Postupak podnošenja zahteva i dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole propisani su članom 158. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 42. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Ukoliko je uz zahtev priložena sva potrebna dokumentacija, izrađena u skladu sa Zakonom i podzakonskim aktima, ne postoji zakonski osnov da upotrebna dozvola ne bude izdata.

Postupak izdavanja upotrebne dozvole, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 158. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 42. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu http://gradjevinskedozvole.rs, u okviru sekcije „Propisi“.

Pitanje odnosa između investitora i izvođača radova, odnosno eventualnih međusobnih potraživanja, nije predmet regulisanja Zakona o planiranju i izgradnji i podzakonskih akata donetih na osnovu tog Zakona.

Rok za izdavanje upotrebne dozvole propisan je članom 158. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji i iznosi pet radnih dana od dana podnošenja zahteva za izdavanje upotrebne dozvole (pod uslovom da je zahtev kompletan, odnosno da je uz zahtev priložena sva propisana dokumentacija).

Saglasno članu 53. tačka 2) Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, registrator registra objedinjenih procedura dužan je da obezbedi javnu dostupnost podataka o toku svakog pojedinačnog predmeta, kao i objavljivanje lokacijskih uslova, građevinske i upotrebne dozvole i rešenja iz člana 145. Zakona kroz Centralni informacioni sistem, u roku od tri radna dana od dana njihovog izdavanja. Pretragu objavljenih dokumenata u postupku objedinjene procedure možete izvršiti elektronskim putem, posredstvom Sistema za podnošenje elektronskih prijava (CEOP). Link za pristup Sistemu: https://ceop.apr.gov.rs/eregistrationportal/Public/Manage/Publications

Članom 3. stav 8. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisano je da donosilac akata izdatog u objedinjenoj proceduri izdaje klauzulu pravnosnažnosti tog akta u formi potvrde sastavljene u skladu sa stavom 2. istog člana, odnosno u formi elektronskog dokumenta, u pdf formatu, potpisanom kvalifikovanim elektronskim potpisom.

Iz citirane formulacije Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem proizlazi da podnosilac zahteva nije u obavezi da prilaže bilo koji dokument uz zahtev za izdavanje klauzule pravnosnažnosti akta izdatog u objedinjenoj proceduri.

U skladu sa članom 36. Zakona o ozakonjenju, danom pravnosnažnosti rešenja o ozakonjenju stiču se uslovi za upis prava svojine u javnoj knjizi o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima, odnosno za odgovarajući upis u katastar vodova.

Takođe, saglasno članu 158. st. 11 – 12. Zakona o planiranju i izgradnji, u roku od pet radnih dana po pravnosnažnosti izdate upotrebne dozvole, nadležni organ po službenoj dužnosti dostavlja organu nadležnom za poslove državnog premera i katastra upotrebnu dozvolu, elaborat geodetskih radova za izvedeni objekat i posebne delove objekta, kao i elaborat geodetskih radova za podzemne instalacije. Organ nadležan za poslove državnog premera i katastra donosi rešenje o kućnom broju i vrši upis prava svojine na objektu, odnosno posebnim delovima objekta, i o tome obaveštava investitora i nadležni organ uprave u roku od sedam dana od dostavljanja upotrebne dozvole, a u roku od 30 dana vrši odgovarajući upis u katastar vodova.

Iz citiranih odredbi Zakona o ozakonjenju i Zakona o planiranju i izgradnji propizlazi da se na osnovu rešenja o ozakonjenju objekta, kao i na osnovu upotrebne dozvole, vrši upis prava svojine u javnoj knjizi o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima, odnosno odgovarajući upis u katastar vodova. Shodno tome, ne postoji potreba da se po izdavanju rešenja o ozakonjenju objekta podnosi zahtev za izdavanje upotrebne dozvole za isti objekat.

Članom 154. stav 4. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da tehnički pregled obuhvata kontrolu usklađenosti izvedenih radova sa građevinskom dozvolom i tehničkom dokumentacijom na osnovu koje se objekat gradio, kao i sa tehničkim propisima i standardima koji se odnose na pojedine vrste radova, odnosno materijala, opreme i instalacija.

Članom 18. stav 5. Pravilnika o sadržini i načinu vršenja tehničkog pregleda objekta, sastavu komisije, sadržini predloga komisije o utvrđivanju podobnosti objekta za upotrebu, osmatranju tla i objekta u toku građenja i upotrebe i minimalnim garantnim rokovima za pojedine vrste objekata regulisano je da komisija za tehnički pregled, na osnovu izvršenog tehničkog pregleda o kome je sačinjen zapisnik, utvrđuje da li je objekat, faza ili deo objekta, podoban za upotrebu ili nije, odnosno donosi predlog da se može ili ne može izdati upotrebna dozvola.

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji i Pravilnika o sadržini i načinu vršenja tehničkog pregleda objekta, sastavu komisije, sadržini predloga komisije o utvrđivanju podobnosti objekta za upotrebu, osmatranju tla i objekta u toku građenja i upotrebe i minimalnim garantnim rokovima za pojedine vrste objekata, ukoliko komisija za tehnički pregled utvrdi da izvedeni radovi nisu u skladu sa građevinskom dozvolom i tehničkom dokumentacijom na osnovu koje se objekat gradio, dužna je da donese predlog da se upotrebna dozvola ne može izdati.

Članom 155. stav 3. i 4. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da investitor obezbeđuje tehnički pregled objekta, kao i da snosi troškove tehničkog pregleda.

U stavu 5. istog člana propisano je da, izuzetno od navedenog pravila, tehnički pregled objekta, ili dela objekta koji predstavlja celinu i može se kao takav samostalno koristiti, može obezbediti i drugo lice koje za to ima interes, u kom slučaju to lice snosi troškove tehničkog pregleda. U tom slučaju, lice koje je o svom trošku obezbedilo tehnički pregled objekta ima pravo da podnese zahtev za izdavanje upotrebne dozvole, saglasno članu 155. stav 6. Zakona o planiranju i izgradnji.

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, možete podneti zahtev za  izdavanje upotrebne dozvole, pod uslovom da obezbedite i snosite troškove tehničkog pregleda objekta.

Postupak izdavanja upotrebne dozvole, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 158. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 42. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu http://gradjevinskedozvole.rs, u okviru sekcije „Propisi“.

Ukoliko uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole priložite kompletnu propisanu dokumentaciju, ne postoji prepreka da upotrebna dozvola bude izdata.

Napominjemo da Stranica nije namenjena za instrukcije za postupanje u konkretnim slučajevima.

Članom 155. stav 3. i 4. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da investitor obezbeđuje tehnički pregled objekta, kao i da snosi troškove tehničkog pregleda.

U stavu 5. istog člana propisano je da, izuzetno od navedenog pravila, tehnički pregled objekta, ili dela objekta koji predstavlja celinu i može se kao takav samostalno koristiti, može obezbediti i drugo lice koje za to ima interes, u kom slučaju to lice snosi troškove tehničkog pregleda. U tom slučaju, lice koje je o svom trošku obezbedilo tehnički pregled objekta ima pravo da podnese zahtev za izdavanje upotrebne dozvole, saglasno članu 155. stav 6. Zakona o planiranju i izgradnji.

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, možete podneti zahtev za  izdavanje upotrebne dozvole, pod uslovom da obezbedite i snosite troškove tehničkog pregleda objekta.

Postupak izdavanja upotrebne dozvole, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 158. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 42. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu http://gradjevinskedozvole.rs, u okviru sekcije „Propisi“.

Ukoliko je u konkretnom slučaju reč o istom investitoru (pravnom licu koje je promenilo svoje poslovno ime), mišljenja smo da nije potrebno sprovoditi postupak izmene, odnosno izdavanja nove dokumentacije, već da je nadležnom organu potrebno samo dostaviti dokaz da je reč o istom pravnom licu (sa promenjenim poslovnim imenom).

Postupak donošenja rešenja o kućnom broju i upisa prava svojine na objektu sprovodi se tek nakon donošenja rešenja o upotrebnoj dozvoli, a sprovodi ga organ nadležan za poslove državnog premera i katastra po službenoj dužnosti, nakon prijema rešenja o upotrebnoj dozvoli.

Postupak izdavanja upotrebne dozvole, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 158. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 42. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Članom 155. stav 3. i 4. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da tehnički pregled objekta obezbeđuje investitor, koji snosi i troškove tehničkog pregleda.

Izuzetak od navedenog pravila propisan je u članu 155. stav 5. Zakona o planiranju i izgradnji, kojim je regulisano da tehnički pregled objekta, ili dela objekta koji predstavlja celinu i može se kao takav samostalno koristiti, može obezbediti i drugo lice koje za to ima interes, u kom slučaju to lice snosi troškove tehničkog pregleda. U stavu 6. istog člana propisano je da lice koje obezbedi tehnički pregled objekta (odnosno dela objekta) nakon pribavljenog pozitivnog mišljenja komisije za tehnički pregled objekta ima pravo da podnese zahtev za izdavanje upotrebne dozvole.

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, svako zainteresovano lice (koje za to ima interes) može da obezbedi tehnički pregled objekta, a nakon pribaljenog pozitivnog mišljenja komisije za tehnički pregled objekta i da podnese zahtev za izdavanje upotrebne dozvole.

Postupak podnošenja zahteva i dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole propisani su članom 158. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 42. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Članom 134. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 132/14) propisano je da se odredbe drugih zakona kojima se na drugačiji način uređuju pitanja koja su predmet uređivanja tog zakona neće se primenjivati, osim zakona i propisa kojima se uređuje zaštita životne sredine, odnosno Zakona o zaštiti životne sredine („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 135/04, 36/09 - dr. zakon, 36/09, 72/09 - dr. zakon, 43/11 - US, 14/16) i podzakonskih akata donetih na osnovu tog zakona.

Imajući to u vidu, odredbe Zakona o sanitarnom nadzoru koje na drugačiji način regulišu izdavanje upotrebne dozvole u odnosu na Zakon o planiranju i izgradnji, odnosno utvrđuju obavezu dostavljanja dodatne dokumentacije u postupku po zahtevu za izdavanje upotrebne dozvole, ne primenjuju se.

Sadržina i način vršenja tehničkog pregleda propisani su Pravilnikom o sadržini i načinu vršenja tehničkog pregleda objekta, sastavu komisije, sadržini predloga komisije o utvrđivanju podobnosti objekta za upotrebu, osmatranju tla i objekta u toku građenja i upotrebe i minimalnim garantnim rokovima za pojedine vrste objekata. Članom 18. stav 2. tačka 10) navedenog Pravilnika propisano je da se u zapisnik o tehničkom pregledu, između ostalog, unose i mišljenje i predlozi komisije.

Članom 19. Pravilnika propisano je da, ukoliko su na objektu utvrđeni nedostaci i nepravilnosti, Komisija daje mišljenje da se može odobriti njegova upotreba tek posle otklanjanja tih nedostataka i nepravilnosti, ili s obzirom na vrstu i prirodu nedostataka i nepravilnosti i pre njihovog otklanjanja, uz preduzimanje potrebnih mera obezbeđenja pri izvođenju naknadnih radova na otklanjanju uočenih nedostataka i nepravilnosti. Ako je utvrđeno da se nedostaci i nepravilnosti na objektu ne mogu otkloniti, ili da postoji neotklonjiva opasnost po stabilnost objekta, odnosno po život ili zdravlje ljudi, saobraćaj ili susedne objekte, Komisija predlaže da se objekat poruši ili ukloni.

U skladu sa članom 36. Zakona o ozakonjenju, danom pravnosnažnosti rešenja o ozakonjenju stiču se uslovi za upis prava svojine u javnoj knjizi o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima, odnosno za odgovarajući upis u katastar vodova.

Takođe, saglasno članu 158. st. 11 – 12. Zakona o planiranju i izgradnji, u roku od pet radnih dana po pravnosnažnosti izdate upotrebne dozvole, nadležni organ po službenoj dužnosti dostavlja organu nadležnom za poslove državnog premera i katastra upotrebnu dozvolu, elaborat geodetskih radova za izvedeni objekat i posebne delove objekta, kao i elaborat geodetskih radova za podzemne instalacije. Organ nadležan za poslove državnog premera i katastra donosi rešenje o kućnom broju i vrši upis prava svojine na objektu, odnosno posebnim delovima objekta, i o tome obaveštava investitora i nadležni organ uprave u roku od sedam dana od dostavljanja upotrebne dozvole, a u roku od 30 dana vrši odgovarajući upis u katastar vodova.

Iz citiranih odredbi Zakona o ozakonjenju i Zakona o planiranju i izgradnji propizlazi da se na osnovu rešenja o ozakonjenju objekta, kao i na osnovu upotrebne dozvole, vrši upis prava svojine u javnoj knjizi o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima, odnosno odgovarajući upis u katastar vodova. Shodno tome, ne postoji potreba da se po izdavanju rešenja o ozakonjenju objekta podnosi zahtev za izdavanje upotrebne dozvole za isti objekat.

Saglasno članu 42. stav 5. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, investitor može podneti zahtev za izdavanje upotrebne dozvole i za radove izvedene u skladu sa rešenjem o privremenoj građevinskoj dozvoli. U tom slučaju, primenjuju se odredbe člana 42. stav 2. navedenog Pravilnika, kojim je regulisano koja dokumentacija se dostavlja uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole.

Članom 154. stav 4. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da tehnički pregled obuhvata kontrolu usklađenosti izvedenih radova sa građevinskom dozvolom i tehničkom dokumentacijom na osnovu koje se objekat gradio, kao i sa tehničkim propisima i standardima koji se odnose na pojedine vrste radova, odnosno materijala, opreme i instalacija. Iz citirane odredbe Zakona proizlazi da ne postoji obaveza vršenja tehničkog pregleda za radove izvedene na osnovu rešenja o odobrenju izvođenja radova, izdatog u skladu sa članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji.

Članom 158. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se objekat za koji je u skladu sa Zakonom predviđeno izdavanje građevinske dozvole može koristiti po prethodno pribavljenoj upotrebnoj dozvoli. Takođe, članom 145. stav 7. Zakona regulisano je da, po završetku izgradnje, odnosno izvođenju radova, za objekte za koje je izdato rešenje o odobrenju izvođenja radova, po zahtevu investitora, nadležni organ može izdati upotrebnu dozvolu. Imajući to u vidu, ne postoji ni obaveza pribavljanja upotrebne dozvole za radove izvedene na osnovu rešenja o odobrenju izvođenja radova.

Članom 124. stav 3. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da projekat izvedenog objekta jeste projekat za izvođenje sa izmenama nastalim u toku građenja objekta. Članom 42. stav 2. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisano je da se uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole prilaže, između ostalog, projekat za izvođenje sa potvrdom i overom investitora, lica koje vrši stručni nadzor i izvođača radova da je izvedeno stanje jednako projektovanom, ako u toku građenja nije odstupljeno od projekta za izvođenje ili projekat izvedenog objekta, izrađen u skladu sa pravilnikom kojim se uređuje sadržina tehničke dokumentacije.

Saglasno citiranim odredbama Zakona o planiranju i izgradnji i Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, ukoliko u toku izvođenja radova dođe do izmena, uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole prilaže se projekat izvedenog objekta, koji predstavlja projekat za izvođenje sa izmenama nastalim u toku građenja objekta.

Odredbe Zakona o planiranju i izgradnji o tehničkom pregledu objekta, koje se ne primenjuju na pojedine objekte, propisane su Pravilnikom o objektima na koje se ne primenjuju pojedine odredbe Zakona o planiranju i izgradnji. Članom 5. navedenog Pravilnika propisano je da se odredbe Zakona i podzakonskih akata kojima se uređuje vršenje tehničkog pregleda objekta ne primenjuju za utvrđivanje podobnosti objekata kategorije "A" za upotrebu. U tom slučaju, umesto izveštaja o tehničkom pregledu, investitor uz zahtev za upotrebnu dozvolu dostavlja potvrdu izdatu od strane lica koje ispunjava uslove propisane Zakonom za odgovornog projektanta, odnosno odgovornog izvođača radova za tu vrstu objekata, o tome da je:

• izgradnja objekta završena i objekat izveden u skladu sa tehničkom dokumentacijom na osnovu koje je izdata građevinska dozvola;
• objekat priključen ili je podoban da bude priključen na infrastrukturnu mrežu, za priključke koji su predviđeni građevinskom dozvolom.

Međutim, odredbama Pravilnika podnosilac zahteva nije oslobođen obaveze da uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole za objekat kategorije „A“ dostavi elaborat geodetskih radova za izvedeni objekat i posebne delove objekta, niti je propisana mogućnost da umesto predmetnog elaborata dostavi neki drugi dokument.

Postupak izdavanja upotrebne dozvole, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 158. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 42. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Iz Vašeg pitanja se ne može zaključiti šta se podrazumeva pod formulacijom „etažiranje objekta“. Odredbama navedenih propisa nije propisano da je sprovođenje takve aktivnosti neophodno za dobijanje upotrebne dozvole.

Članom 155. stav 3. i 4. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da investitor obezbeđuje tehnički pregled objekta, kao i da snosi troškove tehničkog pregleda.

U stavu 5. istog člana propisano je da, izuzetno od navedenog pravila, tehnički pregled objekta, ili dela objekta koji predstavlja celinu i može se kao takav samostalno koristiti, može obezbediti i drugo lice koje za to ima interes, u kom slučaju to lice snosi troškove tehničkog pregleda. U tom slučaju, lice koje je o svom trošku obezbedilo tehnički pregled objekta ima pravo da podnese zahtev za izdavanje upotrebne dozvole, saglasno članu 155. stav 6. Zakona o planiranju i izgradnji.

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, možete podneti zahtev za  izdavanje upotrebne dozvole, pod uslovom da obezbedite i snosite troškove tehničkog pregleda objekta.

Postupak izdavanja upotrebne dozvole, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 158. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 42. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu http://gradjevinskedozvole.rs, u okviru sekcije „Propisi“.

Pitanje poštovanja ugovornih (obligacionih) odnosa između investitora i trećih lica nije predmet regulisanja odredaba Zakona o planiranju i izgradnji i podzakonskih akata donetih na osnovu tog Zakona.

Iz Vašeg pitanja ne može se zaključiti šta se podrazumeva pod terminom „komunalije“. Ukoliko je reč o doprinosu za uređivanje građevinskog zemljišta, njegovo plaćanje je moguće jednokratno ili na rate (u najmanje 36 mesečnih rata). Iznos, način plaćanja doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta i sredstvo obezbeđenja u slučaju plaćanja na rate su sastavni deo rešenja o građevinskoj dozvoli, saglasno članu 98. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji. U stavu 4. istog člana propisano je da je investitor dužan da najkasnije do podnošenja prijave radova izvrši uplatu doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta u celosti, odnosno ako plaća na rate da uplati prvu ratu i dostavi sredstvo obezbeđenja plaćanja.

Upotrebna dozvola izdaje se po završetku izvođenja radova i po pribavljenom izveštaju komisije za tehnički pregled kojim se utvrđuje da je objekat podoban za upotrebu sa predlogom da se može izdati upotrebna dozvola.

Odredbama Zakona o planiranju i izgradnji (član 158. stav 12) regulisan je upis prava svojine na objektu, odnosno posebnim delovima objekta za one objekte za koje je upotrebna dozvola izdata u okviru objedinjene procedure, u skladu sa odredbama tog Zakona.

Pitanje koje ste postavili ne odnosi se na primenu odredaba Zakona o planiranju i izgradnji, već Zakona o državnom premeru i katastru. Upis nepokretnosti u evidenciju katastra nepokretnosti, za objekte za koje nije izdata upotrebna dozvola u okviru objedinjene procedure, regulisan je odredbama člana 74. Zakona o državnom premeru i katastru.

Članom 9. stav 1. Zakona o stanovanju i održavanju zgrada propisano je da raspolaganje zajedničkim delovima zgrade jeste prenos prava svojine nad zajedničkim delovima zgrade u cilju dogradnje, nadziđivanja, pripajanja ili pretvaranja. O raspolaganju zajedničkim delovima zgrade, skupština stambene zajednice odlučuje većinom koju čine 2/3 ukupnog broja glasova, saglasno članu 44. stav 2. Zakona o stanovanju i održavanju zgrada.

Postupak podnošenja zahteva i dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole propisani su članom 135. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Pre podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole, neophodno je pribaviti lokacijske uslove, u skladu sa čl. 53a – 57. Zakona i članom 6. Pravilnika.

Postupak podnošenja zahteva i dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole propisani su članom 158. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 42. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Saglasno članu 8a Zakona o planiranju i izgradnji, sva akta koja u vezi sa objedinjenom procedurom (koja obuhvata i postupak izdavanja upotrebne dozvole) donose nadležni organi i imaoci javnih ovlašćenja, kao i podnesci i dokumenti koji se dostavljaju u objedinjenoj proceduri, uključujući i tehničku dokumentaciju, dostavljaju se u formi elektronskog dokumenta.

Postupak podnošenja zahteva i dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole propisani su članom 158. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 42. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

U skladu sa članom 36. Zakona o ozakonjenju, danom pravnosnažnosti rešenja o ozakonjenju stiču se uslovi za upis prava svojine u javnoj knjizi o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima, odnosno za odgovarajući upis u katastar vodova.

Takođe, saglasno članu 158. st. 11 – 12. Zakona o planiranju i izgradnji, u roku od pet radnih dana po pravnosnažnosti izdate upotrebne dozvole, nadležni organ po službenoj dužnosti dostavlja organu nadležnom za poslove državnog premera i katastra upotrebnu dozvolu, elaborat geodetskih radova za izvedeni objekat i posebne delove objekta, kao i elaborat geodetskih radova za podzemne instalacije. Organ nadležan za poslove državnog premera i katastra donosi rešenje o kućnom broju i vrši upis prava svojine na objektu, odnosno posebnim delovima objekta, i o tome obaveštava investitora i nadležni organ uprave u roku od sedam dana od dostavljanja upotrebne dozvole, a u roku od 30 dana vrši odgovarajući upis u katastar vodova.

Iz citiranih odredbi Zakona o ozakonjenju i Zakona o planiranju i izgradnji propizlazi da se na osnovu rešenja o ozakonjenju objekta, kao i na osnovu upotrebne dozvole, vrši upis prava svojine u javnoj knjizi o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima, odnosno odgovarajući upis u katastar vodova. Shodno tome, ne postoji potreba da se po izdavanju rešenja o ozakonjenju objekta podnosi zahtev za izdavanje upotrebne dozvole za isti objekat. 

Postupak podnošenja zahteva i dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole propisani su članom 158. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 42. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Članom 155. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da tehnički pregled objekata vrši komisija ili privredno društvo, odnosno drugo pravno lice kome investitor poveri vršenje tih poslova.

 Članom 156. stav 1. Zakona propisano je da u vršenju tehničkog pregleda može da učestvuje lice koje ispunjava uslove propisane ovim zakonom za odgovornog projektanta, odnosno odgovornog izvođača radova za tu vrstu objekata.

U skladu sa tim, ukoliko je vršenje tehničkog pregleda povereno komisiji, potrebno je da svaki od članova komisije ispunjava uslov za odgovornog projektanta ili odgovornog izvođača radova za tu vrstu objekata. Ukoliko je vršenje tehničkog pregleda povereno privrednom društvu, odnosno drugom pravnom licu, mišljenja smo da to pravno lice mora da ispunjava uslov za građenje objekta, odnosno izvođenje radova iz člana 133. stav 2. Zakona, odnosno da poseduje „veliku licencu“.

Iz Vašeg pitanja ne može se zaključiti da li ste u konkretnom slučaju bili investitor izgradnje predmetnog puta.

Ukoliko ste bili investitor izgradnje puta, potrebno je sprovesti postupak propisan za izdavanje upotrebne dozvole. Postupak podnošenja zahteva i dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole propisani su članom 158. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 42. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“. Po izdavanju upotrebne dozvole u okviru objedinjene procedure, nadležni organ po službenoj dužnosti dostavlja organu nadležnom za poslove državnog premera i katastra upotrebnu dozvolu, radi upisa objekta (puta) u evidenciju katastra nepokretnosti.

Ukoliko niste bili investitor izgradnje predmetnog puta, upis u evidenciju katastra nepokretnosti ne vrši se u skladu sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, već u skladu sa odredbama Zakona o državnom premeru i katastru (član 74).

Članom 142. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da, po izdavanju rešenja o građevinskoj dozvoli, investitor, u skladu sa novonastalim finansijskim i drugim okolnostima, izmenama u dostupnosti komunalne i druge infrastrukture, radi usaglašavanja sa projektom za izvođenje i iz drugih razloga, može podneti zahtev za izmenu građevinske dozvole. Ako u toku izgradnje, odnosno izvođenja radova, nastanu izmene u odnosu na izdatu građevinsku dozvolu, glavni projekat, odnosno projekat za građevinsku dozvolu, investitor je dužan da obustavi gradnju i podnese zahtev za izmenu građevinske dozvole.

Saglasno članu 24. stav 2. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, ukoliko se zahtev za izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli podnosi zbog izmene projekta za građevinsku dozvolu, uz zahtev se dostavlja novi projekat za građevinsku dozvolu, odnosno separat izmena projekta za građevinsku dozvolu, sa izvodom iz projekta za građevinsku dozvolu, izrađen u skladu sa pravilnikom kojim se uređuje sadržina tehničke dokumentacije.

Po okončanju postupka izmene građevinske dozvole i završetku izvođenja radova, moguće je podneti zahtev za izdavanje upotrebne dozvole. Postupak podnošenja zahteva i dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole propisani su članom 158. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 42. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Članom 158. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se objekat za koji je u skladu sa Zakonom predviđeno izdavanje građevinske dozvole može se koristiti po prethodno pribavljenoj upotrebnoj dozvoli. Saglasno citiranoj odredbi Zakona o planiranju i izgradnji, korišćenje objekta uslovljeno je prethodnim pribavljanjem upotrebne dozvole.

Članom 155. stav 3. i 4. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da tehnički pregled objekta obezbeđuje investitor, koji snosi i troškove tehničkog pregleda.

Izuzetak od navedenog pravila propisan je u članu 155. stav 5. Zakona o planiranju i izgradnji, kojim je regulisano da tehnički pregled objekta, ili dela objekta koji predstavlja celinu i može se kao takav samostalno koristiti, može obezbediti i drugo lice koje za to ima interes, u kom slučaju to lice snosi troškove tehničkog pregleda. U stavu 6. istog člana propisano je da lice koje obezbedi tehnički pregled objekta (odnosno dela objekta) nakon pribavljenog pozitivnog mišljenja komisije za tehnički pregled objekta ima pravo da podnese zahtev za izdavanje upotrebne dozvole.

Navedene odredbe Zakona su obavezujuće za celu teritoriju Republike Srbije.

Građenje pomoćnih objekata (u koje spada i garaža) vrši se na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole. Postupak izdavanja rešenja, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

U stavu 7. člana 145. Zakona propisano je da, po završetku izgradnje, odnosno izvođenju radova, za objekte za koje se izdaje rešenje o odobrenju izvođenja radova, po zahtevu investitora, nadležni organ može izdati upotrebnu dozvolu. Takođe, u članu 42. stav 5. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisano je da investitor može podneti zahtev za izdavanje upotrebne dozvole i za radove izvedene u skladu sa rešenjem iz člana 145. Zakona.

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji i Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, za izgrađene pomoćne objekte (garažu) investitor može (ali nije u obavezi) da podnese zahtev za izdavanje upotrebne dozvole.

Postupak podnošenja zahteva i dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole propisani su članom 158. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 42. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Rušenje postojećeg objekta je moguće izvesti na jedan od dva načina.

Prvi je da se rušenje realizuje u okviru pripremnih radova za izgradnju novog/novih objekata. Saglasno članu 137. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji, pripremni radovi se izvode na osnovu građevinske dozvole za izgradnju objekta. U tom slučaju, izvođenje pripremnih radova (rušenje postojećih objekata) mora biti obuhvaćeno tehničkom dokumentacijom za izgradnju novog objekta/novih objekata, odnosno projektom za građevinsku dozvolu. Postupak podnošenja zahteva i dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole propisani su članom 135. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Pre podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole, potrebno je pribaviti lokacijske uslove, u skladu sa članom 6. Pravilnika. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Drugi način je da se uklanjanje objekta, odnosno njegovog dela, sprovede na osnovu dozvole o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela, nakon čega bi u posebnom postupku bila izdata građevinska dozvola za izgradnju novog objekta. Postupak za izdavanje dozvole o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela, propisan je članom 168. Zakona o planiranju i izgradnji. Uz zahtev za izdavanje dozvole o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela podnosi se:

• projekat rušenja sa tehničkom kontrolom;
• dokaz o svojini na objektu;
• uslovi, ako se radi o objektu čijim rušenjem bi bio ugrožen javni interes (zaštita postojeće komunalne i druge infrastrukture, zaštita kulturnog dobra, zaštita životne sredine i sl.).

Dozvola o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela izdaje se rešenjem u roku od 8 dana od dana dostavljanja uredne dokumentacije.

U ovom slučaju, nakon uklanjanja objekta, za izgradnju novog objekta, potrebno je pribaviti prvo lokacijske uslove, a zatim i građevinsku dozvolu.

Postupak za izdavanje upotrebne dozvole identičan je za sve objekte, bez obzira na to po kom propisu je izdata građevinska dozvola za izgradnju tog objekta.

Postupak podnošenja zahteva i dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole propisani su članom 158. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 42. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Članom 158. stav 3. Zakona o planiranju i izgradnji, kao i članom 42. stav 2. tačka 5) Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisano je da se uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole, između ostalog, prilaže i elaborat geodetskih radova za izvedeni objekat i posebne delove objekta. Odredbama citiranih propisa nije propisan izuzetak od pravila, što znači da se predmetna dokumentacija dostavlja uz svaki zahtev za izdavanje upotrebne dozvole.

Postupak izdavanja upotrebne dozvole, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 158. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 42. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu http://gradjevinskedozvole.rs, u okviru sekcije „Propisi“.

Napominjemo da ne raspolažemo podatkom o tačnom iznosu troškova na ime taksi i naknada koje je potrebno platiti u cilju ishodovanja upotrebne dozvole.

U Vašem pitanju nije precizirano da li je reč o postupanju zaposlenog u nadležnom organu po zahtevu za izdavanje upotrebne dozvole.

Ukoliko je reč o tome, ukazujemo na odredbe člana 8đ stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji kojima je propisano da tokom sprovođenja objedinjene procedure, nadležni organ isključivo vrši proveru ispunjenosti formalnih uslova za izgradnju i ne upušta se u ocenu tehničke dokumentacije, niti ispituje verodostojnost dokumenata koje pribavlja u toj proceduri, već lokacijske uslove, građevinsku i upotrebnu dozvolu izdaje, a prijavu radova potvrđuje, u skladu sa aktima i drugim dokumentima iz člana 8b Zakona. Imajući to u vidu, niko od zaposlenih u nadležnom organu prilikom postupanja u objedinjenoj proceduri nije ovlašćen da vrši ocenu dostavljene dokumentacije, što podrazumeva i elaborat posebnih delova objekta.

