenja objedinjene procedure, nadležni organ isključivo vrši proveru ispunjenosti formalnih uslova za izgradnju i ne upušta se u ocenu tehničke dokumentacije, niti ispituje verodostojnost dokumenata koje pribavlja u toj proceduri, već lokacijske uslove, građevinsku i upotrebnu dozvolu izdaje, a prijavu radova potvrđuje, u skladu sa aktima i drugim dokumentima iz člana 8b ovog zakona.

Stavom 5.istog člana zakona regulisano je da u slučaju štete nastale kao posledica primene tehničke dokumentacije, na osnovu koje je izdata građevinska dozvola ili rešenje iz člana 145. ovog zakona, za koju se naknadno utvrdi da nije u skladu sa propisima i pravilima struke, za štetu solidarno odgovaraju projektant koji je izradio i potpisao tehničku dokumentaciju, vršilac tehničke kontrole i investitor.

Granice ovlašćenja nadležnog organa

Član 8đ

Tokom sprovođenja objedinjene procedure, nadležni organ isključivo vrši proveru ispunjenosti formalnih uslova za izgradnju i ne upušta se u ocenu tehničke dokumentacije, niti ispituje verodostojnost dokumenata koje pribavlja u toj proceduri, već lokacijske uslove, građevinsku i upotrebnu dozvolu izdaje, a prijavu radova potvrđuje, u skladu sa aktima i drugim dokumentima iz člana 8b ovog zakona.

Nadležni organ u skladu sa stavom 1. ovog člana proverava isključivo ispunjenost sledećih formalnih uslova:

1) nadležnost za postupanje po zahtevu, odnosno prijavi;

2) da li je podnosilac zahteva, odnosno prijave lice koje, u skladu sa ovim zakonom, može biti podnosilac zahteva odnosno prijave;

3) da li zahtev, odnosno prijava sadrži sve propisane podatke;

4) da li je uz zahtev, odnosno prijavu priložena sva dokumentacija propisana ovim zakonom i podzakonskim aktima donetim na osnovu ovog zakona;

5) da li je uz zahtevpriložen dokaz o uplati propisane naknade, odnosno takse;

6) da li su podaci navedeni u izvodu iz projekta, koji je sastavni deo zahteva za izdavanje građevinske dozvole, u skladu sa izdatim lokacijskim uslovima.

Po zahtevu za izdavanje, odnosno izmenu građevinske dozvole i upotrebne dozvole, odnosno rešenja iz člana 145. ovog zakona nadležni organ u rokovima iz člana 8d stav 1. ovog zakona donosi rešenje, osim ako nisu ispunjeni formalni uslovi za dalje postupanje po zahtevu, kada taj zahtevodbacuje zaključkom.

Ako podnosilac zahteva otkloni utvrđene nedostatke i podnese usaglašeni zahtev u roku od deset dana od dana prijema zaključka iz stava 3. ovog člana, a najkasnije 30 dana od dana objavljivanja zaključka na internet strani nadležnog organa, ne dostavlja dokumentaciju podnetu uz zahtev koji je odbačen od strane nadležnog organa, niti ponovo plaća administrativnu taksu.

U slučaju štete nastale kao posledica primene tehničke dokumentacije, na osnovu koje je izdata građevinska dozvola ili rešenje iz člana 145. ovog zakona, za koju se naknadno utvrdi da nije u skladu sa propisima i pravilima struke, za štetu solidarno odgovaraju projektant koji je izradio i potpisao tehničku dokumentaciju, vršilac tehničke kontrole i investitor.

Ministar nadležan za poslove građevinarstva bliže utvrđuje sadržaj izvoda iz projekta aktom kojim se uređuje sprovođenje objedinjene procedure.

Mišljenja smo da se u tom slučaju prikazuje elementarna šema instalacija, sa mestom priključenja, koju izrađuje odgovorni projektant projekta arhitekture.

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture je u aprilu 2016. godine donelo Uputstvo o formatima elektronskih dokumenata i njihovom dostavljanju u CEOP-u. Cilj donošenja Uputstva je pojašnjenje načina kreiranja dokumentacije koja se dostavlja u objedinjenoj proceduri, propisanoj Zakonom o planiranju i izgradnji.

U Prilogu 1 Uputstva, koje čini njegov sastavni deo, učinjen je sumarni pregled formata elektronskih dokumenata i lica koja obavezno vrše elektronsko potpisivanje. Precizirano je da elaborate i studije koji se prilažu uz tehničku dokumentaciju obavezno elektronski potpisuju odgovorno lice izrađivača elaborata ili studije i ovlašćeno lice koje je izradilo elaborat ili studiju.

Shodno tome, svako ovlašćeno lice koje je učestvovalo u izradi elaborata ili studije digitalno potpisuje onaj deo elaborata koji je izradilo, a ceo elaborat digitalno poptisuje i odgovorno lice izrađivača elaborata.

1.Ukoliko je u konkretnom slučaju reč o objektu iz čl.133. Zakona o planiranju i izgradnji, u tom slučaju se pre izdavanja građevinske dozvole izrađuje idejni projekat, koji podleže stručnoj kontroli od strane revizione komisije, nevezano od toga da li se izgradnja finansira sredstvima iz budžeta (u slučaju da se finansira sredstvima iz budžeta idejni projekat koji se svakako izrađuje postaje deo studije  opravdanosti).

Shodno čl.78. st.1. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata (ovde), tehnička kontrola projekta za građevinsku dozvolu za građenje objekata iz člana 133. stav 2. Zakona, obuhvata i proveru da li je postupljeno po zahtevima komisije koja je izvršila stručnu kontrolu generalnog i idejnog projekta (reviziona komisija).

Ako je reviziona komisija, čiji se izveštaj o izvršenoj stručnoj kontroli idejnog projekta prilaže uz projekat za građevinsku dozvolu, ukazala na određene nedostatke u idejnom projektu i utvrdila zahteve po kojima je projektant obavezan da postupi u projektu za građevinsku dozvolu, vršilac tehničke kontrole u svom izveštaju, koji dostavlja investitoru, posebno konstatuje da li je postupljeno po zahtevima komisije, u skladu sa čl.78.st.2. ovog pravilnika.

2. Idejni projekat za objekte iz čl.133. Zakona o planiranju i izgradnji, koji podleže stručnoj kontroli od strane revizione komisije, ne dostavlja se kroz postupak objedinjene procedure, odnsono kroz Centralni informacioni sistem.

Za informacije o dostavljanju idejnog projekta za potrebe stručne kontrole od strane revizione komisije potrebno je da se obratite Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Postupak stručne kontrole regulisan je odredbama člana 132. Zakona o planiranju i izgradnji.

Pravilnikom o utvrđivanju visine troškova stručne kontrole tehničke dokumentacije utvrđuje se visina troškova stručne kontrole (revizije) tehničke dokumentacije.

Troškovi stručne kontrole obuhvataju:

1) troškove rada članova revizione komisije;

2) troškove rada članova revizione komisije koji su izvestioci stručne kontrole projekata

Članom 118. Zakona o planiranju i izgradnji regulisan je idejni projekat:

1.5. Idejni projekat

Član 118.

Idejni projekat se izrađuje za potrebe izgradnje objekata i izvođenja radova iz člana 145. ovog zakona, kao i za objekte iz člana 133. ovog zakona, kada podleže stručnoj kontroli od strane revizione komisije.

1.3. Idejni projekat (IDP)

Član 16.

Idejni projekat je skup međusobno usaglašenih projekata kojima se određuju: namena, položaj, oblik, kapacitet, tehničko-tehnološke i funkcionalne karakteristike i izgled objekta i okvirno dokazuje ispunjenost osnovnih zahteva za objekat.

Za objekte za koje su izdati lokacijski uslovi, idejnim projektom vrši se razrada planirane koncepcije objekta utvrđene idejnim rešenjem na osnovu kog su pribavljeni lokacijski uslovi, a njegova usklađenost sa tim idejnim rešenjem obavezna je samo u pogledu bitnih elemenata na osnovu kojih su ti lokacijski uslovi, odnosno uslovi za projektovanje i priključenje utvrđeni (u zavisnosti od vrste objekta, odnosno radova npr: namena, BRGP, gabarit, horizontalna i vertikalna regulacija, položaj na parceli, pristup parceli, broj funkcionalnih jedinica, kapaciteti i način priključenja na komunalnu i drugu infrastrukturu i sl.).

Idejni projekat može odstupiti od idejnog rešenja i u pogledu bitnih elemenata koji prikazuju ili navode podatke neophodne za utvrđivanje lokacijskih uslova, ako se izmene vrše prilikom razrade tehničke dokumentacije, kao i radi usklađivanja tog projekta sa uslovima za projektovanje i priključenje, s tim što ta odstupanja ne mogu biti u suprotnosti sa planskim dokumentom, kao ni sa ostalim uslovima za projektovanje i priključenje izdatim za taj objekat.

Za objekte iz člana 133. stav 2. Zakona, idejnim projektom vrši se razrada koncepcije objekta utvrđene generalnim projektom, odnosno lokacijskim uslovima.

Za linijske infrastrukturne objekte, pored prethodno navedenog, idejnim projektom se vrši izbor optimalne trase pri konkretnim uslovima i ograničenjima, sa svim pratećim objektima.

Idejni projekat se izrađuje za potrebe izrade studije opravdanosti iz člana 114. Zakona i podleže reviziji (stručnoj kontroli) projekta, kao i za potrebe pribavljanja rešenja o odobrenju za izvođenje radova iz člana 145. Zakona.

Adaptacija se vrši na osnovu rešenja o odobrenju izvođenja radova iz čl.145.Zakona, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole. 

Podnošenje zahteva za izdavanje rešenja o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona vrši se u skladu sa čl.28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde

Uz zahtev za izdavanje rešenja o odobrenju izvođenja radova dostavlja se idejni projekat, koji u slučaju adaptacije sadrži sadrži i arhivski projekat, ili snimak postojećeg stanja ukoliko arhivski projekat ne postoji, shodno čl.26.st.8. Pravilniku o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata, koji možete pronaći ovde.

U skladu sa definicijom iz čl.2. tač.34) Zakona o planiranju i izgradnji,  adaptacija jeste izvođenje građevinskih i drugih radova na postojećem objektu, kojima se: vrši promena organizacije prostora u objektu, vrši zamena uređaja, postrojenja, opreme i instalacija istog kapaciteta, a kojima se ne utiče na stabilnost i sigurnost objekta, ne menjaju konstruktivni elementi, ne menja spoljni izgled i ne utiče na bezbednost susednih objekata, saobraćaja, zaštite od požara i životne sredine.

Adaptacija se vrši na osnovu rešenja o odobrenju izvođenja radova iz čl.145.Zakona, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole. 

Podnošenje zahteva za izdavanje rešenja o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona vrši se u skladu sa čl.28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde

Uz zahtev za izdavanje rešenja o odobrenju izvođenja radova dostavlja se idejni projekat, koji u slučaju adaptacije sadrži sadrži i arhivski projekat, ili snimak postojećeg stanja ukoliko arhivski projekat ne postoji, shodno čl.26.st.8. Pravilniku o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata, koji možete pronaći ovde.

U skladu sa definicijom iz čl.2. tač.34) Zakona o planiranju i izgradnji,  adaptacija jeste izvođenje građevinskih i drugih radova na postojećem objektu, kojima se: vrši promena organizacije prostora u objektu, vrši zamena uređaja, postrojenja, opreme i instalacija istog kapaciteta, a kojima se ne utiče na stabilnost i sigurnost objekta, ne menjaju konstruktivni elementi, ne menja spoljni izgled i ne utiče na bezbednost susednih objekata, saobraćaja, zaštite od požara i životne sredine.

Pravilnikom o objektima na koje se ne primenjuju pojedine odredbe Zakona o planiranju I izgradnji (Sl. Glasnik RS br. 22/2015) nije predviđeno za objekte “A” kategorije da nije potrebna izrada elaborata energetske efikasnosti.

Pravilnikom o energetskoj efikasnosti (Sl. Glasnik RS br. 61/2011) – clan 4. st. 1 tač. 1, utvrđeno je da se energetska svojstva zgrade utvrđuju i za stambene zgrade sa jednim stanom  te kako te zgrade po Pravilniku o klasifikaciji objekata (Sl. Glasnik RS br. 22/2015) spadaju u klasifikaciju 111 a objekat na koji se odnosi pitanje ima klasifikacioni broj 111011 kategorija “A” I kako se radi o izgradnji novog objekta koji treba da ima I odgovarajuća energetska svojstva I da ispunjava propisane energetske zahteve, smatramo da je potrebno da uz PGD dostavite I Elaborat energetske efikasnosti.

Elaborat o geotehničkim istraživanjima izrađuje se uvek kada se radi o zemljištu za koje je neophodno prethodno izvesti određena geotehnička snimanja ili kada se radi o takvoj vrsti objektu za čije izvođenje je po mišljenju projektanta potrebno izvesti geotehnička snimanja I istraživanja.  Odgovornost u slučaju nesprovođenja odgovarajućih geotehničkih istraživanja I nepreduzimanja odgovarajućih mera u toku izgradnje objekta je na strani projektanta.

Nakon stupanja na snagu Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata, Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture donelo je Uputstvo o formatima elektronskih dokumenata i njihovo dostavljanje u CEOP-u. Cilj Uputstva je pojašnjenje načina kreiranja dokumentacije koja se dostavlja u objedinjenoj proceduri, propisanoj Zakonom o planiranju i izgradnji.
Na strani 10. Uputstva navedeno je da elektronsko potpisivanje dela projekta obavezno vrše:
- odgovorno lice projektanta predmetnog dela projekta;
- odgovorni projektant predmetnog dela projekta;
- vršilac tehničke kontrole predmetnog dela projekta (samo u slučaju kada je propisana tehnička kontrola projekta za građevinsku dozvolu).
Shodno citiranim odredbama Uputstva, svaki deo projekta potpisuju odgovorni projektant i odgovorno lice projektanta tog dela projekta, dok nema osnova da se zahteva elektronsko potpisivanje tog dela projekta od strane nekog trećeg lica.

U skladu sa čl.126. st.1. Zakona o planiranju i izgradnji, tehničku dokumentaciju za izgradnju objekata može da izrađuje privredno društvo, odnosno drugo pravno lice, odnosno preduzetnik koji su upisani u registar privrednih subjekata.

Ukoliko je u konkretnom slučaju reč o objektu iz čl.133. Zakona za koji građevinsku dozvolu izdaje ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine, može da izrađuje privredno društvo, odnosno drugo pravno lice koje je upisano u odgovarajući registar za izradu tehničke dokumentacije za tu vrstu objekata i koje ima zaposlena lica sa licencom za odgovornog projektanta i koja imaju odgovarajuće stručne rezultate u izradi tehničke dokumentacije za tu vrstu i namenu objekta, u skladu sa čl.126.st.2.ovog zakona.

Prema tome, idejno rešenje ne može da izrađuje fizičko lice (projektant),  već isključivo privredno društvo, odnosno drugo pravno lice, odnosno preduzetnik koji su upisani u registar privrednih subjekata.

Overa tehničke dokumentacije propisana je detaljnije Pravilnikom o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata (ovde) i Prilogom12 ovog pravilnika (ovde)

Članom 3. stav 3. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisano je da se, izuzetno od opšteg pravila, tehnička dokumentacija u objedinjenoj proceduri dostavlja u dwf ili dwg formatu, potpisanom kvalifikovanim elektronskim potpisom, u skladu sa propisom koji uređuje sadržinu, način i postupak izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata, a ako taj format nije potpisan, ta dokumentacija se dostavlja i u pdf formatu, potpisanom kvalifikovanim elektronskim potpisom.
Pozivni centar ne raspolaže informacijom o razlozima zbog kojih su usvojena pojedina rešenja u Zakonu o planiranju i izgradnji, odnosno podzakonskim aktima donetim na osnovu tog Zakona.

Članom 42. stav 5. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisano je da investitor može podneti zahtev za izdavanje upotrebne dozvole i za radove izvedene u skladu sa rešenjem iz člana 145. Zakona, kao i u skladu sa rešenjem o privremenoj građevinskoj dozvoli.
Dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole propisana je članom 158. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 42. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, i to:
1) projekat za izvođenje sa potvrdom i overom investitora, lica koje vrši stručni nadzor i izvođača radova da je izvedeno stanje jednako projektovanom, ako u toku građenja nije odstupljeno od projekta za izvođenje ili projekat izvedenog objekta, izrađen u skladu sa pravilnikom kojim se uređuje sadržina tehničke dokumentacije;
2) izveštaj komisije za tehnički pregled, kojim se utvrđuje da je objekat podoban za upotrebu, sa predlogom za izdavanje upotrebne dozvole;
3) dokaz o uplati administrativne takse za podnošenje zahteva i donošenje rešenja kojim se dozvoljava upotreba radova, kao i dokaz o uplati naknade za Centralnu evidenciju, uključujući i naknade za podnetu prijavu završetka temelja i završetka objekta u konstruktivnom smislu, ako su te prijave podnošene za objekat za koji se traži upotrebna dozvola;
4) sertifikat o energetskim svojstvima objekta, ako je za objekat propisana obaveza pribavljanja sertifikata o energetskim svojstvima;
5) elaborat geodetskih radova za izvedeni objekat i posebne delove objekta;
6) elaborat geodetskih radova za podzemne instalacije.
Članom 124. stav 3. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da projekat izvedenog objekta jeste projekat za izvođenje sa izmenama nastalim u toku građenja objekta. Članom 42. stav 1. tačka 1) Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem regulisano je da se uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole prilaže projekat za izvođenje sa potvrdom i overom investitora, lica koje vrši stručni nadzor i izvođača radova da je izvedeno stanje jednako projektovanom, ako u toku građenja nije odstupljeno od projekta za izvođenje ili projekat izvedenog objekta, izrađen u skladu sa pravilnikom
kojim se uređuje sadržina tehničke dokumentacije. Shodno citiranim odredbama, ukoliko je u toku građenja objekta došlo do odstupanja u odnosu na projektovano stanje, neophodno je dostaviti projekat izvedenog objekta.
Ukoliko je u toku građenja objekta došlo do odstupanja u odnosu na projektovano stanje, podnosilac zahteva za izdavanje upotrebne dozvole prilaže projekat izvedenog objekta, a nije u obavezi da priloži projekat po kome je dobijena dozvola (jer bi nadležni organ trebalo da ga poseduje u svojoj arhivi).
Odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, kao ni podzakonskim aktima donetim na osnovu Zakona nije propisano kolika su dozvoljena odstupanja u odnosu na projekat po kome je dobijena građevinska dozvole.

Dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole propisana je članom 42. stav 2. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Citiranim članom Pravilnika propisano je da se uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole dostavlja sledeća dokumentacija:
1) projekat za izvođenje sa potvrdom i overom investitora, lica koje vrši stručni nadzor i izvođača radova da je izvedeno stanje jednako projektovanom, ako u toku građenja nije odstupljeno od projekta za izvođenje ili projekat izvedenog objekta, izrađen u skladu sa pravilnikom kojim se uređuje sadržina tehničke dokumentacije;
2) izveštaj komisije za tehnički pregled, kojim se utvrđuje da je objekat podoban za upotrebu, sa predlogom za izdavanje upotrebne dozvole;
3) dokaz o uplati administrativne takse za podnošenje zahteva i donošenje rešenja kojim se dozvoljava upotreba radova, kao i dokaz o uplati naknade za Centralnu evidenciju, uključujući i naknade za podnetu prijavu završetka temelja i završetka objekta u konstruktivnom smislu, ako su te prijave podnošene za objekat za koji se traži upotrebna dozvola;
4) sertifikat o energetskim svojstvima objekta, ako je za objekat propisana obaveza pribavljanja sertifikata o energetskim svojstvima;
5) elaborat geodetskih radova za izvedeni objekat i posebne delove objekta;
6) elaborat geodetskih radova za podzemne instalacije.
Izuzeci u vezi sa objektima kategorije "A" tiču se nepostojanja obaveze dostavljanja projekta za izvođenje (saglasno članu 18. stav 4. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata) i izveštaja o tehničkom pregledu (saglasno članu 5. stav 1. Pravilnika o objektima na koje se ne primenjuju pojedine odredbe Zakona o planiranju i izgradnji).
Kada je reč o sertifikatu o energetskim svojstvima objekta, ukoliko je za objekat propisana obaveza njegovog pribavljanja, neophodno ga je priložiti uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole, bez obzira o kojoj kategoriji objekta je reč (kao što je u Vašem pitanju i konstatovano).

Promena namene objekta i rekonstrukcija objekta vrše se na osnovu rešenja o odobrenju izvođenja radova, odnosno promene namene,  koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole, shodno čl.145.st.1. Zakona o planiranju i izgradnji (ovde). Prema tome ne vrši se izrada projekta za građevinsku dozvolu, već idejnog projekta, shodno čl.145.st.2. Zakona o planiranju i izgradnji.

Članom 49. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata (ovde) propisano je da se u slučaju da su na objektu predviđeni radovi, kojima se utiče na osnovne zahteve za objekat, kao prilog idejnom projektu se izrađuju i odgovarajući elaborati i studije kojima se propisuju mere za ispunjenje tih osnovnih zahteva (npr. u slučaju energetske sanacije - kada je neophodna izrada elaborata energetske efikasnosti, u slučaju rekonstrukcije objekta kojom se utiče na osnovni zahtev "zaštita od požara" - kada je neophodna izrada elaborata zaštite od požara i dr.).

Članom 33. i 34. Zakona o zaštiti od požara propisano je u kojim slučajevima izgradnje, dogradnje  i rekonstrukcije objekata  postoji obaveza pribavljanja saglasnosti u pogledu mera zaštite od požara.

Shodno čl.18.st.4. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i način u vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata propisano je da je izrada projekta za izvođenje obavezna za građenje objekata za koje je pribavljena građevinska dozvola, osim za objekte kategorije "A".  Članom 18.st.6.ovog pravilnika regulisano je da je izrada projekta za izvođenje obavezna i za izvođenje radova na rekonstrukciji objekata, koji se vrše na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova (član 145. Zakona), osim za objekte kategorije "A", kao i u slučajevima za koje je predviđeno pribavljanje saglasnosti na projekat za izvođenje u skladu sa propisima kojima se uređuje zaštita od požara.

Članom 37. st.1. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem (ovde), propisano je da kada je zakonom kojim se uređuje zaštita od požara utvrđena obaveza pribavljanja saglasnosti na tehničku dokumentaciju u pogledu mera zaštite od požara, investitor dostavlja nadležnom organu glavni projekat zaštite od požara, izrađen u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita od požara i projekat za izvođenje, izrađen u skladu sa pravilnikom kojim se uređuje sadržina tehničke dokumentacije, kao i dokaz o uplati administrativne takse za podnošenje zahteva i naknade za Centralnu evidenciju. Članom 37.st.2. ovog pravinika regulisano je da nadležni organ, po prijemu glavnog projekta zaštite od požara i projekta za izvođenje, bez odlaganja, u ime i za račun investitora, podnosi organu nadležnom za poslove zaštite od požara, zahtev za davanje saglasnosti na projekat za izvođenje.

Shodno čl. 31. st.1. Zakona o zaštiti od požara, propisano je da je glavni projekat zaštite od požara  sastavni deo tehničke dokumentacije za izgradnju, dogradnju i rekonstrukciju objekata sa svim pripadajućim instalacijama, opremom i uređajima. Međutim, st.2. istog člana Zakona o zaštiti od požara propisano je da, izuzetno od stava 1. ovog člana, glavni projekat zaštite od požara ne mora biti sastavni deo tehničke dokumentacije ukoliko se osnovni zahtevi zaštite od požara iz člana 30. ovog zakona mogu sagledati kroz tehničku dokumentaciju za izgradnju, dogradnju i rekonstrukciju objekta.

Podnošenje zahteva za izdavanje rešenja kojima se odobrava izvođenje radova, odnosno odobrava promena namene, vrši se u skladu sa čl.28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.  U konkretnom slučaju nije potrebno ishodovati dva rešenja, već se može podneti jedan zahtev za izdavanje rešenja o odobrenju izvođenja radova, odnosno promene namene. Prilikom popunjavanja zahteva za izdavanje rešenja kroz CIS (u koraku u kome se unose podaci o objektu), potrebno je odvojeno uneti podatke o izvođenju radova na rekonstrukciji objekta i posebno podatke o promeni namene.

Za izvođenje radova iz čl.145. Zakona potrebno je prethodno pribaviti lokacijske uslove koji sadrže sve urbanističke, tehničke i druge uslove i podatke potrebne za izradu idejnog projekta, osim u slučajevima iz čl.2.st.2. Uredbe o lokacijskim uslovima (ovde): U skladu sa čl.2.st.2.Uredbe o lokacijskim uslovima, lokacijski uslovi se ne izdaju za izvođenje radova na investicionom održavanju objekta i uklanjanju prepreka za osobe sa invaliditetom, radove kojima se ne menja spoljni izgled, ne povećava broj funkcionalnih jedinica i kapacitet instalacija, adaptaciju, sanaciju, građenje zidanih ograda, kao i u svim ostalim slučajevima izvođenja radova kojima se ne vrši priključenje na komunalnu infrastrukturu odnosno ne menjaju kapaciteti i funkcionalnost postojećih priključaka na infrastrukturnu mrežu, osim u slučajevima za koje je Zakonom, odnosno planskim dokumentom propisana obaveza pribavljanja uslova.  Podnošenje zahteva za izdavanje lokacijskih uslova vrši se u skladu sa čl.6. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Članom 17.st.2. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata (ovde) propisano je da se projektom za građevinsku dozvolu vrši razrada planirane koncepcije objekta utvrđene idejnim rešenjem na osnovu kog su pribavljeni lokacijski uslovi, a njegova usklađenost sa tim idejnim rešenjem obavezna je samo u pogledu bitnih elemenata na osnovu kojih su ti lokacijski uslovi, odnosno uslovi za projektovanje i priključenje utvrđeni (u zavisnosti od vrste objekta, odnosno radova npr: namena, BRGP, gabarit, horizontalna i vertikalna regulacija, položaj na parceli, pristup parceli, broj funkcionalnih jedinica, kapaciteti i način priključenja na komunalnu i drugu infrastrukturu i sl.). Dalje, stavom 3.istog člana pravilnika propisuje se da projekat za građevinsku dozvolu može odstupiti od idejnog rešenja i u pogledu bitnih elemenata koji prikazuju ili navode podatke neophodne za utvrđivanje lokacijskih uslova, ako se izmene vrše prilikom razrade tehničke dokumentacije, kao i radi usklađivanja tog projekta sa uslovima za projektovanje i priključenje, s tim što ta odstupanja ne mogu biti u suprotnosti sa planskim dokumentom, kao ni ostalim uslovima za projektovanje i priključenje izdatim za taj objekat.

Prema tome, ukoliko u konkrentom slučaju izmena u projektu za građevinsku dozvolu nije u suprotnosti sa planskim dokumentom, kao ni ostalim uslovima za projektovanje i priključenje, nije potrebno ishodovati izmenjene ili nove lokacijske uslove.

U slučaju da su ipak nastale izmene u suprotnosti sa planskim dokumentom, ili izdatim uslovima za projektovanje i priključenje, nadležni organ će odbaciti zahtev za izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli, i uputiti podnosioca da pribavi nove lokacijske uslove, odnosno zatraži izmenu važećih lokacijskih uslova, shodno čl.26.st.1. Pravilnika o o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Podnošenje zahteva za izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli regulisana je odredbama čl.24-27. ovog pravilnika, gde je članom 26. regulisano izdavanje novih, odnosno izmenjenih lokacijskih uslova u postupku po zahtevu za izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli.

Izmena rešenja o građevinskoj dozvoli

Podnošenje zahteva za izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli

Član 24.

Postupak za izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli sprovodi se u objedinjenoj proceduri, a pokreće se podnošenjem zahteva nadležnom organu kroz CIS.

Uz zahtev za izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli dostavlja se:

1) novi projekat za građevinsku dozvolu, odnosno separat izmena projekta za građevinsku dozvolu, sa izvodom iz projekta za građevinsku dozvolu, izrađen u skladu sa pravilnikom kojim se uređuje sadržina tehničke dokumentacije, ako se izmena traži zbog izmene projekta za građevinsku dozvolu;

2) dokaz o sticanju, odnosno gubitku odgovarajućeg prava na zemljištu ili objektu u smislu Zakona, osim ako je to pravo upisano u javnoj knjizi ili je uspostavljeno zakonom, odnosno ako je Zakonom propisano da se taj dokaz ne dostavlja, ako se izmena traži zbog promene investitora;

3) ugovor između investitora i finansijera, ako se izmena traži zbog unosa finansijera u to rešenje, odnosno saglasnost finansijera za njegovo brisanje iz rešenja o građevinskoj dozvoli, ako se izmena traži zbog brisanja finansijera iz tog rešenja;

4) izjašnjenje investitora o načinu plaćanja doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta, ako se izmena traži zbog promene načina plaćanja doprinosa.

Provera ispunjenosti uslova za postupanje po zahtevu za izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli

Član 25.

Na proveru ispunjenosti uslova za postupanje po zahtevu za izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli, postupanje nadležnog organa u slučaju neispunjenosti formalnih uslova za postupanje po zahtevu, pravo prigovora na zaključak kojim se zahtev odbacuje i pravo na podnošenje novog zahteva bez naplate administrativne takse, shodno se primenjuju odredbe ovog pravilnika koje se odnose na izdavanje građevinske dozvole.

Izdavanje novih lokacijskih uslova u postupku po zahtevu za izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli

Član 26.

Ako se izmena građevinske dozvole traži zbog odstupanja u odnosu na izdatu građevinsku dozvolu, a podaci navedeni u izvodu iz projekta za građevinsku dozvolu, koji je sastavni deo zahteva za izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli, nisu u skladu sa važećim lokacijskim uslovima, nadležni organ odbacuje zahtev za izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli, i upućuje podnosioca da pribavi nove lokacijske uslove, odnosno zatraži izmenu važećih lokacijskih uslova.

Na izdavanje lokacijskih uslova iz stava 1. ovog člana shodno se primenjuju odredbe ovog pravilnika koje se odnose na izdavanje lokacijskih uslova.

U slučaju iz stava 1. ovog člana, neće se tražiti izmena idejnog rešenja, već će se umesto idejnog rešenja koristiti separat izmena projekta za građevinsku dozvolu koji se menja, odnosno novi projekat za građevinsku dozvolu ako ga je investitor izradio.

U slučaju iz stava 1. ovog člana, nadležni organ pribavlja samo one uslove za projektovanje i priključenje koji u važećim lokacijskim uslovima nisu u skladu sa traženom izmenom.

Izmena rešenja o građevinskoj dozvoli

Član 27.

Ako su ispunjeni uslovi za dalje postupanje po zahtevu za izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli, nadležni organ u zakonom propisanim rokovima donosi rešenje o izmeni rešenja o građevinskoj dozvoli.

Ako se izmena građevinske dozvole traži zbog promene investitora, odnosno finansijera, nadležni organ u zakonom propisanim rokovima utvrđuje i postojanje valjanog pravnog osnova za prenos prava iz građevinske dozvole na tog investitora, odnosno unošenje u građevinsku dozvolu tog finansijera i u zavisnosti sa tim donosi rešenje o izmeni rešenja o građevinskoj dozvoli ili taj zahtevodbija.

Ako je rešenje o izmeni rešenja o građevinskoj dozvoli kojim se menja investitor doneto po zahtevu koji je podnet nakon isteka roka propisanog članom 141. stav1. Zakona, činjenica o prekoračenju roka se konstatuje u rešenju.

Na rešenje iz st. 1. i 2. ovog člana može se izjaviti žalba u roku od osam dana od dana dostavljanja, a ako je donosilac rešenja Ministarstvo, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine, protiv tog rešenja se tužbom može pokrenuti upravni spor.

U slučaju parcelacije, odnosno preparcelacije, izvršene u skladu sa izdatim lokacijskim uslovima, odnosno u slučaju promene broja parcele, odnosno parcela, nije potrebno vršiti izmenu građevinske dozvole, niti pribavljati nove lokacijske uslove.

Izmena lokacijskih uslova

Član 15.

Postupak za izmenu lokacijskih uslova sprovodi se u objedinjenoj proceduri, a pokreće se podnošenjem zahteva nadležnom organu, u skladu sa Zakonom.

Na proveru ispunjenosti uslova za postupanje po zahtevu za izmenu lokacijskih uslova i na izdavanje izmenjenih lokacijskih uslova, shodno se primenjuju odredbe ovog pravilnika koje se odnose na izdavanje lokacijskih uslova.

Do izdavanja građevinske dozvole, zahtev za izmenu lokacijskih uslova može podneti samo lice na čiji zahtev su izdati lokacijski uslovi, odnosno njegovpravni sledbenik.

Prilog 7 Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata predstavlja obrazac Izjave da prilikom izvođenja radova nije došlo do odstupanja od Projekta za izvođenje objekta, te da je izvedeno stanje jednako projektovanom stanju. Kao što je u Vašem pitanju konstatovano, u Prilogu 12 istog Pravilnika precizirano je da ovu izjavu potpisuju odgovorno lice investitora, odgovorno lice vršioca stručnog nadzora i odgovorno lice izvođača radova.
Shodno tome, Izjava bi trebalo da bude potpisana od strane tri odgovorna lica i overena odgovarajućim pečatima ta tri pravna lica, odnosno preduzetnika. Pravilnikom o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata nije propisan broj primeraka predmetne Izjave. Međutim, s obzirom na to da je u članu 70. stav 1. Pravilnika navedeno da se (u slučaju da prilikom građenja objekta, odnosno izvođenja radova, nije došlo do odstupanja od projekta za izvođenje) prilaže izjava (u jednini), mišljenja smo da je dovoljno priložiti izjavu u jednom primerku.

U konkrentom slučaju je moguće da se projektom za građevinsku dozvolu položaj objekta izmeni u odnosu na položaj objekta dat idejnim rešenjem, bez obzira što se promena položaja ne vrši zbog usklađivanja projekta sa uslovima za projektovanje i priključenje, s tim što ta odstupanja u položaju ne mogu biti u suprotnosti sa planskim dokumentom, kao ni ostalim uslovima za projektovanje i priključenje izdatim za taj objekat, shodno čl.17.st.3. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata (ovde).

U konkrentom slučaju nije moguće PGD-om odstupiti od položaja objekta datim idejnim rešenjem, ukoliko je to odstupanje u suprotnosti sa planskim dokumentom i ostalim uslovima za projektovanje i priključenje izdatim za taj objekat. Ukoliko je navedeno odstupanje u skladu sa planskim dokumentom, ali je u suprotnosti sa ostalim uslovima za projektovanje i priključenje, u tom slučaju potrebno je pristupiti izmeni lokacijskih uslova.  Podnošenje zahteva za izmenu lokacijskih uslova vrši se u skladu sa čl.15. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Ukoliko je u konkrentom slučaju već pribavljena građevinska dozvola, a ukoliko je nakon toga došlo do izmena u položaju objekta, potrebno je prisupiti izmeni rešenja o građevinskoj dozvoli. Članom 142.st.2. Zakona o planiranju i izgradnji (ovde) regulisano je u kojim slučajevima je potrebno prisupiti izmeni rešenja o građevinskoj dozvoli. Podnošenje zahteva za izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli vrši se u skladu sa čl.28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, dok je izdavanje novih loakcijskih uslova u postupku po zahtevu za izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli regulisano čl.27. ovog pravilnika.

Shodno čl.17.st.2. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata, projektom za građevinsku dozvolu vrši se razrada planirane koncepcije objekta utvrđene idejnim rešenjem na osnovu kog su pribavljeni lokacijski uslovi, a njegova usklađenost sa tim idejnim rešenjem obavezna je samo u pogledu bitnih elemenata na osnovu kojih su ti lokacijski uslovi, odnosno uslovi za projektovanje i priključenje utvrđeni (u zavisnosti od vrste objekta, odnosno radova npr: namena, BRGP, gabarit, horizontalna i vertikalna regulacija, položaj na parceli, pristup parceli, broj funkcionalnih jedinica, kapaciteti i način priključenja na komunalnu i drugu infrastrukturu i sl.)

Članom 17.st.3. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata propisano je da projekat za građevinsku dozvolu može odstupiti od idejnog rešenja i u pogledu bitnih elemenata koji prikazuju ili navode podatke neophodne za utvrđivanje lokacijskih uslova, ako se izmene vrše prilikom razrade tehničke dokumentacije, kao i radi usklađivanja tog projekta sa uslovima za projektovanje i priključenje, s tim što ta odstupanja ne mogu biti u suprotnosti sa planskim dokumentom, kao ni ostalim uslovima za projektovanje i priključenje izdatim za taj objekat.

Nadležnost

Ukoliko je u konkretnom slučaju reč o objektu iz čl.133. Zakona o planiranju i izgradnji, građevinsku dozvolu za izgradnju ovih objekata, odnosno rešenje o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona za izvođenje radova na ovim objektima, izdaje Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Ukoliko se radovi izvode na objektima iz čl.133. a koji se u celini nalaze na teritoriji autonomne pokrajine, u tom slučaju se izdavanje građevinskih dozvola, odnosno rešenja o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona poverava autonomnoj pokrajini, shodno čl.134.st.2. Zakona o planiranju i izgradnji.

Ukoliko nije reč o izvođenju radova iz čl.145. Zakona na objektima iz čl.133, u tom slučaju se izdavanje rešenja o odobrenju izvođenja radova poverava jedinicama lokalne samouprave.

Objekti iz čl.133. Zakona o planiranju i izgradnji

Ukoliko je u konkrentom slučaju reč o objektu iz čl.133. Zakona o planiranju i izgradnji (ovde) za koje građevinsku dozvolu izdaje ministarstvo, tehničku dokumentaciju u tom slučaju može da izrađuje privredno društvo, odnosno drugo pravno lice koje je upisano u odgovarajući registar za izradu tehničke dokumentacije za tu vrstu objekata i koje ima zaposlena lica sa licencom za odgovornog projektanta i koja imaju odgovarajuće stručne rezultate u izradi tehničke dokumentacije za tu vrstu i namenu objekta (tzv.“velika licenca“), shodno čl.126.st.2. ovog zakona.

U skladu sa čl.133.st.2.tač.9) Zakona o planiranju i izgradnji, Ministarstvo izdaje građevinsku dozvolu za izgradnju objekata, kao i izvođenje radova na objektima u granicama nepokretnih kulturnih dobara od izuzetnog značaja i kulturnih dobara upisanih u Listu svetske kulturne i prirodne baštine, objekata u zaštićenoj okolini kulturnih dobara od izuzetnog značaja sa određenim granicama katastarskih parcela i objekata u zaštićenoj okolini kulturnih dobara upisanih u Listu svetske kulturne i prirodne baštine, objekata u zaštićenim područjima u skladu sa aktom o zaštiti kulturnih dobara (osim pretvaranja zajedničkih prostorija u stan, odnosno poslovni prostor u zaštićenoj okolini kulturnih dobara od izuzetnog značaja i kulturnih dobara upisanih u Listu svetske kulturne baštine), kao i objekata u granicama nacionalnog parka i objekata u granicama zaštite zaštićenog prirodnog dobra od izuzetnog značaja (osim porodičnih stambenih objekata, poljoprivrednih i ekonomskih objekata i njima potrebnih objekata infrastrukture, koji se grade u selima), u skladu sa zakonom.

Pravilnikom o načinu, postupku i sadržini podataka za utvrđivanje ispunjenosti uslova za izdavanje licence za izradu tehničke dokumentacije i licence za građenje objekata za koje građevinsku dozvolu izdaje ministarstvo, odnosno autonomna pokrajina, kao i o uslovima za oduzimanje tih licenci (ovde) bliže se propisuju način, postupak i sadržina podataka za utvrđivanje ispunjenosti uslova za izdavanje licence za izradu tehničke dokumentacije i licence za građenje objekata za koje građevinsku dozvolu izdaje ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine, kao i uslovi za oduzimanje tih licenci.

Objekti koji nisu iz čl.133. Zakona o planiranju i izgradnji

Ukoliko u konkrentom slučaju nije reč o objektima iz čl.133. Zakona o planiranju i izgradnji, tehničku dokumentaciju za izgradnju objekata može da izrađuje privredno društvo, odnosno drugo pravno lice, odnosno preduzetnik koji su upisani u registar privrednih subjekata. U tom slučaju privredno društvo, odnosno pravno lice, ne treba da poseduje „veliku licencu“.

Dokumentacija uz zahtev za izdavanje rešenja o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona

Dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje rešenja kojim se odobrava izvođenje radova iz čl.145. Zakona propisana je čl.28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Uz zahtev za izdavanje rešenja o odobrenju izvođenja radova prilaže se idejni projekat izrađen u skladu sa Pravilnikom o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata (ovde), odnosno tehnički opis i popis radova za izvođenje radova na investicionom održavanju, odnosno uklanjanju prepreka za kretanje osoba sa invaliditetom. Članom 16. i čl.42-49. ovog pravilnika regulisan je idejni projekat.

Za izvođenje radova iz čl.145. Zakona potrebno je prethodno pribaviti lokacijske uslove koji sadrže sve urbanističke, tehničke i druge uslove i podatke potrebne za izradu idejnog projekta, osim u slučajevima iz čl.2.st.2. Uredbe o lokacijskim uslovima (ovde): U skladu sa čl.2.st.2.Uredbe o lokacijskim uslovima, lokacijski uslovi se ne izdaju za izvođenje radova na investicionom održavanju objekta i uklanjanju prepreka za osobe sa invaliditetom, radove kojima se ne menja spoljni izgled, ne povećava broj funkcionalnih jedinica i kapacitet instalacija, adaptaciju, sanaciju, građenje zidanih ograda, kao i u svim ostalim slučajevima izvođenja radova kojima se ne vrši priključenje na komunalnu infrastrukturu odnosno ne menjaju kapaciteti i funkcionalnost postojećih priključaka na infrastrukturnu mrežu, osim u slučajevima za koje je Zakonom, odnosno planskim dokumentom propisana obaveza pribavljanja uslova.

Podnošenje zahteva za izdavanje lokacijskih uslova vrši se u skladu sa čl.6. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Članom 124. stav 3. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da projekat izvedenog objekta jeste projekat za izvođenje sa izmenama nastalim u toku građenja objekta. Članom 42. stav 2. tačka 1) Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisano je da se uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole prilaže, između ostalog, projekat za izvođenje sa potvrdom i overom investitora, lica koje vrši stručni nadzor i izvođača radova da je izvedeno stanje jednako projektovanom, ako u toku građenja nije odstupljeno od projekta za izvođenje ili projekat izvedenog objekta, izrađen u skladu sa pravilnikom
kojim se uređuje sadržina tehničke dokumentacije.
Iz Vašeg pitanja proizlazi da u konkretnom slučaju jeste došlo do odstupanja od projekta za izvođenje. S obzirom na činjenicu da Zakonom o planiranju i izgradnji nije propisan minimum odstupanja od projekta za izvođenje koji je neophodan da bi bilo potrebno vršiti izradu projekta izvedenog objekta, mišljenja smo da svako odstupanje iziskuje izradu projekta izvedenog objekta u cilju dobijanja upotrebne dozvole.

Uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole ne prilaže se glavni projekat zaštite od požara. Dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole propisana je čl.42. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Međutim, uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole neophodno je priložiti izveštaj komisije za tehnički pregled, kojim se utvrđuje da je objekat podoban za upotrebu, sa predlogom za izdavanje upotrebne dozvole.  Članom 155.st.2. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da je u slučaju kada je predmet tehničkog pregleda objekat za koji su utvrđene posebne mere zaštite od požara, član komisije za tehnički pregled i inženjer protivpožarne zaštite sa odgovarajućom licencom.

Članom  5. st.2.tač.7) Pravilnika  o sadržini i načinu vršenja tehničkog pregleda objekta, sastavu komisije, sadržini predloga komisije o utvrđivanju podobnosti objekta za upotrebu, osmatranju tla i objekta u toku građenja i upotrebe i minimalnim garantnim rokovima za pojedine vrste objekata (ovde) propisano je da se potrebnom dokumentacijom, bez koje se ne može izvršiti tehnički pregled, smatra saglasnost organa nadležnog za poslove zaštite od požara na projekat za izvođenje, ako se radi o objektu za koji se utvrđuju posebne mere zaštite od požara, u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita od požara.  Članom 18. ovog pravilnika propisana je sadržina zapisnika tehničkog pregleda i izveštaja komisije sa predlogom o utvrđivanju podobnosti za upotrebu.

Ukoliko je u konkretnom slučaju reč o objektu iz čl.33. i 34. Zakona o zaštiti od požara, za koje je propisana obaveza pribavljanja saglasnosti u pogledu mera zaštite od požara, u tom slučaju se ova saglasnost pribavlja na osnovu glavnog projekta zaštite od požara i projekta za izvođenje, shodno čl.37. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Članom 31. st.1. Zakona o zaštiti od požara propisano je da je glavni projekat zaštite od požara sastavni deo tehničke dokumentacije za izgradnju, dogradnju i rekonstrukciju objekata sa svim pripadajućim instalacijama, opremom i uređajima. Stavom 3.istog člana Zakona o zaštiti od požara regulisano je da,  izuzetno od stava 1. ovog člana,  glavni projekat zaštite od požara ne mora biti sastavni deo tehničke dokumentacije ukoliko se osnovni zahtevi zaštite od požara iz člana 30. ovog zakona mogu sagledati kroz tehničku dokumentaciju za izgradnju, dogradnju i rekonstrukciju objekta.

Dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole propisana je članom 42. stav 2. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Citiranim članom Pravilnika propisano je da se uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole dostavlja sledeća dokumentacija:
1) projekat za izvođenje sa potvrdom i overom investitora, lica koje vrši stručni nadzor i izvođača radova da je izvedeno stanje jednako projektovanom, ako u toku građenja nije odstupljeno od projekta za izvođenje ili projekat izvedenog objekta, izrađen u skladu sa pravilnikom kojim se uređuje sadržina tehničke dokumentacije;
2) izveštaj komisije za tehnički pregled, kojim se utvrđuje da je objekat podoban za upotrebu, sa predlogom za izdavanje upotrebne dozvole;
3) dokaz o uplati administrativne takse za podnošenje zahteva i donošenje rešenja kojim se dozvoljava upotreba radova, kao i dokaz o uplati naknade za Centralnu evidenciju, uključujući i naknade za podnetu prijavu završetka temelja i završetka objekta u konstruktivnom smislu, ako su te prijave podnošene za objekat za koji se traži upotrebna dozvola;
4) sertifikat o energetskim svojstvima objekta, ako je za objekat propisana obaveza pribavljanja sertifikata o energetskim svojstvima;
5) elaborat geodetskih radova za izvedeni objekat i posebne delove objekta;
6) elaborat geodetskih radova za podzemne instalacije.
Kada je reč o objektima kategorije "A", uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole ne dostavljaju se projekat za izvođenje (saglasno članu 18. stav 4. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata) i izveštaj o tehničkom pregledu (saglasno članu 5. stav 1. Pravilnika o objektima na koje se ne primenjuju pojedine odredbe Zakona o planiranju i izgradnji). Umesto izveštaja o tehničkom pregledu, za objekte kategorije "A" investitor uz zahtev za upotrebnu dozvolu dostavlja potvrdu izdatu od strane lica koje ispunjava uslove propisane Zakonom za odgovornog projektanta, odnosno odgovornog izvođača radova za tu vrstu objekata, o tome da je:
1) izgradnja objekta završena i objekat izveden u skladu sa tehničkom dokumentacijom na osnovu koje je izdata građevinska dozvola;
2) objekat priključen ili je podoban da bude priključen na infrastrukturnu mrežu, za priključke koji su predviđeni građevinskom dozvolom.

Članom 3.st.2. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem regulisano je da se sva akta koja donose, odnosno razmenjuju, nadležni organ i imaoci javnih ovlašćenja u objedinjenoj proceduri i/ili radi upotrebe u toj proceduri, kao i drugi dokumenti koje podnosilac zahteva, nadležni organ i imaoci javnih ovlašćenja dostavljaju u objedinjenoj proceduri, dostavljaju u formi elektronskog dokumenta, u pdf formatu, potpisanom kvalifikovanim elektronskim potpisom.

Dalje, stavom 3. istog člana propisano je da se, izuzetno od stava 2. ovog člana, tehnička dokumentacija dostavlja u dwf ili dwg formatu, potpisanom kvalifikovanim elektronskim potpisom, u skladu sa propisom koji uređuje sadržinu, način i postupak izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata, a ako taj format nije potpisan, ta dokumentacija se dostavlja i u pdf formatu, potpisanom kvalifikovanim elektronskim potpisom.

Prilogom 12 definisano je šta se podrazumeva pod prevođenjem tehničke dokumentacija iz papirne u elektronsku formu:

6) prevođenje tehničke dokumentacije iz papirne u elektronsku formu jeste skeniranje te dokumentacije sastavljene u papirnoj formi (prevođenje u .pdf format), svojeručno potpisane i overene pečatom projektne organizacije i ličnih licenci, u skladu sa ovim pravilnikom i potvrđivanje elektronskim potpisom, za potrebe objedinjene procedure, da je ta elektronska kopija verna originalu te tehničke dokumentacije.

Dakle, ukoliko u postupku podnosenja zahteva prilazete pdf i dwg format, elektronski potpisan i čitljiv, smatramo da ste ispunili zahteve propisane pravilnikom.

Članom 129. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da tehničku kontrolu projekta za građevinsku dozvolu može da vrši privredno društvo, odnosno drugo pravno lice i preduzetnik koji ispunjavaju uslove za izradu tehničke dokumentacije propisane zakonom i koje odredi investitor. U stavu 6. istog člana propisano je da se o izvršenoj tehničkoj kontroli sačinjava izveštaj koji potpisuju projektanti sa odgovarajućim licencama koji su obavili tehničku kontrolu pojedinačnih delova projekta, a konačni izveštaj potpisuje zastupnik pravnog lica, odnosno preduzetnik koji vrši tehničku kontrolu.
Shodno citiranim odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, konačni izveštaj o tehničkoj kontroli potpisuje samo zastupnik pravnog lica koje je nosilac izrade tehničke kontrole. Ukoliko tehničku kontrolu vrši više pravnih lica, odnosno konzorcijum, konačni izveštaj o tehničkoj kontroli bi trebalo da potpišu zastupnici svih pravnih lica koja vrše tehničku kontrolu.

Članom 40. stav 1. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisano je da se postupak za priključenje objekta na komunalnu i drugu infrastrukturu pokreće podnošenjem zahteva nadležnom organu kroz Centralni informacioni sistem. Uz zahtev se prilaže separat iz projekta izvedenog objekta, odnosno iz projekta za izvođenje ako u toku građenja nije odstupljeno od projekta za izvođenje sa tehničkim opisom i grafičkim prilozima, kojim se prikazuje predmetni priključak i sinhron plan svih priključaka, kao i dokaz o uplati naknade za Centralnu evidenciju. Takođe, prilaže se i dokaz o uplati naknade za priključenje objekta na odgovarajuću infrastrukturu, ako je ta naknada plaćena u iznosu navedenom u lokacijskim uslovima, osim ako investitor želi da tu naknadu plati tek nakon prijema konačnog obračuna, u skladu sa separatom iz projekta izvedenog objekta, što se navodi u zahtevu.

Da, s obzirom da drugačije nije propisano odredbama Zakona o planiranju i izgradnji.

Članom 127. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je ko sve ne može da učestvuje u izradi tehničke dokumentacije, dok su čl. 128, 128a. i 151. ovog zakona propisani uslovi koje treba da ispunjava odgovorni projektant i odgovorni izvođač radova.

Član 127.

U izradi tehničke dokumentacije ne može da učestvuje lice koje je zaposleno u privrednom društvu, drugom pravnom licu ili preduzetničkoj radnji koje je ovlašćeno da utvrdi neki od uslova na osnovu koga se izrađuje tehnička dokumentacija.

U izradi tehničke dokumentacije ne može da učestvuje lice koje vrši nadzor nad primenom odredaba ovog zakona.

Pravno lice koje obavlja komunalne delatnosti, odnosno delatnosti od opšteg interesa može da izrađuje tehničku dokumentaciju za izgradnju objekata koje će koristiti za obavljanje svoje delatnosti, pod uslovima propisanim ovim zakonom.

Organizacija koja obavlja delatnost zaštite kulturnih dobara može da izrađuje tehničku dokumentaciju za preduzimanje mera tehničke zaštite na nepokretnom kulturnom dobru.

Odgovorni projektant

Član 128.

Odgovorni projektant može biti lice sa stečenim visokim obrazovanjem odgovarajuće struke, odnosno smera, na akademskim studijama drugog stepena (master akademskih studija, master strukovnih studija, specijalističke akademske studije) odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje pet godina i licencom za projektovanje, izdatom u skladu sa ovim zakonom.

Licencu za odgovornog projektanta može da stekne lice sa stečenim visokim obrazovanjem odgovarajuće struke, odnosno smera, položenim stručnim ispitom i najmanje tri godine radnog iskustva sa stručnim rezultatima na izradi tehničke dokumentacije i sa preporukom najmanje dva odgovorna projektanta ili Inženjerske komore.

Stručnim rezultatima za projektanta, u smislu stava 2. ovog člana, smatraju se rezultati ostvareni na rukovođenju i izradi ili saradnji na izradi najmanje dva projekta.

Odgovorni projektant potvrđuje svojim potpisom i pečatom lične licence deo projekta za koji poseduje odgovarajuću licencu.

Član 128a

Investitor imenuje glavnog projektanta koji je odgovoran za usklađenost izvoda iz projekta sa podacima iz projekta za građevinsku dozvolu i koji svojim potpisom i pečatom lične licence potvrđuje usaglašenost svih pojedinačnih delova projekta.

Glavni projektant mora da ispunjava uslove za odgovornog projektanta propisane ovim zakonom.

Odgovorni izvođač radova

Član 151.

Izvođač radova određuje odgovornog izvođača radova koji rukovodi građenjem objekta, odnosno izvođenjem radova.

Odgovorni izvođač radova može biti lice sa stečenim visokim obrazovanjem odgovarajuće struke, odnosno smera, na studijama drugog stepena (master akademskih studija, master strukovnih studija, specijalističke akademske studije), odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje pet godina ili sa stečenim visokim obrazovanjem na studijama prvog stepena (osnovne akademske studije, osnovne strukovne studije), odnosno na studijama u trajanju do tri godine za objekte iz stava 5. ovog člana odgovarajuće struke, odnosno smera i odgovarajućom licencom za izvođenje radova.

Licencu za odgovornog izvođača radova može da stekne lice sa stečenim visokim obrazovanjem odgovarajuće struke, odnosno smera, na studijama drugog stepena ili sa stečenim visokim obrazovanjem na studijama prvog stepena odgovarajuće struke, odnosno smera, položenim stručnim ispitom i najmanje tri godine radnog iskustva sa visokim obrazovanjem na studijama drugog stepena, odnosno pet godina radnog iskustva sa visokim obrazovanjem na studijama prvog stepena, sa stručnim rezultatima na građenju objekata.

Stručnim rezultatima na građenju objekta u smislu stava 3. ovog člana smatraju se rezultati ostvareni na rukovođenju građenjem ili saradnji na građenju najmanje dva objekta.

Građenjem objekata za koje građevinsku dozvolu izdaje jedinica lokalne samouprave može rukovoditi i lice koje ima završene specijalističke strukovne studije, odgovarajuće struke, odnosno smera, položen stručni ispit, najmanje pet godina radnog iskustva i sa važećom licencom.

Građenjem objekata za koje građevinsku dozvolu izdaje jedinica lokalne samouprave, spratnosti PO+P+4+PK čija ukupna površina ne prelazi 2.000 m2 bruto površine, objekata manje složenih građevinskih konstrukcija raspona do 12 metara, lokalnih i nekategorisanih puteva i ulica, unutrašnjih instalacija vodovoda i kanalizacije, grejanja i klimatizacije, i elektroinstalacije, unutrašnjih gasnih instalacija, kao i izvođenje pojedinih građevinsko-zanatskih i instalaterskih radova i radova na unutrašnjem uređenju objekata i uređenju terena, može rukovoditi i lice koje ima visoko obrazovanje na studijama prvog stepena, odgovarajuće struke, odnosno smera, položen stručni ispit, najmanje pet godina radnog iskustva i sa važećom licencom

Članom 135. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se građevinska dozvola izdaje investitoru koji uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole dostavi projekat za građevinsku dozvolu, ima odgovarajuće pravo na zemljištu ili objektu i koji je dostavio dokaze propisane podzakonskim aktom kojim se bliže uređuje sadržina i način izdavanja građevinske dozvole i platio odgovarajuće administrativne takse. U članu 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisana je dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole.
Citiranim članom Pravilnika nije propisano da se uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole prilaže elaborat zaštite od požara, pa ne postoji osnov da nadležni organ zahteva dostavljanje tog dokumenta.

Ukoliko je u konkretnom slučaju reč o izvođenju radova na adaptaciji sa promenom namene, odnosno ako se navedenim radovima ne utiče na zaštitu od požara (pri čemu je u tom slučaju reč o rekonstrukciji objekta, a ne o adaptaciji), nije potrebno vršiti izradu projekta za izvođenje, imajući u vidu odredbe čl.18.st.4. i 6. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata, koji možete pronaći ovde.

Članom 18.st.4. ovog pravilnika propisano je da se je izrada projekta za izvođenje obavezna za građenje objekata za koje je pribavljena građevinska dozvola, osim za objekte kategorije "A". Dalje, stavom 6. istog člana pravilnika regulisano je da je izrada projekta za izvođenje obavezna i za izvođenje radova na rekonstrukciji objekata, koji se vrše na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova (član 145. Zakona), osim za objekte kategorije "A", kao i u slučajevima za koje je predviđeno pribavljanje saglasnosti na projekat za izvođenje u skladu sa propisima kojima se uređuje zaštita od požara.

