Oblast: Građenje

Članom 148. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da investitor podnosi prijavu radova organu koji je izdao građevinsku dozvolu najkasnije osam dana pre početka izvođenja radova. Saglasno citiranoj odredbi Zakona o planiranju i izgradnji, početak izvođenja radova konstatuje se na osnovu izvršene prijave radova.

Imajući u vidu da je članom 148. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji propisano da se uz prijavu radova podnosi dokaz o regulisanju obaveza u pogledu doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta, ukoliko investitor ne postupi u skladu sa tim izgradnja objekta vrši se suprotno Zakonu. U tom slučaju, građevinski inspektor ima pravo i obavezu da postupi u skladu sa članom 176. stav 1. tačka 1) Zakona o planiranju i izgradnji, odnosno da naredi rešenjem obustavu radova i uklanjanje objekta ili njegovog dela.

Rešenje kojim se utvrđuje prestanak važenja građevinske dozvole izdaje se uvek kada nastupe okolnosti propisane članom 140. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji.

Članom 144. Zakona o planiranju i izgradnji propisani su radovi, odnosno objekti za  koje nije potrebno pribavljati akt nadležnog organa za gradnju, odnosno akt za izvođenje radova. Prijava radova se vrši u skladu sa izdatom građevinskom dozvolom, rešenjem izdatim u skladu sa članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji, odnosno privremenom građevinskom dozvolom, saglasno članu 31. stav 1. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Imajući u vidu odredbe citiranih propisa, za izvođenje radova obuhvaćenih članom 144. Zakona o planiranju i izgradnji nije potrebno vršiti prijavu.

Članom 152. stav 2. Zakona o planiranju i izgardnji propisano je da izvođač radova podnosi organu koji je izdao građevinsku dozvolu, izjavu o završetku izrade temelja i o završetku objekta u konstruktivnom smislu.

Saglasno citiranoj odredbi Zakona o planrianju i izgradnji, obaveza podnošenja izjave o završetku izrade temelja, kao i izjave o završetku objekta u konstruktivnom smislu, odnosi se isključivo na radove za koje je izdata građevinska dozvola, a ne i na radove za koje je izdato rešenje o odobrenju izvođenja radova.

Članom 148. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se uz prijavu radova podnosi se dokaz o regulisanju obaveza u pogledu doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta, u skladu sa ovim zakonom, kao i dokaz o plaćenoj administrativnoj taksi.

Shodno citiranoj odredbi Zakona, mišljenja smo da je potrebno da se na nesporan način može utvrditi da je za prijavu radova svakog objekta plaćena propisana administrativna taksa, pri čemu je svaki nadležni organ odgovoran za postupanje u skladu sa zakonom i drugim važećim propisima.

Članom 138a stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se građenju može pristupiti na osnovu pravnosnažnog rešenja o građevinskoj dozvoli i prijavi radova iz člana 148. Zakona. U stavu 2. istog člana, kao izuzetak od opšteg pravila, propisano je da investitor može pristupiti građenju i na osnovu konačnog rešenja o građevinskoj dozvoli i prijavi radova iz člana 148. Zakona, na sopstveni rizik i odgovornost.

Članom 175. stav 1. tačka 2) Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da građevinski inspektor u vršenju inspekcijskog nadzora ima pravo i dužnost da proverava da li je za objekat koji se gradi, odnosno za izvođenje radova izdata građevinska dozvola i potvrđena prijava o početku građenja. Ukoliko utvrdi da se objekat gradi ili je njegovo građenje završeno bez građevinske dozvole, odnosno ako se objekat gradi suprotno lokacijskim uslovima, odnosno građevinskoj dozvoli, odnosno potvrdi o prijavi radova, građevinski inspektor je ovlašćen da naredi rešenjem obustavu radova i uklanjanje objekta ili njegovog dela, saglasno članu 176. stav 1. tačka 1) Zakona.

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, investitor nema pravo da pristupi građenju pre nastupanja pravnosnažnosti (odnosno konačnosti) rešenja o građevinskoj dozvoli i prijave radova.

Članom 138a stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se građenju može pristupiti na osnovu pravnosnažnog rešenja o građevinskoj dozvoli i prijavi radova iz člana 148. Zakona. U stavu 2. istog člana, kao izuzetak od opšteg pravila, propisano je da investitor može pristupiti građenju i na osnovu konačnog rešenja o građevinskoj dozvoli i prijavi radova iz člana 148. Zakona, na sopstveni rizik i odgovornost.

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, investitor nema pravo da pristupi građenju pre nastupanja pravnosnažnosti (odnosno konačnosti) rešenja o građevinskoj dozvoli i prijave radova.

Članom 34. stav 1. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisano je da izvođač radova podnosi nadležnom organu izjavu o završetku izrade temelja kroz Centralni informacioni sistem, odmah po završetku njihove izgradnje. Citiranim članom Pravilnika nije ograničen broj izjava, odnosno nije navedeno da se po osnovu jedne građevinske dozvole može podneti samo jedna izjava o završetku izrade temelja.

Imajući to u vidu, mišljenja smo da ne postoji ograničenje po pitanju broja izjava o zevršetku izrade temelja koje se mogu podneti po jednoj građevinskoj dozvoli, odnosno da izvođač radova može podneti više izjava o završetku izrade temelja (za svaki objekat posebno).