Članom 102. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se pravo korišćenja na građevinskom zemljištu pretvara u pravo svojine, bez naknade. Navedeno pravo stiče se danom stupanja na snagu Zakona, a upis prava svojine vrši organ nadležan za poslove državnog premera i katastra, po službenoj dužnosti. Pravo svojine na katastarskoj parceli upisuje se u korist lica koje je upisano kao vlasnik objekta, odnosno objekata koji se nalaze na toj parceli, odnosno u vlasništvu lica koje je upisano kao nosilac prava korišćenja na katastarskoj parceli na neizgrađenom građevinskom zemljištu.

U Prilogu 2 Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata nije predviđeno navođenje neto i bruto površine objekta.

Članom 42. stav 2. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisana je dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole. U tački 5) navedenog stava propisano je da se uz zahtev, između ostalog, prilaže i elaborat geodetskih radova za izvedeni objekat i posebne delove objekta.

Odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, kao ni Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, nije predviđen izuzetak od obaveze prilaganja elaborata geodetskih radova za izvedeni objekat i posebne delove objekta ni za jednu kategoriju objekta.

Članom 42. stav 2. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisana je dokumentacija koja se prilaže uz zhatev za izdavanje upotrebne dozvole. Navedenim članom Pravilnika nije predviđeno da se uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole, odnosno izveštaj komisije za tehnički pregled prilažu „potvrde, kao dokaz, da članovima komisije za tehnički pregled objekta važe licence, da su čl Komore i da im iste nisu oduzete“. Takođe, nije propisano da se uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole prilažu ugovori o angažovanju članova komisije za tehnički pregled objekta.

Mogućnost pribavljanja upotrebne dozvole zavisi od roka važenja predmetne građevinske dozvole. Ukoliko je u konkretnom slučaju građevinska dozvola i dalje važeća, moguće je privesti kraju predmetne radove i nakon toga podneti zahtev za izdavanje upotrebne dozvole.

Saglasno članu 158. stav 3. Zakona o planiranju i izgradnji, uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole prilaže se izveštaj komisije za tehnički pregled kojim se utvrđuje da je objekat podoban za upotrebu sa predlogom da se može izdati upotrebna dozvola. Članom 155. stav 3. Zakona propisano je da tehnički pregled objekta, po  pravilu, obezbeđuje investitor. Međutim, u stavu 5. istog člana propisano je da izuzetno od odredbe iz stava 3, tehnički pregled objekta, ili dela objekta koji predstavlja celinu i može se kao takav samostalno koristiti, može obezbediti i drugo lice koje za to ima interes, u kom slučaju to lice snosi troškove tehničkog pregleda. U tom slučaju, lice koje je obezbedilo i finansiralo tehnički pregled objekta (odnosno dela objekta) nakon pribavljenog pozitivnog mišljenja komisije za tehnički pregled objekta ima pravo da podnese zahtev za izdavanje upotrebne dozvole.

Pitanja u vezi sa legalizacijom (ozakonjenjem) objekta možete postaviti posredstvom mejla: ozakonjenje@mgsi.gov.rs  

Postupak podnošenja zahteva i dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole propisani su članom 158. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 42. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Ukoliko investitor podnese zahtev za izdavanje upotrebne dozvole i priloži dokumentaciju propisanu navedenim propisima, ne postoji prepreka za izdavanje upotrebne dozvole.

Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Postupak izdavanja upotrebne dozvole, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 158. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 42. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Uz zahtev za izdavawe upotrebne dozvole ne dostavlja se poseban dokument koji se odnosi na protivpožarnu zaštitu.

Kada je reč o odredbama koje se odnose na zaštitu od požara, članom 118a stav 3. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se za objekte za koje je Zakonom o zaštita od požara propisana mera obavezne zaštite od požara, sastavni deo projekta za građevinsku dozvolu jeste i elaborat o zaštiti od požara. Takođe, članom 123. stav 5. Zakona o planiranju i izgradnji regulisano je da se, za objekte za koje se u skladu sa Zakonom o zaštiti od požara pribavlja saglasnost na tehnički dokument, pre izdavanja upotrebne dozvole pribavlja saglasnost na projekat za izvođenje.

Članom 155. stav 3. i 4. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da investitor obezbeđuje tehnički pregled objekta, kao i da snosi troškove tehničkog pregleda.

U stavu 5. istog člana propisano je da, izuzetno od navedenog pravila, tehnički pregled objekta, ili dela objekta koji predstavlja celinu i može se kao takav samostalno koristiti, može obezbediti i drugo lice koje za to ima interes, u kom slučaju to lice snosi troškove tehničkog pregleda. U tom slučaju, lice koje je o svom trošku obezbedilo tehnički pregled objekta ima pravo da podnese zahtev za izdavanje upotrebne dozvole, saglasno članu 155. stav 6. Zakona o planiranju i izgradnji.

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, zahtev za izdavanje upotrebne dozvole po pravilu podnosi investitor objekta, ali to može učiniti i bilo koje treće lice koje za to ima interes, pod uslovom da obezbediti i snosi troškove tehničkog pregleda objekta, iz čega proizlazi da to može biti i samo jedan od suinvestitora.

U skladu sa članom 18. stav 4. Pravilnika o sadržini i načinu vršenja tehničkog pregleda objekta, sastavu komisije, sadržini predloga komisije o utvrđivanju podobnosti objekta za upotrebu, osmatranju tla i objekta u toku građenja i upotrebe i minimalnim garantnim rokovima za pojedine vrste objekata, zapisnik o tehničkom pregledu potpisuju članovi Komisije i predsednik Komisije.

Odredbama Zakona o planiranju i izgradnji nije regulisana materija na koju se odnosi Vaše pitanje.

Međutim, mišljenja smo da bi, saglasno članu 42. stav 5. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, upotrebna dozvola mogla biti produžena samo za privremenu građevinsku dozvolu koja je na snazi u trenutku podnošenja zahteva za produženje važenja upotrebne dozvole. U skladu sa tim, mišljenja smo da je neophodno najpre podneti zahtev za produženje važenja privremene građevinske dozvole, a da je tek nakon pozitivnog rešavanja po tom zahtevu moguće podneti zahtev za produženje važenja upotrebne dozvole.

Sadržina i način vršenja tehničkog pregleda propisani su Pravilnikom o sadržini i načinu vršenja tehničkog pregleda objekta, sastavu komisije, sadržini predloga komisije o utvrđivanju podobnosti objekta za upotrebu, osmatranju tla i objekta u toku građenja i upotrebe i minimalnim garantnim rokovima za pojedine vrste objekata („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 27/2015 i 29/2016). Članom 4. predmetnog Pravilnika regulisano je da tehnički pregled obuhvata:

• proveru potpunosti tehničke i druge dokumentacije za izgradnju objekta, odnosno za izvođenje radova;
• kontrolu usklađenosti izvedenih radova sa građevinskom dozvolom, odnosno rešenjem iz člana 145. Zakona, tehničkom dokumentacijom na osnovu koje se objekat gradio, kao i sa tehničkim propisima i standardima koji se odnose na pojedine vrste radova, odnosno materijala, opreme i instalacija.

Saglasno citiranim odredbama Pravilnika, obaveza komisije za tehnički pregled objekta je da (između ostalog) izvrši kontrolu usklađenosti izvedenih radova sa građevinskom dozvolom, odnosno rešenjem iz člana 145. Zakona, u zavisnosti od toga na osnovu kog akta su predmetni radovi izvedeni. Komisija za tehnički pregled nema ovlašćenje, niti obavezu, da vrši kontrolu postupka izdavanja akta za izvođenje predmetnih radova.

Članom 144. Zakona o opštem upravnom postupku propisano je da organ uvek može da ispravi svoje rešenje ili njegove overene prepise i ukloni greške u imenima ili brojevima, pisanju ili računanju i druge očigledne netačnosti. Rešenje o ispravci počinje da proizvodi pravna dejstva od kada i rešenje koje se ispravlja, ali ako je ispravka nepovoljna po stranku - od kada stranka bude obaveštena o ispravci.

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o opštem upravnom postupku, eventualna greška u rešenju o upotrebnoj dozvoli može biti uklonjena donošenjem rešenja o ispravci.

Članom 147. Zakona o planiranju i izgradnji propisane su vrste radova, odnosno objekata za koje se izdaje privremena građevinska dozvola. Članom 42. stav 5. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisano je da investitor može podneti zahtev za izdavanje upotrebne dozvole i za radove izvedene u skladu sa rešenjem iz člana 145. Zakona, kao i u skladu sa rešenjem o privremenoj građevinskoj dozvoli.

Odredbama Zakona o planiranju i izgradnji nije propisana mogućnost izmene privremene građevinske dozvole u građevinsku dozvolu, kao ni odgovarajuća promena upotrebne dozvole.

Članom 158. stav 4. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se upotrebna dozvola izdaje za ceo objekat ili za deo objekta koji predstavlja tehničko-tehnološku celinu i može se kao takav samostalno koristiti.

Saglasno citiranoj odredbi Zakona, moguće je izdavanje upotrebne dozvole za deo objekta, (a ne i za ceo objekat), ali samo pod uslovom da taj deo objekta predstavlja tehničko-tehnološku celinu i može se kao takav samostalno koristiti.

Pitanje upisa objekta i posebnih delova objekta u katastar nepokretnosti nije regulisano odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, već Zakona o državnom premeru i katastru.

Članom 74. stav 1. Zakona o državnom premeru i katastru propisano je da upis nepokretnosti (u katastar nepokretnosti) jeste upis podataka o parceli, objektu i posebnom delu objekta. U stavu 5. tačka 3) istog člana propisano je da, ukoliko se radi  o nepokretnosti izgrađenoj pre stupanja na snagu propisa o izgradnji objekata, kao podaci o posebnom delu upisuju se podaci iz vremena pre stupanja na snagu propisa o izgradnji objekata, i to putem putem uverenja nadležnog organa ili nalaza i mišljenja stalnog sudskog veštaka građevinske struke.

Članom 135. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se građevinska dozvola izdaje investitoru koji uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole dostavi projekat za građevinsku dozvolu, ima odgovarajuće pravo na zemljištu ili objektu i koji je dostavio dokaze propisane podzakonskim aktom kojim se bliže uređuje sadržina i način izdavanja građevinske dozvole i platio odgovarajuće administrativne takse. U skladu sa tim, investitor mora da ima odgovarajuće pravo na zemljištu ili objektu, odnosno rešene imovinsko-pravne odnose, u trenutku podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole.

Upotrebna dozvola se može izdati ukoliko je za predmetne radove prethodno izdata građevinska dozvola, pod uslovom da su ispunjeni uslovi propisani Zakonom o planiranju i izgradnji, kao i Pravilnikom o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Odredbama Zakona o planiranju i izgradnji nije predviđena mogućnost izdavanja privremene upotrebne dozvole.

Članom 2. Pravilnika o izmenama Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 67/2017) propisano je da se glavni projekat izrađen do dana stupanja na snagu Pravilnika, u skladu sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji  ("Službeni glasnik RS", br. 72/09, 81/09 - ispravka, 64/10 - US, 24/11, 121/12, 42/13 - US, 50/13, 98/13 - US), može koristiti kao projekat izvedenog objekta, uz obaveznu izradu glavne sveske projekta izvedenog objekta, u skladu sa čl. 61. i 71. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata ("Službeni glasnik RS", br. 23/15, 77/15, 58/16 i 96/16), u postupku pribavljanja upotrebne dozvole, ako se prijava nadležnom organu izvrši najkasnije do 30. juna 2018. godine. U tom slučaju, glavna sveska ne mora biti overena potpisom i licencnim pečatom od strane svih odgovornih projektanata, već se u njoj obavezno navode samo podaci o odgovornim projektantima, propisani u Prilogu 1. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata ("Službeni glasnik RS", br. 23/15, 77/15, 58/16 i 96/16).

Članom 43. stav 1. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisano je šta podrazumeva provera ispunjenosti formalnih uslova za postupanje po zahtevu za izdavanje upotrebne dozvole. U skladu sa citiranim članom Pravilnika, nadležni organ proverava ispunjenost sledećih uslova:

• da li je nadležan za postupanje po zahtevu;
• da li je podnosilac zahteva lice koje, u skladu sa Zakonom može biti podnosilac zahteva za izdavanje te upotrebne dozvole;
• da li je zahtev podnet u propisanoj formi i da li sadrži sve propisane podatke;
• da li je uz zahtev priložena sva dokumentacija propisana Zakonom i podzakonskim aktima donetim na osnovu Zakona;
• da li je uz zahtev priložen dokaz o uplati administrativnih taksi i naknada navedenih u članu 42. stav 2. tačka 3) Pravilnika.

Iz citiranih odredbi Pravilnika proizlazi da nadležni organ (odnosno referent zadužen za postupanje po zahtevu) nema ovlašćenje i obavezu da proverava licence lica koja su imenovana u sastav komisije za tehnički pregled, kao ni da li članovi komisije za tehnički pregled imaju licence koje su adekvatne za vrstu objekta koji je predmet tehničkog pregleda.

Članom 155. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da tehnički pregled objekata vrši komisija ili privredno društvo, odnosno drugo pravno lice kome investitor poveri vršenje tih poslova. Imajući to u vidu, investitor je odgovoran za ispunjenost zakonskih uslova lica kojima poveri vršenje poslova tehničkog pregleda.

Odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, kao ni Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, nije propisana mogućnost da se uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole, umesto elaborata geodetskih radova, priloži izjava geodetske agencije da na terenu nisu uočene trase podzemnih vodova ili se iz drgih razloga one ne mogu snimiti.

Članom 154. stav 4. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da tehnički pregled obuhvata kontrolu usklađenosti izvedenih radova sa građevinskom dozvolom i tehničkom dokumentacijom na osnovu koje se objekat gradio, kao i sa tehničkim propisima i standardima koji se odnose na pojedine vrste radova, odnosno materijala, opreme i instalacija.

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, vršenje tehničkog pregleda treba da bude ograničeno na aktivnosti utvrđene Zakonom, odnosno kontrolu    usklađenosti izvedenih radova sa građevinskom dozvolom i tehničkom dokumentacijom na osnovu koje se objekat gradio.

Sadržina zapisnika o tehničkom pregledu i izveštaja komisije sa predlogom o utvrđivanju podobnosti za upotrebu propisana je članom 18. Pravilnika o sadržini i načinu vršenja tehničkog pregleda objekta, sastavu komisije, sadržini predloga komisije o utvrđivanju podobnosti objekta za upotrebu, osmatranju tla i objekta u toku građenja i upotrebe i minimalnim garantnim rokovima za pojedine vrste objekata („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 27/2015 i 29/2016). Ukoliko je predmetni zapisnik o tehničkom pregledu i izveštaj komisije sa predlogom o utvrđivanju podobnosti za upotrebu sačinjen u skladu sa navedenim članom Pravilnika, nema prepreka da isti budu iskorišćeni u postupku po zahtevu za izdavanje upotrebne dozvole.

Za digitalno potpisivanje elektronskih dokumenata potrebno je posedovati kvalifikovani lični elektronski sertifikat za elektronsko potpisivanje dokumenata. Izdavanje kvalifikovanih ličnih elektronskih sertifikata omogućeno je i za fizička lica. Sledeća sertifikaciona tela u Republici Srbiji izdaju kvalifikovane elektronske sertifikate:

• Sertifikacioni telo Pošte
• Sertifikaciono telo Ministarstva unutrašnjih poslova (Sertifikaciono telo MUP često na ličnoj karti izdaje samo sertifikat za autentikaciju, stoga je neophodno proveriti da li je izdat i sertifikat za potpisivanje)
• Sertifikaciono telo Privredne komore Srbije
• Sertifikaciono telo Halcom
• Sertifikaciono telo E-Smart Systems
• Sertifikaciono telo Ministarstva odbrane i Vojske Srbije.

Članom 155. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da tehnički pregled objekata vrši komisija ili privredno društvo, odnosno drugo pravno lice. Članom 83. stav 1. Zakona o privrednim društvima definisano je da je preduzetnik poslovno sposobno fizičko lice koje obavlja delatnost u cilju ostvarivanja prihoda i koje je kao takvo registrovano u skladu sa zakonom o registraciji.

Imajući u vidu odredbe citiranih propisa, preduzetnik nije ovlašćen za vršenje tehničkog pregleda.

Ispravka rešenja o upotrebnoj dozvoli je moguća u skladu sa odredbama Zakona o opštem upravnom postupku. Članom 144. stav 1. predmetnog Zakona propisano je da nadležni organ uvek može da ispravi svoje rešenje ili njegove overene prepise i ukloni greške u imenima ili brojevima, pisanju ili računanju i druge očigledne netačnosti.

Postupak izdavanja upotrebne dozvole, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 158. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 42. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu http://gradjevinskedozvole.rs, u okviru sekcije „Propisi“.

Članom 155. stav 3. i 4. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da investitor obezbeđuje tehnički pregled objekta, kao i da snosi troškove tehničkog pregleda.

U stavu 5. istog člana propisano je da, izuzetno od navedenog pravila, tehnički pregled objekta, ili dela objekta koji predstavlja celinu i može se kao takav samostalno koristiti, može obezbediti i drugo lice koje za to ima interes, u kom slučaju to lice snosi troškove tehničkog pregleda. U tom slučaju, lice koje je o svom trošku obezbedilo tehnički pregled objekta ima pravo da podnese zahtev za izdavanje upotrebne dozvole, saglasno članu 155. stav 6. Zakona o planiranju i izgradnji.

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, možete podneti zahtev za  izdavanje upotrebne dozvole, pod uslovom da obezbedite i snosite troškove tehničkog pregleda objekta.

Postupak izdavanja upotrebne dozvole, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 158. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 42. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu http://gradjevinskedozvole.rs, u okviru sekcije „Propisi“.

Postupak izdavanja upotrebne dozvole, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 158. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 42. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Citiranim odredbama Zakona o planiranju i izgradnji i Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem nije propisano da se uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole prilaže dokaz o plaćenom doprinosu za uređivanje građevinskog zemljišta.

Članom 8. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je koji su postupci, u okviru ostavarivanja prava na gradnju, obuhvaćeni objedinjenom procedurom. Navedenim članom Zakona propisano je da objedinjena procedura, između ostalog, obuhvata i upis prava svojine na izgrađenom objektu. 

U članu 8d stav 3. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da je nadležni organ, u okviru rokova propisanih u stavu 1. istog člana, dužan da po službenoj dužnosti, u ime i za račun podnosioca zahteva, pribavlja sve akte, uslove i druga dokumenta, koje izdaju imaoci javnih ovlašćenja, a uslov su za sprovođenje objedinjene procedure.

Saglasno citiranim odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, mišljenja smo da je nadležni organ u obavezi da pribavlja sve akte koje imaoci javnih ovlašćenja izdaju u okviru sprovođenja objedinjene procedure, što podrazumeva i akte organa nadležnog za poslove državnog premera i katastra u postupku upisa prava svojine na izgrađenom objektui, kao i da ih po potrebi prosleđuje podnosiocu zahteva radi preduzimanja daljih aktivnosti.

Upis u evidenciju katastra nepokretnosti objekata za koje upotrebna dozvola nije izdata u objedinjenoj proceduri u skladu sa važećim Zakonom o planiranju i izgradnji, vrši se u skladu sa odredbama Zakona o državnom premeru i katastru.

Naime, članom 74. stav 4. Zakona o državnom premeru i katastru propisano je da se podaci o objektu koji nije obuhvaćen stavom 3. tog člana (objekti i posebni delovi objekta za koje je izdata upotrebna dozvola u objedinjenoj proceduri) upisuju na osnovu elaborata premera, odnosno elaborata geodetskih radova i tehničke dokumentacije ako je za objekat izdata građevinska ili upotrebna dozvola.

Ukoliko je Vaša namera da izvršite evidentiranje izgrađenog objekta (trafo stanice) u odgovarajuću evidenciju katastra nepokretnosti, ukazujemo Vam na odredbe člana 145. stav 8. Zakona o planiranju i izgradnji. Navedenim članom Zakona propisano je da pravnosnažno rešenje o odobrenju izvođenja radova, za objekte koji se u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje upis u javnu knjigu o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima mogu upisati u javnu evidenciju, predstavlja osnov za upis u javnu knjigu o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima, a ako je za predmetni objekat, odnosno izvođenje radova izdata i upotrebna dozvola po zahtevu investitora, osnov za upis u javnu knjigu predstavlja pravnosnažno rešenje iz stava 2. ovog člana i pravnosnažno rešenje o upotrebnoj dozvoli.

Saglasno citiranim odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, pravosnažno rešenje o odobrenju izvođenja radova za izgradnju predmetnog objekta predstavlja osnov za upis u javnu knjigu o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima. Ukoliko, pak, želite da podnesete zahtev za izdavanje upotrebne dozvole, uz zahtev mora biti priložena dokumentacija propisana članom 42. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, što podrazumeva i projekat za izvođenje sa potvrdom i overom investitora, lica koje vrši stručni nadzor i izvođača radova da je izvedeno stanje jednako projektovanom, ako u toku građenja nije odstupljeno od projekta za izvođenje ili projekat izvedenog objekta, izrađen u skladu sa pravilnikom kojim se uređuje sadržina tehničke dokumentacije.

Postupak za izmenu upotrebne dozvole zavisi od razloga zbog kojih se vrši njena izmena.

Ukoliko je potrebno izvršiti ispravku greške u rešenju o upotrebnoj dozvoli (greške u imenima ili brojevima, pisanju ili računanju i druge očigledne netačnosti), nadležni organ može rešenjem u svakom trenutku da izvrši takvu ispravku, saglasno članu 144. Zakona o opštem upravnom postupku. Rešenje o ispravci počinje da proizvodi pravna dejstva od kada i rešenje koje se ispravlja, ali ako je ispravka nepovoljna po stranku - od kada stranka bude obaveštena o ispravci.

U navedenom slučaju, ispravka rešenja se ne vrši u okviru objedinjene procedure u skladu sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, već u skladu sa odredbama Zakona o opštem upravnom postupku, pa samim tim nema osnova za ponovno plaćanje taksi i naknada.

Sadržina rešenja o upotrebnoj dozvoli propisana je članom 46. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. U stavu 1. tačka 1) navedenog člana Pravilnika regulisano je da upotrebna dozvola sadrži podatke o investitoru, odnosno vlasniku objekta, iz čega proizlazi da se upotrebna dozvola ne izdaje i na finansijera, čak i ukoliko je građevinska dozvola izdata na investitora i finansijera.

Međutim, članom 45. stav 2. tačka 1) Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisano je da nadležni organ dostavlja rešenje o upotrebnoj dozvoli, radi informisanja, i finansijeru, ako i na njega glasi građevinska dozvola.

Postupak izdavanja upotrebne dozvole, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 158. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 42. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. U zahtevu za izdvanje upotrebne dozvole moraju biti navedeni svi predviđeni podaci, a uz zahtev mora biti priložena sva propisana dokumentacija.

Vrednost radova mora biti utvrđena na neki od raspoloživih načina i kao takva navedena u zahtevu.

Postupak za izmenu upotrebne dozvole zavisi od razloga zbog kojih se vrši njena izmena.

Ukoliko je potrebno izvršiti ispravku greške u rešenju o upotrebnoj dozvoli (greške u imenima ili brojevima, pisanju ili računanju i druge očigledne netačnosti), nadležni organ može rešenjem u svakom trenutku da izvrši takvu ispravku, saglasno članu 144. Zakona o opštem upravnom postupku. Rešenje o ispravci počinje da proizvodi pravna dejstva od kada i rešenje koje se ispravlja, ali ako je ispravka nepovoljna po stranku - od kada stranka bude obaveštena o ispravci.

U navedenom slučaju, ispravka rešenja se ne vrši u okviru objedinjene procedure u skladu sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, već u skladu sa odredbama Zakona o opštem upravnom postupku.

Članom 5. stav 1. Pravilnika o objektima na koje se ne primenjuju pojedine odredbe Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se odredbe Zakona i podzakonskih akata kojima se uređuje vršenje tehničkog pregleda objekta ne primenjuju za utvrđivanje podobnosti objekata kategorije "A" za upotrebu. U tom slučaju, umesto izveštaja o tehničkom pregledu, investitor uz zahtev za upotrebnu dozvolu dostavlja potvrdu izdatu od strane lica koje ispunjava uslove propisane Zakonom za odgovornog projektanta, odnosno odgovornog izvođača radova za tu vrstu objekata, o tome da je:

• izgradnja objekta završena i objekat izveden u skladu sa tehničkom dokumentacijom na osnovu koje je izdata građevinska dozvola;
• objekat priključen ili je podoban da bude priključen na infrastrukturnu mrežu, za priključke koji su predviđeni građevinskom dozvolom.

Odredbama važećih propisa nije propisan obrazac potvrde da je izgradnja objekta završena i objekat izveden u skladu sa tehničkom dokumentacijom na osnovu koje je izdata građevinska dozvola.

Iz Vašeg pitanja se ne može zaključiti o kom rešenju je reč.

Članom 123. stav 5. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je ograničenje u pogledu dobijanja saglasnosti na tehnički dokument za objekte za koje se u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita od požara pribavlja saglasnost, odnosno propisano je da se saglasnost na projekat za izvođenje pribavlja pre izdavanja upotrebne dozvole.

Članom 2. stav 1. Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 18/2016) propisano je da upravna stvar, u smislu tog zakona, jeste pojedinačna situacija u kojoj organ, neposredno primenjujući zakone, druge propise i opšte akte, pravno ili faktički utiče na položaj stranke tako što donosi upravne akte (u koje spadaju rešenja i zaključci), donosi garantne akte, zaključuje upravne ugovore, preduzima upravne radnje i pruža javne usluge. U članu 3. istog Zakona regulisano je da se odredbe Zakona primenjuje se na postupanje u svim upravnim stvarima, pri čemu pojedina pitanja upravnog postupka mogu posebnim zakonom da se urede samo ako je to u pojedinim upravnim oblastima neophodno, ako je to u saglasnosti sa osnovnim načelima određenim tim zakonom i ne smanjuje nivo zaštite prava i pravnih interesa stranaka zajemčenih tim zakonom.

Imajući u vidu citirane odredba Zakona o opštem upravnom postupku, kao i činjenicu da se upotrebna dozvola (u prethodnom periodu, a i sada) donosi u formi rešenja, na pitanja u vezi sa izdavanjem, odnosno izmenom upotrebne dozvole koja nisu uređena Zakonom o planiranju i izgradnji, primenjuju se odredbe Zakona o opštem upravnom postupku.

S obzirom na činjenicu da postupak izmene upotrebne dozvole nije posebno uređen Zakonom o planiranju i izgradnji, primenjuju se odgovarajuće odredbe Zakona o opštem upravnom postupku.

Članom 155. stav 3. i 4. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da investitor obezbeđuje tehnički pregled objekta, kao i da snosi troškove tehničkog pregleda.

U stavu 5. istog člana propisano je da, izuzetno od navedenog pravila, tehnički pregled objekta, ili dela objekta koji predstavlja celinu i može se kao takav samostalno koristiti, može obezbediti i drugo lice koje za to ima interes, u kom slučaju to lice snosi troškove tehničkog pregleda. U tom slučaju, lice koje je o svom trošku obezbedilo tehnički pregled objekta ima pravo da podnese zahtev za izdavanje upotrebne dozvole, saglasno članu 155. stav 6. Zakona o planiranju i izgradnji.

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, zahtev za izdavanje upotrebne dozvole po pravilu podnosi investitor objekta, ali to može učiniti i bilo koje treće lice koje za to ima interes, pod uslovom da obezbediti i snosi troškove tehničkog pregleda objekta.

To je regulisano članom 155. Zakona o planiranju i izgradnji.

Članom 155. stav 3. i 4. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da investitor obezbeđuje tehnički pregled objekta, kao i da snosi troškove tehničkog pregleda.

U stavu 5. istog člana propisano je da, izuzetno od navedenog pravila, tehnički pregled objekta, ili dela objekta koji predstavlja celinu i može se kao takav samostalno koristiti, može obezbediti i drugo lice koje za to ima interes, u kom slučaju to lice snosi troškove tehničkog pregleda. U tom slučaju, lice koje je o svom trošku obezbedilo tehnički pregled objekta ima pravo da podnese zahtev za izdavanje upotrebne dozvole, saglasno članu 155. stav 6. Zakona o planiranju i izgradnji.

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, zahtev za izdavanje upotrebne dozvole po pravilu podnosi investitor objekta, ali to može učiniti i bilo koje treće lice koje za to ima interes, pod uslovom da obezbediti i snosi troškove tehničkog pregleda objekta.

Ukoliko je predmetna kuća evidentirana u evidenciji katastra nepokretnosti, nije potrebno pribavljati upotrebnu dozvolu za nju.

Upis objekata u evidenciju katastra nepokretnosti ne vrši se na osnovu građevinske, već na osnovu upotrebne dozvole. Postupak izdavanja upotrebne dozvole, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 158. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 42. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu http://gradjevinskedozvole.rs, u okviru Sekcije „Propisi“. Upotrebna dozvola može se izdati za ceo objekat ili za deo objekta koji predstavlja tehničko-tehnološku celinu i može se kao takav samostalno koristiti. 

Članom 158. st. 11-12. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da, u roku od pet radnih dana po pravnosnažnosti izdate upotrebne dozvole, nadležni organ po službenoj dužnosti dostavlja organu nadležnom za poslove državnog premera i katastra upotrebnu dozvolu, elaborat geodetskih radova za izvedeni objekat i posebne delove objekta, kao i elaborat geodetskih radova za podzemne instalacije. Organ nadležan za poslove državnog premera i katastra donosi rešenje o kućnom broju i vrši upis prava svojine na objektu, odnosno posebnim delovima objekta.

Članom 158. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se objekat za koji je u skladu sa Zakonom predviđeno izdavanje građevinske dozvole može koristiti po prethodno pribavljenoj upotrebnoj dozvoli.

Postupak izdavanja upotrebne dozvole, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 158. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 42. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu http://gradjevinskedozvole.rs, u okviru Sekcije „Propisi“.

Pozivni centar ne raspolaže informacijom o iznosu troškova koje je neophodno platiti u cilju dobijanja upotrebne dozvole.

Postupak izdavanja upotrebne dozvole, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 158. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 42. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu http://gradjevinskedozvole.rs, u okviru Sekcije „Propisi“.

Odredbe navedenih propisa primenjuju se i u slučaju koji ste opisali.

Postupak izdavanja upotrebne dozvole, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 158. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 42. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu http://gradjevinskedozvole.rs, u okviru Sekcije „Propisi“.

