Oblast: Građenje

Članom 148. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 31. stav 1. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisano je da investitor podnosi prijavu radova, najkasnije osam dana pre početka izvođenja radova.

Odredbama navedenih propisa nije propisano da se u prijavi navodi rok izvođenja predmetnih radova. Shodno tome, nije predviđena mogućnost (jer ne postoji ni potreba) za produžetkom prijave.

Članom 31. stav 1. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisano je da se prijava radova u skladu sa izdatom građevinskom dozvolom, rešenjem izdatim u skladu sa članom 145. Zakona, odnosno privremenom građevinskom dozvolom, vrši nadležnom organu kroz CIS, najkasnije osam dana pre početka izvođenja radova.

Imajući u vidu citiranu odredbu Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, prijava radova može se izvršiti samo za sve radove obuhvaćene građevinskom dozvolom.

Kada je reč o izjavi o završetku izrade temelja, mišljenja smo da prijavom treba da budu obuhvaćeni svi radovi (odnosno objekti) koji su obuhvaćeni građevinskom dozvolom.

Saglasno članu 31. stav 2. tačka 2) Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, saglasnost na studiju o proceni uticaja na životnu sredinu, ako je obaveza njene izrade utvrđena propisom kojim se uređuje procena uticaja na životnu sredinu, odnosno odluka da nije potrebna izrada studije za objekte za koje se u skladu sa tim propisom može zahtevati izrada te studije, prilaže se uz prijavu radova, a ne uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole.

U skladu sa članom 11. stav 1. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, ako se lokacijski uslovi ne mogu izdati uvidom u planski dokument, odnosno separat, nadležni organ je dužan da uslove za projektovanje i priključenje pribavi od imaoca javnih ovlašćenja, u skladu sa uredbom koja uređuje izdavanje lokacijskih uslova. Saglasno članu 17. stav 1. Uredbe o lokacijskim uslovima, uslovi priključenja na javni put pribavljaju se ako je izgradnja priključka na javni put predviđena idejnim rešenjem priloženim uz zahtev za izdavanje lokacijskih uslova, pri čemu uslove priključenja na javni put izdaje upravljač javnog puta.

Ukoliko se izgradnja kolskog prilaza objektu širine 2,5 – 3 metra vrši samostalno, odnosno bez izvođenja drugih radova, za izvođenje tih radova nije potrebno pribavljati akt nadležnog organa za gradnju, odnosno akt za izvođenje radova, saglasno članu 144. Zakona o planiranju i izgradnji.  

Ukoliko se izgradnja kolskog prilaza širine 2,5 – 3 metra vrši zajedno sa radovima za koje je potrebno pribaviti građevinsku dozvolu, odnosno rešenje o odobrenju izvođenja radova, izgradnja kolskog prilaza treba da bude obuhvaćena odgovarajućim aktom koji je neophodan za izvođenje drugih radova, koji se izvode zajedno sa izgradnjom kolskog prilaza.

Nažalost, nije moguće otpočeti sa izgradnjom objekta dok ne dobijete potrebnu dokumentaciju od strane nadležnog organa. Ukoliko nadležni organ nije odgovorio na Vaš zahtev u propisanim zakonskim rokovima, predlažem Vam da se obratite nadležnom organu i da zahtevate da Vam kroz objedinjenu proceduru odgovore na Vaš zahtev u najkraćem mogućem roku.

Prijava radova predstavlja obavezu investitora, saglasno članu 148. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji. Nadležni organ, kome se podnosi prijava radova, obaveštava o tome građevinsku inspekciju.

Prijava gradilišta inspekciji rada nije predmet regulisanja Zakona o planiranju i izgradnji, već Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu.

Članom 135. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se građevinska dozvola izdaje investitoru koji uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole dostavi projekat za građevinsku dozvolu, ima odgovarajuće pravo na zemljištu ili objektu i koji je dostavio dokaze propisane podzakonskim aktom kojim se bliže uređuje sadržina i način izdavanja građevinske dozvole i platio odgovarajuće administrativne takse. U stavu 2. istog člana propisano je da se kao odgovarajuće pravo na zemljištu smatra pravo svojine, pravo zakupa na građevinskom zemljištu u javnoj svojini, kao i druga prava propisana Zakonom.

U članu 145. stav 2. Zakona propisano je da se rešenje o odobrenju izvođenja radova izdaje investitoru koji, između ostalog, ima odgovarajuće pravo u skladu sa članom 135. Zakona.

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, rešenje o odobrenju izvođenja radova može biti izdato samo ukoliko investitor ima neko od prava koja su odredbama Zakona propisana kao odgovarajuće pravo, pri čemu pravo korišćenja bez naknade ne predstavlja jedno od tih prava.

Postupanje nadležnog organa po prijemu izjave o završetku izrade temelja regulisano je članom 35. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. U stavu 1. navedenog člana propisano je da nadležni organ bez odlaganja potvrđuje prijem izjave o završetku izrade temelja, osim ako je podnosilac u prijavi naveo podatke koji nisu u skladu sa podacima iz građevinske dozvole, odnosno rešenja iz člana 145. Zakona na osnovu kojih se gradi, kao i ako nije dostavio geodetski snimak izgrađenih temelja, izrađen u skladu sa propisima kojim se uređuje izvođenje geodetskih radova.

U skladu sa citiranim odredbama Pravilnika, nadležni organ samo u navedenim situacijama nalaže investitoru da bez odlaganja dostavi urednu prijavu temelja, odnosno geodetski snimak izgrađenih temelja i obaveštava ga da će se ako ne postupi po tom nalogu smatrati da nije izvršena uredna prijava temelja.

Shodno odredbama člana 9. Zakona o finansiranju lokalne samouprave propisano je da skupština jedinice lokalne samouprave može uvoditi lokalne administrativne takse za spise i radnje u upravnim stvarima, kao i za druge spise i radnje koje organi jedinice lokalne samouprave izdaju, odnosno obavljaju u okviru poslova iz svoje izvorne nadležnosti.

Jedinica lokalne samouprave ne može uvesti lokalnu administrativnu taksu za spise i radnje iz nadležnosti organa za koje je zakonom kojim se uređuju republičke administrativne takse propisano plaćanje republičkih administrativnih taksi.

Kao što je u Vašem pitanju konstatovano, članom 35. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisano je da, ukoliko nadležni organ konstatuje neki nedostatak u dostavljenoj izjavi o završetku izrade temelja, nalaže investitoru da bez odlaganja dostavi urednu prijavu temelja. Odredbama Pravilnika nije predviđena mogućnost da investitor u naknadnom roku otkloni formalne nedostatke bez obaveze ponovnog plaćanja propisane takse.

Stranica je namenjena za za pružanje dodatnih informacija i pojašnjenja u cilju boljeg razumevanja i pravilne primene Zakona o planiranju i izgradnji. Napominjemo da ne raspolažemo informacijom o razlozima zbog kojih su pojedina rešenja implementirana u Zakonu o planiranju i izgradnji i podzakonskim aktima donetim na osnovu tog Zakona.

Članom 148. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da investitor podnosi prijavu radova organu koji je izdao građevinsku dozvolu najkasnije osam dana pre početka izvođenja radova. Saglasno citiranoj odredbi Zakona o planiranju i izgradnji, početak izvođenja radova konstatuje se na osnovu izvršene prijave radova.

Imajući u vidu da je članom 148. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji propisano da se uz prijavu radova podnosi dokaz o regulisanju obaveza u pogledu doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta, ukoliko investitor ne postupi u skladu sa tim izgradnja objekta vrši se suprotno Zakonu. U tom slučaju, građevinski inspektor ima pravo i obavezu da postupi u skladu sa članom 176. stav 1. tačka 1) Zakona o planiranju i izgradnji, odnosno da naredi rešenjem obustavu radova i uklanjanje objekta ili njegovog dela.

Rešenje kojim se utvrđuje prestanak važenja građevinske dozvole izdaje se uvek kada nastupe okolnosti propisane članom 140. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji.

Članom 144. Zakona o planiranju i izgradnji propisani su radovi, odnosno objekti za  koje nije potrebno pribavljati akt nadležnog organa za gradnju, odnosno akt za izvođenje radova. Prijava radova se vrši u skladu sa izdatom građevinskom dozvolom, rešenjem izdatim u skladu sa članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji, odnosno privremenom građevinskom dozvolom, saglasno članu 31. stav 1. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Imajući u vidu odredbe citiranih propisa, za izvođenje radova obuhvaćenih članom 144. Zakona o planiranju i izgradnji nije potrebno vršiti prijavu.

Članom 152. stav 2. Zakona o planiranju i izgardnji propisano je da izvođač radova podnosi organu koji je izdao građevinsku dozvolu, izjavu o završetku izrade temelja i o završetku objekta u konstruktivnom smislu.

Saglasno citiranoj odredbi Zakona o planrianju i izgradnji, obaveza podnošenja izjave o završetku izrade temelja, kao i izjave o završetku objekta u konstruktivnom smislu, odnosi se isključivo na radove za koje je izdata građevinska dozvola, a ne i na radove za koje je izdato rešenje o odobrenju izvođenja radova.

Članom 148. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se uz prijavu radova podnosi se dokaz o regulisanju obaveza u pogledu doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta, u skladu sa ovim zakonom, kao i dokaz o plaćenoj administrativnoj taksi.

Shodno citiranoj odredbi Zakona, mišljenja smo da je potrebno da se na nesporan način može utvrditi da je za prijavu radova svakog objekta plaćena propisana administrativna taksa, pri čemu je svaki nadležni organ odgovoran za postupanje u skladu sa zakonom i drugim važećim propisima.

Članom 138a stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se građenju može pristupiti na osnovu pravnosnažnog rešenja o građevinskoj dozvoli i prijavi radova iz člana 148. Zakona. U stavu 2. istog člana, kao izuzetak od opšteg pravila, propisano je da investitor može pristupiti građenju i na osnovu konačnog rešenja o građevinskoj dozvoli i prijavi radova iz člana 148. Zakona, na sopstveni rizik i odgovornost.

Članom 175. stav 1. tačka 2) Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da građevinski inspektor u vršenju inspekcijskog nadzora ima pravo i dužnost da proverava da li je za objekat koji se gradi, odnosno za izvođenje radova izdata građevinska dozvola i potvrđena prijava o početku građenja. Ukoliko utvrdi da se objekat gradi ili je njegovo građenje završeno bez građevinske dozvole, odnosno ako se objekat gradi suprotno lokacijskim uslovima, odnosno građevinskoj dozvoli, odnosno potvrdi o prijavi radova, građevinski inspektor je ovlašćen da naredi rešenjem obustavu radova i uklanjanje objekta ili njegovog dela, saglasno članu 176. stav 1. tačka 1) Zakona.

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, investitor nema pravo da pristupi građenju pre nastupanja pravnosnažnosti (odnosno konačnosti) rešenja o građevinskoj dozvoli i prijave radova.

Članom 138a stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se građenju može pristupiti na osnovu pravnosnažnog rešenja o građevinskoj dozvoli i prijavi radova iz člana 148. Zakona. U stavu 2. istog člana, kao izuzetak od opšteg pravila, propisano je da investitor može pristupiti građenju i na osnovu konačnog rešenja o građevinskoj dozvoli i prijavi radova iz člana 148. Zakona, na sopstveni rizik i odgovornost.

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, investitor nema pravo da pristupi građenju pre nastupanja pravnosnažnosti (odnosno konačnosti) rešenja o građevinskoj dozvoli i prijave radova.

Članom 34. stav 1. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisano je da izvođač radova podnosi nadležnom organu izjavu o završetku izrade temelja kroz Centralni informacioni sistem, odmah po završetku njihove izgradnje. Citiranim članom Pravilnika nije ograničen broj izjava, odnosno nije navedeno da se po osnovu jedne građevinske dozvole može podneti samo jedna izjava o završetku izrade temelja.

Imajući to u vidu, mišljenja smo da ne postoji ograničenje po pitanju broja izjava o zevršetku izrade temelja koje se mogu podneti po jednoj građevinskoj dozvoli, odnosno da izvođač radova može podneti više izjava o završetku izrade temelja (za svaki objekat posebno).

Mišljenja smo da ukoliko građevinska dozvola nije istekla u konkrentom slučaju, već samo ističe rok koji je dat u prijavi radova, da je moguće u konkretnom slučaju podneti ponovo prijavu radova i obrazložiti nadležnom organu o čemu je reč.

Članom 69. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se za građenje, odnosno postavljanje linijskih infrastrukturnih objekata (u koje spada i kanalizaciona infrastruktura) može formirati građevinska parcela koja odstupa od površine ili položaja predviđenih planskim dokumentom za tu zonu. U stavu 3. istog člana propisano je da se za objekte iz stava 1, koji se sastoje iz podzemnih i nadzemnih delova, građevinska parcela formira za nadzemne delove tih objekata, dok se za podzemne delove tog objekta u trasi koridora ne formira posebna građevinska parcela.

U stavu 8. člana 69. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se, kao dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima na zemljištu, za objekte iz st. 1. i 2, može podneti i ugovor o ustanovljavanju prava službenosti, odnosno ugovor o zakupu zemljišta u privatnoj svojini sa vlasnikom zemljišta, zaključen u skladu sa posebnim propisima, kao i ugovor o uspostavljanju prava službenosti zaključen sa vlasnikom, odnosno korisnikom zemljišta koji je imalac javnih ovlašćenja, na period koji odredi vlasnik, odnosno korisnik zemljišta. Za izgradnju, dogradnju ili rekonstrukciju komunalne infrastrukture i linijskih infrastrukturnih i elektroenergetskih objekata, kao dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima na zemljištu, može se, umesto propisanih dokaza iz člana 69. i drugih dokaza propisanih Zakonom dostaviti i popis katastarskih parcela sa priloženim saglasnostima vlasnika, odnosno korisnika zemljišta.

Članom 69. stav 10. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da na zemljištu iznad podzemnih delova objekta iz stava 1. investitor ima pravo prolaza ili preleta ispod, odnosno iznad zemljišta, uz obavezu sopstvenika, odnosno držaoca tog zemljišta da ne ometa izgradnju, održavanje i upotrebu tog objekta. U tom slučaju, ne dostavlja se dokaz o rešenim imovinsko pravnim odnosima u smislu Zakona, niti se formira građevinska parcela za predmetno zemljište.

U stavu 13. člana 69. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da je investitor dužan da vlasnicima ili držaocima susednog ili okolnog zemljišta nadoknadi štetu koja bude pričinjena prolazom i prevozom i vrati zemljište u prvobitno stanje. Ako ne bude postignut sporazum o visini naknade štete, odluku o tome donosi nadležni sud.

Iz citiranih odredbi Zakona o planiranju i izgradnji proizlazi da opština, odnosno grad, kao investitor postavljanja kanalizacione infrastrukture, ima pravo prolaza preko zemljišta na kome se izvode radovi bez posebne saglasnosti vlasnika zemljišta, uz obavezu da vlasnicima ili držaocima susednog ili okolnog zemljišta nadoknadi štetu koja bude pričinjena prolazom i vrati zemljište u prvobitno stanje.

Pozivni centar ne raspolaže tom informacijom.

Uslovi građenja objekta određeni su pravilima građenja u planskom dokumentu.

Potrebno je da organu nadležnom za izdavanje građevinske dozvole podnesete zahtev za izdavanje informacije o lokaciji koja sadrži podatke i mogućnostima i ograničenjima gradnje na određenoj kat. parceli u skladu sa važećim planskim dokumentom.

Građenje se ne može vršiti na poljoprivrednom zemljištu, već je potrebno u tom slučaju izvršiti prethodno promenu namene poljoprivrednog u građevinsko zemljište.

Ukoliko se radi o poljoprivrednom zemljištu u građevinskom području sela prve, druge, treće, četvrte i pete katastarske klase, radi se o zemljištu iz čl. 3 Zakona o poljoprivrednom zeljištu i zbog toga  potrebno je pred opštinskim organom uprave nadležnim za poljoprivredu pokrenuti postupak za promenu namene obradivog poljoprivrednog zemljišta.

Ukoliko se ukonkretnom slučaju radi o ekonomskom (pomoćnom) objektu u funkciji primarne poljoprivredne proizvodnje, potrebno je istovremeno podneti i zahtev za utvrđivanje oslobođenja od obaveze plaćanja naknade za promene namene obzirom da se za ovu vrstu objekata shodno čl. 26 st.1 tač. 2 Zakona o poljoprivrednom zemljištu ne plaća naknada. Objekti koji su u funkciji primarne poljoprivredne proizvodnje, shodno čl. 26. st. 2 Zakona o poljoprivrednom zemljištu su: objekti za smeštaj mehanizacije, repromaterijala, smeštaj i čuvanje gotovih poljoprivrednih proizvoda, staje za gajenje stoke, objekti za potrebe gajenja i prikazivanje starih autohtonih sorti biljnih kultura i rasa domaćih životinja, objekti za gajenje pečurki, puževa i riba. Uz zahtev za utvrđivanje oslobađanja plaćanja naknade za prenamenu, potrebno je podneti: dokaz o vlasništvu poljoprivrednog zemljišta, kopiju plana, podatke o površini za koju se vrši prenamena i idejni projekat  za izgradnju pomoćne zgrade.

Podnošenje izjave o završetku izrade temelja vrši se u skladu sa čl.34. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u sekciji Propisi. Postupanje nadležnog organa i inspekcije po prijemu izjave o završetku izrade temelja regulisano je čl.35. istog pravilnika.

Shodno čl.34.st.1. ovog pravilnika, izvođač radova podnosi nadležnom organu izjavu o završetku izrade temelja kroz CIS, odmah po završetku njihove izgradnje.

Shodno čl.34.st.2. ovog pravilnika, uz izjavu o završetku izrade temelja izvođač radova obavezno podnosi geodetski snimak izgrađenih temelja, izrađen u skladu sa propisima kojim se uređuje izvođenje geodetskih radova.

Prema tome, izjavu o završetku izrade temelja izrađuje i dostavlja kroz CIS izvođač radova, a ne geodetska firma. Geodetska firma izrađuje geodetski snimak izgrađenih temelja, u svemu prema propisima kojima se uređuje izvođenje geodetskih radova, a zatim geodetski snimak dostavlja izvođaču radova koji ovaj snimak prilaže prilikom podnošenja izjave o završetku izrade temelja.

Ukoliko izvođač ne poseduje kvalifikovani elektronski potpis, može ovlastiti drugo fizičko ili pravno lice (punomoćnika) da u njegovo ime podnese zahtev. Podnosilac u konkretnom slučaju može biti i investitor, koga će izvođač radova opunomoćiti da u njegovo ime podnese zahtev. U skladu sa čl.3 st.7. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, ako se zahtev podnosi preko punomoćnika, uz zahtev se prilaže skenirana kopija (digitalizovani primerak) punomoćja, koja ne mora biti overena od strane organa koji je po zakonu nadležan za overu, s tim što nadležni organ može naknadno tražiti da mu se dostavi overeno punomoćje, ako posumnja u njegovu istinitost. Punomoćje potpisuje punomoćnik kvalifikovanim elektronskim potpisom. Takođe, punomoćnik kvalifikovanim elektronskim potpisom potpisuje i uplatnice koje se prilažu kroz CIS.

Shodno čl.3.st.2. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, sva akta koja donose, odnosno razmenjuju, nadležni organ i imaoci javnih ovlašćenja u objedinjenoj proceduri i/ili radi upotrebe u toj proceduri, kao i drugi dokumenti koje podnosilac zahteva, nadležni organ i imaoci javnih ovlašćenja dostavljaju u objedinjenoj proceduri, dostavljaju se u formi elektronskog dokumenta, u pdf formatu, potpisanom kvalifikovanim elektronskim potpisom.

Shodno st.3. istog člana pravilnika, izuzetno od stava 2. ovog člana, tehnička dokumentacija se dostavlja u dwf ili dwg formatu, potpisanom kvalifikovanim elektronskim potpisom, u skladu sa propisom koji uređuje sadržinu, način i postupak izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata, a ako taj format nije potpisan, ta dokumentacija se dostavlja i u pdf formatu, potpisanom kvalifikovanim elektronskim potpisom.

Imajući u vidu  navedene odredbe čl.3. ovog pravilnika, s obzirom da pitanje formata u kome se dostavlja geodetski snimak nije strogo regulisano propisima kojima se uređuje izgradnja objekata, kao ni propisima kojima se uređuje izvođenje geodetskih radova, mišljenja smo da se geodetski snimak izgrađenih temelja može dostaviti i u .pdf (s obzirom na to da se geodetski snimak ne može smatrati tehničkom dokumentacijom koju reguliše Pravilnik o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije), ali i u.dwf ili .dwg formatu.

Ukoliko je u konkretnom slučaju došlo do ostupanja koje nije u suprotnosti sa građevinskom dozvolom i lokacijskim uslovima, izrađuje se projekat izvedenog objekta, u skladu sa čl.70 - 74. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata.