U skladu sa definicijama iz čl.2. Zakona o planiranju i izgradnji, u konkretnom slučaju može biti reč o sledećim radovima:

32) rekonstrukcija jeste izvođenje građevinskih radova na postojećem objektu u gabaritu i volumenu objekta, kojima se: utiče na stabilnost i sigurnost objekta i zaštitu od požara; menjaju konstruktivni elementi ili tehnološki proces; menja spoljni izgled objekta ili povećava broj funkcionalnih jedinica, vrši zamena uređaja, postrojenja, opreme i instalacija sa povećanjem kapaciteta;

34) adaptacija jeste izvođenje građevinskih i drugih radova na postojećem objektu, kojima se: vrši promena organizacije prostora u objektu, vrši zamena uređaja, postrojenja, opreme i instalacija istog kapaciteta, a kojima se ne utiče na stabilnost i sigurnost objekta, ne menjaju konstruktivni elementi, ne menja spoljni izgled i ne utiče na bezbednost susednih objekata, saobraćaja, zaštite od požara i životne sredine;

35) sanacija jeste izvođenje građevinskih i drugih radova na postojećem objektu kojima se vrši popravka uređaja, postrojenja i opreme, odnosno zamena konstruktivnih elemenata objekta, kojima se ne menja spoljni izgled, ne utiče na bezbednost susednih objekata, saobraćaja i životne sredine i ne utiče na zaštitu prirodnog i nepokretnog kulturnog dobra, odnosno njegove zaštićene okoline, osim restauratorskih, konzervatorskih i radova na revitalizaciji;

36) investiciono održavanje je izvođenje građevinsko-zanatskih, odnosno drugih radova zavisno od vrste objekta u cilju poboljšanja uslova korišćenja objekta u toku eksploatacije;

. Dokumentacija koja se dostavlja uz prijavu radova propisana je članom 148. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 31. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Nadležni organ, po prijemu prijave radova, vrši proveru ispunjenosti formalnih uslova propisanih članom 32. stav 1. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Ukoliko utvrdi da nisu ispunjeni formalni uslovi, nadležni organ bez odlaganja odbacuje prijavu i obaveštava podnosioca da nisu ispunjeni uslovi za prijavu radova, odnosno izvođenje radova. Odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, kao i Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem nije propisana mogućnost dopune/ispravke prijava radova. Ukoliko nakon odbacivanja prijave radova istekne rok važenja građevinske dozvole, podnosilac zahteva je u obavezi da ponovo sprovede postupak za izdavanje građevinske dozvole.

2. Nejsano je na šta se misli pod formulacijom „sve što je navedeno u izdatim građevinskim dozvolama”. Rok važenja građevinske dozvole određuje se u samoj građevinskoj dozvoli, a postupak prijave radova vrši se u skladu sa propisima koji su na snazi u vreme podnošenja prijave.
3. Građevinska dozvola ističe na dan koji je određen u samoj građevinskoj dozvoli, u skladu sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji. Prema odredbama važećeg Zakona, investitor jeste u obavezi da otpočne sa građenjem objekta, odnosno izvođenjem radova, u roku od dve godine od dana pravnosnažnosti rešenja kojim je izdata građevinska dozvola.
4. Mogućnost produžetka važenja pravnosnažne građevinske dozvole, propisana članom 140. stav 4. Zakona o planiranju i izgradnji, odnosi se na sve vrste objekata (pa i na objekat za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora energije od 10 MW i više).
5. Članom 178. tačka 6) Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da, ukoliko građevinski inspektor u vršenju inspekcijskog nadzora utvrdi da objekat za koji je izdata građevinska dozvola, koji nije završen u roku sadržanom u prijavi početka građenja objekta, odnosno izvođenja radova, narediće rešenjem investitoru da u roku koji ne može biti kraći od 30 ni duži od 90 dana, završi građenje objekta, odnosno izvođenje radova, a ako investitor ne završi objekat u ostavljenom roku, podneće prijavu za učinjeni prekršaj, odnosno privredni prestup. Članom 202. Zakona propisano je da će se novčanom kaznom od 1.500.000 do 3.000.000 dinara kazniti za privredni prestup privredno društvo ili drugo pravno lice, koje je investitor, ako ne završi građenje objekta, odnosno izvođenje radova u ostavljenom roku, dok će se za isti privredni prestup kazniti i odgovorno lice u privrednom društvu ili drugom pravnom licu, novčanom kaznom od 100.000 do 200.000 dinara. Prijavu za privredni prestup podnosi nadležni građevinski inspektor.

Stranica nije namenjena da davanje instrukcija za postupanje u konkretnim slučajevima.

Za objekte čije se građenje vrši na osnovu rešenja o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona o planiranju i izgradnji ne unose se podaci o kategoriji i klasi objekta.

Kategorija objekta je relevantna samo za sadržinu projekta za građevinsku dozvolu u slučaju izgradnje, odnosno dogradnje objekata za koje se izdaje građevinska dovola, kao što je definisano u članu 52. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata.

U slučaju da je reč o izvođenju radova iz čl.145. Zakona, prilikom popunjavanja zahteva potrebno je da podnosilac zahteva označi klasu i namenu objekta koji je izgrađen na parceli na kojoj se planira građenje, u skladu sa Pravilnikom o klasifikaciji objekata, a BRGP označiti "0" uz obavezno naglašavanje u napomeni  o kakvoj vrsti radova odnosno objekta se radi, kako bi nadležni organ i ovu napomenu uzeo u obzir prilikom postupanja po zahtevu.

Takođe, napominjemo da pogrešno popunjeni podaci u vezi kategorije  i klase objekta kao i BRGP, nisu formalni uslov za odbacivanje zahteva u Objedinjenoj proceduri, tako da nadležni organ po prijemu elektronskog zahteva ima mogućnosti da ove podatke i sam izmeni.

Odredbe čl.17.st.2. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem nisu u suprotnosti sa odredbama čl.17.st.3. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni.

Članom 17.st.2. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisano je da nadležni organ proverava usklađenost sa lokacijskim uslovima, dok čl.17.st.3. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata definiše u kojoj meri i u kojim slučajevima su dozvoljena odstupanja od idejnog rešenja na osnovu kog su izdati lokacijski uslovi.

Radi ilustracije:

Idejnim rešenjem je predviđen nekakav položaj objekta na parceli, recimo na minimalnom rastojanju od granice parcele definisanom planom, ali se npr. usled nekih drugih ograničenja datih u nekim od uslova za projektovanje i priključenje objekat malo pomeri, ali tako da i dalje sva ograničenja iz plana budu zadovoljena (npr. objekat se udalji još metar od granice parcele, tj. na rastojanje koje je veće od minimuma propisanog planom). Prema tome, sve bi i dalje bilo u skladu sa planom, ne bi bilo promene kapaciteta priključaka, niti bilo čega što bi iziskivalo vađenje novih lokacijskih uslova, u kom slučaju je odstupanje prihvatljivo (što bi morala i tehnička kontrola da potvrdi u svom izveštaju). Nadležni organ u tom slučaju treba  (na osnovu provere usklađenosti sa lokacijskim uslovima) da proceni da li su odstupanja takva da bi iziskivala ishodovanje novih uslova za projektovanje i priključenje, kao i da li su odstupanja u okvirima dozvoljenim planom, i ne bi trebalod a zahtev za građevinsku dozvolu odbaci u navedenom slučaju.

Na ovaj način bi se izbeglo vađenje novih lokacijskih uslova koji se ni u lemu ne bi razlikovali osim u samom idejnom rešenju.

Iz pitanja se ne može zaključiti o kakvim radovima je u konkrentom slučaju reč.

Stranica nije namenjena za davanje instrukcija za postupanje u konkrentim slučajevima.

U skladu sa definicijama iz čl.2.tač.24) Zakona o planiranju i izgradnji:

24) pomoćni objekat jeste objekat koji je u funkciji glavnog objekta, a gradi se na istoj parceli na kojoj je sagrađen ili može biti sagrađen glavni stambeni, poslovni ili objekat javne namene (garaže, ostave, septičke jame, bunari, cisterne za vodu i sl.);

Ukoliko građenje objekta u konkretnom slučaju odgovara objektu definisanom čl.2.tač.24. Zakona o planiranju i izgradnji, potrebno je ishodovati rešenje o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole.

Podnošenje zahteva za izdavanje rešenja kojim se odobrava izvođenje radova iz čl.145. Zakona vrši se u skladu sa čl.28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.  Za izvođenje radova iz čl.145. Zakona potrebno je prethodno pribaviti lokacijske uslove koji sadrže sve urbanističke, tehničke i druge uslove i podatke potrebne za izradu idejnog projekta, osim u slučajevima iz čl.2.st.2. Uredbe o lokacijskim uslovima (ovde): U skladu sa čl.2.st.2.Uredbe o lokacijskim uslovima, lokacijski uslovi se ne izdaju za izvođenje radova na investicionom održavanju objekta i uklanjanju prepreka za osobe sa invaliditetom, radove kojima se ne menja spoljni izgled, ne povećava broj funkcionalnih jedinica i kapacitet instalacija, adaptaciju, sanaciju, građenje zidanih ograda, kao i u svim ostalim slučajevima izvođenja radova kojima se ne vrši priključenje na komunalnu infrastrukturu odnosno ne menjaju kapaciteti i funkcionalnost postojećih priključaka na infrastrukturnu mrežu, osim u slučajevima za koje je Zakonom, odnosno planskim dokumentom propisana obaveza pribavljanja uslova.  Podnošenje zahteva za izdavanje lokacijskih uslova vrši se u skladu sa čl.6. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Za objekte čije se građenje vrši na osnovu rešenja o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona o planiranju i izgradnji ne unose se podaci o kategoriji i klasi objekta.

Kategorija objekta je relevantna samo za sadržinu projekta za građevinsku dozvolu u slučaju izgradnje, odnosno dogradnje objekata za koje se izdaje građevinska dovola, kao što je definisano u članu 52. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata. Prilikom popunjavanja zahteva potrebno je da podnosilac zahteva označi klasu i namenu objekta koji je izgrađen na parceli na kojoj se planira građenje, u skladu sa Pravilnikom o klasifikaciji objekata. Takođe, napominjemo da pogrešno popunjeni podaci u vezi kategorije  i klase objekta kao i BRGP, nisu formalni uslov za odbacivanje zahteva u Objedinjenoj proceduri, tako da nadležni organ po prijemu elektronskog zahteva ima mogućnosti da ove podatke i sam izmeni.

Ukoliko je reč o složenijem objektu, koji nije regulisan čl.145. Zakona, potrebno je prvo pribaviti lokacijske uslove, a zatim građevinsku dozvolu. Takođe, pre izdavanja lokacijskih uslova možete organu nadležnom za izdavanje građevinske dozvole da podnesete zahtev za izdavanje informacije o lokaciji, koja sadrži podatke i mogućnostima i ograničenjima gradnje na određenoj kat. parceli u skladu sa važećim planskim dokumentom.

Ovim dokumentom nadležni organ potvrdjuje prijem izjave I obaveštava građevinsku inspekciju da je  podneta izjava o završetku izgradnje temelja, kako bi nadležni građevinski inspektor izašao na teren I shodno čl. 175 st. 3 Zakona o planiranju I izgradnji, izvršio prvi obavezni inspekcijski nadzor.

U aplikaciji CEOP je greškom uneta validacija “zahtev usvojen” I ta greška će verovatno biti otklonjena u narednom periodu a do tada nadležni organ I građevinska inspekcija je dužna da poštuje propisana pravila postupanja u vezi sa izjavom o završetku izgradnje temelja.

Ukoliko po prijemu obaveštenja nadležnog organa, prilikom prvog obaveznog inspekcijskog nadzora građevinski inpektor utvrdi da temelji nisu izgradjeni u skladu sa tehničkom dokumentacijom na osnovu koje je izdata građevinska dozvola odnsono rešenje iz čl. 145 Zakona, o tome je dužan da kroz sistem   obavesti nadležni organ I dostavi odgovarajući nalaz, nakon čega nadležni organ kroz sistem obaveštava podnosioca zahteva o prijemu nalaza građevinske inspekcije.

Osim toga, u ovakvim sit uacijama, zbog odstupanja u pogledu izgrađenih temelja građevinski inspektor je dužan da postupi na odgovarajući način propisan u čl. 176 Zakona o planiranju I izgradnji.

Česti su slučajevi u praksi da ima odstupanja između geodetski snimljenog temelja I one situacije koja je sastavni deo idejnog rešenja kod izdatih Lokacijskih uslova na osnovu kojih je izdata građevinska dozvola a da se stvarno ne radi o odstupanju od utvrdjene dispozicije objekta (npr. temelji su manji jer nisu prilikom geodetskog snimanja uzeti u obzir ispusti I sl. ili naknadno treba da se izvede termoizolacija I fasada ili se razlika u merama javlja zbog odredjenih neuskladjenosti izmedju građevinskih I geodetskih dozvoljenih standarda devijacije graničnih tačaka I sl.). U takvim situacijama, je sasvim izvesno da treba ponovo izvesti geodetsko merenje I dostaviti novi geodetski snimak (to građevinski inpektor u svom nalazu može i naložiti izvođaču radova), a to znači podneti I novu izjavu o završetku izgradne temelja.

Elektronski sistem CEOP ne propisuje način postupanja učesnika u postupcima objedinjene procedure već to postupanje reguliše Pravilnik o načinu sprovođenja objedinjene  procedure elektronskim putem I Zakon o planiranju I izgradnji. U slučaju nedoumica ove vrste, potrebno je primenjivati zakon i podzakonske akte.

Nadležni organ samo potvrđuje prijem izjave o završetku izgradnje temelja dok je u nadležnosti građevinskog inspektora da izvrši prvi inspekcijski nadzor I izlaskom na teren utvrdi da li su izgrađeni temelji izvedeni u skladu sa tehničkom dokumentacijom na osnovu koje je izdata građevinska dozvola.

Izuzetno, ukoliko nadležni organ prostim uporedjivanjem podnetog geodetskog snimka sa tehničkom dokumentacijom na osnovu koje je izdata građevinska dozvola utvrdi da ima odstupanja,dužan je da ovu činjenicu navede u obaveštenju građevinskoj inspekciji, sve ostalo je u nadležnosti građevinskog inspektora.

Samo obaveštenje građevinskog inspektora da nema odstupanja izmedju izvedenih temelja I izdate građevinske dozvole može imati dejstvo potvrde da je sve u redu sa izgrađenim temeljima.

Za postupak u vezi izjave o završetku izgradnje temelja Zakon o planiranju I izgradnji I Pravilnik o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem (čl. 35.) ne predviđaju donošenje nikakvog drugog akta niti je predviđeno da se u ovom postupku donosi zaključak o odbacivanju zahteva odnosno izjave.

Propisima kojima je regulisana izgradnja objekata nije tačno određena vrsta objekta za koje je   obavezno vršenje geotehničkih ispitivanja. Potreba za vršenjem ovih ispitivanja I izraa odgovarajućeg  elaborata uslovljena je pre svega osobinama zemljišta na kojima se planira izgradnja objekta, tako da je obaveza pa I odgovornost projektanta da utvrdi da li je ili nije potrebno vršiti ispitivanja I izraditi geotehnički elaborat.

Stranica nije namenjena za davanje instrukcija za postupanje u konkretnim slučajevima.

Podsećamo Vas na odredbe čl.17. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata (ovde):

Članom 17. st.2. ovog pravilnika propisano je da se projektom za građevinsku dozvolu vrši se razrada planirane koncepcije objekta utvrđene idejnim rešenjem na osnovu kog su pribavljeni lokacijski uslovi, a njegova usklađenost sa tim idejnim rešenjem obavezna je samo u pogledu bitnih elemenata na osnovu kojih su ti lokacijski uslovi, odnosno uslovi za projektovanje i priključenje utvrđeni (u zavisnosti od vrste objekta, odnosno radova npr: namena, BRGP, gabarit, horizontalna i vertikalna regulacija, položaj na parceli, pristup parceli, broj funkcionalnih jedinica, kapaciteti i način priključenja na komunalnu i drugu infrastrukturu i sl.).

Članom 17.st.3. istog pravilnika regulisano je da projekat za građevinsku dozvolu može odstupiti od idejnog rešenja i u pogledu bitnih elemenata koji prikazuju ili navode podatke neophodne za utvrđivanje lokacijskih uslova, ako se izmene vrše prilikom razrade tehničke dokumentacije, kao i radi usklađivanja tog projekta sa uslovima za projektovanje i priključenje, s tim što ta odstupanja ne mogu biti u suprotnosti sa planskim dokumentom, kao ni ostalim uslovima za projektovanje i priključenje izdatim za taj objekat.

Takođe, članom 210. Zakona o planiranju i izgradnji propisane su kaznene odredbe u slučaju da odgovorno službeno lise u nadležnom organu izdaje akta suprotno ovom zakonu:

Član 210.

Novčanom kaznom od 50.000 do 100.000 dinara ili kaznom zatvora do 30 dana kazniće se za prekršaj odgovorno službeno lice u nadležnom organu uprave ako:

• izda lokacijske uslove protivno ovom zakonu i propisima donetim na osnovu ovog zakona (član 53);

2) izda građevinsku dozvolu protivno ovom zakonu i propisima donetim na osnovu ovog zakona (čl. 135. i 136);

3) izda upotrebnu dozvolu protivno propisima (član 158).

Za ponovljeni prekršaj iz stava 1. ovog člana učiniocu će se izreći novčana kazna i kazna zatvora do 30 dana.

Zahtev za pokretanje prekršajnog postupka iz stava 1. ovog člana podnosi registrator, odnosno organ nadležan za sprovođenje objedinjene procedure ako registrator nije imenovan u skladu sa članom 8v ovog zakona.

Tehnička kontrola regulisana je čl.129. i 129a. Zakona o planiranju i izgradnji, koji možete pronaći ovde.

Preciznije je tehnička kontrola propisana čl.76-83. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata, koji možete pronaći ovde.

Članom 152.st.7. ovog zakona propisane su obaveze odgovornog izvođača radova:

Odgovorni izvođač radova dužan je da:

1) izvodi radove prema dokumentaciji na osnovu koje je izdata građevinska dozvola, odnosno projektu za izvođenje, u skladu sa propisima, standardima, uključujući standarde pristupačnosti tehničkim normativima i standardima kvaliteta koji važe za pojedine vrste radova, instalacija i opreme;

2) organizuje gradilište na način kojim će obezbediti pristup lokaciji, obezbeđenje nesmetanog odvijanja saobraćaja, zaštitu okoline za vreme trajanja građenja;

3) obezbeđuje sigurnost objekta, lica koja se nalaze na gradilištu i okoline (susednih objekata i saobraćajnica);

4) obezbeđuje dokaz o kvalitetu izvršenih radova, odnosno ugrađenog materijala, instalacija i opreme;

5) vodi građevinski dnevnik, građevinsku knjigu i obezbeđuje knjigu inspekcije;

6) obezbeđuje merenja i geodetsko osmatranje ponašanja tla i objekta u toku građenja;

7) obezbeđuje objekte i okolinu u slučaju prekida radova;

8) na gradilištu obezbedi ugovor o građenju, rešenje o određivanju odgovornog izvođača radova na gradilištu i projekat za izvođenje, odnosno dokumentaciju na osnovu koje se objekat gradi.

Stranica nije namenjena za davanje instrukcija za postupanje u konkretnim slučajevima.

Članom 26.st.4. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata (ovde) propisano je da se svaki projekat određene oblasti može deliti na više svezaka koje dobijaju odgovarajuće oznake u zavisnosti od sadržaja projekta (na primer: 2/1 konstrukcija, 2/2 saobraćajnice i dr., 3/1 vodovod, 3/2kanalizacija i dr., 6/1 grejanje, 6/2 ventilacija i klimatizacija itd.).

Članom 26.st.5. ovog pravilnika regulisano je da su u tehničkoj dokumentaciji za inženjerske objekte, projekti označeni rednim brojem i složeni u sveske prema oblastima i pravilima struke u zavisnosti od klase i kategorije objekta, pri čemu se oznakom broj "1" označava se onaj projekat kojim se određuje objekat u prostoru, odnosno projekat kojim se utvrđuju lokacijske, dispozicione i funkcionalne karakteristike objekta (npr. projekat trase puta, gasovoda, pruge, projekat konstrukcije mosta, antenskog stuba, dimnjaka i sl.).

Sva dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole mora biti adekvatno elektronski potpisana.

Elektronsko potpisivanje

Članom 3.st.2. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem (ovde) propisano je da se sva akta koja donose, odnosno razmenjuju, nadležni organ i imaoci javnih ovlašćenja u objedinjenoj proceduri i/ili radi upotrebe u toj proceduri, kao i drugi dokumenti koje podnosilac zahteva, nadležni organ i imaoci javnih ovlašćenja dostavljaju u objedinjenoj proceduri, dostavljaju u formi elektronskog dokumenta, u pdf formatu, potpisanom kvalifikovanim elektronskim potpisom.

Članom 3.st.3. ovog pravilnika regulisano je da se izuzetno od stava 2. ovog člana, tehnička dokumentacija dostavlja u dwf ili dwg formatu, potpisanom kvalifikovanim elektronskim potpisom, u skladu sa propisom koji uređuje sadržinu, način i postupak izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata, a ako taj format nije potpisan, ta dokumentacija se dostavlja i u pdf formatu, potpisanom kvalifikovanim elektronskim potpisom.

Elektronsko potpisivanje tehničke dokumentacije preciznije je regulisano Prilogom 12 Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata, koji možete pronaći ovde.

Projekat izvedenog objekta

U skladu sa čl.42.st.2. tač.1) Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole prilaže se projekat za izvođenje sa potvrdom i overom investitora, lica koje vrši stručni nadzor i izvođača radova da je izvedeno stanje jednako projektovanom, ako u toku građenja nije odstupljeno od projekta za izvođenje ili projekat izvedenog objekta, izrađen u skladu sa pravilnikom kojim se uređuje sadržina tehničke dokumentacije.

Glavna sveska projekta izvedenog objekta regulisana je čl.70. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata (ovde).

U skladu sa čl.70. st.1. ovog pravilnika, u slučaju da prilikom građenja objekta, odnosno izvođenja radova, nije došlo do odstupanja od projekta za izvođenje, ne izrađuje se glavna sveska projekta izvedenog objekta, već se glavnoj svesci projekta za izvođenje prilaže izjava investitora, vršioca stručnog nadzora i izvođača radova, kojom se potvrđuje da je izvedeno stanje jednako projektovanom stanju.

Shodno čl.70.st.2. istog pravilnika, u slučaju da je prilikom građenja objekta, odnosno izvođenja radova, došlo do odstupanja od projekta za izvođenje, koje nisu u suprotnosti sa lokacijskim uslovima i građevinskom dozvolom, izrađuje se glavna sveska projekta izvedenog objekta koja, osim sadržaja iz člana 61. ovog pravilnika, sadrži i detaljni opis svih nastalih izmena tokom građenja objekta.       

Ukoliko je u konkretnom slučaju reč o glavnom projektu izrađenom u skladu sa ranijim zakonima, u tom slučaju Vas podsećamo na odredbe čl. 15.Pravilnika - 96/2016-23:

"Glavni projekat izrađen do dana stupanja na snagu ovog pravilnika, u skladu sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji ("Službeni glasnik RS", br. 72/09, 81/09 - ispravka, 64/10 - US, 24/11, 121/12, 42/13 - US, 50/13, 98/13 - US), može se koristiti kao:

1) projekat za građevinsku dozvolu, uz obaveznu izradu glavne sveske projekta za građevinsku dozvolu iz člana 50. ovog pravilnika i izvoda iz projekta za građevinsku dozvolu iz člana 33. ovog pravilnika, u postupku pribavljanja građevinske dozvole, ako se taj zahtev podnese nadležnom organu najkasnije do 30. juna 2017. godine;

2) idejni projekat za objekte iz čl. 145. i 147. Zakona, uz obaveznu izradu glavne sveske idejnog projekta, u skladu sa članom 42. ovog pravilnika, u postupku pribavljanja rešenja po članu 145. Zakona, odnosno privremene građevinske dozvole, ako se taj zahtev podnese nadležnom organu najkasnije do 30. juna 2017. godine;

3) projekat za izvođenje, uz obaveznu izradu glavne sveske projekta za izvođenje, u skladu sa članom 61. ovog pravilnika, za potrebe izgradnje objekta, odnosno izvođenja radova, ako se prijava radova nadležnom organu izvrši najkasnije do 30. juna 2017. godine;

4) projekat izvedenog objekta, uz obaveznu izradu glavne sveske projekta izvedenog objekta, u skladu sa čl. 61. i 71. ovog pravilnika, u postupku pribavljanja upotrebne dozvole, ako se prijava radova nadležnom organu izvrši najkasnije do 30. juna 2017. godine, uz shodnu primenu čl. 70- 74. ovog pravilnika.

Glavna sveska, koja se izrađuje u slučajevima iz stava 1. ovog člana, ne mora biti overena potpisom i licencnim pečatom od strane svih odgovornih projektanata, već se u njoj obavezno navode samo podaci o odgovornim projektantima, propisani u Prilogu 1 ovog pravilnika."

Mišljenja smo da je u konkrentom slučaju reč o istom dokumentu, s obzirom na to da RGZ-Služba za katastar nepokretnosti vrši upis prava svojine u ovom slučaju nakon izdavanje upotrebne dozvole, na osnovu ovog elaborata.

Nadležni organ, po izdavanju upotrebne dozvole, kroz CIS podnosi RGZ – Službi za katastar nepokretnosti zahtev za upis prava svojine, pri čemu prosleđuje ovoj službi elaborat geodetskih radova za izvedeni objekat i posebne delove objekta i elaborat geodetskih radova za podzemne instalacije, u skladu sa čl.48. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Sadržaj elaborata geodetskih radova ne može biti propisan Pravilnikom o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije, s obzirom da se isti izrađuje prema odredbama zakona kojim se uređuje državni premer i katastar.

Upis prava svojine na izgrađenom objektu, odnosno posebnim delovima objekta i izdavanje rešenja o kućnom broju u okviru objedinjene procedure

Dostava upotrebne dozvole organu nadležnom za poslove državnog premera i katastra

Član 48.

U roku od pet radnih dana od dana pravnosnažnosti upotrebne dozvole, nadležni organ po službenoj dužnosti dostavlja organu nadležnom za poslove državnog premera i katastra:

1) upotrebnu dozvolu;

2) elaborat geodetskih radova za izvedeni objekat i posebne delove objekta;

3) elaborat geodetskih radova za podzemne instalacije.

Stranica nije namenjena za davanje instrukcija za postupanje u konkretnim slučajevima.

Potrebno je navesti kategoriju i klasu iz Pravilnika o klasifikaciji objekata (ovde), koja je najbliža objektu čije će se građenje vršiti.

Članom 6. ovog pravilnika propisano je na koji način se određuje kategorija i kalsa objekta u slučaju da je reč o složenom objektima koji se sastoje iz delova koji spadaju u različite klase i kategorije. 

Objekti koji se sastoje iz delova koji spadaju u različite klase i kategorije

Napominjemo da pogrešno popunjeni podaci u vezi kategorije  i klase objekta kao i BRGP, nisu formalni uslov za odbacivanje zahteva u Objedinjenoj proceduri, tako da nadležni organ po prijemu elektronskog zahteva ima mogućnosti da ove podatke i sam izmeni.

Član 6.

Za složene objekte koji se sastoje od delova različite klase, svakom delu određuje se klasa i iskazuje procentualnom zastupljenošću u ukupnoj površini objekta.

Za zgrade koje se sastoje od više delova različite kategorije određuje se kategorija zgrade u celini, tako da joj se dodeljuje kategorija više zahtevnog dela.

Za objekte koji se sastoje od zgrade i inženjerskog objekta, odnosno dela objekta, svakom objektu, odnosno delu objekta, se određuje se posebna kategorija.

Članom 36. Zakona o ozakonjenju („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 96/2015) propisane su pravne posledice rešenja o ozakonjenju.

Navedenim članom propisano je da se danom pravnosnažnosti rešenja o ozakonjenju stiču uslovi za upis prava svojine u javnoj knjizi o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima, odnosno za odgovarajući upis u katastar vodova. Nadležni organ po službenoj dužnosti dostavlja elaborat geodetskih radova i primerak pravnosnažnog rešenja o ozakonjenju organu nadležnom za poslove državnog premera i katastra, u roku od tri dana od dana pravnosnažnosti rešenja o ozakonjenju. Organ nadležan za poslove državnog premera i katastra donosi rešenje o kućnom broju i vrši upis prava svojine na objektu, odnosno posebnim delovima objekta.

Takođe, članom 158. stav 11. i 12. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da nadležni organ po službenoj dužnosti, u roku od pet radnih dana po pravnosnažnosti izdate upotrebne dozvole, dostavlja organu nadležnom za poslove državnog premera i katastra upotrebnu dozvolu, elaborat geodetskih radova za izvedeni objekat i posebne delove objekta, kao i elaborat geodetskih radova za podzemne instalacije. Organ nadležan za poslove državnog premera i katastra donosi rešenje o kućnom broju i vrši upis prava svojine na objektu, odnosno posebnim delovima objekta.

Imajući u vidu činjenicu da su pravne posledice izdavanja upotrebne dozvole identične pravnim posledicama izdavanja rešenja o ozakonjenju (po pitanju upisa prava svojine na objektu, odnosno posebnim delovima objekta u evidenciju nepokretnosti), nije neophodno sprovoditi postupak za izdavanje upotrebne dozvole za objekat za koji je izdato rešenje o ozakonjenju.

S obzirom na to da se u konkretnom slučaju izvođenjem radova izgrađuje novi prostor izvan postojećeg gabarita i volumena objekta, reč je o dogradnji objekta, u skladu sa definicijom iz čl.2.tač.33) Zakona o planiranju i izgradnji:

Za izvođenje radova na dogradnji objekta potrebno je prvo pribaviti lokacijske uslove, a zatim građevinsku dozvolu. Takođe, moguće je pre pribavljanja lokacijskih uslova, za potrebe izrade idejnog rešenja, od nadležnog organa za izdavanje građevinske dozvole pribaviti informaciju o lokaciji, koja sadrži podatke o mogućnostima i ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli, odnosno na više katastarskih parcela na osnovu planskog dokumenta.

Podnošenje zahteva za izdavanje lokacijskih uslova vrši se u skladu sa čl.6, a podnošenje zahteva za građevinsku dozvolu vrši se u skladu sa čl.16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Nadležni organ neće pribavljati uslove u pogledu projektovanja i priključenja na distributivni sistem električne energije i sisteme vodosnabdevanja i odvođenja otpadnih voda ako je idejnim rešenjem predviđen drugačiji način obezbeđivanja električne energije, odnosno odvođenja otpadnih voda ili ako idejnim rešenjem nije predviđeno priključenje objekta na te sisteme, shodno čl.14.st.4. Uredbe o lokacijskim uslovima, koju možete pronaći ovde.

Uslovi u pogledu projektovanja i priključenja na distributivni sistem električne energije i sisteme vodosnabdevanja i odvođenja otpadnih voda

Član 14.

Uslovi za projektovanje i priključenje u pogledu priključenja na distributivni sistem električne energije i sisteme vodosnabdevanja i odvođenja otpadnih voda pribavljaju se od javnih preduzeća, odnosno privrednih društava kojima je povereno obavljanje odgovarajućih delatnosti, za sledeće klase objekata:

1) klase iz kategorije "A", osim za klase 124220, 125231, 127111, 127121, 127141 i 127230;

2) klase iz kategorije "B", osim za klase 125232, 127112, 127122, 127131, 127142 i 127420;

3) klase iz kategorije "V", osim za klase 124210, 127113, 127132, 127143, 127302 i 127303;

4) klase iz kategorije "G", odnosno druge klase objekata iz kategorija "A", "B" ili "V", ako je to predviđeno propisom, planskim dokumentom ili idejnim rešenjem koje se podnosi uz zahtev za izdavanje lokacijskih uslova.

Uslove iz stava 1. ovog člana određuje separatom nadležni imalac javnih ovlašćenja, ako nisu određeni planskim dokumentom.

Izuzetno od stava 1. tač. 1) do 3) ovog člana, nadležna služba neće pribavljati uslove za navedene objekte ako je, u skladu sa zakonom ili planskim dokumentom ili idejnim rešenjem predviđen drugačiji način obezbeđivanja električne energije, odnosno vodosnabdevanja, odnosno odvođenja otpadnih voda ili ako idejnim rešenjem nije predviđeno priključenje objekta na te sisteme.

Izuzetno od člana 29. stav 2. ove uredbe, za objekte koji su u funkciji proizvodnje, prenosa i distribucije električne energije, kao i za druge objekte za koje građevinsku dozvolu izdaje ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine, uslove za projektovanje i priključenje u pogledu priključenja na distributivni, odnosno prenosni sistem električne energije, ne pribavlja nadležni organ u okviru objedinjene procedure, već investitor u skladu sa zakonom kojim se uređuje energetika.

U skladu sa važećim pravinikom kojim je regulisana sadržina tehničke dokumentacije i važećim Uputstvom o formatima tehničke dokumentacije koja se dostavlja u elektronskom postupku objedinjene procedure, samo je projektant ovlašćen da digitalno potpisuje tehničku dokumentaciju.

Članom 9. stav 1. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisano je da nadležni organ, nakon što je utvrdio da su ispunjeni formalni uslovi za dalje postupanje po zahtevu za izdavanje lokacijskih uslova, dostavlja organu nadležnom za poslove državnog premera i katastra zahtev za izdavanje:

• kopije plana za katastarsku parcelu, odnosno katastarske parcele navedene u zahtevu, odnosno deo katastarske parcele, odnosno delove katastarske parcele, ako je to navedeno u zahtevu;
• izvoda iz katastra vodova, osim za izvođenje radova na nadziđivanju postojećeg objekta.

Podatke o površini parcele, odnosno parcela, nadležni organ pribavlja uvidom u zvaničnu elektronsku bazu podataka katastra nepokretnosti, saglasno članu 9. stav 2. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Kada je reč o postupanju po zahtevu za izdavanje građevinske dozvole, nadležni organ, ukoliko su ispunjeni formalni uslovi za dalje postupanje po zahtevu, pribavlja od organa nadležnog za poslove državnog premera i katastra izvod iz lista nepokretnosti za nepokretnost koja je predmet zahteva, u skladu sa članom 19. stav 1. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Iz citiranih odredaba Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem proizlazi da su u postupku objedinjene procedure relevantni isključivo podaci iz zvanične evidencije, odnosno elektronske baze podataka katastra nepokretnosti. Ukoliko imate nedoumice u vezi sa načinom prikupljanja podataka i ažuriranjem evidencije katastra nepokretnosti, možete se obratiti neposredno Republičkom geodetskom zavodu koji je, u skladu sa Zakonom o državnom premeru i katastru, nadležan za poslove katastra nepokretnosti.

Ukoliko je u konkretnom slučaju reč o izradi projekta za građevinsku dozvolu, obaveza izrada elaborata propisana je članom 58. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata (ovde).

Elaborati i studije uz projekat za građevinsku dozvolu

Član 58.

Projektu za građevinsku dozvolu, zavisno od vrste i klase objekta, prilažu se:

- elaborat o geotehničkim uslovima izgradnje, izrađen prema propisima o geološkim istraživanjima;

- elaborat zaštite od požara, kojim se utvrđuju mere za zaštitu od požara, čiji je sadržaj određen u skladu sa Prilogom 11 ovog pravilnika, ukoliko je za objekat propisana izrada glavnog projekta zaštite od požara i pribavljanje saglasnosti na projekat za izvođenje, u skladu sa propisima kojima se uređuje zaštita od požara;

- elaborat energetske efikasnosti, za zgrade za koje je propisano utvrđivanje energetskih svojstava, izrađen prema propisima o energetskoj efikasnosti zgrada;

- studija o proceni uticaja na životnu sredinu, ukoliko je utvrđena potreba procene uticaja na životnu sredinu u skladu sa propisima kojima se uređuje ova oblast.

Projektu za građevinsku dozvolu, zavisno od vrste i klase objekta, se prema potrebi prilažu i drugi elaborati i studije kojima se dokazuje ispunjenje osnovnih zahteva za objekat, izrađeni u skladu sa propisima.

Elaborati i studije iz st. 1. i 2. ovog člana ne podležu tehničkoj kontroli, već tehnička kontrola samo proverava primenu mera predviđenih elaboratima i studijama u projektima

Potrebno je da odgovorno lice projektanta (preduzetnika, odnosno pravnog lica koje je nosilac izrade tehničke dokumentacije) elektronski potpiše i glavnu svesku i idejno rešenje, u skladu sa Prilogom 12 Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata (ovde).

b) Glavna sveska Format elektronskog dokumenta

Elektronski dokument se priprema u .pdf formatu i elektronski se potpisuje.

Overa

Glavnu svesku overavaju svi učesnici u izradi projekta na način propisan ovim pravilnikom. Elektronsko potpisivanje vrši se nakon kreiranja elektronskog dokumenta u propisanom formatu (.pdf).

Elektronsko potpisivanje glavne sveske vrši:

1) odgovorno lice projektanta (preduzetnika, odnosno pravnog lica koje je nosilac izrade tehničke dokumentacije);

2) glavni projektant.

v) Projekti (delovi projekta prema oblastima)

Format elektronskog dokumenta

Opšta, tekstualna i numerička dokumentacija priprema se u .pdf formatu i elektronski se potpisuje.

Grafička dokumentacija projekata se dostavlja, kao jedan ili više elektronskih dokumenata, u sledećim formatima:

1) .dwg ili .dwf (.dwfx) koji su elektronski potpisani ili

2) .dwg ili .dwf (.dwfx) koji nisu elektronski potpisani, sa pratećim dokumentom formata .pdf istog sadržaja koji je elektronski potpisan.

Overa

Opštu, tekstualnu, numeričku i grafičku dokumentaciju projekata overavaju učesnici u izradi tog dela projekata na način propisan ovim pravilnikom.

Elektronsko potpisivanje vrši se nakon kreiranja elektronskog dokumenta u propisanom formatu (.pdf, .dwg ili .dwf (.dwfx)).

Elektronsko potpisivanje dela projekta vrši:

1) odgovorno lice projektanta predmetnog dela projekta (preduzetnika, odnosno pravnog lica koje je nosilac izrade dela tehničke dokumentacije);

2) odgovorni projektant predmetnog dela projekta;

3) vršilac tehničke kontrole predmetnog dela projekta (samo u slučaju kada je propisana tehnička kontrola projekta za građevinsku dozvolu).

Ako se grafička dokumentacija priprema kao jedan ili više posebnih elektronskih dokumenata, elektronski ga/ih potpisuje samo odgovorni projektant.

Nakon stupanja na snagu Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata, Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture donelo je Uputstvo o formatima elektronskih dokumenata i njihovim dostavljanjem kroz CEOP. Cilj donošenja ovog uputstva je pojašnjenje pojedinih odredaba Pravilnika i pružanje pomoći učesnicima u postupku objedinjene procedure.
Na stranama 10. i 11. Uputstva navedeno je da elaborate i studije koji se prilažu uz tehnički dokumentaciju elektronski potpisuju:
- odgovorno lice izrađivača elaborata ili studije;
- ovlašćeno lice koje je izradilo elaborat ili studiju.
Iz citiranih odredaba Uputstva proizlazi da elaborat mora elektronski potpisati lice koje je izradilo elaborat ili studiju i odgovorno lice izrađivača elaborata ili studije.

Iz vašeg pitanja je nejasno da li se misli na privredno društvo, odnosno drugo pravno lice ili preduzetnika, u smislu člana 126. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji ili na odgovornog projektanta u smislu člana 128. Zakona.

Kada je reč o privrednom društvu, odnosno drugom pravnom licu ili preduzetniku iz člana 126. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji, jedini uslov za obavljanje poslova izrade tehničke dokumentacije za izgradnju objekata je da bude upisan u registar privrednih subjekata (kod Agencije za privredne registre). Izuzetak od pravila postoji za objekte iz člana 133. Zakona, za koje je neophodno da je privredno društvo, odnosno drugo pravno lice upisano u odgovarajući registar za izradu tehničke dokumentacije za tu vrstu objekata i da ima zaposlena lica sa licencom za odgovornog projektanta i koja imaju odgovarajuće stručne rezultate u izradi tehničke dokumentacije za tu vrstu i namenu objekta. Dodatna specijalna ograničenja u pogledu kruga lica koja imaju pravo učešća u izradi tehničke dokumentacije propisana su članom 127. Zakona o planiranju i izgradnji (ovde).

Kada je reč o odgovornom projektantu, to može biti lice sa stečenim visokim obrazovanjem odgovarajuće struke, odnosno smera, na akademskim studijama drugog stepena (master akademskih studija, master strukovnih studija, specijalističke akademske studije) odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje pet godina i licencom za projektovanje, izdatom u skladu sa Zakonom, saglasno članu 128. Zakona o planiranju i izgradnji.

Nejasan je deo vašeg pitanja („što neće uticati na ostale projekte jer je u ptianju promena koeficijenata“) pa je nejasno o kakvim se promenama zaista radi.

U svakom slučaju, potrebno je da shodno čl. 142 Zakona o planiranju i izgradnji u sistemu CEOP podnesete zahtev za izmenu gađevinske dozvole i uz taj zahtev da dostavite novi projekat mašinskih instalacija (izrađen u skladu sa novim uslovima za priključenje i  u skladu sa sada važećim pravilnikom kojim se uređuje sadržina tehničke dokumentacije), nove uslove koje su izdale Elektrane Beograd i preporučujemo da dostavite i glavni projekat na osnovu kojeg je izdata građevinska dozvola kao i ranije izdatu lokacijsku dozvolu kako bi nadležni organ na lakši način mogao da utvrdi u čemu se sastoje odstupanja od tehničke dokumentacije na osnovu koje je izdata građevinska dozvola. Nije potrebno za sada dostavljati izvod iz projekta za građevinsku dozvolu shodno čl. 26 st. 3 Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure ukoliko izmena tehničke dokumentacije ne zahteva istovremeno i izmenu idejnog rešenja. U suprotnom, potrebno je uz zahtev dostaviti i izvod iz projekta za građevinsku dozvola izrađen u skladu sa sada važećim pravilnikom koim je regulisana sadržina tehničke dokumentacije.

Nadležni organ ceneći sve okolnosti konkretnog slučaja može odbaciti zhtev za izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli i uputiti podnosioca zahteva da pokrene postupak za izdavanje novih lokacijskih uslova ili može doneti rešenje o izmeni već izdatog rešenja o građevinskoj dozvoli.

Smatramo da je potrebno u arhivi Grada ili Istorijskom arhivu rpoveriti da li postoji drugi primerak projekta na osnovu kojeg je izdata građevinska dozvola ili odobrenjm I e za izgradnju.

Ukoliko se ispostavi da ni u arhivi nema tog projekta, u tom slučaju Komisiji za tehnički pregled a potom I nadležnom organu  uz zahtev za upotrebnu dozvolu podnesite PIO telekomunikacija.

To nije propisano Zakonom o planiranju i izgradnji i Pravilnikom o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata (ovde).

Članom 26.st.5. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata propisano je da su u tehničkoj dokumentaciji za inženjerske objekte, projekti označeni rednim brojem i složeni u sveske prema oblastima i pravilima struke u zavisnosti od klase i kategorije objekta, pri čemu se oznakom broj "1" označava se onaj projekat kojim se određuje objekat u prostoru, odnosno projekat kojim se utvrđuju lokacijske, dispozicione i funkcionalne karakteristike objekta (npr. projekat trase puta, gasovoda, pruge, projekat konstrukcije mosta, antenskog stuba, dimnjaka i sl.).

Da.

Shodno čl.2.st.3. Pravilnika o objektima na koje se ne primenjuju pojedine odredbe Zakona o planiranju i izgradnji (ovde), ako, u skladu sa odredbama st. 1. i 2. ovog člana nije određen izvođač radova poslove izvođača radova u skladu sa stavom 1. ovog člana obavlja investitor.

Članom 33. i 34. Zakona o zaštiti od požara (ovde) propisano je u kojim slučajevima izgradnje, rekonstrukcije i dogradnje objekta je potrebno pribaviti saglasnost u pogledu mera zaštite od požara.

Prema tome, ukoliko je u konkretnom slučaju reč o rekonstrukciji objekta iz čl.33.i 34. Zakona o planiranju i izgradnji, uz zahtev za izdavanje rešenja o odobrenju izvođenja radova potrebno je priložiti elaborat o zaštiti od požara.

Zakonom o planiranju i izgradnji nije detaljno propisano u kojim slučajevima izvođenja radova iz čl.145. je potrebno vršiti izradu elaborata o zaštiti od požara, već je to detaljnije regulisano čl.49. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata (ovde).

Članom 49. ovog pravilnika  propisano je da se u slučaju da su na objektu predviđeni radovi, kojima se utiče na osnovne zahteve za objekat, kao prilog idejnom projektu izrađuju i odgovarajući elaborati i studije kojima se propisuju mere za ispunjenje tih osnovnih zahteva (npr. u slučaju energetske sanacije - kada je neophodna izrada elaborata energetske efikasnosti, u slučaju rekonstrukcije objekta kojom se utiče na osnovni zahtev "zaštita od požara" - kada je neophodna izrada elaborata zaštite od požara i dr.).

Takođe, čl.31.st.3. Zakona o zaštiti od požara regulisano je da izuzetno od stava 1. ovog člana, glavni projekat zaštite od požara ne mora biti sastavni deo tehničke dokumentacije ukoliko se osnovni zahtevi zaštite od požara iz člana 30. ovog zakona mogu sagledati kroz tehničku dokumentaciju za izgradnju, dogradnju i rekonstrukciju objekta.

Pravilnikom o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata nije propisano da idejni projekat obavezno sadrži navedene projekte. Za razliku od idejnog projekta, pravilnikom je propisano koje projekte projekat za građevinsku dozvolu mora obavezno da sadrži u zavosnosti od kategorije objekta.

Članom 43.st.1. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata (ovde) propisano je da idejni projekat za građenje ili izvođenje radova za objekte iz člana 145. Zakona sadrži projekat kojim se određuje objekat u prostoru (arhitektura ili dr.), odnosno one projekte, koji su, zavisno od vrste radova koji se izvode, potrebni.

Članom 26.st.7. ovog pravilnika regulisano je da glavni projektant određuje koje sve projekte po oblastima će sadržati tehnička dokumentacija, u zavisnosti od vrste tehničke dokumentacije i klase i namene objekta.

Članom 52. st. 1. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata propisano je da projekat za građevinsku dozvolu, u zavisnosti od vrste i kategorije objekta, čine:

1) za objekte kategorije "A": projekat arhitekture sa izjavom odgovornog projektanta da objekat ima odgovarajuću nosivost i stabilnost;

2) za objekte kategorije "B": projekat arhitekture i projekat konstrukcije objekta, kao i tehnički opisi svih instalacija;

3) za objekte kategorije "V": projekat arhitekture i projekat konstrukcije, projekte instalacija kao i projekte svih oblasti koji su relevantni za predmetni objekat i ispunjenje bitnih zahteva za objekat;

4) za objekte kategorije "G": projekti odgovarajućih oblasti koji su relevantni za predmetni objekat

U konkretnom slučaju možete priložiti Izjavu investitora, vršioca stručnog nadzora i i izvođača radova iz glavne sveske projekta za izvođenje kao poseban dokument.

Prilogom 12 (ovde) Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata propisana je forma i elektronsko potpisivanje tehničke dokumentacije, kao i overa izjave investitora, stručnog nadzora i  izvođača radova.

Forma i elektronsko potpisivanje tehničke dokumentacije

Dokumenti koji čine tehničku dokumentaciju pripremaju se kao jedan ili više elektronskih dokumenata (delova).

Tekstualni deo tehničke dokumentacije priprema se u .pdf formatu i elektronski se potpisuje.

Grafički deo tehničke dokumentacije priprema se u sledećim formatima:

– .dwg ili .dwf (.dwfx) koji su elektronski potpisani ili

– .dwg ili .dwf (.dwfx) koji nisu elektronski potpisani, uz obaveznu pripremu i dokumenta istog sadržaja u .pdf formatu koji je elektronski potpisan.

U slučaju da se tehnička dokumentacija priprema kao više posebnih elektronskih dokumenata, vrši se elektronsko potpisivanje svakog dela, na isti način na koji se potpisuje jedinstveni dokument.

g) Izjava investitora, stručnog nadzora i izvođača

Format elektronskog dokumenta

Izjava investitora, stručnog nadzora i izvođača radova, koja se dostavlja uz projekat za izvođenje kao potvrda da nije došlo do odstupanja u toku izvođenja radova priprema se u .pdf formatu i elektronski se potpisuje.

Overa

Izjavu overavaju investitor, stručni nadzor i izvođač na način propisan ovim pravilnikom. Elektronsko potpisivanje vrši se nakon kreiranja elektronskog dokumenta u propisanom formatu (.pdf). Elektronsko potpisivanje izjave vrši:

1) odgovorno lice investitora;

2) odgovorno lice vršioca stručnog nadzora (preduzetnika, odnosno pravnog lica koje je nosilac stručnog nadzora);

3) odgovorno lice izvođača radova.

Da, s obzirom da je to propisano članom 47. st.4. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata, koji možete pronaći ovde.

Članom 47. st.4. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata regulisano je da geodetsku podlogu idejnog projekta čini topografski snimak predmetne lokacije integrisan sa katastarskim planom i izvodom iz katastra vodova, izrađen od strane registrovane geodetske organizacije sa odgovarajućom licencom.

Takođe, članom 43.st.2. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata propisano je da u slučaju rekonstrukcije, adaptacije odnosno sanacije postojećeg objekta, razdvajanja ili spajanja poslovnog ili stambenog prostora, kao i u slučaju promene namene, projekat sadrži i prikaz stanja koje je utvrđeno na osnovu arhivskog projekta, uz obavezno referisanje na taj arhivski projekat ili arhivski projekat ili snimak postojećeg stanja ukoliko arhivski projekat ne postoji.

Urbanistički projekat u smislu člana 60. – 63. Zakona o planiranju i izgradnji je urbanističko-tehnički dokument kojim se vrši urbanističko-arhitektonska razrada lokacije te u toku postupka potvrđivanja Urbanističkog projekta nije potrebno dostavljati dokaz o rešenim imovinskim odnosima sa vlasnicima parcela kroz koje prolaze podzemni vodovi. Dovoljno je samo dostaviti Listove nepokretnosti i kopiju plana.

Pravo na gradnju ovog objekta ostvaruje se u redovnom postupku pred organom jedinice loklane samouprave koji je nadležan za poslove urbanizma i izdavanja građevisnke dozvole.

Ukoliko se radi o hidroelektrani instalirane snage 50 kW i do 50kW, u tom slučaju za izgradnju ove hidroelektrane potrebno je pribaviti rešenje kojim se odobrava izvođenje radova u smislu čl. 145. Zakona o planiranju  i izgradnji. Uz zahtev, pored ostale propisane  dokumentacije u članu 28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem (Sl. Glasnik RS br. 113/2015 I 96/2016), potrebno je dostaviti i dokaz o odgovarajućem pravu na zemljištu odnosno ugovor o uspostavljanju službenosti prolaza sa vlasnicima parcela preko kojih prolaze podzemni vodovi.

Objekti javne namene su objekti za koje je u smislu Zakona o eksproprijaciji potrebno pribaviti rešenje Vlade RS o utvrđivanju javnog interesa za izgradnju. Ukoliko se kao investitor izgradnje ovog objekta pojavljuje treće lice a ne Republika Srbija odnosno javno preduzeće čiji je osnivač Republika Srbija, to lice je dužno da reguliše međusobne odnose sa vlasnicima parcela preko kojih je Urbanističkim projektom predviđeno da prolaze podzemni vodovi i da dokaz o tome – ugovor o službenosti prolaza dostavi uz zahtev za izdavanje rešenja po osnovu čl. 145 Zakona.

Ukoliko se nakon potvrđivanja Urbanističkog projekta ispostavi da se sa sa nekim od vlasnika tih parcela ne može postići sporazum o uspostavljanju službenosti prolaza, investitor izgradnje tog objekta može podneti tužbu nadležnom Osnovnom sudu radi konstituisanja službenosti prolaza.

Ukoliko je na nekoj kat. parceli upisana jedinica lokalne samouprave kao držalac, prvo je potrebno kod nadležnog Republičkog geodetskog zavoda izvršiti upis prava javne svojine u korist te jedinice lokalne samouprave odnosno u korist Republike (ukoliko se radi npr. o poljoprivrednom zemljištu u državnoj svojini) a potom je u postupku propisanom opštinskom odlukom odnosno odgovarajućom Uredbom Vlade RS, sprovesti postupak uspostavljanja službenosti prolaza i sa nosiocem prava javne svojine zaključiti ugovor o uspostavljanju službenosti prolaza, koji u propisanom formatu, kao dokaz o odgovarajućem pravu na zemljištu, mora biti dostavljen uz zahtev po osnovu člana 145 Zakona o planiranu i izgradnji.

Što se tiče uslova za projektovanje imalaca javnih ovlašćenja, iste je investitor u obavezi da pribavi od odgovarajućih imalaca javnh ovlašćenja u toku izrade Urbanističkog projekta, van objedinjene procedure, obzirom da se na osnovu tih uslova izrađuje idejno rešenje radi urbanističko – arhitektonske razrade lokacije samim Urbanističkim projektom, tako da su ovu uslovi sastavni deo potvrđenog Urbanističkog projekta.

Lice koje je učestvovalo u Tehničkoj kontroli Projektne dokumentacije ne može dati izjavu potrebnu za pribavljanje upotrebne dozvole da je objekat izgrađen u svemu u skladu sa tehničkom dokumentacijom, ukoliko nema licencu odgovornog izvodjača i ne ispunjava uslove za vršenje stručnog nadzora u toku građenja objekta te ukoliko od strane investitora nije imenovano za odgovornog izvodjača odnosno lice za vršenje stručnog nadzora.

1. Dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za priključenje objekta na komunalnu i drugu infrastrukturu propisana je čl.40. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

S obzirom na to da se u slučaju objekata kategorije A ne vrši izrada  projekta za izvođenje (samim tim ni separata iz projekta za izvođenje), u postupku za priključenje objekta na komunalnu i drugu infrastrukturu uz zahtev je potrebno da priložite separat iz projekta za građevinsku dozvolu. Separat iz projekta za građevinsku dozvolu u slučaju objekata kategorije „A „sadrži elementarnu šemu instalacija, sa mestom priključenja, koju izrađuje odgovorni projektant projekta arhitekture.

2. Moguće su obe opcije. Možete poslati jedan zahtev za sva priključenja na komunalnu i drugu infrastrukturu, koja su predviđena lokacijskim uslovima, a možete poslati i više posebnih zahteva za pojedinačna priključenja.

Priključenje objekta na infrastrukturu

Član 40.

Postupak za priključenje objekta na komunalnu i drugu infrastrukturu pokreće se podnošenjem zahteva nadležnom organu kroz CIS.

Uz zahtev iz stava 1. ovog člana prilaže se separat iz projekta izvedenog objekta, odnosno iz projekta za izvođenje ako u toku građenja nije odstupljeno od projekta za izvođenje sa tehničkim opisom i grafičkim prilozima, kojim se prikazuje predmetni priključak i sinhron plan svih priključaka, kao i dokaz o uplati naknade za Centralnu evidenciju.

Uz zahtev iz stava 1. ovog člana prilaže se i dokaz o uplati naknade za priključenje objekta na odgovarajuću infrastrukturu, ako je ta naknada plaćena u iznosu navedenom u lokacijskim uslovima, osim ako investitor želi da tu naknadu plati tek nakon prijema konačnog obračuna, u skladu sa separatom iz projekta izvedenog objekta, što se navodi u zahtevu.

Nadležni organ, u roku od tri radna dana od dana prijema zahteva iz stava 1. ovog člana, upućuje zahtev imaocu javnih ovlašćenja da izvrši priključenje u skladu sa tim zahtevom.

Ukolilko je u prethodnom postupku bila obavezna saglasnost nekog državnog organa, imaoca javnih ovlašćenja ili Ministarstva, u tom slučaju tehnička dokumentacija se takođe mora dostaviti istom organu radi utvrđivanja ispunjenosti uslova koji su sa njihove strane utvrđeni u prethodnom postupku. 

Potrebno je glavnoj svesci projekta za izvođenje (glavne sveske projekta za izvođenje na koji se ishoduje saglanost u pogledu mera zaštite od požara) priložiti Izjavu investitora, vršioca stručnog nadzora i izvođača radova, kojom se potvrđuje da je izvedeno stanje jednako projektovanom stanju.

U Prilogu 7 Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata (ovde) možete pronaći obrazac Izjave investitora, vršioca stručnog nadzora i izvođača radova iz glavne sveske projekta za izvođenje (umesto „glavne sveske projekta izvedenog objekta“). Elektronsko potpisivanje vrši se nakon kreiranja elektronskog dokumenta navedene Izjave u propisanom formatu (.pdf).

U skladu sa Prilogom 12 Pravilnika (ovde) Izjavu investitora, vršioca stručnog nadzora i izvođača radova iz glavne sveske projekta za izvođenje elektronski potpisuju:

• Odgovorno lice investitora,
• Odgovorno lice vršioca stručnog nadzora (preduzetnika, odnosno pravnog lica koje je nosilac stručnog nadzora)
• Odgovorno lice izvođača radova

U slučaju da se predmetna Izjava ne prilaže kao poseban elektronski dokument prilikom podnošenja zahteva za izdavanje upotrebne dozvole, već kao deo Glavne sveske, u tom slučaju elektronsko potpisivanje ovog elektronskog dokumenta vrše sva lica koja su Prilogom 12 Pravilnika propisana da elektronski potpisuju Glavnu svesku i Izjavu investitora, vršioca stručnog nadzora i izvođača radova iz glavne sveske projekta za izvođenje.

Članom 42. st.2.tač.1) Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem (ovde) propisano je da se uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole prilaže projekat za izvođenje sa potvrdom i overom investitora, lica koje vrši stručni nadzor i izvođača radova da je izvedeno stanje jednako projektovanom, ako u toku građenja nije odstupljeno od projekta za izvođenje ili projekat izvedenog objekta, izrađen u skladu sa pravilnikom kojim se uređuje sadržina tehničke dokumentacije.

Sadržaj projekta za izvođenje propisan je čl.61-69. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata (ovde).

Takođe, članom 70. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata (ovde) propisano je da u slučaju da prilikom građenja objekta, odnosno izvođenja radova, nije došlo do odstupanja od projekta za izvođenje, ne izrađuje se glavna sveska projekta izvedenog objekta, već se glavnoj svesci projekta za izvođenje prilaže izjava investitora, vršioca stručnog nadzora i izvođača radova, kojom se potvrđuje da je izvedeno stanje jednako projektovanom stanju.