Članom 158. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se objekat za koji je u skladu sa Zakonom predviđeno izdavanje građevinske dozvole može se koristiti po prethodno pribavljenoj upotrebnoj dozvoli. Uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole prilažu se:

• izveštaj komisije za tehnički pregled kojim se utvrđuje da je objekat podoban za upotrebu sa predlogom da se može izdati upotrebna dozvola;
• projekat za izvođenje ili projekat izvedenog stanja;
• elaborat geodetskih radova za izvedeni objekat i posebne delove objekta;
• elaborat geodetskih radova za podzemne instalacije i
• sertifikat o energetskim svojstvima objekta, ako je za objekat propisana obaveza pribavljanja sertifikata o energetskim svojstvima.

Članom 155. stav 3. i 4. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da tehnički pregled objekta obezbeđuje investitor, koji snosi i troškove tehničkog pregleda.

Izuzetak od navedenog pravila propisan je u članu 155. stav 5. Zakona o planiranju i izgradnji, kojim je regulisano da tehnički pregled objekta, ili dela objekta koji predstavlja celinu i može se kao takav samostalno koristiti, može obezbediti i drugo lice koje za to ima interes, u kom slučaju to lice snosi troškove tehničkog pregleda. U stavu 6. istog člana propisano je da lice koje obezbedi tehnički pregled objekta (odnosno dela objekta) nakon pribavljenog pozitivnog mišljenja komisije za tehnički pregled objekta ima pravo da podnese zahtev za izdavanje upotrebne dozvole.

Shodno citiranim odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, zainteresovano lice može da obezbedi tehnički pregled objekta, a nakon toga i da podnese zahtev za izdavanje upotrebne dozvole, u skladu sa članom 158. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 42. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Napominjemo da Pozivni centar nije namenjen za davanje pravnih saveta, kao ni za instrukcije za postupanje u konkretnim slučajevima, već isključivo radi pružanja dodatnih informacija i pojašnjenja u cilju boljeg razumevanja i pravilne primene Zakona o planiranju i izgradnji i podzakonskih akata donetih na osnovu tog Zakona.

Dokumentacija koje se prilaže uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole propisana je čl.42. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Pravilnik, kao i druga Zakonska i podzakonska akta možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u sekciji Propisi. 

Izdavanje upotrebne dozvole

Podnošenje zahteva za izdavanje upotrebne dozvole

Član 42.

Postupak za izdavanje upotrebne dozvole pokreće se podnošenjem zahteva nadležnom organu kroz CIS.

Uz zahtev iz stava 1. ovog člana prilaže se:

1) projekat za izvođenje sa potvrdom i overom investitora, lica koje vrši stručni nadzor i izvođača radova da je izvedeno stanje jednako projektovanom, ako u toku građenja nije odstupljeno od projekta za izvođenje ili projekat izvedenog objekta, izrađen u skladu sa pravilnikom kojim se uređuje sadržina tehničke dokumentacije;

2) izveštaj komisije za tehnički pregled, kojim se utvrđuje da je objekat podoban za upotrebu, sa predlogom za izdavanje upotrebne dozvole;

3) dokaz o uplati administrativne takse za podnošenje zahteva i donošenje rešenja kojim se dozvoljava upotreba radova, kao i dokaz o uplati naknade za Centralnu evidenciju, uključujući i naknade za podnetu prijavu završetka temelja i završetka objekta u konstruktivnom smislu, ako su te prijave podnošene za objekat za koji se traži upotrebna dozvola;

4) sertifikat o energetskim svojstvima objekta, ako je za objekat propisana obaveza pribavljanja sertifikata o energetskim svojstvima;

5) elaborat geodetskih radova za izvedeni objekat i posebne delove objekta;

6) elaborat geodetskih radova za podzemne instalacije.

Podnosilac može uz zahtev iz stava 1. ovog člana priložiti i potvrdu o izmirenju obaveze po osnovu naknade za upotrebu zemljišta u javnoj svojini (zemljište u putnom i železničkom pojasu i sl.), u cilju informisanja nadležnog organa, odnosno imaoca javnih ovlašćenja koji učestvuje u objedinjenoj proceduri o izvršenom plaćanju.

Ako je do podnošenja zahteva u katastru sprovedena parcelacija, odnosno preparcelacija u skladu sa izdatim lokacijskim uslovima ili je promenjen broj parcele, odnosno parcela za koje su izdati lokacijski uslovi odnosno građevinska dozvola, uz zahtev se prilaže i dokaz o toj promeni (rešenje, odnosno uverenje organa nadležnog za poslove državnog premera i katastra o izvršenoj parcelaciji, odnosno preparcelaciji, odnosno promeni broja parcele, odnosno parcela).

Investitor može podneti zahtev za izdavanje upotrebne dozvole i za radove izvedene u skladu sa rešenjem iz člana 145. Zakona, kao i u skladu sa rešenjem o privremenoj građevinskoj dozvoli.

Ukoliko je u konkrentom slučaju reč o objektu kategorije A:

Dokumentacija koja se prilaže u slučaju objekata kategorije A

Za objekte kategorije „A“ ne sprovodi se tehnički pregled, saglasno članu 5. Pravilnika o objektima na koje se ne primenjuju pojedine odredbe Zakona o planiranju i izgradnji (“Službeni glasnik Republike Srbije” broj 85/15). U tom slučaju, umesto izveštaja komisije za tehnički pregled, investitor uz zahtev za upotrebnu dozvolu dostavlja potvrdu izdatu od strane lica koje ispunjava uslove propisane Zakonom za odgovornog projektanta, odnosno odgovornog izvođača radova za tu vrstu objekata, o tome da je:

• izgradnja objekta završena i objekat izveden u skladu sa tehničkom dokumentacijom na osnovu koje je izdata građevinska dozvola;
• objekat priključen ili je podoban da bude priključen na infrastrukturnu mrežu, za priključke koji su predviđeni građevinskom dozvolom.

Takođe, članom 18. stav 4. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata (“Službeni glasnik Republike Srbije” broj 23/15, 77/15 i 58/16) propisano je da je projekat za izvođenje obavezan za građenje objekata za koje je pribavljena građevinska dozvola, osim za objekte kategorije "A".  Članom 74. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata propisano je da za objekte kategorije "A", za koje izrada projekta za izvođenje nije obavezna, umesto projekta izvedenog objekta može se priložiti i geodetski snimak izvedenog objekta na parceli, na overenoj katastarsko-topografskoj podlozi.

Upis objekta u katastar nepokretnosti (ranije u zemljišne knjige) vrši se na osnovu upotrebne dozvole. Ova obaveza postoji na osnovu važećih propisa, a važila je i ranije i ne odnosi se samo na objekte građene u vreme kada nije postojala obaveza pribavljanja građevinske dozvole (za građenje objekata).

Postupak izdavanja upotrebne dozvole, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 158. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 42. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu http://gradjevinskedozvole.rs, u okviru Sekcije „Propisi“.

Sadržina elaborata geodetskih radova nije predmet regulisanja Zakona o planiranju i izgradnji i podzakonskih akata donetih na osnvu tog Zakona, već propisa o državnom premeru i katastru.

Ukoliko je objekat građen na osnovu građevinske dozvole koja je izdata prema ranije važećim propisima, kojima nije bila propisana obaveza pribavljanja sertifikata o energetskim svojstvima, mišljenja smo da uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole nije potrebno priložiti predmetni sertifikat.

Članom 155. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da tehnički pregled objekata vrši komisija ili privredno društvo, odnosno drugo pravno lice kome investitor poveri vršenje tih poslova.

Članom 48. stav 1. Zakona o privrednim društvima propisano je da je preduzetnik, u smislu Zakona, fizičko lice koje je registrovano i koje radi sticanja dobiti u vidu zanimanja obavlja sve zakonom dozvoljene delatnosti, uključujući umetničke i stare zanate i poslove domaće radinosti.

Iz citiranih odredbi Zakona o planiranju i izgradnji i Zakona o privrednim društvima proizlazi da samostalna radnja (ili neka druga radnja) ne ispunjava zakonski uslov za obavljanje poslova tehničkog pregleda objekta, jer su zanatske radnje registrovane u formi preduzetnika koji je fizičko, a ne pravno lice.

Članom 42. stav 2. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisano je da se uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole prilaže sledeća dokumentacija:

• projekat za izvođenje sa potvrdom i overom investitora, lica koje vrši stručni nadzor i izvođača radova da je izvedeno stanje jednako projektovanom, ako u toku građenja nije odstupljeno od projekta za izvođenje ili projekat izvedenog objekta, izrađen u skladu sa pravilnikom kojim se uređuje sadržina tehničke dokumentacije;
• izveštaj komisije za tehnički pregled, kojim se utvrđuje da je objekat podoban za upotrebu, sa predlogom za izdavanje upotrebne dozvole;
• dokaz o uplati administrativne takse za podnošenje zahteva i donošenje rešenja kojim se dozvoljava upotreba radova, kao i dokaz o uplati naknade za Centralnu evidenciju, uključujući i naknade za podnetu prijavu završetka temelja i završetka objekta u konstruktivnom smislu, ako su te prijave podnošene za objekat za koji se traži upotrebna dozvola;
• sertifikat o energetskim svojstvima objekta, ako je za objekat propisana obaveza pribavljanja sertifikata o energetskim svojstvima;
• elaborat geodetskih radova za izvedeni objekat i posebne delove objekta;
• elaborat geodetskih radova za podzemne instalacije.

Članom 5. Pravilnika o objektima na koje se ne primenjuju pojedine odredbe Zakona o planiranju („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 22/2015) propisano je da se odredbe Zakona o obavezi tehničkog pregleda objekta ne primenjuju za utvrđivanje podobnosti objekata kategorije "A", u skladu sa propisom kojim se uređuje klasifikacija objekata. U slučaju objekata pomenute kategorije, investitor uz zahtev za upotrebnu dozvolu, umesto izveštaja komisije za tehnički pregled, dostavlja potvrdu o tome da je objekat priključen ili je podoban da bude priključen na infrastrukturnu mrežu, za priključke koji su predviđeni građevinskom dozvolom.

Takođe, shodno članu 74. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 77/2015) za objekte kategorije "A", za koje izrada projekta za izvođenje nije obavezna, umesto projekta izvedenog objekta može se priložiti i geodetski snimak izvedenog objekta na parceli, na overenoj katastarsko-topografskoj podlozi.

Članom 5. stav 2. Pravilnika o objektima na koje se ne primenjuju pojedine odredbe Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da, u postupku za utvrđivanje podobnosti objekata kategorije "A" za upotrebu, umesto izveštaja o tehničkom pregledu, investitor uz zahtev za upotrebnu dozvolu dostavlja odgovarajuću potvrdu izdatu od strane lica koje ispunjava uslove propisane Zakonom za odgovornog projektanta, odnosno odgovornog izvođača radova za tu vrstu objekata. Citiranim odredbama, kao ni bilo kojim drugim članom Pravilnika, nije propisano ograničenje u pogledu kruga odgovornih projektanata, odnosno odgovornih izvođača koji mogu izdati predmetnu izjavu (pod pretpostavkom da ispunjavaju propisani uslov). Shodno tome, mišljenja smo da ne postoje pravne prepreke da predmetnu izjavu izda projektant koji je izradio projekat za građevinsku dozvolu.

Kada je reč o granicama ovlašćenja nadležnog organa tokom sprovođenja objedinjene procedure, ona su jasno definisana članom 8đ Zakona o planiranju i izgradnji. U stavu 1. navedenog člana propisano je da, tokom sprovođenja objedinjene procedure, nadležni organ isključivo vrši proveru ispunjenosti formalnih uslova za izgradnju i ne upušta se u ocenu tehničke dokumentacije, niti ispituje verodostojnost dokumenata koje pribavlja u toj proceduri, već lokacijske uslove, građevinsku i upotrebnu dozvolu izdaje, a prijavu radova potvrđuje, u skladu sa aktima i drugim dokumentima iz člana 8b Zakona. Shodno citiranim odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, nadležni organ je u obavezi, ukoliko utvrdi da su ispunjeni formalni uslovi propisani članom 8đ stav 2. Zakona, da izda upotrebnu dozvolu za predmetni objekat.

Članom 4. Pravilnika o sadržini i načinu vršenja tehničkog pregleda objekta, sastavu komisije, sadržini predloga komisije o utvrđivanju podobnosti objekta za upotrebu, osmatranju tla i objekta u toku građenja i upotrebe i minimalnim garantnim rokovima za pojedine vrste objekata („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 27/2015 i 29/2016) propisano je da tehnički pregled objekta obuhvata:

• proveru potpunosti tehničke i druge dokumentacije za izgradnju objekta, odnosno za izvođenje radova;
• kontrolu usklađenosti izvedenih radova sa građevinskom dozvolom, odnosno rešenjem iz člana 145. Zakona, tehničkom dokumentacijom na osnovu koje se objekat gradio, kao i sa tehničkim propisima i standardima koji se odnose na pojedine vrste radova, odnosno materijala, opreme i instalacija.

Iz citirane odredbe Pravilnika proizlazi da vršilac tenhičkog pregleda nije ovlašćen da proverava da li je određene radove izvodio izvođač sa „velikom licencom“ (za radove za koje je propisano da je „velika licenca“ neophodna).

Mišljenja smo da bi kontrolu ispunjenosti uslova u pogledu posedovanja „velike licence“ trebalo da vrši stručni nadzor, saglasno članu 153. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji, kojim je između ostalog propisano da stručni nadzor vrši kontrolu i proveru kvaliteta izvođenja svih vrsta radova i primenu propisa, standarda i tehničkih normativa, uključujući standarde pristupačnosti.  

Pitanje u vezi sa pravnosnažnošću rešenja o upotrebnoj dozvoli ne odnosi se na primenu odredaba Zakona o planiranju i izgradnji i podzakonskih akata donetih na osnovu tog Zakona, već Zakona o opštem upravnom postupku. Članom 14. Zakona o opštem upravnom postupku (“Službeni glasnik Republike Srbije” broj 18/2016), kojim je utvrđeno načelo pravnosnažnosti rešenja, propisano je da rešenje protiv koga ne može da se izjavi žalba, niti pokrene upravni spor (pravnosnažno rešenje), a kojim je stranka stekla određena prava, odnosno kojim su joj određene obaveze, može da se poništi, ukine ili izmeni samo u slučajevima koji su zakonom određeni. Imajući u vidu činjenicu da je predmetna upotrebna dozvola izdata u formi rešenja, kao i da protiv njega ne može da se izjavi žalba, niti da se pokrene upravni spor (zbog proteka propisanih rokova), nesporno je da je pravnosnažnost nastupila, pa ne postoji prepreka da bude izdata (“stavljena”) klauzula pravosnažnosti.

Članom 42. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, kojim je regulisano podnošenje zahteva za izdavanje upotrebne dozvole, propisano je da investitor može podneti zahtev za izdavanje upotrebne dozvole i za radove izvedene u skladu sa rešenjem iz člana 145. Zakona, kao i u skladu sa rešenjem o privremenoj građevinskoj dozvoli. Imajući u vidu citirane odredbe Pravilnika, mišljenja smo da, ukoliko investitor podnese zahtev za izdavanje upotrebne dozvole za objekat za koji je izdata privremena građevinska dozvola i dostavi kompletnu dokumentaciju u skladu sa članom 158. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 42. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, nadležni organ za takav objekat izdaje upotrebnu dozvolu (bez obzira na činjenicu da li je rok važenja privremene građevinske dozvole istekao).

Dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole propisana je čl.42. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u sekciji Propisi.

Uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole prilaže se projekat za izvođenje sa potvrdom i overom investitora, lica koje vrši stručni nadzor i izvođača radova da je izvedeno stanje jednako projektovanom, ako u toku građenja nije odstupljeno od projekta za izvođenje ili projekat izvedenog objekta, izrađen u skladu sa pravilnikom kojim se uređuje sadržina tehničke dokumentacije, shodno čl.42.st.2.tač.1) Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Izjava investitora, vršioca stručnog nadzora i izvođača radova, iz glavne sveske projekta za izvođenje, izrađuje se u skladu sa Prilogom 7 Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata, koji takođe možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u sekciji Propisi / Pravilnici / Prilozi Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata.

Upotrebnu dozvolu izdaje isti organ koji je nadležan za izdavanje građevinske dozvole:

Ukoliko je u konkretnom slučaju reč o objektu iz čl.133. Zakona o planiranju i izgradnji građevinsku dozvolu za izgradnju ovih objekata, izdaje Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

U skladu sa čl.134. st.1. ovog zakona, poverava se autonomnoj pokrajini izdavanje građevinskih dozvola za izgradnju objekata određenih u članu 133. ovog zakona koji se u celini grade na teritoriji autonomne pokrajine.

U skladu sa čl.134. st.2. ovog zakona, poverava se jedinicama lokalne samouprave izdavanje građevinskih dozvola za izgradnju objekata koji nisu određeni u članu 133. ovog zakona.

Rešenja o građevinskoj dozvoli i rešenja o upotrebnoj dozvoli koje su izdate u periodu nakon 1. januara 2016. godine možete pronaći na sajtu:  https://ceop.apr.gov.rs/  u okviru sekcije „Objave“.

Ukoliko se pitanje odnosilo na primer projekta za građevinsku dozvolu, radnu verziju modela tehničke dokumentacije možete pronaći  na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u sekciji Korisna dokumenta / Radne verzije modela tehničke dokumentacije.

Zakonom o planiranju i izgradnji nije propisano da je uslov za izdavanje upotrebne dozvole izvršena prijava radova. Prema tome, u konkretnom slučaju nije potrebno započeti postupak ozakonjenja objekta.

Međutim, imajući u vidu da je u ovom postupku potrebno izvršiti obaveze regulisane čl.31. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, mišljenja smo da je u ovom slučaju potrebno naknadno izvršiti prijavu radova, a ova obaveza će naknadno biti regulisana izmenama i dopunama Zakona i pravilnika.

Takođe, napominjemo da prijavu radova podnosi investitor a ne izvođač radova, shodno čl.148. Zakona o planiranju i izgradnji, koji možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u sekciji Propisi. U skladu sa čl.148.st.1. ovog zakona, investitor podnosi prijavu radova organu koji je izdao građevinsku dozvolu najkasnije osam dana pre početka izvođenja radova.

Shodno čl.152.st.2. Zakona o planiranju i izgradnji, izvođač radova podnosi organu koji je izdao građevinsku dozvolu, izjavu o završetku izrade temelja i o završetku objekta u konstruktivnom smislu.

Postupak izdavanja upotrebne dozvole, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 158. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 42. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu http://gradjevinskedozvole.rs u okviru Sekcije „Propisi“. Ukoliko uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole podnesete propisanu dokumentaciju, ne postoje pravne prepreke da predmetna upotrebna dozvola bude izdata.

Prema važećim odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, izdavanje upotrebne dozvole nije neophodno za objekte za čiju izgradnju se po Zakonu ne izdaje građevinska dozvola (između ostalog i za građenje pomoćnih objekata), ali investitor može podneti zahtev za izdavanje upotrebne dozvole i za radove izvedene u skladu sa rešenjem iz člana 145. Zakona, kao i u skladu sa rešenjem o privremenoj građevinskoj dozvoli, saglasno članu 42. stav 5. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Kao što je u Vašem pitanju konstatovano, u članu 4. stav 2. Zakona o ozakonjenju objekata propisano je da se Zakon se ne primenjuje na objekte za koje je, u skladu sa ranije važećim propisima izdata privremena građevinska dozvola. Vlasnik takvog objekata stiče pravo na upis prava svojine, pribavljanjem rešenja o upotrebnoj dozvoli, u smislu zakona kojim se uređuje izgradnja objekata, a nadležni organ za izdavanje upotrebne dozvole dužan je da izda rešenje o upotrebnoj dozvoli po zahtevu vlasnika takvog objekta.

Takođe, članom 42. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, kojim je regulisano podnošenje zahteva za izdavanje upotrebne dozvole, propisano je da investitor može podneti zahtev za izdavanje upotrebne dozvole i za radove izvedene u skladu sa rešenjem iz člana 145. Zakona, kao i u skladu sa rešenjem o privremenoj građevinskoj dozvoli.

Imajući u vidu odredbe citiranih propisa, mišljenja smo da, ukoliko investitor podnese zahtev za izdavanje upotrebne dozvole za objekat za koji je u skladu sa ranije važećim propisima izdata privremena građevinska dozvola i dostavi kompletnu dokumentaciju u skladu sa članom 158. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 42. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, nadležni organ za takav objekat izdaje upotrebnu dozvolu.

Zakonom o planiranu I izgradnji predviđeno je da se za radove koji su odobreni u skladu sa čl. 145 Zakona o planiranju I izgradnji može pribaviti upotrebna dozvola.

Samim tim ne radi se o tome da li je investitor obavezan ili nije obavezan da pribavi upotrebnu dozvolu, radi se o tome da se pravo na objektu na kojem  su izvođeni radovi (rekonsturkcija, promena namene objekta uz izvođenje radova) ili promena namene objekta bez izvođenja radova )npr. poslovni proctor u stan ili obrnuto) ili koji su izgrađeni shodno čl. 145 Zakona o planiranju I izgradnji, ne mogu upisati u javnoj evidenciji prava na nepokretnostima sa pravom svojine, što predstavlja najznačajniju razliku između onog ko je ishodovao ili nije ishodovao upotrebnu dozvolu.

Osim toga, ako se radi o izgradnji objekata označenih u članu 145. Zakona, isti se mogu koristiti ukoliko je za iste pribavljena upotrebna dozvola, I samo za takve objekte je moguće u kasnijem periodu ishodovati npr. rešenje o rekonstrukciji, jer prilikom rekonstrukcije tih objekata kao dokaz o vlasništvu na tom objektima reodvno se traži od strane nadležnog organa pribavljena upotrebna dozvola za objekat koji je predmet rekonstrukcije.

Zakon o planiranu i izgradnji predviđa mogućnost izdavanja upotrebne dozvole i za deo objekta koji predstavlja teničko-tehnološku celinu koja se kao takva može samostalno koristiti.

Potrebno je da angažujete projektanta ili projektantsku kuću koja radi tehnički pregled za potrebe izdavanja upotrebne dozvole koja će izvršiti uvid u teničku dokumentaciju na osnovu koje je izdata građevinska dozvola i dati vam svoje mišljenje da li je za konkretan stan moguće pribaviti upotrebnu dozvolu.

U tarifnom broju 167 Zakona o republičkim administrativnim taksama propisano je da se za potvrdu republičkog organa o prijemu dokumentacije za izgradnju objekta ili za izvođenje radova plaća taksa od 0,2% na predračunsku vrednost objekta, odnosno radova (ako zakonom nije drukčije propisano). Istim tarifnim brojem je propisano da se predračunska vrednost po objektu, odnosno radovima, usklađuje primenom indeksa potrošačkih cena koji objavljuje republički organ nadležan za poslove statistike, u periodu od prvog dana narednog meseca od meseca utvrđivanja predračunske vrednosti, do poslednjeg dana meseca koji prethodi mesecu kada je zahtev podnet.

Iz citiranih odredbi Zakona o republičkim administrativnim taksama proizlazi da se predračunska vrednost radova za potrebe naplate takse u postupku ishodovanja upotrebne dozvole utvrđuje prema tehničkoj dokumentaciji na osnovu koje je ishodovana građevinska dozvola, pri čemu se vrši njeno usklađivanje za period od prvog dana narednog meseca od meseca utvrđivanja predračunske vrednosti, do poslednjeg dana meseca koji prethodi mesecu kada je zahtev podnet.

Ukoliko je u konkretnom slučaju došlo do ostupanja koje nije u suprotnosti sa građevinskom dozvolom i lokacijskim uslovima, izrađuje se projekat izvedenog objekta, u skladu sa čl.70 - 74. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata, koji možete pronaći ovde.

Ukoliko je u konkretnom slučaju došlo do odstupanja od projekta za izvođenje, koje je u suprotnosti sa građevinskom dozvolom i lokacijskim uslovima, pre podnošenja zahteva za upotrebnu dozvolu, potrebno je podneti zahtev za izmenu građevinske dozvole, u skladu sa čl. 24. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Članom 142. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da ako u toku izgradnje, odnosno izvođenja radova, nastanu izmene u odnosu na izdatu građevinsku dozvolu, glavni projekat, odnosno projekat za građevinsku dozvolu, investitor je dužan da obustavi gradnju i podnese zahtev za izmenu građevinske dozvole, pri čemu se izmenom smatra svako odstupanje od položaja, dimenzija, namene i oblika objekta, kao i drugih parametara i uslova utvrđenih u građevinskoj dozvoli, odnosno izvodu iz projekta.

S obzirom na to da je u konkretnom slučaju došlo do odstupanja koje je u suprotnosti sa građevinskom dozvolom, nije moguće priložiti projekat izvedenog objekta uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole, već je potrebno pre toga pristupiti izmeni rešenja o građevinskoj dozvoli, u skladu sa čl.142. Zakona o planiranju i izgradnji. Uz zahtev za izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli potrebno je priložiti ili novi projekat za građevinsku dozvolu ili separat projekta za građevinsku dozvolu koji se menja. Nakon dobijanja rešenja o izmeni građevinske dozvole, investitor može privesti kraju radove prema izmenjenoj građevinskoj dozvoli, odnosno može sprovesti postupak za dobijanje upotrebne dozvole.

Podnošenje zahteva za izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli vrši se u skladu sa čl.24. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u sekciji Propisi.

Izmena rešenja o građevinskoj dozvoli

Član 142.

Po izdavanju rešenja o građevinskoj dozvoli, investitor, u skladu sa novonastalim finansijskim i drugim okolnostima, izmenama u dostupnosti komunalne i druge infrastrukture, radi usaglašavanja sa projektom za izvođenje i iz drugih razloga, može podneti zahtev za izmenu građevinske dozvole. Ako u toku izgradnje, odnosno izvođenja radova, nastanu izmene u odnosu na izdatu građevinsku dozvolu, glavni projekat, odnosno projekat za građevinsku dozvolu, investitor je dužan da obustavi gradnju i podnese zahtev za izmenu građevinske dozvole.

Izmenom u smislu stava 1. ovog člana smatra se svako odstupanje od položaja, dimenzija, namene i oblika objekta, kao i drugih parametara i uslova utvrđenih u građevinskoj dozvoli, odnosno izvodu iz projekta.

Uz zahtev iz stava 1. ovog člana prilaže se novi projekat za građevinsku dozvolu, odnosno separat projekta za građevinsku dozvolu koji se menja.

Ako izmene iz stava 2. ovog člana nisu u saglasnosti sa izdatim lokacijskim uslovima, nadležni organ će u objedinjenoj proceduri od imaoca javnih ovlašćenja pribaviti izmenjene uslove i u skladu sa njima doneti rešenje po zahtevu investitora.

Ako organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole utvrdi da su nastale izmene u skladu sa važećim planskim dokumentom i lokacijskim uslovima, doneće rešenje o izmeni građevinske dozvole u roku od pet radnih dana od dana prijema uredne dokumentacije.

Odredba ovog člana koja se odnosi na izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli usled promena u toku građenja shodno će se primenjivati i na izmenu odobrenja za izgradnju i glavnog projekta potvrđenog u skladu sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji ("Službeni glasnik RS", br. 47/03 i 34/06), kao i na izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli izdatoj po odredbama ranije važećih zakona kojima je uređivana izgradnja objekata, kada je u skladu sa tim rešenjem započeta izgradnja objekta.

Izmena rešenja o građevinskoj dozvoli

Podnošenje zahteva za izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli

Član 24.

Postupak za izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli sprovodi se u objedinjenoj proceduri, a pokreće se podnošenjem zahteva nadležnom organu kroz CIS.

Uz zahtev za izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli dostavlja se:

1) novi projekt za građevinsku dozvolu, sa izvodom iz projekta za građevinsku dozvolu, izrađen u skladu sa pravilnikom kojim se uređuje sadržina tehničke dokumentacije, ako se izmena traži zbog izmene projekta za građevinsku dozvolu;

2) dokaz o sticanju, odnosno gubitku odgovarajućeg prava na zemljištu ili objektu u smislu Zakona, osim ako je to pravo upisano u javnoj knjizi ili je uspostavljeno zakonom, odnosno ako je Zakonom propisano da se taj dokaz ne dostavlja, ako se izmena traži zbog promene investitora;

3) ugovor između investitora i finansijera, ako se izmena traži zbog unosa finansijera u to rešenje, odnosno saglasnost finansijera za njegovo brisanje iz rešenja o građevinskoj dozvoli, ako se izmena traži zbog brisanja finansijera iz tog rešenja;

4) izjašnjenje investitora o načinu plaćanja doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta, ako se izmena traži zbog promene načina plaćanja doprinosa.

To nije regulisano Zakonom o planiranju i izgradnji. Izgradnja objekta se vrši u skladu sa pravilima struke, odnosno u skladu sa tehničkom dokumentacijom koju izrađuje privredno društvo, odnosno drugo pravno lice, odnosno preduzetnik koji su upisani u registar privrednih subjekata, shodno čl.126.st.1. Zakona o planiranju i izgradnji.

Članom 8đ. stavom 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da tokom sprovođenja objedinjene procedure, nadležni organ isključivo vrši proveru ispunjenosti formalnih uslova za izgradnju i ne upušta se u ocenu tehničke dokumentacije, niti ispituje verodostojnost dokumenata koje pribavlja u toj proceduri, već lokacijske uslove, građevinsku i upotrebnu dozvolu izdaje, a prijavu radova potvrđuje, u skladu sa aktima i drugim dokumentima iz člana 8b ovog zakona.

Takođe, članom 8đ. stavom 5. Zakona o planiranju i izgradnji reguisano je da  u slučaju štete nastale kao posledica primene tehničke dokumentacije, na osnovu koje je izdata građevinska dozvola ili rešenje iz člana 145. ovog zakona, za koju se naknadno utvrdi da nije u skladu sa propisima i pravilima struke, za štetu solidarno odgovaraju projektant koji je izradio i potpisao tehničku dokumentaciju, vršilac tehničke kontrole i investitor.

Za izgradnju novog objekta potrebno je pribaviti prvo lokacijske uslove, a zatim građevinsku dozvolu. Takođe, moguće je pre pribavljanja lokacijskih uslova, za potrebe izrade idejnog rešenja, od nadležnog organa za izdavanje građevinske dozvole pribaviti informaciju o lokaciji, koja sadrži podatke o mogućnostima i ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli, odnosno na više katastarskih parcela na osnovu planskog dokumenta.

Podnošenje zahteva za izdavanje lokacijskih uslova vrši se u skladu sa čl.6, dok se podnošenje zahteva za izdavanje građevinske dozvole vrši u skladu sa čl.16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Sva zakonska i podzakonska akta možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u sekciji Propisi.