Ukoliko je u konkretnom slučaju došlo do odstupanja od projekta za izvođenje, koje je u suprotnosti sa građevinskom dozvolom i lokacijskim uslovima, pre podnošenja zahteva za upotrebnu dozvolu, potrebno je podneti zahtev za izmenu građevinske dozvole, u skladu sa čl. 24. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Prijava radova vrši se u svemu prema čl.31. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u sekciji Propisi.

Potrebno je proveriti da li je istekao rok važenja građevinske dozvole u konkrentom slučaju.

Obaveza prijave radova

Prijava radova

Član 31.

Prijava radova u skladu sa izdatom građevinskom dozvolom, rešenjem izdatim u skladu sa članom 145. Zakona, odnosno privremenom građevinskom dozvolom, vrši se nadležnom organu kroz CIS, najkasnije osam dana pre početka izvođenja radova.

Uz prijavu iz stava 1. ovog člana podnosi se dokaz o uplati administrativne takse za podnošenje prijave i naknade za Centralnu evidenciju, kao i:

1) dokaz o izmirenju obaveza u pogledu doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta, ako je rešenjem o građevinskoj dozvoli predviđeno jednokratno plaćanje te obaveze, odnosno dokaz o uplati prve rate ako je rešenjem o građevinskoj dozvoli predviđeno plaćanje te obaveze na rate, u kom slučaju se dostavlja i sredstvo obezbeđenja za plaćanje doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta u skladu sa zakonom, ako se gradi objekat čija ukupna bruto razvijena građevinska površina prelazi 200 m², odnosno objekat sa više od dve stambene jedinice;

2) saglasnost na studiju o proceni uticaja na životnu sredinu, ako je obaveza njene izrade utvrđena propisom kojim se uređuje procena uticaja na životnu sredinu, odnosno odluka da nije potrebna izrada studije;

3) akt ministarstva nadležnog za poslove finansija o uvođenju u posed nepokretnosti, u skladu sa posebnim zakonom, odnosno zaključen ugovor o pravu službenosti u skladu sa zakonom o planiranju i izgradnji, ako je rešenje o građevinskoj dozvoli za linijske infrastrukturne objekte izdato na osnovu konačnog rešenja o eksproprijaciji.

Prema tome, nije potrebno uz prijavu radova prilagati navedenu dokumentaciju, ali je izvođač dužan da odgovornom izvođaču obezbedi ugovor o građenju i dokumentaciju na osnovu koje se gradi obekat, shodno odredbama čl.152.st.1.tač.3)Zakona o planiranju i izgradnji.

Shodno čl.152.st.1. Zakona o planiranju i izgradnji, izvođač radova je dužan da:

1) pre početka radova potpiše projekat za izvođenje;

2) rešenjem odredi odgovornog izvođača radova na gradilištu;

3) odgovornom izvođaču radova obezbedi ugovor o građenju i dokumentaciju na osnovu koje se gradi objekat;

4) obezbedi preventivne mere za bezbedan i zdrav rad, u skladu sa zakonom.

Shodno čl.150.st.2. Zakona o planiranju i izgradnji, građenje objekta, odnosno izvođenje radova iz člana 133. stav2. ovog zakona može da vrši privredno društvo, odnosno drugo pravno lice koje je upisano u odgovarajući registar za građenje te vrste objekata, odnosno za izvođenje te vrste radova, koje ima zaposlena lica sa licencom za odgovornog izvođača radova i odgovarajuće stručne rezultate. Prema tome, ukoliko je u konkretnom slučaju reč o objektu iz čl.133. Zakona za koje građevinsku dozvolu izdaje Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, potrebno je da izvožač radova ima tzv. „veliku licencu“.

Zakon o planiranju i izgradnji, relevantne zakone i podzakonska akta možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u sekciji Propisi.

Ne, nije potrebno ponovo vršiti prijavu radova.

Mišljenja smo da je u konkretnom slučaju potrebno ponovo izvršiti prijavu radova s obzirom na to da radovi nisu izvršeni u roku koji je naveden u prvobitnoj prijavi, ukoliko nije istekao rok važenja izdatom rešenju o odobrenju o izvođenju radova, odnosno građevinskoj dozvoli.

Shodno čl.148.st.4. Zakona o planiranju i izgradnji, u prijavi radova investitor navodi datum početka i rok završetka građenja, odnosno izvođenja radova.

Prijava radova vrši se u skladu sa čl.31. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Pravilnik, kao i druga Zakonska i podzakonska akta možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u sekciji Propisi.

Podnošenje izjave o završetku objekta u konstruktivnom smislu vrši se u skladu sa čl.36. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Članom 36. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem nije predviđeno da se uz izjavu prilažu druga dokumenta, osim dodatne dokumentacije u posebnim slučajevima (npr. punomoćje, u slučaju kada je izjavu podnelo opunomoćeno lice).

Izjava o završetku objekta u konstruktivnom smislu i postupanje po toj izjavi

Član 36.

Izvođač radova podnosi nadležnom organu izjavu o završetku izrade objekta u konstruktivnom smislu kroz CIS, odmah po završetku te faze izgradnje.

Nadležni organ, u roku od tri dana od dana prijema izjave iz stava 1. ovog člana, obaveštava nadležnu građevinsku inspekciju o prijemu te izjave.

Nadležna građevinska inspekcija je obavezna da u roku od tri radna dana po prijemu obaveštenja iz stava 2. ovog člana izvrši inspekcijski nadzor izgrađenog objekta u skladu sa Zakonom i da o rezultatima tog nadzora obavesti nadležni organ.

1. Ne, nije obavezno da u slučaju objekta klase 111011 izvođač radova podnese izjavu o završetku izgradnje temelja i završetku objekta u konstruktivnom smislu, s obzirom na to da u slučaju izgradnje ovih objekata izvođač radova može biti fizičko lice, shodno čl.2.st.1. Pravilnika o objektima na koje se primenjuju pojedine odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, koji možete pronaći ovde.

U tom slučaju izjave može podneti investitor, shodno čl.2.st. 3. ovog pravilnika.

Član 2.

Odredbe Zakona o izvođaču radova, osim obaveze da obezbedi preventivne mere za bezbedan i zdrav rad, u skladu sa zakonom, kao i da podnese organu koji je izdao građevinsku dozvolu izjavu o završetku izrade temelja i o završetku objekta u konstruktivnom smislu, ne primenjuju na sledeće klase objekata:

1) klasa 111011, samo za objekte površine do 200 m²;

2) klasa 112111, samo za objekte površine do 200 m²;

3) klasa 112211, samo za objekte površine do 200 m²;

4) klasa 124220;

5) klasa 127111, samo za objekte površine do 200 m²;

6) klasa 127121, samo za objekte površine do 200 m²;

7) klasa 127141, samo za objekte površine do 200 m²;

8) klasa 127230.

Odredbe stava 1. ovog člana odnose se i na izgradnju objekata i izvođenje radova iz člana 2. tač. 24) i 24a) i čl. 144. i 146. Zakona, kao i na radove na investicionom održavanju objekata i uklanjanju prepreka za osobe sa invaliditetom, adaptaciju, promenu namena objekata bez izvođenja građevinskih radova, promenu namena objekata uz izvođenje i građenje zidanih ograda.

Ako, u skladu sa odredbama st. 1. i 2. ovog člana nije određen izvođač radova poslove izvođača radova u skladu sa stavom 1. ovog člana obavlja investitor.

  - Da li završetak u konstruktovnom smislu podrazumeva da moram da uvedem struju, vodu, kanalizaciju u objekat i da imam upotrebnu dozvolu?

2. To je regulisano čl.140. Zakona o planiranju i izgradnji.

Rok važenja građevinske dozvole

Član 140.

Građevinska dozvola prestaje da važi ako se ne otpočne sa građenjem objekta, odnosno izvođenjem radova, u roku od dve godine od dana pravnosnažnosti rešenja kojim je izdata građevinska dozvola.

Rešenje kojim se utvrđuje prestanak važenja građevinske dozvole iz stava 1. ovog člana donosi organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole.

Građevinska dozvola prestaje da važi ako se u roku od pet godina od dana pravnosnažnosti rešenja kojim je izdata građevinska dozvola, ne izda upotrebna dozvola, osim za objekte iz člana 133. ovog zakona, objekte komunalne infrastrukture koji se izvode fazno i porodične stambene zgrade koje investitor gradi radi rešavanja svojih stambenih potreba.

Na zahtev investitora, nadležni organ može doneti rešenje kojim se odobrava da pravnosnažna građevinska dozvola ostaje na pravnoj snazi još dve godine od roka propisanog stavom 3. ovog člana, ako investitor pruži dokaz da je stepen završenosti objekata preko 80%, odnosno ako se u postupku utvrdi da je objekat ukrovljen, sa postavljenom spoljnom stolarijom i izvedenim razvodima unutrašnjih instalacija koje omogućavaju njegovo priključenje na spoljnu mrežu infrastrukture.

Posle isteka roka iz stava 3, odnosno stava 4. ovog člana, investitor plaća na račun Poreske uprave naknadu u visini poreza na imovinu, koji bi se plaćao u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na imovinu za ceo objekat, da je isti izgrađen u skladu sa građevinskom dozvolom, sve dok se za tu lokaciju ne izda nova građevinska dozvola.

Rešenje kojim se utvrđuje prestanak važenja građevinske dozvole iz stava 3. odnosno stava 4. ovog člana donosi organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole, a po pravnosnažnosti to rešenje dostavlja Poreskoj upravi na čijoj teritoriji se nalazi predmetni objekat.

  - Da li završetak u konstruktovnom smislu podrazumeva da moram da uvedem struju, vodu, kanalizaciju u objekat i da imam upotrebnu dozvolu?

3. Ne, podnošenje izjave o završetku objekta u konstruktivnom smislu odnosi se isključivo na završetak radova na izvođenju konstrukcije objekta, a Zakonom o planiranju i izgradnji i Pravilnikom o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem nije propisano da je prethodno potrebno izvršiti priključenje objekta na komunalnu i drugu infrastrukturu.

Shodno čl.36. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, izvođač radova podnosi nadležnom organu izjavu o završetku izrade objekta u konstruktivnom smislu kroz CIS, odmah po završetku te faze izgradnje.

Podnošenje zahteva za priljkučenje objekta na komunalnu i drugu infrastrukturu vrši se shodno čl. 40. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem

Shodno čl.42.st.2. tač.3) Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, uz zahtev iz stava 1. ovog člana prilaže se dokaz o uplati administrativne takse za podnošenje zahteva i donošenje rešenja kojim se dozvoljava upotreba radova, kao i dokaz o uplati naknade za Centralnu evidenciju, uključujući i naknade za podnetu prijavu završetka temelja i završetka objekta u konstruktivnom

smislu, ako su te prijave podnošene za objekat za koji se traži upotrebna dozvola.

Prema tome, zahtev za izdavanje upotrebne dozvole podnosi se nakon podnošenja izjave o završetku objekta u konstruktivnom smislu.  

Ukoliko je u konkretnom slučaju reč o izvođenju radova na tekućem održavanju objekta iz čl.144. Zakona o planiranju i izgradnji, za izvođenje ovih radova nije potrebno pribaviti akt nadležnog organa za gradnju.

U skladu sa definicijom iz čl.2.st.1.tač.36a) Zakona o planiranju i izgradnji, tekuće (redovno) održavanje objekta jeste izvođenje radova koji se preduzimaju radi sprečavanja oštećenja koja nastaju upotrebom objekta ili radi otklanjanja tih oštećenja, a sastoje se od pregleda, popravki i preduzimanja preventivnih i zaštitnih mera, odnosno svi radovi kojima se obezbeđuje održavanje objekta na zadovoljavajućem nivou upotrebljivosti, a radovi na tekućem održavanju stana jesu krečenje, farbanje, zamena obloga, zamena sanitarija, radijatora i drugi slični radovi.

Ukoliko je reč o složenijim radovima od navedenih čl.2.st.1.tač.36a) Zakona, potrebno je u zavisnosti od vrste radova ishodovati rešenje o odobrenju izvođenja radova u slučaju radova iz čl.145. Zakona, ili građevinsku dozvolu.

Ukoliko je građevinska dozvola izdata za izvođenje radova po fazama, prijava radova za prvu fazu mora biti podneta u roku od dve godine od dana pravnosnažnosti rešenja kojim je izdata građevinska dozvola. Prijave radova za ostale faze moraju biti podnete najkasnije do isteka roka važenja građevinske dozvole.
Pitanje primene propisa na određene odnose reguliše se prelaznim odredbama novog propisa koji reguliše predmetnu materiju. Načelno pravilo je da se do završetka realizacije određenog posla primenjuju oni propisi koji su bili na snazi u vreme njegovog otpočinjanja, ali je moguće i drugačije rešenje, što zavisi od konkretnog slučaja.

Propuštanje investitora da podnese prijavu završetka izgradnje temelja i završetka izgradnje objekta u konstruktivnom smislu je pre svega pitanje koje se tiče savesnog odnosno nesavesnog postupanja investitoora i propuštanja građevinske inspekcije da vrši kontrolu koja joj je zakonom stavljena u nadležnost. 

Ukoliko je do odstupanja prilikom izgradnje objekta došlo u znatnoj meri u odnosu na izdate lokacijske uslove i tehničku dokumentaciju na osnovu koje je izdato rešenje o građevinskoj dozvoli, u tom slučaju radi se o riziku za koji je odgovoran sam investitor.

Nijednom odredbom zakona nije predviđeno ukoliko je došlo do propuštanja podnošenja ovih prijava da nadležni organ može odbiti bilo koji zahtev koji se podnosi nakon završetka izgradnje objekta ukoliko je uz zahtev dostavljena odgovarajuća propisana dokumentacija. 

Iz tog razloga smatramo da ukoliko podnosilac zahteva uz zahtev za priključenje dostavi rešenje o građevinskoj dozvoli i projekat izvedenog stanja iz kojeg se vidi da nije došlo do znatnih odstupanja u odnosu na izdate lokacijske uslove i tehničku dokumentaciju na osnovu koje je izdata građevinska dozvola, nema smetnji da se isti prosledi imaocima javnih ovlašćenja na dalji postupak.

Ukoliko imalac javnih ovlašćenja prilikom postupanja po tom zahtevu utvrdi da je došlo do povećanja kapaciteta objekta u odnosu na uslove za projektovanje i priključenje koji su izdati u postupku izdavanja lokacijskih uslova, u tom slučaju može odbiti priključenje tog objekta na odgovarajuću infrastrukturu u kom slučaju je investitor u obavezi da podnese zahtev za izmenu izdatih lokacijskih uslova a potom i zahtev za izmenu već izdatog rešenja o građevinskoj dozvoli.

Prijava radova vrši se u skladu sa čl.31. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Prijava radova

Član 31.

Prijava radova u skladu sa izdatom građevinskom dozvolom, rešenjem izdatim u skladu sa članom 145. Zakona, odnosno privremenom građevinskom dozvolom, vrši se nadležnom organu kroz CIS, najkasnije osam dana pre početka izvođenja radova.

Uz prijavu iz stava 1. ovog člana podnosi se dokaz o uplati administrativne takse za podnošenje prijave i naknade za Centralnu evidenciju, kao i:

1) dokaz o izmirenju obaveza u pogledu doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta, ako je rešenjem o građevinskoj dozvoli predviđeno jednokratno plaćanje te obaveze, odnosno dokaz o uplati prve rate ako je rešenjem o građevinskoj dozvoli predviđeno plaćanje te obaveze na rate, u kom slučaju se dostavlja i sredstvo obezbeđenja za plaćanje doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta u skladu sa zakonom, ako se gradi objekat čija ukupna bruto razvijena građevinska površina prelazi 200 m², odnosno objekat sa više od dve stambene jedinice;

2) saglasnost na studiju o proceni uticaja na životnu sredinu, ako je obaveza njene izrade utvrđena propisom kojim se uređuje procena uticaja na životnu sredinu, odnosno odluka da nije potrebna izrada studije;

3) akt ministarstva nadležnog za poslove finansija o uvođenju u posed nepokretnosti, u skladu sa posebnim zakonom, odnosno zaključen ugovor o pravu službenosti u skladu sa zakonom o planiranju i izgradnji, ako je rešenje o građevinskoj dozvoli za linijske infrastrukturne objekte izdato na osnovu konačnog rešenja o eksproprijaciji.

Za sve objekte za koje se u skladu sa važećim propisima u oblasti izgradnje može pribaviti upotrebna dozvola, potrebno je podneti prijavu završetka izgradnje temelja, kao i prijavu završetka izgradnje objekta u konstruktivnom smislu. 

Snimak temelja koji u pogledu dispozicije i veličine u potpunosti odgovara situacionom planu  koji je sastavni deo idejnog rešenja na osnovu kojeg se izdaju lokacijski uslovi, predstavlja podatak kojim se  isključuje bilo kakvo odstupanje od izdatih lokacijskih uslova a time i neprijatne situacije prilikom upisa izgrađenog objekta po pravnosnažnoj upotrebnoj dozvoli.

Osim toga, prijava temelja je inicijalni akt na osnovu kojeg je građevinska inspekcija dužna da izađe na teren i izvrši prvi obavezni inspekcijski nadzor prilikom izgradnje konkretnog objekta.

To znači da se za objekat na koji se odnosi vaše pitanje, prijava završetka izgradnje temelja mora podneti nakon završetka prve faze izgradnje objekta, a nakon izvršenog inspekcijskog nadzora, u slučaju pozitivnog nalaza građevinskog inspektora, mora se podneti i prijava završetka izgradnje objekta u konstruktvinom smislu, na osnovu kojeg građevinska inpekcija vrši drugi obavezni inspekcijski nadzor.

To nije propisano Zakonom o planiranju i izgradnji i podzakonskim aktima donetim na osnovu ovog zakona.

Članom 152.st.2. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da izvođač radova podnosi organu koji je izdao građevinsku dozvolu, izjavu o završetku izrade temelja i o završetku objekta u konstruktivnom smislu.

Članom 56. st.1. propisano je da grafička dokumentacija u projektu za građevinsku dozvolu za zgrade, sadrži crteže i grafičke priloge u odgovarajućoj razmeri:

• u projektu arhitekture: situacioni plan (1:500-1:200) na geodetskoj podlozi, osnovu temelja, osnove svih etaža sa upisanim merama i relativnim visinskim kotama, osnovu krova, dva karakteristična, međusobno upravna preseka i druge karakteristične preseke, izglede objekta (1:200-1:100);

Takođe, članom 129.st.4. Zakona o planiranju  i izgradnji propisano je da tehnička kontrola projekta za građevinsku dozvolu obuhvata naročito proveru: usklađenosti sa svim uslovima i pravilima sadržanim u lokacijskim uslovima, zakonom i drugim propisima, tehničkim normativima, standardima i normama kvaliteta, kao i međusobne usklađenosti svih delova tehničke dokumentacije; usklađenosti projekta sa rezultatima prethodnih istraživanja (prethodni radovi); ocenu odgovarajućih podloga za temeljenje objekata; proveru ispravnosti i tačnosti tehničko-tehnoloških rešenja objekta i rešenja građenja objekata; stabilnosti i bezbednosti; racionalnosti projektovanih materijala; uticaja na životnu sredinu i susedne objekte.

Članom 51.st.2.tač.1) Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata (ovde) propisano je da se u projektu za građevinsku dozvolu, u zavisnosti od vrste i klase objekta, podnosi izjava o geomehaničkim karakteristikama tla na kome se gradi objekat i uslovima za temeljenje objekta, od strane ovlašćenog lica koje je izradilo elaborat geomehaničkih istražnih radova, iz Priloga 6 ovog pravilnika.

Članom 58.st.1. ovog pravilnika propisano je da se projektu za građevinsku dozvolu, zavisno od vrste i klase objekta, prilaže elaborat o geotehničkim uslovima izgradnje, izrađen prema propisima o geološkim istraživanjima.

Da.

Shodno čl.2.st.3. Pravilnika o objektima na koje se ne primenjuju pojedine odredbe Zakona o planiranju i izgradnji (ovde), ako, u skladu sa odredbama st. 1. i 2. ovog člana nije određen izvođač radova poslove izvođača radova u skladu sa stavom 1. ovog člana obavlja investitor.

Da, građenje se može vršiti i na osnovu:

- projekta za građevinsku dozvolu u slučaju objekata kategorije "A", u kom slučaju nije propisana obaveza izrade projekta za izvođenje, shodno čl. 18.st.4. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata (ovde)

- idejnog projekta kada je reč o izvođenju radova iz čl.145. Zakona, osim u slučaju rekonstrukcije objekta i u slučajevima za koje je predviđeno pribavljanje saglasnosti na projekat za izvođenje u skladu sa propisima kojima se uređuje zaštita od požara, kada je propisana obavezna izrada projekta za izvođenje, shodno čl. 18.st.6. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata.