1. Ne. Članom 135. st.1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se građevinska dozvola, odnosno rešenje o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona, izdaje investitoru koji ima odgovarajuće pravo na zemljištu ili objektu. U skladu sa čl.135.st.2. ovog zakona, kao odgovarajuće pravo na zemljištu smatra se pravo svojine, pravo zakupa na građevinskom zemljištu u javnoj svojini, kao i druga prava propisana ovim zakonom.

2. Promena namene objekta bez izvođenja građevinskih radova, odnosno promena namene uz izvođenje građevinskih radova vrši se na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova, odnosno promena namene objekta, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole, u skladu sa čl.145.st.1. Zakona o planiranju i izgradnji. Dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje rešenja kojim se odobrava izvođenje radova, odnosno promena namene objekta propisana je čl.28.

Kategorija i klasa objekta su relevantne samo za sadržinu projekta za građevinsku dozvolu u slučaju izgradnje, odnosno dogradnje objekata za koje se izdaje građevinska dovola, kao što je definisano u članu 52. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata.

Za objekte čije se građenje vrši na osnovu rešenja o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona o planiranju i izgradnji ne unose se podaci o kategoriji i klasi objekta.  Mišljenja smo da je ovom slučaju možete prilikom popunjavanja zahteva označiti klasu i namenu objekta čija se namena menja, u skladu sa Pravilnikom o klasifikaciji objekata (ovde).

Takođe, napominjemo da pogrešno popunjeni podaci u vezi kategorije  i klase objekta kao i BRGP, nisu formalni uslov za odbacivanje zahteva u Objedinjenoj proceduri, tako da nadležni organ po prijemu elektronskog zahteva ima mogućnosti da ove podatke i sam izmeni.

3. Procentualna zastupljenost odnosi se na objekte koji se sastoje iz delova koji spadaju u različite klase i kategorije, shodno čl.6. Pravilnika o klasifikaciji objekata.

Objekti koji se sastoje iz delova koji spadaju u različite klase i kategorije

Član 6.

Za složene objekte koji se sastoje od delova različite klase, svakom delu određuje se klasa i iskazuje procentualnom zastupljenošću u ukupnoj površini objekta.

Za zgrade koje se sastoje od više delova različite kategorije određuje se kategorija zgrade u celini, tako da joj se dodeljuje kategorija više zahtevnog dela.

Za objekte koji se sastoje od zgrade i inženjerskog objekta, odnosno dela objekta, svakom objektu, odnosno delu objekta, se određuje se posebna kategorija.

Lice koje je učestvovalo u Tehničkoj kontroli Projektne dokumentacije ne može dati izjavu potrebnu za pribavljanje upotrebne dozvole da je objekat izgrađen u svemu u skladu sa tehničkom dokumentacijom, ukoliko nema licencu odgovornog izvodjača i ne ispunjava uslove za vršenje stručnog nadzora u toku građenja objekta te ukoliko od strane investitora nije imenovano za odgovornog izvodjača odnosno lice za vršenje stručnog nadzora.

Uslovi, program i način polaganja stručnog ispita u oblasti prostornog i urbanističkog planiranja, izrade tehničke dokumentacije građenja i energetske efikasnosti propisani su Pravilnikom o polaganju stručnog ispita u oblasti prostornog i urbanističkog planiranja, izrade tehničke dokumentacije, građenja i energetske efikasnosti i o izdavanju i oduzimanju licence za odgovornog urbanistu, projektanta, izvođača radova i odgovornog planera („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 27/2015). Tekst Pravilnika možete pronaći na sajtu http://gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Navedenim Pravilnikom, kao ni Zakonom o planiranju i izgradnji ili drugim podzakonskim aktom donetim na osnovu tog Zakona nije regulisano u kom radnopravnom statusu može biti inženjer energetske efikasnosti evidentiran u registru Inženjerske komore Srbije.

To nije propisano Zakonom o planiranju i izgradnji i Pravilnikom o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata (ovde).

Članom 26.st.5. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata propisano je da su u tehničkoj dokumentaciji za inženjerske objekte, projekti označeni rednim brojem i složeni u sveske prema oblastima i pravilima struke u zavisnosti od klase i kategorije objekta, pri čemu se oznakom broj "1" označava se onaj projekat kojim se određuje objekat u prostoru, odnosno projekat kojim se utvrđuju lokacijske, dispozicione i funkcionalne karakteristike objekta (npr. projekat trase puta, gasovoda, pruge, projekat konstrukcije mosta, antenskog stuba, dimnjaka i sl.).

Mišljenja smo da nadležni organ, u slučaju kada takva obaveza nije utvrđena pravnosnažnom građevinskom dozvolom izdatom u postupku objedinjene procedure, nema pravo da zahteva od investitora da dostavi energetstski pasoš u postupku izdavanja upotrebne dozvole. Od volje samog investitora zavisi da li će taj sertifkat pribaviti I dostaviti uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole.

Što se tiče elaborata geodetskih radova, investitor je za sve  radove za koje se izdaje upotrebna dozvola, dužan da ih dostavi  uz zahtev za upotrebnu dozvolu. Ovi geodetski elaborate ukoliko su u svemu izrađeni u skladu sa Pravilnikom o katastarskom premeru i katastru nepokretnosti, služe kao osnov za provođenje promena u odgovarajućoj evidenciji Katastra: u katastarskom operatu Katastra nepokretnosti upis promene na izgrađenom objektu (spratnost i posebni delovi objekta, u vašem slučju) i upis prava odnosno  promena na izgrađenoj podzemnoj infrastrukturi u Katastru pozemnih instalacija.

Ukoliko je reč o jednom elektronskom dokumentu projekta arhitetkure koji sadrži navedeni tehnički opis, potrebno je samo jednom elektronski potpisati ovaj dokument, na prvoj strani elektronskog dokumenta, tako da elektronski potpis bude pregledan i vidljiv. Prema tome, u tom slučaju se ne potpisuje tehnički opis i popis radova koji je deo ovog elektronskog dokumenta.

U slučaju da se tehnički opis  popis radova dostavlja kao poseban elektronski dokument (odvojeno od elektronskog dokumenta projekta arhitekture, tj. kao više posebnih elektronskih dokumenata), u tom slučaju je potrebno izvršiti elektronsko potpisivanje i ovog dokumenta, na isti način na koji se potpisuje jedinstven dokument (projekat arhitekture), u skladu sa Prilogom 12 Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata (ovde)

Članom 20. st.1. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata (ovde) propisano je da se tehnička dokumentacija, odnosno njeni delovi za potrebe objedinjene procedure izrađuju u elektronskoj formi, na način da se onemogući promena njihovog sadržaja, kao elektronski dokument potpisan kvalifikovanim elektronskim potpisom, odnosno potpisima.

Članom 20.st.2. ovog pravilnika propisano je da se tehnička dokumentacija, odnosno njeni delovi overavaju u skladu sa Prilogom 12 ovog pravilnika.

Katastarsko topografski plan je podloga koja sadrži faktičko stanje na terenu i stanje iz Katastra nepokretnosti sa svim drugim analitičkim i numeričkim podacima neophodnim za projektovanje objekta. Katastarsko topografski plan po pribavljanju podataka iz Katastra, izvršenom snimanju na terenu izrađuje ovlašćena geodetska organizacija i isti potpisuje ovlašćeno lice te organizacije i stavja pečat. Katastarsko topografski plan je sastavni deo tehničke dokumentacije a katastarska podloga u elektronskom obliku je osnov za projektovanje objekta i izrada situacije na takvoj katastarskoj podlozi je u interesu ne samo projektanta već i u interesu investitoru kako kasnije, prilikom snimanja temelja ili evidentiranja snimljeng objekta ne bi bilo neprijatnih iznenađenja (npr. objekat koji postoji na terenu odnosno trasi a nije evidentiran u Katastru). U zavisnosti od vrste postupak i vrste objekta odnosno radova čije se odobrenje traži zavisiće i okolnosti u vezi katastarskotopografskog plana.

Pre stupanja na snagu izmena sada važećeg Zakona o planiranju i izgradnji, obaveza investitora je bila da pre podnošenja zahteva za izdavane upotrebne dozvole,  izvrši  geodetsko snimanje objekta radi evidentiranja u Katastru. Sada to nije slučaj i brojni su primeri u praksi da kasnije, po pravnosnažnoj upotrebnoj dozvoli, nastaju izvesni problem prilikom upisa objekta u Katastru.

U svom pitanju niste naveli da li je predmetni objekat ranije snimljen i evidetiran u Katastru.

Ako objekat nije evidentiran u Katastru, predlažemo da prethodno izvršite snimanje objekta a potom podnesete zahtev za izdavanje upotrebne dozvole sa propisanom dokumentacijom. U geodetskom elaborate potrebno je da ovlašćena geodetska organizacija prikaže posebno površine samog objekta a posebno površinu podesta i njegovu visinu, i uz pozivanje na odgovarajuću odredbu Zakona, u tekstualnim prilozima elaborata da se naznači da površina podesta obzirom da ne prelazi zakonom propisanu visinu ne ulazi u bruto površinu objekta.

Ako je objekat već evidentiran u Katastru, u tom slučaju je potrebno da ovlašćena geodetska organizacija Elaborat geodetskih radova za potrebe izdavanja upotrebne dozvole dopuni sa podacima koje smo napred predložili.

Ne, potrebno je da ovlašćeno lice u nadležnom organu overi samo dopis koji upućuje nadležnoj službi za katastar nepokretnosti u sastavu Republičkog geodetskog zavoda.

Procenjena vrednost projektovanih radova ne mora biti obrazložena, s obzirom na to da to nije propisano Pravilnikom o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata (ovde), već je dovoljno da numerička dokumentacija podatak o ukupnom iznosu projektovanih radova.

Da, potrebno je u dokument . dwg ili .dwf formatu insertovati skenirani pečat i potpis.

U skladu sa Prilogom 12 Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata (ovde), do ispunjenja uslova za upotrebu elektronskog pečata lične licence, overa tehničke dokumentacije pečatom lične licence vršiće se tako što će lica ovlašćena za upotrebu tih pečata otisak postojećih pečata skenirati, a potom ih kao digitalnu sliku insertovati u dokument u elektronskoj formi, nakon čega će se taj fajl sačuvati u odgovarajućem formatu (.pdf, .dwg ili .dwf), a potom elektronski potpisati.

U konkretnom slučaju je potrebno da druga ovlašćena lica (izvođač radova i stručni nadzor).  daju potrebne izjave.

Članom 70. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata (ovde) propisano je da se u slučaju da prilikom građenja objekta, odnosno izvođenja radova, nije došlo do odstupanja od projekta za izvođenje, ne izrađuje glavna sveska projekta izvedenog objekta, već se glavnoj svesci projekta za izvođenje prilaže izjava investitora, vršioca stručnog nadzora i izvođača radova, kojom se potvrđuje da je izvedeno stanje jednako projektovanom stanju.

Ne, ne vrši se izrada svih projekata iz čl.26. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata (ovde). Odredbama ovog člana pravilnika regulisano je kojim se rednim brojem označavaju, i po kojim oblastima i redosledu su označeni projekti, koji mogu biti deo tehničke dokumentacije.

Članom 36.st.1. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata propisano je da idejno rešenje za zgrade obavezno sadrži deo arhitekture.

Članom 36.st.3. ovog pravilnika regulisano je da su posebni sadržaji idejnog rešenja u vezi sa priključenjem na javni put, za objekte za koje se pribavljaju vodni uslovi, kao i za objekte sa zapaljivim i gorivim tečnostima, zapaljivim gasovima i eksplozivnim materijama za koje je propisana obaveza izdavanja odobrenja za bezbedno postavljanje u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita od požara i eksplozija prikazani u Prilozima 10 i 11 ovog pravilnika.

Uloga glavnog projektanta nije predviđena u postupku izrade idejnog rešenja.

Sadržaj idejnog rešenja propisan je čl.36. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata:

Članom 36.st.1. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata propisano je da idejno rešenje za zgrade obavezno sadrži deo arhitekture.

Članom 36.st.3. ovog pravilnika regulisano je da su posebni sadržaji idejnog rešenja u vezi sa priključenjem na javni put, za objekte za koje se pribavljaju vodni uslovi, kao i za objekte sa zapaljivim i gorivim tečnostima, zapaljivim gasovima i eksplozivnim materijama za koje je propisana obaveza izdavanja odobrenja za bezbedno postavljanje u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita od požara i eksplozija prikazani u Prilozima 10 i 11 ovog pravilnika.

Stranica nije namenjena za davanje instrukcija za postupanje u konkretnom slučaju.

Članom 15. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata  propisano je da je idejno rešenje prikaz planirane koncepcije objekta, sa obaveznim priksazom i navođenjem samo onih podataka koji su neophodni za utvrđivanje lokacijskih uslova, odnosno podataka koji su neophodni za utvrđivanje usklađenosti sa planskim dokumentom i utvrđivanje uslova za projektovanje i priključenje (u zavisnosti od vrste objekta, odnosno radova npr: namena, BRGP, gabarit, horizontalna i vertikalna regulacija, položaj na parceli, pristup parceli, broj funkcionalnih jedinica, kapaciteti i način priključenja na komunalnu i drugu infrastrukturu i sl.).

Ukoliko je u konkretnom slučaju reč o izvođenju građevinskih i drugih radova kojima se izgrađuje novi prostor van postojećeg gabarita objekta, kao i nadziđivanje objekta, i sa njim čini građevinsku, funkcionalnu ili tehničku celinu, reč je o dogradnji objekta, shodno čl.2.st.1.tač.33) Zakona o planiranju i izgradnji (ovde).

Takođe, ako se u konkretnom slučaju izvode građevinski radovi na postojećem objektu u gabaritu i volumenu objekta, kojima se: utiče na stabilnost i sigurnost objekta i zaštitu od požara; menjaju konstruktivni elementi ili tehnološki proces; menja spoljni izgled objekta ili povećava broj funkcionalnih jedinica, vrši zamena uređaja, postrojenja, opreme i instalacija sa povećanjem kapaciteta, reč je o radovima na rekonstrukciji objekta, shodno čl.2.st.1.tač.32) Zakona o planiranju i izgradnji.

Stranica nije namenjena za davanje instrukcija za postupanje u konkretnom slučaju.

Ne, idejno rešenje ne treba da sadrži projekat konstrukcija i projekat instalacija.

Sadržaj idejnog rešenja propisan je čl.36. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata:

Članom 36.st.1. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata propisano je da idejno rešenje za zgrade obavezno sadrži deo arhitekture.

Članom 36.st.3. ovog pravilnika regulisano je da su posebni sadržaji idejnog rešenja u vezi sa priključenjem na javni put, za objekte za koje se pribavljaju vodni uslovi, kao i za objekte sa zapaljivim i gorivim tečnostima, zapaljivim gasovima i eksplozivnim materijama za koje je propisana obaveza izdavanja odobrenja za bezbedno postavljanje u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita od požara i eksplozija prikazani u Prilozima 10 i 11 ovog pravilnika.

Obaveza izrade projekta konstrukcija i projekta instalacija propisana je isključivo u slučaju izrade projekta za građevinsku dozvolu (čl.52.Pravilnika) , ali ne i u slučaju izrade idejnog rešenja, za objekte kategorije V.

Ne, nije potrebno navesti ni podatke o odgovornim projektantima konstrukcija i instalacija, jer  idejno rešenje ne treba da sadrži projekat konstrukcija i projekat instalacija.

Članom 36.st.1. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata propisano je da idejno rešenje za zgrade obavezno sadrži deo arhitekture.

Članom 36.st.3. ovog pravilnika regulisano je da su posebni sadržaji idejnog rešenja u vezi sa priključenjem na javni put, za objekte za koje se pribavljaju vodni uslovi, kao i za objekte sa zapaljivim i gorivim tečnostima, zapaljivim gasovima i eksplozivnim materijama za koje je propisana obaveza izdavanja odobrenja za bezbedno postavljanje u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita od požara i eksplozija prikazani u Prilozima 10 i 11 ovog pravilnika.

Potrebno je navesti tip objekta sa dograđenim delom (ukupno), s obzirom na to da se izvođenjem radova na dogradnji izgrađuje novi prostor van postojećeg gabarita objekta, sa kojim čini građevinsku, funkcionalnu ili tehničku celinu.

To znači, da ukoliko će nakon dogradnje objekat biti slobodnostojeći, kao tip objekta navodi se: slobodnostojeći.

Stranica nije namenjena za davanje instrukcija za postupanje u konkretnom slučaju.

Članom 26.st.8. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata  propisano je da je idejno rešenje prikaz planirane koncepcije objekta propisano je da sadržinu projekta pojedine oblasti potvrđuje ličnim pečatom i potpisom odgovorni projektant za predmetni projekat.

Ne, nije potrebno da nadležni organ pribavlja uslove za projektovanje i priključenje na sistem vodosnabdevanja od imaoca javnih ovrašćenja, odnosno privrednog društva kojem je povereno obavljanje ovedelatnosti, ukoliko se u konkretnom slučaju  ne menjaju kapaciteti i funkcionalnost postojećeg priključka na infrastrukturnu mrežu.

Moguće je da navedeni objekat bude predmet posebnog zahteva za izdavanje rešenja o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona, ali je takođe moguće da ovaj objekat bude obrađen kroz idejno rešenje za izvođenje radova na dogradnji i rekonstrukciji objekta, pa samim tim i deo jedinstvenog zahteva za izdavanje lokacijskih uslova za izvođenje radova na dogradnji, rekonstrukciji i građenje pomoćnog objekta.

Članom 36.st.1. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata propisano je da idejno rešenje za zgrade obavezno sadrži deo arhitekture.

Prema tome, potrebno je ovaj objekat prikazati u okviru idejnog rešenja, u delu arhitekture.

Moguće je zahtev za građenje navedenog objekta posebno podneti zahtev za izdavanje rešenja o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona, ali je takođe moguće i podneti samo jedan zahtev za izdavanje građevinske dozvole za dogradnju, rekonstrukciju i građenje pomoćnog objekta, u skladu sa odgovorom na naredno pitanje.

Prema tome, moguće je podneti jedan zahtev za izdavanje lokacijskih uslova za izvođenje radova na dogradnji, rekonstrukciji i građenje pomoćnog objekta u konkretnom slučaju.

Za izvođenje radova na dogradnji potrebno je prvo pribaviti lokacijske uslove za konkretnu katastarsku parcelu, a potom, na osnovu pribavljenih lokacijskih uslova, rešenje o građevinskoj dozvoli, dok se izvođenje radova na rekonstrukciji vrši na osnovu rešenja o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona. Moguće je ove zahteve posebno podneti, ali je takođe moguće ishodovati i samo jedno rešenje – rešenje o građevinskoj dozvoli (složenije).

Dakle, nije potrebno ishodovati dva rešenja u konkretnom slučaju, već se može podneti jedan zahtev - zahtev za izdavanje rešenja o građevinskoj dozvoli. Prilikom popunjavanja zahteva za izdavanje građevinske dozvole kroz CIS (u koraku u kome se unose podaci o objektu), potrebno je odvojeno uneti podatke o izvođenju radova na dogradnji objekta i posebno podatke o izvođenju radova na rekonstrukciji postojećeg objekta.

Prema tome, moguće je podneti jedan zahtev za izdavanje lokacijskih uslova za izvođenje radova na dogradnji i rekonstrukciji u konkretnom slučaju.

Ne, u idejnom rešenju nije potrebno navesti podatak o predračunskoj vrednosti. Ovaj podatak je potrebno navesti tek u numeričkoj dokumentaciji projekta za građevinsku dozvolu, shodno čl.55. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata  propisano je da je idejno rešenje prikaz planirane koncepcije objekta.

Članom 39. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata  propisano je da je idejno rešenje prikaz planirane koncepcije objekta propisano je da numerička dokumentacija idejnog rešenja sadrži prikaz površina objekta sa namenama i broj funkcionalnih jedinica.

Članom 55. ovog pravilnika propisano je da numerička dokumentacija projekta za građevinsku dozvolu za zgrade, u zavisnosti od vrste i klase objekta sadrži:

- tabelarne prikaze površina objekta po prostorima i etažama, sa prikazom namena,

- opšti proračun konstrukcije kao i proračun glavnih nosećih elemenata konstrukcije i fundamenata sa dimenzionisanjem,

- proračune sa obzirom na vrstu instalacija i opreme i u cilju sagledavanja potreba objekta, procenu potrošnje,

- procenjenu vrednost projektovanih radova i dr.

Stranica nije namenjena za davanje instrukcija za postupanje u konkretnom slučaju.

Mišljenja smo da je potrebno odvojeno uneti podatke o izvođenju radova na dogradnji, a posebno podatak o rekonstrukciji postojećeg objekta.

Potrebno je u koraku kroz CIS u kome se popunjavaju Podaci o objektu, odnosno o radovima koji se izvode, odvojeno popuniti podatke o dogradnji i  rekonstrukciji objekta, odnosno jednom uneti podatak o dogradnji objekta odabirom opcije + Unesi novi podatak, a zatim ponoviti  + Unesi novi podatak i uneti podatke o rekonstrukciji objekta.

Takođe, napominjemo da pogrešno popunjeni podaci u vezi kategorije  i klase objekta kao i BRGP, nisu formalni uslov za odbacivanje zahteva u Objedinjenoj proceduri, tako da nadležni organ po prijemu elektronskog zahteva ima mogućnosti da ove podatke i sam izmeni.

Mišljenja smo da je potrebno odvojeno uneti podatke o BRGP za izvođenje radova na dogradnji, a posebno podatak o BRGP objekta koji se rekonstruiše.

U skladu sa Prilogom 4 Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata (ovde), uz zahtev za izdavanje lokacijskih uslova, uz koji se prilaže idejno rešenje, nije potrebno priložiti Izjavu odgovornog projektanta iz delova projekta za građevinsku dozvolu, odnosno idejnog projekta, odnosno projekta za izvođenje.

Svaki crtež osnove treba da sadrži oznaku severa, shodno čl.31.st.5. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata.

Članom 31. st.5. ovog pravilka  propisano je da svaki crtež osnove, koji prikazuje položaj objekta u prostoru, ima oznaku severa.

Da, moguće je koristiti navedenu razmeru, ukoliko ona omogućava pregledan prikaz, shodno čl.40. st.3. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata.

Shodno čl.40.st.3. Pravilnika, grafički prilozi idejnog rešenja se, po pravilu, izrađuju u razmeri koja je navedena u zagradama, odnosno u drugoj prigodnoj razmeri koja omogućava pregledan prikaz, u zavisnosti od klase i namene objekta.

Takođe, članom 31. st.2. Pravilnika regulisano je da razmera u kojoj se prikazuje grafička dokumentacija treba da bude u skladu sa vrstom tehničke dokumentacije, odnosno sa nivoom detalja koji se žele prikazati, a na način da budu jasni, pregledni i čitljivi.

Shodno čl.31.st.3. istog pravilnika, crteži i grafički prilozi iste vrste izrađuju se u istoj razmeri, u skladu sa odredbama ovog pravilnika.

Odgovorni izvođač je dužan da na gradilištu obezbedi projekat za izvođenje, u elektronskoj ili papirnoj formi.

U skladu sa čl.152. st.7.tač.8) Zakona o planiranju i izgradnji, odgovorni izvođač radova dužan je da na gradilištu obezbedi ugovor o građenju, rešenje o određivanju odgovornog izvođača radova na gradilištu i projekat za izvođenje, odnosno dokumentaciju na osnovu koje se objekat gradi.

Takođe, članom 18.st.3. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata (ovde) propisano je da se projekat za izvođenje izrađuje za potrebe građenja objekta i izvođenja radova i može se izrađivati i u fazama, odnosno delovima, u skladu sa dinamikom građenja, odnosno izvođenja radova.

Zakonom o planiranju i izgradnji ne uređuje odnos investitora i izvođača radova u pogledu pripreme tehničke dokumentacije za potrebe građenja.

Odgovorni izvođač je dužan da na gradilištu obezbedi projekat za izvođenje, u elektronskoj ili papirnoj formi.

Zakonom o planiranju i izgradnji nije uređen odnos investitora i privrednog društva, odnosno drugo pravnog lica, odnosno preduzetnika koji izrađuje tehničku dokumentaciju u ovom pogledu, već je to pitanje ugovora između ove dve strane.

Zakonom o planiranju i izgradnji nije uređen odnos investitora i privrednog društva, odnosno drugo pravnog lica, odnosno preduzetnika koji izrađuje tehničku dokumentaciju u ovom pogledu, već je to pitanje ugovora između ove dve strane.

U skladu sa čl.152. st.7.tač.8) Zakona o planiranju i izgradnji, odgovorni izvođač radova dužan je da na gradilištu obezbedi ugovor o građenju, rešenje o određivanju odgovornog izvođača radova na gradilištu i projekat za izvođenje, odnosno dokumentaciju na osnovu koje se objekat gradi. Imajući u vidu da je ovde reč o dokumentaciji koja se mora nalaziti na gradilištu, mišljenja smo da primerak projekta za izvođenje na gradilištu treba da bude u štampanoj formi. Projekat za izvođenje u elektronskoj formi neophodno je obezbediti u odgovarajućem postupku objedinjene procedure, odnosno:

• za objekte za koje se u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita od požara pribavlja saglasnost na tehnički dokument;
• za objekte iz člana 133. stav 2. tačka 9) Zakona za koje su predviđene mere zaštite kulturnih dobara, u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita nepokretnog kulturnog dobra i
• uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole.    

U tom slučaju potrebno je da uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole dostavite dokument kojim se dokazuje da izvođač radova ne postoji (npr. rešenje iz APR o prestanku radnje, privrednog društva, potvrda APR da privredni subject nije upisan u registar I sl.) i izjavu investitora kojim on potvrđuje obzirom na napred navedene okolnosti da je izvedeno stanje identično projektovanom.

Ne, u slučaju objekata kategorije A ne vrši se izrada projekta za izvođenje, a samim tim ni separata iz projekta za izvođenje za potrebe priključenja objekta na komunalnu i drugu infrastrukturu.

U postupku za priključenje objekta na komunalnu i drugu infrastrukturu za objekte kategorije A bruto površine do 400 m2 uz zahtev je potrebno da priložite separat iz projekta za građevinsku dozvolu.

Separat iz projekta za građevinsku dozvolu u slučaju objekata kategorije „A „sadrži elementarnu šemu instalacija, sa mestom priključenja, koju izrađuje odgovorni projektant projekta arhitekture.

Izmenom u smislu stava 1. ovog člana smatra se svako odstupanje od položaja, dimenzija, namene i oblika objekta, kao i drugih parametara i uslova utvrđenih u građevinskoj dozvoli, odnosno izvodu iz projekta.

Ukoliko se radi o poljoprivrednom zemljištu u građevinskom području sela prve, druge, treće, četvrte i pete katastarske klase i ukoliko se radi o ekonomskom (pomoćnom) objektu u funkciji primarne poljoprivredne proizvodnje, radi se o zemljištu iz čl. 3 Zakona o poljoprivrednom zeljištu i zbog toga  potrebno je pred opštinskim organom uprave nadležnim za poljoprivredu pokrenuti postupak za promenu namene obradivog poljoprivrednog zemljišta i istovremeno podneti zahtev za utvrđivanje oslobođenja od obaveze plaćanja naknade za promene namene obzirom da se za ovu vrstu objekata shodno čl. 26 st.1 tač. 2 Zakona o poljoprivrednom zemljištu ne plaća naknada.

Objekti koji su u funkciji primarne poljoprivredne proizvodnje, shodno čl. 26. st. 2 Zakona o poljoprivrednom zemljištu su: objekti za smeštaj mehanizacije, repromaterijala, smeštaj i čuvanje gotovih poljoprivrednih proizvoda, staje za gajenje stoke, objekti za potrebe gajenja i prikazivanje starih autohtonih sorti biljnih kultura i rasa domaćih životinja, objekti za gajenje pečurki, puževa i riba.

Uz zahtev za utvrđivanje oslobađanja plaćanja naknade za prenamenu, potrebno je podneti: dokaz o vlasništvu poljoprivrednog zemljišta, kopiju plana, podatke o površini za koju se vrši prenamena i idejni projekat  za izgradnju pomoćne zgrade.  

Članom 37. st.1. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem (ovde), propisano je da kada je zakonom kojim se uređuje zaštita od požara utvrđena obaveza pribavljanja saglasnosti na tehničku dokumentaciju u pogledu mera zaštite od požara, investitor dostavlja nadležnom organu glavni projekat zaštite od požara, izrađen u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita od požara i projekat za izvođenje, izrađen u skladu sa pravilnikom kojim se uređuje sadržina tehničke dokumentacije, kao i dokaz o uplati administrativne takse za podnošenje zahteva i naknade za Centralnu evidenciju. Članom 37.st.2. ovog pravinika regulisano je da nadležni organ, po prijemu glavnog projekta zaštite od požara i projekta za izvođenje, bez odlaganja, u ime i za račun investitora, podnosi organu nadležnom za poslove zaštite od požara, zahtev za davanje saglasnosti na projekat za izvođenje.

Shodno čl. 31. st.1. Zakona o zaštiti od požara, propisano je da je glavni projekat zaštite od požara  sastavni deo tehničke dokumentacije za izgradnju, dogradnju i rekonstrukciju objekata sa svim pripadajućim instalacijama, opremom i uređajima. Međutim, st.2. istog člana Zakona o zaštiti od požara propisano je da, izuzetno od stava 1. ovog člana, glavni projekat zaštite od požara ne mora biti sastavni deo tehničke dokumentacije ukoliko se osnovni zahtevi zaštite od požara iz člana 30. ovog zakona mogu sagledati kroz tehničku dokumentaciju za izgradnju, dogradnju i rekonstrukciju objekta.

Ne.  

Sadržaj glavne sveske propisan je čl.50. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata, koji možete pronaći ovde.

Članom 81. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata propisano je da se rezime izveštaja o tehničkoj kontroli sa potvrdom o tehničkoj ispravnosti projektne dokumentacije prilaže u izvodu iz projekta za građevinsku dozvolu, kao sastavni deo izjave vršioca tehničke kontrole.  Članom 33. ovog pravilnika propisan je sadržaj izvoda iz projekta.

Dalje, članom 82. pravilnika regulisano je da vršilac tehničke kontrole pojedinog dela projekta za građevinsku dozvolu potvrđuje ispravnost tog dela projekta tako što, na posebnoj stranici, koja u elektronskom dokumentu sledi nakon naslovne strane tog dela projekta, daje izjavu sadržine: "Projekat se prihvata", uz navođenje podataka o pravnom licu, odnosno preduzetniku koji je izvršio tehničku kontrolu tog dela projekta i datumu vršenja tehničke kontrole.

4.1. Glavna sveska projekta za građevinsku dozvolu

Član 50.

Glavna sveska projekta za građevinsku dozvolu, pored osnovnog sadržaja iz Priloga 1 ovog pravilnika, sadrži i:

1) odluku o određivanju glavnog projektanta potpisanu od strane investitora, iz Priloga 8 ovog pravilnika;

2) izjavu glavnog projektanta kojom se potvrđuje međusobna usaglašenost delova projekta za građevinsku dozvolu, iz Priloga 3 ovog pravilnika;

3) izjave ovlašćenih lica o predviđenim merama za ispunjenje osnovnih zahteva za objekat, iz Priloga 6 ovog pravilnika;

4) kopije dobijenih saglasnosti, ako su propisane Zakonom;

5) sažeti tehnički opis postojećeg i predviđenog stanja, objekta, instalacija i opreme, potpisan i overen pečatom od strane glavnog projektanta.

Zakonom o planiranju i izgradnji nije predviđeno pribavljanje navedene saglasnosti.

Za izvođenje radova iz čl.145. Zakona potrebno je pre podnošenja zahteva za izdavanje rešenja o odobrenju izvođenja radova, prethodno pribaviti lokacijske uslove koji sadrže sve urbanističke, tehničke i druge uslove i podatke potrebne za izradu idejnog projekta, osim u slučajevima iz čl.2.st.2. Uredbe o lokacijskim uslovima, koju možete pronaći ovde.

U skladu sa čl.2.st.2.Uredbe o lokacijskim uslovima, lokacijski uslovi se ne izdaju za izvođenje radova na investicionom održavanju objekta i uklanjanju prepreka za osobe sa invaliditetom, radove kojima se ne menja spoljni izgled, ne povećava broj funkcionalnih jedinica i kapacitet instalacija, adaptaciju, sanaciju, građenje zidanih ograda, kao i u svim ostalim slučajevima izvođenja radova kojima se ne vrši priključenje na komunalnu infrastrukturu odnosno ne menjaju kapaciteti i funkcionalnost postojećih priključaka na infrastrukturnu mrežu, osim u slučajevima za koje je Zakonom, odnosno planskim dokumentom propisana obaveza pribavljanja uslova.

Podnošenje zahteva za izdavanje lokacijskih uslova vrši se u skladu sa čl.6. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Podnošenje zahteva za izdavanje rešenja kojim se odobrava izvođenje radova iz čl.145. Zakona vrši se u skladu sa čl.28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Izdavanje lokacijskih uslova

Podnošenje zahteva za izdavanje lokacijskih uslova

Član 6.

Postupak za izdavanje lokacijskih uslova pokreće se podnošenjem zaht eva nadležnom organu kroz CIS.

Uz zahtev iz stava 1. ovog člana prilaže se:

1) idejno rešenje, izrađeno u skladu sa pravilnikom kojim se uređuje sadržina tehničke dokumentacije;

2) dokaz o uplati administrativne takse za podnošenje zahteva i naknade za Centralnu evidenciju.

Uz zahtev za izdavanje lokacijskih uslova za gradnju komunalne infrastrukture u regulaciji postojeće saobraćajnice podnosi se i geodetski snimak postojećeg stanja na katastarskoj podlozi, izrađen od strane ovlašćenog lica upisanog u odgovarajući registar u skladu sa Zakonom.

Plaćanje ostalih naknada u objedinjenoj proceduri sprovodi se u skladu sa uredbom kojom se bliže uređuje postupak izdavanja lokacijskih uslova.

5. Izdavanje rešenja u skladu sa članom 145. Zakona

Podnošenje zahteva za izdavanje rešenja u skladu sa članom 145. Zakona

Član 28.

Postupak za izdavanje rešenja kojim se odobrava izvođenje radova iz člana 145. stav 1. Zakona pokreće se podnošenjem zahteva nadležnom organu kroz CIS.

Uz zahtev iz stava 1. ovog člana prilaže se:

1) idejni projekat izrađen u skladu sa pravilnikom kojim se uređuje sadržina tehničke dokumentacije, odnosno tehnički opis i popis radova za izvođenje radova na investicionom održavanju, odnosno uklanjanju prepreka za kretanje osoba sa invaliditetom;

2) dokaz o uplati administrativne takse za podnošenje zahteva i donošenje rešenja i naknade za Centralnu evidenciju.

Uz zahtev iz stava 1. ovog člana prilaže se i:

1) dokaz o odgovarajućem pravu na zemljištu ili objektu u smislu Zakona, osim ako je to pravo upisano u javnoj knjizi ili je uspostavljeno zakonom, odnosno ako je Zakonom propisano da se taj dokaz ne dostavlja;

2) ugovor između investitora i finansijera, ako je zaključen;

3) ugovor između investitora i imaoca javnih ovlašćenja, odnosno drugi dokaz o obezbeđivanju nedostajuće infrastrukture, ako je to uslov predviđen lokacijskim uslovima;

4) saglasnost suvlasnika, overena u skladu sa zakonom, ako se gradi ili se izvode radovi na građevinskom zemljištu ili objektu koji je u suvlasništvu više lica;

5) dokaz o uređenju međusobnih odnosa sa vlasnikom objekta, odnosno vlasnicima posebnih delova objekta, u skladu sa zakonom kojim se uređuje održavanje stambenih zgrada, kada se vrši pretvaranje ili pripajanje zajedničkih prostorija u stambeni, odnosno poslovni prostor;

6) uslovi za projektovanje i priključenje objekata na distributivni, odnosno prenosni sistem električne energije, kao i na distributivni, odnosno sistem za transport prirodnog gasa, koji su pribavljeni u skladu sa zakonom kojim se uređuje energetika, a nisu sadržani u lokacijskim uslovima;

7) uslovi za ukrštanje i paralelno vođenje, ako su u skladu sa članom 2. stav 3. Uredbe o lokacijskim uslovima ("Službeni glasnik RS", br. 35/15 i 114/15); pribavljeni van objedinjene procedure, neposredno od upravljača instalacija vodova na trasi predmetnog objekta (radovi na rekonstrukciji, sanaciji i adaptaciji postojeće infrastrukture, izgradnji priključaka na postojeću vodovodnu, kanalizacionu, gasnu i sl. mrežu, tipskih toplovodnih priključaka, privoda za elektronske komunikacije i dela elektrodistributivne mreže od transformatorske stanice, odnosno dela mreže, do mesta priključka na objektu kupca, za koje se izdaje rešenje iz člana 145. Zakona);

8) uslovi za ukrštanje i paralelno vođenje pribavljeni od upravljača instalacija vodova koji su na trasi predmetnog novog objekta, ako su predmet projekta, kao i dokaz o usaglašenosti trase sa ostalim imaocima javnog ovlašćenja koji bi bili nadležni za izdavanje uslova za projektovanje i priključenje, u slučaju izgradnje ili dogradnje sekundarne, odnosno distributivne mreže i komunalne i druge infrastrukture u regulaciji postojeće saobraćajnice, kao i u slučaju izgradnje priključaka na tu infrastrukturu;

9) uslovi u pogledu mera zaštite od požara i eksplozija, ako su u skladu sa članom 2. stav 4. Uredbe o lokacijskim uslovima ("Službeni glasnik RS", br. 35/15 i 114/15) pribavljeni van objedinjene procedure, neposredno od organa nadležnog za poslove zaštite od požara, u skladu sa članom 16. te uredbe (rekonstrukcija postojeće infrastrukturne mreže sa zapaljivim i gorivim tečnostima, kao i sa zapaljivim gasovima, odnosno izgradnja priključka na ove mreže za koje se izdaje rešenje iz čl. 145. Zakona).

Za izvođenje radova za koje je propisano plaćanje doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta, sastavni deo zahteva iz stava 1. ovog člana je i izjašnjenje podnosioca o načinu plaćanja doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta, kao i sredstvima obezbeđenja u slučaju plaćanja na rate.

U slučaju izvođenja radova iz stava 1. ovog člana za koje je potrebno pribaviti uslove za projektovanje i priključenje od strane imaoca javnih ovlašćenja, pre podnošenja zahteva za izdavanje rešenja o odobrenju izvođenja radova, investitor podnosi zahtev za izdavanje lokacijskih uslova nadležnom organu.

Izuzetno od stava 5. ovog člana, ako lokacijski uslovi izdati za objekat koji se priključuje na infrastrukturu, sadrže uslove za projektovanje tog priključka, rešenje o odobrenju za izvođenje tog priključka može se izdati investitoru za izgradnju priključka bez pribavljanja novih lokacijskih uslova.

Autor dela arihtekture uživa prava koja su mu priznata odredbama Zakona o autorskim i srodnim pravima, nezavisno od sprovođenja objedinjene procedure u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji.

Naime, članom 38. stav 1. Zakona o autorskim i srodnim pravima propisano je da, ako vlasnik građevine kao materijalizovanog primerka dela arhitekture ima nameru da vrši određene izmene na građevini obavezan je da preradu dela prvo ponudi autoru ako je dostupan, pri čemu je autor dužan da se o ponudi vlasnika građevine izjasni u roku od 30 dana od dana prijema ponude.

Odredbama Zakona o planiranju i izgradnji i Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem nije propisana obaveza za nadležni organ da u okviru objedinjene procedure traži saglasnost autora dela arihtekture za izvođenje radova kojima se menja izgled te građevine. 

Članom 135. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se građevinska dozvola izdaje investitoru koji uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole dostavi projekat za građevinsku dozvolu, ima odgovarajuće pravo na zemljištu ili objektu i koji je dostavio dokaze propisane podzakonskim aktom kojim se bliže uređuje sadržina i način izdavanja građevinske dozvole i platio odgovarajuće administrativne takse. U stavu 2. istog člana propisano je da se kao odgovarajuće pravo na zemljištu smatra pravo svojine, pravo zakupa na građevinskom zemljištu u javnoj svojini, kao i druga prava propisana ovim zakonom.

Članom 69. Zakona o planiranju i izgradnji regulisani su posebni slučajevi formiranja građevinske parcele. Ukoliko u konkretnom slučaju nije reč o nekim od radova koji su obuhvaćeni članom 69. Zakona o planiranju i izgradnji, investitor može biti isključivo lice koje je vlasnik predmetnog zemljišta, odnosno njegov zakupac ukoliko je reč o građevinskom zemljištu u javnoj svojini. Shodno tome, ukoliko „Telekom Srbija“ nije vlasnik predmetne parcele, ne može biti ni investitor planiranih radova, odnosno objekta.

Da, Prilog 7 odnosi si se na instrukcije u smislu osnovnih podataka koji treba da budu navedeni u Izjavi investitora, stručnog nadzora i  izvođača radova iz glavne sveske projekta za izvođenje.

Overa Izjave investitora, stručnog nadzora i  izvođača radova vrši se u skladu sa Prilogom 12 Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata,  koji možete pronaći ovde.

g) Izjava investitora, stručnog nadzora i izvođača Format elektronskog dokumenta

Izjava investitora, stručnog nadzora i izvođača radova, koja se dostavlja uz projekat za izvođenje kao potvrda da nije došlo do odstupanja u toku izvođenja radova priprema se u .pdf formatu i elektronski se potpisuje.

Overa

Izjavu overavaju investitor, stručni nadzor i izvođač na način propisan ovim pravilnikom. Elektronsko potpisivanje vrši se nakon kreiranja elektronskog dokumenta u propisanom formatu (.pdf). Elektronsko potpisivanje izjave vrši:

1) odgovorno lice investitora;

2) odgovorno lice vršioca stručnog nadzora (preduzetnika, odnosno pravnog lica koje je nosilac stručnog nadzora);

3) odgovorno lice izvođača radova.

Da, građenje se može vršiti i na osnovu:

- projekta za građevinsku dozvolu u slučaju objekata kategorije "A", u kom slučaju nije propisana obaveza izrade projekta za izvođenje, shodno čl. 18.st.4. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata (ovde)

- idejnog projekta kada je reč o izvođenju radova iz čl.145. Zakona, osim u slučaju rekonstrukcije objekta i u slučajevima za koje je predviđeno pribavljanje saglasnosti na projekat za izvođenje u skladu sa propisima kojima se uređuje zaštita od požara, kada je propisana obavezna izrada projekta za izvođenje, shodno čl. 18.st.6. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata.

Da, potvrda o  prijavi radova važi. Potvrda o prijavi radova se izdaje nezavisno od toga da li je projekat za izvođenje izrađen ili ne, s tim što je pre početka radova izvođač radova dužan da potpiše projekat za izvođenje, koji na gradilištu obezbeđuje odgovorni izvođač radova, shodno čl.152.Zakona o planiranju i izgradnji (ovde).

Ukoliko je reč o javnoj nabavci (tenderu) za izvođenje građevinskih radova, upućujemo Vas na odredbe člana 138a Zakona o planiranju i izgradnji, kojim je propisano da se građenju može pristupiti na osnovu pravnosnažnog rešenja o građevinskoj dozvoli i prijavi radova. Prema članu 135. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji, građevinska dozvola se izdaje investitoru koji uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole dostavi projekat za građevinsku dozvolu, ima odgovarajuće pravo na zemljištu ili objektu i koji je dostavio dokaze propisane podzakonskim aktom kojim se bliže uređuje sadržina i način izdavanja građevinske dozvole i platio odgovarajuće administrativne takse. Iz citiranih odredbi Zakona o planiranju i izgradnji proizlazi da se građenju, odnosno izvođenju radova može pristupiti na osnovu pravosnažne građevinske dozvole, koja se izdaje na osnovu projekta za građevinsku dozvolu.

Članom 153. Zakona o planiranju i izgradnji regulisan je stručni nadzor:

Stručni nadzor

Član 153.

Investitor obezbeđuje stručni nadzor u toku građenja objekta, odnosno izvođenja radova za koje je izdata građevinska dozvola.

Stručni nadzor obuhvata: kontrolu da li se građenje vrši prema građevinskoj dozvoli, odnosno prema tehničkoj dokumentaciji po kojoj je izdata građevinska dozvola; kontrolu i proveru kvaliteta izvođenja svih vrsta radova i primenu propisa, standarda i tehničkih normativa, uključujući standarde pristupačnosti; kontrolu i overu količina izvedenih radova; proveru da li postoje dokazi o kvalitetu materijala, opreme i instalacija koji se ugrađuju; davanje uputstava izvođaču radova; saradnju sa projektantom radi obezbeđenja detalja tehnoloških i organizacionih rešenja za izvođenje radova i

rešavanje drugih pitanja koja se pojave u toku izvođenja radova.

Stručni nadzor može da vrši lice koje ispunjava uslove propisane ovim zakonom za odgovornog projektanta ili odgovornog izvođača radova.

U vršenju stručnog nadzora na objektu ne mogu da učestvuju lica koja su zaposlena u privrednom društvu, odnosno drugom pravnom licu ili preduzetničkoj radnji koje je izvođač radova na tom objektu, lica koja vrše inspekcijski nadzor, kao i lica koja rade na poslovima izdavanja građevinske dozvole u organu nadležnom za izdavanje građevinske dozvole.

To je propisano čl.6. Pravilnika o klasifikaciji objekata, koji možete pronaći ovde.

Objekti koji se sastoje iz delova koji spadaju u različite klase i kategorije

Član 6.

Za složene objekte koji se sastoje od delova različite klase, svakom delu određuje se klasa i iskazuje procentualnom zastupljenošću u ukupnoj površini objekta.

Za zgrade koje se sastoje od više delova različite kategorije određuje se kategorija zgrade u celini, tako da joj se dodeljuje kategorija više zahtevnog dela.

Za objekte koji se sastoje od zgrade i inženjerskog objekta, odnosno dela objekta, svakom objektu, odnosno delu objekta, se određuje se posebna kategorija.

Ne, ne postoji propisana forma tražene  izjave.

Podnošenje izjave o završetku objekta u konstruktivnom smislu i postupanje po toj izjavi propisano je čl.36. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Izjava o završetku objekta u konstruktivnom smislu i postupanje po toj izjavi

Član 36.

Izvođač radova podnosi nadležnom organu izjavu o završetku izrade objekta u konstruktivnom smislu kroz CIS, odmah po završetku te faze izgradnje.

Nadležni organ, u roku od tri dana od dana prijema izjave iz stava 1. ovog člana, obaveštava nadležnu građevinsku inspekciju o prijemu te izjave.

Nadležna građevinska inspekcija je obavezna da u roku od tri radna dana po prijemu obaveštenja iz stava 2. ovog člana izvrši inspekcijski nadzor izgrađenog objekta u skladu sa Zakonom i da o rezultatima tog nadzora obavesti nadležni organ.

Članom 27. stav 4. alineje 1 – 9. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade dokumenata prostornog i urbanističkog planiranja taksativno i precizno je navedena sadržina analitičko-dokumentacione osnove planskog dokumenta. U alineji 10. istog stava predviđeno je da    analitičko-dokumentacione osnove planskog dokumenta može da sadrži i „drugu dokumentaciju i podatke od značaja za izradu, kontrolu i donošenje planskog dokumenta“.

Imajući to u vidu, mišljenja smo da bi eventualni podaci o registraciji privrednog društva i licenci odgovornog urbaniste trebalo da budu navedeni u okviru „druge dokumentacije i podataka...“.

Izrada elaborata geodetskih radova definisana je odredbama Zakona o državnom premeru i katastru („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/2009, 18/2010, 65/2013, 15/2015 - Odluka US RS i 96/2015), kao i podzakonskih akata donetih na osnovu tog Zakona.

Skrećemo Vam pažnju i na odredbe člana 8đ stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji, kojima je propisano da tokom sprovođenja objedinjene procedure, nadležni organ isključivo vrši proveru ispunjenosti formalnih uslova za izgradnju i ne upušta se u ocenu tehničke dokumentacije, niti ispituje verodostojnost dokumenata koje pribavlja u toj proceduri, već lokacijske uslove, građevinsku i upotrebnu dozvolu izdaje, a prijavu radova potvrđuje, u skladu sa aktima i drugim dokumentima iz člana 8b Zakona. Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, nadležni organ nema ovlašćenje da se upušta u ispitivanje sadržine, odnosno verodostojnosti dokumenata koji se dostavljaju uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole, već vrši isključivo  proveru ispunjenosti formalnih uslova, što obuhvata sledeće:

• nadležnost za postupanje po zahtevu, odnosno prijavi;
• da li je podnosilac zahteva, odnosno prijave lice koje, u skladu sa ovim zakonom, može biti podnosilac zahteva odnosno prijave;
• da li zahtev, odnosno prijava sadrži sve propisane podatke;
• da li je uz zahtev, odnosno prijavu priložena sva dokumentacija propisana ovim zakonom i podzakonskim aktima donetim na osnovu ovog zakona;
• da li je uz zahtev priložen dokaz o uplati propisane naknade, odnosno takse;
• da li su podaci navedeni u izvodu iz projekta, koji je sastavni deo zahteva za izdavanje građevinske dozvole, u skladu sa izdatim lokacijskim uslovima.

Podnošenje zahteva za davanje saglasnosti na tehničku dokumentaciju u pogledu mera zaštite od požara vrši se u skladu sa čl. 37. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Dostavljanje tehničke dokumentacije

Podnošenje zahteva za davanje saglasnosti na tehničku dokumentaciju u pogledu mera zaštite od požara

Član 37.

Kada je zakonom kojim se uređuje zaštita od požara utvrđena obaveza pribavljanja saglasnosti na tehničku dokumentaciju u pogledu mera zaštite od požara, investitor dostavlja nadležnom organu glavni projekat zaštite od požara, izrađen u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita od požara i projekat za izvođenje, izrađen u skladu sa pravilnikom kojim se uređuje sadržina tehničke dokumentacije, kao i dokaz o uplati administrativne takse za podnošenje zahteva i naknade za Centralnu evidenciju.

Nadležni organ, po prijemu glavnog projekta zaštite od požara i projekta za izvođenje, bez odlaganja, u ime i za račun investitora, podnosi organu nadležnom za poslove zaštite od požara, zahtev za davanje saglasnosti na projekat za izvođenje.

Odlučivanje o zahtevu za davanje saglasnosti na tehničku dokumentaciju

Član 38.

Organ nadležan za poslove zaštite od požara, u roku od 15 dana od prijema zahteva iz člana 37. Ovog pravilnika, odnosno u roku od 30 dana ako se radi o objektima iz člana 133. Zakona, odlučuje o zahtevu za davanje saglasnosti na tehničku dokumentaciju i pismeni otpravak odluke dostavlja nadležnom organu kroz CIS.

Ako organ nadležan za poslove zaštite od požara utvrdi su ispunjeni formalni uslovi za dalje postupanje po zahtevu, bez odlaganja dostavlja kroz CIS obaveštenje o visini republičke administrativne takse za davanje saglasnosti na tehničku dokumentaciju i u rokovima iz stava 1. ovog člana dostavlja kroz CIS akt kojim daje ili odbija davanje saglasnosti na tehničku dokumentaciju dostavljenu u postupku.

Ako organ nadležan za poslove zaštite od požara utvrdi da nisu ispunjeni formalni uslovi za dalje postupanje po zahtevu, odnosno da je dokumentacija koja je dostavljena na saglasnost nepotpuna, zahtev odbacuje zaključkom u kome navodi sve nedostatke, odnosno razloge za odbacivanje i taj zaključak dostavlja nadležnom organu bez odlaganja.

Ako investitor u roku od deset dana od prijema zaključka iz stava 3. ovog člana, a najkasnije 30 dana od dana njegovog objavljivanja na internet stranici nadležnog organa, postupi u skladu sa primedbama iz zaključka, odnosno podnese nadležnom organu dokumentaciju usaglašenu sa primedbama iz tog zaključka, nema obavezu ponovnog plaćanja administrativne takse za podnošenje zahteva i naknade za Centralnu evidenciju, kao ni obavezu ponovnog dostavljanja dokumentacije, odnosno dela tehničke dokumentacije koja nije bila predmet usaglašavanja sa primedbama iz tog zaključka, u kom slučaju se shodno primenjuju odredbe člana 18. st. 5, 7, 8. i 9. ovog pravilnika o podnošenju usaglašenog zahteva za izdavanje rešenja o građevinskoj dozvoli.

Podnošenje zahteva za davanje saglasnosti na tehničku dokumentaciju u pogledu mera zaštite od požara vrši se u skladu sa čl. 37. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Dostavljanje tehničke dokumentacije

Podnošenje zahteva za davanje saglasnosti na tehničku dokumentaciju u pogledu mera zaštite od požara

Član 37.

Kada je zakonom kojim se uređuje zaštita od požara utvrđena obaveza pribavljanja saglasnosti na tehničku dokumentaciju u pogledu mera zaštite od požara, investitor dostavlja nadležnom organu glavni projekat zaštite od požara, izrađen u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita od požara i projekat za izvođenje, izrađen u skladu sa pravilnikom kojim se uređuje sadržina tehničke dokumentacije, kao i dokaz o uplati administrativne takse za podnošenje zahteva i naknade za Centralnu evidenciju.

Nadležni organ, po prijemu glavnog projekta zaštite od požara i projekta za izvođenje, bez odlaganja, u ime i za račun investitora, podnosi organu nadležnom za poslove zaštite od požara, zahtev za davanje saglasnosti na projekat za izvođenje.

Odlučivanje o zahtevu za davanje saglasnosti na tehničku dokumentaciju

Član 38.

Organ nadležan za poslove zaštite od požara, u roku od 15 dana od prijema zahteva iz člana 37. Ovog pravilnika, odnosno u roku od 30 dana ako se radi o objektima iz člana 133. Zakona, odlučuje o zahtevu za davanje saglasnosti na tehničku dokumentaciju i pismeni otpravak odluke dostavlja nadležnom organu kroz CIS.

Ako organ nadležan za poslove zaštite od požara utvrdi su ispunjeni formalni uslovi za dalje postupanje po zahtevu, bez odlaganja dostavlja kroz CIS obaveštenje o visini republičke administrativne takse za davanje saglasnosti na tehničku dokumentaciju i u rokovima iz stava 1. ovog člana dostavlja kroz CIS akt kojim daje ili odbija davanje saglasnosti na tehničku dokumentaciju dostavljenu u postupku.

Ako organ nadležan za poslove zaštite od požara utvrdi da nisu ispunjeni formalni uslovi za dalje postupanje po zahtevu, odnosno da je dokumentacija koja je dostavljena na saglasnost nepotpuna, zahtev odbacuje zaključkom u kome navodi sve nedostatke, odnosno razloge za odbacivanje i taj zaključak dostavlja nadležnom organu bez odlaganja.

Ako investitor u roku od deset dana od prijema zaključka iz stava 3. ovog člana, a najkasnije 30 dana od dana njegovog objavljivanja na internet stranici nadležnog organa, postupi u skladu sa primedbama iz zaključka, odnosno podnese nadležnom organu dokumentaciju usaglašenu sa primedbama iz tog zaključka, nema obavezu ponovnog plaćanja administrativne takse za podnošenje zahteva i naknade za Centralnu evidenciju, kao ni obavezu ponovnog dostavljanja dokumentacije, odnosno dela tehničke dokumentacije koja nije bila predmet usaglašavanja sa primedbama iz tog zaključka, u kom slučaju se shodno primenjuju odredbe člana 18. st. 5, 7, 8. i 9. ovog pravilnika o podnošenju usaglašenog zahteva za izdavanje rešenja o građevinskoj dozvoli.

Pravilnikom o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata (ovde) bliže se propisuje sadržaj, način i postupak izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata Sadržina projekta za građevinsku dozvolu propisana je čl.50-60.ovog pravilnika. Članom 58. ovog pravilnika propisano je da se projektu za građevinsku dozvolu, zavisno od vrste i klase objekta, prilažu:

- elaborat o geotehničkim uslovima izgradnje, izrađen prema propisima o geološkim istraživanjima;

- elaborat zaštite od požara, kojim se utvrđuju mere za zaštitu od požara, čiji je sadržaj određen u skladu sa Prilogom 11 ovog pravilnika, ukoliko je za objekat propisana izrada glavnog projekta zaštite od požara i pribavljanje saglasnosti na projekat za izvođenje, u skladu sa propisima kojima se uređuje zaštita od požara;

- elaborat energetske efikasnosti, za zgrade za koje je propisano utvrđivanje energetskih svojstava, izrađen prema propisima o energetskoj efikasnosti zgrada;

- studija o proceni uticaja na životnu sredinu, ukoliko je utvrđena potreba procene uticaja na životnu sredinu u skladu sa propisima kojima se uređuje ova oblast.

Projektu za građevinsku dozvolu, zavisno od vrste i klase objekta, se prema potrebi prilažu i drugi elaborati i studije kojima se dokazuje ispunjenje osnovnih zahteva za objekat, izrađeni u skladu sa propisima.

Elaborati i studije iz st. 1. i 2. ovog člana ne podležu tehničkoj kontroli, već tehnička kontrola samo proverava primenu mera predviđenih elaboratima i studijama u projektima.

Shodno čl.123.st.5. Zakona o planiranju i izgradnji, za objekte za koje se u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita od požara pribavlja saglasnost na tehnički dokument (čl.33. i 34. Zakona o zaštiti od požara), pre izdavanja upotrebne dozvole pribavlja se saglasnost na projekat za izvođenje. Podnošenje zahteva za davanje saglasnosti na tehničku dokumentaciju u pogledu mera zaštite od požara vrši se u skladu sa čl. 37. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Pravilnikom o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem (ovde) bliže se propisuje predmet i postupak sprovođenja objedinjene procedure kroz Centralni informacioni sistem za elektronsko postupanje u okviru objedinjene procedure u postupcima za izdavanje akata u ostvarivanju prava na izgradnju i upotrebu objekata, a naročito način razmene dokumenata i podnesaka u objedinjenoj proceduri elektronskim putem, kao i forma u kojoj se dostavljaju, odnosno razmenjuju podnesci i dokumenta, uključujući i tehničku dokumentaciju i akata koja u vezi sa objedinjenom procedurom donose nadležni organi i imaoci javnih ovlašćenja, sadržina i način izdavanja građevinske i upotrebne dozvole, vođenje i sadržina registra objedinjenih procedura i centralne evidencije, kao i ovlašćenja i obaveze registratora i obim javne dostupnosti podataka i dokumenata sadržanih u registru.