Glavni projekat izrađen do dana stupanja na snagu ovog pravilnika, u skladu sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji ("Službeni glasnik RS", br. 72/09, 81/09 - ispravka, 64/10 - US, 24/11, 121/12, 42/13 - US, 50/13, 98/13 - US), može se koristiti kao:

1) projekat za građevinsku dozvolu, uz obaveznu izradu glavne sveske projekta za građevinsku dozvolu iz člana 50. ovog pravilnika i izvoda iz projekta za građevinsku dozvolu iz člana 33. ovog pravilnika, u postupku pribavljanja građevinske dozvole, ako se taj zahtev podnese nadležnom organu najkasnije do 30. juna 2017. godine;

2) idejni projekat za objekte iz čl. 145. i 147. Zakona, uz obaveznu izradu glavne sveske idejnog projekta, u skladu sa članom 42. Ovog pravilnika, u postupku pribavljanja rešenja po članu 145. Zakona, odnosno privremene građevinske dozvole, ako se taj zahtev podnese nadležnom organu najkasnije do 30. juna 2017. godine;

3) projekat za izvođenje, uz obaveznu izradu glavne sveske projekta za izvođenje, u skladu sa članom 61. ovog pravilnika, za potrebe izgradnje objekta, odnosno izvođenja radova, ako se prijava radova nadležnom organu izvrši najkasnije do 30. juna 2017. godine;

4) projekat izvedenog objekta, uz obaveznu izradu glavne sveske projekta izvedenog objekta, u skladu sa čl. 61. i 71. ovog pravilnika, u postupku pribavljanja upotrebne dozvole, ako se prijava radova nadležnom organu izvrši najkasnije do 30. juna 2017. godine, uz shodnu primenu čl. 70- 74. ovog pravilnika.

Glavna sveska, koja se izrađuje u slučajevima iz stava 1. ovog člana, ne mora biti overena potpisom i licencnim pečatom od strane svih

odgovornih projektanata, već se u njoj obavezno navode samo podaci o odgovornim projektantima, propisani u Prilogu 1 ovog pravilnika.

Shodno čl.70. st.1. ovog pravilnika, u slučaju da prilikom građenja objekta, odnosno izvođenja radova, nije došlo do odstupanja od projekta za izvođenje, ne izrađuje se glavna sveska projekta izvedenog objekta, već se glavnoj svesci projekta za izvođenje prilaže izjava investitora, vršioca stručnog nadzora i izvođača radova, kojom se potvrđuje da je izvedeno stanje jednako projektovanom stanju.

Shodno čl.70.st.2. ovog pravilnika, u slučaju da je prilikom građenja objekta, odnosno izvođenja radova, došlo do odstupanja od projekta za izvođenje, koje nisu u suprotnosti sa lokacijskim uslovima i građevinskom dozvolom, izrađuje se glavna sveska projekta izvedenog objekta koja, osim sadržaja iz člana 61. ovog pravilnika, sadrži i detaljni opis svih nastalih izmena tokom građenja objekta.

Shodno Prilogu 12 Pravilnika o sadržini,načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata (ovde), tehnička dokumentacija izrađena i potpisana pre 1. januara 2015. godine prilaže se u .pdf formatu elektronski potpisano od strane podnosioca zahteva, dok se umesto elektronskih dokumenata formata .dvg ili .dvf (.dvfh) dostavlja originalna tehnička dokumentacija u papirnoj formi.

Prema tome, ukoliko u konkrentom slučaju nije došlo do odstupanja od projekta za izvođenje, ne izrađuje se glavna sveska projekta izvedenog objekta, već se glavnoj svesci projekta za izvođenje prilaže izjava investitora, vršioca stručnog nadzora i izvođača radova, kojom se potvrđuje da je izvedeno stanje jednako projektovanom stanju.

Pored toga, ukoliko je u konkrentom slučaju reč o glavnom projektu izrađenom i potpisanom pre 1. januara 2015. godine, ovaj dokument se prilaže u .pdf formatu elektronski potpisano od strane podnosioca zahteva, dok se umesto elektronskih dokumenata formata .dvg ili .dvf (.dvfh) dostavlja originalna tehnička dokumentacija u papirnoj formi.

Dokumentacija koje se prilaže uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole propisana je čl.42. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Pravilnik, kao i druga Zakonska i podzakonska akta možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u sekciji Propisi.

Izdavanje upotrebne dozvole

Podnošenje zahteva za izdavanje upotrebne dozvole

Član 42.

Postupak za izdavanje upotrebne dozvole pokreće se podnošenjem zahteva nadležnom organu kroz CIS.

Uz zahtev iz stava 1. ovog člana prilaže se:

1) projekat za izvođenje sa potvrdom i overom investitora, lica koje vrši stručni nadzor i izvođača radova da je izvedeno stanje jednako projektovanom, ako u toku građenja nije odstupljeno od projekta za izvođenje ili projekat izvedenog objekta, izrađen u skladu sa pravilnikom kojim se uređuje sadržina tehničke dokumentacije;

2) izveštaj komisije za tehnički pregled, kojim se utvrđuje da je objekat podoban za upotrebu, sa predlogom za izdavanje upotrebne dozvole;

3) dokaz o uplati administrativne takse za podnošenje zahteva i donošenje rešenja kojim se dozvoljava upotreba radova, kao i dokaz o uplati naknade za Centralnu evidenciju, uključujući i naknade za podnetu prijavu završetka temelja i završetka objekta u konstruktivnom smislu, ako su te prijave podnošene za objekat za koji se traži upotrebna dozvola;

4) sertifikat o energetskim svojstvima objekta, ako je za objekat propisana obaveza pribavljanja sertifikata o energetskim svojstvima;

5) elaborat geodetskih radova za izvedeni objekat i posebne delove objekta;

6) elaborat geodetskih radova za podzemne instalacije.

Podnosilac može uz zahtev iz stava 1. ovog člana priložiti i potvrdu o izmirenju obaveze po osnovu naknade za upotrebu zemljišta u javnoj svojini (zemljište u putnom i železničkom pojasu i sl.), u cilju informisanja nadležnog organa, odnosno imaoca javnih ovlašćenja koji učestvuje u objedinjenoj proceduri o izvršenom plaćanju.

Ako je do podnošenja zahteva u katastru sprovedena parcelacija, odnosno preparcelacija u skladu sa izdatim lokacijskim uslovima ili je promenjen broj parcele, odnosno parcela za koje su izdati lokacijski uslovi odnosno građevinska dozvola, uz zahtev se prilaže i dokaz o toj promeni (rešenje, odnosno uverenje organa nadležnog za poslove državnog premera i katastra o izvršenoj parcelaciji, odnosno preparcelaciji, odnosno promeni broja parcele, odnosno parcela).

Investitor može podneti zahtev za izdavanje upotrebne dozvole i za radove izvedene u skladu sa rešenjem iz člana 145. Zakona, kao i u skladu sa rešenjem o privremenoj građevinskoj dozvoli.

Dokumentacija koja se prilaže u slučaju objekata kategorije A

Za objekte kategorije „A“ ne sprovodi se tehnički pregled, saglasno članu 5. Pravilnika o objektima na koje se ne primenjuju pojedine odredbe Zakona o planiranju i izgradnji (“Službeni glasnik Republike Srbije” broj 85/15). U tom slučaju, umesto izveštaja komisije za tehnički pregled, investitor uz zahtev za upotrebnu dozvolu dostavlja potvrdu izdatu od strane lica koje ispunjava uslove propisane Zakonom za odgovornog projektanta, odnosno odgovornog izvođača radova za tu vrstu objekata, o tome da je:

• izgradnja objekta završena i objekat izveden u skladu sa tehničkom dokumentacijom na osnovu koje je izdata građevinska dozvola;
• objekat priključen ili je podoban da bude priključen na infrastrukturnu mrežu, za priključke koji su predviđeni građevinskom dozvolom.

Takođe, članom 18. stav 4. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata (“Službeni glasnik Republike Srbije” broj 23/15, 77/15 i 58/16) propisano je da je projekat za izvođenje obavezan za građenje objekata za koje je pribavljena građevinska dozvola, osim za objekte kategorije "A".  Članom 74. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata propisano je da za objekte kategorije "A", za koje izrada projekta za izvođenje nije obavezna, umesto projekta izvedenog objekta može se priložiti i geodetski snimak izvedenog objekta na parceli, na overenoj katastarsko-topografskoj podlozi.

Dokumentacija koje se prilaže uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole propisana je čl.42. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Shodno čl.42.st.2.tač.1) Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole prilaže se projekat za izvođenje sa potvrdom i overom investitora, lica koje vrši stručni nadzor i izvođača radova da je izvedeno stanje jednako projektovanom, ako u toku građenja nije odstupljeno od projekta za izvođenje ili projekat izvedenog objekta, izrađen u skladu sa pravilnikom kojim se uređuje sadržina tehničke dokumentacije.

Ako je u toku građenja odstupljeno od projekta za izvođenje, koje koje nisu u suprotnosti sa lokacijskim uslovima i građevinskom dozvolom, uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole prilaže se projekat izvedenog objekta. Sadržina projekta izvedenog objekta propisana je čl. 70-74. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata (ovde).

Shodno čl.70.st.2. ovog pravilnika, u slučaju da je prilikom građenja objekta, odnosno izvođenja radova, došlo do odstupanja od projekta za izvođenje, koje nisu u suprotnosti sa lokacijskim uslovima i građevinskom dozvolom, izrađuje se glavna sveska projekta izvedenog objekta koja, osim sadržaja iz člana 61. ovog pravilnika, sadrži i detaljni opis svih nastalih izmena tokom građenja objekta. U tom slučaju nije potrebno priložiti izjavu investitora, vršioca stručnog nadzora i izvođača radova, kojom se potvrđuje da je izvedeno stanje jednako projektovanom stanju.

Projekat izvedenog objekta (PIO)

6.1. Glavna sveska projekta izvedenog objekta

Član 70.

U slučaju da prilikom građenja objekta, odnosno izvođenja radova, nije došlo do odstupanja od projekta za izvođenje, ne izrađuje se glavna sveska projekta izvedenog objekta, već se glavnoj svesci projekta za izvođenje prilaže izjava investitora, vršioca stručnog nadzora i izvođača radova, kojom se potvrđuje da je izvedeno stanje jednako projektovanom stanju.

U slučaju da je prilikom građenja objekta, odnosno izvođenja radova, došlo do odstupanja od projekta za izvođenje, koje nisu u suprotnosti sa lokacijskim uslovima i građevinskom dozvolom, izrađuje se glavna sveska projekta izvedenog objekta koja, osim sadržaja iz člana 61. ovog pravilnika, sadrži i detaljni opis svih nastalih izmena tokom građenja objekta.

Član 71.

Glavnoj svesci izvedenog objekta se obavezno prilaže i:

- obrazloženje usklađenosti izvedenog objekta sa izdatom građevinskom dozvolom;

- opis eventualnih odstupanja izvedenog objekta u odnosu na projekat za građevinsku dozvolu, koji sadrži i navode listova pojedinih delova projekta gde su te izmene vidljive, ukoliko ova odstupanja ne predstavljaju izmene u smislu člana 142. stav 2. Zakona koje iziskuju izmenu građevinske dozvole.

6.2. Sadržina projekta izvedenog objekta

Član 72.

U slučaju da prilikom građenja objekta, odnosno izvođenja radova nije došlo do odstupanja od projekta za izvođenje, investitor, vršilac stručnog nadzora i izvođač radova overavaju, pečatom i potpisom odgovornog lica, naslovne strane delova projekta za izvođenje, čime se potvrđuje da je izvedeno stanje jednako projektovanom stanju a projekat za izvođenje se smatra projektom izvedenog objekta.

U slučaju da je prilikom građenja objekta, odnosno izvođenja radova, došlo do odstupanja od projekta za izvođenje, koje nisu u suprotnosti sa lokacijskim uslovima i građevinskom dozvolom, projekti, odnosno delovi projekta izvedenog objekta se izrađuje kao novi, ili kao dopunjeni projekat za izvođenje, sa izmenama ili dopunama do kojih je došlo tokom gradnje.

Iz projekata izvedenog objekta se moraju jasno videti sva eventualna odstupanja izvedenih radova od projekta za izvođenje.

Član 73.

Grafička dokumentacija projekta izvedenog objekta se izrađuje kao nova, ili kao dopunjeni projekat za izvođenje, sa izmenama i dopunama do kojih je došlo tokom gradnje.

Ako se izmene unose u grafičku dokumentaciju projekta za izvođenje, iznad oznake "PZI" dodaje se oznaka "PIO", u svim crtežima.

Član 74.

Za objekte kategorije "A", za koje izrada projekta za izvođenje nije obavezna, umesto projekta izvedenog objekta može se priložiti i geodetski snimak izvedenog objekta na parceli, na overenoj katastarsko-topografskoj podlozi.

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture je u aprilu 2016. godine donelo Uputstvo o formatima elektronskih dokumenata i njihovom dostavljanju u CEOP-u. Cilj donošenja Uputstva je pojašnjenje načina kreiranja dokumentacije koja se dostavlja u objedinjenoj proceduri, propisanoj Zakonom o planiranju i izgradnji.

U Prilogu 1 Uputstva, koje čini njegov sastavni deo, učinjen je sumarni pregled formata elektronskih dokumenata i lica koja obavezno vrše elektronsko potpisivanje. Precizirano je da elaborate i studije koji se prilažu uz tehničku dokumentaciju obavezno elektronski potpisuju odgovorno lice izrađivača elaborata ili studije i ovlašćeno lice koje je izradilo elaborat ili studiju.

Shodno tome, svako ovlašćeno lice koje je učestvovalo u izradi elaborata ili studije digitalno potpisuje onaj deo elaborata koji je izradilo, a ceo elaborat digitalno poptisuje i odgovorno lice izrađivača elaborata.

Članom 138a stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se građenju može pristupiti na osnovu pravnosnažnog rešenja o građevinskoj dozvoli (i prijave radova). Izuzetno od opšteg pravila, u stavu 2. istog člana propisano je da investitor može pristupiti građenju i na osnovu konačnog rešenja o građevinskoj dozvoli (i prijave radova), na sopstveni rizik i odgovornost. Nakon završetka građenja, odnosno izvođenja radova, investitor podnosi zahtev za izdavanje upotrebne dozvole.
Iz citiranih odredbi Zakona proizlazi da se, prema opštem pravilu upotrebna dozvola, izdaje na osnovu pravnosnažne građevinske dozvole, ali se može izdati i na osnovu konačne građevinske dozvole, u kom slučaju investitor snosi rizik i odgovornost ukoliko građevinska dozvola bude uspešno osporena.

Članom 155. stav 5. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da, izuzetno od opšteg pravila (po kome investitor obezbeđuje tehnički pregled objekta), tehnički pregled objekta, ili dela objekta koji predstavlja celinu i može se kao takav samostalno koristiti, može obezbediti i drugo lice koje za to ima interes, u kom slučaju to lice snosi troškove tehničkog pregleda, nakon čega ima pravo da podnese zahtev za izdavanje upotrebne dozvole.

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, svako zainteresovano lice ima pravo da obezbedi tehnički pregled objekta, a nakon toga i podnese zahtev za izdavanje upotrebne dozvole (pa i suvlasnik parcele). Međutim, upotrebnom dozvolom se ne može promeniti status investitora, odnosno ne mogu se na drugačiji način reguilisati imovinsko-pravni odnosi od načina na koji je to učinjeno u građevinskoj dozvoli. Drugim rečima, treće lice (uključujući i suvlasnika na parceli) ne može steći status investitora samo na osnovu upotrebne dozvole, već bi u tom cilju bilo neophodno prethodno izvršiti izmenu građevinske dozvole, u skladu sa članom 141. Zakona o planiranju i izgradnji.  Kao dokaz o sticanju prava svojine na objektu u izgradnji trebalo bi priložiti odgovarajući ugovor kojim se regulišu međusobni odnosi izmeđju starog i novog investitora, odnosno između suinvestitora.

Objekat za koji nije izdata upotrebna dozvola je objekat za koji prethodno nije utvrđeno od strane Komisije za tehnički pregled da je izgrađen u skladu sa tehničkom dokumentacijom za izgradnju odnosno za koji nije utvrđeno da li je ili nije podoban za upotrebu odnosno korišćenje.

Obično se radi o objektima prilikom čije izgradnje je došlo do odstupanja od kojih su najčešći u našoj praksi: veći broj stanova od dozvoljenog broja zbog čega nema dovoljno parking mesta, veća spratnost objekta ili nedostaci u pogledu kvaliteta ugrađenog materijala ili sprovođenja tehničkom dokumentacijom određenih mera zaštite od požara te se može opravdano postaviti pitanje bezbednosti takvog objekta.

Javni beležnici donedavno nisu potvrđivali sadržinu ugovora o kupoprodaji sa upisanim pravom državine ali odnedavno su počeli sa solemnizacijom takvih ugovora te stoga u skladu sa svojim internim uputstvima u klauzuli solemnizacije unse  napomenu I Kupca upoznaju da u slučaju rušenja zgrade u kojoj se takav stan nalazi on može biti samo vlasnik  građevinskog materijala ašto znači da neće moći ostvariti druga prava koja proizilaze iz punog prava svojine na posebnom delu zgrade koja je predmet rušenja.

Članom 42. stav 5. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisano je da investitor može podneti zahtev za izdavanje upotrebne dozvole i za radove izvedene u skladu sa rešenjem iz člana 145. Zakona, kao i u skladu sa rešenjem o privremenoj građevinskoj dozvoli.
Dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole propisana je članom 158. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 42. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, i to:
1) projekat za izvođenje sa potvrdom i overom investitora, lica koje vrši stručni nadzor i izvođača radova da je izvedeno stanje jednako projektovanom, ako u toku građenja nije odstupljeno od projekta za izvođenje ili projekat izvedenog objekta, izrađen u skladu sa pravilnikom kojim se uređuje sadržina tehničke dokumentacije;
2) izveštaj komisije za tehnički pregled, kojim se utvrđuje da je objekat podoban za upotrebu, sa predlogom za izdavanje upotrebne dozvole;
3) dokaz o uplati administrativne takse za podnošenje zahteva i donošenje rešenja kojim se dozvoljava upotreba radova, kao i dokaz o uplati naknade za Centralnu evidenciju, uključujući i naknade za podnetu prijavu završetka temelja i završetka objekta u konstruktivnom smislu, ako su te prijave podnošene za objekat za koji se traži upotrebna dozvola;
4) sertifikat o energetskim svojstvima objekta, ako je za objekat propisana obaveza pribavljanja sertifikata o energetskim svojstvima;
5) elaborat geodetskih radova za izvedeni objekat i posebne delove objekta;
6) elaborat geodetskih radova za podzemne instalacije.
Članom 124. stav 3. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da projekat izvedenog objekta jeste projekat za izvođenje sa izmenama nastalim u toku građenja objekta. Članom 42. stav 1. tačka 1) Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem regulisano je da se uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole prilaže projekat za izvođenje sa potvrdom i overom investitora, lica koje vrši stručni nadzor i izvođača radova da je izvedeno stanje jednako projektovanom, ako u toku građenja nije odstupljeno od projekta za izvođenje ili projekat izvedenog objekta, izrađen u skladu sa pravilnikom
kojim se uređuje sadržina tehničke dokumentacije. Shodno citiranim odredbama, ukoliko je u toku građenja objekta došlo do odstupanja u odnosu na projektovano stanje, neophodno je dostaviti projekat izvedenog objekta.
Ukoliko je u toku građenja objekta došlo do odstupanja u odnosu na projektovano stanje, podnosilac zahteva za izdavanje upotrebne dozvole prilaže projekat izvedenog objekta, a nije u obavezi da priloži projekat po kome je dobijena dozvola (jer bi nadležni organ trebalo da ga poseduje u svojoj arhivi).
Odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, kao ni podzakonskim aktima donetim na osnovu Zakona nije propisano kolika su dozvoljena odstupanja u odnosu na projekat po kome je dobijena građevinska dozvole.

Dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole propisana je članom 42. stav 2. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Citiranim članom Pravilnika propisano je da se uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole dostavlja sledeća dokumentacija:
1) projekat za izvođenje sa potvrdom i overom investitora, lica koje vrši stručni nadzor i izvođača radova da je izvedeno stanje jednako projektovanom, ako u toku građenja nije odstupljeno od projekta za izvođenje ili projekat izvedenog objekta, izrađen u skladu sa pravilnikom kojim se uređuje sadržina tehničke dokumentacije;
2) izveštaj komisije za tehnički pregled, kojim se utvrđuje da je objekat podoban za upotrebu, sa predlogom za izdavanje upotrebne dozvole;
3) dokaz o uplati administrativne takse za podnošenje zahteva i donošenje rešenja kojim se dozvoljava upotreba radova, kao i dokaz o uplati naknade za Centralnu evidenciju, uključujući i naknade za podnetu prijavu završetka temelja i završetka objekta u konstruktivnom smislu, ako su te prijave podnošene za objekat za koji se traži upotrebna dozvola;
4) sertifikat o energetskim svojstvima objekta, ako je za objekat propisana obaveza pribavljanja sertifikata o energetskim svojstvima;
5) elaborat geodetskih radova za izvedeni objekat i posebne delove objekta;
6) elaborat geodetskih radova za podzemne instalacije.
Izuzeci u vezi sa objektima kategorije "A" tiču se nepostojanja obaveze dostavljanja projekta za izvođenje (saglasno članu 18. stav 4. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata) i izveštaja o tehničkom pregledu (saglasno članu 5. stav 1. Pravilnika o objektima na koje se ne primenjuju pojedine odredbe Zakona o planiranju i izgradnji).
Kada je reč o sertifikatu o energetskim svojstvima objekta, ukoliko je za objekat propisana obaveza njegovog pribavljanja, neophodno ga je priložiti uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole, bez obzira o kojoj kategoriji objekta je reč (kao što je u Vašem pitanju i konstatovano).

Dokumentacija koje se prilaže uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole propisana je čl.42. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde

Podnošenje zahteva vrši se kroz Centralni informacioni sistem, kome možete pristupiti ovde.

Sva uputstva za korišćenje portala za elektronsko podnošenje zahteva za građenje možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u sekciji E-procedura.

Uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole ne prilaže se rešenje o građevinskoj dozvoli.

Dokumentacija koje se prilaže uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole propisana je čl.42. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Takođe, članom 5. ovog pravilnika propisano je da ako nadležni organ, odnosno imalac javnih ovlašćenja, akt iz svoje nadležnosti izdaje na osnovu podataka kojima raspolaže drugi državni organ ili drugi imalac javnih ovlašćenja, nadležni organ, odnosno imalac javnih ovlašćenja, te podatke pribavlja po službenoj dužnosti, osim u slučajevima propisanim Zakonom, uredbom kojom se uređuje izdavanje lokacijskih uslova i ovim pravilnikom.

Dokumentacija koja se prilaže u slučaju objekata kategorije A

Za objekte kategorije „A“ ne sprovodi se tehnički pregled, saglasno članu 5. Pravilnika o objektima na koje se ne primenjuju pojedine odredbe Zakona o planiranju i izgradnji (“Službeni glasnik Republike Srbije” broj 85/15). U tom slučaju, umesto izveštaja komisije za tehnički pregled, investitor uz zahtev za upotrebnu dozvolu dostavlja potvrdu izdatu od strane lica koje ispunjava uslove propisane Zakonom za odgovornog projektanta, odnosno odgovornog izvođača radova za tu vrstu objekata, o tome da je:

1. izgradnja objekta završena i objekat izveden u skladu sa tehničkom dokumentacijom na osnovu koje je izdata građevinska dozvola;
2. objekat priključen ili je podoban da bude priključen na infrastrukturnu mrežu, za priključke koji su predviđeni građevinskom dozvolom.

Takođe, članom 18. stav 4. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata (“Službeni glasnik Republike Srbije” broj 23/15, 77/15 i 58/16) propisano je da je projekat za izvođenje obavezan za građenje objekata za koje je pribavljena građevinska dozvola, osim za objekte kategorije "A".  Članom 74. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata propisano je da za objekte kategorije "A", za koje izrada projekta za izvođenje nije obavezna, umesto projekta izvedenog objekta može se priložiti i geodetski snimak izvedenog objekta na parceli, na overenoj katastarsko-topografskoj podlozi.

Izdavanje upotrebne dozvole

Podnošenje zahteva za izdavanje upotrebne dozvole

Član 42.

Postupak za izdavanje upotrebne dozvole pokreće se podnošenjem zahteva nadležnom organu kroz CIS.

Uz zahtev iz stava 1. ovog člana prilaže se:

1) projekat za izvođenje sa potvrdom i overom investitora, lica koje vrši stručni nadzor i izvođača radova da je izvedeno stanje jednako projektovanom, ako u toku građenja nije odstupljeno od projekta za izvođenje ili projekat izvedenog objekta, izrađen u skladu sa pravilnikom kojim se uređuje sadržina tehničke dokumentacije;

2) izveštaj komisije za tehnički pregled, kojim se utvrđuje da je objekat podoban za upotrebu, sa predlogom za izdavanje upotrebne dozvole;

3) dokaz o uplati administrativne takse za podnošenje zahteva i donošenje rešenja kojim se dozvoljava upotreba radova, kao i dokaz o uplati naknade za Centralnu evidenciju, uključujući i naknade za podnetu prijavu završetka temelja i završetka objekta u konstruktivnom smislu, ako su te prijave podnošene za objekat za koji se traži upotrebna dozvola;

4) sertifikat o energetskim svojstvima objekta, ako je za objekat propisana obaveza pribavljanja sertifikata o energetskim svojstvima;

5) elaborat geodetskih radova za izvedeni objekat i posebne delove objekta;

6) elaborat geodetskih radova za podzemne instalacije.

Podnosilac može uz zahtev iz stava 1. ovog člana priložiti i potvrdu o izmirenju obaveze po osnovu naknade za upotrebu zemljišta u javnoj svojini (zemljište u putnom i železničkom pojasu i sl.), u cilju informisanja nadležnog organa, odnosno imaoca javnih ovlašćenja koji učestvuje u objedinjenoj proceduri o izvršenom plaćanju.

Ako je do podnošenja zahteva u katastru sprovedena parcelacija, odnosno preparcelacija u skladu sa izdatim lokacijskim uslovima ili je promenjen broj parcele, odnosno parcela za koje su izdati lokacijski uslovi odnosno građevinska dozvola, uz zahtev se prilaže i dokaz o toj promeni (rešenje, odnosno uverenje organa nadležnog za poslove državnog premera i katastra o izvršenoj parcelaciji, odnosno preparcelaciji, odnosno promeni broja parcele, odnosno parcela).

Investitor može podneti zahtev za izdavanje upotrebne dozvole i za radove izvedene u skladu sa rešenjem iz člana 145. Zakona, kao i u skladu sa rešenjem o privremenoj građevinskoj dozvoli.

Članom 124. stav 3. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da projekat izvedenog objekta jeste projekat za izvođenje sa izmenama nastalim u toku građenja objekta. Članom 42. stav 2. tačka 1) Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisano je da se uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole prilaže, između ostalog, projekat za izvođenje sa potvrdom i overom investitora, lica koje vrši stručni nadzor i izvođača radova da je izvedeno stanje jednako projektovanom, ako u toku građenja nije odstupljeno od projekta za izvođenje ili projekat izvedenog objekta, izrađen u skladu sa pravilnikom
kojim se uređuje sadržina tehničke dokumentacije.
Iz Vašeg pitanja proizlazi da u konkretnom slučaju jeste došlo do odstupanja od projekta za izvođenje. S obzirom na činjenicu da Zakonom o planiranju i izgradnji nije propisan minimum odstupanja od projekta za izvođenje koji je neophodan da bi bilo potrebno vršiti izradu projekta izvedenog objekta, mišljenja smo da svako odstupanje iziskuje izradu projekta izvedenog objekta u cilju dobijanja upotrebne dozvole.

Dokumentacija potrebna za izdavanje upotrebne dozvole propisana je članom 158. stav 3. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 42. stav 2. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Prema odredbama citiranih propisa, uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole prilažu se:

• projekat za izvođenje sa potvrdom i overom investitora, lica koje vrši stručni nadžor i izvođača radova da je izvedeno stanje jednako projektovanom, ako u toku građenja nije odstupljeno od projekta za izvođenje ili projekat izvedenog objekta, izrađen u skladu sa pravilnikom kojim se uređuje sadržina tehničke dokumentacije;
• izveštaj komisije za tehnički pregled, kojim se utvrđuje da je objekat podoban za upotrebu, sa predlogom za izdavanje upotrebne dozvole;
• dokaz o uplati administrativne takse za podnošenje zahteva i donošenje rešenja kojim se dozvoljava upotreba radova, kao i dokaz o uplati naknade za Centralnu evidenciju, uključujući i naknade za podnetu prijavu završetka temelja i završetka objekta u konstruktivnom smislu, ako su te prijave podnošene za objekat za koji se traži upotrebna dozvola;
• sertifikat o energetskim svojstvima objekta, ako je za objekat propisana obaveza pribavljanja sertifikata o energetskim svojstvima;
• elaborat geodetskih radova za izvedeni objekat i posebne delove objekta;
• elaborat geodetskih radova za podzemne instalacije.

Članom 155. stav 5. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da, izuzetno od opšteg pravila (po kome investitor obezbeđuje tehnički pregled objekta), tehnički pregled objekta, ili dela objekta koji predstavlja celinu i može se kao takav samostalno koristiti, može obezbediti i drugo lice koje za to ima interes, u kom slučaju to lice snosi troškove tehničkog pregleda, nakon čega ima pravo da podnese zahtev za izdavanje upotrebne dozvole.

Imajući u vidu odredbe člana 155. stav 5. Zakona o planiranju i izgradnji, svako zainteresovano lice može da obezbedi vršenje tehničkog pregleda, a nakon toga i da podnese zahtev za izdavanje upotrebne dozvole, uz obavezu da uz zahtev podnese svu dokumentaciju propisanu članom 158. stav 3. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 42. stav 2. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole propisana je članom 42. stav 2. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Citiranim članom Pravilnika propisano je da se uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole dostavlja sledeća dokumentacija:
1) projekat za izvođenje sa potvrdom i overom investitora, lica koje vrši stručni nadzor i izvođača radova da je izvedeno stanje jednako projektovanom, ako u toku građenja nije odstupljeno od projekta za izvođenje ili projekat izvedenog objekta, izrađen u skladu sa pravilnikom kojim se uređuje sadržina tehničke dokumentacije;
2) izveštaj komisije za tehnički pregled, kojim se utvrđuje da je objekat podoban za upotrebu, sa predlogom za izdavanje upotrebne dozvole;
3) dokaz o uplati administrativne takse za podnošenje zahteva i donošenje rešenja kojim se dozvoljava upotreba radova, kao i dokaz o uplati naknade za Centralnu evidenciju, uključujući i naknade za podnetu prijavu završetka temelja i završetka objekta u konstruktivnom smislu, ako su te prijave podnošene za objekat za koji se traži upotrebna dozvola;
4) sertifikat o energetskim svojstvima objekta, ako je za objekat propisana obaveza pribavljanja sertifikata o energetskim svojstvima;
5) elaborat geodetskih radova za izvedeni objekat i posebne delove objekta;
6) elaborat geodetskih radova za podzemne instalacije.
Kada je reč o objektima kategorije "A", uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole ne dostavljaju se projekat za izvođenje (saglasno članu 18. stav 4. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata) i izveštaj o tehničkom pregledu (saglasno članu 5. stav 1. Pravilnika o objektima na koje se ne primenjuju pojedine odredbe Zakona o planiranju i izgradnji). Umesto izveštaja o tehničkom pregledu, za objekte kategorije "A" investitor uz zahtev za upotrebnu dozvolu dostavlja potvrdu izdatu od strane lica koje ispunjava uslove propisane Zakonom za odgovornog projektanta, odnosno odgovornog izvođača radova za tu vrstu objekata, o tome da je:
1) izgradnja objekta završena i objekat izveden u skladu sa tehničkom dokumentacijom na osnovu koje je izdata građevinska dozvola;
2) objekat priključen ili je podoban da bude priključen na infrastrukturnu mrežu, za priključke koji su predviđeni građevinskom dozvolom.