Prijava radova vrši se u skladu sa čl.31. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Članom 148.st.1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da investitor podnosi prijavu radova organu koji je izdao građevinsku dozvolu najkasnije osam dana pre početka izvođenja radova.

                Nadležnost

Ukoliko je u konkretnom slučaju reč o objektu iz čl.133. Zakona o planiranju i izgradnji, lokacijske uslove i građevinsku dozvolu za izgradnju ovih objekata izdaje Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

U skladu sa čl.134. st.1. ovog zakona, poverava se autonomnoj pokrajini izdavanje građevinskih dozvola za izgradnju objekata određenih u članu 133. ovog zakona koji se u celini grade na teritoriji autonomne pokrajine.

U skladu sa čl.134. st.2. ovog zakona, poverava se jedinicama lokalne samouprave izdavanje građevinskih dozvola za izgradnju objekata koji nisu određeni u članu 133. ovog zakona.

U Vašem pitanju su pogrešno interpretirane dve različite situacije propisane članom 150. Zakona o planiranju i izgradnji.

U stavu 1. je propisana opšta norma, po kojoj građenje objekata, odnosno izvođenje radova može da vrši privredno društvo, odnosno drugo pravno lice ili preduzetnik. U stavu 2. propisani su posebni slučajevi građenja objekata, odnosno izvođenja radova za koje građevinsku dozvolu izdaje ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva (odnosno autonomna pokrajina, za izgradnju objekata koji se u celini grade na njenoj teritoriji).

Ukoliko je u konkretnom slučaju reč o radovima za koje građevinsku dozvolu izdaje ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva (odnosno autonomna pokrajina), izvođač radova, kao i podizvođač, mora da ispunjava uslove iz člana 150. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji, odnosno to mora biti privredno društvo ili drugo pravno lice koje je upisano u odgovarajući registar za građenje te vrste objekata, odnosno za izvođenje te vrste radova, koje ima zaposlena lica sa licencom za odgovornog izvođača radova i odgovarajuće stručne rezultate. Spisak privrednih subjekata koji poseduju licencu u skladu sa Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 132/14) možete pronaći ovde.

U oba slučaja, izvođač radova je u obavezi da odredi odgovornog izvođača radova koji rukovodi građenjem objekta, odnosno izvođenjem radova. Odgovorni izvođač radova može biti fizičko lice koje ispunjava uslove iz člana 151. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji.

Da.

Uslovi građenja objekta određeni su pravilima građenja u planskom dokumentu.

Organu nadležnom za izdavanje građevinske dozvole možete da podnesete zahtev za izdavanje informacije o lokaciji koja sadrži podatke i mogućnostima i ograničenjima gradnje na određenoj kat. parceli u skladu sa važećim planskim dokumentom. Zakon ne propisuje obavezno pribavljanje informacije o lokaciji. Informacija o lokaciji sadrži podatke o mogućnostima i ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli, odnosno na više katastarskih parcela, na osnovu važećeg planskog dokumenta i može je pribaviti lice koje želi da sazna osnovne informacije o konkretnoj lokaciji, pre izdavanja lokacijskih uslova, odnosno izrade idejnog rešenja koje se podnosi uz zahtev za izdavanje lokacijskih uslova.

Lokacijski uslovi sadrže detaljnije i pouzdanije podatke o mogućnostima i ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli od informacije o lokaciji. U skladu sa čl.53a st.1. Zakona o planiranju i izgradnji, lokacijski uslovi su javna isprava koja sadrži podatke o mogućnostima i ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli koja ispunjava uslove za građevinsku parcelu, a sadrži sve uslove za izradu tehničke dokumentacije. Lokacijski uslovi se izdaju za izgradnju, odnosno dogradnju objekata za koje se izdaje građevinska dozvola, kao i za objekte koji se priključuju na komunalnu i drugu infrastrukturu.

Nakon pribavljenih lokacijskih uslova može se pristupiti ishodovanju građevinske dozvole.

Podnošenje zahteva za izdavanje lokacijskih uslova vrši se u skladu sa čl.6. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde. Podnošenje zahteva za izdavanje rešenja o građevinskoj dozvoli vrši se u skladu sa čl.16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Nadležnost

Ukoliko je u konkretnom slučaju reč o objektu iz čl.133. Zakona o planiranju i izgradnji, lokacijske uslove i građevinsku dozvolu za izgradnju ovih objekata izdaje Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

U skladu sa čl.134. st.1. ovog zakona, poverava se autonomnoj pokrajini izdavanje građevinskih dozvola za izgradnju objekata određenih u članu 133. ovog zakona koji se u celini grade na teritoriji autonomne pokrajine.

U skladu sa čl.134. st.2. ovog zakona, poverava se jedinicama lokalne samouprave izdavanje građevinskih dozvola za izgradnju objekata koji nisu određeni u članu 133. ovog zakona.

CIS

Podnošenje zahteva vrši se kroz Centralni informacioni sistem, kome možete pristupiti ovde.

Sva uputstva za korišćenje portala za elektronsko podnošenje zahteva za građenje možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u sekciji E-procedura.

Pre početka izvođenja radova investitor podnosi prijavu radova organu nadležnom za izdavanje građevinske dozvole, uz koju prilaže dokaz o regulisanju obaveza u pogledu doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta, u skladu sa čl. 148.st.2. Zakona o planiranju i izgradnji.

Članom 176. tačkom 1. Zakona o planiranju i izgradnji (ovde) propisano je  vršenju inspekcijskog nadzora građevinski inspektor ovlašćen da naredi rešenjem obustavu radova i uklanjanje objekta ili njegovog dela, ako se objekat gradi ili je njegovo građenje završeno bez građevinske dozvole, odnosno ako se objekat gradi suprotno lokacijskim uslovima, odnosno građevinskoj dozvoli, odnosno potvrdi o prijavi radova.

Članom 176. tačkom 6. Zakona o planiranju i izgradnji  propisano je da je u vršenju inspekcijskog nadzora građevinski inspektor ovlašćen da naloži rešenjem uklanjanje objekta, odnosno njegovog dela ako je nastavljeno građenje, odnosno izvođenje radova i posle donošenja rešenja o obustavi radova.

Članom 211. stavom 1. ovog zakona propisano je će se novčanom kaznom od 25.000 do 50.000 dinara kazniti za prekršaj nadležni inspektor koji u slučajevima iz čl. 174, 176, 177, 178, 179, 180, 181, 182. i 198. ovog zakona ne donese rešenje, odnosno ne izda naredbu u primerenom roku, koji ne može biti duži od sedam dana od dana saznanja za učinjeni prekršaj, a stavom 2. regulisano je da će se za ponovljeni prekršaj iz stava 1. ovog člana učiniocu izreći novčana kazna i kazna zatvora do 30 dana.

Članom 208a tačkom 4) Zakona o planiranju i izgradnji regulisano je da će se novčanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara kazniti za prekršaj preduzetnik koji nastavi sa građenjem objekta posle donošenja rešenja o obustavi građenja (čl. 176. i 177). Shodno stavu 2. istog člana zakona, za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se fizičko lice investitor, novčanom kaznom od 100.000 do 150.000 dinara. Zahtev za pokretanje prekršajnog postupka iz st. 1. i 2. ovog člana podnosi nadležni građevinski inspektor.

Takođe, ukoliko smatrate da nadležni organ ne postupa u skladu sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, možete se obratiti Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, koje vrši nadzor nad izvršavanjem odredaba ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona (čl.172).

Postupanje u konkretnom slučaju zavisi od toga da li je građevinska dozvola, odnosno odobrenje za izgradnju i dalje važeće.
Ukoliko rok važenja odobrenja za izgradnju nije istekao, odnosno ukoliko je odobrenje izdato bez roka važenja, u cilju otpočinjanja radova koji su obuhvaćeni odobrenjem za izgradnju potrebno je izvršiti prijavu radova, u skladu sa odredbama člana 148. Zakona o planiranju i izgradnji i čl. 31 - 33. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.
Ukoliko je rok važenja odobrenja za izgradnju istekao, potrebno je ponovo sprovesti postupak za izdavanje građevinske dozvole za predmetne radove, što podrazumeva i prethodno pribavljanje lokacijskih uslova.

Nije jasno da li je u konkrentom slučaju reč o izgradnji objekta na građevinskom ili poljoprivrednom zemljištu.

Uslovi građenja objekta određeni su pravilima građenja u planskom dokumentu.Organu nadležnom za izdavanje građevinske dozvole možete podneti zahtev za izdavanje informacije o lokaciji koja sadrži podatke i mogućnostima i ograničenjima gradnje na određenoj kat. parceli u skladu sa važećim planskim dokumentom.

Ukoliko je u konkretnom slučaju reč o poljošrivrednom zemljištu, informacija o lokaciji sadrži podatke o tome da li za izgradnju predmetnog objekta potrebno izvršiti promenu namene iz poljoprivrednog u građevinsko zemljište.  Promena namene poljoprivrednog u građevinsko zemljište uređena je članom 88. Zakona o planiranju i izgradnji.

Ako je u konkretnom slučaju reč o pomoćnom ili ekonomskom objektu, u skladu sa definicijom iz čl.2.tač. 24) i 24a) Zakona o planiranju i izgradnji, građenje ovih objekata vrši na osnovu rešenja o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona o planiranju i izgradnji, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole. Podnošenje zahteva za izdavanje rešenja kojim se odobrava izvođenje radova iz čl.145. Zakona vrši se u skladu sa čl.28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Ne, uz prijavu rada nije potrebno priložiti potvrdu o pravnosnažnosti rešenja o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona. Nadležni organ koji izdaje potvrdu o prijavi radova proverava da li je rešenje o odobrenju izvođenja radova postalo pravnosnažno. Dokumentacija koja se prilaže uz prijavu radova propisana je čl.31. st.2. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

U skladu sa čl.31.st.2. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, uz prijavu radova podnosi se dokaz o plaćenoj administrativnoj taksi za podnošenje prijave i naknadi za Centralnu evidenciju, kao i:

1) dokaz o izmirenju obaveza u pogledu doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta, ako je rešenjem o građevinskoj dozvoli predviđeno jednokratno plaćanje te obaveze, odnosno sredstvo obezbeđenja plaćanja doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta u skladu sa zakonom, i dokaz o uplati prve rate ako je rešenjem o građevinskoj dozvoli predviđeno plaćanje te obaveze na rate;

2) saglasnost na studiju o proceni uticaja na životnu sredinu, ako je obaveza njene izrade utvrđena propisom kojim se uređuje procena uticaja na životnu sredinu, odnosno odluka da nije potrebna izrada studije;

3) akt ministarstva nadležnog za poslove finansija o uvođenju u posed nepokretnosti, u skladu sa posebnim zakonom, odnosno zaključen ugovor o pravu službenosti u skladu sa zakonom o planiranju i izgradnji, ako je rešenje o građevinskoj dozvoli za linijske infrastrukturne objekte izdato na osnovu konačnog rešenja o eksproprijaciji.

U slučaju izgradnje linijskih infrastrukturnih objekata (koji nemaju temelje), nije potrebno podnositi izjavu o završetku izrade temelja. U tom slučaju potrebno je podneti samo prijavu radova i izjavu o završetku objekta u konstruktivnom smislu, u skladu  sa čl.31. i 36. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Članom 150. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da građenje objekata, odnosno izvođenje radova može da vrši privredno društvo, odnosno drugo pravno lice ili preduzetnik. Saglasno članu 151. Zakona, izvođač radova određuje odgovornog izvođača radova koji rukovodi građenjem objekta, odnosno izvođenjem radova, pri čemu odgovorni izvođač radova može biti lice sa stečenim visokim obrazovanjem odgovarajuće struke, odnosno smera, na studijama drugog stepena (master akademskih studija, master strukovnih studija, specijalističke akademske studije), odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje pet godina ili sa stečenim visokim obrazovanjem na studijama prvog stepena (osnovne akademske studije, osnovne strukovne studije), odnosno na studijama u trajanju do tri godine za objekte iz stava 5. ovog člana odgovarajuće struke, odnosno smera i odgovarajućom licencom za izvođenje radova.

Shodno citiranim odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, izvođač radova ne može biti fizičko lice, već privredno društvo, odnosno drugo pravno lice ili preduzetnik, dok odgovorni izvođač radova mora imati stečeno odgovarajuće obrazovanje i licencu za izvođenje predmetnih radova.

Izuzeci od navedenih pravila propisani su Pravilnikom o objektima na koje se ne primenjuju pojedine odredbe Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 85/15). Prema članu 2. Pravilnika, odredbe koje se odnose na izvođača radova ne primenjuju se na sledeće klase objekata:

• klasa 111011, samo za objekte površine do 200 m²;
• klasa 112111, samo za objekte površine do 200 m²;
• klasa 112211, samo za objekte površine do 200 m²;
• klasa 124220;
• klasa 127111, samo za objekte površine do 200 m²;
• klasa 127121, samo za objekte površine do 200 m²;
• klasa 127141, samo za objekte površine do 200 m²;
• klasa 127230.

I u navedenim slučajevima, postoji obaveza obezbeđivanja preventivnih mera za bezbedan i zdrav rad, u skladu sa zakonom, kao i podnošenja organu koji je izdao građevinsku dozvolu izjave o završetku izrade temelja i o završetku objekta u konstruktivnom smislu.

Odredbe Zakona koje se odnose na uslove za odgovornog izvođača radova ne primenjuju se na objekte koji pripadaju klasama koje čine kategoriju "A", kao i za izgradnju objekata i izvođenje radova iz člana 2. tač. 24) i 24a) i čl. 144. i 146. Zakona, kao i na radove na investicionom održavanju objekata i uklanjanju prepreka za osobe sa invaliditetom, adaptaciju, promenu namena objekata bez izvođenja građevinskih radova, promenu namena objekata uz izvođenje i građenje zidanih ograda. Međutim, i u ovim slučajevima primenjuju se odredbe Zakona koje uređuju obaveze odgovornog izvođača radova, izuzev obaveze da:

• vodi građevinski dnevnik, građevinsku knjigu i obezbeđuje knjigu inspekcije;
• obezbeđuje merenja i geodetsko osmatranje ponašanja tla i objekta u toku građenja;
• na gradilištu obezbedi ugovor o građenju i rešenje o određivanju odgovornog izvođača radova.

Članom 150. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da građenje objekata, odnosno izvođenje radova može da vrši privredno društvo, odnosno drugo pravno lice ili preduzetnik. Saglasno članu 151. Zakona, izvođač radova određuje odgovornog izvođača radova koji rukovodi građenjem objekta, odnosno izvođenjem radova, pri čemu odgovorni izvođač radova može biti lice sa stečenim visokim obrazovanjem odgovarajuće struke, odnosno smera, na studijama drugog stepena (master akademskih studija, master strukovnih studija, specijalističke akademske studije), odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje pet godina ili sa stečenim visokim obrazovanjem na studijama prvog stepena (osnovne akademske studije, osnovne strukovne studije), odnosno na studijama u trajanju do tri godine za objekte iz stava 5. ovog člana odgovarajuće struke, odnosno smera i odgovarajućom licencom za izvođenje radova.

Shodno citiranim odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, izvođač radova ne može biti fizičko lice, već privredno društvo, odnosno drugo pravno lice ili preduzetnik, dok odgovorni izvođač radova mora imati stečeno odgovarajuće obrazovanje i licencu za izvođenje predmetnih radova.

Izuzeci od navedenih pravila propisani su Pravilnikom o objektima na koje se ne primenjuju pojedine odredbe Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 85/15). Prema članu 2. Pravilnika, odredbe koje se odnose na izvođača radova ne primenjuju se na sledeće klase objekata:

• klasa 111011, samo za objekte površine do 200 m²;
• klasa 112111, samo za objekte površine do 200 m²;
• klasa 112211, samo za objekte površine do 200 m²;
• klasa 124220;
• klasa 127111, samo za objekte površine do 200 m²;
• klasa 127121, samo za objekte površine do 200 m²;
• klasa 127141, samo za objekte površine do 200 m²;
• klasa 127230.

I u navedenim slučajevima, postoji obaveza obezbeđivanja preventivnih mera za bezbedan i zdrav rad, u skladu sa zakonom, kao i podnošenja organu koji je izdao građevinsku dozvolu izjave o završetku izrade temelja i o završetku objekta u konstruktivnom smislu.

Odredbe Zakona koje se odnose na uslove za odgovornog izvođača radova ne primenjuju se na objekte koji pripadaju klasama koje čine kategoriju "A", kao i za izgradnju objekata i izvođenje radova iz člana 2. tač. 24) i 24a) i čl. 144. i 146. Zakona, kao i na radove na investicionom održavanju objekata i uklanjanju prepreka za osobe sa invaliditetom, adaptaciju, promenu namena objekata bez izvođenja građevinskih radova, promenu namena objekata uz izvođenje i građenje zidanih ograda. Međutim, i u ovim slučajevima primenjuju se odredbe Zakona koje uređuju obaveze odgovornog izvođača radova, izuzev obaveze da:

• vodi građevinski dnevnik, građevinsku knjigu i obezbeđuje knjigu inspekcije;
• obezbeđuje merenja i geodetsko osmatranje ponašanja tla i objekta u toku građenja;
• na gradilištu obezbedi ugovor o građenju i rešenje o određivanju odgovornog izvođača radova.

Uslovi građenja objekta određeni su pravilima građenja u planskom dokumentu.

Potrebno je da organu nadležnom za izdavanje građevinske dozvole podnesete zahtev za izdavanje informacije o lokaciji koja sadrži podatke i mogućnostima i ograničenjima gradnje na određenoj kat. parceli u skladu sa važećim planskim dokumentom.

Članom 175. Zakona o planiranju i izgradnji propisane su obaveze građevinskog inspektora u vršenju inspekcijskog nadzora.  Shodno ovom članu, građevinski inspektor u vršenju inspekcijskog nadzora ima pravo i dužnost da proverava da li je za objekat koji se gradi, odnosno za izvođenje radova izdata građevinska dozvola i potvrđena prijava o početku građenja, odnosno izdato rešenje iz člana 145. ovog zakona, odnosno da li se objekat gradi prema izdatoj građevinskoj dozvoli i projektu za izvođenje, odnosno tehničkoj dokumentaciji na osnovu koje je izdato rešenje iz člana 145. ovog zakona.

Građenje objekta u konkretnom slučaju vrši se na osnovu rešenja o građevinskoj dozvoli. Za potrebe izrade projekta za građevinsku dozvolu, potrebno je prvo pribaviti lokacijske uslove, koji sadrže podatke o mogućnostima i ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli koja ispunjava uslove za građevinsku parcelu, u skladu sa čl.53a Zakona o planiranju i izgradnji.

Podnošenje zahteva za izdavanje lokacijskih uslova vrši se u skladu sa čl.6. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Podnošenje zahteva za izdavanje rešenja o građevinskoj dozvoli vrši se u skladu sa čl.16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Podnošenje zahteva vrši se kroz Centralni informacioni sistem, kome možete pristupiti ovde.

Sva uputstva za korišćenje portala za elektronsko podnošenje zahteva za građenje možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u sekciji E-procedura.

Nije moguće podneti „usaglašenu“ prijavu radova, već je potrebno ponovo podneti prijavu radova u konkretnom slučaju, u skladu sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji.

Član 148.

Investitor podnosi prijavu radova organu koji je izdao građevinsku dozvolu najkasnije osam dana pre početka izvođenja radova.

Uz prijavu radova podnosi se dokaz o regulisanju obaveza u pogledu doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta, u skladu sa ovim zakonom, kao i dokaz o plaćenoj administrativnoj taksi.

Za linijske infrastrukturne objekte, pored dokaza iz stava 2. ovog člana, kada je rešenje o građevinskoj dozvoli izdato na osnovu konačnog rešenja o eksproprijaciji, dostavlja se i akt ministarstva nadležnog za poslove finansija o uvođenju u posed nepokretnosti, u skladu sa posebnim zakonom, odnosno zaključen ugovor o pravu službenosti u skladu sa ovim zakonom.

U prijavi iz stava 1. ovog člana investitor navodi datum početka i rok završetka građenja, odnosno izvođenja radova.

Nadležni organ o podnetoj prijavi obaveštava građevinsku inspekciju.

Rok za završetak građenja počinje da teče od dana podnošenja prijave iz stava 1. ovog člana.

Priključenje objekta na infrastrukturu vrši se nakon završetka radova. Uz zahtev za priključenje objekta na komunalnu i drugu infrastrutkuru prilaže se separat iz projekta izvedenog objekta, odnosno iz projekta za izvođenje ako u toku građenja nije odstupljeno od projekta za izvođenje sa tehničkim opisom i grafičkim prilozima, kojim se prikazuje predmetni priključak i sinhron plan svih priključaka, u skladu sa čl.40. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Za izgradnju priključka na komunalnu mrežu za potrebe građenja može se ishodovati privremena građevinska dozvola, u skladu sa čl.147. Zakona o planiranju i izgradnji. Podnošenje zahteva za izdavanje rešenja o privremenoj građevinskoj dozvoli vrši se u skladu sa čl.30. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Priključenje objekta na infrastrukturu

Član 40.