Da, projekat za građevinsku dozvolu može odstupiti od idejnog rešenja i u pogledu bitnih elemenata koji prikazuju ili navode podatke neophodne za utvrđivanje lokacijskih uslova, ako se izmene vrše prilikom razrade tehničke dokumentacije, kao i radi usklađivanja tog projekta sa uslovima za projektovanje i priključenje, s tim što ta odstupanja ne mogu biti u suprotnosti sa planskim dokumentom, kao ni ostalim uslovima za projektovanje i priključenje izdatim za taj objekat,  shodno čl.17.st.3. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata (ovde). 

Da, projekat za građevinsku dozvolu može odstupiti od idejnog rešenja i u pogledu bitnih elemenata koji prikazuju ili navode podatke neophodne za utvrđivanje lokacijskih uslova, ako se izmene vrše prilikom razrade tehničke dokumentacije, kao i radi usklađivanja tog projekta sa uslovima za projektovanje i priključenje, s tim što ta odstupanja ne mogu biti u suprotnosti sa planskim dokumentom, kao ni ostalim uslovima za projektovanje i priključenje izdatim za taj objekat,  shodno čl.17.st.3. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata (ovde). 

Članom 156. stav 3. Zakona o planiranju i izgradnji propisana su ograničenja u vezi sa mogućnošću vršenja tehničkog pregleda, odnosno koja lica ne mogu da učestvuju u vršenju tehničkog pregleda.

Navedenim članom Zakona nije propisano da vršilac tehničke kontrole projekta za građevinsku dozvolu ne može da učestvuje u vršenju tehničkog pregleda.

Podnošenje zahteva za izdavanje rešenja o građevinskoj dozvoli vrši se u skladu sa čl.16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde. Uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole prilaže se  projekat za građevinsku dozvolu, izrađen u skladu sa pravilnikom kojim se uređuje sadržina tehničke dokumentacije, shodno čl.16.st.2.tač.2) ovog pravilnika.  

Čl. 15. Pravilnika - 96/2016-23 (ovde) propisano je da se glavni projekat izrađen do dana stupanja na snagu ovog pravilnika, u skladu sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji ("Službeni glasnik RS", br. 72/09, 81/09 - ispravka, 64/10 - US, 24/11, 121/12, 42/13 - US, 50/13, 98/13 - US), može koristiti kao:

• projekat za građevinsku dozvolu, uz obaveznu izradu glavne sveske projekta za građevinsku dozvolu iz člana 50. ovog pravilnika i izvoda iz projekta za građevinsku dozvolu iz člana 33. Ovog pravilnika, u postupku pribavljanja građevinske dozvole, ako se taj zahtev podnese nadležnom organu najkasnije do 30. juna 2017. godine;

• idejni projekat za objekte iz čl. 145. i 147. Zakona, uz obaveznu izradu glavne sveske idejnog projekta, u skladu sa članom 42. ovog pravilnika, u postupku pribavljanja rešenja po članu 145. Zakona, odnosno privremene građevinske dozvole, ako se taj zahtev podnese nadležnom organu najkasnije do 30. juna 2017. godine;

• projekat za izvođenje, uz obaveznu izradu glavne sveske projekta za izvođenje, u skladu sa članom 61. ovog pravilnika, za potrebe izgradnje objekta, odnosno izvođenja radova, ako se prijava radova nadležnom organu izvrši najkasnije do 30. juna 2017. godine;

• projekat izvedenog objekta, uz obaveznu izradu glavne sveske projekta izvedenog objekta, u skladu sa čl. 61. i 71. ovog pravilnika, u postupku pribavljanja upotrebne dozvole, ako se prijava radova nadležnom organu izvrši najkasnije do 30. juna 2017. godine, uz shodnu primenu čl. 70- 74. ovog pravilnika.

Glavna sveska, koja se izrađuje u slučajevima iz stava 1. ovog člana, ne mora biti overena potpisom i licencnim pečatom od strane svih odgovornih projektanata, već se u njoj obavezno navode samo podaci o odgovornim projektantima, propisani u Prilogu 1 ovog pravilnika.

Forma u kojoj se prilaže tehnička dokumentacija i vrši elektronsko potpisivanje za potrebe objedinjene procedure propisana je  Prilogom 12 Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata,  koji možete pronaći ovde.

Članom 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisano je da se uz zahtev prilažu dokaz o uplaćenoj administrativnoj taksi za podnošenje zahteva i donošenje rešenja (za čije iznose se morate obratiti nadležnom organu kome podnosite zahtev) i naknadi za Centralnu evidenciju (iznose možete pronaći ovde), dok za objekte za koje je propisano plaćanje doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta, sastavni deo zahteva čini i izjašnjenje podnosioca o načinu plaćanja doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta, kao i sredstvima obezbeđenja u slučaju plaćanja na rate.

Dostavljanje tehničke dokumentacije u papirnoj formi regulisano je bliže Uputstvom – formati elektronskih dokumenata i njihovo dostavljanje u CEOP, koje možete naći ovde.

DOSTAVLjANjE TEHNIČKE DOKUMENTACIJE U PAPIRNOJ FORMI

Izuzetno, samo u slučajevima i u roku prema stavu 4. člana 57. Pravilnika kojim se uređuje elektronsko sprovođenje objedinjene procedure, ako je tehnička dokumentacija izrađena i potpisana (overena pečatom i potpisom u skladu sa PTD) pre stupanja na snagu ovog pravilnika, a podnosilac zahteva nije u mogućnosti da tu tehničku dokumentaciju dostavi (i) u formatu.dwg ili .dwf (.dwfx), podnosilac zahteva, odnosno prijave, može do 1. januara 2018. godine da tu dokumentaciju dostavi u .pdf formatu (tako što se dokumentacija skenira, a potom je pri podnošenju zahteva elektronski potpisuje podnosilac zahteva) uz obavezu dostavljanja orginalne tehničke dokumentacije i u papirnoj formi. Ovo se odnosi na tehničku dokumentaciju koju investitor poseduje samo u formatu .pdf ili papirnoj formi, a koja nije prethodno predavana nadležnom organu u nekom od postupaka.

Ukoliko je dokumentacija iz prethodnog stava već u posedu nadležnog organa, odnosno arhive, nije potrebno ponovo je dostavljati tom organu u papirnoj formi, već je dovoljno samo na nju referisati u dokumentaciji koja se prilaže uz zahtev, na primer:

• ako je prema ranijim propisima građevinska dozvola dobijena na osnovu glavnog projekta, na osnovu koga je vršeno i izvođenje radova, a koji se, u skladu sa Pravilnikom PTD prihvata kao projekat za izvođenje, nije potrebno dostavljati ga ponovo u papirnoj formi, već samo elektronski potpisanu skeniranu kopiju u .pdf formatu, uz odgovarajuću izjavu da nije došlo do odstupanja u toku izvođenja, u skladu sa PTD,

• ako projekat sadrži i prikaz postojećeg stanja koje je utvrđeno na osnovu arhivskog projekta, taj arhivski projekat nije potrebno dostavljati u papirnoj formi, već je dovoljno na njega samo referisati u idejnom projektu koji se dostavlja, elektronski potpisan, u nekom od propisanih formata (.pdf, .dwg ili .dwf (.dwfx)) u skladu sa ovim uputstvom.

Čl. 15. Pravilnika - 96/2016-23 (ovde) propisano je da se glavni projekat izrađen do dana stupanja na snagu ovog pravilnika, u skladu sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji ("Službeni glasnik RS", br. 72/09, 81/09 - ispravka, 64/10 - US, 24/11, 121/12, 42/13 - US, 50/13, 98/13 - US), može koristiti kao:

• projekat za građevinsku dozvolu, uz obaveznu izradu glavne sveske projekta za građevinsku dozvolu iz člana 50. ovog pravilnika i izvoda iz projekta za građevinsku dozvolu iz člana 33. Ovog pravilnika, u postupku pribavljanja građevinske dozvole, ako se taj zahtev podnese nadležnom organu najkasnije do 30. juna 2017. godine;

• idejni projekat za objekte iz čl. 145. i 147. Zakona, uz obaveznu izradu glavne sveske idejnog projekta, u skladu sa članom 42. ovog pravilnika, u postupku pribavljanja rešenja po članu 145. Zakona, odnosno privremene građevinske dozvole, ako se taj zahtev podnese nadležnom organu najkasnije do 30. juna 2017. godine;

• projekat za izvođenje, uz obaveznu izradu glavne sveske projekta za izvođenje, u skladu sa članom 61. ovog pravilnika, za potrebe izgradnje objekta, odnosno izvođenja radova, ako se prijava radova nadležnom organu izvrši najkasnije do 30. juna 2017. godine;

• projekat izvedenog objekta, uz obaveznu izradu glavne sveske projekta izvedenog objekta, u skladu sa čl. 61. i 71. ovog pravilnika, u postupku pribavljanja upotrebne dozvole, ako se prijava radova nadležnom organu izvrši najkasnije do 30. juna 2017. godine, uz shodnu primenu čl. 70- 74. ovog pravilnika.

Glavna sveska, koja se izrađuje u slučajevima iz stava 1. ovog člana, ne mora biti overena potpisom i licencnim pečatom od strane svih odgovornih projektanata, već se u njoj obavezno navode samo podaci o odgovornim projektantima, propisani u Prilogu 1 ovog pravilnika.

Mišljenja smo da uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole u konkretnom slučaju dovoljno priložiti rešenje Agencije za privredne registre o promeni imena.

U zahtevu za izdavanje lokacijskih uslova ne naznačava se ime investitora, već samo podnosioca zahteva, jer je saglasno članu 53a Zakona o planiranju i izgradnji reč o javnoj ispravi koja sadrži podatke o mogućnostima i ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli koja ispunjava uslove za građevinsku parcelu, a sadrži sve uslove za izradu tehničke dokumentacije. Zahtev za izdavanje lokacijskih uslova može podneti svako zainteresovano lice. Lokacijski uslovi se ne izdaju u upravnom postupku, odnosno ne donosi se rešenje o izdavanju lokacijskih uslova.

Da.

Potrebno je da kroz CIS, u koraku Prilaganje priloga zahteva, u okviru ponuđenog polja Projekat izvedenog objekta, odabirom opcije +Dodaj otvorite onoliko polja za prilaganje koliko projekata sadrži projekat izvedenog objekta. Svaki od delova projekta za izvođenje može biti veličine do 100MB.

U slučaju da se elektronski dokument dostavlja kao više posebnih elektronskih dokumenata vrši se elektronsko potpisivanje svakog dela, na isti način na koji se potpisuje jedinstveni dokument, u skladu sa Prilogom 12 Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata,  koji možete pronaći ovde.

Član 31 stav 2 tač. 2 Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjnene procedure elektronskim putem (sl. glansik RS br. 113/2015 i 96/2016)  određuje da se uz prijavu radova dostavlja saglasnost na studiju o proceni uticaja odnosno odluka da nije potrebna izrada studije. to znači da se rešenje o građevinskoj dozvoli može izdati bez ikakvih smetnji. Ispravan način je da nadležni organ u izdatim Lokacijskim uslovima naznači da je investitor dužan da uz prijavu radova, pored ostalih propisanih dokumenata tpriloži jedan ili drugi dokument u zavisnosti da li se radi o objektu za koji je propisom kojim se uređuje procena uticaja na životnu sredinu utvrđena obaveza izrade studije ili ne. 

Republička administrativna taksa u iznosu od 0,2% od predračunske vrednosti ne plaća se pre podnošenja zahteva za izdavanje upotrebne dozvole već u toku samog postupka na osnovu obračuna koji vrši nadležni organ. Podnosilac zahteva može (ali ne mora) dostaviti uz zahtevi  dokaz o uplati ove takse, s tim što je nadležni organ dužan  da utvrdi ispravnost i tačnost uplaćenog iznosa. Iz navedenog proizilazi da nedostavljanje uz zahtev dokaza o uplati ove takse ne predstavlja formalni nedostatak zbog kojeg  se donosi zaključak o odbacivanju zahteva. Što se tiče osnovice za obračun ove takse to je uvek predračunska vrednost označena u projektu za građevinsku dozvolu. 

Stranica nije namenjena za davanje instrukcija za postupanje u konkretnim slučajevima.

Članom 26.st.5. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata (ovde) propisano je da se u tehničkoj dokumentaciji za inženjerske objekte, oznakom broj "1" označava onaj projekat kojim se određuje objekat u prostoru, odnosno projekat kojim se utvrđuju lokacijske, dispozicione i funkcionalne karakteristike objekta (npr. projekat trase puta, gasovoda, pruge, projekat konstrukcije mosta, antenskog stuba, dimnjaka i sl.).

Članom 26.st.6. ovog pravilnika regulisano je da u slučaju da tehnička dokumentacija ne sadrži sve projekte navedene u stavu 2. ovog člana, priloženi projekti ne menjaju redni broj projekta prema oblastima.

Takođe, članom 26. st.7. ovog pravilnika propisano je da glavni projektant određuje koje sve projekte po oblastima će sadržati tehnička dokumentacija, u zavisnosti od vrste tehničke dokumentacije i klase i namene objekta.

Stranica nije namenjena za davanje instrukcija za postupanje u konkretnim slučajevima.

Članom 26.st.5. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata (ovde) propisano je da se u tehničkoj dokumentaciji za inženjerske objekte, oznakom broj "1" označava onaj projekat kojim se određuje objekat u prostoru, odnosno projekat kojim se utvrđuju lokacijske, dispozicione i funkcionalne karakteristike objekta (npr. projekat trase puta, gasovoda, pruge, projekat konstrukcije mosta, antenskog stuba, dimnjaka i sl.).

Članom 26.st.6. ovog pravilnika regulisano je da u slučaju da tehnička dokumentacija ne sadrži sve projekte navedene u stavu 2. ovog člana, priloženi projekti ne menjaju redni broj projekta prema oblastima.

Takođe, članom 26. st.7. ovog pravilnika propisano je da glavni projektant određuje koje sve projekte po oblastima će sadržati tehnička dokumentacija, u zavisnosti od vrste tehničke dokumentacije i klase i namene objekta.

To određuje glavni projektant, a ne nadležni organ, shodno članu 26.st.7. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata (ovde). Članom 26.st.7. vog pravilnika propisano je da glavni projektant određuje koje sve projekte po oblastima će sadržati tehnička dokumentacija, u zavisnosti od vrste tehničke dokumentacije i klase i namene objekta.

Članom 8đ. Zakona o planiranju i izgradnji propisane su granice ovlašćenja nadležnog organa. Stavom 1.ovog člana zakona regulisano je da tokom sprovođenja objedinjene procedure, nadležni organ isključivo vrši proveru ispunjenosti formalnih uslova za izgradnju i ne upušta se u ocenu tehničke dokumentacije, niti ispituje verodostojnost

dokumenata koje pribavlja u toj proceduri, već lokacijske uslove, građevinsku i upotrebnu dozvolu izdaje, a prijavu radova potvrđuje, u skladu sa aktima i drugim dokumentima iz člana 8b ovog zakona.

Nadležni organ u skladu sa stavom 1. ovog člana proverava isključivo ispunjenost sledećih formalnih uslova:

1) nadležnost za postupanje po zahtevu, odnosno prijavi;

2) da li je podnosilac zahteva, odnosno prijave lice koje, u skladu sa ovim zakonom, može biti podnosilac zahteva odnosno prijave;

3) da li zahtev, odnosno prijava sadrži sve propisane podatke;

4) da li je uz zahtev, odnosno prijavu priložena sva dokumentacija propisana ovim zakonom i podzakonskim aktima donetim na osnovu ovog zakona;

5) da li je uz zahtev priložen dokaz o uplati propisane naknade, odnosno takse;

6) da li su podaci navedeni u izvodu iz projekta, koji je sastavni deo zahteva za izdavanje građevinske dozvole, u skladu sa izdatim lokacijskim uslovima.

Takođe, u postupku prijave radova, nije potrebno priložiti projekat pripremnih radova. Prijava radova vrši se u skladu sa čl.31. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Podsećamo vas na odredbu čl.8đ.st.5. Zakona o planiranju i izgradnji, kojim je propisano da u slučaju štete nastale kao posledica primene tehničke dokumentacije, na osnovu koje je izdata građevinska dozvola ili rešenje iz člana 145. ovog zakona, za koju se naknadno utvrdi da nije u skladu sa propisima i pravilima struke, za štetu solidarno odgovaraju projektant koji je izradio i potpisao tehničku dokumentaciju, vršilac tehničke kontrole i investitor.

Takođe, članom.18.st.2. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem regulisano je da protiv zaključka o odbacivanje podnosilac zahteva može izjaviti prigovor nadležnom opštinskom, odnosno gradskom veću, preko nadležnog organa, u roku od tri dana od dana dostavljanja.

Da, potrebno je uz projekat za građevinsku dozvolu priložiti predmetni elaborat, u skladu sa čl.58. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata (ovde).

Samo u slučaju izgradnje nezahtevnih objekata propisanih Pravilnikom o objektima na koje se ne primenjuju pojedine odredbe Zakona o planiranju i izgradnji za koje se ne vrši tehnički pregled, pa samim tim ni izrada Sertifikata o energetskim svojstvima zgrada, nije potrebno izraditi Elaborat energetske efikasnosti.

U skladu sa čl. 58. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata, projektu za građevinsku dozvolu, zavisno od vrste i klase objekta, prilažu se:

- elaborat o geotehničkim uslovima izgradnje, izrađen prema propisima o geološkim istraživanjima;

- elaborat zaštite od požara, kojim se utvrđuju mere za zaštitu od požara, čiji je sadržaj određen u skladu sa Prilogom 11 ovog pravilnika, ukoliko je za objekat propisana izrada glavnog projekta zaštite od požara i pribavljanje saglasnosti na projekat za izvođenje, u skladu sa propisima kojima se uređuje zaštita od požara;

- elaborat energetske efikasnosti, za zgrade za koje je propisano utvrđivanje energetskih svojstava, izrađen prema propisima o energetskoj efikasnosti zgrada;

- studija o proceni uticaja na životnu sredinu, ukoliko je utvrđena potreba procene uticaja na životnu sredinu u skladu sa propisima kojima se uređuje ova oblast.

Projektu za građevinsku dozvolu, zavisno od vrste i klase objekta, se prema potrebi prilažu i drugi elaborati i studije kojima se dokazuje ispunjenje osnovnih zahteva za objekat, izrađeni u skladu sa propisima.

Pre bilo kakve aktivnosti potrebno je proveriti da li je prilikom geodetskog merenja uzeta ili nije u obzir i debljina planirane izolacije sa fasadom predmetnog objekta. Takodje, potrebno je proveriti i da li je ovo odstupanje u skladu sa propisanim standardnim devijacijama horizontalnog položaja graničnih tačaka  nepokretnosti (čl. 22. i 23. važećeg Pravilnika o katastarskom premeru i katastru nepokretnosti). Ukoliko se na nesumnjiv način utvrdi da je došlo do odstupanja od izdate građevinske dozvole, u tom slučaju je potrebno obustaviti dalje izvođenje radova i podneti zahtev za izmenu građevinske dozvole. 

Da.

Potpisivanje tehničke dokumentacije vrši se u skladu sa Uputvstvom o formatima elektronskih dokumenata i njihovim dostavljanjem kroz CEOP, koje možete pronaći ovde.

Elaborat geodetskih radova za izvedeni objekat i posebne delove objekta i elaborat geodetskih radova za podzemne instalacije izrađuje se u skladu sa propisima o državnom premeru i katastru.

Po prijemu zahteva za izdavanje upotrebne dozvole nadležni organ isključivo vrši proveru ispunjenosti formalnih uslova za izgradnju i ne upušta se u ocenu tehničke dokumentacije, niti ispituje verodostojnost dokumenata koje pribavlja u toj proceduri, u skladu sa čl.8đ.st.1. Zakona o planiranju i izgradnji (ovde).

Članom 43. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem (ovde) propisano je da po prijemu zahteva za izdavanje upotrebne dozvole, nadležni organ proverava ispunjenost formalnih uslova za postupanje po zahtevu, odnosno da li je:

1) nadležan za postupanje po zahtevu;

2) da li je podnosilac zahteva lice koje, u skladu sa Zakonom može biti podnosilac zahteva za izdavanje te upotrebne dozvole;

3) da li je zahtev podnet u propisanoj formi i da li sadrži sve propisane podatke;

4) da li je uz zahtev priložena sva dokumentacija propisana Zakonom i podzakonskim aktima donetim na osnovu Zakona;

5) da li je uz zahtev priložen dokaz o uplati propisane naknade, odnosno takse.

Prema tome, nadležni organ po prijemu zahteva za izdavanje upotrebne dozvole ne ulazi u sadržaj priloženih elaborata, i ukoliko su ispunjeni formalni uslovi iz člana 43. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, nadležni organ donosi rešenje o upotrebnoj dozvoli.

U roku od pet radnih dana od dana pravnosnažnosti upotrebne dozvole, nadležni organ po službenoj dužnosti dostavlja organu nadležnom za poslove državnog premera i katastra:

1) upotrebnu dozvolu;

2) elaborat geodetskih radova za izvedeni objekat i posebne delove objekta;

3) elaborat geodetskih radova za podzemne instalacije.

Kao što ste naveli, shodno čl.18.st.4. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i način u vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata propisano je da je izrada projekta za izvođenje obavezna za građenje objekata za koje je pribavljena građevinska dozvola, osim za objekte kategorije "A".

Članom 18.st.6.ovog pravilnika regulisano je da je izrada projekta za izvođenje obavezna i za izvođenje radova na rekonstrukciji objekata, koji se vrše na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova. (član 145. Zakona), osim za objekte kategorije "A", kao i u slučajevima za koje je predviđeno pribavljanje saglasnosti na projekat za izvođenje u skladu sa propisima kojima se uređuje zaštita od požara.

Prema tome, ukoliko u konkretnom slučaju nije reč o rekonstrukciji objekta, odnosno izgradnji objekata za koje je predviđeno pribavljanje saglasnosti na projekat za izvođenje u skladu sa čl.33. i 34. Zakona o zaštiti od požara (ovde), nije potrebno vršiti izradu projekta za izvođenje.

Članom 16. stav 1. citiranog Pravilnika propisano je da tehnički pregled objekta vrši komisija ili privredno društvo, odnosno drugo pravno lice kome investitor poveri vršenje tih poslova i koje je upisano u odgovarajući registar za obavljanje tih poslova. U stavu 2. istog člana regulisano je da u vršenju tehničkog pregleda može da učestvuje lice koje ispunjava uslove propisane Zakonom za odgovornog projektanta, odnosno odgovornog izvođača radova za tu vrstu objekata.

Članom 17. stav 2. Pravilnika propisano je da članove komisije, kao i predsednika komisije, odlukom imenuje investitor, odnosno ako investitor poveri vršenje tehničkog pregleda privrednom društvu, odnosno drugom pravnom licu, predsednika i članove komisije odlukom određuje ovlašćeno lice tog privrednog društva, odnosno pravnog lica.

Iz citiranih odredaba Pravilnika proizlazi da investitor može odlukom pojedinačno imenovati predsednika i sve članove Komisije za tehnički pregled objekta, pri čemu svako od njih mora da ispunjava uslove propisane Zakonom o planiranju i izgradnji za odgovornog projektanta, odnosno odgovornog izvođača radova za tu vrstu objekata. Druga opcija je da investitor poveri vršenje tehničkog pregleda privrednom društvu, odnosno drugom pravnom licu (u koje ne spada preduzetnik), nakon čega predsednika i članove komisije odlukom određuje ovlašćeno lice tog privrednog društva, odnosno pravnog lica.

Tehnički opis i popis radova ne smatra se tehničkom dokumentacijom, shodno čl.116. Zakona o planiranju i izgradnji. Prema tome, tehnički opis i popis radova ne mora da izrađuje stručno lice sa licencom, već to može da uradi lice koje je investitor radova (koji može biti i fizičko lice). Prema tome, tehnički opis i popis radova elektronski potpisuje lice koje je investitor radova, odnosno lice koje je ovlašćeno od strane investitora da u njegovo ime podnese zahtev.

Podnošenje zahteva za izdavanje rešenja kojim se odobrava izvođenje radova iz čl.145. Zakona vrši se u skladu sa čl.28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Podnošenje zahteva vrši se kroz Centralni informacioni sistem, kome možete pristupiti ovde.

Sva uputstva za korišćenje portala za elektronsko podnošenje zahteva za građenje možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u sekciji E-procedura.

Potrebno je da idejni projekat izradi privredno društvo, odnosno drugo pravno lice, odnosno preduzetnik koji su upisani u registar privrednih subjekata, shodno čl.126.st.1. Zakona o planiranju i izgradnji.

 Ukoliko se radi o pomoćnom objektu - garaži ili ostavi, kategorija objekta je A, klasifikacioni broj 124220. 

Zakonom o planiranju i izgradnji (član 126.) propisano je da tehničku dokumentaciju za izgradnju objekata (izgradnja, dogradnja, rekonstrukcija objekta i sl.) može da izrađuje privredno društvo ili preduzetnik koji je upisan u registar privrednih subjekata, pod uslovom da raspolaže licencom odgovornog projektanta. Ukoliko se radi o adaptaciji stana za koje radove je potrebno pribaviti rešenje o odobrenju izvođenja radova po osnovu čl. 145 Zakona  tehnički opis i popis radova mora izraditi odgovorni projektant - preduzetnik odnosno lice zaposleno u privrednom društvu registrovanom u APR. Ukoliko se radi o radovima iz čl. 145 Zakona, onda tehničku dokumentaciju ne može raditi arhitekta sa licencom koji nije preduzetnik ili nije zaposlen u privrednom društvu koje se bavi projektovanjem objekata.

Ne, za izradu opšte dokumentacije idejnog rešenja ne treba koristiti priloge 5,6. i 7. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata.

Članom 37. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata (ovde) propisano je da opštu dokumentaciju idejnog rešenja čini samo obavezni sadržaj utvrđen članom 28. ovog pravilnika, iz Priloga 9 ovog pravilnika.

Članom 40.st.4. ovog pravilnika propisano je da se grafički prilozi idejnog rešenja izrađuju na geodetskoj podlozi, za koju nije neophodno pribavljati overu, a koja sadrži topografski prikaz terena, sa ucrtanim granicama parcela.

Član 28.

Opšta dokumentacija projekta obavezno sadrži:

1) Naslovnu stranu na kojoj se navode:

(1) naziv objekta sa lokacijom i brojem katastarske parcele i katastarskom opštinom;

(2) naziv, odnosno ime investitora;

(3) vrsta tehničke dokumentacije (npr. Projekat za građevinsku dozvolu - PGD);

(4) naziv i oznaka dela projekta (npr. 1 - projekat arhitekture);

(5) naziv preduzetnika odnosno pravnog lica koje je izradilo predmetni deo projekta;

(6) ime, prezime i broj licence odgovornog projektanta;

(7) identifikaciona oznaka dela projekta iz evidencije preduzetnika odnosno pravnog lica koje je izradilo predmetni deo projekta;

(8) podaci o mestu i datumu izrade dela projekta.

2) Sadržaj projekta.

Opšta dokumentacija projekta sadrži i druga dokumenta od zavisnosti od vrste tehničke dokumentacije u skladu sa odredbama ovog pravilnika.

Članom 2.st.8. Uredbe o lokacijskim uslovima propisano je da, izuzetno od st. 1. do 5. ovog člana, ako se lokacijski uslovi izdaju po zahtevu, odnosno idejnom rešenju, koji nije u skladu sa važećim planskim dokumentom, odnosno separatom, kao i ako imaoci javnih ovlašćenja izdaju uslove za projektovanje i priključenje u kojima se konstatuje da nije moguća izgradnja objekta u skladu sa podnetim zahtevom, lokacijski uslovi sadrže informaciju da nisu ispunjeni uslovi za građenje u skladu sa podnetim zahtevom, uz navođenje svih razloga, tj. neusklađenosti.

Ne, priključenje objekta na komunalnu i drugu infrastrukturu vrši se nakon završetka gradnje objekta. Uz zahtev za priključenje objekta na komunalnu i drugu infrastrukturu prilaže se separat iz projekta izvedenog objekta, odnosno iz projekta za izvođenje ako u toku građenja nije odstupljeno od projekta za izvođenje sa tehničkim opisom i grafičkim prilozima, kojim se prikazuje predmetni priključak i sinhron plan svih priključaka, shodno čl.40. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

U drugom slučaju moguće je ishodovati privremenu građevinsku dozvolu. Podnošenje zahteva za privremenu građevinsku dozvolu vrši se u skladu sa čl.30. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Članom 147.st.1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se privremena građevinska dozvola izdaje za izgradnju: asfaltne baze, separacije agregata, fabrike betona, samostojećih, ankerisanih meteoroloških anamometarskih stubova, kao i stubova za druge namene, privremene saobraćajnice i priključci, priključci na komunalnu mrežu za potrebe građenja ili eksploatacije objekata, kao i za izvođenje istražnih radova na lokaciji, u cilju utvrđivanja uslova za izradu projekta za izvođenje i za izmeštanje postojećih instalacija.

Stranica nije namnjena za davanje instrukcija za postupanje u konkretnim slučajevima.  

Član 26.

Tehnička dokumentacija sadrži projekte koji se izrađuju u delovima, prema oblastima, odnosno, sadržaju.

Projekti su u tehničkoj dokumentaciji označeni rednim brojem i obavezno složeni u sveske, prema sledećim oblastima i redosledu:

broj "1": arhitektura;

broj "2": konstrukcija i drugi građevinski projekti ;

broj "3": hidrotehničke instalacije;

broj "4": elektroenergetske instalacije;

broj "5": telekomunikacione i signalne instalacije;

broj "6": mašinske instalacije;

broj "7": tehnologija;

broj "8": saobraćaj i saobraćajna signalizacija;

broj "9": spoljno uređenje sa sinhron-planom instalacija i priključaka, pejzažna arhitektura i hortikultura;

broj "10": pripremni radovi (rušenje, zemljani radovi, obezbeđenje temeljne jame).

Projekat priključka na javnu komunalnu infrastrukturu je deo projekta odgovarajuće oblasti, odnosno vrste instalacija.

Svaki projekat određene oblasti se može deliti na više svezaka koje dobijaju odgovarajuće oznake u zavisnosti od sadržaja projekta (na primer: 2/1 konstrukcija, 2/2 saobraćajnice i dr., 3/1 vodovod, 3/2 kanalizacija i dr., 6/1 grejanje, 6/2 ventilacija i klimatizacija itd.).

U tehničkoj dokumentaciji za inženjerske objekte, oznakom broj "1" označava se onaj projekat kojim se određuje objekat u prostoru, odnosno projekat kojim se utvrđuju lokacijske, dispozicione i funkcionalne karakteristike objekta (npr. projekat trase puta, gasovoda, pruge, projekat konstrukcije mosta, antenskog stuba, dimnjaka i sl.).

U slučaju da tehnička dokumentacija ne sadrži sve projekte navedene u stavu 2. ovog člana, priloženi projekti ne menjaju redni broj projekta prema oblastima.

Glavni projektant određuje koje sve projekte po oblastima će sadržati tehnička dokumentacija, u zavisnosti od vrste tehničke dokumentacije i klase i namene objekta.

Sadržinu projekta pojedine oblasti potvrđuje ličnim pečatom i potpisom odgovorni projektant za predmetni projekat.

U slučaju dogradnje, rekonstrukcije i adaptacije postojećeg objekta ili u slučaju promene namene, tehnička dokumentacija sadrži i arhivski projekat, ili snimak postojećeg stanja ukoliko arhivski projekat ne postoji.

U postupku za prikljucenje objekta na komunalnu i drugu infrastrukturu za objekte kategorije A bruto povrsine do 400 m2 uz zahtev je potrebno da prilozite separat iz projekta za gradjevinsku dozvolu.

Separat iz projekta za građevinsku dozvolu u slučaju objekata kategorije „A „sadrži elementarnu šemu instalacija, sa mestom priključenja, koju izrađuje odgovorni projektant projekta arhitekture. 

Ne.

Uz zahtev za izdavanje lokacijskih uslova, građevinske dozvole, itd., prilaže se isključivo dokumentacija propisana Pravilnikom o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Uz zahteve za ishodovanje lokacijskih uslova, građevinske dozvole, itd., nije potrebno prilagati navedeno rešenje iz APR-a, s obzirom na to da nadležni organ može proveriti ove podatke na oficijalnoj stranici Agencije za privredne registre.

Pravilnikom o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata (ovde) propisan je sadržaj, način i postupak izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije, prema klasi i nameni objekata.

Ovim pravilnikom nije propisano da je navedena dokumentacija deo tehničke dokumentacije (projektni zadatak, prilog o primenjenim merama zaštite na radu, spisak dokumentacije). Nije jasno na koje se tehničke uslove se misli, odnosno u kom postupku.

Ukoliko smatrate da nadležni organ ne postupa u skladu sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji i podzakonskim aktima donetim na osnovu ovog zakona, potrebno je da se obratite Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture koje vrši nadzor nad izvršavanjem odredbi ovog zakona i podzakonskih akata (čl.172.).

1. Dokumentacija koju je potrebno priložiti uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole propisana je članom 135. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Takođe, članom 8đ stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da tokom sprovođenja objedinjene procedure nadležni organ isključivo vrši proveru ispunjenosti formalnih uslova za izgradnju, pri čemu je u stavu 2. tačka 4) istog člana propisano da provera ispunjenosti formalnih uslova (između ostalog) obuhvata proveru da li je uz zahtev, odnosno prijavu priložena sva dokumentacija propisana Zakonom i podzakonskim aktima donetim na osnovu Zakona.

Citiranim odredbama Zakona i Pravilnika nije propisano da nadležni organ prilikom provere ispunjenosti formalnih uslova po zahtevu za izdavanje upotrebne dozvole vrši proveru da li je u toku sudski ili drugi postupak u vezi sa parcelom na kojoj je planirana gradnja. Iz tog razloga, mišljenja smo da privremena mera zabrane otuđenja i opterećenja objekta nije razlog za odbacivanje zahteva za izdavanje građevinske dozvole iz formalnih razloga, tim pre što se dogradnjom objekta isti ne otuđuje niti opterećuje, već se doprinosi povećanju njegove vrednosti.

2. Članom 2. tačka 21) Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da je investitor, u smislu odredaba Zakona, lice za čije potrebe se gradi objekat i na čije ime glasi građevinska dozvola. U zahtevu za izdavanje građevinske dozvole navode se podaci o investitoru, pa i nadležni organ navodi podatke o njemu, saglasno članu 22. stav 1. tačka 1) Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. U rešenju o građevinskoj dozvoli se, eventualno, navode još i podaci o finansijeru, ako je uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole priložen i ugovor između investitora i finansijera, u skladu sa članom 22. stav 1. tačka 7) Pravilnika.

Overena saglasnost suvlasnika je neophodna ukoliko se planira izgradnja ili izvođenje radova na građevinskom zemljištu ili objektu koji je u vlasništvu više lica. Ona se prilaže kao dokaz o odgovarajućem pravu na objektu, u smislu člana 135. stav 6. Zakona o planiranju i izgradnji i nije relevantna za određivanje investitora radova.

Sadržina idejnog rešenje propisana je članom 15. i čl. 35 – 41. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata, kao i odgovarajućim prilozima uz Pravilnik. Članom 12. stav 2. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisano je da, ukoliko imalac javnih ovlašćenja dostavi nadležnom organu obaveštenje da ne može da izda uslove za projektovanje i priključenje zbog nedostataka u sadržini idejnog rešenja dostavljenog uz zahtev za izdavanje lokacijskih uslova, nadležni organ bez odlaganja odbacuje zahtev za izdavanje lokacijskih uslova u skladu sa članom 8. stav 2. tog Pravilnika.

Shodno citiranim odredbama, nadležni organ odbacuje zahtev za izdavanje lokacijskih uslova, ukoliko mu imalac javnih ovlašćenja dostavi obaveštenje da ne može da izda uslove za projektovanje i priključenje zbog nedostataka u sadržini idejnog rešenja. Pritom, nedostaci u sadržini idejnog rešenja postoje samo u slučaju kada je idejno rešenje u nekom delu neusklađeno sa gore citiranim odredbama Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata.

Napominjemo da Pozivni centar nije namenjen za instrukcije za postupanje u konkretnim slučajevima.

Ukoliko se pitanje odnosi na to da li fizičko lice u konkretnom slučaju može biti podnosilac zahteva, odgovor je da. Podnosilac zahteva za izdavanje lokacijskih uslova može biti bilo koje fizičko ili pravno lice.

Ukoliko se pitanje odnosi na to da li fizičko lice može da vrši izradu idejnog rešenja, odgovor je ne. Članom 126.st.1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da idejno rešenje može da izrađuje izrađuje privredno društvo, odnosno drugo pravno lice, odnosno preduzetnik koji su upisani u registar privrednih subjekata.

Za izgradnju više objekata na jednoj katastarskoj parceli dovoljno je podneti  jedan zahtev za izdavanje lokacijskih uslova. Prilikom popunjavanja zahteva kroz CIS (Centralni informacioni sistem) potrebno je navesti sve objekte čije se građenje planira na katastarskoj parceli.

Takođe, članom 53a st.2. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se, izuzetno od stava 1. ovog člana, lokacijski uslovi mogu izdati i za više katastarskih parcela, uz obavezu investitora da pre izdavanja upotrebne dozvole izvrši spajanje tih parcela u skladu sa ovim zakonom.

Dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje lokacijskih uslova propisana je čl.6. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Uz zahtev za izdavanje lokacijskih uslova nije potrebno priložiti kopiju plana, s obzirom da nadležni organ pribavlja ovaj dokument od organa nadležnog za poslove državnog premera i katastra kroz objedinjenu proceduru, u skladu sa čl.9. navedenog pravilnika.  Svakako možete priložiti pribavljenu kopiju plana, ali ovo ne garantuje da organ nadležan za poslove državnog premera i katastra neće naplatiti uslugu izdavanja ovog dokumenta kroz objedinjenu proceduru.

Prilikom podnošenja zatheva za izdavanje lokacijskih uslova nije potrebno dostavljati dokaz o vlasništvu parcele.  Članom 3. st.1.Uredbe o lokacijskim uslovima propisano je da lokacijski uslovi ne glase na ime podnosioca zahteva za njihovo izdavanje, pa ih u postupku pribavljanja građevinske dozvole može upotrebiti drugo lice koje ispunjava uslove za podnošenje tog zahteva. Na zahtev jednog ili više podnosioca zahteva, za jednu parcelu može biti izdato više različitih lokacijskih uslova, odnosno uslova za priključenje i projektovanje. Tek u postupku po zahtevu za izdavanje građevinske dozvole, nadležni organ, nakon utvrđivanja ispunjenosti formalnih uslova, po službenoj dužnosti pribavlja od organa nadležnog za poslove državnog premera i katastra izvod iz lista nepokretnosti za nepokretnost koja je predmet zahteva, saglasno članu 19. stav 1. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Član 6.

Postupak za izdavanje lokacijskih uslova pokreće se podnošenjem zahteva nadležnom organu kroz CIS.

Uz zahtev iz stava 1. ovog člana prilaže se i:

1) idejno rešenje, izrađeno u skladu sa pravilnikom kojim se uređuje sadržina tehničke dokumentacije;

2) dokaz o plaćenoj administrativnoj taksi za podnošenje zahteva i naknadi za Centralnu evidenciju.

Uz zahtev za izdavanje lokacijskih uslova za gradnju komunalne infrastrukture u regulaciji postojeće saobraćajnice podnosi se i geodetski snimak postojećeg stanja na katastarskoj podlozi, izrađen od strane ovlašćenog lica upisanog u odgovarajući registar u skladu sa Zakonom.

Plaćanje ostalih naknada u objedinjenoj proceduri sprovodi se u skladu sa uredbom kojom se bliže uređuje postupak izdavanja lokacijskih uslova.

Privremena betonska baza

Ukoliko je u konkretnom slučaju reč o objektu za koji je potrebno pribaviti privremenu građevinsku dozvolu, ne unose se podaci okategoriji i klasi tog objekta.
Kategorija objekta je relevantna samo za sadržinu projekta za građevinsku dozvolu u slučaju izgradnje, odnosno dogradnje objekata za koje se izdaje građevinska dovola, kao što je definisano u članu 52. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata.

Možete prilikom popunjavanja zahteva označiti klasu i namenu objekta koji je izgrađen na parceli na kojoj se planira građenje, u skladu sa Pravilnikom o klasifikaciji objekata, a BRGP označiti "0" uz obavezno naglašavanje u napomeni o kakvoj vrsti radova odnosno objekta se radi, kako bi nadležni organ i ovu napomenu uzeo u obzir prilikom postupanja po zahtevu.

Takođe, napominjemo da pogrešno popunjeni podaci u vezi kategorije i klase objekta kao i BRGP, nisu formalni uslov za odbacivanje zahteva u Objedinjenoj proceduri, tako da nadležni organ po prijemu elektronskog zahteva ima mogućnosti da ove podatke i sam izmeni.

Montažni objekat privremenog karaktera (balon hala)

Ukoliko je u konkretnom slučaju reč o postavljanju objekata iz čl.146. Zakona o planiranju i izgradnji (ovde), potrebno je obratiti se nadležnom organu jedinice lokalne samouprave, s obzirom na to da je članom 146. st.1. ovog zakona propisano da postavljanje i uklanjanje manjih montažnih objekata privremenog karaktera na javnim i drugim površinama (kiosci, bašte ugostiteljskih objekata, tezge i drugi pokretni mobilijar), balon hala sportske namene, nadstrešnica za sklanjanje ljudi u javnom prevozu, objekata za deponovanje i separaciju rečnih agregata i plovećih postrojenja na vodnom zemljištu, obezbeđuje i uređuje jedinica lokalne samouprave. Ukoliko se objekti iz stava 1. ovog člana nalaze u prostornoj kulturno-istorijskoj celini ili zaštićenoj okolini nepokretnog kulturnog dobra, njihovo postavljanje se vrši uz uslove nadležnog zavoda za zaštitu spomenika kulture.
Ukoliko je reč o objektima iz čl.7. Pravilnika o klasifikaciji objekata (ovde), potrebno je pribaviti građevinsku dozvolu.

Dostavljanje tehničke dokumentacije u papirnoj formi regulisano je bliže Uputstvom – formati elektronskih dokumenata i njihovo dostavljanje u CEOP, koje možete naći ovde.

DOSTAVLjANjE TEHNIČKE DOKUMENTACIJE U PAPIRNOJ FORMI

Izuzetno, samo u slučajevima i u roku prema stavu 4. člana 57. Pravilnika kojim se uređuje elektronsko sprovođenje objedinjene procedure, ako je tehnička dokumentacija izrađena i potpisana (overena pečatom i potpisom u skladu sa PTD) pre stupanja na snagu ovog pravilnika, a podnosilac zahteva nije u mogućnosti da tu tehničku dokumentaciju dostavi (i) u formatu.dwg ili .dwf (.dwfx), podnosilac zahteva, odnosno prijave, može do 1. januara 2018. godine da tu dokumentaciju dostavi u .pdf formatu (tako što se dokumentacija skenira, a potom je pri podnošenju zahteva elektronski potpisuje podnosilac zahteva) uz obavezu dostavljanja orginalne tehničke dokumentacije i u papirnoj formi. Ovo se odnosi na tehničku dokumentaciju koju investitor poseduje samo u formatu .pdf ili papirnoj formi, a koja nije prethodno predavana nadležnom organu u nekom od postupaka.

Ukoliko je dokumentacija iz prethodnog stava već u posedu nadležnog organa, odnosno arhive, nije potrebno ponovo je dostavljati tom organu u papirnoj formi, već je dovoljno samo na nju referisati u dokumentaciji koja se prilaže uz zahtev, na primer:

• ako je prema ranijim propisima građevinska dozvola dobijena na osnovu glavnog projekta, na osnovu koga je vršeno i izvođenje radova, a koji se, u skladu sa Pravilnikom PTD prihvata kao projekat za izvođenje, nije potrebno dostavljati ga ponovo u papirnoj formi, već samo elektronski potpisanu skeniranu kopiju u .pdf formatu, uz odgovarajuću izjavu da nije došlo do odstupanja u toku izvođenja, u skladu sa PTD,

• ako projekat sadrži i prikaz postojećeg stanja koje je utvrđeno na osnovu arhivskog projekta, taj arhivski projekat nije potrebno dostavljati u papirnoj formi, već je dovoljno na njega samo referisati u idejnom projektu koji se dostavlja, elektronski potpisan, u nekom od propisanih formata (.pdf, .dwg ili .dwf (.dwfx)) u skladu sa ovim uputstvom.

Prema odredbi člana 7. Zakona o elektronskom dokumentu („Službeni glasnik RS“, br. 51/2009), kopija elektronskog dokumenta na papiru se izrađuje overom štampanog primerka spoljne forme prikaza elektronskog dokumenta i mora da sadrži oznaku da se radi o kopiji elektronskog dokumenta. Overu obavlja ovlašćeno lice organa vlasti za elektronski dokument u okviru nadležnosti i ovlašćenja određenog organa vlasti. Ovlašćeno lice svojeručnim potpisom i pečatom potvrđuje istovetnost kopije elektronskog dokumenta na papiru sa spoljnom  formom prikaza elektronskog dokumenta.

Članom 27. stav 1. Zakona o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa („Službeni glasnik RS“, br. 93/2014 i 22/2015) propisano je da overu odštampanog primerka elektronskog dokumenta vrši javni beležnik, ali je u članu 29. stav 2. istog Zakona propisano da osnovni sudovi, odnosno opštinske uprave kao povereni posao zadržavaju nadležnost za overavanje potpisa, rukopisa i prepisa do 1. marta 2017. godine.

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o elektronskom dokumentu i Zakona o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa, overu  odštampanog primerka elektronskog dokumenta može izvršiti javni beležnik, osnovni sud ili organ opštinske uprave.

Granice ovlašćenja nadležnog organa tokom sprovođenja objedinjene procedure jasno su definisane članom 8đ Zakona o planiranju i izgradnji. U skladu sa odredbama citiranog člana Zakona, nadležni organ isključivo vrši proveru ispunjenosti formalnih uslova za izgradnju i ne upušta se u ocenu tehničke dokumentacije, niti ispituje verodostojnost dokumenata koje pribavlja u toj proceduri, već lokacijske uslove, građevinsku i upotrebnu dozvolu izdaje, a prijavu radova potvrđuje, u skladu sa aktima i drugim dokumentima iz člana 8b Zakona.

Članom 4. Pravilnika o sadržini i načinu vršenja tehničkog pregleda objekta, sastavu komisije, sadržini predloga komisije o utvrđivanju podobnosti objekta za upotrebu, osmatranju tla i objekta u toku građenja i upotrebe i minimalnim garantnim rokovima za pojedine vrste objekata propisano je da tehnički pregled, između ostalog, obuhvata proveru potpunosti tehničke i druge dokumentacije za izgradnju objekta, odnosno za izvođenje radova. U članu 5. stav 1. istog Pravilnika propisano je da se proverom potpunosti tehničke i druge dokumentacije utvrđuje se da li su investitor i izvođač radova, pre i u toku građenja, obezbedili i uredno vodili svu potrebnu dokumentaciju. Odgovornost za sprovođenje tehničkog pregleda, kao i za sadržinu izveštaja o tehničkom pregledu snosi komisija ili privredno društvo, odnosno drugo pravno lice kome investitor poveri vršenje tih poslova.

Kada je reč o izdavanju upotrebne dozvole, članom 42. stav 2. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisana je dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole. U tački 1) navedenog stava propisano je da se uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole, između ostalog, prilaže i projekat za izvođenje sa potvrdom i overom investitora, lica koje vrši stručni nadzor i izvođača radova da je izvedeno stanje jednako projektovanom, ako u toku građenja nije odstupljeno od projekta za izvođenje i ako je projekat izvedenog objekta izrađen u skladu sa pravilnikom kojim se uređuje sadržina tehničke dokumentacije.

Ukoliko su u konkretnom slučaju ispunjeni uslovi iz člana 17. stav 1. tačka 3. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata, uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole prilaže se glavni projekat izrađen u skladu sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji ("Službeni glasnik RS", br. 72/09, 81/09 - ispravka, 64/10 - US, 24/11, 121/12, 42/13 - US, 50/13, 98/13 - US) i glavna sveska projekta za izvođenje, u skladu sa članom 61. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata i izvoda iz projekta za građevinsku dozvolu.

Ne, nije moguće pribaviti lokacijske uslove bez dostavljanja idejnog rešenja, ali je moguće pribaviti informaciju o lokaciji, koja sadrži podatke i mogućnostima i ograničenjima gradnje na određenoj kat. parceli u skladu sa važećim planskim dokumentom.Potrebno je da organu nadležnom za izdavanje građevinske dozvole podnesete zahtev za izdavanje informacije o lokaciji.

Prilikom podnošenja zahteva za izdavanje lokacijskh uslova obavezno je priložiti idejno rešenje, u skladu sa čl.53a. st.6. Zakona o planiranju i izgradnji (ovde) i čl.6. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Da, opcija1 1 je jedan od dva načina dostavljanja grafičkog dela tehničke dokumentacije, u skladu sa Uputstvom o formatima elektronskih dokumenata i njihovim dostavljanjem kroz CEOP. Prema tome, grafički deo tehničke dokumentacije je moguće dostaviti u .dwf (.dwfx) formatu elektronski potpisan od strane odgovornog projektanta, u kom slučaju se ne dostavlja grafička dokumentacija u .pdf formatu.

Vršilac tehničke kontrole predmetnog dela projekta elektronski potpisuje tekstualni deo projekta (opšta, tekstualna i numerička dokumentacija), ne i grafički deo.

Potpisivanje tehničke dokumentacije vrši se u skladu sa Uputvstvom o formatima elektronskih dokumenata i njihovim dostavljanjem kroz CEOP, koje možete pronaći ovde.

S obzirom na to da je u pitanju jedan elektronski dokument, projektant samo jednom elektronski potpisuje ovaj dokument.  Takođe, s obzirom na to da je isto lice u konkretnom slučaju odgovorni i glavni projektant, nema potrebe da se isti dokument potpisuje dva puta. Elektronsko potpisivanje dokumenta vrši se samo na prvoj strani, u skladu sa Uputstvom o formatima elektronskih dokumenata i njihovim dostavljanjem kroz CEOP.

U slučaju da se tehnička dokumentacija dostavlja kao više posebnih elektronskih dokumenata, vrši se elektronsko potpisivanje svakog dela, na isti način na koji se potpisuje jedinstveni dokument, u skladu sa Uputstvom o formatima elektronskih dokumenata i njihovim dostavljanjem kroz CEOP.

Potrebno je navesti klasu i kategoriju kompletnog stambenog objekta sa nadograđenim delom, u skladu sa Pravilnikom o klasifikaciji objekata, koji možete pronaći ovde. 

Ukoliko je sa nadgradnjom i dalje reč o objektu sa tri stana, koji je površine do 400m2 i P+1+ Pk/PS, mišljenja smo da se objekat može klasifikovati kao:

Stambene zgrade sa tri ili više stanova / Izdvojene stambene zgrade sa tri stana, za stalno stanovanje ili za povremeni boravak / Do 400 m² i P+1+Pk/PS / 112211 / A

Napominjemo da pogrešno unet podatak o klasifikaciji i kategoriji objekta nije razlog za odbacivanje zahteva. U tom slučaju nadležni organ vrši ispravku podatka o klasifikaciji i kategoriji objekta.

Pravilnikom o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekta nije eksplicitno propisano da je potrebno da grafička dokumentacija sadrži podatak o regulacionoj i građevinskoj liniji, ali je za potrebe izdavanja pozitivnih lokacijskih uslova potrebno da idejno rešenje bude izrađeno u skladu sa pravilima građenja u planskom dokumentu, odnosno u okviru propisane regulacione i građevinske linije.

U slučaju kada se uz zahtev za izdavanje lokacijskih uslova dostavi idejno rešenje nije u skladu sa planskim dokumentom, odnosno separatom, kao i ako imaoci javnih ovlašćenja izdaju uslove za projektovanje i priključenje u kojima se konstatuje da nije moguća izgradnja objekta u skladu sa podnetim zahtevom, lokacijski uslovi sadrže informaciju da nisu ispunjeni uslovi za građenje u skladu sa podnetim zahtevom, uz navođenje svih razloga, tj. neusklađenosti, u skladu sa članom 2.st.8. Uredbe o lokacijskim uslovima (ovde).

Pre izdavanja lokacijskih uslova, moguće je, za potrebe izrade idejnog rešenja, pribaviti informaciju o lokaciji, koja sadrži podatke i mogućnostima i ograničenjima gradnje na određenoj kat. parceli u skladu sa važećim planskim dokumentom.

Iz Vašeg pitanja se ne može sa sigurnošću zaključiti na koju neusaglašenost se misli.

Ukoliko je reč o neusaglašenosti između katastarskih parcela obuhvaćenih idejnim rešenjem i katastarskih parcela za koje je organ nadležan za poslove državnog premera i katastra dostavio kopije plana, upućujemo Vas na odredbe člana 9. stav 1. tačka 1) Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Njima je propisano da, ukoliko su ispunjeni formalni uslovi za dalje postupanje po zahtevu (za izdavanje lokacijskih uslova), nadležni organ po službenoj dužnosti, bez odlaganja dostavlja organu nadležnom za poslove državnog premera i katastra zahtev za izdavanje kopije plana za katastarsku parcelu, odnosno katastarske parcele navedene u zahtevu.

Iz ovakve formulacije jasno proizlazi da je nadležni organ u obavezi da pribavi kopije plana za one katastarske parcele koje su navedene u zahtevu. Ukoliko organ nadležan za poslove državnog premera i katastra dostavi kopije plana za katastarske parcele koje nisu navedene u zahtevu, nadležni organ treba, kroz dodatnu komunikaciju, da pribavi kopije plana za tražene katastarske parcele.

Ukoliko se Vaše pitanje odnosi na situaciju kada je nadležni organ uvidom u planski dokument, odnosno separat utvrdio da zahtev za izdavanje lokacijskih uslova nije u skladu sa tim dokumentom, odnosno separatom, potrebno je postupiti u skladu sa članom 10. stav 3. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, odnosno nadležni organ u tom slučaju ne pribavlja dokumentaciju od organa nadležnog za poslove državnog premera i katastra, već izdaje lokacijske uslove u kojima konstatuje da nije moguće dozvoliti gradnju u skladu sa podnetim zahtevom, uz navođenje zabrana i ograničenja sadržanih u planskom dokumentu, odnosno separatu.

Potpisivanje tehničke dokumentacije vrši se u skladu sa Uputvstvom o formatima elektronskih dokumenata i njihovim dostavljanjem kroz CEOP, koje možete pronaći ovde.

Iz pitanja se ne može zaključiti da li se glavna sveska dostavljena kao jedan elektronski dokument, ili kao više elektronskih dokumenata.  

U slučaju da je glavna sveska jedan elektronski dokument, projektant samo jednom elektronski potpisuje ovaj dokument.  Elektronsko potpisivanje dokumenta vrši se samo na prvoj strani, u skladu sa Uputstvom o formatima elektronskih dokumenata i njihovim dostavljanjem kroz CEOP.

U slučaju da se tehnička dokumentacija dostavlja kao više posebnih elektronskih dokumenata, vrši se elektronsko potpisivanje svakog dela, na isti način na koji se potpisuje jedinstveni dokument, u skladu sa Uputstvom o formatima elektronskih dokumenata i njihovim dostavljanjem kroz CEOP.

Izvod iz projekta – Overa

Tekstualni deo i grafičke priloge overavaju svi učesnici u izradi i tehničkoj kontroli projekta, kako je to predviđeno u Pravilniku PTD.

Elektronsko potpisivanje vrši se nakon kreiranja elektronskog dokumenta u propisanom formatu (.pdf, .dwg, .dwf (.dwfx)).

U skladu sa ovim uputstvom, elektronsko potpisivanje izvoda iz projekta obavezno vrši:

• odgovorno lice projektanta (preduzetnika, odnosno pravnog lica koje je nosioc izrade tehničke dokumentacije);
• glavni projektant;
• odgovorno lice / zastupnik vršioca tehničke kontrole

Ukoliko se grafički prilozi dostavljaju kao posebni elektronski dokumenti, tada ih elektronski potpisuje samo  glavni projektant.

Privremena betonska baza

1. Ukoliko je u konkretnom slučaju reč o objektu za koji je potrebno pribaviti privremenu građevinsku dozvolu, ne unose se podaci okategoriji i klasi tog objekta.

Kategorija objekta je relevantna samo za sadržinu projekta za građevinsku dozvolu u slučaju izgradnje, odnosno dogradnje objekata za koje se izdaje građevinska dovola, kao što je definisano u članu 52. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata.

Možete prilikom popunjavanja zahteva označiti klasu i namenu objekta koji je izgrađen na parceli na kojoj se planira građenje, u skladu sa Pravilnikom o klasifikaciji objekata, a BRGP označiti "0" uz obavezno naglašavanje u napomeni  o kakvoj vrsti radova odnosno objekta se radi, kako bi nadležni organ i ovu napomenu uzeo u obzir prilikom postupanja po zahtevu.

Takođe, napominjemo da pogrešno popunjeni podaci u vezi kategorije  i klase objekta kao i BRGP, nisu formalni uslov za odbacivanje zahteva u Objedinjenoj proceduri, tako da nadležni organ po prijemu elektronskog zahteva ima mogućnosti da ove podatke i sam izmeni.

Montažni objekat privremenog karaktera (balon hala)

2. Ukoliko je u konkretnom slučaju reč o postavljanju objekata iz čl.146. Zakona o planiranju i izgradnji (ovde), potrebno je obratiti se nadležnom organu jedinice lokalne samouprave, s obzirom na to da je članom 146. st.1. ovog zakona propisano da postavljanje i uklanjanje manjih montažnih objekata privremenog karaktera na javnim i drugim površinama (kiosci, bašte ugostiteljskih objekata, tezge i drugi pokretni mobilijar), balon hala sportske namene, nadstrešnica za sklanjanje ljudi u javnom prevozu, objekata za deponovanje i separaciju rečnih agregata i plovećih postrojenja na vodnom zemljištu, obezbeđuje i uređuje jedinica lokalne samouprave. Ukoliko se objekti iz stava 1. ovog člana nalaze u prostornoj kulturno-istorijskoj celini ili zaštićenoj okolini nepokretnog kulturnog dobra, njihovo postavljanje se vrši uz uslove nadležnog zavoda za zaštitu spomenika kulture.