Mišljenja smo da je u konkretnom slučaju moguće postupiti tako što će se uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole priložiti elaborat podzemnih instalacija sa potvrdom o upisu u nadležni katastar, nakon čega će nadležni organ isti dostaviti organu nadčežnom za poslove državnog premera i katastra.  

Po Zakonu o planiranju i izgradnji i Pravilniku o postupku sprovođenja objedinjene procedure, nadležni organ upućuje zahtev za upis prava svojine na izgrađenom objektu, odnosno posebnim delovima objekta i izdavanje rešenja o kućnom broju po službenoj dužnosti u postupku objedinjene procedure kroz Centralni informacioni sistem od 1. januara 2016. godine.

Upis prava svojine na izgrađenom objektu, odnosno posebnim delovima objekta, kao i izdavanje rešenja o kućnom broju, vrši se u skladu sa čl.48. i 49. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Nejasno je iz kog razloga bi mogla da postoji potreba za pokretanjem postupka tehničkog pregleda objekta za koji je izdata upotrebna dozvola.

Naime, prema odredbama člana 158. Zakona o planiranju i izgradnji i člana 42. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, izveštaj komisije za tehnički pregled je neophodan u cilju dobijanja upotrebne dozvole. Ukoliko je u konkretnom slučaju izdata upotrebna dozvola za objekat, kao što je u Vašem pitanju konstatovano, izveštaj o tehničkom pregledu je morao da prethodi toj fazi postupka.

U ovakvom slučaju, po prijemu konačnog obračuna od organa nadležnog za obračun doprinosa za uređivanje građevinskgo zemljišta, ukoliko su ispunjeni svi propisani uslovi, potrebno je doneti rešenje o upotrebnoj dozvoli u kojem označiti iznos doprinosa  koji je investitor po konačnom obračunu dužan da plati kao i njegovu obavezu da pristupi zaključenju Aneksa Ugovora kojim su regulisani odnosi po pitanju doprinosa za uredjivanje građevinskog zemljišta..

Nadležni organ koji je nadležan za izdavanje građevinske I upotrebne dozvole nije nadležan niti dužan da se stara o naplati doprinosa, već to vrši organ nadležan za obračun I naplatu doprinsoa za uređivanje građevinskog zemljišta.   

Ovakve sitacije potrebno je predvideti važećom lokalnom odlukom kojomje regulisan doprinos za uređivanje građevinskog zemljišta.

Članom 36. Zakona o ozakonjenju objekata („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 96/15) propisano je da se danom pravnosnažnosti rešenja o ozakonjenju stiču uslovi za upis prava svojine u javnoj knjizi o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima, odnosno za odgovarajući upis u katastar vodova. Nadležni organ po službenoj dužnosti dostavlja elaborat geodetskih radova i primerak pravnosnažnog rešenja o ozakonjenju organu nadležnom za poslove državnog premera i katastra, u roku od tri dana od dana pravnosnažnosti rešenja o ozakonjenju. Organ nadležan za poslove državnog premera i katastra donosi rešenje o kućnom broju i vrši upis prava svojine na objektu, odnosno posebnim delovima objekta.

Članom 158. stav 11. i 12. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da, u roku od pet radnih dana po pravnosnažnosti izdate upotrebne dozvole, nadležni organ po službenoj dužnosti dostavlja organu nadležnom za poslove državnog premera i katastra upotrebnu dozvolu, elaborat geodetskih radova za izvedeni objekat i posebne delove objekta, kao i elaborat geodetskih radova za podzemne instalacije. Organ nadležan za poslove državnog premera i katastra donosi rešenje o kućnom broju i vrši upis prava svojine na objektu, odnosno posebnim delovima objekta.

Iz odredaba citiranih propisa proizlazi da su pravne posledice pravosnažnog rešenja o ozakonjenju identične pravnim posledicama pravosnažnog rešenja o upotrebnoj dozvoli, po pitanju upisa prava svojine na objektu, odnosno posebnim delovima objekta.

Članom 218. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da će se rešavanje zahteva za izdavanje odobrenja za izgradnju, upotrebne dozvole i drugih zahteva za rešavanje o pojedinačnim pravima i obavezama, podnetih do dana stupanja na snagu ovog zakona, nastaviti po propisima koji su važili do dana stupanja na snagu ovog zakona. Iz citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji proizlazi da se ona odnosi samo na podnete zahteve za izdavanje upotrebne dozvole (i druge zahteve za rešavanje o pojedinačnim pravima i obavezama).

Članom 125. stav 2. ranije važećeg Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj  47/03 i 34/06) propisano je da organ nadležan za izdavanje odobrenja za izgradnju izdaje upotrebnu dozvolu u roku od sedam dana od dana prijema nalaza komisije kojim je utvrđeno da je objekat podoban za upotrebu.

Ukoliko je u konkretnom slučaju nadležnom organu za izdavanje odobrenja za izgradnju dostavljen nalaz komisije kojim je utvrđeno da je objekat podoban za upotrebu, postupak treba da bude okončan po odredbama ranije važećeg Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj  47/03 i 34/06). Ukoliko je, pak, započet (ili okončan) postupak tehničkog pregleda, ali nadležnom organu nije dostavljen nalaz komisije kojim je utvrđeno da je objekat podoban za upotrebu, postupak izdavanja upotrebne dozvole je potrebno sprovesti u skladu sa odredbama važećeg Zakona o planiranju i izgradnji i podzakonskih akata donetih na osnovu tog Zakona.

Mišljenja smo da je u konkrentom slučaju reč o istom dokumentu, s obzirom na to da RGZ-Služba za katastar nepokretnosti vrši upis prava svojine u ovom slučaju nakon izdavanje upotrebne dozvole, na osnovu ovog elaborata.

Nadležni organ, po izdavanju upotrebne dozvole, kroz CIS podnosi RGZ – Službi za katastar nepokretnosti zahtev za upis prava svojine, pri čemu prosleđuje ovoj službi elaborat geodetskih radova za izvedeni objekat i posebne delove objekta i elaborat geodetskih radova za podzemne instalacije, u skladu sa čl.48. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Sadržaj elaborata geodetskih radova ne može biti propisan Pravilnikom o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije, s obzirom da se isti izrađuje prema odredbama zakona kojim se uređuje državni premer i katastar.

Upis prava svojine na izgrađenom objektu, odnosno posebnim delovima objekta i izdavanje rešenja o kućnom broju u okviru objedinjene procedure

Dostava upotrebne dozvole organu nadležnom za poslove državnog premera i katastra

Član 48.

U roku od pet radnih dana od dana pravnosnažnosti upotrebne dozvole, nadležni organ po službenoj dužnosti dostavlja organu nadležnom za poslove državnog premera i katastra:

1) upotrebnu dozvolu;

2) elaborat geodetskih radova za izvedeni objekat i posebne delove objekta;

3) elaborat geodetskih radova za podzemne instalacije.

Članom 36. Zakona o ozakonjenju („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 96/2015) propisane su pravne posledice rešenja o ozakonjenju.

Navedenim članom propisano je da se danom pravnosnažnosti rešenja o ozakonjenju stiču uslovi za upis prava svojine u javnoj knjizi o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima, odnosno za odgovarajući upis u katastar vodova. Nadležni organ po službenoj dužnosti dostavlja elaborat geodetskih radova i primerak pravnosnažnog rešenja o ozakonjenju organu nadležnom za poslove državnog premera i katastra, u roku od tri dana od dana pravnosnažnosti rešenja o ozakonjenju. Organ nadležan za poslove državnog premera i katastra donosi rešenje o kućnom broju i vrši upis prava svojine na objektu, odnosno posebnim delovima objekta.

Takođe, članom 158. stav 11. i 12. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da nadležni organ po službenoj dužnosti, u roku od pet radnih dana po pravnosnažnosti izdate upotrebne dozvole, dostavlja organu nadležnom za poslove državnog premera i katastra upotrebnu dozvolu, elaborat geodetskih radova za izvedeni objekat i posebne delove objekta, kao i elaborat geodetskih radova za podzemne instalacije. Organ nadležan za poslove državnog premera i katastra donosi rešenje o kućnom broju i vrši upis prava svojine na objektu, odnosno posebnim delovima objekta.

Imajući u vidu činjenicu da su pravne posledice izdavanja upotrebne dozvole identične pravnim posledicama izdavanja rešenja o ozakonjenju (po pitanju upisa prava svojine na objektu, odnosno posebnim delovima objekta u evidenciju nepokretnosti), nije neophodno sprovoditi postupak za izdavanje upotrebne dozvole za objekat za koji je izdato rešenje o ozakonjenju.

Saglasno članu 98. stav 3. Zakona o planiranju i izgradnji, sastavni deo rešenja o upotrebnoj dozvoli je konačni obračun doprinosa. Zakonom o planiranju i izgradnji nisu propisani izuzeci od ove odredbe.

Zakonom o planiranju i izgradnji propisana je mogućnost da se i za deo zgrade koji predstavlja tehničko-tehnološku celinu može biti izdata upotrebna dozvola pod uslovom da se po završetku izgradnje objekta izvrši tehnički pregled dela objekta koji predstavlja tehničko tehnološku celinu i da se uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole dostavi dokumentacija propisana u članu 158 Zakona i čl. 42 Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Da li vaš stan predstavlja tehničko-tehnološku celinu podobnu za izdavanje upotrebne dozvole ili ne utvrđuje Komisija za tehnički pregled.

Članom 158. stav 4. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se upotrebna dozvola izdaje za ceo objekat ili za deo objekta koji predstavlja tehničko-tehnološku celinu i može se kao takav samostalno koristiti.

S obzirom na činjenicu da se stan u zgradi ne može samostalno koristiti (bez ostatka zgrade), ne postoji zakonska mogućnost da upotrebna dozvola bude izdata samo za stan u zgradi za koju nije izdata građevinska dozvola.

Podnošenje zahteva za izdavanje upotrebne dozvole vrši se u skladu sa 42. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Podnošenje zahteva vrši se kroz Centralni informacioni sistem, kome možete pristupiti ovde.

Sva uputstva za korišćenje portala za elektronsko podnošenje zahteva za građenje možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u sekciji E-procedura.

Postupak za podnošenje zahteva za izdavanje upotrebne dozvole, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti uz zahtev propisani su članom 42. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Podnošenje zahteva vrši se kroz Centralni informacioni sistem, kome možete pristupiti ovde.

Rok za izdavanje upotrebno dozvole propisan je članom 158. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji i iznosi pet radnih dana od dana podnošenja zahteva za izdavanje upotrebne dozvole (pod uslovom da je zahtev kompletan).

Uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole prilaže se dokaz o uplati administrativne takse za podnošenje zahteva i donošenje rešenja kojim se dozvoljava upotreba radova, kao i dokaz o uplati naknade za Centralnu evidenciju, uključujući i naknade za podnetu prijavu završetka temelja i završetka objekta u konstruktivnom smislu, ako su te prijave podnošene za objekat za koji se traži upotrebna dozvola. Pozivni centar ne raspolaže informacijom o ukupnim troškovima izdavanja upotrebne dozvole.

Dužnost je nadležnog organa da u postupku izdavanja upotrebne dozvole uvek pribavi konačni obračun doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta osim ukoliko važećom odlukom JLS kojom su regulisana pitanja u vezi doprinosa  za  uređivanje građevinskog zemljišta nisu predviđeni izuzeci.

Ova obaveza je u interesu JLS zato što redovno postoji razlika u površini između projektovanog I izvedenog stanja objekta.

Članom 218. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da će se rešavanje zahteva za izdavanje odobrenja za izgradnju, upotrebne dozvole i drugih zahteva za rešavanje o pojedinačnim pravima i obavezama, podnetih do dana stupanja na snagu ovog zakona, nastaviti po propisima koji su važili do dana stupanja na snagu ovog zakona. Iz citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji proizlazi da se ona odnosi samo na podnete zahteve za izdavanje upotrebne dozvole (i druge zahteve za rešavanje o pojedinačnim pravima i obavezama).

Članom 125. stav 2. ranije važećeg Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj  47/03 i 34/06) propisano je da organ nadležan za izdavanje odobrenja za izgradnju izdaje upotrebnu dozvolu u roku od sedam dana od dana prijema nalaza komisije kojim je utvrđeno da je objekat podoban za upotrebu.

Ukoliko je u konkretnom slučaju nadležnom organu za izdavanje odobrenja za izgradnju dostavljen nalaz komisije kojim je utvrđeno da je objekat podoban za upotrebu, postupak treba da bude okončan po odredbama ranije važećeg Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj  47/03 i 34/06). Ukoliko je, pak, započet (ili okončan) postupak tehničkog pregleda, ali nadležnom organu nije dostavljen nalaz komisije kojim je utvrđeno da je objekat podoban za upotrebu, postupak izdavanja upotrebne dozvole je potrebno sprovesti u skladu sa odredbama važećeg Zakona o planiranju i izgradnji i podzakonskih akata donetih na osnovu tog Zakona.

Iz Vašeg pitanja se ne može zaključiti za koju svrhu su Vam potrebne dozvole.

Ukoliko imate nameru da evidentirate nepokretnosti u katastru nepokretnosti, neophodno je izdejstvovati upotrebnu dozvolu. Postupak izdavanja upotrebne dozvole, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 158. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 42. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu http://gradjevinskedozvole.rs u okviru Sekcije „Propisi“.

Članom 158. stav 11. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da nadležni organ, u roku od pet radnih dana po pravnosnažnosti izdate upotrebne dozvole, po službenoj dužnosti dostavlja organu nadležnom za poslove državnog premera i katastra upotrebnu dozvolu. Organ nadležan za poslove državnog premera i katastra donosi rešenje o kućnom broju i vrši upis prava svojine na objektu, odnosno posebnim delovima objekta, i o tome obaveštava investitora i nadležni organ uprave u roku od sedam dana od dostavljanja upotrebne dozvole.

Potrebno je da izvršite tehnički pregled izgrađenog dela objekta a potom  da u elektronskom sistemu CEOP podnesete zahtev za izdavanje upotrebne dozvole i uz zahtev dostavite dokumentaciju propisanu u članu 42 Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektrosnkim putem (Sl. glansik RS br. 113/2015 i 96/2016). Shodno čl. 57 st. 3 navedenog Pravilnika, projektnu dokumentaciju iz 1965 god. kada je izdata građevinska dozvola, možete do 1. Januara 2018.god. dostaviti i u papirrnoj formi.

Ukoliko je u toku izgradnje došlo do odstupanja od izdate građevinske dozvole, potrebno je da ovlašćeni projektant izradi projekat izvedenog stanja pa tek onda da se vrši tehnički pregled.

Članom 158. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se objekat, za koji je u skladu sa Zakonom predviđeno izdavanje građevinske dozvole, može koristiti po prethodno pribavljenoj upotrebnoj dozvoli. Članom 158. stav 3. Zakona, kao i članom 42. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisana je dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole, i to:

• projekat za izvođenje sa potvrdom i overom investitora, lica koje vrši stručni nadzor i izvođača radova da je izvedeno stanje jednako projektovanom, ako u toku građenja nije odstupljeno od projekta za izvođenje ili projekat izvedenog objekta, izrađen u skladu sa pravilnikom kojim se uređuje sadržina tehničke dokumentacije;
• izveštaj komisije za tehnički pregled, kojim se utvrđuje da je objekat podoban za upotrebu, sa predlogom za izdavanje upotrebne dozvole;
• dokaz o uplati administrativne takse za podnošenje zahteva i donošenje rešenja kojim se dozvoljava upotreba radova, kao i dokaz o uplati naknade za Centralnu evidenciju, uključujući i naknade za podnetu prijavu završetka temelja i završetka objekta u konstruktivnom smislu, ako su te prijave podnošene za objekat za koji se traži upotrebna dozvola;
• sertifikat o energetskim svojstvima objekta, ako je za objekat propisana obaveza pribavljanja sertifikata o energetskim svojstvima;
• elaborat geodetskih radova za izvedeni objekat i posebne delove objekta;
• elaborat geodetskih radova za podzemne instalacije.

Članom 155. stav 3. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da tehnički pregled objekta obezbeđuje investitor, dok je u stavu 5. propisano da, izuzetno od ovog pravila, tehnički pregled objekta, ili dela objekta koji predstavlja celinu i može se kao takav samostalno koristiti, može obezbediti i drugo lice koje za to ima interes, u kom slučaju to lice snosi troškove tehničkog pregleda.

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, ukoliko investitor iz nekog razloga nije obezbedio tehnički pregled objekta i izdejstvovao upotrebnu dozvolu, to može učiniti bilo koje zainteresovano lice, u kom slučaju je u obavezi da pribavi svu propisanu dokumentaciju, kao i da snosi troškove tehničkog pregleda i izdavanja upotrebne dozvole.

Upotrebnu dozvolu izdaje rešenjem organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole, u skladu sa članom 158. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji.

1. Dokumentacija koje se prilaže uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole propisana je čl.42. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Za izvođenje radova za koje je nadležni organ izdao rešenje po čl. 145 Zakona o planiranju i izgradnji nije predviđeno obavezno pribavljanje upotrebne dozvole od strane investitora niti su propisane bilo kakve sankcije.

Članom 145. stav 7. i 8. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da po završetku izgradnje, odnosno izvođenju radova, za objekte iz stava 1. ovog člana, po zahtevu investitora, nadležni organ može izdati upotrebnu dozvolu. Pravnosnažno rešenje o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona, za objekte koji se u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje upis u javnu knjigu o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima mogu upisati u javnu evidenciju, kao i za promenu namene objekta, odnosno dela objekta bez izvođenja radova, predstavlja osnov za upis u javnu knjigu o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima, a ako je za predmetni objekat, odnosno izvođenje radova izdata i upotrebna dozvola po zahtevu investitora, osnov za upis u javnu knjigu predstavlja pravnosnažno rešenje iz stava 2. ovog člana i pravnosnažno rešenje o upotrebnoj dozvoli.

Predmet upisa i evidentiranja u Katastru su objekti  I podzemne instalacije (infrastrukturna mreža I njeni delovi) ne I instalacije unutar objekata. Pretpostavljamo da se u konkretnom slučaju radi o pribavljenom rešenju iz člana 145 Zakona o planiranju I izgradnji, te ukoliko je predmet tog rešenja samo ugradnja unutrašnjih instalacija u objektu, nije potrebno uz zahtev za upotrebnu dozvolu  I elaborat geodetskih radova. Međutim, ako se rešenje iz čl. 145. Odnosi I na druge radove ( nadgradnja I sl.)  kojima se menja oblik I volume objekta u tom slučaju je potrebno  dostaviti elaborate geodetskih radova.

Mišljenja smo da se u navedenom slučaju ishodovanja upotrebne dozvole za pomoćni objekat mogu primeniti odredbe koje se odnose na objekte A kategorije (s obzirom na to da je reč o još jednostavnijim objektima za čije građenje nije potrebno pribaviti građevinsku dozvolu), odnosno da se u konkretnom slučaju može priložiti dokumentacija koja se prilaže za ishodovanje upotrebne dozvole za objekte A kategorije.

Dokumentacija koje se prilaže uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole propisana je čl.42. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Izuzetno od opšteg pravila, shodno članu 5. Pravilnika o objektima na koje se ne primenjuju pojedine odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, kada je reč o objektima kategorije "A", umesto izveštaja o tehničkom pregledu, investitor uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole dostavlja potvrdu izdatu od strane lica koje ispunjava uslove propisane Zakonom zaodgovornog projektanta, odnosno odgovornog izvođača radova za tu vrstu objekata, o tome da je:

1) izgradnja objekta završena i objekat izveden u skladu sa tehničkom dokumentacijom na osnovu koje je izdata građevinska dozvola;

2) objekat priključen ili je podoban da bude priključen na infrastrukturnu mrežu, za priključke koji su predviđeni građevinskom dozvolom.

Članom 74. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata (ovde), propisano je da se za objekte kategorije "A", za koje izrada projekta za izvođenje nije obavezna, umesto projekta izvedenog objekta može priložiti i geodetski snimak izvedenog objekta na parceli, na overenoj katastarsko-topografskoj podlozi.

Za izvođenje radova za koje je nadležni organ izdao rešenje po čl. 145 Zakona o planiranju i izgradnji nije predviđeno obavezno pribavljanje upotrebne dozvole od strane investitora niti su propisane bilo kakve sankcije.

Članom 145. stav 7. i 8. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da po završetku izgradnje, odnosno izvođenju radova, za objekte iz stava 1. ovog člana, po zahtevu investitora, nadležni organ može izdati upotrebnu dozvolu. Pravnosnažno rešenje o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona, za objekte koji se u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje upis u javnu knjigu o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima mogu upisati u javnu evidenciju, kao i za promenu namene objekta, odnosno dela objekta bez izvođenja radova, predstavlja osnov za upis u javnu knjigu o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima, a ako je za predmetni objekat, odnosno izvođenje radova izdata i upotrebna dozvola po zahtevu investitora, osnov za upis u javnu knjigu predstavlja pravnosnažno rešenje iz stava 2. ovog člana i pravnosnažno rešenje o upotrebnoj dozvoli.

Članom 158. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se objekat za koji je u skladu sa Zakonom predviđeno izdavanje građevinske dozvole može koristiti po prethodno pribavljenoj upotrebnoj dozvoli. Članom 42. stav 5. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisano je da investitor može podneti zahtev za izdavanje upotrebne dozvole i za radove izvedene u skladu sa rešenjem iz člana 145. Zakona.

Dokumentacija koje se prilaže uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole propisana je čl.42. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Nakon stupanja na snagu Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata, Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture donelo je Uputstvo o formatima elektronskih dokumenata i njihovim dostavljanjem kroz CEOP. Cilj donošenja ovog uputstva je pojašnjenje pojedinih odredaba Pravilnika i pružanje pomoći učesnicima u postupku objedinjene procedure.
Na stranama 10. i 11. Uputstva navedeno je da elaborate i studije koji se prilažu uz tehnički dokumentaciju elektronski potpisuju:
- odgovorno lice izrađivača elaborata ili studije;
- ovlašćeno lice koje je izradilo elaborat ili studiju.
Iz citiranih odredaba Uputstva proizlazi da elaborat mora elektronski potpisati lice koje je izradilo elaborat ili studiju i odgovorno lice izrađivača elaborata ili studije.

Smatramo da je potrebno u arhivi Grada ili Istorijskom arhivu rpoveriti da li postoji drugi primerak projekta na osnovu kojeg je izdata građevinska dozvola ili odobrenjm I e za izgradnju.

Ukoliko se ispostavi da ni u arhivi nema tog projekta, u tom slučaju Komisiji za tehnički pregled a potom I nadležnom organu  uz zahtev za upotrebnu dozvolu podnesite PIO telekomunikacija.

Podnošenje zahteva za izdavanje upotrebne dozvole vrši se u skladu sa 42. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Podnošenje zahteva vrši se kroz Centralni informacioni sistem, kome možete pristupiti ovde.

Sva uputstva za korišćenje portala za elektronsko podnošenje zahteva za građenje možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u sekciji E-procedura.

Članom 36. Zakona o ozakonjenju objekata („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 96/15) propisano je da se danom pravnosnažnosti rešenja o ozakonjenju stiču uslovi za upis prava svojine u javnoj knjizi o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima, odnosno za odgovarajući upis u katastar vodova. Nadležni organ po službenoj dužnosti dostavlja elaborat geodetskih radova i primerak pravnosnažnog rešenja o ozakonjenju organu nadležnom za poslove državnog premera i katastra, u roku od tri dana od dana pravnosnažnosti rešenja o ozakonjenju. Organ nadležan za poslove državnog premera i katastra donosi rešenje o kućnom broju i vrši upis prava svojine na objektu, odnosno posebnim delovima objekta.

Članom 158. stav 11. i 12. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da, u roku od pet radnih dana po pravnosnažnosti izdate upotrebne dozvole, nadležni organ po službenoj dužnosti dostavlja organu nadležnom za poslove državnog premera i katastra upotrebnu dozvolu, elaborat geodetskih radova za izvedeni objekat i posebne delove objekta, kao i elaborat geodetskih radova za podzemne instalacije. Organ nadležan za poslove državnog premera i katastra donosi rešenje o kućnom broju i vrši upis prava svojine na objektu, odnosno posebnim delovima objekta.

Iz odredaba citiranih propisa proizlazi da su pravne posledice pravosnažnog rešenja o ozakonjenju identične pravnim posledicama pravosnažnog rešenja o upotrebnoj dozvoli, po pitanju upisa prava svojine na objektu, odnosno posebnim delovima objekta, pa iz tog razloga nije neophodno podnositi zahtev za dobijanje upotrebne dozvole.

Ukoliko je za vaš objekat izdato pravnosnažno rešenje o ozakonjenju u skladu sa Zakonom o ozakonjenju u tom slučaju to rešenje po službenoj dužnosti nadležni organ dostavlja RGZ nadležnoj Službi za katastar nepokretnosti koja vrši upis prava svojine na objektu u vašu korist, dostavlja vam rešenje o upisu i obavezuje vas da za taj upis uplatite republičku administrativnu tasku i naknadu za usluge Katastra. U tom slučaju za taj objekat nije potrebno pribavljati upotrebnu dozvolu. 

Članom 158. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se objekat za koji je u skladu sa zakonom predviđeno izdavanje građevinske dozvole može koristiti po prethodno pribavljenoj upotrebnoj dozvoli.  Podnošenje zahteva za izdavanje upotrebne dozvole vrši se u skladu sa 42. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde. Ukoliko je u konkretnom slučaju došlo do ostupanja koje nije u suprotnosti sa građevinskom dozvolom i lokacijskim uslovima, izrađuje se projekat izvedenog objekta, u skladu sa čl.70 - 74. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata, koji možete pronaći ovde. Ukoliko je u konkretnom slučaju došlo do odstupanja od projekta za izvođenje, koje je u suprotnosti sa građevinskom dozvolom, pre podnošenja zahteva za upotrebnu dozvolu, potrebno je podneti zahtev za izmenu građevinske dozvole, u skladu sa čl.142. Zakona o planiranju i izgradnji, odnsno u skladu sa čl. 24. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Ukoliko je u konkretnom slučaju reč o delu objekta koji predstavlja tehničko-tehnološku celinu, i može se kao takav samostalno koristiti, možete podneti zahtev za izdavanje upotrebne dozvole za ovaj deo objekta. Članom 3. st.1. tač. 3) Pravilnika o sadržini i načinu vršenja tehničkog pregleda objekta, sastavu komisije, sadržini predloga komisije o utvrđivanju podobnosti objekta za upotrebu, osmatranju tla i objekta u toku građenja i upotrebe i minimalnim garantnim rokovima za pojedine vrste objekata (ovde) propisano je da se tehnički pregled vrši i za za delove objekta koji nisu građevinskom dozvolom predviđeni kao posebne faze, a koji prema mišljenju Komisije ili u skladu sa tehničkom dokumentacijom predstavljaju tehničko-tehnološke celine i mogu se kao takvi samostalno koristiti.

Podnošenje zahteva za izdavanje upotrebne dozvole vrši se u skladu sa 42. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

11. Izdavanje upotrebne dozvole

Podnošenje zahteva za izdavanje upotrebne dozvole

Član 42.

Postupak za izdavanje upotrebne dozvole pokreće se podnošenjem zahteva nadležnom organu kroz CIS.

Uz zahtev iz stava 1. ovog člana prilaže se:

1) projekat za izvođenje sa potvrdom i overom investitora, lica koje vrši stručni nadzor i izvođača radova da je izvedeno stanje jednako projektovanom, ako u toku građenja nije odstupljeno od projekta za izvođenje ili projekat izvedenog objekta, izrađen u skladu sa pravilnikom kojim se uređuje sadržina tehničke dokumentacije;

2) izveštaj komisije za tehnički pregled, kojim se utvrđuje da je objekat podoban za upotrebu, sa predlogom za izdavanje upotrebne dozvole;

3) dokaz o uplati administrativne takse za podnošenje zahteva i donošenje rešenja kojim se dozvoljava upotreba radova, kao i dokaz o uplati naknade za Centralnu evidenciju, uključujući i naknade za podnetu prijavu završetka temelja i završetka objekta u konstruktivnom smislu, ako su te prijave podnošene za objekat za koji se traži upotrebna dozvola;

4) sertifikat o energetskim svojstvima objekta, ako je za objekat propisana obaveza pribavljanja sertifikata o energetskim svojstvima;

5) elaborat geodetskih radova za izvedeni objekat i posebne delove objekta;

6) elaborat geodetskih radova za podzemne instalacije.

Podnosilac može uz zahtev iz stava 1. ovog člana priložiti i potvrdu o izmirenju obaveze po osnovu naknade za upotrebu zemljišta u javnoj svojini (zemljište u putnom i železničkom pojasu i sl.), u cilju informisanja nadležnog organa, odnosno imaoca javnih ovlašćenja koji učestvuje u objedinjenoj proceduri o izvršenom plaćanju.

Ako je do podnošenja zahteva u katastru sprovedena parcelacija, odnosno preparcelacija u skladu sa izdatim lokacijskim uslovima ili je promenjen broj parcele, odnosno parcela za koje su izdati lokacijski uslovi odnosno građevinska dozvola, uz zahtev se prilaže i dokaz o toj promeni (rešenje, odnosno uverenje organa nadležnog za poslove državnog premera i katastra o izvršenoj parcelaciji, odnosno preparcelaciji, odnosno promeni broja parcele, odnosno parcela).

Investitor može podneti zahtev za izdavanje upotrebne dozvole i za radove izvedene u skladu sa rešenjem iz člana 145. Zakona, kao i u skladu sa rešenjem o privremenoj građevinskoj dozvoli.

Potrebno je glavnoj svesci projekta za izvođenje (glavne sveske projekta za izvođenje na koji se ishoduje saglanost u pogledu mera zaštite od požara) priložiti Izjavu investitora, vršioca stručnog nadzora i izvođača radova, kojom se potvrđuje da je izvedeno stanje jednako projektovanom stanju.