Postupak za priključenje objekta na komunalnu i drugu infrastrukturu pokreće se podnošenjem zahteva nadležnom organu kroz CIS.

Uz zahtev iz stava 1. ovog člana prilaže se separat iz projekta izvedenog objekta, odnosno iz projekta za izvođenje ako u toku građenja nije odstupljeno od projekta za izvođenje sa tehničkim opisom i grafičkim prilozima, kojim se prikazuje predmetni priključak i sinhron plan svih priključaka.

Uz zahtev iz stava 1. ovog člana prilaže se i dokaz o uplati naknade za priključenje objekta na odgovarajuću infrastrukturu, ako je ta naknada plaćena u iznosu navedenom u lokacijskim uslovima, osim ako investitor želi da tu naknadu plati tek nakon prijema konačnog obračuna, u skladu sa separatom iz projekta izvedenog objekta, što se navodi u zahtevu.

Nadležni organ, u roku od tri radna dana od dana prijema zahteva iz stava 1. ovog člana, upućuje zahtev imaocu javnih ovlašćenja da izvrši priključenje u skladu sa tim zahtevom.

Stranica nije namenjena za davanje pravnih saveta, kao ni za instrukcije za postupanje u konkretnom slučaju. Pozivni centar se bavi isključivo odredbama Zakona o planiranju i izgradnji.

Uslovi građenja objekta određeni su pravilima građenja u planskom dokumentu. Potrebno je da organu nadležnom za izdavanje građevinske dozvole podnesete zahtev za izdavanje informacije o lokaciji koja sadrži podatke i mogućnostima i ograničenjima gradnje na određenoj kat. parceli u skladu sa važećim planskim dokumentom.

Građenje objekta u konkretom slučaju vrši se na osnovu rešenja o građevinskoj dozvoli.

Dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole propisana je čl.16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Za potrebe izrade projekta za građevinsku dozvolu potrebno je prethodno pribaviti loakcijske uslove, koji sadrže sve podatke o mogućnostima i ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli koja ispunjava uslove za građevinsku parcelu, a sadrži sve uslove za izradu tehničke dokumentacije. Podnošenje zahteva za izdavanje lokacijskih uslova vrši se u skladu sa čl.6. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Statusnom promenom, u smislu odredbi Zakona o privrednim društvima, na drugo društvo se prenosi imovina i obaveze  tako da članovi u tom društvu stiču udele odnosno akcije. Treba praviti razliku između statusnih promena pripajanja i spajanja  (kada se celokupna imovina prenosi  na društvo kome se pripaja odnosno sa kojim se spaja – univerzalna sukcesija)  i statusnih promena podele i izdvajanja kod kojih su moguće različite situacije (član  488 i 489. Zakona o privrednim društvima).

Ukoliko je nakon pravnosnažnosti građevinske dozvole došlo do statusne promene u odnosu na privredno društvo na čije ime je izdata građevinska dozvola, potrebno je da podnosilac prijave priloži dokumentaciju (Ugovor o statusnoj promeni i rešenje APR o izvršenoj registraciji statusne promene)  iz koje se vidi da se radi o privrednom društvu pravnom sledbeniku (kao univerzalnom sukcesoru) investitora, naročito zbog primene člana 32. st. 1 tač. 2 Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure.

Ukoliko se ispostavi da se radi o statusnoj promeni na osnovu koje nadležni organ ne može na nesumnjiv način utvrditi pravno sledbeništvo između pravnog lica na čije ime je izdata građevinska dozvola i pravnog lica koje je podnosilac prijave radova, u tom slučaju nadležni organ može u skladu sa čl. 32 st. 4 Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure obavestiti podnosioca prijave da nisu ispunjeni uslovi za prijavu radova te da je potrebno u skladu sa čl. 141 Zakona o planiranju i izgradnji pokrene postupak za izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli zbog promene investitora.

Ne.

Uz prijavu radova potrebno je priložiti saglasnost na studiju o proceni uticaja na životnu sredinu, ako je obaveza njene izrade utvrđena propisom kojim se uređuje procena uticaja na životnu sredinu, u skladu sa čl.31. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Ne.

Uz prijavu radova potrebno je priložiti saglasnost na studiju o proceni uticaja na životnu sredinu, ako je obaveza njene izrade utvrđena propisom kojim se uređuje procena uticaja na životnu sredinu, u skladu sa čl.31. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Član 31.

Prijava radova u skladu sa izdatom građevinskom dozvolom, rešenjem izdatim u skladu sa članom

145. Zakona, odnosno privremenom građevinskom dozvolom, vrši se nadležnom organu kroz CIS,

najkasnije osam dana pre početka izvođenja radova.

Uz prijavu iz stava 1. ovog člana podnosi se dokaz o plaćenoj administrativnoj taksi za podnošenje prijave i naknadi za Centralnu evidenciju, kao i:

1) dokaz o izmirenju obaveza u pogledu doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta, ako je

rešenjem o građevinskoj dozvoli predviđeno jednokratno plaćanje te obaveze, odnosno sredstvo

obezbeđenja plaćanja doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta u skladu sa zakonom, i dokaz o uplati prve rate ako je rešenjem o građevinskoj dozvoli predviđeno plaćanje te obaveze na rate;

2) saglasnost na studiju o proceni uticaja na životnu sredinu, ako je obaveza njene izrade utvrđena propisom kojim se uređuje procena uticaja na životnu sredinu, odnosno odluka da nije potrebna izrada studije;

3) akt ministarstva nadležnog za poslove finansija o uvođenju u posed nepokretnosti, u skladu sa

posebnim zakonom, odnosno zaključen ugovor o pravu službenosti u skladu sa zakonom o planiranju i izgradnji, ako je rešenje o građevinskoj dozvoli za linijske infrastrukturne objekte izdato na osnovu konačnog rešenja o eksproprijaciji.

Obaveza dostavljanja akta ministarstva nadležnog za poslove finansija o uvođenju u posed nepokretnosti, prilikom prijave radova, propisana je samo za linijske infrastrukturne objekte kada je rešenje o građevinskoj dozvoli izdato na osnovu konačnog rešenja o eksproprijaciji.

U skladu sa odredbama člana 29. Zakona o eksproprijaciji, postupak po predlogu za eksproprijaciju sprovodi i rešenje donosi služba opštinske uprave nadležne za imovinsko - pravne poslove opštine na čijoj se teritoriji nalazi nepokretnost predložena za eksproprijaciju. Članom 31. Zakona propisano je da rešenje kojim se usvaja predlog za eksproprijaciju, između ostalog, sadrži i obavezu korisnika eksproprijacije da u roku od 15 dana od dana pravosnažnosti rešenja o eksproprijaciji opštinskoj upravi podnese pismenu ponudu o obliku i visini naknade za eksproprisanu nepokretnost.

Sporazumom o naknadi za eksproprisanu nepokretnost zaključuju opštinska uprava i korisnik eksproprijacije, a ukoliko sporazum ne bude postignut, spisi predmeta eksproprijacije dostavljaju se mesno nadležnom opštinskom sudu radi donošenja odluke o određivanju naknade.

Prema članu 34. Zakona o eksproprijaciji, korisnik eksproprijacije stiče pravo da stupi u posed eksproprisane nepokretnosti danom pravosnažnosti odluke o naknadi, odnosno danom zaključenja sporazuma o naknadi za eksproprisanu nepokretnost, ako Zakonom nije drukčije određeno. Izuzetak od navedenog pravila predviđen je u članu 35. stav 4. Zakona o eksproprijaciji, gde je propisano da, ukoliko se nepokretnost ekspropriše za izgradnju linijskih infrastrukturnih objekata, na zahtev korisnika eksproprijacije izvršiće se predaja te nepokretnosti radi privođenja nameni na osnovu konačnog rešenja o eksproprijaciji, pod uslovom da korisnik eksproprijacije dokaže da je utvrdio potrebne elemente za određivanje visine naknade za eksproprisani objekat.

Članom 69. Zakona o eksproprijaciji propisano je da opštinska uprava vodi evidenciju o eksproprijaciji nepokretnosti za teritoriju opštine, pri čemu je u obavezi da zbirne podatke evidencije, za svaka tri meseca, dostavlja ministarstvu nadležnom za poslove finansija.

Imajući u vidu sve citirane odredbe Zakona o eksproprijaciji, Ministarstvo finansija, na osnovu zbirnih podataka evidencije o eksproprijaciji nepokretnosti, izdaje odgovoarajući akt o uvođenju u posed nepokretnosti.

Članom 2. tačka 26. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da je linijski infrastrukturni objekat javni put, javna železnička infrastruktura, elektroenergetski vod, naftovod, produktovod, gasovod, objekat visinskog prevoza, linijska infrastruktura elektronskih komunikacija, vodovodna i kanalizaciona infrastruktura i sl, koji može biti nadzemni ili podzemni, čija izgradnja je predviđena odgovarajućim planskim dokumentom.

Članom 69. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se za građenje, odnosno postavljanje linijskih infrastrukturnih objekata (u koje spada i elektroenergetski vod), može formirati građevinska parcela koja odstupa od površine ili položaja predviđenih planskim dokumentom za tu zonu, pod uslovom da postoji pristup objektu, odnosno uređajima, radi održavanja i otklanjanja kvarova ili havarije. U tom slučaju. kao dokaz o rešenom pristupu javnoj saobraćajnoj površini priznaje se i ugovor o uspostavljanju prava službenosti prolaza sa vlasnikom poslužnog dobra, odnosno saglasnost vlasnika poslužnog dobra.

U članu 69. stav 3. Zakona propisano je da se za objekte iz stava 1. tog člana, koji se sastoje iz podzemnih i nadzemnih delova, građevinska parcela formira za nadzemne delove tih objekata (glavni objekat, ulazna i izlazna mesta, reviziona okna i sl.), dok se za podzemne delove tog objekta u trasi koridora ne formira posebna građevinska parcela.

Članom 69. stav 8. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se, kao dokaz o rešenim imovinsko - pravnim odnosima na zemljištu, za objekte iz stava 1. i 2. može podneti i ugovor o ustanovljavanju prava službenosti, odnosno ugovor o zakupu zemljišta u privatnoj svojini sa vlasnikom zemljišta, zaključen u skladu sa posebnim propisima, kao i ugovor o uspostavljanju prava službenosti zaključen sa vlasnikom, odnosno korisnikom zemljišta koji je imalac javnih ovlašćenja, na period koji odredi vlasnik, odnosno korisnik zemljišta.

Članom 69. stav 10. i 11. Zakona propisano je da na zemljištu iznad podzemnih delova objekta iz stava 1. tog člana, investitor ima pravo prolaza ili preleta ispod, odnosno iznad zemljišta, uz obavezu sopstvenika, odnosno držaoca tog zemnjišta da ne ometa izgradnju, održavanje i upotrebu tog objekta. U navedenom slučaju, ne formira se građevinska parcela za predmetno zemljište, niti se dostavlja dokaz o rešenim imovinsko - pravnim odnosima u smislu Zakona.

Takođe, članom 16. stav 2. tačka 1. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisano je da se uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole nadležnom organu prilaže, između ostalog, dokaz o odgovarajućem pravu na zemljištu ili objektu u smislu Zakona, osim ako je to pravo upisano u javnoj knjizi ili je uspostavljeno zakonom, odnosno ako je Zakonom propisano da se taj dokaz ne dostavlja.

Shodno citiranim odredbama Zakona o planiranju i izgradnji i Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, za podzemni elektroenergetski vod, ne dostavlja se dokaz o rešenim imovinsko - pravnim odnosima sa vlasnikom, odnosno korisnikom parcele. Kada je reč o nadzemnim delovima mernog mesta koje treba izgraditi, primenjuju se odredbe Zakona koje regulišu formiranje građevinske parcele, odnosno postoji obaveza rešavanja imovinsko – pravnih odnosa na neki od načina propisanih Zakonom, kao i prilaganja dokaza o tome uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole.

Prijava radova vrši se u skladu sa čl.31. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Podnošenje zahteva vrši se kroz Centralni informacioni sistem, kome možete pristupiti ovde.

Sva uputstva za korišćenje portala za elektronsko podnošenje zahteva za građenje možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u sekciji E-procedura.

Prema članu 32. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, Nadležni organ bez odlaganja potvrđuje prijavu radova ako je:

 1) nadležan za postupanje po prijavi;

2) podnosilac prijave lice koje, u skladu sa Zakonom može izvršiti prijavu tih radova;

 3) prijava radova podneta u propisanoj formi i sadrži sve propisane podatke;

 4) prijava izvršena na osnovu izdate građevinske dozvole, odnosno rešenja izdatim u skladu sa članom 145. Zakona ili privremene građevinske dozvole;

 5) uz prijavu dostavljena dokumentacija iz člana 31. ovog pravilnika;

6) uz prijavu priložen dokaz o uplati propisane takse i naknade.

Ako nisu ispunjeni formalni uslovi iz stava 1. ovog člana, nadležni organ bez odlaganja obaveštava podnosioca da nisu ispunjeni uslovi za prijavu radova.

Nadležni organ bez odlaganja obaveštava građevinsku inspekciju o podnetoj prijavi radova. U slučaju da se prijava radova odnosi na radove za koje je propisana obaveza pribavljanja saglasnosti na tehničku dokumentaciju u pogledu mera zaštite od požara, nadležni organ u roku od tri radna dana po prijavi radova obaveštava organ nadležan za poslove zaštite od požara o izvršenoj prijavi radova.

Pravila građenja u planskom dokumentu definišu da li je dozvoljeno građenje ovakvih objekata na poljoprivrednom zemljištu, odnosno u kojim slučajevima građenja je potrebno izvršiti promenu namene poljoprivrednog u građevinsko zemljište.

Informacija o lokaciji, kao i lokacijski uslovi bi trebalo da sadrže podatke o mogućnostima i ograničenjima gradnje na određenoj kat. parceli u skladu sa važećim planskim dokumentom, odnosno da li je u konkretnom slučaju za izgradnju predmetnog objekta potrebno izvršiti promenu namene iz poljoprivrednog u građevinsko zemljište.

Uslovi građenja objekta određeni su pravilima građenja u planskom dokumentu.

Potrebno je da organu nadležnom za izdavane građevinske dozvole podnesete zahtev za izdavanje informacije o lokaciji koja sadrži podatke i mogućnostima i ograničenjima gradnje na određenoj kat. parceli u skladu sa važećim planskim dokumentom.

Iz pitanja se može zaključiti da je u konkretnom slučaju reč o građenju pomoćnog objekta, koje se vrši na osnovu rešenja o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona.

Podnošenje zahteva za izdavanje rešenja kojim se odobrava izvođenje radova iz čl.145. Zakona vrši se u skladu sa čl.28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Potrebno je postupiti u skladu sa odredbama čl.40. i čl.41. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, odnosno potrebno je podneti zahtev za priključenje objekta na komunalnu i drugu infrastrukturu kroz CIS.

10. Priključenje objekta na infrastrukturu

Član 40.

Postupak za priključenje objekta na komunalnu i drugu infrastrukturu pokreće se podnošenjem zahteva nadležnom organu kroz CIS.

Uz zahtev iz stava 1. ovog člana prilaže se separat iz projekta izvedenog objekta, odnosno iz projekta za izvođenje ako u toku građenja nije odstupljeno od projekta za izvođenje sa tehničkim opisom i grafičkim prilozima, kojim se prikazuje predmetni priključak i sinhron plan svih priključaka.

Uz zahtev iz stava 1. ovog člana prilaže se i dokaz o uplati naknade za priključenje objekta na odgovarajuću infrastrukturu, ako je ta naknada plaćena u iznosu navedenom u lokacijskim uslovima, osim ako investitor želi da tu naknadu plati tek nakon prijema konačnog obračuna, u skladu sa separatom iz projekta izvedenog objekta, što se navodi u zahtevu.

Nadležni organ, u roku od tri radna dana od dana prijema zahteva iz stava 1. ovog člana, upućuje zahtev imaocu javnih ovlašćenja da izvrši priključenje u skladu sa tim zahtevom.

Postupanje imaoca javnih ovlašćenja

Član 41.

Ako je objekat izveden u skladu sa građevinskom dozvolom i projektom za izvođenje, imalac javnih ovlašćenja je dužan da izvrši priključenje objekta na komunalnu i drugu infrastrukturu i da o tome obavesti nadležni organ u roku od 15 dana od dana prijema zahteva za priključenje, uz dostavu fakture u skladu sa konačnim obračunom naknade za priključenje objekta na odgovarajuću infrastrukturu. Ako je lokacijskim uslovima predviđeno ispunjenje dodatnih uslova za priključenje tog objekta na infrastrukturu, priključenje će se izvršiti ako su ispunjeni ti uslovi.

Ako iznos naknade za priključenje objekta na infrastrukturu nije naveden u uslovima za projektovanje i priključenje tog objekta, imalac javnih ovlašćenja priključuje objekt na infrastrukturu u roku iz stava 1. ovog člana, bez obzira da li je konačan obračun naknade za priključenje objekta u međuvremenu dostavljen investitoru i da li je plaćanje po tom obračunu izvršeno.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, ako je investitor u zahtevu naveo da će plaćanje naknade izvršiti tek nakon što mu se dostavi konačan obračun naknade za priključenje objekta na odgovarajuću infrastrukturu, rok od 15 dana iz stava 1. ovog člana počinje da teče narednog dana od dostavljanja dokaza o uplati te naknade kroz CIS.

Izvođenje radova u konkretnom slučaju vrši se na osnovu građevinske dozvole, s obzirom da se ovim radovima izlazi iz gabarita i volumena postojećeg objekta (dogradnja).

Podnošenje zahteva za izdavanje rešenja o građevinskoj dozvoli vrši se u skladu sa čl.16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Uslovi građenja objekta određeni su pravilima građenja u planskom dokumentu.

Potrebno je da organu nadležnom za izdavanje građevinske dozvole podnesete zahtev za izdavanje informacije o lokaciji koja sadrži podatke i mogućnostima i ograničenjima gradnje na određenoj kat. parceli u skladu sa važećim planskim dokumentom.

Članom 210. Zakona o planiranju i izgradnji propisane su mere u slučaju kada nadležni organ izda lokacijske uslove, odnosno građevinsku dozvolu, odnosno upotrebnu dozvolu suprotno propisima.

Član 210.

Novčanom kaznom od 50.000 do 100.000 dinara ili kaznom zatvora do 30 dana kazniće se za prekršaj odgovorno službeno lice u nadležnom organu uprave ako:

1) izda lokacijske uslove protivno ovom zakonu i propisima donetim na osnovu ovog zakona (član 53);

2) izda građevinsku dozvolu protivno ovom zakonu i propisima donetim na osnovu ovog zakona (čl. 135. i 136);

3) izda upotrebnu dozvolu protivno propisima (član 158).

Za ponovljeni prekršaj iz stava 1. ovog člana učiniocu će se izreći novčana kazna i kazna zatvora do 30 dana.

Zahtev za pokretanje prekršajnog postupka iz stava 1. ovog člana podnosi registrator, odnosno organ nadležan za sprovođenje objedinjene procedure ako registrator nije imenovan u skladu sa članom 8v ovog zakona.

Građenje objekta u konkretom slučaju vrši se na osnovu rešenja o građevinskoj dozvoli.

Dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole propisana je čl.16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Građevinska dozvola se izdaje invstitoru koji ima odgovarajuće pravo na zemljištu, u skladu sa čl.135. Zakona o planiranju i izgradnji. U skladu sa čl.135.st.2. ovog zakona, kao odgovarajuće pravo na zemljištu smatra se pravo svojine, pravo zakupa na građevinskom zemljištu u javnoj svojini, kao i druga prava propisana ovim zakonom.Kao odgovarajuće pravo na zemljištu smatra se pravo svojine, pravo zakupa na građevinskom zemljištu u javnoj svojini, kao i druga prava propisana ovim zakonom.

Projekat rušenja postojećeg objekta na parceli jeste sastavni deo projekta za građevinsku dozvolu.