Ukoliko je reč o objektima iz čl.7. Pravilnika o klasifikaciji objekata (ovde), potrebno je pribaviti građevinsku dozvolu.

Članom 145. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se rešenje o odobrenju izvođenja radova izdaje investitoru koji ima odgovarajuće pravo u skladu sa članom 135. Zakona, odnosno koji ima odgovarajuće pravo na zemljištu ili objektu. Članom 135. stav 5. Zakona precizirano je da se u slučaju izgradnje komunalne infrastrukture u regulaciji postojeće saobraćajnice, u skladu sa faktičkim stanjem na terenu, ne dostavlja dokaz o odgovarajućem pravu na zemljištu, odnosno objektu. Iz formulacije citiranog stava proizlazi da se ova odredba ne primenjuje u slučaju rekonstrukcije postojeće, već samo u slučaju izgradnje nove infrastrukture.

Članom 11. Zakona o javnoj svojini propisano je da je mreža, u smislu Zakona, nepokretna stvar sa pripacima, odnosno zbir stvari, namenjenih protoku materije ili energije radi njihove distribucije korisnicima ili odvođenja od korisnika, kao i da je mreža kojom se obavlja privredna delatnost pružanja usluga od strane pravnih lica osnovanih od nosilaca javne svojine u javnoj svojini. Članom 14. Odluke o načinu postupanja sa nepokretnostima koje su u javnoj svojini grada Beograda odnosno na kojima grad Beograd ima posebna svojinska ovlašćenja (“Službeni list grada Beograda” broj 63/16) regulisano je da korisnicima, odnosno nosiocima prava korišćenja na nepokretnostima Grada, saglasnost za sanaciju, adaptaciju, investiciono održavanje i rekonstrukciju nepokretnosti koje koriste, odnosno kojima upravljaju, kao i sve druge saglasnosti neophodne u upravljanju nepokretnostima, daje organizaciona jedinica nadležna za imovinsko-pravne poslove.

Imajući u vidu odredbe citiranih propisa, mišljenja smo da javno preduzeće kome je povereno obavljanje neke komunalne delatnosti treba da pribavi odgovarajuću saglasnost organizacione jedinice Gradske uprave grada Beograda nadležne za imovinsko-pravne poslove, u cilju rekonstrukcije objekta koji koristi.

To određuje glavni projektant.

Članom 26.stavom 7. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata (ovde) propisano je da glavni projektant određuje koje sve projekte po oblastima će sadržati tehnička dokumentacija, u zavisnosti od vrste tehničke dokumentacije i klase i namene objekta.

Tehnička dokumentacija se kroz Centralni informacioni sistem dostavlja u formatima i na način propisan Uputstvom o formatima elektronskim dokumenata i njihovim dostavljanjem kroz CEOP, koje možete pronaći ovde.

Tekstualni deo tehničke dokumentacije dostavlja se u .pdf formatu, elektronski potpisan. Grafički deo tehničke dokumentacije se dostavlja u sledećim formatima:

- .dwg ili .dwf (.dwfx) koji su elektronski potpisani, ili

- .dwg ili .dwf (.dwfx) koji nisu elektronski potpisani, uz obavezno dostavljanje i dokumenta istog sadržaja u .pdf formatu koji je elektronski potpisan.

Podnošenje zahteva za izdavanje upotrebne dozvole vrši se u skladu sa 42. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Ukoliko je u konkretnom slučaju došlo do ostupanja koje nije u suprotnosti sa građevinskom dozvolom i lokacijskim uslovima, izrađuje se projekat izvedenog objekta, u skladu sa čl.70 - 74. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata, koji možete pronaći ovde.

Ukoliko je u konkretnom slučaju došlo do odstupanja od projekta za izvođenje, koje je u suprotnosti sa građevinskom dozvolom i lokacijskim uslovima, pre podnošenja zahteva za upotrebnu dozvolu, potrebno je podneti zahtev za izmenu građevinske dozvole, u skladu sa čl. 24. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

U skladu sa čl.142. Zakona o planiranju i izgradnji:

Izmena rešenja o građevinskoj dozvoli

Član 142.

Po izdavanju rešenja o građevinskoj dozvoli, investitor, u skladu sa novonastalim finansijskim i drugim okolnostima, izmenama u dostupnosti komunalne i druge infrastrukture, radi usaglašavanja sa projektom za izvođenje i iz drugih razloga, može podneti zahtev za izmenu građevinske dozvole. Ako u toku izgradnje, odnosno izvođenja radova, nastanu izmene u odnosu na izdatu građevinsku dozvolu, glavni projekat, odnosno projekat za građevinsku dozvolu, investitor je dužan da obustavi gradnju i podnese zahtev za izmenu građevinske dozvole.

Izmenom u smislu stava 1. ovog člana smatra se svako odstupanje od položaja, dimenzija, namene i oblika objekta, kao i drugih parametara i uslova utvrđenih u građevinskoj dozvoli, odnosno izvodu iz projekta.

Uz zahtev iz stava 1. ovog člana prilaže se novi projekat za građevinsku dozvolu, odnosno separat projekta za građevinsku dozvolu koji se menja.

Ako izmene iz stava 2. ovog člana nisu u saglasnosti sa izdatim lokacijskim uslovima, nadležni organ će u objedinjenoj proceduri od imaoca javnih ovlašćenja pribaviti izmenjene uslove i u skladu sa njima doneti rešenje po zahtevu investitora.

Ako organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole utvrdi da su nastale izmene u skladu sa važećim planskim dokumentom i lokacijskim uslovima, doneće rešenje o izmeni građevinske dozvole u roku od pet radnih dana od dana prijema uredne dokumentacije.

Odredba ovog člana koja se odnosi na izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli usled promena u toku građenja shodno će se primenjivati i na izmenu odobrenja za izgradnju i glavnog projekta potvrđenog u skladu sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji ("Službeni glasnik RS", br. 47/03 i 34/06), kao i na izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli izdatoj po odredbama ranije važećih zakona kojima je uređivana izgradnja objekata, kada je u skladu sa tim rešenjem započeta izgradnja objekta.

Ne.

Potrebno je navesti  kategoriju (ukupno) stambenog objekta sa rekonstruisanim delom.  To znači da ukoliko je ceo objekat sa rekonstruisanim delom preko 400m2 ili P+1+Pk/Ps, da je potrebno uneti kategoriju B, i odgovarajuću klasu objekta.

Inženjerska komora Srbije, u skladu sa članom 164. stav 1. tačka 2) Zakona o planiranju i izgradnji, utvrđuje ispunjenost uslova za izdavanje licence za odgovornog planera, odgovornog urbanistu, odgovornog projektanta i odgovornog izvođača radova. U okviru svojih zakonskih ovlašćenja, Inženjerska komora Srbije donela je Odluku o vrstama licenci koje izdaje Inženjerska komora Srbije broj 1493/1-3 od 02.07.2012. godine (uz 4 izmene osnovnog teksta).
Imajući to u vidu, za sve nedoumice u vezi sa važenjem, odnosno obuhvatom inženjerskih licenci, možete se obratiti Inženjerskoj komori Srbije, koja je jedina nadležna za davanje informacija i pojašnjenja u vezi sa tim.
Pozivni centar je namenjen isključivo za davanje dodatnih informacija i pojašnjenja u cilju boljeg razumevanja i pravilne primene Zakona o planiranju i izgradnji i podzakonskih akata donetih na osnovu tog Zakona.

Da, bilo je potrebno uz zahtev priložiti tehničku dokumentaciju na osnovu koje se vršilo građenje.  Dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole propisana je čl.42. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

S obzirom na to da je u konkretnom slučaju reč o objektu kategorije A umesto glavnog projekta (koji se koristi kao projekat izvedenog objekta) može se priložiti i geodetski snimak izvedenog objekta na parceli, na overenoj katastarsko-topografskoj podlozi, u skladu sa čl.74. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata.

Glavni projekat na osnovu koga je izdata građevinska dozvola (ne i upotrebna dozvola) koji je izrađen u skladu sa odredbama propisa o izgradnji koji su bili na snazi pre stupanja na snagu Zakona u planiranju i izgradnji ("Službeni glasnik RS", br. 72/09, 81/09 - ispravka, 64/10 - US, 24/11, 121/12, 42/13 - US, 50/13 - US, 98/13 - US), može se koristiti kao projekat izvedenog objekta, uz obaveznu izradu glavne sveske projekta izvedenog objekta, u skladu sa čl. 61. i 71. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata i izvoda iz projekta za građevinsku dozvolu,  u postupku pribavljanja upotrebne dozvole. U zavisnosti od toga da li je u toku građenja došlo do odstupanja od glavnog projekta primenjuju se odredbe čl. 72. do 74. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata.

Članom 74. Navedenog pravilnika propisano je da se za objekte kategorije "A", za koje izrada projekta za izvođenje nije obavezna, umesto projekta izvedenog objekta može priložiti i geodetski snimak izvedenog objekta na parceli, na overenoj katastarsko-topografskoj podlozi.

Postupak podnošenja zahteva za priključenje objekta na infrastrukturu regulisan je članom 40. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Citiranim članom Pravilnika propisano je da se postupak pokreće podnošenjem zahteva nadležnom organu kroz Centralni informacioni sistem. Uz zahtev se prilažu:

• separat iz projekta izvedenog objekta, odnosno iz projekta za izvođenje ako u toku građenja nije odstupljeno od projekta za izvođenje sa tehničkim opisom i grafičkim prilozima, kojim se prikazuje predmetni priključak i sinhron plan svih priključaka;
• dokaz o uplati naknade za priključenje objekta na odgovarajuću infrastrukturu, ako je ta naknada plaćena u iznosu navedenom u lokacijskim uslovima, osim ako investitor želi da tu naknadu plati tek nakon prijema konačnog obračuna, u skladu sa separatom iz projekta izvedenog objekta, što se navodi u zahtevu.

Članom 23. stav 1. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisano je da se na rešenje o odbijanju zahteva za izdavanje građevinske dozvole može izjaviti žalba u roku od osam dana od dana dostavljanja. S obzirom na to da postupanje drugostepenog organa po žalbi na rešenje o odbijanju zahteva za izdavanje građevinske dozvole nije regulisano odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, kao ni Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, shodno se primenjuju odgovarajuće odredbe Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni list SRJ“ broj 33/97 i 31/01 i „Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 30/10).
Članom 232. stav 2. Zakona o opštem upravnom postupku propisano je da, ako drugostepeni organ nađe da će nedostatke prvostepenog postupka brže i ekonomičnije otkloniti prvostepeni organ, on će svojim rešenjem poništiti prvostepeno rešenje i vratiti predmet prvostepenom organu na ponovni postupak. U tom slučaju, drugostepeni organ je dužan svojim rešenjem da ukaže prvostepenom organu u kom pogledu treba dopuniti postupak, a prvostepeni organ je dužan u svemu da postupi po drugostepenom rešenju i da, bez odlaganja, a najdocnije u roku od 30 dana od dana prijema predmeta, donese novo rešenje.
Odredbama Zakona o opštem upravnom postupku nije predviđeno da, u slučaju kada drugostepeni organ poništi rešenje prvostepenog organa, stranka ima obavezu da iz bilo kog razloga ponovo podnese zahtev po kome je prvostepeni organ rešavao.
Imajući u vidu odredbe citiranih propisa, kao i okolnosti konkretnog slučaja, mišljenja smo da je prvostepeni organ u obavezi da kontaktira službu tehničke podrške, koja je zadužena da mu omogući da posredstvom Centralnog informacionog sistema postupi u skladu sa rešenjem drugostepenog organa, pri čemu stranka nije u obavezi da preduzima bilo kakvu dodatnu aktivnost (u smislu podnošenja novog zahteva).

Članom 5. stav 1. Pravilnika o objektima na koje se ne primenjuju pojedine odredbe Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se odredbe Zakona i podzakonskih akata kojima se uređuje vršenje tehničkog pregleda objekta ne primenjuju za utvrđivanje podobnosti objekata kategorije "A" za upotrebu. Ova odredba podrazumeva da je isključena i primena člana 156. stav 3. Zakona o planiranju i izgradnji, kojim je propisano ograničenje u vezi sa krugom lica koja mogu da učestvuju u vršenju tehničkog pregleda.

Imajući to u vidu, mišljenja smo da potvrdu iz člana 5. stav 2. Pravilnika o objektima na koje se ne primenjuju pojedine odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, za objekte kategorije „A“, ima pravo da izda svako lice koje ispunjava uslove propisane Zakonom za odgovornog projektanta, odnosno odgovornog izvođača radova za tu vrstu objekata.

Članom 33. i 34. Zakona o zaštiti od požara („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 111/09 i 20/15) propisano je davanje saglasnosti na tehničku dokumentaciju u pogledu mera zaštite od požara, za izgradnju, rekonstrukciju i dogradnju objekata.
Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o zaštiti od požara, kao i činjenicu da adaptacija i sanacija predstavljaju posebne vrste radova prema definiciji iz Zakona o planiranju i izgradnji, mišljenja smo da za radove na adaptaciji i sanaciji nije potrebno pribaviti saglasnost Ministarstva unutrašnjih poslova na tehničku dokumentaciju za izvođenje predmetnih radova.

Članom 156. stav 3. Zakona o planiranju i izgradnji propisana su ograničenja u vezi sa mogućnošću vršenja tehničkog pregleda, odnosno koja lica ne mogu da učestvuju u vršenju tehničkog pregleda.

Navedenim članom Zakona nije propisano da vršilac tehničke kontrole projekta za građevinsku dozvolu ne može da učestvuje u vršenju tehničkog pregleda.

Odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, kao ni odgovarajućim podzakonskim aktima nije propisan način na koji projektant utvrđuje procenjenu vrednost projektovanih radova, već je samo u članu 55. alineja 4. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata utvrđeno da numerička dokumentacija projekta za građevinsku dozvolu za zgrade, u zavisnosti od vrste i klase objekta sadrži procenjenu vrednost projektovanih radova. 

Saglasno članu 9. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, ukoliko su ispunjeni formalni uslovi za dalje postupanje po zahtevu za izdavanje lokacijskih uslova propisani članom 7. Pravilnika, nadležni organ po službenoj dužnosti, bez odlaganja dostavlja organu nadležnom za poslove državnog premera i katastra zahtev za izdavanje:
1) kopije plana za katastarsku parcelu, odnosno katastarske parcele navedene u zahtevu, odnosno deo katastarske parcele, odnosno delove katastarske parcele, ako je to navedeno u zahtevu;
2) izvoda iz katastra vodova, osim za izvođenje radova na nadziđivanju postojećeg objekta.
Ova aktivnost sprovodi se u okviru objedinjene procedure propisane Zakonom o planiranju i izgradnji, konkretno – u postupku po zahtevu za izdavanje lokacijskih uslova, koji predstavljaju javnu ispravu koja sadrži podatke o mogućnostima i ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli koja ispunjava uslove za građevinsku parcelu, a sadrži sve uslove za izradu tehničke dokumentacije.
Tehnička dokumentacija, prema definiciji iz člana 2. tačka 29) Zakona o planiranju i izgradnji jeste skup projekata koji se izrađuju radi: utvrđivanja koncepta objekta, razrade uslova, načina izgradnje objekta i za potrebe održavanja objekta. Tehničku dokumentaciju, za potrebe investitora, izrađuje privredno društvo, odnosno drugo pravno lice, odnosno preduzetnik koji su upisani u registar privrednih subjekata. Investitor, odnosno projektant su u obavezi da samostalno pribave sve što im je neophodno za izradu tehničke dokumentacije, u skladu sa odredbama Zakona i podzakonskih akata koji regulišu njenu izradu.
Imajući u vidu napred navedeno, nadležni organ pribavlja propisanu dokumentaciju od nadležnog katastra nepokretnosti za potrebe izdavanja javne isprave (lokacijski uslovi), dok investitor, odnosno projektant pribavlja podloge za izradu tehničke dokumentacije za sopstvene potrebe.

Saglasno članu 9. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, ukoliko su ispunjeni formalni uslovi za dalje postupanje po zahtevu za izdavanje lokacijskih uslova propisani članom 7. Pravilnika, nadležni organ po službenoj dužnosti, bez odlaganja dostavlja organu nadležnom za poslove državnog premera i katastra zahtev za izdavanje:

• kopije plana za katastarsku parcelu, odnosno katastarske parcele navedene u zahtevu, odnosno deo katastarske parcele, odnosno delove katastarske parcele, ako je to navedeno u zahtevu;
• izvoda iz katastra vodova, osim za izvođenje radova na nadziđivanju postojećeg objekta.

Ova aktivnost sprovodi se u okviru objedinjene procedure propisane Zakonom o planiranju i izgradnji, konkretno – u postupku po zahtevu za izdavanje lokacijskih uslova, koji predstavljaju javnu ispravu koja sadrži podatke o mogućnostima i ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli koja ispunjava uslove za građevinsku parcelu, a sadrži sve uslove za izradu tehničke dokumentacije.

Tehnička dokumentacija, prema definiciji iz člana 2. tačka 29) Zakona o planiranju i izgradnji jeste skup projekata koji se izrađuju radi: utvrđivanja koncepta objekta, razrade uslova, načina izgradnje objekta i za potrebe održavanja objekta. Tehničku dokumentaciju, za potrebe investitora, izrađuje privredno društvo, odnosno drugo pravno lice, odnosno preduzetnik koji su upisani u registar privrednih subjekata. Investitor, odnosno projektant su u obavezi da samostalno pribave sve što im je neophodno za izradu tehničke dokumentacije, u skladu sa odredbama Zakona i podzakonskih akata koji regulišu njenu izradu.

Imajući u vidu napred navedeno, nadležni organ pribavlja propisanu dokumentaciju od nadležnog katastra nepokretnosti za potrebe izdavanja javne isprave (lokacijski uslovi), dok investitor, odnosno projektant pribavlja podloge za izradu tehničke dokumentacije za sopstvene potrebe.

Nakon stupanja na snagu Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, doneto je Uputstvo - formati elektronskih dokumenata i njihovo dostavljanje u CEOP-u. Prema odredbama navedenog Uputstva, grafički deo tehničke dokumentacije je moguće dostaviti u .dwf (.dwfx) formatu elektronski potpisan od strane odgovornog projektanta, u kom slučaju se ne dostavlja grafička dokumentacija u .pdf formatu.
U tom slučaju, vršilac tehničke kontrole predmetnog dela projekta elektronski potpisuje tekstualni deo projekta (opšta, tekstualna i numerička dokumentacija), a ne i grafički deo.
Tekst celokupnog Uputstva možete pronaći posredstvom sledećeg linka: http://gradjevinskedozvole.rs/Files/00341/Uputstvo-Formati-elektronskih-dokumenata-i-njihovo-dostavljanje-u-CEOP-u-dopunjeno.pdf

Ukoliko je reč o delu jedinstvenog objekta garaže (samostalna zgrada), mišljenja smo da bi kao klasifikacioni broj trebalo navesti 124210, a kategoriju “V”.

Članom 33. i 34. Zakona o zaštiti od požara propisani su radovi za koje je potrebno pribaviti saglasnost na tehničku dokumentaciju u pogledu mera zaštite od požara. Članom 33. stav 1. tačka 1. propisano je da se saglasnost daje za izgradnju, rekonstrukciju i dogradnju objekata sa svim pripadajućim instalacijama, opremom i uređajima stambenih, stambeno-poslovnih i poslovnih objekata površine veće od 2.000 m² ili spratnosti
P+4+Pk(PS) i preko.
Iz Vašeg pitanja proizlazi da je u konkretnom slučaju reč o objektu spratnosti P+4+Pk, iz čega proizlazi da je neophodno izraditi Glavni projekat zaštite od požara.

Članom 127. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da u izradi tehničke dokumentacije ne može da učestvuje lice koje vrši nadzor nad primenom odredaba ovog zakona.

S obzirom na činjenicu da lice koje radi na poslovima izdavanja građevinskih dozvola vrši nadzor nad primenom odredaba Zakona o planiranju i izgradnji, to lice ne može da učestvuje u izradi tehničke dokumentacije.

Dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole propisana je članom 42. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Citiranim članom Pravilnika regulisano je da se uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole prilažu:

• projekat za izvođenje sa potvrdom i overom investitora, lica koje vrši stručni nadzor i izvođača radova da je izvedeno stanje jednako projektovanom, ako u toku građenja nije odstupljeno od projekta za izvođenje i ako je projekat izvedenog objekta izrađen u skladu sa pravilnikom kojim se uređuje sadržina tehničke dokumentacije;
• izveštaj komisije za tehnički pregled, kojim se utvrđuje da je objekat podoban za upotrebu, sa predlogom za izdavanje upotrebne dozvole;
• dokaz o plaćanju propisanih taksi, odnosno naknada i naknade za Centralnu evidenciju, uključujući i naknadu za podnetu prijavu završetka temelja i završetka objekta u konstruktivnom smislu, ako su te prijave podnošene za objekat za koji se traži upotrebna dozvola;
• sertifikat o energetskim svojstvima objekta, ako je za objekat propisana obaveza pribavljanja sertifikata o energetskim svojstvima;
• elaborat geodetskih radova za izvedeni objekat i posebne delove objekta;
• elaborat geodetskih radova za podzemne instalacije.

Članom 18. stav 4. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata (“Službeni glasnik Republike Srbije” broj 23/15, 77/15 i 58/16) propisano je da je projekat za izvođenje obavezan za građenje objekata za koje je pribavljena građevinska dozvola, osim za objekte kategorije "A".

Takođe, za objekte kategorije „A“ ne sprovodi se tehnički pregled, saglasno članu 5. Pravilnika o objektima na koje se ne primenjuju pojedine odredbe Zakona o planiranju i izgradnji (“Službeni glasnik Republike Srbije” broj 85/15). U tom slučaju, umesto izveštaja komisije za tehnički pregled, investitor uz zahtev za upotrebnu dozvolu dostavlja potvrdu izdatu od strane lica koje ispunjava uslove propisane Zakonom za odgovornog projektanta, odnosno odgovornog izvođača radova za tu vrstu objekata, o tome da je:

• izgradnja objekta završena i objekat izveden u skladu sa tehničkom dokumentacijom na osnovu koje je izdata građevinska dozvola;
• objekat priključen ili je podoban da bude priključen na infrastrukturnu mrežu, za priključke koji su predviđeni građevinskom dozvolom.

Imajući u vidu napred navedeno, uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole za objekat kategorije „A“ ne prilaže se glavna sveska.

Saglasno članu 6. stav 2. tačka 1) Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, uz zahtev za izdavanje lokacijskih uslova prilaže se idejno rešenje, izrađeno u skladu sa pravilnikom kojim se uređuje sadržina tehničke dokumentacije, odnosno Pravilnikom o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata (“Službeni glasnik Republike Srbije” broj 23/15, 77/15 i 58/16).

Iz Vašeg pitanja se može zaključiti da su planiranim radovima obuhvaćena tri objekta, s tim što se jedan gradi, drugi adaptira, a treći dograđuje. U tom slučaju, svakako bi trebalo navesti podatke o sva tri objekta, s obzirom na to da je svaki od njih predmet neke vrste radova za koje se traži izdavanje lokacijskih uslova.

Podatke o svakom od objekata treba navesti na osnovu dokumentacije koja je investitoru (odnosno punomoćniku investitora) raspoloživa.

Idejno rešenje je vid tehničke dokumentacije i izrađuje se (a ne izdaje) za potrebe pribavljanja lokacijskih uslova, a može biti deo urbanističkog projekta za potrebe urbanističko-arhitektonske razrade lokacije.

Tehničku dokumentaciju za izgradnju objekata, u koju spada i idejno rešenje, može da izrađuje privredno društvo, odnosno drugo pravno lice, odnosno preduzetnik koji su upisani u registar privrednih subjekata. Tehničku dokumentaciju za izgradnju objekata, za koje građevinsku dozvolu izdaje ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine, može da izrađuje privredno društvo, odnosno drugo pravno lice koje je upisano u odgovarajući registar za izradu tehničke dokumentacije za tu vrstu objekata i koje ima zaposlena lica sa licencom za odgovornog projektanta i koja imaju odgovarajuće stručne rezultate u izradi tehničke dokumentacije za tu vrstu i namenu objekta.

Idejno rešenje, kao sastavni deo tehničke dokumentacije, detaljnije je regulisano odredbama čl. 35 – 41. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata (“Službeni glasnik Republike Srbije” broj 23/15, 77/15 i 58/16). Tekst Pravilnika možete pronaći ovde.

Dokumentacija koja se prilaže uz prijavu radova u skladu sa iztadom građevinskom dozvolom definisana je članom 31. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedenim članom Pravilnika propisano je da se uz prijavu radova podnose i:

1. dokaz o plaćenoj administrativnoj taksi za podnošenje prijave i naknadi za Centralnu evidenciju;
2. dokaz o izmirenju obaveza u pogledu doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta, ako je rešenjem o građevinskoj dozvoli predviđeno jednokratno plaćanje te obaveze, odnosno sredstvo obezbeđenja plaćanja doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta u skladu sa zakonom, i dokaz o uplati prve rate ako je rešenjem o građevinskoj dozvoli predviđeno plaćanje te obaveze na rate;
3. saglasnost na studiju o proceni uticaja na životnu sredinu, ako je obaveza njene izrade utvrđena propisom kojim se uređuje procena uticaja na životnu sredinu, odnosno odluka da nije potrebna izrada studije;
4. akt ministarstva nadležnog za poslove finansija o uvođenju u posed nepokretnosti, u skladu sa posebnim zakonom, odnosno zaključen ugovor o pravu službenosti u skladu sa zakonom o planiranju i izgradnji, ako je rešenje o građevinskoj dozvoli za linijske infrastrukturne objekte izdato na osnovu konačnog rešenja o eksproprijaciji.

Imajući u vidu citirane odredbe člana 31. Pravilnika o  postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, uz prijavu radova ne dostavlja se projekat za izvođenje.

Članom 15. stav 2. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisano je da se na proveru ispunjenosti uslova za postupanje po zahtevu za izmenu lokacijskih uslova i na izdavanje izmenjenih lokacijskih uslova, shodno primenjuju odredbe Pravilnika koje se odnose na izdavanje lokacijskih uslova. Članom 6. Pravilnika propisano je da se uz zahtev za izdavanje lokacijskih uslova prilaže idejno rešenje, izrađeno u skladu sa pravilnikom kojim se uređuje sadržina tehničke dokumentacije i dokaz o plaćenoj administrativnoj taksi za podnošenje zahteva i naknadi za Centralnu evidenciju.

Imajući u vidu citirane odredbe Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, uz zahtev za izmenu lokacijskih uslova prilaže se izmenjeno idejno rešenje.

Sadržaj generalnog projekta propisan je odredbama člana 117. Zakona o planiranju i izgradnji i čl. 14. i 34. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 23/15, 77/15 i 58/16).

Navedene propise možete pronaći na sajtu http://gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Priključenje objekta na infrastrukturu sprovodi se u okviru objedinjene procedure, saglasno članu 8. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji.  

Prema članu 40. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, postupak za priključenje objekta na komunalnu i drugu infrastrukturu pokreće se podnošenjem zahteva nadležnom organu kroz Centralni informacioni sistem. Uz zahtev za priključenje objekta na infrastrukturu prilaže se separat iz projekta izvedenog objekta, odnosno iz projekta za izvođenje ako u toku građenja nije odstupljeno od projekta za izvođenje sa tehničkim opisom i grafičkim prilozima, kojim se prikazuje predmetni priključak i sinhron plan svih priključaka. Uz zahtev se prilaže i dokaz o uplati naknade za priključenje objekta na odgovarajuću infrastrukturu, ako je ta naknada plaćena u iznosu navedenom u lokacijskim uslovima, osim ako investitor želi da tu naknadu plati tek nakon prijema konačnog obračuna, u skladu sa separatom iz projekta izvedenog objekta, što se navodi u zahtevu.

Nadležni organ upućuje zahtev imaocu javnih ovlašćenja da izvrši priključenje na odgovarajuću mrežu, u roku od tri radna dana od dana prijema zahteva. Ukoliko je objekat izveden u skladu sa uslovima za priključenje, imalac javnih ovlašćenja dužan je da izvrši priključenje objekta na komunalnu i drugu infrastrukturu i da o tome obavesti nadležni organ u roku od 15 dana od dana prijema zahteva (ako lokacijskim uslovima nije predviđeno drugačije).

Saglasno odredbama člana 2. tačka 23) Zakona o planiranju i izgradnji, kao i člana 2. stav 2. Pravilnika o klasifikaciji objekata, nadstrešnica je obuhvaćena pojmom zgrade - objekti koji imaju krov, ali nemaju (sve) zidove.

Članom 7. Pravilnika o klasifikaciji objekata propisano je da „Ostale zgrade, drugde neklasifikovane“ (u koje spadaju i nadstrešnice) imaju klasifikacioni broj 127420 i da se razvrstavaju u kategoriju „B“.

Nakon stupanja na snagu Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, doneto je Uputstvo o formatima elektronskih dokumenata tehničke dokumentacije i njihovom dostavljanju u CEOP-u. Tekst Uputstva možete pronaći posredstvom sledećeg linka:

http://gradjevinskedozvole.rs/Files/00339/Uputstvo-Formati-elektronskih-dokumenata-i-njihovo-dostavljanje-u-CEOP-u-dopunjeno.pdf 

U Prilogu 1 navedenog Uputstva (strane 13. i 14), definisano je koja lica obavezno elektronski potpisuju pojedine vrste dokumenata.

Iz Vašeg pitanja se ne može zaključiti o kojoj vrsti tehničke dokumentacije je reč, od čega zavisi i način potpisivanja dokumenta kvalifikovanim elektronskim potpisom.

Ukoliko nakon sagledavanja teksta Uputstva i dalje budete imali nedoumica u vezi sa elektronskim potpisivanjem tehničke dokumentacije od strane podnosioca zahteva, možete nam se obratiti radi dobijanja dodatnih informacija, uz preciziranje vrste tehničke dokumentacije o kojoj je reč.

Prilozi Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekat izrađeni su kako bi učesnici u postupku objedinjene procedure mogli da ih koriste kao obrasce, čime im se olakšava postupanje. Njihova forma nije obavezujuća, pa nema prepreke da se jednim dokumentom imenuju svi odgovorni projektanti na projektu.

Uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole ne prilaže se glavni projekat zaštite od požara i projekat za izvođenje. Dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole propisana je čl.16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Takođe, uz prijavu radova ne prilaže se glavni projekat zaštite od požara i projekat za izvođenje. Dokumentacija koja se prilaže uz prijavu radova propisana je čl.31. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Članom 123.st.5. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se za objekte za koje se u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita od požara pribavlja saglasnost na tehnički dokument, pre izdavanja upotrebne dozvole pribavlja saglasnost na projekat za izvođenje. Podnošenje zahteva za davanje saglasnosti na tehničku dokumentaciju u pogledu mera zaštite od požara vrši se u skladu sa čl. 37. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Zahtev za izdavanje građevinske dozvole podnosi se organu nadležnom za izdavanje građevinske dozvole:

Ukoliko je u konkretnom slučaju reč o objektu iz čl.133. Zakona o planiranju i izgradnji, lokacijske uslove i građevinsku dozvolu za izgradnju ovih objekata izdaje Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

U skladu sa čl.134. st.1. ovog zakona, poverava se autonomnoj pokrajini izdavanje građevinskih dozvola za izgradnju objekata određenih u članu 133. ovog zakona koji se u celini grade na teritoriji autonomne pokrajine.

U skladu sa čl.134. st.2. ovog zakona, poverava se jedinicama lokalne samouprave izdavanje građevinskih dozvola za izgradnju objekata koji nisu određeni u članu 133. ovog zakona.

Opšte pravilo koje reguliše formu u kojoj se dostavljaju akta i dokumentacija u objedinjenoj proceduri sadržano je u članu 3. stav 2. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedenim stavom člana 2. propisano je da se sva akta koja donose, odnosno razmenjuju, nadležni organ i imaoci javnih ovlašćenja u objedinjenoj proceduri i/ili radi upotrebe u toj proceduri, kao i drugi dokumenti koje podnosilac zahteva, nadležni organ i imaoci javnih ovlašćenja dostavljaju u objedinjenoj proceduri, dostavljaju u formi elektronskog dokumenta, u pdf formatu, potpisanom kvalifikovanim elektronskim potpisom.
Izuzetak od opšteg pravila propisan je u stavu 3. istog člana, u kome je navedeno da se tehnička dokumentacija dostavlja u dwf ili dwg formatu,
potpisanom kvalifikovanim elektronskim potpisom, u skladu sa propisom koji uređuje sadržinu, način i postupak izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata.
Imajući u vidu citirane odredbe Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, tehnička dokumentacija se u postupku objedinjene procedure dostavljau dwf ili dwg formatu, dok se ostala dokumentacija dostavlja u pdf formatu.

Odredbama Zakona o planiranju i izgradnji nije predviđena mogućnost da se uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole za objekat kategorije „A“, umesto projekta izvedenog objekta, priloži geodetski snimak izvedenog objekta na parceli.

Međutim, članom 5. stav 1. Pravilnika o objektima na koje se ne primenjuju pojedine odredbe Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 85/15) propisano je da se odredbe Zakona i podzakonskih akata kojima se uređuje vršenje tehničkog pregleda objekta ne primenjuju za utvrđivanje podobnosti objekata kategorije "A" za upotrebu. U stavu 2. istog člana predviđeno je da u tom slučaju, umesto izveštaja o tehničkom pregledu, investitor uz zahtev za upotrebnu dozvolu dostavlja potvrdu izdatu od strane lica koje ispunjava uslove propisane Zakonom za odgovornog projektanta, odnosno odgovornog izvođača radova za tu vrstu objekata, o tome da je:

• izgradnja objekta završena i objekat izveden u skladu sa tehničkom dokumentacijom na osnovu koje je izdata građevinska dozvola;
• objekat priključen ili je podoban da bude priključen na infrastrukturnu mrežu, za priključke koji su predviđeni građevinskom dozvolom.

U slučaju kada se iz dokumentacije koja se prilaže uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole ne može utvrditi predračunska vrednost objekta, ta vrednost se utvrđuje iz tehničke dokumentacije koja je priložena uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole, odnosno projekta za građevinsku dozvolu. Pritom, predračunska vrednost po objektu, odnosno radovima, usklađuje se primenom indeksa potrošačkih cena koji objavljuje republički organ nadležan za poslove statistike, u periodu od prvog dana narednog meseca od meseca utvrđivanja predračunske vrednosti, do poslednjeg dana meseca koji prethodi mesecu u kome je zahtev podnet.

Opšte pravilo koje reguliše formu u kojoj se dostavljaju akta i dokumentacija u objedinjenoj proceduri sadržano je u članu 3. stav 2. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedenim stavom člana 2. propisano je da se sva akta koja donose, odnosno razmenjuju, nadležni organ i imaoci javnih ovlašćenja u objedinjenoj proceduri i/ili radi upotrebe u toj proceduri, kao i drugi dokumenti koje podnosilac zahteva, nadležni organ i imaoci javnih ovlašćenja dostavljaju u objedinjenoj proceduri, dostavljaju u formi elektronskog dokumenta, u pdf formatu, potpisanom kvalifikovanim elektronskim potpisom.
Izuzetak od opšteg pravila propisan je u stavu 3. istog člana, u kome je navedeno da se tehnička dokumentacija dostavlja u dwf ili dwg formatu,
potpisanom kvalifikovanim elektronskim potpisom, u skladu sa propisom koji uređuje sadržinu, način i postupak izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata.
Imajući u vidu citirane odredbe Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, tehnička dokumentacija se u postupku objedinjene procedure dostavljau dwf ili dwg formatu, dok se ostala dokumentacija dostavlja u pdf formatu.

Zakon o planiranju i izgradnji iz decembra 2014. godine ne predviđa pribavljanje saglasnosti na idejni projekat, odnosno projekat za građevinsku dozvolu.

U fazi nakon pribavljenog rešenja o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona, odnosno rešenja o građevinskoj dozvoli, neophodno je pribaviti samo sledeće saglasnosti:

• Pre prijave radova – saglasnost na studiju o proceni uticaja na životnu sredinu, ako je obaveza njene izrade utvrđena propisom kojim se uređuje procena uticaja na životnu sredinu, odnosno odluka da nije potrebna izrada studije ukoliko te obaveze nema;

• Do pribavljanja upotrebne dozvole, odnosno do tehničkog pregleda objekta – saglasnost na projekat za izvođenje u pogledu mera zaštite od požara, ako je ta obaveza utvrđena zakonom kojim se uređuje zaštita od požara.

Ne postoji obaveza pribavljanja saglasnosti u pogledu mera zaštite kulturnih dobara, ali ako se radi o objektu iz člana 133. stav 2. tačka 9) ZPI za koji su predviđene mere zaštite kulturnih dobara, u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita nepokretnog kulturnog dobra, investitor ima obavezu dostavljanja projekta za izvođenje nadležnom organu, najkasnije pre otpočinjanja izvođenja radova, u elektronskoj formi, koji nadležni organ bez odlaganja dostavlja organu, odnosno organizaciji, nadležnoj za zaštitu nepokretnih kulturnih dobara.

Takođe je, u vezi sa priključenjem na javni put, MGSI izdalo uputstvo kojim je precizirano da se, u postupku izdavanja građevinske i upotrebne dozvole, ne pribavlja saglasnost imaoca javnih ovlašćenja na tehničku dokumentaciju.

Sanacija terena nije posebno regulisana odredbama Zakona o planiranju i izgradnji.
Članom 2. tačka 28) Zakona propisano je da pripremni radovi, između ostalog, obuhvataju i zemljane radove i radove kojima se obezbeđuje
sigurnost susednih objekata, odnosno sigurnost i stabilnost terena (šipovi, dijafragme, potporni zidovi i sl.).
Takođe, članom 93. Zakona propisano je da uređivanje građevinskog zemljišta obuhvata njegovo pripremanje i opremanje, pri čemu pripremanje, između ostalog, obuhvata i saniranje terena.

Da, u skladu sa čl.58. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata (ovde).

Samo u slučaju izgradnje nezahtevnih objekata propisanih Pravilnikom o objektima na koje se ne primenjuju pojedine odredbe Zakona o planiranju i izgradnji za koje se ne vrši tehnički pregled, pa samim tim ni izrada Sertifikata o energetskim svojstvima zgrada, nije potrebno izraditi Elaborat energetske efikasnosti.

U skladu sa čl. 58. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata, projektu za građevinsku dozvolu, zavisno od vrste i klase objekta, prilažu se:

- elaborat o geotehničkim uslovima izgradnje, izrađen prema propisima o geološkim istraživanjima;

- elaborat zaštite od požara, kojim se utvrđuju mere za zaštitu od požara, čiji je sadržaj određen u skladu sa Prilogom 11 ovog pravilnika, ukoliko je za objekat propisana izrada glavnog projekta zaštite od požara i pribavljanje saglasnosti na projekat za izvođenje, u skladu sa propisima kojima se uređuje zaštita od požara;

- elaborat energetske efikasnosti, za zgrade za koje je propisano utvrđivanje energetskih svojstava, izrađen prema propisima o energetskoj efikasnosti zgrada;

- studija o proceni uticaja na životnu sredinu, ukoliko je utvrđena potreba procene uticaja na životnu sredinu u skladu sa propisima kojima se uređuje ova oblast.

Projektu za građevinsku dozvolu, zavisno od vrste i klase objekta, se prema potrebi prilažu i drugi elaborati i studije kojima se dokazuje ispunjenje osnovnih zahteva za objekat, izrađeni u skladu sa propisima.

Članom 57. stav 1. i 2. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisano je da lokacijska dozvola za koju je zahtev za izdavanje podnet do 17. decembra 2014. godine i koja je izdata u skladu sa ranije važećim Zakonom o planiranju i izgradnji, predstavlja osnov za izdavanje građevinske dozvole i može se koristiti umesto lokacijskih uslova u svim postupcima propisanim Pravilnikom.
Takođe, samostalnim članom 15. stav 1. tačka 1) Pravilnika o izmenama i dopunama Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata ("Službeni glasnik Republike Srbije" broj 96/2016) propisano je da se glavni projekat izrađen do dana stupanja na snagu Pravilnika, u skladu sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji ("Službeni glasnik RS", br. 72/09, 81/09 - ispravka, 64/10 - US, 24/11, 121/12, 42/13 - US, 50/13, 98/13 - US), može koristiti kao projekat za građevinsku dozvolu, uz obaveznu izradu glavne sveske projekta za građevinsku dozvolu i izvoda iz projekta za građevinsku dozvolu, u postupku pribavljanja građevinske dozvole, ako se taj zahtev podnese nadležnom organu najkasnije do 30. juna 2017. godine.
Imajući u vidu citirane odredbe navedenih propisa, iz okolnosti koje ste naveli u Vašem pitanju proizlazi da su se stekli uslovi za primenu samostalnog člana 15. stav 1. tačka 1) Pravilnika o izmenama i dopunama Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata ("Službeni glasnik Republike Srbije" broj 96/2016).

Potpisivanje tehničke dokumentacije vrši se u skladu sa Uputvstvom o formatima elektronskih dokumenata i njihovim dostavljanjem kroz CEOP, koje možete pronaći posredstvom sledećeg linka: http://gradjevinskedozvole.rs/Files/00341/Uputstvo-Formati-elektronskih-dokumenata-i-njihovo-dostavljanje-u-CEOP-u-dopunjeno.pdf
Na strani 13. navedenog Uputstva, u okviru priloga 1, precizirano je da glavnu svesku obavezno potpisuju odgovorno lice projektanta (preduzetnika, odnosno pravnog lica koje je nosilac izrade tehničke dokumentacije) i glavni projektant.

Članom 129. stav 4. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da tehnička kontrola projekta za građevinsku dozvolu obuhvata naročito proveru: usklađenosti sa svim uslovima i pravilima sadržanim u lokacijskim uslovima, zakonom i drugim propisima, tehničkim normativima, standardima i normama kvaliteta, kao i međusobne usklađenosti svih delova tehničke dokumentacije; usklađenosti projekta sa rezultatima prethodnih istraživanja (prethodni radovi); ocenu odgovarajućih podloga za temeljenje objekata; proveru ispravnosti i tačnosti tehničko-tehnoloških rešenja objekta i rešenja građenja objekata; stabilnosti i bezbednosti; racionalnost projektovanih materijala; uticaja na životnu sredinu i susedne objekte.

Takođe, članom 77. tačka 2. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata katastru („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 23/15, 77/15 i 58/16) propisano je da se tehničkom kontrolom projekta za građevinsku dozvolu proverava, naročito, da li je projekat za građevinsku dozvolu usklađen sa zakonima i drugim propisima i da li je izrađen u svemu prema tehničkim propisima, standardima i normativima koji se odnose na projektovanje i građenje te vrste i klase objekta. U vezi sa tim, članom 79. tačka 12. istog Pravilnika propisano je da izveštaj o tehničkoj kontroli projekta za građevinsku dozvolu sadrži, naročito, zaključak sa merama koje investitor treba da preduzme radi otklanjanja nepravilnosti utvrđenih tehničkom kontrolom, ukoliko su nepravilnosti utvrđene.

Iz odredaba citiranih propisa može se zaključiti da vršilac tehničke kontrole ima ne samo pravo, već i obavezu da izvrši proveru usklađenosti projekta za građevinsku dozvolu sa zakonom i drugim propisima, kao i da, u slučaju utvrđenih nepravilnosti, donese zaključak sa merama koje investitor treba da preduzme radi njihovog otklanjanja.

Ukoliko su u konkretnom slučaju utvrđene nepravilnosti u pogledu neusklađenosti projekta za građevinsku dozvolu sa odredbama Pravilnika o klasifikaciji objekata (kako je konstatovano u Vašem pitanju), vršilac tehničke kontrole je u obavezi da donese zaključak sa merama koje investitor treba da preduzme radi otklanjanja utvrđenih nepravilnosti (što bi podrazumevalo izmenu predmetnog projekta).

Članom 118a stav 3. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da, za objekte za koje je zakonom kojim se uređuje zaštita od požara propisana mera obavezne zaštite od požara, sastavni deo projekta za građevinsku dozvolu jeste i elaborat o zaštiti od požara. Članom 33. i 34. Zakona o zaštiti od požara propisani su radovi za koje je potrebno pribaviti saglasnost na tehničku dokumentaciju u pogledu mera zaštite od požara.
U članu 33. stav 1. tačka 1) Zakona o zaštiti od požara predviđeno je da su mere zaštite od požara obavezne za stambene, stambeno-poslovne i poslovne objekata površine veće od 2.000 m² ili spratnosti P+4+Pk(PS) i preko, zgrada za stanovanje zajednica, hotela, motela i zgrada za trgovinu na veliko i malo površine veće od 400 m² ili spratnosti preko P+2, kao i restorana, barova i sličnih ugostiteljskih objekata. Ukoliko predmetni objekat ne prelazi navedene dimenzije, nije obavezno predvideti mere zaštite od požara, pa samim tim nije neophodno izraditi ni elaborat o zaštiti od požara, kao sastavni deo projekta za građevinsku dozvolu.
Članom 16. stav 2. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene
procedure elektronskim putem propisana je dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole. Predmetnim članom Pravilnika nije propisano da se uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole prilaže geomehanički elaborat.

Ukoliko je reč o objektu koji u skladu sa Pravilnikom o objektima na koje se ne primenjuju pojedine odredbe Zakona o planiranju i izgradnji (ovde) spada u nezahtevne objekte za koje se ne vrši tehnički pregled, odnosno za koje Sertifikat o energetskim svojstima zgrade nije obavezan dokument, u tom slučaju ni Elaborat energetske efikasnosti nije obavezan dokument za ovu vrstu objekata, bez obzira na odredbe Pravilnika o uslovima, sadržini i načinu izdavanja sertifikata o energetskim svojstvima zgrada. I pored toga, ukoliko smatra da je to nužno, investitor može pristupiti u zavisnosti od svoje volje, izradi tog Elaborata. U drugom slučaju je potrebno izraditi elaborat energetske efikasnosti.

Uslovi građenja objekta određeni su pravilima građenja u planskom dokumentu.

Organu nadležnom za izdavanje građevinske dozvole možete da podnesete zahtev za izdavanje informacije o lokaciji koja sadrži podatke i mogućnostima i ograničenjima gradnje na određenoj kat. parceli u skladu sa važećim planskim dokumentom. Zakon ne propisuje obavezno pribavljanje informacije o lokaciji. Informacija o lokaciji sadrži podatke o mogućnostima i ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli, odnosno na više katastarskih parcela, na osnovu važećeg planskog dokumenta i može je pribaviti lice koje želi da sazna osnovne informacije o konkretnoj lokaciji, pre izdavanja lokacijskih uslova, odnosno izrade idejnog rešenja koje se podnosi uz zahtev za izdavanje lokacijskih uslova.

Lokacijski uslovi sadrže detaljnije i pouzdanije podatke o mogućnostima i ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli od informacije o lokaciji. U skladu sa čl.53a st.1. Zakona o planiranju i izgradnji, lokacijski uslovi su javna isprava koja sadrži podatke o mogućnostima i ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli koja ispunjava uslove za građevinsku parcelu, a sadrži sve uslove za izradu tehničke dokumentacije. Lokacijski uslovi se izdaju za izgradnju, odnosno dogradnju objekata za koje se izdaje građevinska dozvola, kao i za objekte koji se priključuju na komunalnu i drugu infrastrukturu.

Nakon pribavljenih lokacijskih uslova može se pristupiti ishodovanju građevinske dozvole.

Podnošenje zahteva za izdavanje lokacijskih uslova vrši se u skladu sa čl.6. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde. Podnošenje zahteva za izdavanje rešenja o građevinskoj dozvoli vrši se u skladu sa čl.16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Nadležnost

Ukoliko je u konkretnom slučaju reč o objektu iz čl.133. Zakona o planiranju i izgradnji, lokacijske uslove i građevinsku dozvolu za izgradnju ovih objekata izdaje Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

U skladu sa čl.134. st.1. ovog zakona, poverava se autonomnoj pokrajini izdavanje građevinskih dozvola za izgradnju objekata određenih u članu 133. ovog zakona koji se u celini grade na teritoriji autonomne pokrajine.

U skladu sa čl.134. st.2. ovog zakona, poverava se jedinicama lokalne samouprave izdavanje građevinskih dozvola za izgradnju objekata koji nisu određeni u članu 133. ovog zakona.

CIS

Podnošenje zahteva vrši se kroz Centralni informacioni sistem, kome možete pristupiti ovde.

Sva uputstva za korišćenje portala za elektronsko podnošenje zahteva za građenje možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u sekciji E-procedura.

Ne, nije potrebno prilagati elaborat zaštite od požara, s obzirom na to da je u konkretnom slučaju reč o adaptaciji objekta za koju zakonom o Zaštiti od požara nisu propisane mere obavezne zaštite.

Obaveza izrade elaborata zaštite od požara postoji samo u slučajevma kad je Zakonom o zaštiti od požara, u skladu sa članovima 33. i 34. propisana izrada glavnog projekta zaštite od požara i pribavljanje saglasnosti na projekat za izvođenje.

Članom 118a stav 3. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da, za objekte za koje je zakonom kojim se uređuje zaštita od požara propisana mera obavezne zaštite od požara, sastavni deo projekta za građevinsku dozvolu jeste i elaborat o zaštiti od požara. Članom 33. i 34. Zakona o zaštiti od požara propisani su radovi za koje je potrebno pribaviti saglasnost na
tehničku dokumentaciju u pogledu mera zaštite od požara. Navedenim članovima Zakona predviđeno je da se saglasnost daje za izgradnju, rekonstrukciju i dogradnju objekata sa svim pripadajućim instalacijama, opremom i uređajima.
Ukoliko je u konkretnom slučaju reč o radovima na adaptaciji, nije potrebno primeniti mere obavezne zaštite od požara, pa samim tim nije neophodno izraditi ni elaborat o zaštiti od požara, kao sastavni deo projekta za građevinsku dozvolu.

Možete napraviti jedan .pdf dokument koji sadrži dve uplatnice van sistema.

Više .pdf dokumenata se može spojiti („Merge”) u jedan .pdf dokument putem i na raznim internet stranicama, poput npr. http://www.pdfmerge.com/.

Takođe, drugi način je da treću uplatnicu priložite uz zahtev u koraku u kome se vrši prilaganje dokumenata (korak nakon prilaganja uplatnica), u „Ostali dokumenti zahteva...“

Dokumenta koja se u sistem prilažu prilikom podnošenja zahteva, dostavljaju se u formi elektronskog dokumenta, u .pdf formatu, potpisana kvalifikovanim elektornskim potpisom podnosioca zahteva, osim tehničke dokumentacije.

Tehničku dokumentaciju (idejno rešenje) overavaju i potpisuju lica koja su vršila izradu tehničke dokumentacije, u svemu prema Uputstvu o formatima elektronskih dokumenata i njihovim dostavljanjem kroz CEOP, koje možete pronaći ovde. U Prilogu 1 navedenog Uputstva (strane 13. i 14), definisano je koja lica obavezno elektronski potpisuju pojedine vrste dokumenata.

Članom 58. st.1. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata (ovde) propisano je da se projektu za građevinsku dozvolu, zavisno od vrste i klase objekta, prilaže studija o proceni uticaja na životnu sredinu, ukoliko je utvrđena potreba procene uticaja na životnu sredinu u skladu sa propisima kojima se uređuje ova oblast.

Uredbom o utvrđivanju Liste projekata za koje je obavezna procena uticaja i Liste projekata za koje se može zahtevati procena uticaja na životnu sredinu (ovde) propisana je lista projekata za koje se može zahtevati procena uticaja.

Za projekte koji se ne nalaze na Listi projekata za koje se može zahtevati procena uticaja na životnu sredinu nije potrebno dostaviti odluku (da nije potrebna izrada studije).

Zahtev za odlučivanje o potrebi procene uticaja podnosi se samo za projekte za koje se može zahtevati procena uticaja, u skladu sa Uredbom o utvrđivanju Liste projekata za koje je obavezna procena uticaja i Liste projekata za koje se može zahtevati procena uticaja na životnu sredinu.

U skladu sa čl.8. Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu, nosilac projekta za koji se može zahtevati procena uticaja podnosi zahtev za odlučivanje o potrebi procene uticaja nadležnom organu.

Članom 58. st.1. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata (ovde) propisano je da se projektu za građevinsku dozvolu, zavisno od vrste i klase objekta, prilaže studija o proceni uticaja na životnu sredinu, ukoliko je utvrđena potreba procene uticaja na životnu sredinu u skladu sa propisima kojima se uređuje ova oblast.

Uredbom o utvrđivanju Liste projekata za koje je obavezna procena uticaja i Liste projekata za koje se može zahtevati procena uticaja na životnu sredinu (ovde) propisana je lista projekata za koje se može zahtevati procena uticaja.

Za projekte koji se ne nalaze na Listi projekata za koje se može zahtevati procena uticaja na životnu sredinu nije potrebno dostaviti odluku (da nije potrebna izrada studije).

Zahtev za odlučivanje o potrebi procene uticaja podnosi se samo za projekte za koje se može zahtevati procena uticaja, u skladu sa Uredbom o utvrđivanju Liste projekata za koje je obavezna procena uticaja i Liste projekata za koje se može zahtevati procena uticaja na životnu sredinu.

U skladu sa čl.8. Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu, nosilac projekta za koji se može zahtevati procena uticaja podnosi zahtev za odlučivanje o potrebi procene uticaja nadležnom organu.

Napominjemo da pogrešno popunjeni podaci u vezi kategorije  i klase objekta kao i BRGP, nisu formalni uslov za odbacivanje zahteva u Objedinjenoj proceduri, tako da nadležni organ po prijemu elektronskog zahteva ima mogućnosti da ove podatke i sam izmeni.

Da.

U skladu sa Uputstvom o formatima elektronskih dokumenata i njihovim dostavljanjem kroz CEOP (ovde), grafička dokumentacija se dostavlja u sledećim formatima:

• .dwg ili .dwf (.dwfx) koji su elektronski potpisani; ili
• .dwg ili .dwf (.dwfx) koji nisu elektronski potpisani, sa pratećim dokumentom formata .pdf istog sadržaja koji je elektronski potpisan.

Nakon digitalnog potpisivanja zahteva, nije moguće vratiti se na prethodni korak, jer je tada jedina preostala opcija "Podnesi nadležnom organu", odnosno poslednji korak. Dokaz u uplati treba priložiti pre digitalnog potpisivanja zahteva.
Zbog toga je neophodno ponoviti ceo postupak i pre digitalnog potpisivanja zahteva priložiti dokaze o uplati takse i naknada.

Članom 27. stav 1. Zakona o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa propisano je da overu odštampanog primerka elektronskog dokumenta vrši javni beležnik, ali je u članu 29. stav 2. istog Zakona propisano da osnovni sudovi, odnosno opštinske uprave kao povereni posao zadržavaju nadležnost za overavanje potpisa, rukopisa i prepisa do 1. marta 2017. godine. Shodno tome, organ opštinske uprave (u konkretnom slučaju Opštine Čukarica) ima nadležnost za overavanje odštampanog primerka rešenja o upotrebnog dozvoli izdatog u elektronskom obliku.
Shodno tome, mišljenja smo da bi predmetni zahtev trebalo proslediti organizacionoj jedinici opštinske uprave koja u skladu sa aktom o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji vrši overu prepisa dokumenata, saglasno članu 56. Zakona o opštem upravnom postupku ("Službeni list SRJ" br. 33/97 i 31/01 i "Sl. glasnik RS" br. 30/10).

Potrebno je da izvođač radova podnese izjavu o završetku izrade temelja, u skladu sa čl.34. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Ukoliko izvođač ne poseduje kvalifikovani elektronski potpis, može ovlastiti drugo fizičko ili pravno lice (punomoćnika) da u njegovo ime podnese zahtev. Podnosilac u konkretnom slučaju može biti i investitor, koga će izvođač radova opunomoćiti da u njegovo ime podnese zahtev.

U skladu sa čl.3 st.7. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, ako se zahtev podnosi preko punomoćnika, uz zahtev se prilaže skenirana kopija (digitalizovani primerak) punomoćja, koja ne mora biti overena od strane organa koji je po zakonu nadležan za overu, s tim što nadležni organ može naknadno tražiti da mu se dostavi overeno punomoćje, ako posumnja u njegovu istinitost. Punomoćje potpisuje punomoćnik kvalifikovanim elektronskim potpisom. Takođe, punomoćnik kvalifikovanim elektronskim potpisom potpisuje i uplatnice koje se prilažu kroz CIS. 

U skladu sa čl.34. ovo pravilnika, uz izjavu o završetku izrade temelja izvođač radova obavezno podnosi geodetski snimak izgrađenih temelja, izrađen u skladu sa propisima kojim se uređuje izvođenje geodetskih radova.

1.Iz pitanja se ne može zaključiti da li se u konkretnom slučaju misli na uslove u pogledu mera zaštite od požara i eksplozija ili je reč o saglasnosti na tehničku dokumentaciju u pogledu mera zaštite od požara.

Uslovi u pogledu mera zaštite od požara i eksplozija

Članom 16. Uredbe o lokacijksim uslovima propisano je za koje objekte postoji obaveza pribavljanja uslova u pogledu mera zaštite od požara i ekplozija.  Član 16. Stav 2. Ove uredbe reguliše da se uslovi u pogledu mera zaštite od požara pribavljaju za objekte za koje je zakonom koji uređuje zaštitu od požara propisana obaveza davanja saglasnosti na tehničku dokumentaciju, a posebno se naglašavaju uslovi koji nisu u dovoljnoj meri obrađeni propisima.

Članom 33. i 34. Zakona o zaštiti od požara (ovde)  propisano je za koje objekte je propisana obaveza davanja na saglasnost na tehničku dokumentaciju.  U skladu sa čl.33. tač.8) Zakona o zaštiti od požara, područne jedinice organa državne uprave u čijoj je nadležnosti zaštita od požara daju saglasnost na tehničku dokumentaciju u pogledu mera zaštite od požara, za izgradnju, rekonstrukciju i dogradnju elektroenergetskih postrojenja nazivnog napona od 20 i 35 kV i trafo-stanica na otvorenom snage preko 2000 kVA sa svim pripadajućim instalacijama, opremom i uređajima.