Mišljenja smo da ukoliko građevinska dozvola nije istekla u konkrentom slučaju, već samo ističe rok koji je dat u prijavi radova, da je moguće u konkretnom slučaju podneti ponovo prijavu radova i obrazložiti nadležnom organu o čemu je reč.

Članom 69. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se za građenje, odnosno postavljanje linijskih infrastrukturnih objekata (u koje spada i kanalizaciona infrastruktura) može formirati građevinska parcela koja odstupa od površine ili položaja predviđenih planskim dokumentom za tu zonu. U stavu 3. istog člana propisano je da se za objekte iz stava 1, koji se sastoje iz podzemnih i nadzemnih delova, građevinska parcela formira za nadzemne delove tih objekata, dok se za podzemne delove tog objekta u trasi koridora ne formira posebna građevinska parcela.

U stavu 8. člana 69. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se, kao dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima na zemljištu, za objekte iz st. 1. i 2, može podneti i ugovor o ustanovljavanju prava službenosti, odnosno ugovor o zakupu zemljišta u privatnoj svojini sa vlasnikom zemljišta, zaključen u skladu sa posebnim propisima, kao i ugovor o uspostavljanju prava službenosti zaključen sa vlasnikom, odnosno korisnikom zemljišta koji je imalac javnih ovlašćenja, na period koji odredi vlasnik, odnosno korisnik zemljišta. Za izgradnju, dogradnju ili rekonstrukciju komunalne infrastrukture i linijskih infrastrukturnih i elektroenergetskih objekata, kao dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima na zemljištu, može se, umesto propisanih dokaza iz člana 69. i drugih dokaza propisanih Zakonom dostaviti i popis katastarskih parcela sa priloženim saglasnostima vlasnika, odnosno korisnika zemljišta.

Članom 69. stav 10. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da na zemljištu iznad podzemnih delova objekta iz stava 1. investitor ima pravo prolaza ili preleta ispod, odnosno iznad zemljišta, uz obavezu sopstvenika, odnosno držaoca tog zemljišta da ne ometa izgradnju, održavanje i upotrebu tog objekta. U tom slučaju, ne dostavlja se dokaz o rešenim imovinsko pravnim odnosima u smislu Zakona, niti se formira građevinska parcela za predmetno zemljište.

U stavu 13. člana 69. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da je investitor dužan da vlasnicima ili držaocima susednog ili okolnog zemljišta nadoknadi štetu koja bude pričinjena prolazom i prevozom i vrati zemljište u prvobitno stanje. Ako ne bude postignut sporazum o visini naknade štete, odluku o tome donosi nadležni sud.

Iz citiranih odredbi Zakona o planiranju i izgradnji proizlazi da opština, odnosno grad, kao investitor postavljanja kanalizacione infrastrukture, ima pravo prolaza preko zemljišta na kome se izvode radovi bez posebne saglasnosti vlasnika zemljišta, uz obavezu da vlasnicima ili držaocima susednog ili okolnog zemljišta nadoknadi štetu koja bude pričinjena prolazom i vrati zemljište u prvobitno stanje.

Pozivni centar ne raspolaže tom informacijom.

Uslovi građenja objekta određeni su pravilima građenja u planskom dokumentu.

Potrebno je da organu nadležnom za izdavanje građevinske dozvole podnesete zahtev za izdavanje informacije o lokaciji koja sadrži podatke i mogućnostima i ograničenjima gradnje na određenoj kat. parceli u skladu sa važećim planskim dokumentom.

Građenje se ne može vršiti na poljoprivrednom zemljištu, već je potrebno u tom slučaju izvršiti prethodno promenu namene poljoprivrednog u građevinsko zemljište.

Ukoliko se radi o poljoprivrednom zemljištu u građevinskom području sela prve, druge, treće, četvrte i pete katastarske klase, radi se o zemljištu iz čl. 3 Zakona o poljoprivrednom zeljištu i zbog toga  potrebno je pred opštinskim organom uprave nadležnim za poljoprivredu pokrenuti postupak za promenu namene obradivog poljoprivrednog zemljišta.

Ukoliko se ukonkretnom slučaju radi o ekonomskom (pomoćnom) objektu u funkciji primarne poljoprivredne proizvodnje, potrebno je istovremeno podneti i zahtev za utvrđivanje oslobođenja od obaveze plaćanja naknade za promene namene obzirom da se za ovu vrstu objekata shodno čl. 26 st.1 tač. 2 Zakona o poljoprivrednom zemljištu ne plaća naknada. Objekti koji su u funkciji primarne poljoprivredne proizvodnje, shodno čl. 26. st. 2 Zakona o poljoprivrednom zemljištu su: objekti za smeštaj mehanizacije, repromaterijala, smeštaj i čuvanje gotovih poljoprivrednih proizvoda, staje za gajenje stoke, objekti za potrebe gajenja i prikazivanje starih autohtonih sorti biljnih kultura i rasa domaćih životinja, objekti za gajenje pečurki, puževa i riba. Uz zahtev za utvrđivanje oslobađanja plaćanja naknade za prenamenu, potrebno je podneti: dokaz o vlasništvu poljoprivrednog zemljišta, kopiju plana, podatke o površini za koju se vrši prenamena i idejni projekat  za izgradnju pomoćne zgrade.