Za potrebe izrade projekta za građevinsku dozvolu potrebno je prethodno pribaviti loakcijske uslove, koji sadrže sve podatke o mogućnostima i ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli koja ispunjava uslove za građevinsku parcelu, a sadrži sve uslove za izradu tehničke dokumentacije. Podnošenje zahteva za izdavanje lokacijskih uslova vrši se u skladu sa čl.6. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Iz Vašeg pitanja ne može se zaključiti da li posedujete tehničku dokumentaciju na osnovu koje je izgrađen predmetni objekat (kuća). Ukoliko posedujete svu dokumentaciju propisanu odredbama važećeg Zakona o planiranju i izgradnji, postupak za priključenje objekta na elektrodistributivnu mrežu pokreće se podnošenjem zahteva nadležnom organu elektronskim putem, posredstvom Centralnog informacionog sistema, saglasno članu 40. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Uz zahtev se prilaže separat iz projekta izvedenog objekta, odnosno iz projekta za izvođenje ako u toku građenja nije odstupljeno od projekta za izvođenje sa tehničkim opisom i grafičkim prilozima, kojim se prikazuje predmetni priključak i sinhron plan svih priključaka. Takođe, uz zahtev se prilaže i dokaz o uplati naknade za priključenje objekta na odgovarajuću infrastrukturu, ako je ta naknada plaćena u iznosu navedenom u lokacijskim uslovima, osim ako investitor želi da tu naknadu plati tek nakon prijema konačnog obračuna, u skladu sa separatom iz projekta izvedenog objekta, što se navodi u zahtevu. U tom slučaju, zahtev se dostavlja organu nadležnom za izdavanje građevinske dozvole, koji prosleđuje taj zahtev imaocu javnih ovlašćenja. Imalac javnih ovlašćenja (Elektrodistribucija) je dužan da izvrši priključenje objekta na komunalnu infrastrukturu i da o tome obavesti nadležni organ u roku od 15 dana od dana prijema zahteva za priključenje.

Ukoliko ne posedujete tehničku dokumentaciju na osnovu koje je izgrađen predmetni objekat, neophodno je izgraditi nedostajuću linijsku infrastrukturu (elektrodistributivni stub, odnosno stubove). Za izgradnju ove vrste objekata, kao dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima na zemljištu može se priložiti jedan od sledećih akata:

• ugovor o ustanovljavanju prava službenosti, odnosno ugovor o zakupu zemljišta u privatnoj svojini sa vlasnikom zemljišta,
• ugovor o uspostavljanju prava službenosti zaključen sa vlasnikom, odnosno korisnikom zemljišta koji je imalac javnih ovlašćenja, na period koji odredi vlasnik, odnosno korisnik zemljišta;
• popis katastarskih parcela sa priloženim saglasnostima vlasnika, odnosno korisnika zemljišta.

Izvođenje radova na izgradnji nedostajuće infrastrukture vrši se na osnovu građevinske dozvole.

Postupak izdavanja građevinske dozvole, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 135. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu http://gradjevinskedozvole.rs u okviru Sekcije „Propisi“.

Potrebno je da se obratite imaocu javnih ovlašćenja. S obzirom da se u konkretnom slučaju ne vrši izgradnja objekta, već samo priključenje, ovaj postupak se ne vrši u objedinjenoj proceduri.   

Član 8. stav 1. Zakona propisuje koji sve postupci potpadaju pod objedinjenju procedurui navodi da su to postupci za izdavanje lokacijskih uslova, izdavanje građevinske dozvole, prijavu radova, izdavanje upotrebne dozvole, za pribavljanje uslova za projektovanje, odnosno priključenje objekata na infrastrukturnu mrežu, za pribavljanje isprava i drugih dokumenata koje izdaju imaoci javnih ovlašćenja, a uslov su za izgradnju objekata, odnosno za izdavanje lokacijskih uslova, građevinske dozvole i upotrebne dozvole iz njihove nadležnosti, kao i obezbeđenje uslova za priključenje na infrastrukturnu mrežu i za upis prava svojine na izgrađenom objektu. Dakle, priključenje objekata na infrastrukturu je obuhvaćeno objedinjenom procedurom.

Međutim, sam Zakon, između ostalog, uređuje izgradnju objekata, ne i njihovo dalje korišćenje (član 1. stav 1. Zakona). Imajući u vidu odredbu člana 1. stav 1. Zakona (predmet uređenja Zakona), u objedinjenoj proceduri se ne mogu priključivati na infrastruktru objekti za koje je upotreba dozvola izdata pre stupanja na snagu izmena Zakona iz decembra meseca 2014, odnosno objekti koji su izgrađeni i useljeni pre tog datuma, niti objekti koji su građeni bez građevinske dozvole ili suprotno toj dozvoli, što uključuje i objekte koji su legalizovani, tj. ozakonjeni u skladu sa propisima koju uređuju legalizaciju, odnosno ozakonjenje. Naravno, ako je nadležni organ pokrenuo proceduru za priključenje i takvog objekta na infrastrukturu, imalac javnog ovlašćenja može ili postupiti po tom zahtevu u skladu sa članom 8b Zakona ili obavestiti nadležni organ da nema uslova za priključenje tog objekta na infrastrukturu u okviru objedinjene procedure, već da vlasnik objekta može tražiti priključenje objekta na infrastrukturu van objedinjene procedure.

Da, u skladu sa čl.40.st.2. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem (ovde), uz zahtev za priključenje objekta na komunalnu i drugu infrastrukturu prilaže se separat iz projekta izvedenog objekta, odnosno iz projekta za izvođenje ako u toku građenja nije odstupljeno od projekta za izvođenje sa tehničkim opisom i grafičkim prilozima, kojim se prikazuje predmetni priključak i sinhron plan svih priključaka.

Član 40

Postupak za priključenje objekta na komunalnu i drugu infrastrukturu pokreće se podnošenjem zahteva nadležnom organu kroz CIS.

Uz zahtev iz stava 1. ovog člana prilaže se separat iz projekta izvedenog objekta, odnosno iz projekta za izvođenje ako u toku građenja nije odstupljeno od projekta za izvođenje sa tehničkim opisom i grafičkim prilozima, kojim se prikazuje predmetni priključak i sinhron plan svih priključaka.

Uz zahtev iz stava 1. ovog člana prilaže se i dokaz o uplati naknade za priključenje objekta na odgovarajuću infrastrukturu, ako je ta naknada plaćena u iznosu navedenom u lokacijskim uslovima, osim ako investitor želi da tu naknadu plati tek nakon prijema konačnog obračuna, u skladu sa separatom iz projekta izvedenog objekta, što se navodi u zahtevu.

Nadležni organ, u roku od tri radna dana od dana prijema zahteva iz stava 1. ovog člana, upućuje zahtev imaocu javnih ovlašćenja da izvrši priključenje u skladu sa tim zahtevom.

Ne, sa građenjem objekta se ne može otpočeti sa pribavljenim lokacijskim uslovima. Građenje se može vršiti  na osnovu potvrđene prijave radova, nakon pribavljanja građevinske dozvole.

U skladu sa čl.8d. Zakona o planiranju i izgradnji, nadležni organ:

1) po zahtevu za izdavanje lokacijskih uslova, te uslove izdaje najkasnije u roku od pet radnih dana od pribavljanja svih uslova, isprava i drugih dokumenata u skladu sa članom 8b ovog zakona;

2) po zahtevu za izdavanje građevinske dozvole, dozvolu izdaje najkasnije u roku od pet radnih dana od dana podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole;

U skladu sa čl.8b ovog zakona, nadležni organ je dužan da u roku od pet radnih dana od dana prijema zahteva za izdavanje lokacijskih uslova, imaocima javnih ovlašćenja, koji u skladu sa ovim zakonom i posebnim propisom utvrđuju uslove za izgradnju objekata, dostavi zahtev za izdavanjem tih uslova, ako se oni ne mogu pribaviti uvidom u planski dokument, odnosno separat.

Imalac javnih ovlašćenja je dužan da postupi po zahtevu iz stava 1. ovog člana, u roku od 15 dana od dana prijema zahteva, a za objekte iz člana 133. ovog zakona u roku od 30 dana od dana prijema zahteva.

Nije moguće tražiti dodatnu dokumentaciju za postupak prijave radova pored one propisane Zakonom o planiranju i izgradnji i podzakonskim aktima donetim na osnovu ovog Zakona.

U skladu sa čl.31. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, uz prijavu radova podnosi se dokaz o plaćenoj administrativnoj taksi za podnošenje prijave i naknadi za Centralnu evidenciju, kao i:

1) dokaz o izmirenju obaveza u pogledu doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta, ako je rešenjem o građevinskoj dozvoli predviđeno jednokratno plaćanje te obaveze, odnosno sredstvo obezbeđenja plaćanja doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta u skladu sa zakonom, i dokaz o uplati prve rate ako je rešenjem o građevinskoj dozvoli predviđeno plaćanje te obaveze na rate;

2) saglasnost na studiju o proceni uticaja na životnu sredinu, ako je obaveza njene izrade utvrđena propisom kojim se uređuje procena uticaja na životnu sredinu, odnosno odluka da nije potrebna izrada studije;

3) akt ministarstva nadležnog za poslove finansija o uvođenju u posed nepokretnosti, u skladu sa posebnim zakonom, odnosno zaključen ugovor o pravu službenosti u skladu sa zakonom o planiranju i izgradnji, ako je rešenje o građevinskoj dozvoli za linijske infrastrukturne objekte izdato na osnovu konačnog rešenja o eksproprijaciji.

Shodno odredbama člana 145. Zakona o planiranju i izgradnji građenje objekata iz člana 2. tač. 24. vrše se na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevisnke dozvole. Rešenje kojim se odobrava izvođenje radova  iz člana 145. stav 1. Zakona pokreće se podnošenjem zahteva nadležnom organu kroz centralni informacioni sistem (član 28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem) i uz zahtev dužni ste da priložite i idejni projekat izrađen u skladu pravilnikom kojim se uređuje sadržina tehničke dokumentacije. 

Saglasnost suvlasnika je potrebna ukoliko se gradi ili se izvode radovi na građevinskom zemljištu ili objektu koji je u suvlasništvu više lica, a ukoliko gradite ili izvodite radove na zemljištu ili objektu koje se nalazi u vašem vlasništvu smatramo da vam nije potrebna saglasnost suseda.  

Odgovor: Pre početka izgradnje, neophodno je pribaviti lokacijske uslove, koji u skladu sa članom 53a Zakona o planiranju i izgradnji predstavljaju javnu ispravu sa podacima o mogućnostima i ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli koja ispunjava uslove za građevinsku parcelu, i svim uslovima za izradu tehničke dokumentacije.

Napominjemo da Pozivni centar nije namenjen za davanje pravnih saveta, kao ni za instrukcije za postupanje u konkretnim slučajevima

Podnošenje zahteva za priključenje objekta na infrastrukturu vrši seu skladu sa čl.40. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Podnošenje zahteva podnosi se kroz Centralni informacioni sistem, kome možete pristupiti ovde.

Sva uputstva za korišćenje portala za elektronsko podnošenje zahteva za građenje možete pronaći  ovde.

Ne.

Shodno čl.92. Zakona o planiranju i izgradnji, građevinsko zemljište koje nije uređeno u smislu ovog zakona, a nalazi se u obuhvatu planskog dokumenta na osnovu koga se mogu izdati lokacijski uslovi, odnosno građevinska dozvola, može se pripremiti, odnosno opremiti i sredstvima fizičkih ili pravnih lica.

Lice iz stava 1. ovog člana podnosi nadležnom organu jedinice lokalne samouprave, odnosno licu iz člana 94. ovog zakona, predlog o finansiranju pripremanja, odnosno opremanja građevinskog zemljišta, po kome je nadležni organ dužan da postupi u roku od 15 dana od dana prijema predloga.

Nadležni organ, odnosno lice iz člana 94. ovog zakona može sa licem iz stava 1. ovog člana zaključiti ugovor o zajedničkom pripremanju, odnosno opremanju građevinskog zemljišta, koji naročito sadrži:

1) podatke o lokaciji, odnosno zoni u kojoj se planira opremanja građevinskog zemljišta;

2) podatke iz planskog dokumenta i tehničke uslove za izgradnju;

3) podatke iz programa uređivanja građevinskog zemljišta;

4) granice lokacije koja se priprema, odnosno oprema sa popisom katastarskih parcela;

5) dinamiku i rok izgradnje;

6) obavezu jedinice lokalne samouprave kao investitora da obezbedi stručni nadzor u toku izvođenja radova;

7) određivanje učešća svake ugovorne strane u obezbeđivanju, odnosno finansiranju izrade tehničke dokumentacije i stručne kontrole tehničke dokumentacije, izvođenju radova i izboru izvođača radova, kao i drugih troškova u vezi sa opremanjem građevinskog zemljišta, uključujući visinu i rokove obezbeđivanja finansijskih i drugih sredstava;

8) određivanje objekata koji se grade i koji će preći u svojinu jedinice lokalne samouprave;

9) određivanje iznosa učešća lica iz stava 1. ovog člana u finansiranju pripremanja, odnosno opremanja građevinskog zemljišta koji će biti umanjen za iznos doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta;

10) sredstva obezbeđenja ispunjenja obaveza ugovornih strana.

Ukoliko se pitanje odnosi na plaćanje naknade za priključenje objekta na infrastrukturu, to se vrši nakon završetka izvođenja radova.

Priključenje objekta na infrastrukturu

Član 40.

Postupak za priključenje objekta na komunalnu i drugu infrastrukturu pokreće se podnošenjem

zahteva nadležnom organu kroz CIS.

Uz zahtev iz stava 1. ovog člana prilaže se separat iz projekta izvedenog objekta, odnosno iz projekta za izvođenje ako u toku građenja nije odstupljeno od projekta za izvođenje sa tehničkim opisom i grafičkim prilozima, kojim se prikazuje predmetni priključak i sinhron plan svih priključaka.

Uz zahtev iz stava 1. ovog člana prilaže se i dokaz o uplati naknade za priključenje objekta na

odgovarajuću infrastrukturu, ako je ta naknada plaćena u iznosu navedenom u lokacijskim uslovima, osim ako investitor želi da tu naknadu plati tek nakon prijema konačnog obračuna, u skladu sa separatom iz projekta izvedenog objekta, što se navodi u zahtevu.

Nadležni organ, u roku od tri radna dana od dana prijema zahteva iz stava 1. ovog člana, upućuje

zahtev imaocu javnih ovlašćenja da izvrši priključenje u skladu sa tim zahtevom.

Postupanje imaoca javnih ovlašćenja

Član 41.

Ako je objekat izveden u skladu sa građevinskom dozvolom i projektom za izvođenje, imalac javnih

ovlašćenja je dužan da izvrši priključenje objekta na komunalnu i drugu infrastrukturu i da o tome obavesti nadležni organ u roku od 15 dana od dana prijema zahteva za priključenje, uz dostavu fakture u skladu sa konačnim obračunom naknade za priključenje objekta na odgovarajuću infrastrukturu. Ako je lokacijskim uslovima predviđeno ispunjenje dodatnih uslova za priključenje tog objekta na infrastrukturu, priključenje će se izvršiti ako su ispunjeni ti uslovi.

Ako iznos naknade za priključenje objekta na infrastrukturu nije naveden u uslovima za projektovanje i priključenje tog objekta, imalac javnih ovlašćenja priključuje objekt na infrastrukturu u roku iz stava 1. ovog člana, bez obzira da li je konačan obračun naknade za priključenje objekta u međuvremenu dostavljen investitoru i da li je plaćanje po tom obračunu izvršeno.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, ako je investitor u zahtevu naveo da će plaćanje naknade izvršiti tek nakon što mu se dostavi konačan obračun naknade za priključenje objekta na odgovarajuću

infrastrukturu, rok od 15 dana iz stava 1. ovog člana počinje da teče narednog dana od dostavljanja dokaza o uplati te naknade kroz CIS.

Od 1. januara 2016.god. svi zahtevi u vezi izdavanja građevinske i upotrebne dozvole za izgradnju objekata podnose se u elektronskom sistemu objedinjene procedure.

U okviru objedinjene procedure, shodno odgovarajućim odredbama Zakaona o planiranju i izgradnji je i podnošenje prijave radova koju možete naći ovde:

 https://ceop.apr.gov.rs/eregistrationportal/Protected/Register/Domains

Uz prijavu radova podnosi se dokumentacija propisana u članu 31. Pravilnika o sprovođenju postupka objedinjne procedure elektornskim putem (Sl. glansik RS br. 113/2015), koji možete naći na linku:

http://gradjevinskedozvole.rs/download.php

Sva dokumentacija koja se uz prijavu prilaže dostavlja se u digitalizovanoj kopiji u formatu .pdf potpisana elektronskim kvalifikovanim sertfikatom od strane podnosioca zahteva u skladu sa Uputstvom koje kao i sve druge propise možete naći na  istom linku.

Kada započnete popunjavanje zahteva, sistem vas u plavo uokvirenim poljima obaveštava o radnjama koje u skladu sa odgovorajućim propisima treba preduzeti u svakom narednom koraku.

Prijava radova podnosi se u elektronskom sistemu objedinjne procedure

https://ceop.apr.gov.rs/eregistrationportal/Public/Home.

Uz zahtev se podnosi dokumentacija iz člana 31. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjnene procedure elektrosnkim putem (Sl. glansika RS br. 113/2015) u skladu sa Uputstvom o formatim elektronskih dokumenata koja se dostavljaju u CEOP http://gradjevinskedozvole.rs/Files/00329/Tehničko-uputstvo-formati-elektronskih-dokumenata-tehnicke-dokumentacije-i-dostavljanje-u-CEOP-u.pdf

Visinu naknada i administrativnih taksi koja pripadaju nadležnom organu opštine odnosno grada možete utvrditi uvidom u podatke objavljene na internet strani te jedinice lokalne samouprave, naknadu za CEOP uplatiće po instrukcijama za plaćanje koje vam sistem generiše prilikom popunjavanja elektornskog zahteva.

Podnosilac zahteva mora posedovati digitalni sertifikat kako bi zahtev koji se podnosi bio elektorsnki poptisan u sistemu. Digitalno potpisivanje zahteva u elektrosnkom sistemu CEOP nesmetano se za sada odvija prilikom korišćenja pretraživača Internet Explorer.

Članom 2. tačka 24. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se pod pomoćnim objektom, u smislu Zakona, smatra objekat koji je u funkciji glavnog objekta, a gradi se na istoj parceli na kojoj je sagrađen ili može biti sagrađen glavni stambeni, poslovni ili objekat javne namene (garaže, ostave, septičke jame, bunari, cisterne za vodu i sl.). Članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se građenje pomoćnih objekata vrši na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole.

Postupak, odnosno dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje rešenja o odobrenju za izvođenje radova propisani su članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu http://gradjevinskedozvole.rs u okviru Sekcije „Propisi“.

Potrebno je podneti zahtev za izdavanje građevinske dozvole, u skladu sa čl.16. Pravilnika o postupku sporvođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Podnošenje zahteva podnosi se kroz Centralni informacioni sistem, kome možete pristupiti ovde.

Sva uputstva za korišćenje portala za elektronsko podnošenje zahteva za građenje možete pronaći  ovde.

Zakon o planiranju i izgradnji iz decembra 2014. godine ne predviđa pribavljanje saglasnosti od imaoca javnih ovlašćenja.

Nadležni organ pribavlja uslove za projektovanje i priključenje od imaocajavnih ovlašćenja u postupku obejdinjene procedure, u postupku pribavljanja lokacijskih uslova, u skladu sa čl. 6. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elekronskim putem.

Podnošenje zahteva za priključenje na komunalnu i drugu infrastrukturu vrši se u skladu sa čl. 40. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure, koji možete pronaći ovde.

Da, potrebno je podneti prijavu radova organu nadležnom za izdavanje građvinske dozvole.

U skladu sa čl.148. st.1. Zakona o planiranju i izgradnji,  investitor podnosi prijavu radova organu koji je izdao građevinsku dozvolu najkasnije osam dana pre početka izvođenja radova.

Podnešenje prijave radova  vrši se u skladu sa čl.31. Pravilnika o objedinjenoj proceduri elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Podnošenje zahteva podnosi se kroz Centralni informacioni sistem, kome možete pristupiti ovde.

Sva uputstva za korišćenje portala za elektronsko podnošenje zahteva za građenje možete pronaći  ovde.

Građenje objekata na parceli vrši se u skladu sa pravilima građenja definisanih u planskom dokumentu. Ukolliko prema planskom dokumentu na određenoj parceli nije predviđena gradnja neke vrste objekta, nadležni organ ne bi trebalo da dozvoli njenu izgradnju.

Kada je reč o postavljanju oglasnih plakata i panoa, ova materija nije predmet regulisanja Zakona o planiranju i izgradnji, već Zakona o oglašavanju („Službeni glasnik republike Srbije“ broj 79/05 i 83/14). Prema članu 25. Zakona o oglašavanju, oglasni pano se može postaviti na javnim površinama na osnovu dozvole nadležnog organa, dok su članom 26. Zakona propisani slučajevi u kojima je dozvoljeno oglašavanje na plakatu postavljenom na javnoj površini. Prema članu 27. Zakona o oglašavanju, na površinama koje nisu javne, postavljanje plakata dozvoljeno je samo uz saglasnost vlasnika, odnosno korisnika te površine.

Članom 8b Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da nadležni organ u roku od tri radna dana od dana prijema zahteva podnosioca zahteva za priključenje objekta na odgovarajuću mrežu upućuje zahtev za priključenje odgovarajućem imaocu javnih ovlašćenja (javnom preduzeću).  Ukoliko je objekat izveden u skladu sa uslovima za priključenje, imalac javnih ovlašćenja dužan je da izvrši priključenje objekta na komunalnu infrastrukturu i da o tome obavesti nadležni organ u roku od 15 dana od dana prijema zahteva za priključenje, ako lokacijskim uslovima nije predviđeno drugačije.