U Prilogu 7 Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata (ovde) možete pronaći obrazac Izjave investitora, vršioca stručnog nadzora i izvođača radova iz glavne sveske projekta za izvođenje (umesto „glavne sveske projekta izvedenog objekta“). Elektronsko potpisivanje vrši se nakon kreiranja elektronskog dokumenta navedene Izjave u propisanom formatu (.pdf).

U skladu sa Prilogom 12 Pravilnika (ovde) Izjavu investitora, vršioca stručnog nadzora i izvođača radova iz glavne sveske projekta za izvođenje elektronski potpisuju:

• Odgovorno lice investitora,
• Odgovorno lice vršioca stručnog nadzora (preduzetnika, odnosno pravnog lica koje je nosilac stručnog nadzora)
• Odgovorno lice izvođača radova

U slučaju da se predmetna Izjava ne prilaže kao poseban elektronski dokument prilikom podnošenja zahteva za izdavanje upotrebne dozvole, već kao deo Glavne sveske, u tom slučaju elektronsko potpisivanje ovog elektronskog dokumenta vrše sva lica koja su Prilogom 12 Pravilnika propisana da elektronski potpisuju Glavnu svesku i Izjavu investitora, vršioca stručnog nadzora i izvođača radova iz glavne sveske projekta za izvođenje.

Članom 42. st.2.tač.1) Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem (ovde) propisano je da se uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole prilaže projekat za izvođenje sa potvrdom i overom investitora, lica koje vrši stručni nadzor i izvođača radova da je izvedeno stanje jednako projektovanom, ako u toku građenja nije odstupljeno od projekta za izvođenje ili projekat izvedenog objekta, izrađen u skladu sa pravilnikom kojim se uređuje sadržina tehničke dokumentacije.

Sadržaj projekta za izvođenje propisan je čl.61-69. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata (ovde).

Takođe, članom 70. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata (ovde) propisano je da u slučaju da prilikom građenja objekta, odnosno izvođenja radova, nije došlo do odstupanja od projekta za izvođenje, ne izrađuje se glavna sveska projekta izvedenog objekta, već se glavnoj svesci projekta za izvođenje prilaže izjava investitora, vršioca stručnog nadzora i izvođača radova, kojom se potvrđuje da je izvedeno stanje jednako projektovanom stanju.

Primerak građevinske i upotrebne dozvole nalazi se u arhivi nadležnog organa koji je tu dozvolu izdao.

Ukoliko je reč o objektu za koji je građevinska i upotrebna dozvola ishodovana u periodu nakon 1.januara 2016. godine, primerci rešenja su javno dostupan putem interneta, na sajtu: https://ceop.apr.gov.rs/ u okviru sekcije  „Objave“.

Nadležnost

Ukoliko je u konkretnom slučaju reč o objektu iz čl.133. Zakona o planiranju i izgradnji, lokacijske uslove i građevinsku dozvolu za izgradnju ovih objekata izdaje Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

U skladu sa čl.134. st.1. ovog zakona, poverava se autonomnoj pokrajini izdavanje građevinskih dozvola za izgradnju objekata određenih u članu 133. ovog zakona koji se u celini grade na teritoriji autonomne pokrajine.

U skladu sa čl.134. st.2. ovog zakona, poverava se jedinicama lokalne samouprave izdavanje građevinskih dozvola za izgradnju objekata koji nisu određeni u članu 133. ovog zakona.

Zakon o planiranju i izgradnji, kao i sve njegove izmene i dopune, primenjuje se „pro futuro“, odnosno od dana stupanja na snagu. Zakoni i svi drugi opšti akti ne mogu imati povratno dejstvo, osim pojedinih odredbi zakona, ako to nalaže opšti interes utvrđen pri donošenju zakona, saglasno članu 197. Ustava Republike Srbije. Shodno tome, odredbe Zakona o planiranju i izgradnji koje regulišu rok važenja građevinske dozvole primenjuju se samo na građevinske dozvole izdate nakon stupanja na snagu na snagu Zakona, odnosno izmena i dopuna Zakona, a ne i na građevinske dozvole izdate pre toga.

U konkretnom slučaju, potrebno je utvrditi da li je u izdatoj građevinskoj dozvoli naveden rok njenog važenja. Ukoliko je građevinska dozvola izdata bez utvrđenog roka važenja, a pri izvođenju radova ni u čemu nije odstupljeno od izdate građevinske dozvole, mišljenja smo da nema prepreka za ishodovanje upotrebne dozvole, u skladu sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji.

Podnošenje zahteva za izdavanje upotrebne dozvole vrši se u skladu sa članom 42. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Ukoliko je u izdatoj građevinskoj dozvoli naveden rok njenog važenja, koji je u međuvremenu istekao, eventualno možete razmotriti mogućnost sprovođenja postupka ozakonjenja, u skladu sa odredbama Zakona o ozakonjenju objekata („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 96/2015). Pitanja u vezi sa primenom tog Zakona možete postaviti posredstvom mejla: ozakonjenje@mgsi.gov.rs

Mišljenja smo da je potrebno da uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole, u skladu sa sada važećim Zakonom o planiranju i izgradnji, Pravilnikom o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem i Pravilnikom o sadržini i načinu vršenja tehničkog pregleda objekta, sastavu Komisije, sadržini predloga Komisije o utvrđivanju podobnosti objjekta za upotrebu, osmatranju tla i objekta u toku građenja i upotrebe i minmalnim garantnim rokovima za pojeidne vrste objekata (Sl. Glasnik RS br. 27/2015 i 29/2016) dostavite Zapisnik sa Izveštajem Komisije o izvršenom tehničkom pregledu  u svemu u skladu sa članom 5.  i 18. Pravilnika,  u propisanom formatu, potpisan na način koji je predviđen Uputstvom iz aprila 2016.god. – Format elektronskih dokumenata i njihovo dotavljanje u CEOP. 

U skladu sa čl. 42 Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem obaveza je podnosioca zahteva da uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole, pored ostalog, priloži i sertifikat o energetskim svojstvima objekta (energetski pasoš), ako je za objekat propisana obaveza pribavljanja sertifikata o energetskim svojstvima.

Zakon o planiranju i izgradnji, kao propis kojim se reguliše izgradnja objekata,  predstavlja pravni osnov i za donošenje podzakonskih akata kojima se uređuju energetska svojstva zgrada (čl. 201 st. 2 tač. 1 Zakona o planiranju i izgradnji). Član 4. st. 8  Zakona o planiranju i izgradnji predviđa da se obaveza projektovanja, građenja, korišćenja i održavanja zgrada na način kojim se obezbeđuju propisana energetska svojstva zgrada, ne odnosi na zgrade koje posebnim propisom odredi ministar nadležan za poslove građevinarstva.

To praktično znači, da u hijerarhiji propisa Zakon o planiranju i izgradnji i podzakonski akt o kategorijama objekata koje se izuzimaju od primene odredbi Zakona o planiranju i izgradnji pa i propisa o energetskim svojstvima zgrade, predstavlja viši pravni akt u odnosu na Pravilnik o uslovima, sadržini i načinu izdavanja sertifikata o energetskim svojstvima zgrada (Sl. glasnik RS br. 69/2012), dakle odredbe višeg pravnog akta su primarne za primenu.   

Kako je Pravilnik o objektima na koje se ne primenjuju pojedine odredbe Zakona o planiranju i izgradnji (Sl. glasnik RS br. 22/2015) donet u skladu sa čl. 201. st. 2 Zakona o planiranju i izgradnji, te su njime objekti klase “A” kao nezahtevni objekti izuzeti od obaveze vršenja tehničkog pregleda, to investitor izgradnje nije obavezan propisom da pribavlja i dostavlja bilo kom organu sertifikat o energetskoj efikasnosti za tu vrstu objekata.

U situaciji kada se ne vrši tehnički pregled objekta klase “A”  i nije propisana obaveza dostavljanja sertifikata o energetskoj efikasnosti bilo kom organu, do eventualne izmene podzakonskih propisa, od volje investitora zavisi da li će ili neće pribavljati sertifikat o energetskoj efikasnosti.

Ukoliko se radi o objektu druge klase, mišljenja smo da je potrebno uz zahtev za pribavljanje upotrebne dozvole dostaviti i sertifikat o energetskim svojstvima zgrade.

Ukoliko se radi o objektu za koji je u skladu sa ranije važećim propisima o legalizaciji objekata izdato rešenje kojim se naknadno odobrava izgradnja tog objekta, rešenje kojim se odobrava upotreba tog objekta (upotrebna dozvola) pribavlja se u redovnom postupku čl. 154. - 158. Zakona o planiranju i izgradnji. Zahtev se podnosi u elektronskom sistemu CEOP sa dokumentacijom koja je propisana u čl.  42 Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem (Sl. glansik RS br. 113/2015 i 96/2016).

Pre stupanja na snagu izmena sada važećeg Zakona o planiranju i izgradnji, obaveza investitora je bila da pre podnošenja zahteva za izdavane upotrebne dozvole,  izvrši  geodetsko snimanje objekta radi evidentiranja u Katastru. Sada to nije slučaj i brojni su primeri u praksi da kasnije, po pravnosnažnoj upotrebnoj dozvoli, nastaju izvesni problem prilikom upisa objekta u Katastru.

U svom pitanju niste naveli da li je predmetni objekat ranije snimljen i evidetiran u Katastru.

Ako objekat nije evidentiran u Katastru, predlažemo da prethodno izvršite snimanje objekta a potom podnesete zahtev za izdavanje upotrebne dozvole sa propisanom dokumentacijom. U geodetskom elaborate potrebno je da ovlašćena geodetska organizacija prikaže posebno površine samog objekta a posebno površinu podesta i njegovu visinu, i uz pozivanje na odgovarajuću odredbu Zakona, u tekstualnim prilozima elaborata da se naznači da površina podesta obzirom da ne prelazi zakonom propisanu visinu ne ulazi u bruto površinu objekta.

Ako je objekat već evidentiran u Katastru, u tom slučaju je potrebno da ovlašćena geodetska organizacija Elaborat geodetskih radova za potrebe izdavanja upotrebne dozvole dopuni sa podacima koje smo napred predložili.

Za izvođenje radova za koje je nadležni organ izdao rešenje po čl. 145 Zakona o planiranju i izgradnji nije predviđeno obavezno pribavljanje upotrebne dozvole od strane investitora niti su propisane bilo kakve sankcije.

Članom 145. stav 7. i 8. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da po završetku izgradnje, odnosno izvođenju radova, za objekte iz stava 1. ovog člana, po zahtevu investitora, nadležni organ može izdati upotrebnu dozvolu. Pravnosnažno rešenje o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona, za objekte koji se u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje upis u javnu knjigu o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima mogu upisati u javnu evidenciju, kao i za promenu namene objekta, odnosno dela objekta bez izvođenja radova, predstavlja osnov za upis u javnu knjigu o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima, a ako je za predmetni objekat, odnosno izvođenje radova izdata i upotrebna dozvola po zahtevu investitora, osnov za upis u javnu knjigu predstavlja pravnosnažno rešenje iz stava 2. ovog člana i pravnosnažno rešenje o upotrebnoj dozvoli.

Takođe, Pravilnikom o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektornskim putem je propisano da kada se investitor, u skladu sa članom 145. stav 7. Zakona, opredeli da za objekat, odnosno radove, koji se izvode u skladu sa članom 145. Zakona, a za koje je propisana obaveza pribavljanja saglasnosti na tehničku dokumentaciju u pogledu mera zaštite od požara, ne podnese zahtev za upotrebnu dozvolu, utvrđivanje podobnosti objekta za upotrebu u pogledu sprovedenosti mera zaštite od požara vrši se van objedinjene procedure, u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje zaštita od požara.

Dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole propisana je čl.42. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Ne, potrebno je da ovlašćeno lice u nadležnom organu overi samo dopis koji upućuje nadležnoj službi za katastar nepokretnosti u sastavu Republičkog geodetskog zavoda.

Dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole propisana je čl.42. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Za izvođenje radova za koje je nadležni organ izdao rešenje po čl. 145 Zakona o planiranju i izgradnji nije predviđeno obavezno pribavljanje upotrebne dozvole od strane investitora niti su propisane bilo kakve sankcije.

Članom 145. stav 7. i 8. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da po završetku izgradnje, odnosno izvođenju radova, za objekte iz stava 1. ovog člana, po zahtevu investitora, nadležni organ može izdati upotrebnu dozvolu. Pravnosnažno rešenje o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona, za objekte koji se u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje upis u javnu knjigu o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima mogu upisati u javnu evidenciju, kao i za promenu namene objekta, odnosno dela objekta bez izvođenja radova, predstavlja osnov za upis u javnu knjigu o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima, a ako je za predmetni objekat, odnosno izvođenje radova izdata i upotrebna dozvola po zahtevu investitora, osnov za upis u javnu knjigu predstavlja pravnosnažno rešenje iz stava 2. ovog člana i pravnosnažno rešenje o upotrebnoj dozvoli.

Takođe, Pravilnikom o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektornskim putem je propisano da kada se investitor, u skladu sa članom 145. stav 7. Zakona, opredeli da za objekat, odnosno radove, koji se izvode u skladu sa članom 145. Zakona, a za koje je propisana obaveza pribavljanja saglasnosti na tehničku dokumentaciju u pogledu mera zaštite od požara, ne podnese zahtev za upotrebnu dozvolu, utvrđivanje podobnosti objekta za upotrebu u pogledu sprovedenosti mera zaštite od požara vrši se van objedinjene procedure, u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje zaštita od požara.

U konkretnom slučaju je potrebno da druga ovlašćena lica (izvođač radova i stručni nadzor).  daju potrebne izjave.

Članom 70. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata (ovde) propisano je da se u slučaju da prilikom građenja objekta, odnosno izvođenja radova, nije došlo do odstupanja od projekta za izvođenje, ne izrađuje glavna sveska projekta izvedenog objekta, već se glavnoj svesci projekta za izvođenje prilaže izjava investitora, vršioca stručnog nadzora i izvođača radova, kojom se potvrđuje da je izvedeno stanje jednako projektovanom stanju.

Članom 158. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se objekat za koji je u skladu sa Zakonom predviđeno izdavanje građevinske dozvole može koristiti po prethodno pribavljenoj upotrebnoj dozvoli. Iz citirane zakonske odredbe proizlazi da je za korišćenje svakog objekta za koji je propisano izdavanje građevinske dozvole neophodno prethodno pribaviti upotrebnu dozvolu. Takođe, članom 42. stav 5. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem predviđeno je da investitor može podneti zahtev za izdavanje upotrebne dozvole i za radove izvedene u skladu sa rešenjem iz člana 145. Zakona, kao i u skladu sa rešenjem o privremenoj građevinskoj dozvoli.

Zakonom nije propisan rok u kome se mora ishoditi upotrebne dozvole, ali iz citiranog člana Zakona proizlazi da to mora biti pre početka korišćenja izgrađenog objekta.

U postupku po zahtevu za izdavanje upotrebne dozvole obavezno se dostavlja elaborat geodetskih radova za izvedeni objekat i posebne delove objekta kao i elaborat geodetskih radova za podzemne instalacije bez obzira da li se radi o već snimljenom objektu u Katastru ili ne. Ovlašćena geodetska organizacije koja izrađuje elaborate može u istim konstatovati da nema odstupanja u odnosu na ranije snimljeno stanje.

U tom slučaju potrebno je da uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole dostavite dokument kojim se dokazuje da izvođač radova ne postoji (npr. rešenje iz APR o prestanku radnje, privrednog društva, potvrda APR da privredni subject nije upisan u registar I sl.) i izjavu investitora kojim on potvrđuje obzirom na napred navedene okolnosti da je izvedeno stanje identično projektovanom.

Nadležnost

Upotrebnu dozvolu izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole. Ukoliko je u konkretnom slučaju građevinsku dozvolu izdalo Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, onda taj nadležni organ izdaje i upotrebnu dozvolu.

Komisija za tehnički pregled objekta

Sastav komisije za tehnički pregled objekta regulisan je čl.155. i 156. Zakona o planiranju i izgradnji, koji možete pronaći ovde.

Član 155.

Tehnički pregled objekata vrši komisija ili privredno društvo, odnosno drugo pravno lice kome investitor poveri vršenje tih poslova i koje je upisano u odgovarajući registar za obavljanje tih poslova, u skladu sa ovim zakonom i podzakonskim aktom donetim na osnovu ovog zakona, kojim se uređuje sadržina zapisnika o tehničkom pregledu, sastav komisije za tehnički pregled, kao i način vršenja tehničkog pregleda.

Kada je predmet tehničkog pregleda objekat za koji su utvrđene posebne mere zaštite od požara, član komisije za tehnički pregled je i inženjer protivpožarne zaštite sa odgovarajućom licencom.

Tehnički pregled objekta obezbeđuje investitor, u skladu sa ovim zakonom.

Troškove tehničkog pregleda snosi investitor.

Izuzetno od odredbe iz stava 3. ovog člana, tehnički pregled objekta, ili dela objekta koji predstavlja celinu i može se kao takav samostalno koristiti, može obezbediti i drugo lice koje za to ima interes, u kom slučaju to lice snosi troškove tehničkog pregleda.

Lice iz stava 5. ovog člana nakon pribavljenog pozitivnog mišljenja komisije za tehnički pregled objekta ima pravo da podnese zahtev za izdavanje upotrebne dozvole.

Član 156.

U vršenju tehničkog pregleda može da učestvuje lice koje ispunjava uslove propisane ovim zakonom za odgovornog projektanta, odnosno odgovornog izvođača radova za tu vrstu objekata.

U vršenju tehničkog pregleda, za objekte za koje je rađena studija uticaja na životnu sredinu, mora da učestvuje lice koje je stručno iz oblasti koja je predmet studija, a koje ima stečeno visoko obrazovanje odgovarajuće struke, odnosno smera, na studijama drugog stepena diplomske akademske studije - master, specijalističke akademske studije, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje pet godina.

U vršenju tehničkog pregleda ne mogu da učestvuju lica koja su zaposlena u preduzeću, odnosno drugom pravnom licu koje je izradilo tehničku dokumentaciju ili je bilo izvođač radova kod investitora, lica koja su učestvovala u izradi tehničke dokumentacije i studije uticaja na životnu sredinu, ili u izvođenju radova kod investitora, lica koja su vršila stručni nadzor, lica koja vrše inspekcijski nadzor kao i lica koja rade na poslovima izdavanja građevinske dozvole u organu nadležnom za izdavanje građevinske dozvole.

Ne može se vršiti tehnički pregled objekta ili njegovog dela, ni odobriti upotreba ako je objekat, odnosno njegov deo, izgrađen bez građevinske dozvole.

Takse i naknade

Uz zahtev se prilaže dokaz o uplaćenoj administrativnoj taksi za podnošenje zahteva i donošenje rešenja i naknadi za Centralnu evidenciju, uključujući i naknadu za podnetu prijavu završetka temelja i završetka objekta u konstruktivnom smislu, ako su te prijave podnošene za objekat za koji se traži upotrebna dozvola.

Centralni informacioni sistem automatski generiše broj računa i poziv na broji za naknadu koja se plaća za Centralnu evidenciju objedinjenih procedura, a u koraku u kome se podnosilac zahteva obaveštava o troškovima podnošenja zahteva, postoji informacija o iznosima naknada u zavisnosti od kategorije objekta o kome je u konkretnom slučaju reč. Obrazac uplatnice koji generiše sistem možete odštampati i iskoristiti u cilju plaćanja naknade u banci ili pošti. Takođe, iznose naknada možete pronaći ovde.

Kada je reč o administrativnoj taksi koja se plaća za podnošenje zahteva, ne postoji jedinstveni iznos, kao ni broj računa niti poziv na broj. Zbog toga je neophodno u svakom konkretnom slučaju obratiti se nadležnom organu radi dobijanja informacije o tome.

Sertifikat o energetskim svojstvima

Elaborat energetske efikasnosti, za zgrade za koje je propisano utvrđivanje energetskih svojstava, izrađen prema propisima o energetskoj efikasnosti zgrada, prilaže se uz projekat za građevinsku dozvolu, shodno čl.58. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata (ovde).

Uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole dostavlja se sertifikat o energetskim svojstvima objekta, ako je za objekat propisana obaveza pribavljanja sertifikata o energetskim svojstvima, a ne elaborat energetske efikasnosti, shodno čl.42.st.2.tač.4) Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Elaborat geodetskih radova za izvedeni objekat i posebne delove objekta

Napominjemo da se uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole, uz projekat za građevinsku dozvolu, prilaže elaborat o geotehničkim uslovima izgradnje, izrađen prema propisima o geološkim istraživanjima, koji se razlikuje od elaborata geodetskih radova za izvedeni objekat i posebne delove objekta, koji se prilaže uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole.

Elaborat geodetskih radova za podzemne instalacije

Ukoliko u konkretnom slučaju ne postoje podzemne instalacije, nije potrebno priložiti elaborat geodetskih radova za podzemne instalacije.

Članom 158. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se objekat za koji je u skladu sa Zakonom predviđeno izdavanje građevinske dozvole može koristiti po prethodno pribavljenoj upotrebnoj dozvoli.

Postupak izdavanja upotrebne dozvole, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, propisani su članom 158. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 42. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu http://gradjevinskedozvole.rs u okviru Sekcije „Propisi“.

Članom 158. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 42. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisani su postupak i dokumentacija koji su neophodni za izdavanje upotrebne dozvole.

U članu 42. stav 5. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisano je da investitor može podneti zahtev za izdavanje upotrebne dozvole i za radove izvedene u skladu sa rešenjem iz člana 145. Zakona, kao i u skladu sa rešenjem o privremenoj građevinskoj dozvoli.

Imajući u vidu citiranu odredbu Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, ukoliko rok važenja privremene građevinske dozvole nije istekao, možete podneti zahtev za izdavanje upotrebne dozvole.

Po isteku roka važenja privremene dozvole, ukoliko investitor sam ne ukloni privremeni objekat u određenom roku, organ koji je doneo privremenu građevinsku dozvolu, po službenoj dužnosti dostavlja zahtev građevinskoj inspekciji za uklanjanje, saglasno članu 147. stav 6. Zakona o planiranju i izgradnji.

Postupak izdavanja upotrebne dozvole, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 158. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 42. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu http://gradjevinskedozvole.rs, u okviru Sekcije „Propisi“.

Prema odredbama navedenih propisa, jedan od dokumenata koji se prilaže uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole je izveštaj komisije za tehnički pregled, kojim se utvrđuje da je objekat podoban za upotrebu, sa predlogom za izdavanje upotrebne dozvole. Članom 155. st. 3. i 4. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da investitor obezbeđuje i snosi troškove tehničkog pregleda objekta. Međutim, u stavu 5. istog člana predviđeno je da, izuzetno od citiranih odredbi, tehnički pregled objekta, ili dela objekta koji predstavlja celinu i može se kao takav samostalno koristiti, može obezbediti i drugo lice koje za to ima interes, u kom slučaju to lice snosi troškove tehničkog pregleda. U tom slučaju, lice koje je obezbedilo i finansiralo troškove tehničkog pregleda objekta ili dela objekta, nakon pribavljenog pozitivnog mišljenja komisije za tehnički pregled objekta, ima pravo da podnese zahtev za izdavanje upotrebne dozvole.

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, ukoliko investitor, iz bilo kog razloga, nije obezbedio tehnički pregled objekta, drugo lice koje za to ima interes može obezbediti tehinčki pregled objekta, što podrazumeva i da snosi odgovarajuće troškove. Nakon dobijenog pozitivnog mišljenja komisije za tehnički pregled objekta, to lice ima pravo i da podnese zahtev za izdavanje upotrebne dozvole, uz prilaganje svih dokumenata propisanih članom 158. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 42. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Da, Prilog 7 odnosi si se na instrukcije u smislu osnovnih podataka koji treba da budu navedeni u Izjavi investitora, stručnog nadzora i  izvođača radova iz glavne sveske projekta za izvođenje.

Overa Izjave investitora, stručnog nadzora i  izvođača radova vrši se u skladu sa Prilogom 12 Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata,  koji možete pronaći ovde.

g) Izjava investitora, stručnog nadzora i izvođača Format elektronskog dokumenta

Izjava investitora, stručnog nadzora i izvođača radova, koja se dostavlja uz projekat za izvođenje kao potvrda da nije došlo do odstupanja u toku izvođenja radova priprema se u .pdf formatu i elektronski se potpisuje.

Overa

Izjavu overavaju investitor, stručni nadzor i izvođač na način propisan ovim pravilnikom. Elektronsko potpisivanje vrši se nakon kreiranja elektronskog dokumenta u propisanom formatu (.pdf). Elektronsko potpisivanje izjave vrši:

1) odgovorno lice investitora;

2) odgovorno lice vršioca stručnog nadzora (preduzetnika, odnosno pravnog lica koje je nosilac stručnog nadzora);

3) odgovorno lice izvođača radova.

U postupku ishodovanja upotrebne dozvole potrebno je postupiti u skladu sa odredbama Zakona o izmenama Zakona o planiranju i izgradnji iz 2014. godine, odnosno u skladu sa čl.42. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Za objekte kategorije „A“ ne sprovodi se tehnički pregled, saglasno članu 5. Pravilnika o objektima na koje se ne primenjuju pojedine odredbe Zakona o planiranju i izgradnji (“Službeni glasnik Republike Srbije” broj 85/15). U tom slučaju, umesto izveštaja komisije za tehnički pregled, investitor uz zahtev za upotrebnu dozvolu dostavlja potvrdu izdatu od strane lica koje ispunjava uslove propisane Zakonom za odgovornog projektanta, odnosno odgovornog izvođača radova za tu vrstu objekata, o tome da je:

• izgradnja objekta završena i objekat izveden u skladu sa tehničkom dokumentacijom na osnovu koje je izdata građevinska dozvola;
• objekat priključen ili je podoban da bude priključen na infrastrukturnu mrežu, za priključke koji su predviđeni građevinskom dozvolom.

Takođe, članom 18. stav 4. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata (“Službeni glasnik Republike Srbije” broj 23/15, 77/15 i 58/16) propisano je da je projekat za izvođenje obavezan za građenje objekata za koje je pribavljena građevinska dozvola, osim za objekte kategorije "A".  Članom 74. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata propisano je da za objekte kategorije "A", za koje izrada projekta za izvođenje nije obavezna, umesto projekta izvedenog objekta može se priložiti i geodetski snimak izvedenog objekta na parceli, na overenoj katastarsko-topografskoj podlozi.

Podsećamo Vas i na odredbe čl. 15.Pravilnika - 96/2016-23:

"Glavni projekat izrađen do dana stupanja na snagu ovog pravilnika, u skladu sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji ("Službeni glasnik RS", br. 72/09, 81/09 - ispravka, 64/10 - US, 24/11, 121/12, 42/13 - US, 50/13, 98/13 - US), može se koristiti kao:

1) projekat za građevinsku dozvolu, uz obaveznu izradu glavne sveske projekta za građevinsku dozvolu iz člana 50. ovog pravilnika i izvoda iz projekta za građevinsku dozvolu iz člana 33. ovog pravilnika, u postupku pribavljanja građevinske dozvole, ako se taj zahtev podnese nadležnom organu najkasnije do 30. juna 2017. godine;

2) idejni projekat za objekte iz čl. 145. i 147. Zakona, uz obaveznu izradu glavne sveske idejnog projekta, u skladu sa članom 42. ovog pravilnika, u postupku pribavljanja rešenja po članu 145. Zakona, odnosno privremene građevinske dozvole, ako se taj zahtev podnese nadležnom organu najkasnije do 30. juna 2017. godine;

3) projekat za izvođenje, uz obaveznu izradu glavne sveske projekta za izvođenje, u skladu sa članom 61. ovog pravilnika, za potrebe izgradnje objekta, odnosno izvođenja radova, ako se prijava radova nadležnom organu izvrši najkasnije do 30. juna 2017. godine;

4) projekat izvedenog objekta, uz obaveznu izradu glavne sveske projekta izvedenog objekta, u skladu sa čl. 61. i 71. ovog pravilnika, u postupku pribavljanja upotrebne dozvole, ako se prijava radova nadležnom organu izvrši najkasnije do 30. juna 2017. godine, uz shodnu primenu čl. 70- 74. ovog pravilnika.

Glavna sveska, koja se izrađuje u slučajevima iz stava 1. ovog člana, ne mora biti overena potpisom i licencnim pečatom od strane svih odgovornih projektanata, već se u njoj obavezno navode samo podaci o odgovornim projektantima, propisani u Prilogu 1 ovog pravilnika."

Dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole propisana je članom 158. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 42. stav 2. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Odredbama navedenih propisa regulisano je da se uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole prilaže  sertifikat o energetskim svojstvima objekta, ako je za objekat propisana obaveza pribavljanja sertifikata o energetskim svojstvima. Ova obaveza je propisana odredbama Zakona o energetici, Pravilnika o energetskoj efikasnosti zgrada („Službeni glasnik RS’’, br. 61/2011) i Pravilnika o uslovima, sadržini i načinu izdavanja sertifikata o energetskim svojstvima zgrada („Službeni glasnik RS’’, br. 69/2012).

Pozivni centar se bavi isključivo pružanjem dodatnih informacija i pojašnjenja u cilju boljeg razumevanja i pravilne primene Zakona o planiranju i izgradnji i podzakonskih akata donetih na osnovu tog zakona.

Imajući u vidu činjenicu da je upotrebna dozvola izdata u toku 2013. godine, te da je u međuvremenu nastupila njena pravosnažnost, nije moguće vršiti izmene upotrebne dozvole.

Eventualne izmene podataka upisanih u evidenciju katastra nepokretnosti vrše se u skladu sa odredbama Zakona o državnom premeru i katastru („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/2009, 18/2010, 65/2013, 15/2015 i 96/2015). U cilju dobijanja dodatnih pojašnjenja u vezi sa tim postupkom, možete se obratiti nadležnoj organizacionoj jedinici Republičkog geodetskog zavoda. 

Članom 158. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se objekat za koji je u skladu sa Zakonom predviđeno izdavanje građevinske dozvole može koristiti po prethodno pribavljenoj upotrebnoj dozvoli. Izuzetno od ovog pravila, u stavu 10. istog člana propisano je da se objekat može koristiti i bez izdate upotrebne dozvole, ako u roku od pet radnih dana od dana podnošenja zahteva za izdavanje upotrebne dozvole uz koji je priložen nalaz komisije za tehnički pregled kojim se utvrđuje da je objekat podoban za upotrebu i predlogom da se može izdati upotrebna dozvola, nadležni organ nije izdao upotrebnu dozvolu, niti je rešenjem odbio izdavanje upotrebne dozvole.

Iz citiranih odredaba Zakona o planiranju i izgradnji proizlazi da se objekat može koristiti tek po pribavljenoj upotrebnoj dozvoli, odnosno izuzetno po isteku roka od pet dana od dana podnošenja zahteva za izdavanje upotrebne dozvole uz koji je priložen nalaz komisije za tehnički pregled kojim se utvrđuje da je objekat podoban za upotrebu i predlogom da se može izdati upotrebna dozvola, pod uslovom da nadležni organ u tom roku nije izdao upotrebnu dozvolu, niti je rešenjem odbio izdavanje upotrebne dozvole.