Prema tome, ukoliko je u konkretnom slučaju reč o objektu za koji je Zakonom o zaštiti od požara propisana obaveza davanja saglasnosti na projekat za izvođenje, potrebno je pre podnošenja zahteva za izdavanje rešenja o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona ishodovati lokacijske uslove. U postupku izdavanja lokacijskih uslova, nadležni organ pribavlja navedene uslove u pogledu mera zaštite od požara propisane čl.16. Uredbe o lokacijskim uslovima.

Saglasnost na tehničku dokumentaciju u pogledu mera zaštite od požara

Zakonom o planiranju i izgradnji nije predviđeno pribavljanje saglasnosti u pogledu mera zaštite o požara na idejni projekat, odnosno na projekat za građevinsku dozvolu, već isključivo na projekat za izvođenje. Članom 123.st.5. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se za objekte za koje se u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita od požara pribavlja saglasnost na tehnički dokument, pre izdavanja upotrebne dozvole pribavlja se saglasnost na projekat za izvođenje. Podnošenje zahteva za davanje saglasnosti na tehničku dokumentaciju u pogledu mera zaštite od požara vrši se u skladu sa čl. 37. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Takođe, saglasnost na tehničku dokumentaciju u pogledu mera zaštite od požara nije deo dokumentacije koja se prilaže uz zahtev za izdavanje rešenja o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona, a koja je propisana članom 28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Prema tome, nadležni organ ne može tražiti da investitor prilikom podnošenja zahteva za izdavanje rešenja o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona priloži predmetnu saglasnost.

1. Članom 21. Uredbe o lokacijskim uslovima propisano je da organ državne uprave nadležan za poslove odbrane izdaje uslove za projektovanje i priključenje za objekte koji se nalaze u blizini objekata, instalacija i uređaja koje ministarstvo nadležno za poslove odbrane i Vojska Srbije koriste za vojne potrebe i za objekte koji su određeni kao objekti od značaja za odbranu, u skladu sa zakonom kojim se uređuje odbrana i planskim dokumentom, odnosno separatom.

Izvođenje radova na razdvajanju ili spajanju poslovnog ili stambenog prostora vrši se na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole, u skladu sa čl.145. st.1. Zakona o planiranju i izgradnji.  Podnošenje zahteva za izdavanje rešenja kojim se odobrava izvođenje radova iz čl.145. Zakona vrši se u skladu sa čl.28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Za izvođenje radova iz čl.145. Zakona potrebno je prethodno pribaviti lokacijske uslove koji sadrže sve urbanističke, tehničke i druge uslove i podatke potrebne za izradu idejnog projekta, osim u slučajevima iz čl.2.st.2. Uredbe o lokacijskim uslovima, koju možete pronaći ovde.  U skladu sa čl.2.st.2.Uredbe o lokacijskim uslovima, lokacijski uslovi se ne izdaju za izvođenje radova na investicionom održavanju objekta i uklanjanju prepreka za osobe sa invaliditetom, radove kojima se ne menja spoljni izgled, ne povećava broj funkcionalnih jedinica i kapacitet instalacija, adaptaciju, sanaciju, građenje zidanih ograda, kao i u svim ostalim slučajevima izvođenja radova kojima se ne vrši priključenje na komunalnu infrastrukturu odnosno ne menjaju kapaciteti i funkcionalnost postojećih priključaka na infrastrukturnu mrežu, osim u slučajevima za koje je Zakonom, odnosno planskim dokumentom propisana obaveza pribavljanja uslova.

Prijava radova u skladu sa izdatim rešenjem izdatim u skladu sa članom 145. Zakona, vrši se nadležnom organu kroz CIS, najkasnije osam dana pre početka izvođenja radova.  Prijava radova vrši se u skladu sa čl.31. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Za izvođenje radova za koje je nadležni organ izdao rešenje po čl. 145 Zakona o planiranju i izgradnji, nije predviđeno obavezno pribavljanje upotrebne dozvole od strane investitora niti su propisane bilo kakve sankcije. Članom 145. stav 7. i 8. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da po završetku izgradnje, odnosno izvođenju radova, za objekte iz stava 1. ovog člana, po zahtevu investitora, nadležni organ može izdati upotrebnu dozvolu. Pravnosnažno rešenje o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona, za objekte koji se u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje upis u javnu knjigu o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima mogu upisati u javnu evidenciju, kao i za promenu namene objekta, odnosno dela objekta bez izvođenja radova, predstavlja osnov za upis u javnu knjigu o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima, a ako je za predmetni objekat, odnosno izvođenje radova izdata i upotrebna dozvola po zahtevu investitora, osnov za upis u javnu knjigu predstavlja pravnosnažno rešenje iz stava 2. ovog člana i pravnosnažno rešenje o upotrebnoj dozvoli. Takođe, Pravilnikom o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektornskim putem je propisano da kada se investitor, u skladu sa članom 145. stav 7. Zakona, opredeli da za objekat, odnosno radove, koji se izvode u skladu sa članom 145. Zakona, a za koje je propisana obaveza pribavljanja saglasnosti na tehničku dokumentaciju u pogledu mera zaštite od požara, ne podnese zahtev za upotrebnu dozvolu, utvrđivanje podobnosti objekta za upotrebu u pogledu sprovedenosti mera zaštite od požara vrši se van objedinjene procedure, u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje zaštita od požara.

Članom 118a Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se projekat za građevinsku dozvolu izrađuje za potrebe pribavljanja rešenja o građevinskoj dozvoli i obavezno sadrži i izjavu glavnog projektanta, odgovornog projektanta i vršioca tehničke kontrole, kojom se potvrđuje da je projekat izrađen u skladu sa lokacijskim uslovima, propisima i pravilima struke. Takođe, članom 129. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da projekat za građevinsku dozvolu podleže tehničkoj kontroli, o čemu se sačinjava izveštaj koji potpisuju projektanti sa odgovarajućim licencama koji su obavili tehničku kontrolu pojedinačnih delova projekta, a konačni izveštaj potpisuje zastupnik vršioca tehničke kontrole projekta. Članom 135. Zakona propisano je da se građevinska dozvola izdaje investitoru koji uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole, između ostalog, dostavi projekat za građevinsku dozvolu. Najzad, članom 136. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da su sastavni deo rešenja o građevinskoj dozvoli lokacijski uslovi, iznos doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta, izvod iz projekta i projekat za građevinsku dozvolu.

Članom 142. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da po izdavanju rešenja o građevinskoj dozvoli, investitor, u skladu sa novonastalim finansijskim i drugim okolnostima, izmenama u dostupnosti komunalne i druge infrastrukture, radi usaglašavanja sa projektom za izvođenje i iz drugih razloga, može podneti zahtev za izmenu građevinske dozvole. Izmenom se smatra svako odstupanje od položaja, dimenzija, namene i oblika objekta, kao i drugih parametara i uslova utvrđenih u građevinskoj dozvoli, odnosno izvodu iz projekta. Postupak za izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli sprovodi se u skladu sa članom 142. Zakona o planiranju i izgradnji i čl. 24 – 27. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Poslovi stručnog nadzora propisani su članom 153. Zakona o planiranju i izgradnji, i to:

• kontrola da li se građenje vrši prema građevinskoj dozvoli, odnosno prema tehničkoj dokumentaciji po kojoj je izdata građevinska dozvola;
• kontrola i provera kvaliteta izvođenja svih vrsta radova i primenu propisa, standarda i tehničkih normativa, uključujući standarde pristupačnosti;
• kontrola i overa količina izvedenih radova;
• provera da li postoje dokazi o kvalitetu materijala, opreme i instalacija koji se ugrađuju;
• davanje uputstava izvođaču radova;
• saradnja sa projektantom radi obezbeđenja detalja tehnoloških i organizacionih rešenja za izvođenje radova i
• rešavanje drugih pitanja koja se pojave u toku izvođenja radova.

Iz odredaba citiranog člana Zakona o planiranju i izgradnji može se zaključiti da je stručni nadzor ovlašćen za vršenje kontrole da li se građenje vrši prema građevinskoj dozvoli, odnosno prema tehničkoj dokumentaciji po kojoj je izdata građevinska dozvola.

lanom 3. stav 2. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisano je da se sva akta koja donose, odnosno razmenjuju, nadležni organ i imaoci javnih ovlašćenja u objedinjenoj proceduri i/ili radi upotrebe u toj proceduri, kao i drugi dokumenti koje podnosilac zahteva, nadležni organ i imaoci javnih ovlašćenja dostavljaju u objedinjenoj proceduri, dostavljaju u formi elektronskog dokumenta, u pdf formatu, potpisanom kvalifikovanim elektronskim potpisom.

Nakon stupanja na snagu Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture donelo je Uputstvo o formatima elektronskih dokumenata tehničke dokumentacije i njihovom dostavljanju u CEOP-u. Tekst Uputstva možete pronaći posredstvom sledećeg linka:

http://gradjevinskedozvole.rs/Files/00339/Uputstvo-Formati-elektronskih-dokumenata-i-njihovo-dostavljanje-u-CEOP-u-dopunjeno.pdf

U Prilogu 1 navedenog Uputstva (strane 13. i 14), definisano je koja lica obavezno elektronski potpisuju pojedine vrste dokumenata.

Kada je reč o dokumentaciji koja se prilaže uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole, ona je propisana članom 135. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Podnosilac zahteva je u obavezi da podnese samo dokumentaciju koja je definisana navedenim propisima.

Napominjemo da Pozivni centar nije namenjen za davanje pravnih saveta, kao ni za instrukcije za postupanje u konkretnim slučajevima.

Nakon stupanja na snagu Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, doneto je Uputstvo o formatima elektronskih dokumenata tehničke dokumentacije i njihovom dostavljanju u CEOP-u. Tekst Uputstva možete pronaći posredstvom sledećeg linka:

http://gradjevinskedozvole.rs/Files/00339/Uputstvo-Formati-elektronskih-dokumenata-i-njihovo-dostavljanje-u-CEOP-u-dopunjeno.pdf 

U Prilogu 1 navedenog Uputstva (strane 13. i 14), definisano je koja lica obavezno elektronski potpisuju pojedine vrste dokumenata.

Iz Vašeg pitanja se ne može zaključiti o kojoj vrsti tehničke dokumentacije je reč, od čega zavisi i način potpisivanja dokumenta kvalifikovanim elektronskim potpisom.

Ukoliko nakon sagledavanja teksta Uputstva i dalje budete imali nedoumica u vezi sa digitalnim potpisivanjem tehničke dokumentacije (konkretno – situacionog plana), možete nam se obratiti radi dobijanja dodatnih informacija, uz preciziranje vrste tehničke dokumentacije o kojoj je reč.

Za dogradnju objekta neophodno je pribaviti rešenje o građevinskoj dozvoli. Postupak izdavanja građevinske dozvole, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 135. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu http://gradjevinskedozvole.rs , u okviru Sekcije „Propisi“.

Odredbama citiranih propisa nije predviđeno da se uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole prilaže projekat energetske efikasnosti. U izuzetnim slučajevima, za izgradnju energetskih objekata za koje postoji obaveza pribavljanja energetske dozvole, uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole prilaže se energetska dozvola, izdata u skladu sa posebnim zakonom (što u opisanoj situaciji nije slučaj).

Dokumentacija koje se prilaže uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole propisana je čl.42. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Za izvođenje radova za koje je nadležni organ izdao rešenje po čl. 145 Zakona o planiranju i izgradnji nije predviđeno obavezno pribavljanje upotrebne dozvole od strane investitora niti su propisane bilo kakve sankcije.

Članom 145. stav 7. i 8. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da po završetku izgradnje, odnosno izvođenju radova, za objekte iz stava 1. ovog člana, po zahtevu investitora, nadležni organ može izdati upotrebnu dozvolu. Pravnosnažno rešenje o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona, za objekte koji se u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje upis u javnu knjigu o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima mogu upisati u javnu evidenciju, kao i za promenu namene objekta, odnosno dela objekta bez izvođenja radova, predstavlja osnov za upis u javnu knjigu o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima, a ako je za predmetni objekat, odnosno izvođenje radova izdata i upotrebna dozvola po zahtevu investitora, osnov za upis u javnu knjigu predstavlja pravnosnažno rešenje iz stava 2. ovog člana i pravnosnažno rešenje o upotrebnoj dozvoli.

Takođe, Pravilnikom o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektornskim putem je propisano da kada se investitor, u skladu sa članom 145. stav 7. Zakona, opredeli da za objekat, odnosno radove, koji se izvode u skladu sa članom 145. Zakona, a za koje je propisana obaveza pribavljanja saglasnosti na tehničku dokumentaciju u pogledu mera zaštite od požara, ne podnese zahtev za upotrebnu dozvolu, utvrđivanje podobnosti objekta za upotrebu u pogledu sprovedenosti mera zaštite od požara vrši se van objedinjene procedure, u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje zaštita od požara.

Iz pitanja se ne može zaključiti o kakvim objektima je u konkretnom slučaju reč. Napominjemo da stranica nije namenjena za davanje instrukcija za postupanje u konkretnim slučajevima.

Članom 36. st.1. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata (ovde) propisano je da idejno rešenje za zgrade obavezno sadrži deo arhitekture.

Pored toga, stavom 2. ovog člana pravilnika propisano je da idejno rešenje za inženjerske objekte sadrži one delove po oblastima koji su potrebni za izdavanje  lokacijskih uslova, prema pravilima struke, na nivou koji je odgovarajući idejnom rešenju za zgrade.

Takođe, shodno čl.36.st.3. ovog pravilnika,  posebni sadržaji idejnog rešenja u vezi sa priključenjem na javni put, za objekte za koje se pribavljaju vodni uslovi, kao i za objekte sa zapaljivim i gorivim tečnostima, zapaljivim gasovima i eksplozivnim materijama za koje je propisana obaveza izdavanja odobrenja za bezbedno postavljanje u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita od požara i eksplozija prikazani su u Prilozima 10 i 11 ovog pravilnika.

Članom.26.st.3. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata  regulisano je da je projekat priključka na javnu komunalnu infrastrukturu deo projekta odgovarajuće oblasti, odnosno vrste instalacija. Takođe, stavom 7. ovog člana propisano je da glavni projektant određuje koje sve projekte po oblastima će sadržati tehnička dokumentacija, u zavisnosti od vrste tehničke dokumentacije i klase i namene objekta.

Članom 22. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata (ovde) propisano je da se tehnička dokumentacija izrađuje na osnovu geodetskih i seizmoloških podloga, geotehničkog elaborata, kao i ostalih podloga, odnosno elaborata, zavisno od vrste i klase objekta, posebnosti lokacije na kojoj se planira građenje objekta i od vrste tehničke dokumentacije u skladu sa ovim pravilnikom.

Ukoliko je u konkretnom slučaju  reč o idejnom rešenju, grafički prilozi idejnog rešenja se izrađuju na geodetskoj podlozi, za koju nije neophodno pribavljati overu, a koja sadrži topografski prikaz terena, sa ucrtanim granicama parcela, shodno čl.40.st.4. Pravilnika o o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata.

Ukoliko je u konkretnom slučaju  reč o projektu za građevinsku dozvolu, geodetsku podlogu projekta za građevinsku dozvolu čini topografski snimak predmetne lokacije integrisan sa katastarskim planom i izvodom iz katastra vodova, izrađen od strane registrovane geodetske organizacije sa odgovarajućom licencom, u skladu sa čl.57.st.3. Pravilnika o o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata. U skladu sa čl.33.st.7. ovog pravilnika, grafički prilozi koji su sastavni deo izvoda iz projekta se izrađuju na geodetskim podlogama iz projekta za građevinsku dozvolu, koje se mogu koristiti u elektronskoj formi. Grafički prilozi koji se prilažu izvodu iz projekta se ne overavaju od strane organa državne uprave nadležnog za poslove državnog premera i katastra, niti ih je potrebno ucrtavati na kopijama koje sadrže overu, već njihovu verodostojnost, odnosno usklađenost sa podacima iz projekta za građevinsku dozvolu, potvrđuje glavni projektant.

Ukoliko je u konkretnom slučaju reč o izradi idejnog projekta, članom 47.st.4. pravilnika propisano je da  geodetsku podlogu idejnog projekta čini topografski snimak predmetne lokacije integrisan sa katastarskim planom i izvodom iz katastra vodova, izrađen od strane registrovane geodetske organizacije sa odgovarajućom licencom

Tehnički pregled objekta regulisan je čl.154-156. Zakona o planiranju i izgradnji. Takođe, Pravilnikom o sadržini i načinu vršenja tehničkog pregleda objekta, sastavu komisije, sadržini predloga komisije o utvrđivanju podobnosti objekta za upotrebu, osmatranju tla i objekta u toku građenja i upotrebe i minimalnim garantnim rokovima za pojedine vrste objekata (ovde) bliže se propisuje sadržina i način vršenja tehničkog pregleda, izdavanja upotrebne dozvole, osmatranje tla i objekta u toku građenja i upotrebe i minimalne garantne rokove za pojedine vrste objekata, odnosno radova, kao i sastav komisije za tehnički pregled objekta, prema klasi i nameni objekta; uslove na osnovu kojih se utvrđuje da je objekat podoban za upotrebu; formu i sadržinu predloga komisije za tehnički pregled o utvrđivanju podobnosti objekta ili dela objekta za upotrebu, kao i druga pitanja od značaja za vršenje tehničkog pregleda.

Pravilnikom o objektima na koje se ne primenjuju pojedine odredbe Zakona o planiranju i izgradnji bliže se propisuje na koje objekte se ne primenjuju odredbe Zakona o planiranju i izgradnji o izvođaču radova, odgovornom izvođaču radova, obavezi određivanja stručnog nadzora u toku građenja i tehničkom pregledu objekta, prema klasi i nameni objekta.

Tehnički pregled objekta

Član 154.

Podobnost objekta za upotrebu utvrđuje se tehničkim pregledom.

Tehnički pregled objekta vrši se po završetku izgradnje objekta, odnosno dela objekta koji predstavlja tehničko-tehnološku celinu i može se kao takav samostalno koristiti u skladu sa ovim zakonom.

Tehnički pregled može se vršiti i uporedo sa izvođenjem radova.

Tehnički pregled obuhvata kontrolu usklađenosti izvedenih radova sa građevinskom dozvolom i tehničkom dokumentacijom na osnovu koje se objekat gradio, kao i sa tehničkim propisima i standardima koji se odnose na pojedine vrste radova, odnosno materijala, opreme i instalacija.

1.1. Komisija za tehnički pregled objekta

Član 155.

Tehnički pregled objekata vrši komisija ili privredno društvo, odnosno drugo pravno lice kome investitor poveri vršenje tih poslova i koje je upisano u odgovarajući registar za obavljanje tih poslova, u skladu sa ovim zakonom i podzakonskim aktom donetim na osnovu ovog zakona, kojim se uređuje sadržina zapisnika o tehničkom pregledu, sastav komisije za tehnički pregled, kao i način vršenja tehničkog pregleda.

Kada je predmet tehničkog pregleda objekat za koji su utvrđene posebne mere zaštite od požara, član komisije za tehnički pregled je i inženjer protivpožarne zaštite sa odgovarajućom licencom.

Tehnički pregled objekta obezbeđuje investitor, u skladu sa ovim zakonom.

Troškove tehničkog pregleda snosi investitor.

Izuzetno od odredbe iz stava 3. ovog člana, tehnički pregled objekta, ili dela objekta koji predstavlja celinu i može se kao takav samostalno koristiti, može obezbediti i drugo lice koje za to ima interes, u kom slučaju to lice snosi troškove tehničkog pregleda.

Lice iz stava 5. ovog člana nakon pribavljenog pozitivnog mišljenja komisije za tehnički pregled objekta ima pravo da podnese zahtev za izdavanje upotrebne dozvole.

Član 156.

U vršenju tehničkog pregleda može da učestvuje lice koje ispunjava uslove propisane ovim zakonom za odgovornog projektanta, odnosno odgovornog izvođača radova za tu vrstu objekata.

U vršenju tehničkog pregleda, za objekte za koje je rađena studija uticaja na životnu sredinu, mora da učestvuje lice koje je stručno iz oblasti koja je predmet studija, a koje ima stečeno visoko obrazovanje odgovarajuće struke, odnosno smera, na studijama drugog stepena diplomske akademske studije - master, specijalističke akademske studije, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje pet godina.

U vršenju tehničkog pregleda ne mogu da učestvuju lica koja su zaposlena u preduzeću, odnosno drugom pravnom licu koje je izradilo tehničku dokumentaciju ili je bilo izvođač radova kod investitora, lica koja su učestvovala u izradi tehničke dokumentacije i studije uticaja na životnu sredinu, ili u izvođenju radova kod investitora, lica koja su vršila stručni nadzor, lica koja vrše inspekcijski nadzor kao i lica koja rade na poslovima izdavanja građevinske dozvole u organu nadležnom za izdavanje građevinske dozvole.

Ne može se vršiti tehnički pregled objekta ili njegovog dela, ni odobriti upotreba ako je objekat, odnosno njegov deo, izgrađen bez građevinske dozvole.

Prema članu 33. stav 3. tačka 4) Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata, broj katastarske parcele se navodi u grafičkim prilozima izvoda iz projekta, koji se izrađuje za potrebe pribavljanja građevinske dozvole. Imajući to u vidu, u idejnom rešenju nije neophodno navoditi brojeve katastarskih parcela, ali jeste potrebno navesti sve brojeve katastarskih parcela u izvodu iz projekta.
Kada je reč o rešavanju imovinsko-pravnih odnosa, saglasno članu 69. stav 10. i 11. Zakona o planiranju i izgradnji, na zemljištu iznad podzemnih delova elektroenergetskih i elektronskih objekata i na zemljištu ispod vodova visokonaponskih dalekovodova i elisa vetroturbina, ne dostavlja se dokaz o rešenim imovinsko pravnim odnosima u smislu Zakona, niti se formira građevinska parcela za predmetno zemljište.

Član 17.
Glavni projekat izrađen u skladu sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji (\"Službeni glasnik RS\", br. 72/09, 81/09 - ispravka, 64/10 - US, 24/11, 121/12, 42/13 - US, 50/13, 98/13 - US) do 30. juna 2017. godine može se koristiti kao:
1. projekat za građevinsku dozvolu, uz obaveznu izradu glavne sveske projekta za građevinsku dozvolu i izvoda iz projekta za građevinsku dozvolu u postupku pribavljanja građevinske dozvole,
2. idejni projekat za objekte iz čl. 145. i 147. Zakona, uz obaveznu izradu glavne sveske idejnog projekta, u skladu sa članom 42. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata i izvoda iz projekta za građevinsku dozvolu (\"Službeni glasnik RS\", broj 23/15),
3. projekat za izvođenje, uz obaveznu izradu glavne sveske projekta za izvođenje, u skladu sa članom 61. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata i izvoda iz projekta za građevinsku dozvolu (\"Službeni glasnik RS\", broj 23/15), za potrebe izgradnje objekta, odnosno izvođenja radova, koja otpočne u navedenom roku.
Glavni projekat na osnovu koga je izdata građevinska dozvola (ne i upotrebna dozvola) koji je izrađen u skladu sa odredbama propisa o izgradnji koji su bili na snazi pre stupanja na snagu Zakona u planiranju i izgradnji (\"Službeni glasnik RS\", br. 72/09, 81/09 - ispravka, 64/10 - US, 24/11, 121/12, 42/13 - US, 50/13 - US, 98/13 - US), može se koristiti kao projekat izvedenog objekta, uz obaveznu izradu glavne sveske projekta izvedenog objekta, u skladu sa čl. 61. i 71. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata i izvoda iz projekta za građevinsku dozvolu (\"Službeni glasnik RS\", broj 23/15), u postupku pribavljanja upotrebne dozvole. U zavisnosti od toga da li je u toku građenja došlo do odstupanja od glavnog projekta primenjuju se odredbe čl. 72. do 74. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata i izvoda iz projekta za građevinsku dozvolu (\"Službeni glasnik RS\", broj 23/15).

Postupak podnošenja prijave završetka izrade temelja, kao i postupanje po podnetoj prijavi regulisani su članom 34. i 35. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.
1. Saglasno članu 3. stav 2. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, svi dokumenti koje podnosilac zahteva dostavlja u objedinjenoj proceduri, dostavljaju se u formi elektronskog dokumenta, u pdf formatu, potpisanom kvalifikovanim elektronskim potpisom.
2. Prilikom podnošenja izjave o završetku izrade temelja, prilaže se isključivo geodetski snimak izgrađenih temelja, izrađen u skladu sa propisima kojim se uređuje izvođenje geodetskih radova.
3. Izjava se podnosi posredstvom Centralnog informacionog sistema, popunjavanjem odgovarajućeg obrasca, a ne prilaganjem posebnog dokumenta sa izjavom.

Molimo vas da precizno postavite vaše pitanje. Iz pitanja se ne može zaključiti šta se misli pod nadzornim organom.

Članom 127. st.1. propisano je da u izradi tehničke dokumentacije ne može da učestvuje lice koje je zaposleno u privrednom društvu, drugom pravnom licu ili preduzetničkoj radnji koje je ovlašćeno da utvrdi neki od uslova na osnovu koga se izrađuje tehnička dokumentacija. Takođe, stavom 2. istog člana propisano je da u izradi tehničke dokumentacije ne može da učestvuje lice koje vrši nadzor nad primenom odredaba ovog zakona. Ukoliko se pitanje odnosi na to da li lice koje radi na poslovima izdavanja građevinskih dozvola može da učestvuje u izradi tehničke dokumentacije, odgovor je ne, s obzirom da ovo lice takođe vrši nadzor nad primenama odredbi ovog zakona.

Ukoliko se pitanje odnosi na vršenje stručnog nadzora, članom 153.st.4. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da u vršenju stručnog nadzora na objektu ne mogu da učestvuju lica koja su zaposlena u privrednom društvu, odnosno drugom pravnom licu ili preduzetničkoj radnji koje je izvođač radova na tom objektu, lica koja vrše inspekcijski nadzor, kao i lica koja rade na poslovima izdavanja građevinske dozvole u organu nadležnom za izdavanje građevinske dozvole.

Članom 158. stav 4. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se upotrebna dozvola izdaje za ceo objekat ili za deo objekta koji predstavlja tehničko-tehnološku celinu i može se kao takav samostalno koristiti. Ukoliko su u konkretnom slučaju ispunjeni navedeni uslovi, odnosno ukoliko se izgrađeni deo objekta (prizemlje) može samostalno koristiti, mišljenja smo da je moguće izdati upotrebnu dozvolu samo za taj deo objekta.

Dokumentacija koju je potrebno priložiti uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole propisana je članom 158. stav 3. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 42. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu http://gradjevinskedozvole.rs, u okviru Sekcije „Propisi“.

Poštovana, ne postoje ograničenja u pogledu toga da li Vi možete izraditi PGD u konkretnom slučaju.

Ukoliko otac investitora ima opšte punomoćje, on Vas može ovlastiti kao punomoćnika u postupku za izdavanje građevinske dozvole elektronskim putem.

Članom 18. stav 5. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i
način vršenja kontrole tehničke dokumentacije
prema klasi i nameni objekata ("Službeni glasnik Republike Srbije" broj 23/15, 77/15 i 58/16) propisano je da je izrada projekta za izvođenje obavezna za građenje objekata za koje je pribavljena građevinska dozvola,
osim za objekte kategorije "A". Međutim, ova odredba Pravilnika ne podrazumeva da investitor nema mogućnost izrade projekta za izvođenje za gtađenje objekata kategorije "A". Kada je reč o priključenju objekata na infrastrukturu, članom 40. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem na jedinstven način je propisana dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za priključenje objekta na infrastrukturu, bez obzira na kategoriju objekta. Shodno tome, za građenje objekata kategorije "A" koji se priključuju na infrastrukturu, investitor je u obavezi da uz zahtev za priključenje objekta na infrastrukturu priloži separat iz projekta izvedenog objekta, odnosno iz projekta
za izvođenje ako u toku građenja nije odstupljeno od projekta za izvođenje.

Član 18. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata glasi:

Projekat za izvođenje je skup međusobno usaglašenih projekata neophodnih za izvođenje građevinskih, zanatskih, instalaterskih radova i drugih radova, kojim se utvrđuju građevinsko-tehničke, tehnološke i eksploatacione karakteristike objekta sa opremom i instalacijama, tehničko-tehnološka i organizaciona rešenja za izgradnju objekta, investiciona vrednost objekta, kao i uslovi održavanja objekta.

Projektom za izvođenje se razrađuju detalji i tehnološka rešenja koji su određeni projektom za građevinsku dozvolu, kao i idejnim projektom za rekonstrukciju objekta, koji se vrše na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova.

Projekat za izvođenje se izrađuje za potrebe građenja objekta i izvođenja radova i može se izrađivati i u fazama, odnosno delovima, u skladu sa dinamikom građenja, odnosno izvođenja radova.

Projekat za izvođenje je obavezan za građenje objekata za koje je pribavljena građevinska dozvola, osim za objekte kategorije "A".

Za linijske infrastrukturne objekte pored prethodno navedenog, u projektu za izvođenje vrši se razrada detalja i tehnoloških rešenja u granicama prostora za izgradnju, određenih projektom za građevinsku dozvolu. Izrada projekta za izvođenje je obavezna i za izvođenje radova na rekonstrukciji objekata, koji se vrše na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova. (član 145. Zakona), osim za objekte kategorije "A", kao i u slučajevima za koje je predviđeno pribavljanje saglasnosti na projekat za izvođenje u skladu sa propisima kojima se uređuje zaštita od požara

Projekat za izvođenje, odnosno delovi projekta za izvođenje za inženjerske objekte imaju sadržaj i obim, prema pravilima struke, na nivou koji je odgovarajući projektu za izvođenje za zgrade.

Zakonom o planiranju i izgradnji propisano je:

Član 126.

Tehničku dokumentaciju za izgradnju objekata može da izrađuje privredno društvo, odnosno drugo

pravno lice, odnosno preduzetnik koji su upisani u registar privrednih subjekata

Ukoliko se u konkretnom slučaju vrši samo zamena krovnog pokrivača, a da se ne menja spoljni izgled objekta, kojima se obezbeđuje održavanje objekta na zadovoljavajućem nivou upotrebljivosti, reč je o radovima na tekućem održavanju objekta, za koje nije potrebno pribavljati akt nadležnog organa za gradnju. U drugom slučaju, ukoliko se u konkretnom slučaju vrši promena krovnog pokrivača, u cilju poboljšanja uslova korišćenja objekta u toku eksploatacije, reč je o radovima na investicionom održavanju objekta, koji se vrše na osnovu rešenja o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona. Moguće je da u konkretnom slučaju ima osnova za primenu člana 29., stav 14 Pravilnika o sprovođenju objedinjene procedure elektronskim putem: 

Ako se radi o sanaciji, adaptaciji ili rekonstrukciji objekta iz člana 133. stav 2. tačka 9) Zakona kojimsu predviđene mere zaštite kulturnih dobara, u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita nepokretnog kulturnog dobra, nadležni organ bez odlaganja dostavlja organu, odnosno organizaciji nadležnoj za zaštitu nepokretnih kulturnih dobara, idejni projekat i izdato rešenje iz stava 4. ovog člana kroz CIS.

Član 113, stav 2, tačka 9) Zakona o planiranju i izgradnji obuhvata objekte u granicama nepokretnih kulturnih dobara od izuzetnog značaja i kulturnih dobara upisanih u Listu svetske kulturne i prirodne baštine, objekte u zaštićenoj okolini kulturnih dobara od izuzetnog značaja sa određenim granicama katastarskih parcela i objekte u zaštićenoj okolini kulturnih dobara upisanih u Listu svetske kulturne i prirodne baštine, objekte u zaštićenim područjima u skladu sa aktom o zaštiti kulturnih dobara (osim pretvaranja zajedničkih prostorija u stan, odnosno poslovni prostor u zaštićenoj okolini kulturnih dobara od izuzetnog značaja i kulturnih dobara upisanih u Listu svetske kulturne baštine), kao i objekte u granicama nacionalnog parka i objekte u granicama zaštite zaštićenog prirodnog dobra od izuzetnog značaja (osim porodičnih stambenih objekata, poljoprivrednih i ekonomskih objekata i njima potrebnih objekata infrastrukture, koji se grade u selima). Knez-Mihailova ulica predstavlja prostornu kulturno-istorijsku celinu od izuzetnog značaja u skladu sa Rešenjem Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda na osnovu rešenja Zavoda br.  177/4 od 6.4. 1064. godine i Odluke objavljenje u Službenom glasniku SRS br. 14/79. 

Ipak, smatramo da u konkrentom slučaju nema osnova da se za sanaciju krova zahteva i izdavanje lokacijskih uslova.

Upustvom – Formati elektronskih dokumenata i njihovo dostavljanje CEOP istaknuto je da se svi dokumenti dostavljaju isključivo u .pdf formatu elektronski potpisani, osim grafičkog dela tehničke dokumenticje, koji se dostavlja i u .dwg ili .dwf (.dwfx) formatu, koji se ne potpisuju elektronskim potpisom. Izuzetno, ako se grafički deo tehničke dokumentacije dostavlja u .dwg ili .dwf (.dwfx) formatu koji je elektronski potpisan, takva dokumentacija ispunjava propisanu formu elektronskog dokumenta, pa nema potrebe da se dostavlja i u .pdf formatu.

Podnosilac zahteva uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole prilaže izveštaj komisije za tehnički pregled, kojim se utvrđuje da je objekat podoban za upotrebu, sa predlogom za izdavanje upotrebne dozvole.

Uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole za objekte kategorije A i za objekte izgrađene, odnosno radove izvođene na osnovu rešenja o odobrenju izvođenja radova iz člana 145. Zakona, podnosilac zahteva može umesto izveštaja komisije za tehnički pregled podneti dokumentaciju propisanu čl.5. st.2. Pravilnika o objektima na koje se ne primenjuju odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, koji možete pronaći ovde.

Shodno Uputstvu – Formati elektronskih dokumenata i njihovo dostavljanje CEOP-u, grafički deo tehničke dokumentacije se može dostavljati u .pdf formatu i u .dwg ili .dwf (.dwfx) formatu, koji ne mora biti elektronski potpisan. Izuzetno, ako se grafički deo tehničke dokumentacije dostavlja u .dwg ili .dwf (.dwfx) formatu, koji je elektronski potpisan, takva dokumentacija ispunjava propisanu formu elektronskog dokumenta i takav dokument se ne mora dostavljati i u .pdf formatu. Na osnovu raspoloživih podataka ne možemo odgovoriti na pitanje zbog čega obrađivač ne može da otvori grafički deo tehničke dokumentacije koji je poslat u .dwfx formatu.

Poštovani, smatramo da se u konkretnom slučaju objekat može klasifikovati kao

Lokalni vodovodi, parovodi i toplovodi/Parovodi i toplovodi/Lokalni cevovodi za toplu vodu,

paru ili kompromovani vazduh (cevi van zgrada)/222230 G

Članom 57, stav 6. Propisano je da lokacijski uslovi obavezno sadrže i bruto razvijenu građevinsku površinu. Uz zahtev za izdavanje lokacijskih uslova prilaže se idejno rešenje , u skladu sa članom 6. stav 2. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Istim Pravilnikom, članom 17. Stav 2 je propisano da po prijemu zahteva za izdavanje građevinske dozvole nadležni organ proverava i da li su podaci navedeni u izvodu iz projekta, koji je sastavni deo zahteva za izdavanje građevinske dozvole, u skladu sa izdatim lokacijskim uslovima.  Usklađenost podataka navedenih u izvodu iz projekta sa lokacijskim uslovima predstavlja formalni uslov čije neispunjavanje za posledicu ima odbacivanje zahteva.

Članom 126. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je:

Tehničku dokumentaciju za izgradnju objekata, za koje građevinsku dozvolu izdaje ministarstvo

nadležno za poslove građevinarstva, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine, može da izrađuje

privredno društvo, odnosno drugo pravno lice koje je upisano u odgovarajući registar za izradu tehničke dokumentacije za tu vrstu objekata i koje ima zaposlena lica sa licencom za odgovornog projektanta i koja imaju odgovarajuće stručne rezultate u izradi tehničke dokumentacije za tu vrstu i namenu objekta.

Članom 13. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata propisano je:

Vrste tehničke dokumentacije su:

1) generalni projekat (GNP);

2) idejno rešenje (IDR);

3) idejni projekat (IDP);

4) projekat za građevinsku dozvolu (PGD);

5) projekat za izvođenje (PZI);

6) projekat izvedenog objekta (PIO)

Iz citiranih odredbi sledi da projekat izvedenog objekta iz čl.133. Zakona može da izrađuje privredno društvo, odnosno drugo pravno lice koje poseduje odgovarajuću licencu za izradu tehničke dokumentacije za građenje objekata za koje građevinsku dozvolu izdaje ministarstvo nadležno za poslove građevinarastva, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine.

Kao što je u Vašem pitanju ispravno konstatovano, članom 11. stav 2. Pravilnika o tehničko-tehnološkim postupcima za formiranje kvalifikovanog elektronskog potpisa i kriterijumima koje treba da ispune sredstva za formiranje kvalifikovanog elektronskog potpisa („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 26/08, 13/10 i 23/15) propisano je da kvalifikovani elektronski sertifikat opciono sadrži podatak o JMBG-u korisnika.

Imajući to u vidu, korisnici kvalifikovanih elektronskih sertifikata imaju pravo da se prilikom podnošenja zahteva za njihovo izdavanje opredele da li će njihov sertifikat sadržati podatke o JMBG-u ili ne, a sertifikaciona tela su u obavezi da u tom smislu postupe u skladu sa zahtevom. Pritom, sertifikaciono telo je dužno da korisniku jasno stavi do znanja da li će sertifikat sadržati JMBG, saglasno članu 11. stav 3. Pravilnika o tehničko-tehnološkim postupcima za formiranje kvalifikovanog elektronskog potpisa i kriterijumima koje treba da ispune sredstva za formiranje kvalifikovanog elektronskog potpisa.

Međutim, u stavu 4. člana 11. citiranog Pravilnika propisano je da sertifikati koji se koriste u opštenju organa, opštenju organa i stranaka, dostavljanju i izradi odluke organa u elektronskom obliku u upravnom, sudskom i drugom postupku pred državnim organom, treba da sadrže JMBG, osim ako posebnim propisima nije drugačije određeno.

Nijednim posebnim propisom nije određeno da sertifikati koji se koriste u objedinjenoj proceduri ne moraju sadržati JMBG. Imajući to u vidu, sertifikat koji ne sadrži podatak o JMBG-u korisnika nije podoban za upotrebu u postupku objedinjene procedure, iako je validan u smislu odredaba Zakona o elektronskom potpisu i Pravilnika o tehničko-tehnološkim postupcima za formiranje kvalifikovanog elektronskog potpisa i kriterijumima koje treba da ispune sredstva za formiranje kvalifikovanog elektronskog potpisa.

Preduslov za korišćenje sertifikata koji ne sadrži podatak o JMBG-u u postupku objedinjene procedure je da takva mogućnost eventualno bude predviđena posebnim propisom.

Napominjemo da je namena Pozivnog centra davanje dodatnih informacija i pojašnjenja u cilju boljeg razumevanja i pravilne primene Zakona o planiranju i izgradnji i podzakonskih akata donetih na osnovu tog Zakona, dok se sva dokumentacija u postupku objedinjene procedure dostavlja posredstvom Centralnog informacionog sistema (CEOP), koja se vodi u okviru Agencije za privredne registre.

Nakon stupanja na snagu Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, doneto je Uputstvo o formatima elektronskih dokumenata tehničke dokumentacije i njihovom dostavljanju u CEOP-u. Tekst Uputstva možete pronaći posredstvom sledećeg linka:

http://gradjevinskedozvole.rs/Files/00339/Uputstvo-Formati-elektronskih-dokumenata-i-njihovo-dostavljanje-u-CEOP-u-dopunjeno.pdf 

U Prilogu 1 navedenog Uputstva (strane 13. i 14), definisano je koja lica obavezno elektronski potpisuju pojedine vrste dokumenata.

Izjavu investitora, vršioca stručnog nadzora i izvođača radova obavezno elektronski potpisuju odgovorno lice investitora, odgovorno lice vršioca stručnog nadzora (preduzetnika, odnosno pravnog lica koje je nosilac stručnog nadzora) i odgovorno lica izvođača radova.

Izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji iz decembra 2014. godine, glavni projekat kao pojam je ukinut, a iz Vašeg pitanja ne može se zaključiti na koji deo tehničke dokumentacije ste mislili pod formulacijom „glavni projekat“. Ukoliko nakon sagledavanja teksta Uputstva budete imali dodatnih pitanja, možete nam se obratiti radi dobijanja traženih informacija.   

Iz Vašeg pitanja ne može se zaključiti da li je su u konkretnom slučaju izdati lokacijski uslovi, kao i da li je dobijena građevinska dozvola. U zavisnosti od toga, razlikuje se i procedura koju je potrebno sprovesti.

Ukoliko je postupak po zahtevu za izdavanje lokacijskih uslova u toku, ali lokacijski uslovi nisu izdati, neophodno je najpre da posredstvom Centralnog informacionog sistema (CIS) odustanete od podnetog zahteva, a da nakon toga podnesete novi zahtev uz koji ćete priložiti izmenjeno idejno rešenje. Ukoliko su lokacijski uslovi izdati, potrebno je postupiti u skladu sa članom 15. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, odnosno neophodno je sprovesti postupak za izmenu lokacijskih uslova, koji se pokreće podnošenjem zahteva nadležnom organu. Na proveru ispunjenosti uslova za postupanje po zahtevu za izmenu lokacijskih uslova i na izdavanje izmenjenih lokacijskih uslova, shodno se primenjuju odredbe Pravilnika koje se odnose na izdavanje lokacijskih uslova.

Ukoliko je na osnovu prethodno izdatih lokacijskih uslova izdata i građevinska dozvola, investitor, u skladu sa novonastalim finansijskim i drugim okolnostima, izmenama u dostupnosti komunalne i druge infrastrukture, radi usaglašavanja sa projektom za izvođenje i iz drugih razloga, može podneti zahtev za izmenu građevinske dozvole. Ako se izmena građevinske dozvole traži zbog odstupanja u odnosu na izdatu građevinsku dozvolu, podnosilac zahteva je u obavezi da pribavi nove lokacijske uslove, odnosno zatraži izmenu važećih lokacijskih uslova, u kom slučaju se ne traži izmena idejnog rešenja, već se umesto idejnog rešenja koristi separat izmena projekta za građevinsku dozvolu koji se menja, odnosno novi projekat za građevinsku dozvolu ako ga je investitor izradio, u skladu sa članom 26. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Pravilnikom o klasifikaciji objekata („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 22/15), poljoprivredne zgrade klasifikovane su u okviru klasifikacionog broja 1271.

Delovi i sadržina idejnog projekta propisani su članovima 42 – 49. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 23/15 i 77/15). Tekst Pravilnika možete pronaći ovde.

Iz Vašeg pitanja ne može se zaključiti da li ste kupili stan u tavanskom prostoru nakon što je objekat bio završen ili dok je bio u izgradnji.

Ukoliko je objekat bio završen, potrebno je da na osnovu kupoprodajnog ugovora sa investitorom sprovedete postupak kod katastra nepokretnosti, na osnovu koga ćete biti evidentirani kao vlasnik predmetnog prostora.

Informacije o potrebnoj dokumentaciji i taksama za upis u katastar nepokretnosti možete pronaći ovde.  

Postupanje nadležnog organa po prijemu zahteva za izdavanje građevinske dozvole regulisano je članom 17. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. U skladu sa citiranim članom Pravilnika, nadležni organ proverava ispunjenost formalnih uslova za postupanje po tom zahtevu, odnosno proverava da li je:

• nadležan za postupanje po zahtevu;
• podnosilac zahteva lice koje može biti investitor te vrste radova u skladu sa Zakonom;
• zahtev podnet u propisanoj formi i da li sadrži sve propisane podatke;
• uz zahtev priložena sva dokumentacija propisana Zakonom i podzakonskim aktima donetim na osnovu Zakona;
• uz zahtev priložen dokaz o uplati propisane takse i naknade.

U stavu 2. istog člana propisano je da provera ispunjenosti formalnih uslova obuhvata i proveru da li su podaci navedeni u izvodu iz projekta, koji je sastavni deo zahteva za izdavanje građevinske dozvole, u skladu sa izdatim lokacijskim uslovima.

Ukoliko nadležni organ utvrdi da neki od navedenih uslova nije ispunjen, donosi zaključak o odbacivanju zahteva (uz navođenje svih nedostataka), dok u suprotnom bez odlaganja, pribavlja od organa nadležnog za poslove državnog premera i katastra izvod iz lista nepokretnosti za nepokretnost koja je predmet zahteva.

Nedoumice u pogledu ispunjenosti uslova u vezi sa izvodom iz projekta trebalo bi rešavati na osnovu analize usklađenosti dostavljenog izvoda sa odredbama člana 33. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata (“Službeni glasnik Republike Srbije” broj 23/15 i 77/15).

Napominjemo da mišljenje Pozivnog centra, kao ni bilo koje drugo mišljenje, nije pravno obavezujuće, te da je svaki nadležni organ odgovoran za svoje postupanje u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji i drugim važećim propisima. Takođe napominjemo da Pozivni centar nije namenjen za davanje instrukcija za postupanje u konkretnim slučajevima.

Od dana stupanja na snagu Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem (“Službeni glasnik Republike Srbije” broj 113/15), tj. 1. januara 2016. godine, objedinjena procedura, odnosno određene faze objedinjene procedure pokreću se pred nadležnim organom popunjavanjem odgovarajućeg zahteva, odnosno prijave kroz CIS, koji se potpisuje kvalifikovanim elektronskim potpisom (član 3. stav 1. Pravilnika). Odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, kao ni Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem nije propisan izuzetak od ovog pravila.

Imajući to u vidu, ne postoji mogućnost podnošenja bilo kog zahteva koji je obuhvaćen objedinjenom procedurom van centralnog informacionog sistema (CEOP-a).

Članom 8. stav 1. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisano je da, ukoliko utvrdi da nisu ispunjeni formalni uslovi za dalje postupanje po zahtevu, propisani članom 7. Pravilnika, nadležni organ zahtev za izdavanje lokacijskih uslova odbacuje zaključkom uz navođenje svih nedostataka, odnosno razloga za odbacivanje.

Međutim, u stavu 3. istog člana propisano je da, izuzetno od stava 1, nadležni organ neće odbaciti zahtev za izdavanje lokacijskih uslova ako je podnosilac u zahtevu pogrešno uneo klasu i namenu objekta, već će te podatke ispraviti kroz CIS, na osnovu idejnog rešenja dostavljenog uz zahtev.

Ukoliko je u konkretnom slučaju donet zaključak o odbacivanju zahteva za izdavanje lokacijskih uslova isključivo zbog pogrešno navedene klase objekta, nadležni organ je postupio suprotno članu 8. stav 3.  Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, što predstavlja razlog za eventualno izjavljivanje prigovora protiv zaključka nadležnom opštinskom, odnosno gradskom veću.

Uputstvom o formatima elektronskih dokumenata i njihovim dostavljanjem kroz CEOP, koje možete pronaći ovde, propisani su formati elektronskih dokumenata i njihovo dostavljanje kroz Centralni informacioni sistem.

Poštovani,

Shodno čl. 42. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole prilaže se:

1) projekat za izvođenje sa potvrdom i overom investitora, lica koje vrši stručni nadzor i izvođača radova da je izvedeno stanje jednako projektovanom u slučaju da u toku građenja nije odstupljeno od projekta za izvođenje, odnosno projekat izvedenog objekta izrađen u skladu sa pravilnikom kojim se uređuje sadržina tehničke dokumentacije;

2) izveštaj komisije za tehnički pregled, kojim se utvrđuje da je objekat podoban za upotrebu, sa predlogom za izdavanje upotrebne dozvola;

3) dokaz o plaćanju propisanih taksi, odnosno naknada i naknada za Centralnu evidenciju, uključujući i naknadu za podnetu prijavu završetka temelja i završetka objekta u konstruktivnom smislu, ako su te prijave podnešene za objekat za koji se traži upotrebna dozvola.

4) sertifikat o energetskim svojstvima objekta, ako je za objekat propisana obaveza pribavljanja sertifikata o energetskim svojstvima;

5) elaborat geodetskih radova za izvedeni objekat i posebne delove objekta;

6) elaborat geodetskih radova za podzemne instalacije. 

Da, s obzirom na to da je u konkretnom slučaju  došlo do izmena definisanih čl.142.st.2. Zakona o planiranju i izgradnji, pre pribavljanja upotrebne dozvole, potrebno je pristupiti izmeni rešenja o građevinskoj dozvoli, u skladu sa čl.142. Zakona.

Podnošenje zahteva za izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli vrši se u skladu sa čl.24. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Izmena rešenja o građevinskoj dozvoli

Član 142.

Po izdavanju rešenja o građevinskoj dozvoli, investitor, u skladu sa novonastalim finansijskim i drugim okolnostima, izmenama u dostupnosti komunalne i druge infrastrukture, radi usaglašavanja sa projektom za izvođenje i iz drugih razloga, može podneti zahtev za izmenu građevinske dozvole. Ako u toku izgradnje, odnosno izvođenja radova, nastanu izmene u odnosu na izdatu građevinsku dozvolu, glavni projekat, odnosno projekat za građevinsku dozvolu, investitor je dužan da obustavi gradnju i podnese zahtev za izmenu građevinske dozvole.

Izmenom u smislu stava 1. ovog člana smatra se svako odstupanje od položaja, dimenzija, namene i oblika objekta, kao i drugih parametara i uslova utvrđenih u građevinskoj dozvoli, odnosno izvodu iz projekta.

Uz zahtev iz stava 1. ovog člana prilaže se novi projekat za građevinsku dozvolu, odnosno separat projekta za građevinsku dozvolu koji se menja.

Ako izmene iz stava 2. ovog člana nisu u saglasnosti sa izdatim lokacijskim uslovima, nadležni organ će u objedinjenoj proceduri od imaoca javnih ovlašćenja pribaviti izmenjene uslove i u skladu sa njima doneti rešenje po zahtevu investitora.

Ako organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole utvrdi da su nastale izmene u skladu sa važećim planskim dokumentom i lokacijskim uslovima, doneće rešenje o izmeni građevinske dozvole u roku od pet radnih dana od dana prijema uredne dokumentacije.

Odredba ovog člana koja se odnosi na izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli usled promena u toku građenja shodno će se primenjivati i na izmenu odobrenja za izgradnju i glavnog projekta potvrđenog u skladu sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji ("Službeni glasnik RS", br. 47/03 i 34/06), kao i na izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli izdatoj po odredbama ranije važećih zakona kojima je uređivana izgradnja objekata, kada je u skladu sa tim rešenjem započeta izgradnja objekta.

Ukoliko planirate izgradnju objekta, najpre je neophodno obratiti se organu nadležnom za izdavanje građevinske dozvole radi pribavljanja lokacijskih uslova, koji sadrže podatke o mogućnostima i ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli koja ispunjava uslove za građevinsku parcelu, a sadrži sve uslove za izradu tehničke dokumentacije. Postupak izdavanja lokacijskih uslova, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti uz zahtev, regulisani su članovima 6 – 15. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Lokacijskim uslovima može biti konstatovano da određeno građevinsko zemljište nije uređeno u smislu ovog Zakona o planiranju i izgradnji, a nalazi se u obuhvatu planskog dokumenta na osnovu koga se mogu izdati lokacijski uslovi. Takvo zemljište može se pripremiti, odnosno opremiti i sredstvima fizičkih ili pravnih lica, što je regulisano članom 92. Zakona o planiranju i izgradnji. U tom slučaju, investitor sa nadležnim organom, odnosno pravnim licem osnovanim za obavljanje poslova uređenja građevinskog zemljišta, zaključuje ugovor o zajedničkom pripremanju, odnosno opremanju građevinskog zemljišta. Sadržina ugovora definisana je članom 92. stav 3. Zakona o planiranju i izgradnji. Ukoliko investitor zaključi ugovor  o zajedničkom pripremanju, odnosno opremanju građevinskog zemljišta, iznos doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta se umanjuje za troškove infrastrukturnog opremanja građevinskog zemljišta sredstvima investitora, na osnovu tog ugovora, kao i za vrednost zemljišta koje investitor ustupa jedinici lokalne samouprave za izgradnju infrastrukturnih objekata.

Članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji definisano je da se izgradnja sekundarnih, odnosno distributivnih mreža komunalne infrastrukture u okviru postojeće regulacije ulica vrši na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole. Postupak izdavanja rešenja kojim se odobrava izvođenje radova, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu http://gradjevinskedozvole.rs u okviru Sekcije „Propisi“.

Kao što ste i konstatovali u Vašem pitanju, članom 68. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se spajanje susednih katastarskih parcela istog vlasnika vrši na osnovu elaborata geodetskih radova, koji se izrađuje se u skladu sa propisima o državnom premeru i katastru. Istim članom Zakona propisano je da vlasnik parcele, nakon izrade elaborata geodetskih radova, podnosi zahtev za ispravku granica parcele organu nadležnom za poslove državnog premera i katastra, pri čemu se uz zahtev podnosi i dokaz o rešenim imovinsko - pravnim odnosima. 

Članom 78. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade dokumenata prostornog i urbanističkog planiranja propisano je da elaborat geodetskih radova sadrži tekstualni i grafički deo, dok tekstualni deo elaborata geodetskog obeležavanja sadrži:

1) pravni i planski osnov;

2) potvrdu nadležnog organa da katastarska parcela u javnoj svojini koja se pripaja susednoj parceli ne ispunjava uslove za posebnu građevinsku parcelu, kao i da je manje površine od parcele kojoj se pripaja;

3) saglasnost nadležnog organa da je građevinska parcela u skladu sa uslovima utvrđenim u planskom dokumentu, a ukoliko planski dokument nije donet, u skladu sa podzakonskim aktom kojim se utvrđuju opšta pravila parcelacije, regulacije i izgradnje.

Članom 86. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade dokumenata prostornog i urbanističkog planiranja propisano je da izradom elaborata geodetskih radova rukovodi odgovorni urbanista arhitektonske struke sa odgovarajućom licencom, dok član 87. Pravilnika reguliše da vlasnik parcele, nakon izrade elaborata geodetskih radova, podnosi zahtev za ispravku granica parcele organu nadležnom za poslove državnog premera i katastra.

Iz citiranih odredaba Zakona o planiranju i izgradnji i Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade dokumenata prostornog i urbanističkog planiranja proizlazi da izradu (odnosno rukovođenje izradom) elaborata geodetskih radova vrši odgovorni urbanista arhitektonske struke sa odgovarajućom licencom. Uloga nadležnog organa svodi se na davanje saglasnosti, u fazi izrade elaborata geodetskih radova, da je građevinska parcela u skladu sa uslovima utvrđenim u planskom dokumentu (odnosno u skladu sa podzakonskim aktom kojim se utvrđuju opšta pravila parcelacije, regulacije i izgradnje, ukoliko planski dokument nije donet).

Shodno svemu navedenom, mišljenja smo da nadležni organ nema pravo da vrši naplatu davanja saglasnosti da je građevinska parcela u skladu sa uslovima utvrđenim u planskom dokumentu u iznosu koji je cenovnikom usluga utvrđen za izradu projekta preparcelacije, jer se u postupku spajanja susednih katastarskih parcela istog vlasnika ni ne vrši izrada te vrste urbanističko - tehničkog dokumenta. Osim toga, izradom elaborata geodetskih radova može da rukovodi bilo koji odgovorni urbanista arhitektonske struke sa odgovarajućom licencom.

Ukoliko smatrate da neka od jedinica lokalne samouprave ne postupa u skladu sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, možete se obratiti Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, koje je prema članu 172. stav 1. Zakona nadležno za vršenje nadzora nad izvršavanjem njegovih odredaba i propisa donetih na osnovu Zakona.

U konkretnom slučaju tehnička kontrola koju je izvršilo pravno lice čiji je zakonski zastupnik (direktor) lice koje je istovremeno i odgovorni projektant, izvršena je u suprotnosti sa članom 129 st. 3 Zakona o planiranju i izgradnji.

Očigledno je da se radi o jednom istom fizičkom licu koje svojim potpisom izrađuje i overava tehničku dokumentaciju i istovremeno vrši proveru iste tehničke dokumentacije u smislu člana 129. st. 3 Zakona o planiranju i izgradnji.

Zahtev za izdavanje lokacijskih uslova elektronski potpisuje podnosilac zahteva. Dokumenta koja se u sistem prilažu prilikom podnošenja zahteva, dostavljaju se u formi elektronskog dokumenta, u pdf formatu potpisana kvalifikovanim elektornskim potpisom od strane lica koje podnosi zahtev (zakonski zastupnik ili punomoćnik), osim tehničke dokumentacije.

Tehničku dokumentaciju (idejno rešenje) overavaju i potpisuju lica koja su vršila izradu tehničke dokumentacije, u svemu prema Uputstvu o formatima elektronskih dokumenata i njihovim dostavljanjem kroz CEOP, koje možete pronaći ovde.

Ne, potrebno je navesti kategoriju kompletnog stambenog objekta, čiji je deo stambena jedinica, u svemu prema Pravilniku o klasifikaciji objekata, koji možete pronaći ovde.

Glavni projektant određuje koje sve projekte po oblastima će sadržati idejni projekat u konkretnom slučaju, u skladu sa čl.26.st.7. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata, koji možete pronaći ovde.

Mišljenja smo da je u konkretnom slučaju potrebno prilikom izrade lokacijskih uslova u odnosu na rekonstrukciju delova derivacionog kanala koji prolazi ispod državnog puta II reda, uputiti investitora da pre podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole za izvođenje planiranih radova na postojećoj MHE i pratećim objektima, pribavi  od upravljača državnog puta II reda – JP Putevi Srbije odnosno ako je deo tog  javnog poveren kao gradska saobraćajnica  na upravljanje upravljaču  puteva čiji je osnivač jedinica lokalne samouprave,  saglasnost za izvođenje radova na rekonstrukciji derivacionog kanala u onim delovima koji prolaze ispod tog javnog puta.

Nadležni organ opštinske uprave ne može izdavati lokacijske uslove za rekonstrukciju javnih puteva kojima upravlja JP Putevi Srbije, tako da idejni projekat u ovom slučaju ne može obuhvatati i radove na rekonstrukciji  državnog puta II reda.