Postupak za priključenje objekta na komunalnu infrastrukturu pokreće se elektronskim putem, podnošenjem zahteva nadležnom organu kroz Centralni informacioni sistem. Mesto priključenja objekta na komunalnu infrastrukturu, kao i druga tehnička pitanja u vezi sa priključenjem, definišu se lokacijskim uslovima.

Saglasno članu 142. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji, ako u toku izgradnje, odnosno izvođenja radova, nastanu izmene u odnosu na izdatu građevinsku dozvolu, glavni projekat, odnosno projekat za građevinsku dozvolu, investitor je dužan da obustavi gradnju i podnese zahtev za izmenu građevinske dozvole. Pod izmenom se smatra svako odstupanje od položaja, dimenzija, namene i oblika objekta, kao i drugih parametara i uslova utvrđenih u građevinskoj dozvoli, odnosno izvodu iz projekta.

Na osnovu opisa iz Vašeg pitanja, može se zaključiti da je reč o situaciji koja je obuhvaćena članom 142. Zakona, te da je neophodno podneti zahtev za izmenu građevinske dozvole. Uz zahtev se prilaže novi projekat za građevinsku dozvolu, odnosno separat projekta za građevinsku dozvolu koji se menja.

Predmetne odredbe možete naći u članu 2. Pravilnika o objektima na koje se ne primenjuju pojedine odredbe Zakona o planiranju i izgradnji. To konkretno znači da izgradnju može vršiti svako ko raspolaže odgovarajućim stručnim znanjem za tu vrstu radova.

Ukoliko je ugovorom između investitora i finansijera definisano da nosilac prava i obaveze iz građevinske dozvole bude i finansijer, mišljenja smo da je moguće zaključiti ugovor između finansijera i izvođača radova.

Izvođenje radova može otpočeti ukoliko su ispunjeni uslovi propisani članom 149. Zakona o planiranju i izgradnji. Citiranim članom nije predviđena obaveza dostavljanja na uvid projekta za izvođenje elektro instalacija, pa samim tim izvođenje radova može otpočeti i bez te aktivnosti.

Da.

Shodno čl.18. stav 6. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata (“Sl. glasnik RS“, br. 77/2015), izrada projekta za izvođenje je obavezna i za izvođenje radova na rekonstrukciji objekata, koji se vrše na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova. (član 145. Zakona), osim za objekte kategorije "A", kao i u slučajevima za koje je predviđeno pribavljanje saglasnosti na projekat za izvođenje u skladu sa propisima kojima se uređuje zaštita od požara.

To nije regulisano Pravilnikom o klasifikaciji objekata.

Odlukom o vrstama licenci utvrđene su vrste licenci za odgovornog izvođača radova.

Članom 22. Odluke o vrstama licenci koje izdaje Inženjerska komora Srbije propisan je opis delatnosti za:

Odgovornog izvođača, sa specijalističkim strukovnim studijama, građevinskih radova na objektima visokogradnje / šifra licence: 700

Opis delatnosti :

• Izvođenje radova na gradnji objekata visokogradnje za koje građevinsku dozvolu izdaje jedinica lokalne samouprave;
• Izvođenje građevinsko - zanatskih radova na objektima visokogradnje za koje građevinsku dozvolu izdaje jedinica lokalne samouprave, i to:

- ugradnja stolarije;

- radovi na obradi unutrašnjih zidova;

- radovi na obradi podova;

- krovopokrivački radovi;

- fasaderski radovi, izuzev radova na oblaganju fasada kamenom na  

  podkonstrukciji;

- molersko-farbarski radovi;

- radovi na unutrašnjim instalacijama vodovoda i kanalizacije;

Uređenje terena oko objekata visokogradnje za koje građevinsku dozvolu izdaje jedinica lokalne samouprave.

Odgovornog izvođača, sa specijalističkim strukovnim studijama, građevinskih radova na objektima niskogradnje  / šifra licence: 712

Opis delatnosti :

• Izvođenje radova na izgradnji lokalnih i nekategorisanih puteva i ulica za koje građevinsku dozvolu izdaje jedinica lokalne samouprave;

Izvođenje radova na uređenju terena oko objekata visokogradnje za koje građevinsku dozvolu izdaje jedinica lokalne samouprave;

Izvođenje radova, odnosno građenje objekta na katastarskoj parceli se mora izvoditi u skladu sa planskim dokumentom.

Potrebno je proveriti koja je minimalna propisana udaljenost novih od okolnih objekata, odnosno od susedne građevinske parcele u pravilima građenja u planskom dokumentu za teritoriju na kojoj se nalazi katastarska parcela.  

Ukoliko se izvođenje radova, odnosno građenje objekta vrši bez pribavljenog akta nadležnog organa, odnosno suprotno lokacijskim uslovima, Zakon o planiranju i izgradnji propisuje odgovarajuće mere.

Član 176.

U vršenju inspekcijskog nadzora građevinski inspektor je ovlašćen da:

1) naredi rešenjem obustavu radova i uklanjanje objekta ili njegovog dela, ako se objekat gradi ili je njegovo građenje završeno bez građevinske dozvole, odnosno ako se objekat gradi suprotno lokacijskim uslovima, odnosno građevinskoj dozvoli, odnosno potvrdi o prijavi radova;

1a) naloži rešenjem uklanjanje objekta, odnosno vraćanje u prvobitno stanje, ako se objekat gradi, odnosno izvode radovi bez rešenja iz člana 145. ovog zakona;

Zakonom o planiranju i izgradnji i Pravilnikom o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata („Sl.glasnik RS“, br.77/2015)  nije propisano da se uz projekat za izvođenje ponovo podnosi grafička dokumentacija projekta za građevinsku dozvolu, već je sadržaj grafičke dokumentacije projekta za izvođenje prilagođen fazi izvođenja radova.

Shodno čl.66. ovog pravilnika, grafička dokumentacija projekta za izvođenje za zgrade, zavisno od vrste i klase objekta, sadrži crteže i detalje neophodne za građenje objekta, odnosno izvođenje radova, kao što su:

- crteže, šeme i detalje građevinskih, zanatskih i instalacionih radova;

- zbirne crteže (sinhron-planove) instalacija i opreme;

- crteže, šeme i detalje sa uputstvima za ugradnju elemenata i opreme;

- tehnološke šeme;

- crteže i detalje tehnologije gradnje;

- crteže i detalje temelja i konstrukcije, sa detaljima oplate i armature, detaljima spojeva, dilatacija i oslonaca, detaljima prodora kroz konstruktivne elemente i dr.;

- crteže i detalje izolacija;

- crteže i detalje kojima se obezbeđuju mere za ispunjenje osnovnih zahteva za objekat;

- šeme i prikaze faznosti gradnje;

- crteže i detalje priključnih vodova;

- druge potrebne crteže i prikaze.

Grafička dokumentacija u projektu pripremnih radova sadrži naročito crteže površina i zapremina iskopa sa prikazom mera obezbeđenja temeljne jame;

Grafička dokumentacija projekta za izvođenje izrađuje se u razmeri koja je odgovarajuća za građenje objekta odnosno izvođenje radova.

Izvođenje radova u konkretnom slučaju vrši se na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje radova, koje se izdaje investitoru koji, između ostalog, dostavi idejni projekat izrađen u skladu sa Pravilnikom o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata („Sl. glasnik RS“, br. 77/2015).

Pravilnikom o postupku sprovođenja objedinjene procedure („Sl.glasnik RS“, br. 22/2015 i 89/2015) nije propisano da se uz prijavu radova dostavlja idejni projekat, kao ni glavni projekat zaštite od požara.

Shodno čl.30. ovog pravilnika, prijava radova u skladu sa izdatom građevinskom dozvolom, rešenjem izdatim u skladu sa članom 145. Zakona, odnosno privremenom građevinskom dozvolom, vrši se nadležnom organu, najkasnije osam dana pre početka izvođenja radova.

Potrebno je izvršiti uvid u planski dokument i pravila građenja utvrđena planskim dokumentom za teritoriju na kojoj se nalazi katastarska parcela.

Pravilima građenja u planskom dokumentu propisana je udaljenost novog objekta od granice susedne parcele. 

Ako, u konkretnom slučaju,  planski dokument za teritoriju na kojoj se nalazi katastarska parcela nije donet u roku propisanom zakonom, tada se uslovi utvrđuju na osnovu odredbi Pravilnika o opštim pravilima za parcelaciju, regulaciju i izgradnju („Sl. glasnik RS“, br. 22/2015) i na osnovu planskog dokumenta koji sadrži regulacionu liniju.

Pozivni centar se bavi isključivo odredbama Zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju  i izgradnji i decembra 2014. godine. Za informacije o građevinskoj dozvoli u konkretnom slučaju, potrebno je obratiti se organu nadležnom za poslove građevinske inspekcije.

Shodno čl.140. Zakona o planiranju i izgradnji, građevinska dozvola prestaje da važi ako se ne otpočne sa građenjem objekta, odnosno izvođenjem radova, u roku od dve godine od dana pravnosnažnosti rešenja kojim je izdata građevinska dozvola.

Rešenje kojim se utvrđuje prestanak važenja građevinske dozvole iz stava 1. ovog člana donosi organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole.

Građevinska dozvola prestaje da važi ako se u roku od pet godina od dana pravnosnažnosti rešenja kojim je izdata građevinska dozvola, ne izda upotrebna dozvola, osim za objekte iz člana 133. ovog zakona, objekte komunalne infrastrukture koji se izvode fazno i porodične stambene zgrade koje investitor gradi radi rešavanja svojih stambenih potreba.

Na zahtev investitora, nadležni organ može doneti rešenje kojim se odobrava da pravnosnažna građevinska dozvola ostaje na pravnoj snazi još dve godine od roka propisanog stavom 3. ovog člana, ako investitor pruži dokaz da je stepen završenosti objekata preko 80%, odnosno ako se u postupku utvrdi da je objekat ukrovljen, sa postavljenom spoljnom stolarijom i izvedenim razvodima unutrašnjih instalacija koje omogućavaju njegovo priključenje na spoljnu mrežu infrastrukture.

Posle isteka roka iz stava 3, odnosno stava 4. ovog člana, investitor plaća na račun Poreske uprave naknadu u visini poreza na imovinu, koji bi se plaćao u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na imovinu za ceo objekat, da je isti izgrađen u skladu sa građevinskom dozvolom, sve dok se za tu lokaciju ne izda nova građevinska dozvola.

Rešenje kojim se utvrđuje prestanak važenja građevinske dozvole iz stava 3. odnosno stava 4. ovog člana donosi organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole, a po pravnosnažnosti to rešenje dostavlja Poreskoj upravi na čijoj teritoriji se nalazi predmetni objekat.

Da, mišljenja smo da privredno društvo koje poseduje licencu za izvođenje radova I053M1 može da izvodi mašinske radove i na objektima za koje se zahteva licenca I052M1, s obzirom da su propisani isti uslovi za obe licence, odnosno najmanje dva lica sa licencom 430 (odgovorni izvođač radova termotehnike, termoenergetike, procesne i gasne tehnike).

Shodno čl.10. PRAVILNIKA O NAČINU, POSTUPKU I SADRŽINI PODATAKA ZA UTVRĐIVANjE ISPUNjENOSTI USLOVA ZA IZDAVANjE LICENCE ZA IZRADU TEHNIČKE DOKUMENTACIJE I LICENCE ZA GRAĐENjE OBJEKATA ZA KOJE GRAĐEVINSKU DOZVOLU IZDAJE MINISTARSTVO, ODNOSNO AUTONOMNA POKRAJINA, KAO I O USLOVIMA ZA ODUZIMANjE TIH LICENCI („Sl.glasnik RS“, br.24/2015):

- Za licencu - izvođenje termotehničkih, termoenergetskih, procesnih i gasnih instalacija za termoelektrane - toplane električne snage 10 MW i više (I053M1): najmanje dva lica sa licencom 430 (odgovorni izvođač radova termotehnike, termoenergetike, procesne i gasne tehnike);

- Za licencu - izvođenje termotehničkih, termoenergetskih, procesnih i gasnih instalacija za termoelektrane snage 10 MW i više (I052M1): najmanje dva lica sa licencom 430 (odgovorni izvođač radova termotehnike, termoenergetike, procesne i gasne tehnike);

Izvođač radova može biti fizičko lice ukoliko je u konkretnom slučaju reč o objektu navedenom u čl. 2. Pravilnika o objektima na koje se ne primenjuju pojedine odredbe Zakona o planiranju i izgradnji („Sl.glasnik RS“, br.22/2015).

Shodno čl.2. Pravilnika o objektima na koje se ne primenjuju pojedine odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, odredbe Zakona o izvođaču radova ne primenjuje se na sledeće klase objekata:

1) klasa 111011, samo za objekte površine do 200 m²;

2) klasa 112111, samo za objekte površine do 200 m²;

3) klasa 112211, samo za objekte površine do 200 m²;

4) klasa 124220;

5) klasa 127111, samo za objekte površine do 200 m²;

6) klasa 127121, samo za objekte površine do 200 m²;

7) klasa 127141, samo za objekte površine do 200 m²;

8) klasa 127230.

Odredbe stava 1. ovog člana odnose se i na izgradnju objekata i izvođenje radova za koje se ne izdaje građevinska dozvola, kao i za gradnju zidanih ograda i pomoćnih objekta koji nisu posebno navedeni u aktu kojim je utvrđena klasifikacija objekata, u smislu zakona kojim se uređuje građenje objekata.

U slučaju iz st. 1. i 2. ovog člana, ne primenjuju se odredbe koje se odnose na izvođača radova predviđene Zakonom, osim odredbi koje se odnose na podnošenje izjave o završetku izrade temelja.

Ukoliko je u konkretnom slučaju reč o objektu navedenom u čl.2. ovog pravilnika, izvođač radova ne mora ispunjavati uslove propisane zakonom, odnosno izvođač radova ne mora biti privredno društvo, pravno lice ili preduzetnik – izvođač radova može biti fizičko lice. 

U tom slučaju, fizičko lice koje ispunjava propisane uslove za odgovornog izvođača za tu vrstu radova (imalac odgovarajuće licence) podnosi izjavu o završetku izrade temelja.

Potrebno je podnetu prijavu radova organu koji je izdao građevinsku dozvolu.

Izvođač radova može biti fizičko lice ukoliko je u konkretnom slučaju reč o objektu navedenom u čl. 2. Pravilnika o objektima na koje se ne primenjuju pojedine odredbe Zakona o planiranju i izgradnji („Sl.glasnik RS“, br.22/2015),

Shodno čl.2. Pravilnika o objektima na koje se ne primenjuju pojedine odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, odredbe Zakona o izvođaču radova ne primenjuje se na sledeće klase objekata:

1) klasa 111011, samo za objekte površine do 200 m²;

2) klasa 112111, samo za objekte površine do 200 m²;

3) klasa 112211, samo za objekte površine do 200 m²;

4) klasa 124220;

5) klasa 127111, samo za objekte površine do 200 m²;

6) klasa 127121, samo za objekte površine do 200 m²;

7) klasa 127141, samo za objekte površine do 200 m²;

8) klasa 127230.

Odredbe stava 1. ovog člana odnose se i na izgradnju objekata i izvođenje radova za koje se ne izdaje građevinska dozvola, kao i za gradnju zidanih ograda i pomoćnih objekta koji nisu posebno navedeni u aktu kojim je utvrđena klasifikacija objekata, u smislu zakona kojim se uređuje građenje objekata.

U slučaju iz st. 1. i 2. ovog člana, ne primenjuju se odredbe koje se odnose na izvođača radova predviđene Zakonom, osim odredbi koje se odnose na podnošenje izjave o završetku izrade temelja.

Ukoliko je u konkretnom slučaju reč o objektu navedenom u čl.2. ovog pravilnika, izvođač radova ne mora ispunjavati uslove propisane zakonom, odnosno izvođač radova ne mora biti privredno društvo, pravno lice ili preduzetnik – izvođač radova može biti fizičko lice. 

Građevinska inspekcija jeste dužna da proverava da li je izvođač radova preduzeo mere za bezbednost susednih objekata, te je potrebno obratiti se organu jedinice lokalne samouprave nadležnom za poslove građevinske inspekcije.

U skladu sa čl.152. stav 7. tač. 3) Zakona o planiranju i izgradnji, odgovorni izvođač radova dužan je da obezbeđuje sigurnost objekta, lica koja se nalaze na gradilištu i okoline (susednih objekata i saobraćajnica).

Shodno čl. 175. stav 1. tač. 7) Zakona o planiranju i izgradnji, građevinski inspektor u vršenju inspekcijskog nadzora ima pravo i dužnost da proverava da li je izvođač radova preduzeo mere za bezbednost objekta, susednih objekata, saobraćaja, okoline i zaštitu životne sredine.

Shodno čl.178. tač. 5) Zakona o planrianju i izgradnji, ako građevinski inspektor u vršenju inspekcijskog nadzora utvrdi da se korišćenjem objekta dovodi u opasnost život i zdravlje ljudi, bezbednost susednih objekata, bezbednost okoline ili ugrožava životna sredina, naložiće izvođenje potrebnih radova, odnosno zabraniti korišćenje objekta, odnosno dela objekta.

U skladu sa čl.209. tačka 7) ovog zakona, novčanom kaznom od 25.000 do 50.000 dinara ili kaznom zatvora do 30 dana kazniće se za prekršaj odgovorno službeno lice u nadležnom organu uprave ako ne preduzme propisane mere u vršenju inspekcijskog nadzora (čl. 173. i 175);

Zahtev za pokretanje prekršajnog postupka podnosi organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole.

Izvođač radova je dužan da, shodno čl.152. Zakona o planiranju i izgradnji, pre početka radova potpiše projekat za izvođenje, ali nije propisano da se projekat za izvođenje podnosi nadležnom organu sve do podnošenja zahteva za izdavanje upotrebne dozvole.

S obzirom da je u duhu zakona jasna preraspodela odgovornosti, potpisivanje projekta za izvođenje jeste u odgovornosti izvođača radova.

Nadležni organ je u fazi izvođenja radova odgovoran samo za sprovođenje inspekcijskog nadzora, posredstvom nadležnog inspektora.

Ukoliko su u konkretnom slučaju radovi izvođeni bez rešenja iz člana 145. Zakona o planiranju i izgradnji, primenjuju se odredbe člana 176. Zakona o planiranju i izgradnji.

Shodno čl. 176. tač. 1a) Zakona o planiranju i izgradnji, u vršenju inspekcijskog nadzora građevinski inspektor je ovlašćen da naloži rešenjem uklanjanje objekta, odnosno vraćanje u prvobitno stanje, ako se objekat gradi, odnosno izvode radovi bez rešenja iz člana 145. ovog zakona.

Takođe, shodno čl.176. tač. 6) ovog zakona, u vršenju inspekcijskog nadzora građevinski inspektor je ovlašćen da naloži rešenjem uklanjanje objekta, odnosno njegovog dela ako je nastavljeno građenje, odnosno izvođenje radova i posle donošenja rešenja o obustavi radova.

U skladu sa čl.183. Zakona o planiranju i izgradnji:

Član 183

Rešenje o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela, građevinski inspektor donosi u slučajevima propisanim ovim zakonom.

Rešenjem iz stava 1. ovog člana određuje se rok u kome je investitor dužan ukloniti objekat ili njegov deo.

Rešenjem iz stava 1. ovog člana građevinski inspektor određuje da li je pre uklanjanja objekta, odnosno dela objekta potrebno uraditi projekat rušenja, kao i način izvršenja putem druge osobe u slučaju da investitor to sam nije učinio u roku određenom rešenjem o uklanjanju.

Izuzetno, građevinski inspektor, u slučajevima iz stava 1. ovog člana neće doneti rešenje o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela (potporni zidovi, pretvaranje tavanskog prostora u stambeni, otvaranje portala na fasadi i sl.), ako bi tim uklanjanjem nastala opasnost po život i zdravlje ljudi ili susedne objekte ili sam objekat, već će investitoru rešenjem naložiti vraćanje u prvobitno stanje, u skladu sa ovim zakonom.

Članom 171. Zakona o planiranju i izgradnji propisuje se postupak izvršenja rešenja o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela:

Član 171

Rešenje o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela, koje se donosi na osnovu ovog zakona, izvršava republički, pokrajinski, odnosno organ jedinice lokalne samouprave nadležan za poslove građevinske inspekcije.

Organ nadležan za poslove građevinske inspekcije, sačinjava program uklanjanja objekata i odgovara za njegovo izvršenje.

Troškovi izvršenja inspekcijskog rešenja padaju na teret izvršenika.