Izrada elaborata geodetskih radova definisana je odredbama Zakona o državnom premeru i katastru („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/2009, 18/2010, 65/2013, 15/2015 - Odluka US RS i 96/2015), kao i podzakonskih akata donetih na osnovu tog Zakona.

Skrećemo Vam pažnju i na odredbe člana 8đ stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji, kojima je propisano da tokom sprovođenja objedinjene procedure, nadležni organ isključivo vrši proveru ispunjenosti formalnih uslova za izgradnju i ne upušta se u ocenu tehničke dokumentacije, niti ispituje verodostojnost dokumenata koje pribavlja u toj proceduri, već lokacijske uslove, građevinsku i upotrebnu dozvolu izdaje, a prijavu radova potvrđuje, u skladu sa aktima i drugim dokumentima iz člana 8b Zakona. Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, nadležni organ nema ovlašćenje da se upušta u ispitivanje sadržine, odnosno verodostojnosti dokumenata koji se dostavljaju uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole, već vrši isključivo  proveru ispunjenosti formalnih uslova, što obuhvata sledeće:

• nadležnost za postupanje po zahtevu, odnosno prijavi;
• da li je podnosilac zahteva, odnosno prijave lice koje, u skladu sa ovim zakonom, može biti podnosilac zahteva odnosno prijave;
• da li zahtev, odnosno prijava sadrži sve propisane podatke;
• da li je uz zahtev, odnosno prijavu priložena sva dokumentacija propisana ovim zakonom i podzakonskim aktima donetim na osnovu ovog zakona;
• da li je uz zahtev priložen dokaz o uplati propisane naknade, odnosno takse;
• da li su podaci navedeni u izvodu iz projekta, koji je sastavni deo zahteva za izdavanje građevinske dozvole, u skladu sa izdatim lokacijskim uslovima.

Podnošenje zahteva za izdavanje upotrebne dozvole vrši se u skladu sa 42. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Pozivni centar ne raspolaže informacijom o „ceni“ upotrebne dozvole.

Kada je reč o troškovima koji se plaćaju prilikom podnošenja zahteva za izdavanje upotrebne dozvole, predmetna materija je regulisana članom 42. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedenim članom Pravilnika je propisano da se uz zahtev prilažu dokaz o uplaćenoj administrativnoj taksi za podnošenje zahteva i donošenje rešenja (za čije iznose se morate obratiti nadležnom organu kome podnosite zahtev) i naknadi za Centralnu evidenciju (iznose možete pronaći ovde), uključujući i naknadu za podnetu prijavu završetka temelja i završetka objekta u konstruktivnom smislu, ako su te prijave podnošene za objekat za koji se traži upotrebna dozvola.

Članom 98.st.3. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da je sastavni deo rešenja o upotrebnoj dozvoli konačni obračun doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta.

Prema odredbama važećeg Zakona o planiranju i izgradnji (član 158), nadležni organ za izdavanje upotrebne dozvole, po službenoj dužnosti dostavlja organu nadležnom za poslove državnog premera i katastra upotrebnu dozvolu, elaborat geodetskih radova za izvedeni objekat i posebne delove objekta, kao i elaborat geodetskih radova za podzemne instalacije. Na osnovu dostavljene dokumentacije, organ nadležan za poslove državnog premera i katastra donosi rešenje o kućnom broju i vrši upis prava svojine na objektu, odnosno posebnim delovima objekta, i o tome obaveštava investitora i nadležni organ uprave u roku od sedam dana od dostavljanja upotrebne dozvole.

Saglasno članu 42. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole prilaže se:

• projekat za izvođenje sa potvrdom i overom investitora, lica koje vrši stručni nadzor i izvođača radova da je izvedeno stanje jednako projektovanom, ako u toku građenja nije odstupljeno od projekta za izvođenje ili projekat izvedenog objekta, izrađen u skladu sa pravilnikom kojim se uređuje sadržina tehničke dokumentacije;
• izveštaj komisije za tehnički pregled, kojim se utvrđuje da je objekat podoban za upotrebu, sa predlogom za izdavanje upotrebne dozvole;
• dokaz o uplati administrativne takse za podnošenje zahteva i donošenje rešenja kojim se dozvoljava upotreba radova, kao i dokaz o uplati naknade za Centralnu evidenciju, uključujući i naknade za podnetu prijavu završetka temelja i završetka objekta u konstruktivnom smislu, ako su te prijave podnošene za objekat za koji se traži upotrebna dozvola;
• sertifikat o energetskim svojstvima objekta, ako je za objekat propisana obaveza pribavljanja sertifikata o energetskim svojstvima;
• elaborat geodetskih radova za izvedeni objekat i posebne delove objekta;
• 6) elaborat geodetskih radova za podzemne instalacije.

Ukoliko je objekat, odnosno deo objekta izgrađen bez građevinske dozvole, ne postoji mogućnost da se uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole priloži dokumentacija propisana članom 42 stav 1. tačka 1)   Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, pa samim tim nije moguće izdejstvovati upotrebnu dozvolu za taj objekat, odnosno deo objekta u skladu sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji.

Ukoliko je predmetni objekat, odnosno deo objekta u postupku legalizacije, potrebno je sačekati okončanje tog postupka. Napominjemo da je članom 36. stav 1. Zakona o ozakonjenju objekata („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 96/15) propisano da se danom pravnosnažnosti rešenja o ozakonjenju stiču uslovi za upis prava svojine u javnoj knjizi o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima, odnosno za odgovarajući upis u katastar vodova.

Članom 155. stav 5. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da, izuzetno od opšteg pravila po kome tehnički pregled objekta obezbeđuje investitor, tehnički pregled objekta, ili dela objekta koji predstavlja celinu i može se kao takav samostalno koristiti, može obezbediti i drugo lice koje za to ima interes, u kom slučaju to lice snosi troškove tehničkog pregleda. Takođe, odredbama Zakona o planiranju i izgradnji i Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem nije precizirano ko može biti podnosilac zahteva za izdavanje upotrebne dozvole, već je samo definisano koja dokumentacija se prilaže uz zahtev.

Imajući u vidu napred navedeno, mišljenja smo da svako zainteresovano lice može biti podnosilac zahteva za izdavanje upotrebne dozvole, pod uslovom da uz zahtev priloži svu dokumentaciju propisanu članom 42. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, kao i da snosi troškove njenog izdavanja, što svakako obuhvata i suinvestitora izvedenih radova.

Da.

Shodno definiciji iz čl.2.tač.4) Pravilnika o uslovima, sadržini i načinu izdavanja sertifikata o energetskim svojstvima zgrada (ovde), energetski pasoš je sertifikat o energetskim svojstvima zgrade i koji ima sadržaj i izgled u skladu sa ovim pravilnikom, a izdaje ga ovlašćena organizacija.

Članom 42.st.1. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem (ovde) propisana je dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole:

1) projekat za izvođenje sa potvrdom i overom investitora, lica koje vrši stručni nadzor i izvođača radova da je izvedeno stanje jednako projektovanom, ako u toku građenja nije odstupljeno od projekta za izvođenje ili projekat izvedenog objekta, izrađen u skladu sa pravilnikom kojim se uređuje sadržina tehničke dokumentacije;

2) izveštaj komisije za tehnički pregled, kojim se utvrđuje da je objekat podoban za upotrebu, sa predlogom za izdavanje upotrebne dozvole;

3) dokaz o uplati administrativne takse za podnošenje zahteva i donošenje rešenja kojim se dozvoljava upotreba radova, kao i dokaz o uplati naknade za Centralnu evidenciju, uključujući i naknade za podnetu prijavu završetka temelja i završetka objekta u konstruktivnom smislu, ako su te prijave podnošene za objekat za koji se traži upotrebna dozvola;

4) sertifikat o energetskim svojstvima objekta, ako je za objekat propisana obaveza pribavljanja sertifikata o energetskim svojstvima;

5) elaborat geodetskih radova za izvedeni objekat i posebne delove objekta;

6) elaborat geodetskih radova za podzemne instalacije.

Podnosilac može uz zahtev iz stava 1. ovog člana priložiti i potvrdu o izmirenju obaveze po osnovu naknade za upotrebu zemljišta u javnoj svojini (zemljište u putnom i železničkom pojasu i sl.), u cilju informisanja nadležnog organa, odnosno imaoca javnih ovlašćenja koji učestvuje u objedinjenoj proceduri o izvršenom plaćanju.

Ako je do podnošenja zahteva u katastru sprovedena parcelacija, odnosno preparcelacija u skladu sa izdatim lokacijskim uslovima ili je promenjen broj parcele, odnosno parcela za koje su izdati lokacijski uslovi odnosno građevinska dozvola, uz zahtev se prilaže i dokaz o toj promeni (rešenje, odnosno uverenje organa nadležnog za poslove državnog premera i katastra o izvršenoj parcelaciji, odnosno preparcelaciji, odnosno promeni broja parcele, odnosno parcela).

Shodno čl.43. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, po prijemu zahteva za izdavanje upotrebne dozvole, nadležni organ proverava ispunjenost formalnih uslova za postupanje po zahtevu, odnosno da li je:

1) nadležan za postupanje po zahtevu;

2) da li je podnosilac zahteva lice koje, u skladu sa Zakonom može biti podnosilac zahteva za izdavanje te upotrebne dozvole;

3) da li je zahtev podnet u propisanoj formi i da li sadrži sve propisane podatke;

4) da li je uz zahtev priložena sva dokumentacija propisana Zakonom i podzakonskim aktima donetim na osnovu Zakona;

5) da li je uz zahtev priložen dokaz o uplati administrativnih taksi i naknada navedenih u članu 42. Stav 2. tačka 3) ovog pravilnika.

Nadležni organ prilikom izdavanja upotrebne dozvole ne proverava da li je plaćena naknada za upotrebu zemljišta u javnoj svojini (zemljište u putnom i železničkom pojasu i sl.), već dokaz o tom plaćanju, ako mu je dostavljen uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole, prosleđuje imaocu javnih ovlašćenja kome je to plaćanje izvršeno, u cilju informisanja.

Ako je građevinska dozvola izdata za više katastarskih parcela, odnosno delova katastarskih parcela, uz obavezu investitora da pre izdavanja upotrebne dozvole izvrši spajanje tih parcela u skladu sa zakonom, nadležni organ pre izdavanja upotrebne dozvole po službenoj dužnosti proverava kod organa nadležnog za poslove državnog premera i katastra da li je izvršeno spajanje tih katastarskih parcela.

Ako je do izdavanja upotrebne dozvole izvršena parcelacija, odnosno preparcelacija u skladu sa izdatim lokacijskim uslovima ili je promenjen broj parcele, odnosno parcela za koje su izdati lokacijski uslovi, odnosno građevinska dozvola, nadležni organ će izdati upotrebnu dozvolu u skladu sa tom promenom, bez obaveze izmene lokacijskih uslova i građevinske dozvole.

Prijava završetka izrade temelja i završetka objekta u konstruktivnom smislu

Tokom izvođenja radova podnosilac zahteva podnosi nadležnom organu izjavu o završetku izrade temelja i izjavu o završetku objekta u konstruktivnom smislu, shodno čl. 34. i 36. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Članom 175.st.3. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da je u vršenju inspekcijskog nadzora građevinski inspektor dužan da obavezno izvrši dva inspekcijska nadzora i to prilikom dobijanja obaveštenja od nadležnog organa o prijavi temelja i po završetku objekta u konstruktivnom smislu.

Projekat za izvođenje / Projekat izvedenog objekta

Ako u toku građenja nije odstupljeno od projekta za izvođenje, uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole dostavlja se projekat za izvođenje sa potvrdom i overom investitora, lica koje vrši stručni nadzor i izvođača radova da je izvedeno stanje jednako projektovanom.

Ako je u toku građenja odstupljeno od projekta za izvođenje, koje koje nisu u suprotnosti sa lokacijskim uslovima i građevinskom dozvolom, uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole prilaže se projekat izvedenog objekta. Sadržina projekta izvedenog objekta propisana je čl. 70-74. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata, koji možete pronaći ovde.

Ukoliko je u konkretnom slučaju došlo do odstupanja od projekta za izvođenje, koje je u suprotnosti sa građevinskom dozvolom i lokacijskim uslovima, pre podnošenja zahteva za upotrebnu dozvolu, potrebno je podneti zahtev za izmenu građevinske dozvole, u skladu sa čl. 24. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Rušenje postojećih objekata je moguće izvesti na jedan od dva načina.

Prvi je da se rušenje postojećih objekata realizuje u okviru pripremnih radova za izgradnju novog/novih objekata. Saglasno članu 137. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji, pripremni radovi se izvode na osnovu građevinske dozvole za izgradnju objekta. U tom slučaju, izvođenje pripremnih radova (rušenje postojećih objekata) mora biti obuhvaćeno tehničkom dokumentacijom za izgradnju novog objekta/novih objekata, odnosno projektom za građevinsku dozvolu. Postupak podnošenja zahteva i dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole propisani su članom 135. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Pre podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole, potrebno je pribaviti lokacijske uslove, u skladu sa čl.6. navedenog pravilnika.  Navedene propise možete pronaći na sajtu http://gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.  Članom 135. st.1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se građevinska dozvola izdaje investitoru koji ima odgovarajuće pravo na zemljištu ili objektu. U skladu sa čl.135.st.2. ovog zakona, kao odgovarajuće pravo na zemljištu smatra se pravo svojine, pravo zakupa na građevinskom zemljištu u javnoj svojini, kao i druga prava propisana ovim zakonom.

Drugi način je da se uklanjanje objekta, odnosno njegovog dela, sprovede na osnovu dozvole o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela. Postupak za izdavanje dozvole o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela, propisan je članom 168. Zakona o planiranju i izgradnji. Uz zahtev za izdavanje dozvole o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela podnosi se:

- projekat rušenja sa tehničkom kontrolom;

- dokaz o svojini na objektu;

- uslovi, ako se radi o objektu čijim rušenjem bi bio ugrožen javni interes (zaštita postojeće komunalne i druge infrastrukture, zaštita kulturnog dobra, zaštita životne sredine i sl.).

Dozvola o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela izdaje se rešenjem u roku od 8 dana od dana dostavljanja uredne dokumentacije. U ovom slučaju, nakon uklanjanja objekta, za izgradnju novog objekta, potrebno je pribaviti prvo lokacijske uslove, a zatim i građevinsku dozvolu. 

Za izgradnju novog objekta potrebno je prvo pribaviti lokacijske uslove, a zatim građevinsku dozvolu. Takođe, moguće je pre izdavanja lokacijskih uslova za potrebe izrade idejnog rešenja pribaviti informaciju o lokaciji, koja sadrži podatke i mogućnostima i ograničenjima gradnje na određenoj kat. parceli u skladu sa važećim planskim dokumentom. Podnošenje zahteva za izdavanje lokacijskih uslova vrši se u skladu sa čl.6, dok se podnošenje zahteva za izdavanje građevinske dozvole vrši u skladu sa čl.16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.  

Osam dana pre početka izvođenja radova, potrebno je izvršiti prijavu radova, shodno čl.148. Zakona o planiranju i izgradnji. Prijava radova vrši se u skladu sa čl.31. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Tokom građenja objekta, Zakon o planiranju i izgradnji propisuje obavezu obavljanja dva inspekcijska nadzora, i to prilikom obaveštenja od nadležnog organa o prijavi temelja i po završetku objekta u konstruktivnom smislu. Podnošenje izjave o završetku izrade temelja i objekta u konstruktivnom smislu vrši se u skladu sa čl.34. i 36. prethodno pomenutog pravilnika.

Podnošenje zahteva za priključenje objekta na komunalnu i drugu infrastrukturu vrši se u skladu sa čl.40. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Podnošenje zahteva za izdavanje upotrebne dozvole vrši se u skladu sa 42. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Članom 158. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se objekat za koji je u skladu sa zakonom predviđeno izdavanje građevinske dozvole može koristiti po prethodno pribavljenoj upotrebnoj dozvoli.  Podnošenje zahteva za izdavanje upotrebne dozvole vrši se u skladu sa 42. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde. Ukoliko je u konkretnom slučaju došlo do ostupanja koje nije u suprotnosti sa građevinskom dozvolom i lokacijskim uslovima, izrađuje se projekat izvedenog objekta, u skladu sa čl.70 - 74. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata, koji možete pronaći ovde. Ukoliko je u konkretnom slučaju došlo do odstupanja od projekta za izvođenje, koje je u suprotnosti sa građevinskom dozvolom i lokacijskim uslovima, pre podnošenja zahteva za upotrebnu dozvolu, potrebno je podneti zahtev za izmenu građevinske dozvole, u skladu sa čl.142. Zakona o planiranju i izgradnji (ovde), odnosno čl. 24. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Ukoliko je u konkretnom slučaju reč o delu objekta koji predstavlja tehničko-tehnološku celinu, i može se kao takav samostalno koristiti, možete podneti zahtev za izdavanje upotrebne dozvole za ovaj deo objekta. Članom 3. st.1. tač. 3) Pravilnika o sadržini i načinu vršenja tehničkog pregleda objekta, sastavu komisije, sadržini predloga komisije o utvrđivanju podobnosti objekta za upotrebu, osmatranju tla i objekta u toku građenja i upotrebe i minimalnim garantnim rokovima za pojedine vrste objekata (ovde) propisano je da se tehnički pregled vrši i za za delove objekta koji nisu građevinskom dozvolom predviđeni kao posebne faze, a koji prema mišljenju Komisije ili u skladu sa tehničkom dokumentacijom predstavljaju tehničko-tehnološke celine i mogu se kao takvi samostalno koristiti.

U postupku izdavanje upotrebne dozvole vrši se konačan obračun doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta i obaveza investitora je da iznos doprinosa po konačnom obračunu plati

Ukoliko opštim aktom Opštine Odlukom koja shodno članu 97. St. 7 Zakona o planiranju i izgradnji reguliše kriterijume za obračun, iznos i postupak umanjenja doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta i druge pogodnosti za investitore, nije predviđeno oslobađanje od obaveze plaćanja doprinosa u vašem ili sličnim slučajevima, obaveza je investitora da doprinos po konačnom obračunu plati.

Zakonom o planiranju i izgradnji (čl. 154 st.2 i čl. 158. st. 4) predviđeno je da se tehnički pregled objekta može vršiti I izdati upotrebna dozvola za deo objekta koji predstavlja tehničko-tehnološku celinu i koji sa kao takav može samostalno koristiti. Ukoliko je to slučaj sa vašim poslovnim prostorom i ukoliko Komisija za tehnički pregled utvrdi da je taj deo objekta podoban za upotrebu, u tom slučaju možete podneti zahtev za izdavanje upotrebne dozvole za taj deo objekta.

Predlažemo da se pre vršenja tehničkog pregleda konsultujete sa projektantima kao i sa organom koji je nadležan za poslove urbanizma u vašem mestu stanovanja.

Iz Vašeg pitanja je nejasno na šta mislite pod terminom „prijavljivanja objekta“. Ukoliko je reč o upotrebnoj dozvoli, postupak njenog izdavanja, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 158. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 42. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu http://gradjevinskedozvole.rs u okviru Sekcije „Propisi“.

Za upis prava svojine na zgradi izgrađenoj u gradskom području nije potrebna građevinska odnosno upotrebna dozvola ukoliko je zgrada izgrađena do 1948.god. a za zgrade izgrađene pre 1961.god. na seoskom području.

Iz vašeg pitanja nije u potpunosti jasno da li ste vi u Katastru upisani kao nosilac prava svojine  ili kao držalac stana.

Ukoliko ste upisani kao nosilac prava svojine, u tom slučaju imate valjan dokaz o vlasništvu da u skladu sa čl. 145 Zakona o planiranju i izgradnji podnesete zahtev za rekonstrukciju postojećeg stana.

Ukoliko ste upisani kao „držalac“ u tom slučaju pre rešavanja pravnog statusa cele zgrade, ne možete rešavati pravni status svog stana.

Predlažemo da pre svih drugih radnji, proverite u istorijskom arhivu da li postoji građevinska odnosno upotrebna dozvola za zgradu za koju kažete da je izgrađena 1961.god.  Ukoliko ne postoji nikakav takav akt, potrebno je sprovesti postupak ozakonjenja cele zgrade.

Iz Vašeg pitanja je nejasno iz kog razloga želite da legalizujete predmetni objekat, imajući u vidu činjenicu da je, kako ste naveli, objekat izgrađen u skladu sa građevinskom dozvolom.

Članom 158. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se objekat za koji je u skladu sa Zakonom predviđeno izdavanje građevinske dozvole može koristiti po prethodno pribavljenoj upotrebnoj dozvoli. Imajući to u vidu, potrebno je sprovesti proceduru koja je propisana za izdavanje upotrebne dozvole. Postupak izdavanja upotrebne dozvole, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 158. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 42. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu http://gradjevinskedozvole.rs u okviru Sekcije „Propisi“.

Ukoliko iz nekog razloga niste u mogućnosti da izdejstvujete upotrebnu dozvolu u skladu sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, potrebno je eventualno ispitati mogućnost dobijanja upotrebne dozvole po Zakonu o ozakonjenju objekata (“Službeni glasnik Republike Srbije” broj 96/15). Pitanja u vezi sa primenom tog Zakona možete postaviti posredstvom mejla: ozakonjenje@mgsi.gov.rs

Podnošenje zahteva za izdavanje upotrebne dozvole vrši se kroz Centralni informacioni sistem, kome možete pristupiti ovde.

Sva uputstva za korišćenje portala za elektronsko podnošenje zahteva za građenje možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u sekciji E-procedura.

Dokumentacija koje se prilaže uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole propisana je čl.42. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Ako je u toku građenja odstupljeno od projekta za izvođenje, koje koje nisu u suprotnosti sa lokacijskim uslovima i građevinskom dozvolom, uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole prilaže se projekat izvedenog objekta. Sadržina projekta izvedenog objekta propisana je čl. 70-74. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata (ovde).

Dostavljanje tehničke dokumentacije u elektronskoj formi bliže je propisano Uputstvom o formatima elektronskih dokumenata i njihovim dostavljanjem kroz CEOP, koje možete pronaći ovde.

6. Projekat izvedenog objekta (PIO)

6.1. Glavna sveska projekta izvedenog objekta

Član 70.

U slučaju da prilikom građenja objekta, odnosno izvođenja radova, nije došlo do odstupanja od projekta za izvođenje, ne izrađuje se glavna sveska projekta izvedenog objekta, već se glavnoj svesci projekta za izvođenje prilaže izjava investitora, vršioca stručnog nadzora i izvođača radova, kojom se potvrđuje da je izvedeno stanje jednako projektovanom stanju.

U slučaju da je prilikom građenja objekta, odnosno izvođenja radova, došlo do odstupanja od projekta za izvođenje, koje nisu u suprotnosti sa lokacijskim uslovima i građevinskom dozvolom, izrađuje se glavna sveska projekta izvedenog objekta koja, osim sadržaja iz člana 61. ovog pravilnika, sadrži i detaljni opis svih nastalih izmena tokom građenja objekta.

Član 71.

Glavnoj svesci izvedenog objekta se obavezno prilaže i:

- obrazloženje usklađenosti izvedenog objekta sa izdatom građevinskom dozvolom;

- opis eventualnih odstupanja izvedenog objekta u odnosu na projekat za građevinsku dozvolu, koji sadrži i navode listova pojedinih delova projekta gde su te izmene vidljive, ukoliko ova odstupanja ne predstavljaju izmene u smislu člana 142. stav 2. Zakona koje iziskuju izmenu građevinske dozvole.

6.2. Sadržina projekta izvedenog objekta

Član 72.

U slučaju da prilikom građenja objekta, odnosno izvođenja radova nije došlo do odstupanja od projekta za izvođenje, investitor, vršilac stručnog nadzora i izvođač radova overavaju, pečatom i potpisom odgovornog lica, naslovne strane delova projekta za izvođenje, čime se potvrđuje da je izvedeno stanje jednako projektovanom stanju a projekat za izvođenje se smatra projektom izvedenog objekta.

U slučaju da je prilikom građenja objekta, odnosno izvođenja radova, došlo do odstupanja od projekta za izvođenje, koje nisu u suprotnosti sa lokacijskim uslovima i građevinskom dozvolom, projekti, odnosno delovi projekta izvedenog objekta se izrađuje kao novi, ili kao dopunjeni projekat za izvođenje, sa izmenama ili dopunama do kojih je došlo tokom gradnje.

Iz projekata izvedenog objekta se moraju jasno videti sva eventualna odstupanja izvedenih radova od projekta za izvođenje.

Član 73.

Grafička dokumentacija projekta izvedenog objekta se izrađuje kao nova, ili kao dopunjeni projekat za izvođenje, sa izmenama i dopunama do kojih je došlo tokom gradnje.

Ako se izmene unose u grafičku dokumentaciju projekta za izvođenje, iznad oznake "PZI" dodaje se oznaka "PIO", u svim crtežima.

Član 74.

Za objekte kategorije "A", za koje izrada projekta za izvođenje nije obavezna, umesto projekta izvedenog objekta može se priložiti i geodetski snimak izvedenog objekta na parceli, na overenoj katastarsko-topografskoj podlozi.

Upotrebna dozvola je akt koji izdaje nadležni organ za objekat koji je u svemu izgrađen u skladu sa izdatom građevinskom dozvolom, privremenom građevinskom dozvolom i rešenjem o odobrenju izvođenja radova  i tehničkom dokumentacijom  koji je kao takav podoban za upotrebu odnosno korišćenje.

Zakonom i podzakonskim propisima je predviđeno da  investitor po rešenju o privremenom građevinskoj dozvoli može pribaviti upotrebnu dozvolu, što znači da od volje investitora zavisi da li će tu dozvolu i pribaviti. Kako se u konkretnom slučaju radi o objektu namenjenom javnoj upotrebi, preporučuje se investitoru da za isti pribavi upotrebnu dozvolu.

Podnošenje zahteva za izdavanje upotrebne dozvole vrši se u skladu sa 42. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Pozivni centar ne raspolaže informacijom o „ceni“ upotrebne dozvole.

Kada je reč o troškovima koji se plaćaju prilikom podnošenja zahteva za izdavanje upotrebne dozvole, predmetna materija je regulisana članom 42. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedenim članom Pravilnika je propisano da se uz zahtev prilažu dokaz o uplaćenoj administrativnoj taksi za podnošenje zahteva i donošenje rešenja (za čije iznose se morate obratiti nadležnom organu kome podnosite zahtev) i naknadi za Centralnu evidenciju (iznose možete pronaći ovde), uključujući i naknadu za podnetu prijavu završetka temelja i završetka objekta u konstruktivnom smislu, ako su te prijave podnošene za objekat za koji se traži upotrebna dozvola.

Članom 98.st.3. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da je sastavni deo rešenja o upotrebnoj dozvoli konačni obračun doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta.

Podnošenje zahteva za izdavanje upotrebne dozvole vrši se u skladu sa 42. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Pozivni centar ne raspolaže informacijom o „ceni“ upotrebne dozvole.

Kada je reč o troškovima koji se plaćaju prilikom podnošenja zahteva za izdavanje upotrebne dozvole, predmetna materija je regulisana članom 42. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedenim članom Pravilnika je propisano da se uz zahtev prilažu dokaz o uplaćenoj administrativnoj taksi za podnošenje zahteva i donošenje rešenja (za čije iznose se morate obratiti nadležnom organu kome podnosite zahtev) i naknadi za Centralnu evidenciju (iznose možete pronaći ovde), uključujući i naknadu za podnetu prijavu završetka temelja i završetka objekta u konstruktivnom smislu, ako su te prijave podnošene za objekat za koji se traži upotrebna dozvola.

Članom 98.st.3. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da je sastavni deo rešenja o upotrebnoj dozvoli konačni obračun doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta.

Upotrebna dozvola je akt koji izdaje nadležni organ za objekat koji je u svemu izgrađen u skladu sa izdatom građevinskom dozvolom i tehničkom dokumentacijom i koji je kao takav podoban za upotrebu odnosno korišćenje.

Objekat za koji nije izdata upotrebna dozvola, u skladu sa čl. 74 st. 6 Zakona o državnom premeru i katast, upisuje se u javnoj evidenciji prava na nepokretnostima sa zabeležbom „državina“.

Zahtev za izdavanje upotrebne dozvole podnosi se nadležnom organu u elektronskom sistemu CEOP na linku http://www.apr.gov.rs

Uz zahtev se dostavlja dokumentacija propisana u čl. 42 Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem (Sl . glasnik RS br 113/15 i 96/16).

Nadležni organ je dužan da sprovede postupak i izda rešenje o upotrebnoj dozvoli, ukoliko su ispunjeni svi formalni uslovi za postupanje,  u roku od 5 radnih dana od dana prijema zahteva. Ukoliko nadležni organ utvrdi da postoje formalni nedostaci u vezi podnetog zahteva i priložene dokumentacije, dužan je u roku od 5 radnih dana od dana prijema zahteva da donese zaključak o odbacivanju zahteva.

Podnosilac zahteva ima pravo da podnese prigovor gradskom/opštinskom veću na zaključak u roku od 3 dana od dana prijema. Podnosilac, ukoliko ne izjavi prigovor, ima pravo da podnese usaglašeni zahtev u roku od 10 dana od dana prijema zaključka odnosno u roku od 30 dana od dana objavljivanja zaključka na internet stranici nadležnog organa. 

Obaveza podnosioca zahteva je da plati propisanu naknadu za rad nadležnog organa propisanu od strane jedinice lokalne samouprave, republičku adinistrativnu taksu za podnošenje zahteva, kao i republičku administrativnu taksu u visini od 0,2% od predračunske vrednosti objekta koja se obračunava u toku samog postupka. Podaci o visini taksi i naknada raspoloživi su na internet strani jedinice lokalne samouprave čiji je organ nadležan za izavanje upotrebne dozvole.

Članom 43. stav 1. tačka 5) Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisano je da nadležni organ, u okviru provere ispunjenosti formalnih uslova za postupanje po zahtevu za izdavanje upotrebne dozvole, između ostalog proverava i da li je uz zahtev priložen dokaz o uplati propisane naknade, odnosno takse. Imajući u vidu citiranu odredbu Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, mišljenja smo da nadležni organ ima pravo i obavezu da iz formalnih razloga odbaci zahtev za izdavanje upotrebne dozvole, ukoliko nije izvršena uplata propisanog iznosa republičke administrativne takse.