U smislu člana 4. st. 1 tač. 1 Pravilnika o tehničkim zahtevima bezbednosti požara spoljnih zidova zgrada, spoljni zid zgrade je svaka noseća ili nenoseća zidna konstrukcija koja deli prostor unutar zgrade od spoljnjeg okruženja i ne odnosi se na krovne ravni.

Kategorizacija objekata u članu 5 ovog Pravilnika izvršena je za potrebe utvrđivanja tehničkih  zahteva bezbednosti od požara i ne radi se o klasifikaciji objekata izvršenoj za potrebe izgradnje objekata po Pravilniku o klasifikaciji objekata.

Članom 3. stav 2. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem (koji je stupio na snagu 1. januara 2016. godine) propisano je da sva akta koja donose, odnosno razmenjuju, nadležni organ i imaoci javnih ovlašćenja u objedinjenoj proceduri i/ili radi upotrebe u toj proceduri, kao i drugi dokumenti koje podnosilac zahteva, nadležni organ i imaoci javnih ovlašćenja dostavljaju u objedinjenoj proceduri, dostavljaju se u formi elektronskog dokumenta, u pdf formatu, potpisanom kvalifikovanim elektronskim potpisom. U stavu 10. navedenog člana propisano je da se ispravka greške u lokacijskim uslovima i drugim aktima koje donosi nadležni organ, kao i u uslovima za projektovanje i priključenje, vrši zaključkom sastavljenim u skladu sa stavom 2. istog člana, koji se donosi po službenoj dužnosti ili po zahtevu stranke, uz shodnu primenu odredaba zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak, a koje uređuju ispravljanje grešaka u rešenju.

Imajući u vidu citirane odredbe Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, zahtev za ispravku tehničke greške u upotrebnoj dozvoli može se podneti isključivo posredstvom Centralnog informacionog sistema (CIS), u formi elektronskog dokumenta u pdf formatu, potpisanog kvalifikovanim elektronskim potpisom.

Kvalifikovane elektronske sertifikate, koji su neophodni za elektronsko potpisivanje dokumenta, u Republici Srbiji izdaje šest sertifikacionih tela, pri čemu je izdavanje sertifikata MUP-a besplatno, dok se za ostale sertifikate plaća naknada. Više o izdavanju kvalifikovanih elektronskih sertifikata možete pronaći ovde.

Ukoliko ne želite da pribavite kvalifikovani elektronski sertifikat, možete ovlastiti drugo fizičko ili pravno lice (u papirnoj formi) da u Vaše ime podnese zahtev u elektronskoj formi za ispravku tehničke greške u predmetnoj upotrebnoj dozvoli.

Ukoliko je posle izvođenja radova na pretvaranju tavanskog u stambeni prostor, objekat  postojećim priključcima već  priključen na postojeće podzemne instalacije i ukoliko su te instalacije geodetski snimljene u ranijem periodu, tada uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole nije neophodno dostaviti Elaborat podzemnih instalacija već samo kopiju plana podzemnih instalacija koju izdaje Republički geodetski zavod radi dokazivanja te činjenice.

Ukoliko međutim postojeće podzemne instalcije nikada nisu geodetski snimljene, što je veoma čest slučaj danas u našoj zemlji, mišljenja smo da je uz zahtev za upotrebnu dozvolu potrebno dostaviti i Elaborat podzemnih instalacija.  

Pravilnikom o uslovima, sadržini i načinu izdavanja sertifikata o energetskim svojstvima zgrada  (Sl. glasnik RS br. 69/2012 od 20.7.2012. ) predviđeno je da sertifikat o energetskim svojstvima zgrade . energetski pasoš može izdavati ovlašćena organizacija odnosno  privredno društvo – pravno lice  lice koje poseduje rešenje o ispunjenosti uslova (licencu) za izdavanje energetskog pasoša.

Iako to nije izričito propisano navedenim Pravilnikom, mišljenja smo da pravno lice koje je izradilo tehničku dokumentaciju za izgradnju objekta (u koju spada i Elaborat energetske efikasnosti) analognom primenom člana 127 Zakona o planiranju i izgradnji ne može istovremeno izdavati i sertifikat o energetskim svojstvima izgrađene zgrade.

Pravilnik o uslovima i normativima za projektovanje stambenih zgrada i stanova (Sl. Glasnik RS br 58/2012, 74/2015 i 82/2015) bliže reguliše način i uslove projektovanja ovih objekata koji po Pravilniku o klasifikaciji objekata (Sl. Glasnik Rs br. -) pripadaju klasi 1122 – Stambene zgrade sa tri ili više stanova (član 1a st. 1 tog Pravilnika).

Član 1a st. 2 istog Pravilnika određuje da se na objekte kategorije „A“ koji su po Pravilniku o klasifikaciji objekata svrstani u klasu 1122, ne primenjuju odredbe tog Pravilnika koji se tiču uslova i normativa za projektovanje stambenih zgrada (parkiranje, uslovi zaštite stambenih zgrada i stanova i sl.) iz razloga što se radi o tzv. nezahtevnim objektima.

Od volje samog investitora i predloga odgovornog projektanta  zavisi da li će se ili neće izvoditi geomehanička ispitivanja tla i uz tehničku dokumentaciju za građevinsku dozvolu za klasu objekta „A“ dostavljati Elaborat geomehanike ili izjava o prethodnom ispitivanju nosivosti tla.

Za izvođenje radova na investicionom održavanju ne dostavlja se idejni projekat, već se dostavlja samo tehnički opis i popis radova, u skladu sa čl.145.st2. Zakona o planiranju i izgradnji, koji možete pronaći ovde.  

Tehnički opis i popis radova ne smatra se tehničkom dokumentacijom, shodno čl.116. Zakona o planiranju i izgradnji. Prema tome, tehnički opis i popis radova ne mora biti overen i potpisan od strane odgovornog projektanta.

Moguće je tehničku dokumentaciju dostaviti kao jedan elektronski dokument, ali i kao više elektronskih dokumenata. U slučaju da se tehnička dokumentacija dostavlja kao više posebnih elektronskih dokumenata, vrši se elektronsko potpisivanje svakog dela, na isti način na koji se potpisuje jedinstveni dokument, u skladu sa Uputstvom o formatima elektronskih dokumenata i njihovim dostavljanjem kroz CEOP, koje možete pronaći ovde.

Uputstvom o formatima elektronskih dokumenata i njihovim dostavljanjem kroz CEOP, koje možete pronaći ovde, propisani su formati elektronskih dokumenata i njihovo dostavljanje kroz Centralni informacioni sistem.

Ukoliko proračun iz projekta za građevinsku dozvolu nije od značaja za izvođenje radova (ukoliko se isti nije izmenio razradom projekta), nije potrebno prilagati ga uz projekat za izvođenje, već je dovoljno samo pozvati se na proračun iz projekta za građevinsku dozvolu, pri čemu se označava u kom delu projekta za građevinsku dozvolu se proračun  nalazi.

Projekat za izvođenje sadrži detaljnija tehnička rešenja u kojima se razrađuje projekat za građevinsku dozvolu, odnosno idejni projekat za rekonstrukciju objekta, a u zavisnosti od vrste i klase objekta, sadrži i druge delove projekta koji nisu predmet projekta za građevinsku dozvolu, a neophodni su za izvođenje radova, u skladu sa čl. 62. st.. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata (ovde).

U projektima, odnosno delovima projekta za izvođenje koriste se elementi (npr. crteži, proračuni, analize) projekta za građevinsku dozvolu, odnosno idejnog projekta za rekonstrukciju objekta, ili se na njih samo poziva, pri čemu se označava u kom delu projekta za građevinsku dozvolu se ovi elementi nalaze, u skladu sa čl. čl. 62. st.3. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata

Dokumentacija koje se prilaže uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole propisana je čl.42. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

U skladu sa čl.158.st.2.Zakona o planiranju i izgradnji, organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole izdaje rešenjem upotrebnu dozvolu, u roku od pet radnih dana od dana podnošenja zahteva za izdavanje upotrebne dozvole.

Članom 25. tačka 5. Statuta grada Beograda propisano je da Grad, preko svojih organa, izdaje građevinske dozvole za izgradnju i rekonstrukciju objekata preko 800 m2 bruto razvijene građevinske površine, dok je u članu 77. tačka 6. Statuta definisano da gradska opština preko svojih organa, donosi rešenje u prvom stepenu o građevinskoj dozvoli za izgradnju ili rekonstrukciju objekata do 800 m2 bruto razvijene građevinske površine.

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji i Statuta Grada Beograda, ukoliko je predmetni objekat površine do 800 m2 bruto razvijene građevinske površine, zahtev za izdavanje upotrebne dozvole potrebno je podneti nadležnom organu gradske opštine Savski venac.

Ukoliko je u konkretnom slučaju reč o objektu iz čl.133. Zakona o planiranju i izgradnji, građevinsku dozvolu za izgradnju ovih objekata izdaje Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Podnošenje zahteva vrši se kroz Centralni informacioni sistem, kome možete pristupiti ovde.

Sva uputstva za korišćenje portala za elektronsko podnošenje zahteva za građenje možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u sekciji E-procedura.

Ukoliko je u konkretnom slučaju reč o izgradnji novog prostora van postojećeg gabarita objekta, sa kojim čini građevinsku, funkcionalnu ili tehničku celinu, za izvođenje radova na dogradnji potrebno je pribaviti građevinsku dozvolu.

Podnošenje zahteva za izdavanje rešenja o građevinskoj dozvoli vrši se u skladu sa čl.16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Za potrebe izrade projekta za građevinsku dozvolu potrebno je prethodno pribaviti lokacijske uslove, u skladu sa čl.53a Zakona o planiranju i izgradnji. Podnošenje zahteva za izdavanje lokacijskih uslova vrši se u skladu sa čl.6. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Podnošenje zahteva vrši se kroz Centralni informacioni sistem, kome možete pristupiti ovde.

Sva uputstva za korišćenje portala za elektronsko podnošenje zahteva za građenje možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u sekciji E-procedura.

Da, izrada projekta za izvođenje je obavezna u svim slučajevima izvođenja radova na rekonstrukciji objekata, koji se vrše na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova (član 145. Zakona), u skladu sa čl.18. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata, koji možete pronaći ovde.

Ne. Kada je reč o radovima iz čl.145. Zakona o planiranju i izgradnji, projekat za izvođenje se izrađuje samo u slučaju rekonstrukcije objekta, u skladu sa čl.18. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata.

Projekat za izvođenje može da izrađuje privredno društvo, odnosno drugo pravno lice, odnosno preduzetnik koji su upisani u registar privrednih subjekata, u skladu sa čl.126. st.1. Zakona o planiranju i izgradnji, koji možete pronaći ovde. Ukoliko je u konkrentom slučaju reč o izgradnji objekta za koji građevinsku dozvolu izdaje ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine, projekat za izvođenje može da izrađuje privredno društvo, odnosno drugo pravno lice koje je upisano u odgovarajući registar za izradu tehničke dokumentacije za tu vrstu objekata i koje ima zaposlena lica sa licencom za odgovornog projektanta i koja imaju odgovarajuće stručne rezultate u izradi tehničke dokumentacije za tu vrstu i namenu objekta, shodno čl.126.st.2. Zakona o planiranju i izgradnji.

Sadržina projekta za izvođenje propisana je čl.61-68. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata, koji možete pronaći ovde.

Članom 145.st.9. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da će ministar nadležan za poslove građevinarstva odrediti za koje objekte, odnosno radove, se pre izvođenja radova obavezno izrađuje projekat za izvođenje. Upravo je odredbama člana 18. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata detaljnije propisano u kojim slučajevima izvođenja radova je obavezna izrada projekta za izvođenje.

Ovlašćenje za potpisivanje dokumenata koji se izdaju za potrebe izdavanja lokacijskih uslova u elektornskom sistemu CEOP potrebno je sagledavati na isti način kao i ovlašćenje za potpisivanje drugih akata i dokumenata u okviru nadležnosti organa ili privrednog društva koji taj akt izdaje . To znači da ovlašćenje za potpisivanje tehničkih uslova za projektovanje i priključenje u postupku izdavanja lokacijskih uslova zavisi od unutrašnje organizacije privrednog društva Elektrodistribucija. Ukoliko je rukovodilac ili drugo ovlašćeno lice ED nadređeni rukovodilac licima koji rade u pogonu, nema nikakvih smetnji da tehničke uslove potpiše rukovodilac odnosno ovlašćeno lice ED.

Da, idejni projekat u konkretnom slučaju se može koristiti kao projekat za izvođenje, s obzirom na to da se projekat za izvođenje ne izrađuje u slučaju izvođenja radova iz čl.145. Zakona, osim kada je reč o rekonstrukciji objekta.

Izrada projekta za izvođenje je obavezna za izvođenje radova na rekonstrukciji objekata, koji se vrše na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova (član 145. Zakona), u skladu sa čl.18. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata, koji možete pronaći ovde.

Da, potrebno je postupati u skladu sa odredbama Uputvsta o formatima elektronskih dokumenata i njihovim dostavljanjem kroz CEOP (ovde), odnosno izveštaj o tehničkom pregledu elektronski potpisuje samo predsednik komisije u slučaju kada je elektronski dokument formata .pdf nastao skeniranjem originalnog dokumenta u papirnoj formi koji je overen licencnim pečatima i svojeručnim potpisima.

Elektronsko potpisivanje izveštaja o tehničkom pregledu obavezno vrši predsednik i svi članovi komisije za tehnički pregled, osim u slučaju da je elektronski dokument formata .pdf nastao skeniranjem originalnog dokumenta u papirnoj formi koji je  overen licencnim pečatima i svojeručnim potpisima, u kom slučaju elektronski potpisuje samo predsednik komisije, u skladu sa Uputstvom o formatima elektronskih dokumenata i njihovim dostavljanjem kroz CEOP.

Ukoliko je u konkretnom slučaju prilikom podnošenja zahteva za izdavanje upotrebne dozvole podneta sva dokumentacija propisana čl.42. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, ali ta dokumentacija nije materijalno-pravno odgovarajuća, nadležni organ donosi rešenje o odbijanju zahteva.

Nadležni organ bi doneo zaključak o odbacivanju da podnosilac zahteva u konkretnom slučaju nije priložio svu propisanu dokumentaciju iz čl.42. Pravilnika.

Pretpostavljamo da je investitor građevinsku dozvolu dobio na osnovu Lokacijske dozvole izdate pre izmena Zakona o planiranju i izgradnji iz decembra 2014.god. u toku kojeg postupka su imaoci javnih ovlašćenja takođe izdavali uslove za projektovanje i priključenje.

Zahtev za priključenje objekta nakon izgradnje podnosi se u elektronskom sistemu CEOP. Pre podnošenja tog zahteva, sa imaocem javnih ovlašćenja treba proveriti ili uvidom u izdate uslove za lokacijske uslove  utvrditi da li je utvrđena obaveza investitora da pre priključenja objekta eventualno sam izgradi nedostajuću infrastrukturu ili eventualno mogućnosti da se pre izdavanja upotrebne dozvole to učini.

Što se tiče drugog dela pitanja, radi se o izmeni tehničke dokumentacije  zbog koje je potrebno izmeniti rešenje o građevinskoj doyvoli i izmenjenu tehničku dokumentaciju podneti na saglasnost organu nadležnom za mere zaštite od požara koji organ je jedino nadležan da ceni da li je ili nije moguće u konkretnom slučaju umesto ranije utvrđenih hidranata ugraditi tzv "suve PP hidrante". 

Za izvođenje radova na investicionom održavanju ne dostavlja se idejni projekat, već se dostavlja samo tehnički opis i popis radova, u skladu sa čl.145.st2. Zakona o planiranju i izgradnji, koji možete pronaći ovde.  

Tehnički opis i popis radova ne smatra se tehničkom dokumentacijom, shodno čl.116. Zakona o planiranju i izgradnji. Prema tome, tehnički opis i popis radova ne mora biti overen i potpisan od strane privrednog društva, odnosno drugog pravnog lica, odnosno preduzetnika koji su upisani u registar privrednih subjekata.

Tehnički opis i popis radova koji se prilaže uz zahtev za izdavanje rešenja o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona za izvođenje radova na investicionom održavanju  ne mora da izrađuje stručno lice sa licencom, već to može da uradi lice koje je investitor radova (koji može biti i fizičko lice). Prema tome, tehnički opis i popis radova elektronski potpisuje lice koje je investitor radova, odnosno lice koje je ovlašćeno od strane investitora da u njegovo ime podnese zahtev.

Ne, nije potrebno pribavljati predmetnu saglasnost, s obzirom na to da Zakon o planiranju i izgradnji ne predviđa pribavljanje saglasnosti na idejni projekat, odnosno projekat za građevinsku dozvolu.

Potrebno je postupiti u skladu sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, koji predstavlja „lex specialis“ u odnosu na Zakon o sanitarnom nadzoru.

U skladu sa čl.134 ( s3) Zakona o planiranju i izgradnji, odredbe drugih zakona kojima se na drugačiji način uređuju pitanja koja su predmet uređivanja ovog zakona neće se primenjivati, osim zakona i propisa kojima se uređuje zaštita životne sredine.

Elektronsko potpisivanje izveštaja o tehničkom pregledu obavezno vrši predsednik i svi članovi komisije za tehnički pregled, osim u slučaju da je elektronski dokument formata .pdf nastao skeniranjem originalnog dokumenta u papirnoj formi koji je  overen licencnim pečatima i svojeručnim potpisima, u kom slučaju elektronski potpisuje samo predsednik komisije, u skladu sa Uputstvom o formatima elektronskih dokumenata i njihovim dostavljanjem kroz CEOP, koje možete pronaći ovde.

Za objekte za koje građevinsku dozvolu izdaje ministarstvo, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine pre izdavanja građevinske dozvole, potrebno je pribaviti izveštaj revizione komisije, u skladu sa čl.135.st.13. Zakona o planiranju i izgradnji.

Idejni projekat za objekte iz čl.133.ovog zakona (objekte za koje građevinsku dozvolu izdaje Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture) podleže stručnoj kontroli od strane revizione komisije, u skladu sa čl.118. Zakona o planiranju i izgradnji.

Idejni projekat za građenje objekata ili izvođenje radova, koji se izrađuje za potrebe izrade studije opravdanosti i/ili revizije (stručne kontrole) za objekte iz člana 133. stav 2. Zakona,, sadrži projekat kojim se određuje objekat u prostoru (arhitektura ili dr.), odnosno one projekte, koji su, zavisno od vrste i klase objekta, potrebni ili su određeni posebnim propisima, u skladu sa čl.43.st.3. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata, koji možete pronaći ovde.

Shodno čl.129.st.5. Zakona, tehnička kontrola projekta za građevinsku dozvolu za građenje objekata za koje građevinsku dozvolu izdaje nadležno ministarstvo, odnosno autonomna pokrajina obuhvata i proveru usklađenosti sa merama sadržanim u izveštaju revizione komisije.

U skladu sa čl.131. Zakona o planiranju i izgradnji, generalni projekat i idejni projekat, prethodna studija opravdanosti i studija opravdanosti za objekte iz člana 133. ovog zakona podležu reviziji (stručnoj kontroli) komisije koju obrazuje ministar nadležan za poslove građevinarstva. Članom 132.st.2. ovog zakona propisano je da revizionu komisiju za stručnu kontrolu objekata iz člana 133. ovog zakona koji se u celini grade na teritoriji autonomne pokrajine obrazuje ministar nadležan za poslove građevinarstva, na predlog organa autonomne pokrajine nadležnog za poslove građevinarstva.

Visina troškova stručne kontrole (revizije) tehničke dokumentacije regulisana je Pravilnikom o utvrđivanju visine troškova stručne kontrole tehničke dokumentacije („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 137/14). Tekst Pravilnika možete pronaći posredstvom sledećeg linka: http://gradjevinskedozvole.rs/Files/00248/Pravilnik-o-utvrdjivanju-visine-troskova-strucne-kontrole-tehnicke-dokumentacije.pdf

To nije precizno definisano Zakonom o planiranju i izgradnji, odnosno Pravilnikom o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata.

Mišljenja smo da naziv vrste tehničke dokumentacije može biti izmena projekta za građevinsku dozvolu, s obzirom na to da se ova formulacija koristi u čl.59. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata, koji možete pronaći ovde. Takođe, naziv dela projekta može biti projekat arhitekture, projekat konstrukcije, itd., ali može biti i izmena projekta arhitetkure, izmena projekta konstrukcije, itd.

Idejno rešenje za izgradnju objekata može da izrađuje privredno društvo, odnosno drugo pravno lice, odnosno preduzetnik koji su upisani u registar privrednih subjekata, u skladu sa čl.126.st.1. Zakona o planiranju i izgradnji.

Shodno čl.126.st.2. ovog zakona, tehničku dokumentaciju za izgradnju objekata, za koje građevinsku dozvolu izdaje ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine, može da izrađuje privredno društvo, odnosno drugo pravno lice koje je upisano u odgovarajući registar za izradu tehničke dokumentacije za tu vrstu objekata i koje ima zaposlena lica sa licencom za odgovornog projektanta i koja imaju odgovarajuće stručne rezultate u izradi tehničke dokumentacije za tu vrstu i namenu objekta.

Sadržaj, način i postupak izrade idejnog rešenja propisan je čl.35-41. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata, koji možete pronaći ovde.

Postupak izdavanja lokacijskih uslova propisan je čl.6-14. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Saglasnost stanara se ne prilaže u postupku pribavljanja lokacijskih uslova, već prilikom podnošenja zahteva za izdavanje rešenja o građevinskoj dozvoli, odnosno rešenja o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona.

Podnošenje zahteva za izdavanje lokacijskih uslova vrši se u skladu sa čl.6. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Podnošenje zahteva za izdavanje rešenja o građevinskoj dozvoli vrši se u skladu sa čl.16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Podnošenje zahteva za izdavanje rešenja kojim se odobrava izvođenje radova iz čl.145. Zakona vrši se u skladu sa čl.28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Ne. Projekat za izvođenje za izvođenje radova iz čl.145. na objektima iz čl.133. Zakona može da izrađuje privredno društvo, odnosno drugo pravno lice koje poseduje odgovarajuću licencu za izradu tehničke dokumentacije za građenje objekata za koje građevinsku dozvolu izdaje ministarstvo nadležno za poslove građevinarastva, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine.

Ne, nije.

U skladu sa čl.118a st.3. Zakona o planiranju i izgradnji, za objekte za koje je zakonom kojim se uređuje zaštita od požara (što se odnosi na objekte iz čl.33. i 34. Zakona o zaštiti od požara) propisana mera obavezne zaštite od požara, sastavni deo projekta za građevinsku dozvolu jeste i elaborat o zaštiti od požara.

Ne, prijavu radova podnosi investitor, u skladu sa čl.148.st.1. Zakona o planiranju i izgradnji.  

Ukoliko investitor ne poseduje kvalifikovani elektronski potpis, može ovlastiti drugo fizičko ili pravno lice (punomoćnika) da u njegovo ime podnese zahtev. U tom smislu, investitor može ovlastiti i finansijera da u njegovo ime podnese prijavu radova.  

Podnosilac zahteva može biti fizičko lice koje je istovremeno i investitor, zakonski zastupnik pravnog lica investitora (direktor ili vlasnik), ovlašćeno lice investitora (lice upisano u APR, zaposleni kojeg ovlasti zakonski zastupnik) ili punomoćnik (projektant, advokat ili treće fizičko lice). U skladu sa čl.3 st.7. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, ako se zahtev podnosi preko punomoćnika, uz zahtev se prilaže skenirana kopija (digitalizovani primerak) punomoćja, koja ne mora biti overena od strane organa koji je po zakonu nadležan za overu, s tim što nadležni organ može naknadno tražiti da mu se dostavi overeno punomoćje, ako posumnja u njegovu istinitost. Punomoćje potpisuje punomoćnik kvalifikovanim elektronskim potpisom

Dokumentacija koja se prilaže uz prijavu radova propisana je čl.31. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Podnošenje zahteva radova vrši se kroz Centralni informacioni sistem, kome možete pristupiti ovde.

Sva uputstva za korišćenje portala za elektronsko podnošenje zahteva za građenje možete pronaći na sajtuwww.gradjevinskedozvole.rs u sekciji E-procedura.

Svi dokumenti koje podnosilac zahteva dostavlja u objedinjenoj proceduri, dostavljaju se u formi elektronskog dokumenta, u .pdf formatu, potpisanom kvalifikovanim elektronskim potpisom, u skladu sa čl.3 st.2.Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elktronskim putem.

Član 31.

Prijava radova u skladu sa izdatom građevinskom dozvolom, rešenjem izdatim u skladu sa članom

1. Zakona, odnosno privremenom građevinskom dozvolom, vrši se nadležnom organu kroz CIS,

najkasnije osam dana pre početka izvođenja radova.

Uz prijavu iz stava 1. ovog člana podnosi se dokaz o plaćenoj administrativnoj taksi za podnošenje prijave i naknadi za Centralnu evidenciju, kao i:

1) dokaz o izmirenju obaveza u pogledu doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta, ako je rešenjem o građevinskoj dozvoli predviđeno jednokratno plaćanje te obaveze, odnosno sredstvo obezbeđenja plaćanja doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta u skladu sa zakonom, i dokaz o uplati prve rate ako je rešenjem o građevinskoj dozvoli predviđeno plaćanje te obaveze na rate;

2) saglasnost na studiju o proceni uticaja na životnu sredinu, ako je obaveza njene izrade utvrđena propisom kojim se uređuje procena uticaja na životnu sredinu, odnosno odluka da nije potrebna izrada studije;

3) akt ministarstva nadležnog za poslove finansija o uvođenju u posed nepokretnosti, u skladu sa posebnim zakonom, odnosno zaključen ugovor o pravu službenosti u skladu sa zakonom o planiranju i izgradnji, ako je rešenje o građevinskoj dozvoli za linijske infrastrukturne objekte izdato na osnovu konačnog rešenja o eksproprijaciji.

Ovakav podzakonski akt nije donet.

Članom.18. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata (ovde) propisano je da se izrada projekta za izvođenje vrši u slučaju rekonstrukcije objekta.

U skladu sa čl.18.st.6. ovog pravilnika, izrada projekta za izvođenje je obavezna i za izvođenje radova na rekonstrukciji objekata, koji se vrše na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova. (član 145. Zakona), osim za objekte kategorije "A", kao i u slučajevima za koje je predviđeno pribavljanje saglasnosti na projekat za izvođenje u skladu sa propisima kojima se uređuje zaštita od požara.

Ne.

Sva akta koja donosi nadležni organ u objedinjenoj proceduri i/ili radi upotrebe u toj proceduri dostavljaju se u formi elektronskog dokumenta, u pdf formatu, potpisanom kvalifikovanim elektronskim potpisom, u skladu sa čl.3.st.2. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem (ovde).

Prema tome, nadležni organ donosi i dostavlja podnosiocu zahteva rešenje o građevinskoj dozvoli, kao i klauzulu pravnosnažnosti tog akta, isključivo u formi elektronskog dokumenta u PDF formatu, potpisanog kvalifikovanim elektronskim potpisom.

Pravosnažnost rešenja o građevinskoj dozvoli nastupa istekom roka za podnošenje žalbe na rešenje o građevinskoj dozvoli (osam dana od dana dostavljanja), odnosno nakon što podneta žalba bude odbačena ili odbijena kao neosnovana.

U Centralnom informacionom sistemu trenutno ne postoji opcija za podnošenje zahteva nadležnom organu za izdavanje klauzule pravosnažnosti rešenja o građevinskoj dozvoli. Iz tog razloga, zahtev za izdavanje klauzule pravosnažnosti možete podneti posredstvom Centralnog informacionog sistema, u okviru odeljka „Ostali”.

Članom 3. st.9. ovog pravilnika propisano je da nadležni organ, odnosno imalac javnih ovlašćenja može na zahtev i o trošku zainteresovanog lica, tom licu izdati u papirnom obliku prepis dokumenta koji je u okviru objedinjene procedure izdao u elektronskoj formi, ali se takav prepis ne može dalje koristiti u objedinjenoj proceduri.

Ukoliko je u konkretnom slučaju reč o radovima, odnosno građenju objekata iz čl.145. Zakona, ovi objekti nemaju kategoriju i klasifikacioni broj.  

Kategorija objekta je relevantna samo za sadržinu projekta za građevinsku dozvolu u slučaju izgradnje, odnosno dogradnje objekata za koje se izdaje građevinska dovola, kao što je definisano u članu 52. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata.

Ukoliko u konkretnom slučaju jeste reč o radovima za koje je potrebno pribaviti građevinsku dozvolu u skladu sa zakonom, onda je potrebno navesti klasu i kategoriju iz čl.7. Pravilnika o klasifikaciji objekata.

U tom slučaju, možete prilikom popunjavanja zahteva označiti klasu i namenu objekta koji je izgrađen na parceli na kojoj se planira građenje zidane ograde, u skladu sa Pravilnikom o klasifikaciji objekata, a BRGP označiti "0" uz obavezno naglašavanje u napomeni  o kakvoj vrsti radova odnosno objekta se radi, kako bi nadležni organ i ovu napomenu uzeo u obzir prilikom postupanja po zahtevu

Takođe, pogrešno popunjeni podaci u vezi kategorije  i klase objekta kao i BRGP, nisu formalni uslov za odbacivanje zahteva u Objedinjenoj proceduri, tako da nadležni organ po prijemu  elektronskog zahteva ima mogućnosti da ove podatke i sam izmeni.

Sva neophodna dokumentacija koja se dostavlja nadležnom organu uz zahtev propisana je članom 16. (za građevinsku dozvolu) Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru Sekcije „Propisi“.

Da, potrebno je vršiti overu tehničke dokumentacije tako što će se na svaki crtež grafičke dokumentacije stavljati digitalizovani pečat te projektne organizacije i digitalizovani pečat lične licence odgovornog projektanta, nakon čega se vrši elektronsko potpisivanje grafičke dokumentacije u skladu sa odredbama Uputstva o formatima elektronskih dokumenata i njihovim dostavljanjem kroz CEOP.

U skladu sa Uputstvom o formatima elektronskih dokumenata i njihovim dostavljanjem kroz CEOP, grafička dokumentacija se dostavlja u sledećim formatima:

• .dwg ili .dwf (.dwfx­) koji su elektronski potpisani; ili
• .dwg ili .dwf (.dwfx­) koji nisu elektronski potpisani, sa pratećim dokumentom formata .pdf istog sadržaja koji je elektronski potpisan.

Overa tehničke dokumentacije nije precizno definisana Pravilnikom o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata, što je jedan od razloga što je Ministavrstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture donelo Uputstvo o formatima elektronskih dokumenata i njihovim dostavljanjem kroz CEOP. Uputstvo o formatima elektronskih dokumenata i njihovim dostavljanjem kroz CEOP ima za cilj pojašnjenje načina kreiranja dokumentacije koja se dostavlja u objedinjenoj proceduri, propisanoj Zakonom o planiranju i izgradnji, tako da ona bude izrađena u skladu sa standardima propisanim Pravilnikom o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata.

Prema tome, odgovor koji je dat na pitanje postavljeno 03.07.2015. godine nije tačan, i biće uklonjen. Zahvaljujemo Vam se na ovoj primedbi.   

U postupku objedinjene procedure pribavlja se saglasnost na tehničku dokumentaciju u pogledu mera zaštite od požara,  u skladu sa čl.123.st.5. Zakona o planiranju i izgradnji.

Podnošenje zahteva za davanje saglasnosti na tehničku dokumentaciju u pogledu mera zaštite od požara vrši se u skladu sa čl.37. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Ukoliko se misli na elaborat zaštite od požara, ovaj elaborat, čiji je sadržaj određen u skladu sa Prilogom 11 ovog pravilnika (ovde), prilaže se projektu za građevinsku dozvolu, ukoliko je za objekat propisana izrada glavnog projekta zaštite od požara i pribavljanje saglasnosti na projekat za izvođenje, u skladu sa propisima kojima se uređuje zaštita od požara, u skladu sa čl. 58. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata, koji možete pronaći ovde.

Elaborate i studije koji se prilažu projektu za građevinsku dozvolu overavaju lica koja su ih izradila, u skladu sa propisima iz relevantnih oblasti. Overa elektronskog dokumenta vrši se u skladu sa Upustvom o formatima elektronskih dokumenata i njihovim dostavljanjem kroz CEOP, koje možete pronaći ovde.

Podnošenje zahteva za izdavanje rešenja o građevinskoj dozvoli vrši se u skladu sa čl.16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Član 37.

Kada je zakonom kojim se uređuje zaštita od požara utvrđena obaveza pribavljanja saglasnosti na tehničku dokumentaciju u pogledu mera zaštite od požara, investitor dostavlja nadležnom organu glavni projekat zaštite od požara, izrađen u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita od požara i projekat za izvođenje, izrađen u skladu sa pravilnikom kojim se uređuje sadržina tehničke dokumentacije.

Nadležni organ, po prijemu glavnog projekta zaštite od požara i projekta za izvođenje, bez odlaganja, u ime i za račun investitora, podnosi organu nadležnom za poslove zaštite od požara, zahtev za davanje saglasnosti na projekat za izvođenje.

Potrebno je izraditi idejno rešenje za svaki deo elektronske komunikacione mreže u konkretnom slučaju, s obzirom na to da delovi mreže nisu povezani, odnosno da se izgradnja delova vrši na katastarskim parcelama koje nisu susedne.

Lokacijski uslovi, za čije ishodovanje se vrši izrada idejnog rešenja, se mogu izdati za više katastarskih parcela, ali samo u slučaju kada je reč o susednim parcelama, pri čemu se spajanje tih parcela mora izvršiti pre izdavanja upotrebne dozvole, u skladu sa čl.53a Zakona o planiranju i izgradnji.

Ukoliko planirate izgradnju nekog objekta, najpre je neophodno obratiti se organu nadležnom za izdavanje građevinske dozvole radi pribavljanja lokacijskih uslova, koji sadrže podatke o mogućnostima i ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli koja ispunjava uslove za građevinsku parcelu, a sadrži sve uslove za izradu tehničke dokumentacije. Postupak izdavanja lokacijskih uslova, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti uz zahtev, regulisani su članovima 6 – 15. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Lokacijskim uslovima može biti konstatovano da određeno građevinsko zemljište nije uređeno u smislu ovog Zakona o planiranju i izgradnji, a nalazi se u obuhvatu planskog dokumenta na osnovu koga se mogu izdati lokacijski uslovi. Takvo zemljište može se pripremiti, odnosno opremiti i sredstvima fizičkih ili pravnih lica, što je regulisano članom 92. Zakona o planiranju i izgradnji. U tom slučaju, investitor sa nadležnim organom, odnosno pravnim licem osnovanim za obavljanje poslova uređenja građevinskog zemljišta, zaključuje ugovor o zajedničkom pripremanju, odnosno opremanju građevinskog zemljišta. Sadržina ugovora definisana je članom 92. stav 3. Zakona o planiranju i izgradnji. Ukoliko investitor zaključi ugovor  o zajedničkom pripremanju, odnosno opremanju građevinskog zemljišta, iznos doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta se umanjuje za troškove infrastrukturnog opremanja građevinskog zemljišta sredstvima investitora, na osnovu tog ugovora, kao i za vrednost zemljišta koje investitor ustupa jedinici lokalne samouprave za izgradnju infrastrukturnih objekata.

Članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji definisano je da se izgradnja sekundarnih, odnosno distributivnih mreža komunalne infrastrukture u okviru postojeće regulacije ulica vrši na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole. Postupak izdavanja rešenja kojim se odobrava izvođenje radova, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu http://gradjevinskedozvole.rs u okviru Sekcije „Propisi“.

Ne, projekat za izvođenje se u slučaju izvođenja radova iz čl.145. Zakona izrađuje samo u slučaju rekonstrukcije objekta. S obzirom na to da u konkretnom slučaju nije reč o rekonstrukciji objekta, nije potrebno vršiti izradu projekta za izvođenje.

Da, ovakav idejni projekat se koristi za potrebe izvođenja radova na građenju.

U članu 17. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata (ovde), navedeno je da se u zavisnosti od toga da li je u toku građenja došlo do odstupanja od glavnog projekta primenjuju odredbe koje se odnose na projekat izvedenog objekta.(čl.70-74.)

U skladu sa čl.70. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata (ovde), u slučaju da prilikom građenja objekta, odnosno izvođenja radova, nije došlo do odstupanja od projekta za izvođenje, ne izrađuje se glavna sveska projekta izvedenog objekta, već se glavnoj svesci projekta za izvođenje prilaže izjava investitora, vršioca stručnog nadzora i izvođača radova, kojom se potvrđuje da je izvedeno stanje jednako projektovanom stanju

Takođe, u skladu sa čl.72. ovog pravilnika, u slučaju da prilikom građenja objekta, odnosno izvođenja radova nije došlo do odstupanja od projekta za izvođenje, investitor, vršilac stručnog nadzora i izvođač radova overavaju, pečatom i potpisom odgovornog lica, naslovne strane delova projekta za izvođenje, čime se potvrđuje da je izvedeno stanje jednako projektovanom stanju a projekat za izvođenje se smatra projektom izvedenog objekta.

To znači da se u konkretnom slučaju ne izrađuje glavna sveska projekta izvedenog objekta, s obzirom na to da prilikom građenja objekta, odnosno izvođenja radova, nije došlo do odstupanja od projekta za izvođenje.

Potrebno je navesti kategoriju i klasifikaciju objekta u skladu sa čl.7. Pravilnika o klsifikaciji objekata.

Takođe, pogrešno popunjeni podaci u vezi kategorije  i klase objekta kao i BRGP, nisu formalni uslov za odbacivanje zahteva u Objedinjenoj proceduri, tako da nadležni organ po prijemu  elektronskog zahteva ima mogućnosti da ove podatke i sam izmeni.

Uslovi za izradu tehničke dokumentacije definisani su članom 126. Zakona o javnim nabavkama. U stavu 2. navedenog člana, kao opšte pravilo, propisano je da tehničku dokumentaciju za izgradnju objekata, za koje građevinsku dozvolu izdaje ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine, može da izrađuje privredno društvo, odnosno drugo pravno lice koje je upisano u odgovarajući registar za izradu tehničke dokumentacije za tu vrstu objekata i koje ima zaposlena lica sa licencom za odgovornog projektanta i koja imaju odgovarajuće stručne rezultate u izradi tehničke dokumentacije za tu vrstu i namenu objekta.

Osim slučajeva obuhvaćenih opštim pravilom, u stavu 10. istog člana propisano je da tehničku dokumentaciju može da izrađuje i lice koje je strani državljanin pod uslovima reciprociteta i drugim uslovima propisanim Zakonom. Uz navedene uslove, neophodno je da je strani državljanin na međunarodnom konkursu stekao pravo na izvođenje konkursnog rada i da je član inženjerske komore zemlje čiji je državljanin. Članom 126. stav 12. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da ispunjenost navedenih uslova utvrđuje Inženjerska komora Srbije.

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, sugerišemo Vam da se obratite  Inženjerskoj komori Srbije u cilju dobijanja informacije o ispunjenosti uslova za izradu tehničke dokumentacije u konkretnom slučaju, s obzirom na činjenicu da je mišljenje Inženjerske komore Srbije jedino merodavno u smislu Zakona.

Napominjemo da bi, nezavisno od pitanja ispunjenosti uslova u smislu odredaba Zakona o planiranju i izgradnji, trebalo utvrditi da li su u konkretnom slučaju članovi konzorcijuma ispunili uslove za učešće u postupku javne nabavke, što je predmet regulisanja Zakona o javnim nabavkama.

U APR su evidentira samo pretežna delatnost privrednog društva, a privredni subjekt može da obavlja i sve ostale delatnosti (osim ukoliko je za njih potrebna posebna dozvola ili saglasnost).

Privredno društvo ili drugo pravno lice može da vrši izradu tehničke dokumentacije, pod uslovom da je u tehničkom smislu osposobljeno za to.

Tehničku dokumentaciju za izgradnju objekata, za koje građevinsku dozvolu izdaje ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine, može da izrađuje privredno društvo ili drugo pravno lice ukoliko je upisano u odgovarajući registar za izradu tehničke dokumentacije za tu vrstu objekata i koje ima zaposlena lica sa licencom za odgovornog projektanta i odgovarajućim stručnim rezultatima u izradi tehničke dokumentacije za tu vrstu i namenu objekta. Ispunjenost navedenih uslova utvrđuje se rešenjem koje donosi ministar nadležan za poslove građevinarstva, na predlog komisije za utvrđivanje ispunjenosti tih uslova.

Zidane ograde nemaju kategoriju i klasifikacioni broj jer se njihovo građenje ne vrši na osnovu građevinske dozvole.

Kategorija objekta je relevantna samo za sadržinu projekta za građevinsku dozvolu u slučaju izgradnje, odnosno dogradnje objekata za koje se izdaje građevinska dovola, kao što je definisano u članu 52. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata.

Možete prilikom popunjavanja zahteva označiti klasu i namenu objekta koji je izgrađen na parceli na kojoj se planira građenje zidane ograde, u skladu sa Pravilnikom o klasifikaciji objekata, a BRGP označiti "0" uz obavezno naglašavanje u napomeni  o kakvoj vrsti radova odnosno objekta se radi, kako bi nadležni organ i ovu napomenu uzeo u obzir prilikom postupanja po zahtevu

Zidane ograde nemaju kategoriju i klasifikacioni broj jer se njihovo građenje ne vrši na osnovu građevinske dozvole.

Kategorija objekta je relevantna samo za sadržinu projekta za građevinsku dozvolu u slučaju izgradnje, odnosno dogradnje objekata za koje se izdaje građevinska dovola, kao što je definisano u članu 52. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata.

Možete prilikom popunjavanja zahteva označiti klasu i namenu objekta koji je izgrađen na parceli na kojoj se planira građenje zidane ograde, u skladu sa Pravilnikom o klasifikaciji objekata, a BRGP označiti "0" uz obavezno naglašavanje u napomeni  o kakvoj vrsti radova odnosno objekta se radi, kako bi nadležni organ i ovu napomenu uzeo u obzir prilikom postupanja po zahtevu

Pogrešno popunjeni podaci u vezi kategorije  i klase objekta kao i BRGP, nisu formalni uslov za odbacivanje zahteva u Objedinjenoj proceduri, tako da nadležni organ po prijemu elektronskog zahteva ima mogućnosti da ove podatke i sam izmeni.

Ne, nije potrebno prilagati elaborat zaštite od požara, s obzirom na to da je u konkretnom slučaju reč o promeni namene objekta za koju zakonom o Zaštiti od požara nisu propisane mere obavezne zaštite.

Obaveza izrade elaborata zaštite od požara postoji samo u slučajevma kad je Zakonom o zaštiti od požara, u skladu sa članovima 33. i 34. propisana izrada glavnog projekta zaštite od požara i pribavljanje saglasnosti na projekat za izvođenje.

Ne.

U skladu sa čl.3.st.5. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem (ovde), ako je dokument sačinjen isključivo u papirnoj formi, u objedinjenoj proceduri se dostavlja elektronski dokument u pdf formatu nastao digitalizacijom tog izvornog dokumenta, koji je potpisan elektronskim kvalifikovanim potpisom, kojim se potvrđuje istovetnost elektronskog dokumenta sa izvornim dokumentom, od strane:

1) ovlašćenog lica organa koji je po zakonu nadležan za overu prepisa; ili

2) organa vlasti koji je digitalizaciju obavio u vršenju svojih nadležnosti i ovlašćenja, odnosno pravnog lica ili preduzetnika koji je digitalizaciju obavio u obavljanju svojih delatnosti, u skladu sa zakonom kojim se uređuje postupanje sa elektronskim dokumentom u pravnom prometu, upravnim, sudskim i drugim postupcima.

Shodno čl.3.st.6. ovog pravilnika, u slučaju da je elektronski dokument potpisan elektronskim kvalifikovanim potpisom od strane pravnog lica ili preduzetnika, ako posumnja u njegovu istinitost nadležni organ može naknadno tražiti da mu se na uvid dostavi izvorni dokument.

Potpisnik elektronskih zahteva može biti podnosilac zahteva – fizičko lice, odnosno zakonski zastupnik pravnog lica, kao i bilo koje drugo lice koje zakonski zastupnik ovlasti za podnošenje zahteva odgovarajućim punomoćjem, koje se prilaže uz zahtev. Detaljnije informacije u vezi sa tim možete pronaći u članu 3. stav 7. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Podatke u zahtevu u elektronskom sistemu izdavanja građevinske dozvole može unositi i lice koje nije punomoćnik, međutim ukoliko se zahtev podnosi preko punomoćnika (shodno članu 3. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem) onda se moraju naznačiti traženi lični podaci punomoćnika, a ne onog koji samo popunjava podatke u Centralnom informacionom sistemu. Stoga, ukoliko na pitanje: da li se prijava podnosi “u svoje ime” ili “preko punomoćnika”, izaberete “punomoćnika” – u tom slučaju punomoćnik može biti samo fizičko lice (advokat, zaposleni u firmi, zakonski zastupnik pravnog lica, projektant i slično) tako da za punomoćnika uvek treba unositi lične podatke. Samo pravno lice ima sedište (adresa koja je registrovano u Agenciji za privredne registre), a adresa punomoćnika je uvek adresa njegovog prebivališta upisana u ličnoj karti ili adresa njegovog boravišta i tu adresu treba uneti u prijavu.

Uz zahtev se prilaže skenirana kopija (digitalizovani primerak) punomoćja, koja ne mora biti overena od strane organa koji je po zakonu nadležan za overu, s tim što nadležni organ može naknadno tražiti da mu se dostavi overeno punomoćje, ako posumnja u njegovu istinitost. Dovoljno je da podnosilac zahteva kvalifikovanim elektronskim potpisom potpiše punomoćje koje prilaže kroz Centralni informacioni sistem.

Shodno odredbama stava 7. člana 3. zaposleni ili bilo koje drugo lice može podnositi zahteve u objedinjoj proceduri u ime nekog drugog, bilo pravnog ili fizičkog lica, ali je dužno da priloži punomoćje dato od strane zakonskog zastupnika organizacije, odnosno direktora ili od strane fizičkog lica koji se nalazi u ulozi investitora.

Što se tiče ko potpisuje tehničku i grafičku dokumentaciju, možete pogledati ovde.

Za potrebe pribavljanja rešenja o odobrenju izvođenja radova na rekonstrukciji iz čč.145. Zakona vrši se izrada idejnog projekta, a s obzirom na to da je u konkretnom slučaju reč o radovima na rekonstrukciji objekta, nakon idejnog projekta vrši se izrada projekta za izvođenje. 

U skladu sa definicijom iz čl.2.tač.32) Zakona o planiranju i izgradnji,  rekonstrukcija jeste izvođenje građevinskih radova na postojećem objektu u gabaritu i volumenu objekta, kojima se: utiče na stabilnost i sigurnost objekta i zaštitu od požara; menjaju konstruktivni elementi ili tehnološki proces; menja spoljni izgled objekta ili povećava broj funkcionalnih jedinica, vrši zamena uređaja, postrojenja, opreme i instalacija sa povećanjem kapaciteta.

Izrada projekta za izvođenje za radove koji se vrše na osnovu rešenja o odobrenju izvođenja radova nije obavezna, osim u slučaju rekonstrukcije objekta, u skladu sa čl.18. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata, koji možete pronaći ovde.

Kada je za objekte propisano pribavljanje saglasnosti u pogledu mera zaštite od požara (čl.33.i 34. Zakona o zaštiti od požara), saglasnost se pribavlja na projekat za izvođenje, pre izdavanja upotrebne dozvole, u skladu sa čl.123.st.5. Zakona o planiranju i izgradnji.

Takođe, za potrebe izrade idejnog projekta potrebno je pribaviti lokacijske uslove, osim ukoliko je u konkretnom slučaju reč o radovima iz čl.2.st.2. Uredbe o lokacijskim uslovima, koju možete pronaći ovde.  

Podnošenje zahteva za izdavanje lokacijskih uslova vrši se u skladu sa čl.6. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

U skladu sa čl.2. st.1. Uredbe o lokacijskim uslovima, lokacijski uslovi sadrže sve urbanističke, tehničke i druge uslove i podatke potrebne za izradu idejnog projekta, projekta za građevinsku dozvolu i projekta za izvođenje, u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji.

Izuzetno od stava 1. ovog člana lokacijski uslovi se ne izdaju za izvođenje radova na investicionom održavanju objekta i uklanjanju prepreka za osobe sa invaliditetom, radove kojima se ne menja spoljni izgled, ne povećava broj funkcionalnih jedinica i kapacitet instalacija, adaptaciju, sanaciju, građenje zidanih ograda, kao i u svim ostalim slučajevima izvođenja radova kojima se ne vrši priključenje na komunalnu infrastrukturu odnosno ne menjaju kapaciteti i funkcionalnost postojećih priključaka na infrastrukturnu mrežu, osim u slučajevima za koje je Zakonom, odnosno planskim dokumentom propisana obaveza pribavljanja uslova.

Podnošenje zahteva za izdavanje rešenja kojim se odobrava izvođenje radova iz čl.145. Zakona vrši se u skladu sa čl.28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Podnošenje zahteva za davanje saglasnosti na tehničku dokumentaciju u pogledu mera zaštite od požara vrši se u skladu sa čl. 37. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Rokovi za postupanje organa nadležnog za poslove zaštite od požara po zahtevu za davanje saglasnosti na tehničku dokumentaciju propisani su čl.37. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Organ nadležan za poslove zaštite od požara, u roku od 15 dana od dana podnošenja zahteva od strane investitora nadležnom organu, odnosno u roku od 30 dana u slučaju da se pribavlja za objekte iz člana 133. Zakona, odlučuje o zahtevu za davanje saglasnosti na tehničku dokumentaciju i pismeni otpravak odluke dostavlja nadležnom organu, sa obaveštenjem o visini naknade troškova izdavanja saglasnosti.

Pozivni centar ne raspolaže informacijom o iznosima troškova za davanje saglasnosti na tehničku dokumentaciju u pogledu mera zaštite od požara. Potrebno je da se obratite nadležnom organu.

Ukoliko investitor ne poseduje kvalifikovani elektronski potpis, može ovlastiti drugo fizičko ili pravno lice (punomoćnika) da u njegovo ime podnese zahtev.

Podnosilac zahteva može biti fizičko lice koje je istovremeno i investitor, zakonski zastupnik pravnog lica investitora (direktor ili vlasnik), ovlašćeno lice investitora (lice upisano u APR, zaposleni kojeg ovlasti zakonski zastupnik) ili punomoćnik (projektant, advokat ili treće fizičko lice).

U skladu sa čl.3 st.7. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, ako se zahtev podnosi preko punomoćnika, uz zahtev se prilaže skenirana kopija (digitalizovani primerak) punomoćja, koja ne mora biti overena od strane organa koji je po zakonu nadležan za overu, s tim što nadležni organ može naknadno tražiti da mu se dostavi overeno punomoćje, ako posumnja u njegovu istinitost.

Punomoćje potpisuje punomoćnik kvalifikovanim elektronskim potpisom.

Odstupanje u projektu za građevinsku dozvolu u odnosu na idejno rešenje je moguće, ali nije moguće odstupanje u gabaritu, kao ni u onim elementima iz idejnog rešenja koji su bitni za utvrđivanje lokacijskih uslova.

U ovoj fazi postupka nadležni organ proverava da li su podaci navedeni u izvodu iz projekta, koji je sastavni deo zahteva za izdavanje građevinske dozvole, u skladu sa izdatim lokacijskim uslovima, pri čemu se proverava usklađenost sa idejnim rešenjem samo u pogledu elemenata bitnih za utvrđivanje lokacijskih uslova, odnosno uslova za projektovanje i priključenje (namena, BRGP, gabarit, horizontalna i vertikalna regulacija, položaj na parceli, pristup parceli, broj funkcionalnih jedinica, kapaciteti i način priključenja na komunalnu i drugu infrastrukturu i sl.).

U konkretnom slučaju možete podneti zahtev za izmenu lokacijskih uslova, pri čemu nadležni organ pribavlja samo one uslove za projektovanje i priključenje za koje su izmenama idejnog rešenja promenjeni bitni elementi za njihovo utvrđivanje.

Karakteristične visinske kote u grafičkoj dokumentaciji jesu neophodan podatak za utvrđivanje lokacijskih uslova. Samim tim, konstatovanje nadležnog organa da ovi podaci nedostaju ne smatra se upuštanjem u ocenu tehničke dokumentacije. 

Članom 40. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata (ovde) propisani su obavezni podaci koje grafička dokumentacija idejnog rešenja mora da sadrži za potrebe izdavanja lokacijskih uslova.

Član 40.

Grafička dokumentacija idejnog rešenja za zgrade sadrži grafičke priloge u odgovarajućoj razmeri:

1) situacioni plan sa položajem objekta na lokaciji, prikazanim gabaritom, dimenzijama, karakterističnim visinskim kotama, udaljenosti od susednih parcela i susednih objekata (1:1000-1:200);

2) osnove, karakteristične preseke i izglede objekta (1:500-1:100).

Grafička dokumentacija idejnog rešenja za linijske infrastrukturne objekte sadrži grafičke priloge u odgovarajućoj razmeri:

1) situacioni plan i podužni profil trase, sa prikazom karakterističnih prelomnih tačaka trase (1:25000- 1:2500);

2) generalne dispozicije većih objekata;

3) karakteristične poprečni profile (1:100-1:25).

Grafički prilozi idejnog rešenja se, po pravilu, izrađuju u razmeri koja je navedena u zagradama, odnosno u drugoj prigodnoj razmeri koja omogućava pregledan prikaz, u zavisnosti od klase i namene objekta.

Grafički prilozi idejnog rešenja se izrađuju na geodetskoj podlozi, za koju nije neophodno pribavljati overu, a koja sadrži topografski prikaz terena, sa ucrtanim granicama parcela.

Članom 40. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata (ovde) propisani su obavezni podaci koje grafička dokumentacija idejnog rešenja mora da sadrži za potrebe izdavanja lokacijskih uslova.

U konkretnom slučaju nadležni organ je postupio ispravno imajući u vidu da su podaci o karakterističnim visinskim kotama u idejnom rešenju neophodni za utvrđivanje lokacijskih uslova.

Članom 40. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata (ovde) propisani su obavezni podaci koje grafička dokumentacija idejnog rešenja mora da sadrži, uključujući i karakteristične visinske kote objekta.

Postupak izdavanja upotrebne dozvole regulisan je članom 158. Zakona o planiranju i izgradnji i članovima 42 – 47. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Na osnovu odredaba citiranih propisa, uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole prilažu se:

• projekat za izvođenje sa potvrdom i overom investitora, lica koje vrši stručni nadzor i izvođača radova da je izvedeno stanje jednako projektovanom, ako u toku građenja nije odstupljeno od projekta za izvođenje i ako je projekat izvedenog objekta izrađen u skladu sa pravilnikom kojim se uređuje sadržina tehničke dokumentacije;
• izveštaj komisije za tehnički pregled, kojim se utvrđuje da je objekat podoban za upotrebu, sa predlogom za izdavanje upotrebne dozvole;
• dokaz o plaćanju propisanih taksi, odnosno naknada i naknade za Centralnu evidenciju, uključujući i naknadu za podnetu prijavu završetka temelja i završetka objekta u konstruktivnom smislu, ako su te prijave podnošene za objekat za koji se traži upotrebna dozvola;
• sertifikat o energetskim svojstvima objekta, ako je za objekat propisana obaveza pribavljanja sertifikata o energetskim svojstvima;
• elaborat geodetskih radova za izvedeni objekat i posebne delove objekta;
• elaborat geodetskih radova za podzemne instalacije.

Za objekte kategorije „A“ ne postoji obaveza prilaganja sertifikata o energetskim svojstvima objekta, kao ni izveštaja komisije za tehnički pregled (saglasno članu 5. stav 1. Pravilnika o objektima na koje se ne primenjuju pojedine odredbe Zakona o planiranju i izgradnji), dok ostali propisani dokazi moraju biti priloženi. Umesto izveštaja o tehničkom pregledu, za objekte kategorije „A“, uz zahtev za upotrebnu dozvolu investitor dostavlja potvrdu izdatu od strane lica koje ispunjava uslove propisane Zakonom za odgovornog projektanta, odnosno odgovornog izvođača radova za tu vrstu objekata, o tome da je:

• izgradnja objekta završena i objekat izveden u skladu sa tehničkom dokumentacijom na osnovu koje je izdata građevinska dozvola;
• objekat priključen ili je podoban da bude priključen na infrastrukturnu mrežu, za priključke koji su predviđeni građevinskom dozvolom.

Uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole investitor ni u kom slučaju ne prilaže izvod iz katastra nepokretnosti (kopiju plana).

Nakon izdavanja upotrebne dozvole, u roku od pet radnih dana po njenoj pravnosnažnosti, nadležni organ po službenoj dužnosti dostavlja organu nadležnom za poslove državnog premera i katastra upotrebnu dozvolu, elaborat geodetskih radova za izvedeni objekat i posebne delove objekta, kao i elaborat geodetskih radova za podzemne instalacije. Na osnovu te dokumentacije, organ nadležan za poslove državnog premera i katastra donosi rešenje o kućnom broju i vrši upis prava svojine na objektu, odnosno posebnim delovima objekta, i o tome obaveštava investitora i nadležni organ uprave u roku od sedam dana od dostavljanja upotrebne dozvole, a u roku od 30 dana vrši odgovarajući upis u katastar vodova.

Iz Vašeg pitanja se ne može zaključiti da li želite da podnesete zahtev za izdavanje upotrebne dozvole za predmetni objekat radi ispunjenja zakonskih uslova za otpočinjanje korišćenja objekta (u smislu člana 158. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji) ili iz nekog drugog razloga.

Ne ulazeći u analizu načina na koji je Služba za katastar nepokretnosti izvršila upis objekta u svoju evidenciju bez prethodno izdate upotrebne dozvole, konstatujemo da u konkretnom slučaju nije neophodno pribaviti upotrebnu dozvolu radi evidentiranja predmetnog objekta u katastar nepokretnosti i upisa prava svojine na njemu, jer je to, kako je konstatovano u Vašem pitanju, već učinjeno. U tom smislu, upućujemo Vas na sledeće odredbe Zakona o državnom premeru i katastru („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/09, 18/10, 65/13 15/15 i 96/15):

Član 60.

Svojina i druga stvarna prava na nepokretnostima stiču se, prenose i ograničavaju upisom u katastar nepokretnosti (konstitutivnost upisa), a prestaju brisanjem upisa.