Ako izvršenik sam ne sprovede izvršenje rešenja o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela, rešenje će se izvršiti preko privrednog društva, odnosno drugog pravnog lica ili preduzetnika, u skladu sa ovim zakonom, na teret izvršenika.

Troškovi izvršenja inspekcijskog rešenja padaju na teret budžeta nadležnog organa, do naplate od izvršenika.

Ukoliko nadležni organ nema potrebna sredstva za izvršenje inspekcijskog rešenja, zainteresovana strana može obezbediti troškove izvršenja do naplate od strane izvršnog dužnika.

Zakon o planiranju i izgradnji propisuje kaznene odredbe za privredno društo, preduzetnika, odnosno drugo pravno lice koje postupa suprotno odredbama zakona:

Član 202

Novčanom kaznom od 1.500.000 do 3.000.000 dinara kazniće se za privredni prestup privredno društvo ili drugo pravno lice, koje je investitor, ako:

1) izradu tehničke dokumentacije poveri privrednom društvu, odnosno drugom pravnom licu koja ne ispunjava propisane uslove (član 126);

2) kontrolu tehničke dokumentacije poveri privrednom društvu, odnosno drugom pravnom licu koje ne ispunjava propisane uslove (član 129);

3) ne obezbedi vršenje stručnog nadzora nad građenjem objekta (član 153);

4) nastavi sa izvođenjem radova i posle donošenja rešenja o njihovoj obustavi (član 176);

5) ne završi građenje objekta, odnosno izvođenje radova u ostavljenom roku (član 178).

Za privredni prestup iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u privrednom društvu ili drugom pravnom licu, koje je investitor, novčanom kaznom od 100.000 do 200.000 dinara.

Prijavu za privredni prestup iz stava 1. ovog člana podnosi nadležni građevinski inspektor.

Član 203

Novčanom kaznom od 1.500.000 do 3.000.000 dinara kazniće se za privredni prestup privredno društvo ili drugo pravno lice koje gradi objekat, ako:

1) gradi objekat bez građevinske dozvole, odnosno izvodi radove suprotno tehničkoj dokumentaciji na osnovu koje se objekat gradi (član 110);

2) postupa suprotno odredbama člana 152. ovog zakona;

3) nastavi sa građenjem objekta posle donošenja rešenja o obustavi građenja (član 176 i 177.).

Za privredni prestup iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u privrednom društvu ili drugom pravnom licu koje gradi, odnosno izvodi radove, novčanom kaznom od 100.000 do 200.000 dinara.

Prijavu za privredni prestup iz stava 1. ovog člana podnosi nadležni građevinski inspektor.

Član 208a

Novčanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara kazniće se za prekršaj preduzetnik koji:

1) gradi objekat bez građevinske dozvole, odnosno izvodi radove suprotno tehničkoj dokumentaciji na osnovu koje se objekat gradi (član 110);

2) postupa suprotno odredbama člana 152. ovog zakona;

3) ne obavesti nadležni organ o završetku izgradnje temelja (član 152. stav 3);

4) nastavi sa građenjem objekta posle donošenja rešenja o obustavi građenja (čl. 176. i 177).

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se fizičko lice investitor, novčanom kaznom od 100.000 do 150.000 dinara.

Zahtev za pokretanje prekršajnog postupka iz st. 1. i 2. ovog člana podnosi nadležni građevinski inspektor.

Izvođač radova

Shodno čl.2. Pravilnika o objektima na koje se ne primenjuju pojedine odredbe Zakona o planiranju i izgradnji („Sl.glasnik RS“, br.22/2015), odredbe Zakona o izvođaču radova ne primenjuje se na sledeće klase objekata:

1) klasa 111011, samo za objekte površine do 200 m²;

2) klasa 112111, samo za objekte površine do 200 m²;

3) klasa 112211, samo za objekte površine do 200 m²;

4) klasa 124220;

5) klasa 127111, samo za objekte površine do 200 m²;

6) klasa 127121, samo za objekte površine do 200 m²;

7) klasa 127141, samo za objekte površine do 200 m²;

8) klasa 127230.

Odredbe stava 1. ovog člana odnose se i na izgradnju objekata i izvođenje radova za koje se ne izdaje građevinska dozvola, kao i za gradnju zidanih ograda i pomoćnih objekta koji nisu posebno navedeni u aktu kojim je utvrđena klasifikacija objekata, u smislu zakona kojim se uređuje građenje objekata.

U slučaju iz st. 1. i 2. ovog člana, ne primenjuju se odredbe koje se odnose na izvođača radova predviđene Zakonom, osim odredbi koje se odnose na podnošenje izjave o završetku izrade temelja.

Ukoliko je u konkretnom slučaju reč o objektu navedenom u čl.2. ovog pravilnika, izvođač radova ne mora ispunjavati uslove propisane zakonom, odnosno izvođač radova ne mora biti privredno društvo, pravno lice ili preduzetnik – izvođač radova može biti fizičko lice. 

(Pravilnikom o klasifikaciji objekata („Sl. glasnik RS“, br. 22/2015) propisuje se klasifikacija objekata prema nameni, funkcionalnim i strukturalnim karakteristikama i stepenu uticaja na okruženje, s obzirmo na rizike vezane za izgradnju i eksploataciju. )

Stručni nadzor

U skladu sa čl.4. Pravilnika o objektima na koje se ne primenjuju pojedine odredbe Zakona o planiranju i izgradnji („Sl.glasnik RS“, br.22/2015), odredbe Zakona o obavezi određivanja stručnog nadzora u toku građenja ne primenjuju se na objekte kategorije "A", kao i na sledeće objekte:

1) klasa 122011: poslovne zgrade, do 400 m² i P+2;

2) klasa 123001: zgrade za trgovinu na veliko i malo, do 400 m² i P+1;

3) klasa 125101: radionice površine do 400 m²;

4) klasa 125221: specijalizovana skladišta, zatvorena s najmanje tri strane zidovima ili pregradama do 1.500 m² i P+1;

5) zidane ograde i pomoćne objekte

Ukoliko je u konkretnom slučaju reč o objektu navedenom u čl.4. ovog pravilnika, nije potrebno odrediti stručni nadzor u toku građenja.

Shodno čl.142. Zakona o planiranju i izgradnji, po izdavanju rešenja o građevinskoj dozvoli, investitor, u skladu sa novonastalim finansijskim i drugim okolnostima, izmenama u dostupnosti komunalne i druge infrastrukture, radi usaglašavanja sa projektom za izvođenje i iz drugih razloga, može podneti zahtev za izmenu građevinske dozvole. Ako u toku izgradnje, odnosno izvođenja radova, nastanu izmene u odnosu na izdatu građevinsku dozvolu, glavni projekat, odnosno projekat za građevinsku dozvolu, investitor je dužan da obustavi gradnju i podnese zahtev za izmenu građevinske dozvole".

Izmenom u smislu stava 1. ovog člana smatra se svako odstupanje od položaja, dimenzija, namene i oblika objekta, kao i drugih parametara i uslova utvrđenih u građevinskoj dozvoli, odnosno izvodu iz projekta.

Uz zahtev iz stava 1. ovog člana prilaže se novi projekat za građevinsku dozvolu, odnosno separat projekta za građevinsku dozvolu koji se menja.

Ako izmene iz stava 2. ovog člana nisu u saglasnosti sa izdatim lokacijskim uslovima, nadležni organ će u objedinjenoj proceduri od imaoca javnih ovlašćenja pribaviti izmenjene uslove i u skladu sa njima doneti rešenje po zahtevu investitora.

Ako organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole utvrdi da su nastale izmene u skladu sa važećim planskim dokumentom i lokacijskim uslovima, doneće rešenje o izmeni građevinske dozvole u roku od pet radnih dana od dana prijema uredne dokumentacije.

Odredba ovog člana koja se odnosi na izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli usled promena u toku građenja shodno će se primenjivati i na izmenu odobrenja za izgradnju i glavnog projekta potvrđenog u skladu sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji ("Službeni glasnik RS", br. 47/03 i 34/06), kao i na izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli izdatoj po odredbama ranije važećih zakona kojima je uređivana izgradnja objekata, kada je u skladu sa tim rešenjem započeta izgradnja objekta.

U skladu sa čl.59. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata („Sl.glasnik RS“,br.77/2015), U slučaju kada je nakon izdavanja građevinske dozvole došlo do izmena u projektu zbog kojih je potrebno pristupiti izmeni građevinske dozvole izrađuje se novi - izmenjeni projekat za građevinsku dozvolu, ili se predviđene izmene prikazuju u separatu izmena projekta za građevinsku dozvolu.

Glavna sveska separata izmena projekta za građevinsku dozvolu iz stava 1. ovog člana, osim osnovnog sadržaja iz Priloga 1 ovog pravilnika, sadrži i: odluku o određivanju glavnog projektanta potpisanu od strane investitora, iz Priloga 8 ovog pravilnika; izjavu glavnog projektanta kojom se potvrđuje međusobna usaglašenost delova projekta za građevinsku dozvolu, iz Priloga 3 ovog pravilnika; izjave ovlašćenih lica o predviđenim merama za ispunjenje osnovnih zahteva za objekat, ukoliko se predviđenim izmenama utiče na osnovne zahteve za objekat, iz Priloga 6 ovog pravilnika, opis predviđenih izmena, kao i navode listova pojedinih delova projekta za građevinsku dozvolu koji se menjaju.

Separat izmena projekta za građevinsku dozvolu sadrži tekstualnu, numeričku i grafičku dokumentaciju, u skladu sa ovim pravilnikom, samo za predviđene izmene u odnosu na projekat za građevinsku dozvolu.

Separat izmena projekta za građevinsku, kao i izmenjeni projekat za građevinsku dozvolu, vezuje se jemstvenikom i overava pečatom i potpisom glavnog i odgovornih projektanata.

I u slučaju izrade novog - izmenjenog projekta za građevinsku dozvolu, i u slučaju izrade separata izmena projekta za građevinsku dozvolu, izrađuje se izvod iz projekta, u svemu prema odredbama člana 33. ovog pravilnika.

Shodno čl.62. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata („Sl.glasnik RS“, br.77/2015), projekat za izvođenje se izrađuje na osnovu projekta za građevinsku dozvolu, odnosno idejnog projekta za rekonstrukciju objekta.

Shodno čl.62. ovog pravilnika, u slučaju rekonstrukcije objekta obavezna je izrada projekta za izvođenje.

Projekat za izvođenje izrađuje se za potrebe izvođenja radova na građenju.

Nije propisana obaveza dostavljanja projekta za izvođenje, osim ako se radi o objektu iz člana 133. stav 2. tačka 9) Zakona za koji su predviđene mere zaštite kulturnih dobara, u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita nepokretnog kulturnog dobra, investitor dostavlja nadležnom organu projekat za izvođenje, u elektronskoj formi, koji nadležni organ bez odlaganja dostavlja organu, odnosno organizaciji, nadležnoj za zaštitu nepokretnih kulturnih dobara.

Shodno čl.152. Zakona o planiranju i izgradnji, izvođač radova je dužan da pre početka radova potpiše projekat za izvođenje.

Shodno stav 3. čl.35. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure („Sl.glasnik RS“, br.22/2015), nadležna građevinska inspekcija je obavezna da u roku od tri radna dana po prijemu obaveštenja iz stava 2. ovog člana izvrši inspekcijski nadzor izgrađenog objekta u skladu sa Zakonom i da o rezultatima tog nadzora obavesti nadležni organ.

Shodno čl.39. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure, postupak za priključenje objekta na komunalnu i drugu infrastrukturu pokreće se podnošenjem zahteva nadležnom organu.

Uz zahtev iz stava 1. ovog člana prilaže se dokaz o plaćanju naknade, odnosno takse za priključenje objekta na odgovarajuću infrastrukturu.

Nadležni organ upućuje zahtev imaocu javnih ovlašćenja da izvrši priključenje u skladu sa zahtevom iz stava 1. ovog člana, u roku od tri radna dana od dana prijema tog zahteva.

Shodno čl.40. ovog pravilnika, ako je objekat izveden u skladu sa građevinskom dozvolom i projektom za izvođenje, imalac javnih ovlašćenja je dužan da izvrši priključenje objekta na komunalnu i drugu infrastrukturu i da o tome obavesti nadležni organ u roku od 15 dana od dana prijema zahteva iz člana 39. stav 3. ovog pravilnika.

Shodno navedenom, priključenje se ne može izvršiti u slučaju da objekat nije izveden u skladu sa građevinskom dozvolom i projektom za izvođenje. 

Shodno čl. 30. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure („Sl.glasnik RS“, br.22/2015), Prijava radova u skladu sa izdatom građevinskom dozvolom, rešenjem izdatim u skladu sa članom 145. Zakona, odnosno privremenom građevinskom dozvolom, vrši se nadležnom organu, najkasnije osam dana pre početka izvođenja radova.

Uz zahtev iz stava 1. ovog člana podnosi se dokaz o plaćenoj administrativnoj taksi za podnošenje prijave, kao i:

1) dokaz o izmirenju obaveza u pogledu doprinosa za uređenje građevinskog zemljišta, ako je rešenjem o građevinskoj dozvoli predviđeno jednokratno plaćanje te obaveze, odnosno sredstvo obezbeđenja plaćanja doprinosa za uređenje građevinskog zemljišta u skladu sa zakonom, ako je rešenjem o građevinskoj dozvoli predviđeno plaćanje te obaveze na rate;

2) saglasnost na studiju o proceni uticaja na životnu sredinu, ako je obaveza njene izrade utvrđena propisom kojim se uređuje procena uticaja na životnu sredinu, odnosno odluka da nije potrebna izrada studije;

3) akt ministarstva nadležnog za poslove finansija o uvođenju u posed nepokretnosti, u skladu sa posebnim zakonom, odnosno zaključen ugovor o pravu službenosti u skladu sa zakonom o planiranju i izgradnji, ako je rešenje o građevinskoj dozvoli za linijske infrastrukturne objekte izdato na osnovu konačnog rešenja o eksproprijaciji.

Shodno čl.30. ovog pravilnika, uz zahtev za prijavu radova ne podnosi se projekat za izvođenje.

Ne.

Svi podzakonski akti manje pravne snage moraju biti u saglasnosti sa aktom koji ima veću pravnu snagu.

Pravilnikom o sadržini i načinu vođenja knjige inspekcije, građevinskog dnevnika i građevinske knjige („Sl. glasnik RS“, br.22/2015) nije navedeno u koliko primeraka se izrađuje list građevinske knjige.

Ukoliko se misli na građevinski dnevnik, shodno čl.11. Pravilnika o sadržini i načinu vođenja knjige inspekcije, građevinskog dnevnika i građevinske knjige, građevinski dnevnik vodi se u obliku povezane i pečatom izvođača radova overene sveske sa jednostruko numerisanim stranama u gornjem desnom uglu, u dva primerka (original i kopija).

Shodno čl.148. Zakona o planiranju i izgadnji, investitor podnosi prijavu radova organu koji je izdao građevinsku dozvolu najkasnije osam dana pre početka izvođenja radova.

Uz prijavu radova podnosi se dokaz o regulisanju obaveza u pogledu doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta, u skladu sa ovim zakonom, kao i dokaz o plaćenoj administrativnoj taksi.

Za linijske infrastrukturne objekte, pored dokaza iz stava 2. ovog člana, kada je rešenje o građevinskoj dozvoli izdato na osnovu konačnog rešenja o eksproprijaciji, dostavlja se i akt ministarstva nadležnog za poslove finansija o uvođenju u posed nepokretnosti, u skladu sa posebnim zakonom, odnosno zaključen ugovor o pravu službenosti u skladu sa ovim zakonom.

U prijavi iz stava 1. ovog člana investitor navodi datum početka i rok završetka građenja, odnosno izvođenja radova.

Nadležni organ o podnetoj prijavi obaveštava građevinsku inspekciju.

Rok za završetak građenja počinje da teče od dana podnošenja prijave iz stava 1. ovog člana.

Članom 33,34. i 35. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure je propisano postupanje nadležnog organa i inspekcije po prijemu izjave o završteku izrade temelja:

Izjava o završetku izrade temelja

                                                                       Član 33.                              

Izvođač radova podnosi nadležnom organu izjavu o završetku izrade temelja, odmah po završetku njihove izgradnje.

Uz izjavu iz stava 1. ovog člana izvođač radova obavezno podnosi geodetski snimak izgrađenih temelja, izrađen u skladu sa propisima kojim se uređuje izvođenje geodetskih radova.

Ako je podnosilac uz prijavu radova dostavio dokaz iz stava 2. ovog pravilnika, nadležni organ bez odlaganja potvrđuje prijem izjave.

Postupanje nadležnog organa i inspekcije po prijemu izjave o završetku izrade temelja

Član 34.

Nadležni organ, u roku od tri dana od dana prijema izjave iz člana 33. stav 1. ovog pravilnika, obaveštava nadležnu građevinsku inspekciju o prijemu te izjave.

Ako nadležni organ na osnovu geodetskog snimka utvrdi da postoji odstupanje izgrađenih temelja u odnosu na izdatu građevinsku dozvolu, bez odlaganja će o tome obavestiti građevinskog inspektora.

Nadležna građevinska inspekcija je obavezna da u roku od tri radna dana po prijemu obaveštenja iz stava 1. ovog člana izvrši inspekcijski nadzor izgrađenih temelja i da o rezultatima tog nadzora obavesti nadležni organ.

Izjava o završetku objekta u konstruktivnom smislu i postupanje po toj izjavi

Član 35.

Izvođač radova podnosi nadležnom organu izjavu o završetku izrade objekta u konstruktivnom smislu, odmah po završetku te faze izgradnje.

Nadležni organ, u roku od tri dana od dana prijema izjave iz stava 1. ovog člana, obaveštava nadležnu građevinsku inspekciju o prijemu te izjave.

Nadležna građevinska inspekcija je obavezna da u roku od tri radna dana po prijemu obaveštenja iz stava 2. ovog člana izvrši inspekcijski nadzor izgrađenog objekta u skladu sa Zakonom i da o rezultatima tog nadzora obavesti nadležni organ.

Shodno navedenom čl.148. Zakona o planiranju i izgradnji i čl.33,34 i 35. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure, s obzirom da nije drugačije određeno, nadležni organ ne izdaje pismenu potvrdu o usaglašenosti temelja i potvrdu o završetku objekta u konstruktivnom smislu.

Shodno čl.2. Pravilnika o objektima na koje se ne primenjuju pojedine odredbe Zakona o planiranju i izgradnji („Sl.glasnik RS“, br.22/2015), odredbe Zakona o izvođaču radova ne primenjuje se na sledeće klase objekata:

1) klasa 111011, samo za objekte površine do 200 m²;

2) klasa 112111, samo za objekte površine do 200 m²;

3) klasa 112211, samo za objekte površine do 200 m²;

4) klasa 124220;

5) klasa 127111, samo za objekte površine do 200 m²;

6) klasa 127121, samo za objekte površine do 200 m²;

7) klasa 127141, samo za objekte površine do 200 m²;

8) klasa 127230.

Odredbe stava 1. ovog člana odnose se i na izgradnju objekata i izvođenje radova za koje se ne

izdaje građevinska dozvola, kao i za gradnju zidanih ograda i pomoćnih objekta koji nisu posebno

navedeni u aktu kojim je utvrđena klasifikacija objekata, u smislu zakona kojim se uređuje građenje objekata.

U slučaju iz st. 1. i 2. ovog člana, ne primenjuju se odredbe koje se odnose na izvođača radova

predviđene Zakonom, osim odredbi koje se odnose na podnošenje izjave o završetku izrade temelja.

Čl.152. Zakona o planiranju i izgradnji:

Izvođač radova je dužan da:

1) pre početka radova potpiše projekat za izvođenje;

2) rešenjem odredi odgovornog izvođača radova na gradilištu;

3) odgovornom izvođaču radova obezbedi ugovor o građenju i dokumentaciju na osnovu koje se gradi objekat;

4) obezbedi preventivne mere za bezbedan i zdrav rad, u skladu sa zakonom.

Izvođač radova podnosi organu koji je izdao građevinsku dozvolu, izjavu o završetku izrade temelja i o završetku objekta u konstruktivnom smislu.

Izvođač uz izjavu o završetku izrade temelja prilaže geodetski snimak izgrađenih temelja, u skladu sa propisima kojima je uređeno izvođenje geodetskih radova.

Nadležni organ, u roku od tri dana od dana prijema izjave iz stava 2. ovog člana, obaveštava o završetku izrade temelja nadležnu građevinsku inspekciju koja ima obavezu da u roku od tri radna dana izvrši inspekcijski nadzor i o tome obavesti nadležni organ.

Ako nadležni organ po izvršenoj kontroli utvrdi da postoji odstupanje geodetskog snimka izgrađenih temelja u odnosu na građevinsku dozvolu, odmah će obavestiti građevinskog inspektora o ovoj činjenici, sa nalogom da se započeti radovi obustave do usaglašavanja izgradnje temelja sa građevinskom dozvolom.