U slučajevima određenim zakonom, svojina i druga stvarna prava na nepokretnostima mogu se steći i pre upisa u katastar nepokretnosti, a upisom proizvode pravno dejstvo prema trećim licima (deklarativnost upisa).

U katastar nepokretnosti mogu se upisati i određena obligaciona prava koja se od trenutka upisa mogu suprotstaviti trećim licima.

Načelo pouzdanja

Član 63.

Podaci o nepokretnostima upisani u katastar nepokretnosti su istiniti i pouzdani i niko ne može snositi štetne posledice zbog tog pouzdanja.

Nadležni organ, odnosno imalac javnih ovlašćenja može na zahtev i o trošku zainteresovanog lica, tom licu izdati u papirnom obliku prepis dokumenta koji je u okviru objedinjene procedure izdao u elektronskoj formi, ali se takav prepis ne može dalje koristiti u objedinjenoj proceduri.

Potrebno je vršiti izradu elaborata zaštite od požara u konkretnom slučaju, s obzirom na to da je reč o rekonstrukciji objekta iz čl.33. Zakona o zaštite od požara (ovde).

Za objekte za koje je zakonom kojim se uređuje zaštita od požara propisana m era obavezne zaštite od požara (čl.33.i 34. Zakona o zaštiti od požara), sastavni deo projekta za građevinsku dozvolu, odnosno idejnog projekta jeste i elaborat o zaštiti od požara, u skladu sa čl.118. Zakona o planiranju i izgradnji.

U skladu sa čl. 33.tač.15) Zaštite od požara, područne jedinice organa državne uprave u čijoj je nadležnosti zaštita od požara daju saglasnost na tehničku dokumentaciju u pogledu mera zaštite od požara, za izgradnju, rekonstrukciju i dogradnju hidroelektrana i hidroelektrana sa pripadajućom branom snage do 10 MW, termoelektrana snage do 10 MW i termoelektrana-toplana električne snage do 10 MW i dalekovoda i trafostanica napona do 110 kV.

Članom 158. stav 3. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole, između ostalog, prilaže i izveštaj komisije za tehnički pregled kojim se utvrđuje da je objekat podoban za upotrebu, sa predlogom da se može izdati upotrebna dozvola. Članom 4. Pravilnika o sadržini i načinu vršenja tehničkog pregleda... („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 27/15 i 29/16) propisano je da tehnički pregled obuhvata proveru potpunosti tehničke i druge dokumentacije za izgradnju objekta, odnosno za izvođenje radova i kontrolu usklađenosti izvedenih radova sa građevinskom dozvolom, tehničkom dokumentacijom na osnovu koje se objekat gradio, kao i sa tehničkim propisima i standardima koji se odnose na pojedine vrste radova, odnosno materijala, opreme i instalacija. Članom 5. Pravilnika regulisano je da se proverom potpunosti tehničke i druge dokumentacije utvrđuje da li su investitor i izvođač radova, pre i u toku građenja, obezbedili i uredno vodili svu potrebnu dokumentaciju, pri čemu se potrebnom dokumentacijom, bez koje se ne može izvršiti tehnički pregled, između ostalog smatraju pojedinačni sertifikati kojima se dokazuje kvalitet ugrađenog materijala i opreme.

Članom 4. Zakona o tehničkim zahtevima za proizvode i ocenjivanju usaglašenosti (“Službeni glasnik Republike Srbije” broj 36/09) propisano je da se tehnički zahtevi za pojedinačni proizvod, odnosno grupe proizvoda propisuju tehničkim propisom neposredno, navođenjem tih zahteva u tekstu propisa ili posredno, pozivanjem tehničkog propisa na srpski standard, odnosno tehničku specifikaciju. Članom 5. istog Zakona regulisano je da je tehnički propis svaki propis, kojim se, za pojedinačni proizvod, odnosno grupe proizvoda uređuju, između ostalog, tehnički zahtevi koje mora da ispunjava proizvod koji se isporučuje, kao i postupci ocenjivanja usaglašenosti. Članom 6. Zakona o tehničkim zahtevima za proizvode i ocenjivanju usaglašenosti propisano je da tehnički propis priprema i donosi ministarstvo u okviru svog delokruga, dok je u članu 10. Zakona definisano da se tehničkim propisom utvrđuje način ocenjivanja usaglašenosti koji može da obuhvati primenu jednog postupka, nekoliko postupaka ili kombinaciju različitih postupaka ocenjivanja usaglašenosti.

Članom 26. Uredbe o načinu sprovođenja ocenjivanja usaglašenosti, sadržaju isprave o usaglašenosti, kao i obliku, izgledu i sadržaju znaka usaglašenosti (“Službeni glasnik Republike Srbije” broj 98/09) propisano je da je sertifikat je isprava kojom imenovano telo ili nadležni organ potvrđuje da je proizvod usaglašen sa zahtevima tehničkog propisa. U stavu 2. tačka 9. istog člana je propisano je da sertifikat sadrži rok važenja, ako je to primenljivo.

Članom 201. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da Vlada Republike Srbije bliže uređuje tehničke propise o kvalitetu građevinskih proizvoda.

Imajući u vidu napred navedeno, trebalo bi utvrditi da li u konkretnom slučaju postoji sertifikat kojim je konstatovana ispunjenost tehničkih zahteva utvrđena tehničkim propisom za konkretnu oblast. Ukoliko takav sertifikat postoji, on je i dalje validan pod uslovom da njegova važnost nije ograničena rokom, odnosno ukoliko nije istekao rok važnosti sertifikata. U suprotnom, trebalo bi sprovesti postupak ocenjivanja usaglašenosti proizvoda, odnosno grupe proizvoda, u skladu sa odredbama tehničkog propisa koji reguliše predmetnu materiju.    

Članom 126. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da tehničku dokumentaciju za izgradnju objekata može da izrađuje privredno društvo, odnosno drugo pravno lice, odnosno preduzetnik koji su upisani u registar privrednih subjekata. Članom 129. stav 2. Zakona propisano je da tehničku kontrolu projekta za građevinsku dozvolu može da vrši privredno društvo, odnosno drugo pravno lice i preduzetnik koji ispunjavaju uslove za izradu tehničke dokumentacije propisane zakonom i koje odredi investitor.

Iz citiranih odredaba Zakona o planiranju i izgradnji, nedvosmisleno proizlazi da nosilac izrade tehničke dokumentacije, kao i tehničke kontrole projekta za građevinsku dozvolu može biti  privredno društvo, drugo pravno lice ili preduzetnik, ali ne i fizičko lice – odgovorni projektant.

Članom 129. stav 3. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da tehničku kontrolu projekta za građevinsku dozvolu ne može da vrši odgovorni projektant koji je izradio taj projekat, odnosno koji je zaposlen u privrednom društvu koje je izradilo taj projekat ili preduzeću koje je investitor.

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, mišljenja smo da bi tehničku kontrolu projekta za građevinsku dozvolu moglo da vrši privredno društvo ili drugo pravno lice čije odgovorno lice je glavni projektant projekta za građevinsku dozvolu (a ujedno i odgovorni projektant projekta arhitekture i projekta konstrukcije), pod uslovom da poslove tehničke kontrole vrše odgovorni projektanti koji nisu učestvovali u uzradi projekta za građevinsku dozvolu. Pritom, iako u Zakonu nije eksplicitno navedeno, smatramo da jedno privredno društvo ili drugo pravno lice ne može istovremeno biti nosilac izrade projekta za građevinsku dozvolu i tehničke kontrole tog projekta, bez obzira na to kom odgovornom projektantu bi bilo povereno vršenje tehničke kontrole projekta (ili dela projekta).

Kada je reč o vršenju tehničke kontrole projekta za građevinsku dozvolu od strane odgovornog projektanta koji je izradio elaborat energetske efikasnosti, mišljenja smo da takvo postupanje ne bi bilo u skladu sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, imajući u vidu da je članom 129. stav 3. Zakona propisano da da tehničku kontrolu projekta za građevinsku dozvolu ne može da vrši odgovorni projektant koji je izradio taj projekat, bez preciziranja o kom delu projekta je reč (a imajući u vidu odredbe člana 2. tačka 20. Pravilnika o energetskoj efikasnosti zgrada, kojima je regulisano da je elaborat energetske efikasnosti sastavni deo tehničke dokumentacije koja se prilaže uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole).

U skladu sa čl. 74. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata (ovde), za objekte kategorije "A", za koje izrada projekta za izvođenje nije obavezna, umesto projekta izvedenog objekta može se priložiti i geodetski snimak izvedenog objekta na parceli, na overenoj katastarsko-topografskoj podlozi.

Geodetski snimak izvedenog objekta na overenoj katastarsko-topografskoj podlozi izrađuje u skladu sa pravilima geodetske struke i propisima kojima se uređuju poslovi državnog premera i katastra.

Pozivni centar se bavi isključivo odredbama Zakona o planiranju i izgradnji.

Potrebno je postupiti u skladu sa odredbama Uputstva o formatima elektronskih dokumenata i njihovim dostavljanjem kroz CEOP (ovde) saobraćaja i infrastrukture, koje ima za cilj pojašnjenje načina kreiranja dokumentacije koja se dostavlja u objedinjenoj proceduri.

U slučaju da učesnici u objedinjenoj proceduri ne postupaju u skladu sa odredbama ovog upustva, koje je donelo Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, potrebno je da se obratite ovom ministarstvu, koje vrši nadzor nad primenom odredbi Zakona o planiranju i izgradnji i podzakonskih akata donetih na osnovu ovog zakona, u skladu sa čl.172. Zakona.

Ako se pitanje odnosi na to da li je moguće tražiti saglasnost na tehničku dokumentacije u pogledu mera zaštite od požara u postupku objedinjene procedure ako prethodno nije pribavljena građevinska dozvola, odnosno rešenje o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona, odgovor je NE, s obzirom na to da se projekat za izvođenje koji se dostavlja na saglasnost izrađuje na osnovu projekta za građevinsku dozvolu, odnosno idejnog projekta.

U skladu sa čl. 62. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata (ovde), projekat za izvođenje se izrađuje na osnovu projekta za građevinsku dozvolu, odnosno idejnog projekta za rekonstrukciju objekta. Projekat za izvođenje sadrži detaljnija tehnička rešenja u kojima se razrađuje projekat za građevinsku dozvolu, odnosno idejni projekat za rekonstrukciju objekta, a u zavisnosti od vrste i klase objekta, sadrži i druge delove projekta koji nisu predmet projekta za građevinsku dozvolu, a neophodni su za izvođenje radova.

Članom 33. i 34. Zakona o zaštiti od požara (ovde) propisano je za koje objekte se pribavlja saglasnost u pogledu mera zaštite od požara.

Za radove iz čl.144. Zakona o planiranju i izgradnji nije potrebno pribavljati akt nadležnog organa za gradnju.

Da, preduzeće koje je izradilo projekat za građevinsku dozvolu može da izvodi radove na građenju tog objekta, s tim što mora da ispunjava uslove za obavljanje te delatnosti propisane ovim zakonom.

Čl. 150, 151. i 152. Zakona o planiranju i izgradnji uređeni su uslovi za građenje objekta, odnosno obaveze izvođača radova i odgovornog izvođača radova.  

U skladu sa čl.150. Zakona o planiranju i izgradnji, građenje objekata, odnosno izvođenje radova može da vrši privredno društvo, odnosno drugo pravno lice ili preduzetnik.

Građenje objekta, odnosno izvođenje radova iz člana 133. stav 2. ovog zakona može da vrši privredno društvo, odnosno drugo pravno lice koje je upisano u odgovarajući registar za građenje te vrste objekata, odnosno za izvođenje te vrste radova, koje ima zaposlena lica sa licencom za odgovornog izvođača radova i odgovarajuće stručne rezultate.

Potrebno je izraditi idejno rešenje za svaki deo elektronske komunikacione mreže u konkretnom slučaju, s obzirom na to da delovi mreže nisu povezani, odnosno da se izgradnja delova vrši na katastarskim parcelama koje nisu susedne.

Lokacijski uslovi, za čije ishodovanje se vrši izrada idejnog rešenja, se mogu izdati za više katastarskih parcela, ali samo u slučaju kada je reč o susednim parcelama, pri čemu se spajanje tih parcela mora izvršiti pre izdavanja upotrebne dozvole, u skladu sa čl.53a Zakona o planiranju i izgradnji.

Nadležni organ ne može prihvatiti skeniranu tehničku dokumentaciju koja je izrađena i potpisana (overena pečatom i potpisom u skladu sa PTD) nakon stupanja Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, odnosno nakon 1. januara 2016. godine.

Ukoliko je tehnička dokumentacija izrađena i potpisana (overena pečatom i potpisom u skladu sa PTD) pre stupanja na snagu ovog pravilnika, a podnosilac zahteva nije u mogućnosti da tu tehničku dokumentaciju dostavi (i) u formatu.dwg ili .dwf (.dwfx), podnosilac zahteva, odnosno prijave, može do 1. januara 2018. godine da tu dokumentaciju dostavi u .pdf formatu (tako što se dokumentacija skenira, a potom je pri podnošenju zahteva elektronski potpisuje podnosilac zahteva) uz obavezu dostavljanja orginalne tehničke dokumentacije i u papirnoj formi. Ovo se odnosi na tehničku dokumentaciju koju investitor poseduje samo u formatu .pdf ili papirnoj formi, a koja nije prethodno predavana nadležnom organu u nekom od postupaka.

Shodno čl.57.st.4. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, izuzetno od člana 3. stav 3. ovog pravilnika, ako je tehnička dokumentacija izrađena pre stupanja na snagu ovog pravilnika, a podnosilac zahteva nije u mogućnosti da tu tehničku dokumentaciju dostavi i u dwg ili dwf formatu, podnosilac zahteva, odnosno prijave, može do 1. januara 2018. godine da tu dokumentaciju dostavi u papirnoj formi.

Shodno Uputstvu o formatima elektronskih dokumenata i njihovim dostavljanjem kroz CEOP (ovde):

DOSTAVLjANjE TEHNIČKE DOKUMENTACIJE U PAPIRNOJ FORMI

Izuzetno, samo u slučajevima i u roku prema stavu 4. člana 57. Pravilnika kojim se uređuje elektronsko sprovođenje objedinjene procedure, ako je tehnička dokumentacija izrađena i potpisana (overena pečatom i potpisom u skladu sa PTD) pre stupanja na snagu ovog pravilnika, a podnosilac zahteva nije u mogućnosti da tu tehničku dokumentaciju dostavi (i) u formatu.dwg ili .dwf (.dwfx), podnosilac zahteva, odnosno prijave, može do 1. januara 2018. godine da tu dokumentaciju dostavi u .pdf formatu (tako što se dokumentacija skenira, a potom je pri podnošenju zahteva elektronski potpisuje podnosilac zahteva) uz obavezu dostavljanja orginalne tehničke dokumentacije i u papirnoj formi. Ovo se odnosi na tehničku dokumentaciju koju investitor poseduje samo u formatu .pdf ili papirnoj formi, a koja nije prethodno predavana nadležnom organu u nekom od postupaka.

Ukoliko je dokumentacija iz prethodnog stava već u posedu nadležnog organa, odnosno arhive, nije potrebno ponovo je dostavljati tom organu u papirnoj formi, već je dovoljno samo na nju referisati u dokumentaciji koja se prilaže uz zahtev, na primer:

• ako je prema ranijim propisima građevinska dozvola dobijena na osnovu glavnog projekta, na osnovu koga je vršeno i izvođenje radova, a koji se, u skladu sa Pravilnikom PTD prihvata kao projekat za izvođenje, nije potrebno dostavljati ga ponovo u papirnoj formi, već samo elektronski potpisanu skeniranu kopiju u .pdf formatu, uz odgovarajuću izjavu da nije došlo do odstupanja u toku izvođenja, u skladu sa PTD,
• ako projekat sadrži i prikaz postojećeg stanja koje je utvrđeno na osnovu arhivskog projekta, taj arhivski projekat nije potrebno dostavljati u papirnoj formi, već je dovoljno na njega samo referisati u idejnom projektu koji se dostavlja, elektronski potpisan, u nekom od propisanih formata (.pdf, .dwg ili .dwf (.dwfx)) u skladu sa ovim uputstvom.

U slučaju da nadležni organ ne postupa u skladu sa odredbama ovog upustva, koje je donelo Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, potrebno je da se obratite ovom ministarstvu, koje vrši nadzor nad primenom odredbi Zakona o planiranju i izgradnji i podzakonskih akata donetih na osnovu ovog zakona, u skladu sa čl.172. Zakona.

Glavni projektant određuje da li je u konkretnom slučaju potrebno izraditi elaborat protivpožarne zaštite uz idejni projekat.

U skladu sa čl.49. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata (ovde), u slučaju da su na objektu predviđeni radovi, kojima se utiče na osnovne zahteve za objekat, kao prilog idejnom projektu se izrađuju i odgovarajući elaborati i studije kojima se propisuju mere za ispunjenje tih osnovnih zahteva (npr. u slučaju energetske sanacije - kada je neophodna izrada elaborata energetske efikasnosti, u slučaju rekonstrukcije objekta kojom se utiče na osnovni zahtev "zaštita od požara" - kada je neophodna izrada elaborata zaštite od požara i dr.).

Ne.

Uz zahtev za izdavanje lokacijskih uslova se prilaže dokumentacija propisana čl.6. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

U slučaju da se, na primer, podnošenje zahteva za izdavanje lokacijskih uslova vrši zbog izmene rešenja o građevinskoj dozvoli, u tom slučaju je u navedenom koraku kroz CIS ponuđena i opcija prilaganja projekta za građevinsku dozvolu, odnosno separata projekta za građevinsku dozvolu koji se menja, kao i druge dokumentacije.

Shodno čl. 42. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole prilaže se:

1) projekat za izvođenje sa potvrdom i overom investitora, lica koje vrši stručni nadzor i izvođača radova da je izvedeno stanje jednako projektovanom u slučaju da u toku građenja nije odstupljeno od projekta za izvođenje, odnosno projekat izvedenog objekta izrađen u skladu sa pravilnikom kojim se uređuje sadržina tehničke dokumentacije;

2) izveštaj komisije za tehnički pregled, kojim se utvrđuje da je objekat podoban za upotrebu, sa predlogom za izdavanje upotrebne dozvola;

3) dokaz o plaćanju propisanih taksi, odnosno naknada i naknada za Centralnu evidenciju, uključujući i naknadu za podnetu prijavu završetka temelja i završetka objekta u konstruktivnom smislu, ako su te prijave podnešene za objekat za koji se traži upotrebna dozvola.

4) sertifikat o energetskim svojstvima objekta, ako je za objekat propisana obaveza pribavljanja sertifikata o energetskim svojstvima;

5) elaborat geodetskih radova za izvedeni objekat i posebne delove objekta;

6) elaborat geodetskih radova za podzemne instalacije. 

Ne, glavna sveska projekta za građevinsku dozvolu se prilaže i uz projekat za građevinsku dozvolu, kao i uz izvod iz projekta za građevinsku dozvolu, u skladus a čl.33. i 50. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata, koji možete pronaći ovde.

Sadržina izvoda iz projekta propisana je čl.33. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata. U skladu sa čl.33.st.3.tač.2) ovog pravilnika, pored glavne sveske projekta za građevinsku dozvolu, izvod iz projekta čini izjava vršioca tehničke kontrole, sa rezimeom izveštaja tehničke kontrole iz Priloga 5 ovog pravilnika.  

U skladu sa čl.81. ovog pravilnika, rezime izveštaja o tehničkoj kontroli sa potvrdom o tehničkoj ispravnosti projektne dokumentacije prilaže se u izvodu iz projekta za građevinsku dozvolu, kao sastavni deo izjave vršioca tehničke kontrole.

U skladu sa čl.82. ovog pravilnika, vršilac tehničke kontrole pojedinog dela projekta za građevinsku dozvolu, potvrđuje ispravnost tog dela na najmanje dva primerka, tako što se na poleđini naslovne strane stavlja pečat (nalepnica) koji sadrži: "Projekat se prihvata", sa navedenim podacima o pravnom licu, odnosno preduzetniku koje je izvršilo tehničku kontrolu, datumu vršenja tehničke kontrole i potpisom odgovarajućeg vršioca tehničke kontrole, kao i zastupnika pravnog lica koje je vršilo tehničku kontrolu, odnosno preduzetnika, overen pečatom pravnog lica, odnosno preduzetnika, koje je nosilac tehničke kontrole.

Ono što odgovara poleđini naslovne strane dela projekta za građevinsku dozvolu, u skladu sa čl. 82. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekta, jeste druga strana .pdf dokumenta.

Uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole ne dostavljaju se prethodno pribavljeni lokacijski uslovi. Uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole dostavlja se samo dokumentacija propisana čl.16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Potrebno je u „insertovati“ skenirani pečat lične licence, odnosno pečat projektne organizacije u dokument u .dwg ili .dwf formatu, na način opisan u Uputstvu o formatima elektronskim dokumenata i njihovim dostavljanjem kroz CEOP, koje možete pronaći ovde.

Obzirom da nije obezbeđena upotreba elektronskog pečata lične licence, do momenta ispunjenja tog preduslova, overa tehničke dokumentacije pečatom lične licence vršiće se tako što će lica ovlašćena za upotrebu tih pečata otisak postojećih pečata skenirati, a potom ih kao digitalnu sliku insertovati u dokument u elektronskoj formi,  nakon čega će se taj fajl sačuvati u odgovarajućem formatu (.pdf, .dwg ili .dwf), a potom elektronski potpisati kvalifikovanim elektronskim potpisom.   

Nakon insertovanja skeniranog pečata lične licence, odnosno projektne organizacije u dokument u .dwg ili .dwf formatu nije potrebno vršiti potpisivanje ovih dokumenata kvalifikovanim digitalnim potpisom, ako se uz njih dostavi dokumentacija istog sadržaja u .pdf formatu koji je elektronski potpisan, u skladu sa navedenim uputstvom.

Za izvođenje radove u vašem slučaju potrebno je ishodovati lokacijske uslove, koji sadrže podatke o mogućnostima i ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli koja ispunjava uslove za građevinsku parcelu, a sadrže sve uslove za izradu projekta za građevinsku dozvolu.

Podnošenje zahteva za izdavanje lokacijskih uslova vrši se u skladu sa čl.6. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Podnošenje zahteva za izdavanje rešenja o građevinskoj dozvoli vrši se u skladu sa čl.16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Takođe, za potrebe izrade idejnog rešenja moguće je ishodovati iformaciju o lokaciji.Zakon ne propisuje obavezno pribavljanje informacije o lokaciji. Informacija o lokaciji sadrži podatke o mogućnostima i ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli, odnosno na više katastarskih parcela, na osnovu važećeg planskog dokumenta i može je pribaviti lice koje želi da sazna osnovne informacije o konkretnoj lokaciji, pre izdavanja lokacijskih uslova, odnosno izrade idejnog rešenja koje se podnosi uz zahtev za izdavanje lokacijskih uslova.

2. Izdavanje lokacijskih uslova

Podnošenje zahteva za izdavanje lokacijskih uslova

Član 6.

Postupak za izdavanje lokacijskih uslova pokreće se podnošenjem zahteva nadležnom organu kroz CIS.

Uz zahtev iz stava 1. ovog člana prilaže se i:

1) idejno rešenje, izrađeno u skladu sa pravilnikom kojim se uređuje sadržina tehničke dokumentacije;

2) dokaz o plaćenoj administrativnoj taksi za podnošenje zahteva i naknadi za Centralnu evidenciju.

Uz zahtev za izdavanje lokacijskih uslova za gradnju komunalne infrastrukture u regulaciji postojeće saobraćajnice podnosi se i geodetski snimak postojećeg stanja na katastarskoj podlozi, izrađen od strane ovlašćenog lica upisanog u odgovarajući registar u skladu sa Zakonom.

Plaćanje ostalih naknada u objedinjenoj proceduri sprovodi se u skladu sa uredbom kojom se bliže uređuje postupak izdavanja lokacijskih uslova.

3. Izdavanje građevinske dozvole

Podnošenje zahteva za izdavanje građevinske dozvole

Član 16.

Postupak za izdavanje građevinske dozvole pokreće se podnošenjem zahteva nadležnom organu kroz CIS.

Uz zahtev iz stava 1. ovog člana prilaže se:

1) izvod iz projekta za građevinsku dozvolu, izrađen u skladu sa pravilnikom kojim se uređuje sadržina tehničke dokumentacije;

2) projekat za građevinsku dozvolu, izrađen u skladu sa pravilnikom kojim se uređuje sadržina tehničke dokumentacije;

3) dokaz o uplaćenoj administrativnoj taksi za podnošenje zahteva i donošenje rešenja o građevinskoj dozvoli i naknadi za Centralnu evidenciju.

Uz zahtev iz stava 1. ovog člana prilaže se i:

1) dokaz o odgovarajućem pravu na zemljištu ili objektu u smislu Zakona, osim ako je to pravo upisano u javnoj knjizi ili je uspostavljeno zakonom, odnosno ako je Zakonom propisano da se taj dokaz ne dostavlja;

2) ugovor između investitora i finansijera, ako je zaključen;

3) ugovor između investitora i imaoca javnih ovlašćenja, odnosno drugi dokaz o obezbeđivanju nedostajuće infrastrukture, ako je to uslov za izdavanje građevinske dozvole predviđen lokacijskim uslovima;

4) izveštaj revizione komisije, za objekte za koje građevinsku dozvolu izdaje Ministarstvo, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine;

5) energetsku dozvolu, izdatu u skladu sa posebnim zakonom, za izgradnju energetskih objekata za koje postoji obaveza pribavljanja energetske dozvole;

6) saglasnost suvlasnika, overena u skladu sa zakonom, ako se gradi ili se izvode radovi na građevinskom zemljištu ili objektu koji je u suvlasništvu više lica;

7) dokaz o uređenju međusobnih odnosa sa vlasnikom objekta, odnosno vlasnicima posebnih delova objekta, u skladu sa zakonom kojim se uređuje održavanje stambenih zgrada, odnosno nadziđivanje, odnosno pretvaranje zajedničkih prostorija u stambeni, odnosno poslovni prostor, ako se vrši takva vrsta radova;

8) uslove za projektovanje i priključenje objekata na distributivni, odnosno prenosni sistem električne energije, kao i na distributivni, odnosno sistem za transport prirodnog gasa, koji su pribavljeni u skladu sa zakonom kojim se uređuje energetika, a nisu sadržani u lokacijskim uslovima;

9) dokaz da je plaćena naknada za promenu namene zemljišta iz poljoprivrednog, odnosno šumskog zemljišta, u građevinsko zemljište, ako se radi o zemljištu za koje je propisano plaćanje ove naknade pre izdavanja građevinske dozvole.

Uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole za gradnju komunalne infrastrukture u regulaciji postojeće saobraćajnice prilaže se i geodetski snimak postojećeg stanja na katastarskoj podlozi, izrađen od strane ovlašćenog lica upisanog u odgovarajući registar u skladu sa zakonom.

Za objekte za koje je propisano plaćanje doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta, sastavni deo zahteva iz stava 1. ovog člana je i izjašnjenje podnosioca o načinu plaćanja doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta, kao i sredstvima obezbeđenja u slučaju plaćanja na rate, za objekte čija ukupna bruto razvijena građevinska površina prelazi 200 m² i koji sadrži više od dve stambene jedinice.

Odredbe člana 3. stav 4. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem koje se odnose na „digitalizovani pečat projektne organizacije“ podrazumevaju da se pečat projektne organizacije skenira, „iseče“ (opcija „crop“) i postavi u .pdf format dokumenta koji se naknadno potpisuje kvalifikovanim elektronskim potpisom odgovornog lica projektne organizacije.

Idejni projekat za objekte iz čl.133. Zakona o planiranju i izgradnji, koji podleže stručnoj kontroli od strane revizione komisije, ne dostavlja se kroz Centralni informacioni sistem.

Za informacije o dostavljanju idejnog projekta za potrebe stručne kontrole od strane revizione komisije potrebno je da se obratite Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Idejni projekat za objekte iz čl.133. koji podleže stručnoj kontroli od strane revizione komisije ne prilaže se kroz Centralni informacioni sistem.

Potrebno je da se obratite Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture u vezi sa dostavljanjem idejnog projekta koji podleže stručnoj kontroli od strane revizione komisije.

Zahtev za izdavanje upotrebne dozvole, počev od stupanja na snagu Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem (1. januar 2016. godine), podnosi se kroz Centralni informacioni sistem, posredstvom sledećeg linka:https://ceop.apr.gov.rs/

Saglasno članu 158. stav 3. Zakona o planiranju i izgradnji, uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole prilaže se:

• izveštaj komisije za tehnički pregled kojim se utvrđuje da je objekat podoban za upotrebu sa predlogom da se može izdati upotrebna dozvola;
• projekat za izvođenje ili projekat izvedenog stanja,
• elaborat geodetskih radova za izvedeni objekat i posebne delove objekta,
• elaborat geodetskih radova za podzemne instalacije i sertifikat o energetskim svojstvima objekta, ako je za objekat propisana obaveza pribavljanja sertifikata o energetskim svojstvima.

Uz idejni projekat za objekte iz čl.133. Zakona o planiranju i izgradnji se ne prilažu elaborati i studije.

Prema  http://gradjevinskedozvole.rs/Files/00339/Uputstvo-Formati-elektronskih-dokumenata-i-njihovo-dostavljanje-u-CEOP-u-dopunjeno.pdf , Opštu, tekstualnu, numeričku i grafičku dokumentaciju projekata overavaju učesnici  u izradi tog dela projekta, kako je to predviđeno u Pravilniku PTD.

Potrebno je navesti kategoriju kompletnog stambenog objekta sa nadograđenim delom, u skladu sa Pravilnikom o klasifikaciji objekata, koji možete pronaći ovde.  To znači, da ukoliko je stambeni objekat bio kategorije A, i da je na primer sa dogradnjom prešao bruto razvijenu građevinsku površinu od 400m2 ili spratnost P+1+Pk (Ps) u skladu sa Pravilnikom o klasifikaciji objekata, sada nakon dogradnje kategorija objekta postala B. 

Sadržina tehničke dokumentacije propisana je Pravilnikom o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata, koji možete pronaći ovde.

U skladu sa čl.52. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata, projekat za građevinsku dozvolu, u zavisnosti od vrste i kategorije objekta, čine:

1) za objekte kategorije "A": projekat arhitekture sa izjavom odgovornog projektanta da objekat ima odgovarajuću nosivost i stabilnost;

2) za objekte kategorije "B": projekat arhitekture i projekat konstrukcije objekta, kao i tehnički opisi svih instalacija;

3) za objekte kategorije "V": projekat arhitekture i projekat konstrukcije, projekte instalacija kao i projekte svih oblasti koji su relevantni za predmetni objekat i ispunjenje bitnih zahteva za objekat;

4) za objekte kategorije "G": projekti odgovarajućih oblasti koji su relevantni za predmetni objekat.

Projekti, odnosno delovi projekta za građevinsku dozvolu, vezuju se jemstvenikom i overavaju pečatom i potpisom odgovornih projektanata.

: Članom 126. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da tehničku dokumentaciju za izgradnju objekata može da izrađuje privredno društvo, odnosno drugo pravno lice, odnosno preduzetnik koji su upisani u registar privrednih subjekata. Članom 129. stav 2. Zakona propisano je da tehničku kontrolu projekta za građevinsku dozvolu može da vrši privredno društvo, odnosno drugo pravno lice i preduzetnik koji ispunjavaju uslove za izradu tehničke dokumentacije propisane zakonom i koje odredi investitor.

Iz citiranih odredaba Zakona o planiranju i izgradnji, nedvosmisleno proizlazi da nosilac izrade tehničke dokumentacije, kao i tehničke kontrole projekta za građevinsku dozvolu može biti  privredno društvo, drugo pravno lice ili preduzetnik, ali ne i fizičko lice – odgovorni projektant.

Članom 129. stav 3. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da tehničku kontrolu projekta za građevinsku dozvolu ne može da vrši odgovorni projektant koji je izradio taj projekat, odnosno koji je zaposlen u privrednom društvu koje je izradilo taj projekat ili preduzeću koje je investitor.

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, mišljenja smo da bi tehničku kontrolu projekta za građevinsku dozvolu mogao da vrši odgovorni projektant koji nije zaposlen u privrednom društvu (ili drugom pravnom licu) koje je nosilac izrade tehničke dokumentacije. Pritom, iako u Zakonu nije eksplicitno navedeno, smatramo da jedno privredno društvo ili drugo pravno lice ne može istovremeno biti nosilac izrade projekta za građevinsku dozvolu i tehničke kontrole tog projekta, bez obzira na to kom odgovornom projektantu bi bilo povereno vršenje tehničke kontrole projekta (ili dela projekta).

Uslovi građenja objekta određeni su pravilima građenja u planskom dokumentu.

Potrebno je da organu nadležnom za izdavane građevinske dozvole podnesete zahtev za izdavanje informacije o lokaciji koja sadrži podatke i mogućnostima i ograničenjima gradnje na određenoj kat. parceli u skladu sa važećim planskim dokumentom.

Iz pitanja se može zaključiti da je u konkretnom slučaju reč o građenju pomoćnog objekta, koje se vrši na osnovu rešenja o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona.

Podnošenje zahteva za izdavanje rešenja kojim se odobrava izvođenje radova iz čl.145. Zakona vrši se u skladu sa čl.28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Uslovi građenja objekta određeni su pravilima građenja u planskom dokumentu.

Potrebno je da organu nadležnom za izdavane građevinske dozvole podnesete zahtev za izdavanje informacije o lokaciji koja sadrži podatke i mogućnostima i ograničenjima gradnje na određenoj kat. parceli u skladu sa važećim planskim dokumentom.

Iz pitanja se može zaključiti da je u konkretnom slučaju reč o građenju pomoćnog objekta, koje se vrši na osnovu rešenja o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona.

Podnošenje zahteva za izdavanje rešenja kojim se odobrava izvođenje radova iz čl.145. Zakona vrši se u skladu sa čl.28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

U skladu sa definicijom iz čl.2.tač.24) Zakona o planiranju i izgradnji, pomoćni objekat jeste objekat koji je u funkciji glavnog objekta, a gradi se na istoj parceli na kojoj je sagrađen ili može biti sagrađen glavni stambeni, poslovni ili objekat javne namene (garaže, ostave, septičke jame, bunari, cisterne za vodu i sl.).

Mišljenja smo da privredno društvo koje je izradilo elaborat energetske efikasnosti može vršiti tehničku kontrolu projekta za građevinsku dozvolu, s obzirom na to da elaborati koji se prilažu projektu ne čine njegov sastavni deo i da elaborati ne podležu tehničkoj kontroli, u skladu sa čl.32. i 58. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata.

Shodno čl.32. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata, elaborati i studije prilažu se tehničkoj dokumenaciji, ali ne čine njen sastavni deo.

U skladu sa čl.58.st.3. ovog pravilnika, elaborati i studije iz st. 1. i 2. ovog člana ne podležu tehničkoj kontroli, već tehnička kontrola samo proverava primenu mera predviđenih elaboratima i studijama u projektima.

U skladu sa čl.129.st.3. Zakona o planiranju i izgradnji, tehničku kontrolu projekta za građevinsku dozvolu ne može da vrši odgovorni projektant koji je izradio taj projekat, odnosno koji je zaposlen u privrednom društvu koje je izradilo taj projekat ili preduzeću koje je investitor.

S obzirom ne to da drugačije nije određeno Zakonom o planiranju i izgradnji, mišljenja smo da privredno društvo koje je izradilo elaborat energetske efikasnosti može da vrši tehničku kontrolu projekta za građevinsku dozvolu.  

Ne, s obzirom na to da je projekat izvedenog objekta takođe tehnička dokumentacija, u skladu sa čl.116. Zakona o planiranju i izgradnji. To znači da se odredbe čl.126. koje se odnose na tehničku dokumentaciju odnose i na projekat izvedenog objekta, odnosno da je potrebno da projekat izvedenog objekta izradi privredno društvo, odnosno drugo pravno lice, odnosno preduzetnik koji su upisani u registar privrednih subjekata.

U skladu sa čl.116. Zakona o planiranju i izgradnji, tehnička dokumentacija izrađuje se kao:

1) generalni projekat;

2) idejno rešenje;

3) idejni projekat;

4) projekat za građevinsku dozvolu;

5) projekat za izvođenje;

6) projekat izvedenog objekta

U skladu sa Uputstvom o formatima elektronskih dokumenata i njihovim dostavljanjem kroz CEOP (ovde), grafička dokumentacija se dostavlja u sledećim formatima:

• .dwg ili .dwf (.dwfx­) koji su elektronski potpisani; ili
• .dwg ili .dwf (.dwfx­) koji nisu elektronski potpisani, sa pratećim dokumentom formata .pdf istog sadržaja koji je elektronski potpisan.

U slučaju da nadležni organ ne postupa u skladu sa odredbama ovog upustva, koje je donelo Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, potrebno je da se obratite ovom ministarstvu, koje vrši nadzor nad primenom odredbi Zakona o planiranju i izgradnji i podzakonskih akata donetih na osnovu ovog zakona, u skladu sa čl.172. Zakona.

Da, glavni projektant koji ispunjava uslove za odgovornog projektanta ne mora biti zaposlen kod pravnog lica koje je izradilo projekat za građevinsku dozvolu.

Glavni projektant i odgovorni projektanti ne moraju biti zaposleni u istom pravnom licu, niti glavni projektant mora biti zaposlen kod pravnog lica koje je nosilac izrade tehnike dokumentacije.

Da.

Glavni projektant je odgovoran isključivo za međusobnu usaglašenost delova projekta, odnosno usaglašenost podataka u izvodu iz projekta sa podacima iz projekta za građevinsku dozvolu. 

Shodno odredbama člana 31. stav 3. i člana 218. Zakona o privrednim društvima mišljenja smo da se kao ovlašćeni podnosioci zahteva u centralnom informacionom sistemu bez posebnog punomoćja mogu pojaviti  lica registrovana u Registru privrednih subjekata kao „ostali zastupnici“ bez ograničenja u ovlašćenjima.

Dokumenta koja se u sistem prilažu prilikom podnošenja zahteva, dostavljaju se u formi elektronskog dokumenta, u pdf formatu potpisana kvalifikovanim elektornskim potpisom od strane lica koje podnosi zahtev (zakonski zastupnik ili punomoćnik).

Propisima je posebno predviđena overa tehničke dokumentacije (ovde).

Ne. Dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole propisana je čl.42. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

11. Izdavanje upotrebne dozvole

Podnošenje zahteva za izdavanje upotrebne dozvole

Član 42.

Postupak za izdavanje upotrebne dozvole pokreće se podnošenjem zahteva nadležnom organu kroz CIS.

Uz zahtev iz stava 1. ovog člana prilaže se:

1) projekat za izvođenje sa potvrdom i overom investitora, lica koje vrši stručni nadzor i izvođača radova da je izvedeno stanje jednako projektovanom, ako u toku građenja nije odstupljeno od projekta za izvođenje i ako je projekat izvedenog objekta izrađen u skladu sa pravilnikom kojim se uređujesadržina tehničke dokumentacije;

2) izveštaj komisije za tehnički pregled, kojim se utvrđuje da je objekat podoban za upotrebu, sa predlogom za izdavanje upotrebne dozvole;

3) dokaz o plaćanju propisanih taksi, odnosno naknada i naknade za Centralnu evidenciju, uključujućii naknadu za podnetu prijavu završetka temelja i završetka objekta u konstruktivnom smislu, ako su teprijave podnošene za objekat za koji se traži upotrebna dozvola;

4) sertifikat o energetskim svojstvima objekta, ako je za objekat propisana obaveza pribavljanja sertifikata o energetskim svojstvima;

5) elaborat geodetskih radova za izvedeni objekat i posebne delove objekta;

6) elaborat geodetskih radova za podzemne instalacije.

Investitor može podneti zahtev za izdavanje upotrebne dozvole i za radove izvedene u skladu sa rešenjem iz člana 145. Zakona, kao i u skladu sa rešenjem o privremenoj građevinskoj dozvoli.

Sadržina idejnog projekta propisana je čl.42-49. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata, koji možete pronaći ovde.

U skladu sa odredbama ovog pravilnika, nije potrebno vršiti izradu seprata, odnosno izvoda iz projekta uz idejni projekat.

Za informacije o dostavljanju idejnog projekta za potrebe stručne kontrole od strane revizione komisije, kao i o iznosima troškova za vršenje ove kontrole, potrebno je da se obratite Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole prilaže se projekat za građevinsku dozvolu, u skladu sa čl.16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Projekat za građevinsku dozvolu, u zavisnosti od vrste i kategorije objekta, čine za objekte kategorije "B" projekat arhitekture i projekat konstrukcije objekta, kao i tehnički opisi svih instalacija, u skladu sa čl.52. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata, koji možete pronaći ovde.

Objekat na koji se odnosi vaše pitanje u skladu sa Pravilnikom o objektima na koje se ne primejuju pojedine odredbe Zakona o planiranju i izgradnji spada u nezahtevne objekte za koje se ne vrši tehnički pregled tako da Sertifikat o energetskim svojstvima zgrade a samim tim ni Elaborat energetske efikasnosti nije obavezan dokument za ovu vrstu objekata, bez obzira na odredbe Pravilnika o uslovima, sadržini i načinu izdavanja sertifikata o energetskim svojstvima zgrada. I pored toga, ukoliko smatra da je to nužno, investitor može pristupiti u zavisnosti od svoje volje, izradi tog Elaborata.

U skladu sa čl. 17. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata, glavni projekat izrađen u skladu sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji ("Službeni glasnik RS", br. 72/09, 81/09 - ispravka, 64/10 - US, 24/11, 121/12, 42/13 - US, 50/13, 98/13 - US) do 30. Juna 2016. godine može se koristiti kao:

1. projekat za građevinsku dozvolu, uz obaveznu izradu glavne sveske projekta za građevinsku dozvolu i izvoda iz projekta za građevinsku dozvolu u postupku pribavljanja građevinske dozvole,
2. idejni projekat za objekte iz čl. 145. i 147. Zakona, uz obaveznu izradu glavne sveske idejnog projekta, u skladu sa članom 42. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata i izvoda iz projekta za građevinsku dozvolu ("Službeni glasnik RS", broj 23/15),
3. projekat za izvođenje, uz obaveznu izradu glavne sveske projekta za izvođenje, u skladu sa članom 61. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata i izvoda iz projekta za građevinsku dozvolu ("Službeni glasnik RS", broj 23/15), za potrebe izgradnje objekta, odnosno izvođenja radova, koja otpočne u navedenom roku.

Glavni projekat na osnovu koga je izdata građevinska dozvola (ne i upotrebna dozvola) koji je izrađen u skladu sa odredbama propisa o izgradnji koji su bili na snazi pre stupanja na snagu Zakona u planiranju i izgradnji ("Službeni glasnik RS", br. 72/09, 81/09 - ispravka, 64/10 - US, 24/11, 121/12, 42/13 - US, 50/13 - US, 98/13 - US), može se koristiti kao projekat izvedenog objekta, uz obaveznu izradu glavne sveske projekta izvedenog objekta, u skladu sa čl. 61. i 71. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata i izvoda iz projekta za građevinsku dozvolu ("Službeni glasnik RS", broj 23/15), u postupku pribavljanja upotrebne dozvole. U zavisnosti od toga da li je u toku građenja došlo do odstupanja od glavnog projekta primenjuju se odredbe čl. 72. do 74. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata i izvoda iz projekta za građevinsku dozvolu ("Službeni glasnik RS", broj 23/15).

U skladu sa čl.61. tač.1) Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata, glavna sveska projekta za izvođenje osim osnovnog sadržaja iz Priloga 1 ovog pravilnika sadrži i odluku o određivanju glavnog projektanta potpisanu od strane investitora, iz Priloga 8 ovog pravilnika.

Sadržina projekta za izvođenje propisana je čl.62-67. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata, koji možete pronaći na adresi www.gradjevinskedozvole.rs, u sekciji Propisi.

Glavni projektant određuje koje projekte je potrebno izraditi u konkretnom slučaju.

U skladu sa čl.62. st.2 ovog pravilnika, projekat za izvođenje sadrži detaljnija tehnička rešenja u kojima se razrađuje projekat za građevinsku dozvolu, a u zavisnosti od vrste i klase objekta, sadrži i druge delove projekta koji nisu predmet projekta za građevinsku dozvolu, a neophodni su za izvođenje radova.

Ukoliko vlasnik trafo stanice nije pravno lice - javno preduzeće ovlašćeno za snabdevanje električne energije, u tom slučaju u postupku po članu 145 Zakona o planiranju i izgradnji nije potrebno za potrebe rekonstrukcije zgrade u konkretnom slučaju dostavljati Ugovor o finansiranju zaključen sa pravnim licem ovlašćenim za snabdevanje električne energije. U ssučaju sumnje, o tome potrebno je proveriti sa nadležnom službom tog pravnog lica da li je u ranijem periodu zaključen ugovor  o premosu vlasništva na tom objektu koji još uvek nije proveden u evidneciji prava na nepokretnostima koju vodi RGZ.

Mišljenja smo da u vezi izvođenja radova po članu 145 Zakona o planiranju i izgradnji u kokretnom slučaju prvo treba pribaviti Lokacijske uslove a potom podneti zahtev po članu 145 Zakona. U postupku izdavanja Lokacijskih uslova imalac javnih ovlašćenja nadležan za oblast energetike izdaće uslove za projektovanje i priključenje, tako da će se mnoge nedoumice u vezi ovog slučaja u tom postupku razjasniti.

Podobnost objekta za upotrebu ceni Komsija za tehnički pregled a nadležni organ u zavisnosti od konkretnog slučaja utvrđuje ispunjenost uslvoa za izdavanje upotrebne dozvole.  To što  u aplikaciji elektronskog sistema za izdavanje građevinske dovzole nije naveden određeni dokument, ne znači da isti nije potrebno dostaviti uz zahtev koji se podnosi u elektronskom obliku.

Trafo stanica sa priključnim podzemnim kablom predstavlja sastavni deo infrastrukturne mreže koju čine objekti  i podzemni kablovi - podzemne instalacija. Obzirom da RGZ vodi posebnu evidenciju prava na nepokretnostima a posebnu evidenciju o podzemnim instalacijama, potrebno je uz zahteV za izdavanje upotrebne dozvole dostaviti oba Elaborata.

Kao što ste i konstatovali u Vašem pitanju, članom 68. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se spajanje susednih katastarskih parcela istog vlasnika vrši na osnovu elaborata geodetskih radova, koji se izrađuje se u skladu sa propisima o državnom premeru i katastru. Istim članom Zakona propisano je da vlasnik parcele, nakon izrade elaborata geodetskih radova, podnosi zahtev za ispravku granica parcele organu nadležnom za poslove državnog premera i katastra, pri čemu se uz zahtev podnosi i dokaz o rešenim imovinsko - pravnim odnosima.  

Članom 78. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade dokumenata prostornog i urbanističkog planiranja propisano je da elaborat geodetskih radova sadrži tekstualni i grafički deo, dok tekstualni deo elaborata geodetskog obeležavanja sadrži:

• pravni i planski osnov;
• potvrdu nadležnog organa da katastarska parcela u javnoj svojini koja se pripaja susednoj parceli ne ispunjava uslove za posebnu građevinsku parcelu, kao i da je manje površine od parcele kojoj se pripaja;
• saglasnost nadležnog organa da je građevinska parcela u skladu sa uslovima utvrđenim u planskom dokumentu, a ukoliko planski dokument nije donet, u skladu sa podzakonskim aktom kojim se utvrđuju opšta pravila parcelacije, regulacije i izgradnje.

Članom 86. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade dokumenata prostornog i urbanističkog planiranja propisano je da izradom elaborata geodetskih radova rukovodi odgovorni urbanista arhitektonske struke sa odgovarajućom licencom, dok član 87. Pravilnika reguliše da vlasnik parcele, nakon izrade elaborata geodetskih radova, podnosi zahtev za ispravku granica parcele organu nadležnom za poslove državnog premera i katastra.

Iz citiranih odredaba Zakona o planiranju i izgradnji i Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade dokumenata prostornog i urbanističkog planiranja proizlazi da izradu (odnosno rukovođenje izradom) elaborata geodetskih radova vrši odgovorni urbanista arhitektonske struke sa odgovarajućom licencom. Uloga nadležnog organa svodi se na davanje saglasnosti, u fazi izrade elaborata geodetskih radova, da je građevinska parcela u skladu sa uslovima utvrđenim u planskom dokumentu (odnosno u skladu sa podzakonskim aktom kojim se utvrđuju opšta pravila parcelacije, regulacije i izgradnje, ukoliko planski dokument nije donet).

Shodno svemu navedenom, mišljenja smo da nadležni organ nema pravo da vrši naplatu davanja saglasnosti da je građevinska parcela u skladu sa uslovima utvrđenim u planskom dokumentu u iznosu koji je cenovnikom usluga utvrđen za izradu projekta preparcelacije, jer se u postupku spajanja susednih katastarskih parcela istog vlasnika ni ne vrši izrada te vrste urbanističko - tehničkog dokumenta. Osim toga, izradom elaborata geodetskih radova može da rukovodi bilo koji odgovorni urbanista arhitektonske struke sa odgovarajućom licencom.

Ukoliko smatrate da neka od jedinica lokalne samouprave ne postupa u skladu sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, možete se obratiti Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, koje je prema članu 172. stav 1. Zakona nadležno za vršenje nadzora nad izvršavanjem njegovih odredaba i propisa donetih na osnovu Zakona.

U skladu sa čl.123. st.5. Zakona o planiranju i izgradnji, za objekte za koje se u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita od požara pribavlja saglasnost na tehnički dokument, pre izdavanja upotrebne dozvole pribavlja se saglasnost na projekat za izvođenje.

Članovima 33. i 34. Zakona o zaštiti od požara (ovde) propisano je u kojim slučajevima je propisano pribavljanje saglasnosti na tehničku dokumentaciju u pogledu mera zaštite od požara.

Podnošenje zahteva za davanje saglasnosti na tehničku dokumentaciju u pogledu mera zaštite od požara vrši se u skladu sa čl. 37. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Dostavljanje tehničke dokumentacije

Podnošenje zahteva za davanje saglasnosti na tehničku dokumentaciju u pogledu mera zaštite od požara

Član 37.

Kada je zakonom kojim se uređuje zaštita od požara utvrđena obaveza pribavljanja saglasnosti na tehničku dokumentaciju u pogledu mera zaštite od požara, investitor dostavlja nadležnom organu glavni projekat zaštite od požara, izrađen u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita od požara i projekat za izvođenje, izrađen u skladu sa pravilnikom kojim se uređuje sadržina tehničke dokumentacije.

Nadležni organ, po prijemu glavnog projekta zaštite od požara i projekta za izvođenje, bez odlaganja, u ime i za račun investitora, podnosi organu nadležnom za poslove zaštite od požara, zahtev za davanje saglasnosti na projekat za izvođenje.

Potrebno je da izvođač radova podnese izjavu o završetku izrade temelja, u skladu sa čl.34. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Ukoliko izvođač ne poseduje kvalifikovani elektronski potpis, može ovlastiti drugo fizičko ili pravno lice (punomoćnika) da u njegovo ime podnese zahtev. Podnosilac u konkretnom slučaju može biti i investitor, koga će izvođač radova opunomoćiti da u njegovo ime podnese zahtev.

U skladu sa čl.3 st.7. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, ako se zahtev podnosi preko punomoćnika, uz zahtev se prilaže skenirana kopija (digitalizovani primerak) punomoćja, koja ne mora biti overena od strane organa koji je po zakonu nadležan za overu, s tim što nadležni organ može naknadno tražiti da mu se dostavi overeno punomoćje, ako posumnja u njegovu istinitost. Punomoćje potpisuje punomoćnik kvalifikovanim elektronskim potpisom.s

U skladu sa čl.34. ovo pravilnika, uz izjavu o završetku izrade temelja izvođač radova obavezno podnosi geodetski snimak izgrađenih temelja, izrađen u skladu sa propisima kojim se uređuje izvođenje geodetskih radova.

Ukoliko je u konkretnom slučaju reč o objektu iz čl.2. Pravilnika o objektima na koje se ne primenjuju pojedine odredbe Zakona o planiranju i izgradnji (ovde), ne primenjuju se odredbe Zakona o izvođaču radova, ali i dalje postoji obaveza podnošenja izjave o završetku izrade temelja, u skladu sa čl.2. ovog pravilnika.

Izvođač radova

Član 2.

Odredbe Zakona o izvođaču radova, osim obaveze da obezbedi preventivne mere za bezbedan i zdrav rad, u skladu sa zakonom, kao i da podnese organu koji je izdao građevinsku dozvolu izjavu o završetku izrade temelja i o završetku objekta u konstruktivnom smislu, ne primenjuju se na sledeće klase objekata:

1) klasa 111011, samo za objekte površine do 200 m²;

2) klasa 112111, samo za objekte površine do 200 m²;

3) klasa 112211, samo za objekte površine do 200 m²;

4) klasa 124220;

5) klasa 127111, samo za objekte površine do 200 m²;

6) klasa 127121, samo za objekte površine do 200 m²;

7) klasa 127141, samo za objekte površine do 200 m²;

8) klasa 127230

Glavni projektant daje obrazloženje usklađenosti izvedenog objekta sa izdatom građevinskom dozvolom. Obrazloženje se daje u skladu sa propisima i pravilima struke.

U skladu sa Uputstvom o formatima elektronskih dokumenata i njihovim dostavljanjem kroz CEOP (ovde), papirni dokumenti se prevode u elektronsku formu tako što se skeniraju u .pdf formatu i nakon toga potpisuju kvalifikovanim elektronskim potpisom od strane:

- ovlašćenog lica organa koji je po zakonu nadležan za overu prepisa (javni beležnici, sudski overitelji, overitelji JLS), a koje može da izda elektronski prepis bilo kog dokumenta izdatog u papirnoj formi; bez obzira na izdavaoca, ili

- ovlašćenog lica organa koji je izdao taj akt u papirnoj formi; ili

- fizičkog lica koje elektronski potpisuje zahtev, odnosno prijavu u objedinjenoj proceduri, uz koju se ta dokumentacija podnosiS (npr. investitor ili direktor ili ovlašćeno lice projektantskog biroa koji podnosi zahtev umesto investitora), koji svojim elektronskim potpisom potvrđuje istovetnost elektronske kopije originalnom dokumentu izdatom u papirnoj formi, u kom slučaju nadležni organ može, radi provere, naknadno tražiti da mu se da na uvid i sravnjenje dostavi izvorni dokument u papirnoj formi.

Lice vrši elektronsko potpisivanje svakog dela, u slučaju da se skenirana dokumetnacija dostavlja kao više posebnih elektronskih dokumenata.  

Prilikom podnošenja zahteva, preko Centralnog informacionog sistema Agencije za privredne registre, svaki korisnik dobija instrukciju o načinu plaćanja taksi i naknada, uključujući i naknade za usluge Centralne evidencije objedinjenih procedura (CEOP). Centralni informacioni sistem automatski generiše uplatnicu za plaćanje naknade za usluge CEOP-a, sa brojem računa, odgovarajućim pozivom na broj i modelom, kao i iznosom naknade. Obrazac uplatnice koji generiše sistem možete odštampati i iskoristiti u cilju plaćanja naknade u banci ili pošti, a korisnici mogu platiti i elektronskim putem.

Kada je reč o administrativnoj taksi koja se plaća za podnošenje zahteva, ne postoji jedinstveni iznos, kao ni broj računa niti poziv na broj. Zbog toga je neophodno u svakom konkretnom slučaju obratiti se nadležnom organu kojem podnosite zahtev radi dobijanja informacije o tome. Grad Beograd je na svojoj internet stranici objavio informaciju o iznosima administrativnih taksi koje se plaćaju za sve postupke u okviru objedinjene procedure u elektronskoj formi. Uslove za projektovanje i priključenje u toku postupka izdavanja lokacijskih uslova u okviru elektronskom sistema objedinjene procedure, u ime i za račun podnosioca zahteva, po službenoj dužnosti pribavlja nadležni organ.

Podnosilac zahteva je dužan da uz zahtev za izdavanje elektronske dozvole priloži dokaz o izvršenoj uplati (bez obzira na način na koji je uplata izvršena), potpisan kvalifikovanim elektronskim potpisom.

Propisi

Sledeći propisi uređuju mere zvučne zaštite objekata:

Zakon o zaštiti od buke u životnoj sredini („Sl.glasnik RS“, br.36/2009 i 88/2010)

Uredba o indikatorima buke, graničnim vrednostima, metodama za ocenjivanje indikatora buke, uznemiravanja i štetnih efekata buke u životnoj sredini  ("Sl. glasnik RS", br. 75/2010)

Pravilnik o metodama merenja buke, sadržini i obimu izveštaja o merenju buke ("Sl.glasnik RS", br. 72/2010)

U skladu sa čl.12. st.2. Zakona o zaštiti od buke u životnoj sredini, pri projektovanju, građenju i rekonstrukciji objekata saobraćajne infrastrukture, industrijskih objekata, stambenih, stambeno-poslovnih i poslovnih objekata nosilac projekta dužan je da sprovede mere zvučne zaštite u skladu sa ovim zakonom i drugim propisima.

Projekat za građevinsku dozvolu

U studiji procene uticaja na životnu sredinu, koja se prilaže uz projekat za građevinsku dozvolu, utvrđuju se uslovi i mere kojima se štetni efekti buke mogu sprečiti, smanjiti ili otkloniti u skladu sa zakonom kojim se uređuje procena uticaja na životnu sredinu, u skladu sa čl.13. st.2. Zakona o zaštiti od buke u životnoj sredini.

U skladu sa čl.58. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata, projektu za građevinsku dozvolu prilaže se studija o proceni uticaja na životnu sredinu, ukoliko je utvrđena potreba procene uticaja na životnu sredinu u skladu sa propisima kojima se uređuje ova oblast.

Tehnički pregled / Upotrebna dozvola

U skladu sa čl.13. st.4. Zakona o zaštiti od buke u životnoj sredini, u postupku tehničkog pregleda i izdavanja upotrebne dozvole za projekte za koje nije potrebna izrada procene uticaja na životnu sredinu, za projekte za koje je izrađena studija o proceni uticaja na životnu sredinu utvrđuje se ispunjenost uslova i mera zaštite od buke, odnosno zvučne zaštite.