Izvođač radova pismeno upozorava investitora, a po potrebi i organ koji vrši nadzor nad primenom odredaba ovog zakona, o nedostacima u tehničkoj dokumentaciji i nastupanju nepredviđenih okolnosti koje su od uticaja na izvođenje radova i primenu tehničke dokumentacije (promena tehničkih propisa, standarda i normi kvaliteta posle izvršene tehničke kontrole, pojava arheoloških nalazišta, aktiviranje klizišta, pojava podzemnih voda i sl.).

Shodno čl.2. Pravilnika o objektima na koje se ne primenjuju pojedine odredbe Zakona o planiranju i izgradnji i čl.152. Zakona o planiranju i izgradnji, mišljenja smo da se ne primenjuje odredba iz čl.152. ovog zakona koja se odnosi  na rešenje kojim se određuje odgovorni izvođač radova na gradilištu, kao ni odredba koja se odnosi na izjavu o završetku objekta u konstruktivnom smislu, već se primenjuju jedino odredbe koje se odnose na izjavu o završetku izrade temelja.

Da.

Shodno stav 5. čl.123. Zakona o planiranju i izgradnji, za objekte za koje se u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita od požara pribavlja saglasnost na tehnički dokument, pre izdavanja upotrebne dozvole pribavlja se saglasnost na projekat za izvođenje.

Shodno čl.36. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure („Sl. glasnik RS“, br.22/2015),  kada je, u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita od požara, utvrđena obaveza pribavljanja saglasnosti na tehničku dokumentaciju u pogledu mera zaštite od požara, investitor dostavlja nadležnom organu glavni projekat zaštite od požara, izrađen u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita od požara i projekat za izvođenje, izrađen u skladu sa pravilnikom kojim se uređuje sadržina tehničke dokumentacije, u elektronskoj formi, kao i onoliko primeraka u papirnoj formi koliko podnosilac zahteva želi da mu organ nadležan za poslove zaštite od požara overi prilikom izdavanja saglasnosti.

Nadležni organ, po prijemu glavnog projekta zaštite od požara i projekta za izvođenje, bez odlaganja, u ime i za račun investitora, podnosi organu nadležnom za poslove zaštite od požara, zahtev za davanje saglasnosti na projekat za izvođenje.

Shodno čl.138a Zakona o planiranju i izgradnji, građenju se može pristupiti na osnovu pravnosnažnog rešenja o građevinskoj dozvoli i prijavi radova iz člana 148. ovog zakona.

Investitor može pristupiti građenju i na osnovu konačnog rešenja o građevinskoj dozvoli i prijavi radova iz člana 148. ovog zakona, na sopstveni rizik i odgovornost.

Ako je stranka pokrenula upravni spor, a investitor iz tog razloga ne započne sa građenjem objekta do pravnosnažnosti rešenja, investitor ima pravo na naknadu štete i na izgubljenu dobit u skladu sa zakonom, ako se utvrdi da je tužba neosnovana.

S obzirom da je sprovedena javna nabavka, i zaključen jedan ugovor o izvođenju radova, nosilac posla (grupe ponuđača – konzorcijuma) je dužan da vodi jedinstveni građevinski dnevnik koji obuhvata sve ugovorene radove.

Da, svako pravno lice koje učestvuje u izgradnji objekta ima obavezu da vodi knjigu građevinske inspekcije.

S obzirom da je sprovedena javna nabavka, i zaključen jedan ugovor o izvođenju radova, nosilac posla (grupe ponuđača – konzorcijuma) je u obavezi da odredi jednog odgovornog izvođača radova, koji je odgovoran prema investitoru u skladu sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji.

Takođe, mogu biti određeni odgovorni izvođači radova za pojedine vrste, koji odgovaraju „glavnom“ odgovornom izvođaču.

Shodno čl. 70. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata, u slučaju da je prilikom građenja objekta, odnosno izvođenja radova, došlo do odstupanja od projekta za izvođenje, koje nisu u suprotnosti sa lokacijskim uslovima i građevinskom dozvolom, izrađuje se glavna sveska projekta izvedenog objekta koja, osim sadržaja iz člana 61. Pravilnika, sadrži i detaljni opis svih nastalih izmena tokom građenja objekta.

Međutim, ukoliko je došlo do odstupanja od položaja i dimenzija utvrđenih u građevinskoj dozvoli, smatra se da se odstupilo od projekta za građevinsku dozvolu.

Shodno čl.142. Zakona o planiranju i izgradnji:

Po izdavanju rešenja o građevinskoj dozvoli, investitor, u skladu sa novonastalim finansijskim i drugim okolnostima, izmenama u dostupnosti komunalne i druge infrastrukture, radi usaglašavanja sa projektom za izvođenje i iz drugih razloga, može podneti zahtev za izmenu građevinske dozvole. Ako u toku izgradnje, odnosno izvođenja radova, nastanu izmene u odnosu na izdatu građevinsku dozvolu, glavni projekat, odnosno projekat za građevinsku dozvolu, investitor je dužan da obustavi gradnju i podnese zahtev za izmenu građevinske dozvole.

Izmenom u smislu stava 1. ovog člana smatra se svako odstupanje od položaja, dimenzija, namene i oblika objekta, kao i drugih parametara i uslova utvrđenih u građevinskoj dozvoli, odnosno izvodu iz projekta.

Uz zahtev iz stava 1. ovog člana prilaže se novi projekat za građevinsku dozvolu, odnosno separat projekta za građevinsku dozvolu koji se menja.

Ako izmene iz stava 2. ovog člana nisu u saglasnosti sa izdatim lokacijskim uslovima, nadležni organ će u objedinjenoj proceduri od imaoca javnih ovlašćenja pribaviti izmenjene uslove i u skladu sa njima doneti rešenje po zahtevu investitora.

Ako organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole utvrdi da su nastale izmene u skladu sa važećim planskim dokumentom i lokacijskim uslovima, doneće rešenje o izmeni građevinske dozvole u roku od pet radnih dana od dana prijema uredne dokumentacije.

Odredba ovog člana koja se odnosi na izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli usled promena u toku građenja shodno će se primenjivati i na izmenu odobrenja za izgradnju i glavnog projekta potvrđenog u skladu sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji ("Službeni glasnik RS", br. 47/03 i 34/06), kao i na izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli izdatoj po odredbama ranije važećih zakona kojima je uređivana izgradnja objekata, kada je u skladu sa tim rešenjem započeta izgradnja objekta.

Da.

Shodno čl.126. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji, tehničku dokumentaciju za izgradnju objekata, za koje građevinsku dozvolu izdaje ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine, može da izrađuje privredno društvo, odnosno drugo pravno lice koje je upisano u odgovarajući registar za izradu tehničke dokumentacije za tu vrstu objekata i koje ima zaposlena lica sa licencom za odgovornog projektanta i koja imaju odgovarajuće stručne rezultate u izradi tehničke dokumentacije za tu vrstu i namenu objekta.

Shodno navedenom, projekat za izvođenje, odnosno projekat izvedenog objekta vrši privredno društvo, odnosno drugo pravno lice koje poseduje licencu za izradu tehničke dokumentacije objekata za koje građevinsku dozvolu izdaje ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine.  

Shodno čl.36. stav 1. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure („Sl. glasnik RS“, br. 22/2015), kada je, u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita od požara, utvrđena obaveza pribavljanja saglasnosti na tehničku dokumentaciju u pogledu mera zaštite od požara, investitor dostavlja nadležnom organu glavni projekat zaštite od požara, izrađen u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita od požara i projekat za izvođenje, izrađen u skladu sa pravilnikom kojim se uređuje sadržina tehničke dokumentacije, u elektronskoj formi, kao i onoliko primeraka u papirnoj formi koliko podnosilac zahteva želi da mu organ nadležan za poslove zaštite od požara overi prilikom izdavanja saglasnosti.

Shodno navedenom,  investitor je dužan da glavni projekat i projekat za izvođenje dostavi nadležnom organu koji je izdao rešenje o građevinskoj dozvoli, u konkretnom slučaju Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Zatim, shodno čl.36. stav 2. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure, nadležni organ (Ministarstvo), po prijemu glavnog projekta zaštite od požara i projekta za izvođenje, bez odlaganja, u ime i za račun investitora, podnosi organu nadležnom za poslove zaštite od požara, zahtev za davanje saglasnosti na projekat za izvođenje.

Shodno čl.30 Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure („Sl. glasnik RS“, br.22/2015), Prijava radova u skladu sa izdatom građevinskom dozvolom, rešenjem izdatim u skladu sa članom 145. Zakona, odnosno privremenom građevinskom dozvolom, vrši se nadležnom organu, najkasnije osam dana pre početka izvođenja radova.

Uz zahtev iz stava 1. ovog člana podnosi se dokaz o plaćenoj administrativnoj taksi za podnošenje prijave, kao i:

1) dokaz o izmirenju obaveza u pogledu doprinosa za uređenje građevinskog zemljišta, ako je

rešenjem o građevinskoj dozvoli predviđeno jednokratno plaćanje te obaveze, odnosno sredstvo

obezbeđenja plaćanja doprinosa za uređenje građevinskog zemljišta u skladu sa zakonom, ako je

rešenjem o građevinskoj dozvoli predviđeno plaćanje te obaveze na rate;

2) saglasnost na studiju o proceni uticaja na životnu sredinu, ako je obaveza njene izrade utvrđena propisom kojim se uređuje procena uticaja na životnu sredinu, odnosno odluka da nije potrebna izrada studije;

3) akt ministarstva nadležnog za poslove finansija o uvođenju u posed nepokretnosti, u skladu sa posebnim zakonom, odnosno zaključen ugovor o pravu službenosti u skladu sa zakonom o planiranju i izgradnji, ako je rešenje o građevinskoj dozvoli za linijske infrastrukturne objekte izdato na osnovu konačnog rešenja o eksproprijaciji.

Shodno čl.30. ovog pravilnika, uz zahtev za prijavu radova ne podnosi se projekat za izvođenje.

 U skladu sa čl.41. ovog pravilnika, postupak za izdavanje upotrebne dozvole pokreće se podnošenjem zahteva nadležnom organu. Uz zahtev iz stava 1. ovog člana prilaže se:

1) projekat za izvođenje sa potvrdom i overom investitora, lica koje vrši stručni nadzor i izvođača radova da je izvedeno stanje jednako projektovanom u slučaju da u toku građenja nije odstupljeno od projekta za izvođenje, odnosno projekat izvedenog objekta izrađen u skladu sa pravilnikom kojim se uređuje sadržina tehničke dokumentacije;

2) izveštaj komisije za tehnički pregled, kojim se utvrđuje da je objekat podoban za upotrebu, sa

predlogom za izdavanje upotrebne dozvola;

3) dokaz o plaćanju propisanih taksi, odnosno naknada;

4) sertifikat o energetskim svojstvima objekta, ako je za objekat propisana obaveza pribavljanja

sertifikata o energetskim svojstvima;

5) dokaz o uplati administrativne takse za izdavanje upotrebne dozvole;

6) elaborat geodetskih radova za izvedeni objekat i posebne delove objekta;

7) elaborat geodetskih radova za podzemne instalacije.

Shodno čl.40. ovog pravilnika, uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole prilaže se projekat za izvođenje, odnosno projekat izvedenog objekta.

Za jednostavne objekte i radove, izvođač radova može biti i fizičko lice, i to u sledećim slučajevima (Pravilnik o klasifikaciji objekata, „Sl. glasnik RS“, br. 22/2015):

• klase 111011, 112111, 112211, samo za objekte površine do 200 m2
• klase 124220
• klase, 127111, 127121, 127141, samo za objekte površine do 200 m2
• klase 127230
• izgradnja zidanih ograda i pomoćnih objekata koji nisu posebno navedeni u PKO
• izgradnja objekata i izvođenje radova za koje se ne izdaje građevinska dozvola, niti rešenje o odobrenju

Kategorija objekta je relevantna samo za sadržinu projekta za građevinsku dozvolu u slučaju izgradnje, odnosno dogradnje objekata za koje se izdaje građevinska dovola, kao što je definisano u članu 52. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata („Sl. glasnik RS“, br.23/2015).

Za jednostavne objekte i radove, izvođač radova može biti i fizičko lice, i to u sledećim slučajevima:

• klase 111011, 112111, 112211, samo za objekte površine do 200 m2
• klase 124220
• klase, 127111, 127121, 127141, samo za objekte površine do 200 m2
• klase 127230
• izgradnja zidanih ograda i pomoćnih objekata koji nisu posebno navedeni u PKO
• izgradnja objekata i izvođenje radova za koje se ne izdaje građevinska dozvola, niti rešenje o odobrenju

Ukoliko investitor želi da pribavi upotrebnu dozvolu, u slučaju radova izvedenih na osnovu Rešenja o odobrenju, shodno čl.41. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure, između ostalog, potrebno je da priloži elaborat geodetskih radova.

Da, to znači da se uz zahtev za prijavu radova podnosi ili saglasnost o proceni uticaja na životnu sredinu, ako je obaveze njene izrade utvrđena propisom kojim se uređuje procena uticaja na životnu sredinu, ili odluka da nije potrebna izrada studije.

Shodno čl.26. Pravilnika o Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata („Sl. glasnik RS“, br. 23/2015), projekat pripremnih radova jeste jedan od projekata u okviru tehničke dokumentacije (građevinska, privremena, rešenje po čl.145..).

Uskladu sa čl.148. Zakona o planiranju i izgradnji, investitor podnosi prijavu radova organu koji je izdao građevinsku dozvolu najkasnije osam dana pre početka izvođenja radova.

Uz prijavu radova podnosi se dokaz o regulisanju obaveza u pogledu doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta, u skladu sa ovim zakonom, kao i dokaz o plaćenoj administrativnoj taksi.

Odnosno, shodno čl.30. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure („Sl. glasnik RS“, br. 22/2015),  prijava radova u skladu sa izdatom građevinskom dozvolom, rešenjem izdatim u skladu sa članom 145. Zakona, odnosno privremenom građevinskom dozvolom, vrši se nadležnom organu, najkasnije osam dana pre početka izvođenja radova.

Uz zahtev iz stava 1. ovog člana podnosi se dokaz o plaćenoj administrativnoj taksi za podnošenje prijave, kao i:

1) dokaz o izmirenju obaveza u pogledu doprinosa za uređenje građevinskog zemljišta, ako je rešenjem o građevinskoj dozvoli predviđeno jednokratno plaćanje te obaveze, odnosno sredstvo obezbeđenja plaćanja doprinosa za uređenje građevinskog zemljišta u skladu sa zakonom, ako je rešenjem o građevinskoj dozvoli predviđeno plaćanje te obaveze na rate;

2) saglasnost na studiju o proceni uticaja na životnu sredinu, ako je obaveza njene izrade utvrđena propisom kojim se uređuje procena uticaja na životnu sredinu, odnosno odluka da nije potrebna izrada studije;

3) akt ministarstva nadležnog za poslove finansija o uvođenju u posed nepokretnosti, u skladu sa posebnim zakonom, odnosno zaključen ugovor o pravu službenosti u skladu sa zakonom o planiranju i izgradnji, ako je rešenje o građevinskoj dozvoli za linijske infrastrukturne objekte izdato na osnovu konačnog rešenja o eksproprijaciji.

Nadležni organ može obavestiti o ovome građevinskog inspektora, koji je, shodno članu 176. tač.1) ovlašćen da naredi rešenjem obustavu radova i uklanjanje objekta ili njegovog dela, ako se objekat gradi ili je njegovo građenje završeno bez grđevinske dozvole, odnosno ako se objekat gradi suprotno lokacijskim uslovima, odnosno građevinskoj dozvoli, odnosno potvrdi o prijavi radova.

Shodno članu 151. stav 3. Zakona o planiranju i izgradnji, licencu za odgovornog izvođača radova može da stekne lice sa stečenim visokim obrazovanjem odgovarajuće struke, odnosno smera, na studijama drugog stepena ili sa stečenim visokim obrazovanjem na studijama prvog stepena odgovarajuće struke, odnosno smera, položenim stručnim ispitom i najmanje tri godine radnog iskustva sa visokim obrazovanjem na studijama drugog stepena, odnosno pet godina radnog iskustva sa visokim obrazovanjem na studijama prvog stepena, sa stručnim rezultatima na građenju objekata.

U skladu sa čl.148. Zakona o planiranju i izgradnji, investitor podnosi prijavu radova organu koji je izdao građevinsku dozvolu najkasnije osam dana pre početka izvođenja radova.

U prijavi radova investitor navodi datum početka i rok završetka građenja, odnosno izvođenja radova.

Rok za završetak građenja počinje da teče od dana podnošenja prijave radova.

Takođe, shodno članu 140. Zakona, građevinska dozvola prestaje da važi ako se ne otpočne sa građenjem objekta, odnosno izvođenjem radova, u roku od dve godine od dana pravnosnažnosti rešenja kojim je izdata građevinska dozvola, dok je u stavu 3. propisano da građevinska dozvola prestaje da važi ako se u roku od pet godina od dana pravosnažnosti rešenja kojim je izdata građevinska dozvola, ne izda upotrebna dozvola, osim za objekte iz člana 133. ovog zakona, objekte komunalne infrastrukture koji se izvode fazno i porodične stambene zgrade koje investitor gradi radi rešavanja svojih stambenih potreba.

U zavisnosti od vrste radova koji se izvode, momenat početka izvođenja radova utvrđuje se na licu mesta, konstatovanjem da li su preduzete odgovarajuće aktivnosti u tom cilju (pre svega pripremni radovi definisani članom 2. tačka 28. Zakonja o planiranju i izgradnji).

Da.

Shodno tački 24. čl. 2 Zakona, glavni objekat „može biti izgrađen“, što znači da u momentu podnošenja zahteva za izgradnju pomoćnog objekta ne mora biti izgrađen glavni objekat.

Shodno značenju tačke 42) člana 2. Zakona o planiranju i izgradnji da  su „imaoci javnih ovlašćenja državni organi, organi autonomne pokrajine i lokalne samouprave, posebne organizacije i druga lica koja vrše javna ovlašćenja u skladu sa zakonom“, proizilazi da  je lice zaposleno u javnom preduzeće, koje je imalac javnih ovlašćenja, lice koje radi na poslovima izdavanja građevinske dozvole u organu nadležnom za izdavanje građevinske dozvole, te shodno tome ne može da vrši stručni nadzor nad izgrdnjom jer je to lice koje radi na poslovima izdavanja građevinske dozvole.

U skladu sa čl.145 Zakona o planiranju i izgradnji, sanacija objekta bez izvođenja građevinskih radova vrši se na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole.

Takođe, ukoliko je glavni projekat izrađen na osnovu lokacijske dozvole koja je izdata, a za koju je zahtev podnet pre 17.12.2014. godine, u skladu sa članom 84., Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata, u roku od 6 meseci od dana stupanja na snagu tog Pravilnika, može se koristiti kao:

1. projekat za građevinsku dozvolu, uz obaveznu izradu glavne sveske projekta za građevinsku dozvolu, u skladu sa članom 50. navedenog Pravilnika i izvoda iz projekta za građevinsku dozvolu, u skladu sa članom 33. navedenog Pravilnika, u postupku pribavljanja građevinske dozvole;
2. idejni projekat za objekte iz čl.145 i 147. Zakona, uz obaveznu izradu glavne sveske idejnog projekta, u skladu sa članom 42. navedenog Pravilnika
3. kao projekat za izvođenje, uz obaveznu izradu glavne sveske projekta za izvođenje, u skladu sa članom 61. ovog Pravilnika, za potrebe izgradnje objekta, odnosno izvođenja radova, koja otpočne u navedenom roku.

Ovo pitanje je regulisano Pravilnikom o sadržini i načinu vođenja knjige inspekcije, građevinskog dnevnika i građevinske knjige („Sl. Glasnik RS“ br.22/2015). Prema članu 11. Pravilnika, građevinski dnevnik vodi se u dva primerka (original i kopija).

Ovo pitanje je uređeno članom 30. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure (''Službeni glasnik Republike Srbije'', broj 22/2015), odnosno, po pravnosnažnosti rešenja iz člana 145. Zakona, najkasnije osam dana pre početka izvođenja radova, investitor vrši prijavu radova nadležnom organu, uz dostavljanje propisanih dokaza.

Nadležni organ, u skladu sa odredbama Pravilnika o objedinjenoj proceduri, bez odlaganja potvrđuje prijavu radova i priložene dokumentacije. Ako je rešenjem o građevinskoj dozvoli predviđeno plaćanje doprinosa na rate, nadležni organ pre prijave radova proverava ispravnost dostavljenog sredstva obezbeđenja.Takođe, Pravilnikom o objedinjenoj proceduri je propisano da nadležni organ bez odlaganja potvrđuje prijem izjave o završetku izrade temelja.