Međutim, kada je reč o načinu obračuna iznosa republičke administrativne takse za izdavanje upotrebne dozvole, ukazujemo na sledeće:

U tarifnom broju 167 Zakona o republičkim administrativnim taksama („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 43/2003, 51/2003, 61/2005, 5/2009,  54/2009 50/2011  93/2012, 83/2015 i 112/2015) propisano je da se predračunska vrednost po objektu, odnosno radovima, usklađuje primenom indeksa potrošačkih cena koji objavljuje republički organ nadležan za poslove statistike, u periodu od prvog dana narednog meseca od meseca utvrđivanja predračunske vrednosti, do poslednjeg dana meseca koji prethodi mesecu kada je zahtev podnet. Članom 7. stav 3. Zakona o zvaničnoj statistici („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 104/09) propisano je da je Republički zavod za statistiku glavni proizvođač i diseminator zvaničnih statističkih podatka, kao i odgovorni stručni nosilac, organizator i koordinator sistema zvanične statistike u Republici Srbiji. U okviru poslova koji su mu Zakonom povereni, Republički zavod za statistiku objavljuje indekse potrošačkih cena na mesečnom nivou, koji su javno dostupni na zvaničnoj internet stranici Zavoda.

Ukoliko do momenta podnošenja zahteva za izdavanje upotrebne dozvole Republički zavod za statistiku nije učinio javno dostupnim indeks potrošačkih cena na malo za mesec koji prethodi mesecu u kome je zahtev podnet, mišljenja smo da podnosilac zahteva ne može trpeti štetne posledice zbog toga. Shodno tome, mišljenja smo da, ukoliko je obračun  republičke administrativne takse za izdavanje upotrebne dozvole izvršen primenom podataka koji su bili javno dostupni u tom trenutku, nadležni organ nema osnova da odbaci zahtev za izdavanje upotrebne dozvole iz formalnih razloga (ukoliko je eventaulno uplaćeni iznos manji od onog koji bi bio dobijen primenom indeksa koji je naknadno objavljen).

Granice ovlašćenja nadležnog organa tokom sprovođenja objedinjene procedure jasno su definisane članom 8đ Zakona o planiranju i izgradnji. U skladu sa odredbama citiranog člana Zakona, nadležni organ isključivo vrši proveru ispunjenosti formalnih uslova za izgradnju i ne upušta se u ocenu tehničke dokumentacije, niti ispituje verodostojnost dokumenata koje pribavlja u toj proceduri, već lokacijske uslove, građevinsku i upotrebnu dozvolu izdaje, a prijavu radova potvrđuje, u skladu sa aktima i drugim dokumentima iz člana 8b Zakona.

Članom 4. Pravilnika o sadržini i načinu vršenja tehničkog pregleda objekta, sastavu komisije, sadržini predloga komisije o utvrđivanju podobnosti objekta za upotrebu, osmatranju tla i objekta u toku građenja i upotrebe i minimalnim garantnim rokovima za pojedine vrste objekata propisano je da tehnički pregled, između ostalog, obuhvata proveru potpunosti tehničke i druge dokumentacije za izgradnju objekta, odnosno za izvođenje radova. U članu 5. stav 1. istog Pravilnika propisano je da se proverom potpunosti tehničke i druge dokumentacije utvrđuje se da li su investitor i izvođač radova, pre i u toku građenja, obezbedili i uredno vodili svu potrebnu dokumentaciju. Odgovornost za sprovođenje tehničkog pregleda, kao i za sadržinu izveštaja o tehničkom pregledu snosi komisija ili privredno društvo, odnosno drugo pravno lice kome investitor poveri vršenje tih poslova.

Kada je reč o izdavanju upotrebne dozvole, članom 42. stav 2. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisana je dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole. U tački 1) navedenog stava propisano je da se uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole, između ostalog, prilaže i projekat za izvođenje sa potvrdom i overom investitora, lica koje vrši stručni nadzor i izvođača radova da je izvedeno stanje jednako projektovanom, ako u toku građenja nije odstupljeno od projekta za izvođenje i ako je projekat izvedenog objekta izrađen u skladu sa pravilnikom kojim se uređuje sadržina tehničke dokumentacije.

Ukoliko su u konkretnom slučaju ispunjeni uslovi iz člana 17. stav 1. tačka 3. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata, uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole prilaže se glavni projekat izrađen u skladu sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji ("Službeni glasnik RS", br. 72/09, 81/09 - ispravka, 64/10 - US, 24/11, 121/12, 42/13 - US, 50/13, 98/13 - US) i glavna sveska projekta za izvođenje, u skladu sa članom 61. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata i izvoda iz projekta za građevinsku dozvolu.

Članom 158. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se objekat za koji je u skladu sa Zakonom predviđeno izdavanje građevinske dozvole može koristiti po prethodno pribavljenoj upotrebnoj dozvoli. Članom 42. stav 5. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisano je da investitor može podneti zahtev za izdavanje upotrebne dozvole i za radove izvedene u skladu sa rešenjem iz člana 145. Zakona.
Ukoliko se investitor opredeli da podnese zahtev za izdavanje upotrebne dozvole za radove izvedene u skladu sa rešenjem iz člana 145. Zakona, u obavezi je da dostavi svu propisanu dokumentaciju iz člana 158. Zakona o planiranju i izgradnji i člana 42. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, odnosno:
1) projekat za izvođenje sa potvrdom i overom investitora, lica koje vrši stručni nadzor i izvođača
radova da je izvedeno stanje jednako projektovanom, ako u toku građenja nije odstupljeno od projekta
za izvođenje ili projekat izvedenog objekta, izrađen u skladu sa pravilnikom kojim se uređuje sadržina
tehničke dokumentacije;
2) izveštaj komisije za tehnički pregled, kojim se utvrđuje da je objekat podoban za upotrebu, sa
predlogom za izdavanje upotrebne dozvole;
3) dokaz o uplati administrativne takse za podnošenje zahteva i donošenje rešenja kojim se
dozvoljava upotreba radova, kao i dokaz o uplati naknade za Centralnu evidenciju, uključujući i naknade
za podnetu prijavu završetka temelja i završetka objekta u konstruktivnom smislu, ako su te prijave
podnošene za objekat za koji se traži upotrebna dozvola;
4) sertifikat o energetskim svojstvima objekta, ako je za objekat propisana obaveza pribavljanja
sertifikata o energetskim svojstvima;
5) elaborat geodetskih radova za izvedeni objekat i posebne delove objekta;
6) elaborat geodetskih radova za podzemne instalacije.
Izuzetno od opšteg pravila, shodno članu 5. Pravilnika o objektima na koje se ne primenjuju
pojedine odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, kada je reč o objektima kategorije "A", umesto izveštaja o tehničkom pregledu, investitor uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole dostavlja potvrdu izdatu od strane lica koje ispunjava uslove propisane Zakonom zaodgovornog projektanta, odnosno odgovornog izvođača radova za tu vrstu objekata, o tome da je:
1) izgradnja objekta završena i objekat izveden u skladu sa tehničkom dokumentacijom na osnovu
koje je izdata građevinska dozvola;
2) objekat priključen ili je podoban da bude priključen na infrastrukturnu mrežu, za priključke koji su
predviđeni građevinskom dozvolom.

Ne.

Potrebno je navesti  kategoriju (ukupno) stambenog objekta sa rekonstruisanim delom.  To znači da ukoliko je ceo objekat sa rekonstruisanim delom preko 400m2 ili P+1+Pk/Ps, da je potrebno uneti kategoriju B, i odgovarajuću klasu objekta.

Tok predmeta koji je podnet nadležnom organu možete pratiti  na internet stranici Centralnog informacionog sistema (CIS), kome možete pristupiti ovde.

Takođe, možete se obratiti organu nadležnom za izdavanje građevinske dozvole.

Postupak izdavanja upotrebne dozvole, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 158. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 42. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu http://gradjevinskedozvole.rs u okviru Sekcije „Propisi“.

Prema odredbama navedenih propisa, jedan od dokumenata koji se prilaže uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole je izveštaj komisije za tehnički pregled, kojim se utvrđuje da je objekat podoban za upotrebu, sa predlogom za izdavanje upotrebne dozvole. Članom 155. st. 3. i 4. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da investitor obezbeđuje i snosi troškove tehničkog pregleda objekta. Međutim, u stavu 5. istog člana predviđeno je da, izuzetno od citiranih odredbi, tehnički pregled objekta, ili dela objekta koji predstavlja celinu i može se kao takav samostalno koristiti, može obezbediti i drugo lice koje za to ima interes, u kom slučaju to lice snosi troškove tehničkog pregleda. U tom slučaju, lice koje je obezbedilo i finansiralo troškove tehničkog pregleda objekta ili dela objekta, nakon pribavljenog pozitivnog mišljenja komisije za tehnički pregled objekta, ima pravo da podnese zahtev za izdavanje upotrebne dozvole.

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, ukoliko investitor, iz bilo kog razloga, nije obezbedio tehnički pregled objekta, drugo lice koje za to ima interes može obezbediti tehinčki pregled objekta, što podrazumeva i da snosi odgovarajuće troškove. Nakon dobijenog pozitivnog mišljenja komisije za tehnički pregled objekta, to lice ima pravo i da podnese zahtev za izdavanje upotrebne dozvole.

: Granice ovlašćenja nadležnog organa u toku sprovođenja objedinjene procedure (u koju spada i izdavanje upotrebne dozvole) propisane su članom 8đ Zakona o planiranju i izgradnji. Shodno citiranom članu Zakona, nadležni organ tokom sprovođenja objedinjene procedure isključivo vrši proveru ispunjenosti formalnih uslova za izgradnju i ne upušta se u ocenu tehničke dokumentacije, niti ispituje verodostojnost dokumenata koje pribavlja u toj proceduri, već lokacijske uslove, građevinsku i upotrebnu dozvolu izdaje, a prijavu radova potvrđuje, u skladu sa aktima i drugim dokumentima iz člana 8b Zakona. U okviru granica svojih ovlašćenja nadležni organ proverava isključivo ispunjenost sledećih formalnih uslova:

• nadležnost za postupanje po zahtevu, odnosno prijavi;
• da li je podnosilac zahteva, odnosno prijave lice koje, u skladu sa ovim zakonom, može biti podnosilac zahteva odnosno prijave;
• da li zahtev, odnosno prijava sadrži sve propisane podatke;
• da li je uz zahtev, odnosno prijavu priložena sva dokumentacija propisana Zakonom i podzakonskim aktima donetim na osnovu Zakona;
• da li je uz zahtev priložen dokaz o uplati propisane naknade, odnosno takse;
• da li su podaci navedeni u izvodu iz projekta, koji je sastavni deo zahteva za izdavanje građevinske dozvole, u skladu sa izdatim lokacijskim uslovima.

Postupak izdavanja upotrebne dozvole i dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole propisani su članom 158. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 42. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Ukoliko je nadležni organ, postupajući u granicama svojih ovlašćenja uz primenu odgovarajućih odredaba Zakona i Pravilnika, u postupku izdavanja upotrebne dozvole ispravno utvrdio sve činjenice koje se tiču ispunjenosti formalnih uslova, mišljenja smo da nema osnova da po službenoj dužnosti ponovi postupak izdavanja upotrebne dozvole. Postupak za izdavanje rešenja o ozakonjenju regulisan je posebnim zakonom (Zakon o ozakonjenju objekata) i ne sprovodi se u okviru objedinjene procedure u skladu sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji.

S obzirom na to da je reč o objektu čije građenje se vršelo na osnovu rešenja o građevinskoj dozvoli, ishodovanje upotrebne dozvole vrši se prema Zakonu o planiranju i izgradnji, a ne Zakonu o ozakonjenju.
Podnošenje zahteva za izdavanje upotrebne dozvole vrši se u skladu sa 42. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Članom 158. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se objekat za koji je u skladu sa Zakonom predviđeno izdavanje građevinske dozvole može koristiti po prethodno pribavljenoj upotrebnoj dozvoli.

Postupak izdavanja upotrebne dozvole, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 158. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 42. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole prilažu se:

• projekat za izvođenje sa potvrdom i overom investitora, lica koje vrši stručni nadzor i izvođača radova da je izvedeno stanje jednako projektovanom, ako u toku građenja nije odstupljeno od projekta za izvođenje i ako je projekat izvedenog objekta izrađen u skladu sa pravilnikom kojim se uređuje sadržina tehničke dokumentacije;
• izveštaj komisije za tehnički pregled, kojim se utvrđuje da je objekat podoban za upotrebu, sa predlogom za izdavanje upotrebne dozvole;
• dokaz o plaćanju propisanih taksi, odnosno naknada i naknade za Centralnu evidenciju, uključujući i naknadu za podnetu prijavu završetka temelja i završetka objekta u konstruktivnom smislu, ako su te prijave podnošene za objekat za koji se traži upotrebna dozvola;
• sertifikat o energetskim svojstvima objekta, ako je za objekat propisana obaveza pribavljanja sertifikata o energetskim svojstvima;
• elaborat geodetskih radova za izvedeni objekat i posebne delove objekta;
• elaborat geodetskih radova za podzemne instalacije.

Članom 155. st. 3. i 4. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da investitor obezbeđuje i snosi troškove tehničkog pregleda objekta. Međutim, u stavu 5. istog člana predviđeno je da, izuzetno od citiranih odredbi, tehnički pregled objekta, ili dela objekta koji predstavlja celinu i može se kao takav samostalno koristiti, može obezbediti i drugo lice koje za to ima interes, u kom slučaju to lice snosi troškove tehničkog pregleda. U tom slučaju, lice koje je obezbedilo i finansiralo troškove tehničkog pregleda objekta ili dela objekta, nakon pribavljenog pozitivnog mišljenja komisije za tehnički pregled objekta, ima pravo da podnese zahtev za izdavanje upotrebne dozvole.

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, ukoliko investitor, iz bilo kog razloga, nije obezbedio tehnički pregled objekta, drugo lice koje za to ima interes može obezbediti tehinčki pregled objekta, što podrazumeva i da snosi odgovarajuće troškove. Nakon dobijenog pozitivnog mišljenja komisije za tehnički pregled objekta, to lice ima pravo i da podnese zahtev za izdavanje upotrebne dozvole, u skladu sa citiranim odredbama Zakona o planiranju i izgradnji i Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Granice ovlašćenja nadležnog organa tokom sprovođenja objedinjene procedure propisane su članom 8đ Zakona o planiranju i izgradnji. Navedenim članom Zakona propisano je da nadležni organ isključivo vrši proveru ispunjenosti formalnih uslova za izgradnju i ne upušta se u ocenu tehničke dokumentacije, niti ispituje verodostojnost dokumenata koje pribavlja u toj proceduri, već lokacijske uslove, građevinsku i upotrebnu dozvolu izdaje, a prijavu radova potvrđuje, u skladu sa aktima i drugim dokumentima iz člana 8b Zakona.

Postupak izdavanja upotrebne dozvole, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 158. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 42. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Odredbama navedenih propisa regulisano je da se uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole prilaže sledeća dokumentacija:

• projekat za izvođenje sa potvrdom i overom investitora, lica koje vrši stručni nadzor i izvođača radova da je izvedeno stanje jednako projektovanom, ako u toku građenja nije odstupljeno od projekta za izvođenje i ako je projekat izvedenog objekta izrađen u skladu sa pravilnikom kojim se uređuje sadržina tehničke dokumentacije;
• izveštaj komisije za tehnički pregled, kojim se utvrđuje da je objekat podoban za upotrebu, sa predlogom za izdavanje upotrebne dozvole;
• dokaz o plaćanju propisanih taksi, odnosno naknada i naknade za Centralnu evidenciju, uključujući i naknadu za podnetu prijavu završetka temelja i završetka objekta u konstruktivnom smislu, ako su te prijave podnošene za objekat za koji se traži upotrebna dozvola;
• sertifikat o energetskim svojstvima objekta, ako je za objekat propisana obaveza pribavljanja sertifikata o energetskim svojstvima;
• elaborat geodetskih radova za izvedeni objekat i posebne delove objekta;
• elaborat geodetskih radova za podzemne instalacije.

Imajući u vidu odredbe citiranih propisa, činjenica da je protiv izvođača radova pokrenut upravni postupak u Odeljenju za inspekcijske poslove, nije od značaja za odlučivanje po zahtevu za izdavanje upotrebne dozvole u postupku objedinjene procedure.

Članom 4. stav 2. Zakona o ozakonjenju objekata propisano je da se odredbe tog Zakona ne primenjuje na objekte za koje je, u skladu sa ranije važećim propisima izdata privremena građevinska dozvola. U istom stavu je propisano da vlasnik takvog objekata stiče pravo na upis prava svojine, pribavljanjem rešenja o upotrebnoj dozvoli, u smislu zakona kojim se uređuje izgradnja objekata, pri čemu je nadležni organ za izdavanje upotrebne dozvole dužan da izda rešenje o upotrebnoj dozvoli po zahtevu vlasnika takvog objekta.

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o ozakonjenju objekata, mišljenja smo da je nadležni organ dužan da izda rešenje o upotrebnoj dozvoli na zahtev vlasnika objekta za koji je, u skladu sa ranije važećim propisima izdata privremena građevinska dozvola, pod uslovom da su ispunjeni uslovi za izdavanje upotrebne dozvole propisani odredbama Zakona i Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole propisana je članom 42. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Citiranim članom Pravilnika regulisano je da se uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole prilažu:

• projekat za izvođenje sa potvrdom i overom investitora, lica koje vrši stručni nadzor i izvođača radova da je izvedeno stanje jednako projektovanom, ako u toku građenja nije odstupljeno od projekta za izvođenje i ako je projekat izvedenog objekta izrađen u skladu sa pravilnikom kojim se uređuje sadržina tehničke dokumentacije;
• izveštaj komisije za tehnički pregled, kojim se utvrđuje da je objekat podoban za upotrebu, sa predlogom za izdavanje upotrebne dozvole;
• dokaz o plaćanju propisanih taksi, odnosno naknada i naknade za Centralnu evidenciju, uključujući i naknadu za podnetu prijavu završetka temelja i završetka objekta u konstruktivnom smislu, ako su te prijave podnošene za objekat za koji se traži upotrebna dozvola;
• sertifikat o energetskim svojstvima objekta, ako je za objekat propisana obaveza pribavljanja sertifikata o energetskim svojstvima;
• elaborat geodetskih radova za izvedeni objekat i posebne delove objekta;
• elaborat geodetskih radova za podzemne instalacije.

Članom 18. stav 4. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata (“Službeni glasnik Republike Srbije” broj 23/15, 77/15 i 58/16) propisano je da je projekat za izvođenje obavezan za građenje objekata za koje je pribavljena građevinska dozvola, osim za objekte kategorije "A".

Takođe, za objekte kategorije „A“ ne sprovodi se tehnički pregled, saglasno članu 5. Pravilnika o objektima na koje se ne primenjuju pojedine odredbe Zakona o planiranju i izgradnji (“Službeni glasnik Republike Srbije” broj 85/15). U tom slučaju, umesto izveštaja komisije za tehnički pregled, investitor uz zahtev za upotrebnu dozvolu dostavlja potvrdu izdatu od strane lica koje ispunjava uslove propisane Zakonom za odgovornog projektanta, odnosno odgovornog izvođača radova za tu vrstu objekata, o tome da je:

• izgradnja objekta završena i objekat izveden u skladu sa tehničkom dokumentacijom na osnovu koje je izdata građevinska dozvola;
• objekat priključen ili je podoban da bude priključen na infrastrukturnu mrežu, za priključke koji su predviđeni građevinskom dozvolom.

Imajući u vidu napred navedeno, uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole za objekat kategorije „A“ ne prilaže se glavna sveska.

Postupak i dokumentacija koju je potrebno priložiti uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole propisani su članom 158. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 42. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Odredbama navedenih propisa nije predviđeno da se uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole prilaže vodna dozvola.

Kada je reč o neusklađenosti određenih (sektorskih) zakona sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, upućujemo Vas na član 134. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 132/14). Navedenim članom Zakona je propisano da se odredbe drugih zakona kojima se na drugačiji način uređuju pitanja koja su predmet uređivanja Zakona o planiranju i izgradnji neće primenjivati, osim zakona i propisa kojima se uređuje zaštita životne sredine. Imajući u vidu činjenicu da je članom 127. Zakona o vodama propisano da se upotrebna dozvola ne može izdati bez prethodno izdate vodne dozvole, a da je ovakva odredba u suprotnosti sa članom 158. Zakona o planiranju i izgradnji, ova odredba Zakona o vodama se ne primenjuje u postupku izdavanja upotrebne dozvole.

U vezi sa tim, skrećemo pažnju i na Uputstvo broj 110-00-163/2015-07 od 19.05.2015. godine o načinu postupanja nadležnih organa i imalaca javnih ovlašćenja koji sprovode objedinjenu proceduru u pogledu vodnih akata u postupcima ostvarivanja prava na gradnju, koje su zajednički doneli Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine. Uputstvo je doneto radi detaljnijeg izlaganja načina postupanja u okviru objedinjene procedure, u vezi izgradnje objekata i izvođenja drugih radova koji mogu uticati na promene u vodnom režimu i upravljanju vodama, odnosno u vezi pribavljanja vodnih akata u postupcima ostvarivanja prava na građenje, odnosno izvođenje radova, kao i prava na upotrebu objekata.  Na trećoj strani navedenog Uputstva, u okviru podnaslova „Vodna dozvola“, eksplicitno je navedeno da vodna dozvola nije uslov za izdavanje upotrebne dozvole. Tekst Uputstva možete pronaći na sajtu gradjevinskedozvole.rs, posredstvom sledećeg linka: http://gradjevinskedozvole.rs/Files/00312/Uputstvo-o-nacinu-postupanja-nadleznih-organa-i-imalaca-javnih-ovlascenja-koji-sprovode-objedinjenu-proceduru-u-pogledu-vodnih-akata-u-postupcima-ostvarivanja-prava-na-gradnju.pdf

Postupak izdavanja upotrebne dozvole, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 158. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 42. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu http://gradjevinskedozvole.rs u okviru Sekcije „Propisi“.

Nije moguće vršiti dopunu usaglašenog zahteva koji je već podnet nadležnom organu.

Moguće je da podnosilac zahteva podnese bez odlaganja Zahtev za odustajanje, pozivajući se na prethodno podnet zahtev, i nakon toga podnese nov zahtev za izdavanje upotrebne dozvole.

Podnosilac zahteva može samo jednom iskoristiti pravo na podnošenje usaglašenog zahteva bez obaveze dostavljanja dokumentacije podnete uz zahtev koji je odbačen i ponovnog plaćanja administrativne takse.

Potrebno je proveriti da li je u konkretnom slučaju prilikom slanja usaglašenog zahteva ispravno unet broj prvobitnog zahteva.

Da, organ nadležan za poslove državnog premera i katastra donosi rešenje o kućnom broju, ako je dostavljena upotrebna dozvola za novo izgrađeni objekat, u postupku objedinjene procedure, u skladu sa čl.49. tač.1) Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem (ovde).

12. Upis prava svojine na izgrađenom objektu, odnosno posebnim delovima objekta i

izdavanje rešenja o kućnom broju u okviru objedinjene procedure

Dostava upotrebne dozvole organu nadležnom za poslove državnog premera i katastra

Član 48.

U roku od pet radnih dana od dana pravnosnažnosti upotrebne dozvole, nadležni organ po službenoj dužnosti dostavlja organu nadležnom za poslove državnog premera i katastra:

1) upotrebnu dozvolu;

2) elaborat geodetskih radova za izvedeni objekat i posebne delove objekta;

3) elaborat geodetskih radova za podzemne instalacije.

Postupanje organa nadležnog za poslove državnog premera i katastra

Član 49.

Organ nadležan za poslove državnog premera i katastra, u roku od sedam dana od dostavljanja upotrebne dozvole:

1) donosi rešenje o kućnom broju, ako je dostavljena upotrebna dozvola za novo izgrađeni objekat;

2) donosi rešenje kojim vrši upis prava svojine na objektu, odnosno posebnim delovima objekta, u skladu sa izdatom upotrebnom dozvolom.

Rešenja iz stava 1. ovog člana nadležni organ za poslove državnog premera i katastra dostavlja investitoru bez odlaganja, a nadležnom organu radi informisanja.

Organ nadležan za poslove državnog premera i katastra u roku od 30 dana od dostavljanja upotrebne dozvole vrši odgovarajući upis u katastar vodova.

Na rešenja iz stava 1. ovog člana, investitor ima pravo žalbe u skladu sa zakonom kojim se uređuje državni premer i katastar.

Izdavanje upotrebne dozvole je, prema odredbama člana 158. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji, u nadležnosti organa koji je nadležan i za izdavanje građevinske dozvole.

Shodno citiranoj odredbi Zakona, izdavanje upotrebne dozvole je u nadležnosti organa koji je u konkretnom slučaju bio nadležan i za izdavanje građevinske dozvole, odnosno organ jedinice lokalne samouprave (opštine ili grada) nadležan za poslove urbanizma. Prilikom obraćanja radi dobijanja informacije o tome da li je u konkretnom slučaju izdata upotrebna dozvola, potrebno je dokazati pravni interes za to.  

Dokumentacija koje se prilaže uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole propisana je čl.42. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Međutim, u konZa postupanje u konkretnom slučaju potrebno je postaviti pitanje na mejl: ozakonjenje@mgsi.gov.rs, s obzirom na to da se pitanje odnosi na primenu Zakona o ozakonjenju („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 96/15).

Članom 158. Zakona o planiranju i izgradnji (ovde) propisan je postupak izdavanja upotrebne dozvole.

Podnošenje zahteva za izdavanje upotrebne dozvole vrši se u skladu sa 42. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Pozivni centar se bavi isključivo tumačenjem odredbi Zakona o planiranju i izgradnji.

Stranica nije namenjena za davanje pravnih saveta, kao ni za instrukcije za postupanje u konkretnim slučajevima.

Podnošenje zahteva za izdavanje upotrebne dozvole vrši se u skladu sa 42. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Ukoliko je u konkretnom slučaju došlo do ostupanja koje nije u suprotnosti sa građevinskom dozvolom i lokacijskim uslovima, izrađuje se projekat izvedenog objekta, u skladu sa čl.70 - 74. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata, koji možete pronaći ovde.

Ukoliko je u konkretnom slučaju došlo do odstupanja od projekta za izvođenje, koje je u suprotnosti sa građevinskom dozvolom i lokacijskim uslovima, pre podnošenja zahteva za upotrebnu dozvolu, potrebno je podneti zahtev za izmenu građevinske dozvole, u skladu sa čl. 24. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Podnošenje zahteva za izdavanje upotrebne dozvole vrši se u skladu sa čl.42. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

U skladu sa čl.142. Zakona o planiranju i izgradnji:

Izmena rešenja o građevinskoj dozvoli

Član 142.

Po izdavanju rešenja o građevinskoj dozvoli, investitor, u skladu sa novonastalim finansijskim i drugim okolnostima, izmenama u dostupnosti komunalne i druge infrastrukture, radi usaglašavanja sa projektom za izvođenje i iz drugih razloga, može podneti zahtev za izmenu građevinske dozvole. Ako u toku izgradnje, odnosno izvođenja radova, nastanu izmene u odnosu na izdatu građevinsku dozvolu, glavni projekat, odnosno projekat za građevinsku dozvolu, investitor je dužan da obustavi gradnju i podnese zahtev za izmenu građevinske dozvole.

Izmenom u smislu stava 1. ovog člana smatra se svako odstupanje od položaja, dimenzija, namene i oblika objekta, kao i drugih parametara i uslova utvrđenih u građevinskoj dozvoli, odnosno izvodu iz projekta.

Uz zahtev iz stava 1. ovog člana prilaže se novi projekat za građevinsku dozvolu, odnosno separat projekta za građevinsku dozvolu koji se menja.

Ako izmene iz stava 2. ovog člana nisu u saglasnosti sa izdatim lokacijskim uslovima, nadležni organ će u objedinjenoj proceduri od imaoca javnih ovlašćenja pribaviti izmenjene uslove i u skladu sa njima doneti rešenje po zahtevu investitora.

Ako organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole utvrdi da su nastale izmene u skladu sa važećim planskim dokumentom i lokacijskim uslovima, doneće rešenje o izmeni građevinske dozvole u roku od pet radnih dana od dana prijema uredne dokumentacije.

Odredba ovog člana koja se odnosi na izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli usled promena u toku građenja shodno će se primenjivati i na izmenu odobrenja za izgradnju i glavnog projekta potvrđenog u skladu sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji ("Službeni glasnik RS", br. 47/03 i 34/06), kao i na izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli izdatoj po odredbama ranije važećih zakona kojima je uređivana izgradnja objekata, kada je u skladu sa tim rešenjem započeta izgradnja objekta.

Imalac prava na posebnom delu objekta – stanu izgrađenom u objektu za koji je izdata samo građevinska dozvola ali ne i upotrebna dozvola, u smislu čl. 74 st. 5 tač. 2 Zakona o državnom premeru i katastru (Sl. glasnik RS broj 72/2009, 18/2010, 65/2013, 96/2015) i člana 127. i 128. Pravilnika o katastarskom premeru i katastru nepokretnosti (Sl. glasnik RS br. 7/2016), vrši se na osnovu uverenja koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole uvidom u tehničku dokumentaciju na osnove koje je izdata građevinska dozvola, a ukoliko nije moguće izdavanje tog uverenja, u tom slučaju upis se vrši na osnovu nalaza i mišljenja veštaka građevinske struke odnosno na osnovu elaborata geodetskih radova koji izrađuje ovlašćena geodetska organizacija.

U ovakvim situacijama, kada nije izdata upotrebna dozvola, u skladu sa poslednjim izmenama Zakona o državnom prememru i katastru iz novmebra meseca 2015.god., vrši se upis imaoca prava ne kao vlasnika već kao držaoca uz zabeležbu da je za objekat izdata građevinska dozvola ali ne i upotrebna dozvola.

To znači da je upis imaoca prava na posebnom delu kao vlasnika sa pravom svojine moguć jedino ukoliko je za taj objekat izdata i upotrebna dozvola.

U konkretnom slučaju radi se o starom objektu za koji je građevinska dozvola izdata 1970.god. tako da bi se u postupku izdavanja upotrebne dozvole primenjivali oni propisi koji su važili u vreme izdavanja građevinske dozvole (član 4. stav 3 Zakona o ozakonjenju objekata), što u praksi znači dosta pogodnosti za onog ko u ovom trenutku pribavlja upotrebnu dozvolu.

Izrada tehničke dokumentacije za potrebe izdavanja upotrebne dozvole i vođenje ovog postupka je veliki finansijski izdatak i iz tog razloga predlažemo da se radi sprovođenje ovog postupka angažuje skupština stanara zgrade. 

Postupak i dokumentacija koju je potrebno priložiti uz zhatev za izdavanje upotrebne dozvole propisani su članom 158. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 42. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.
Članom 42. stav 1. tačka 1) Pravilnika propisano je da se uz zahtev prilaže projekat za izvođenje sa potvrdom i overom investitora, lica koje vrši stručni nadzor i izvođača radova da je izvedeno stanje jednako projektovanom, ako u toku građenja nije odstupljeno od projekta za izvođenje i ako je projekat izvedenog objekta izrađen u skladu sa pravilnikom kojim se uređuje
sadržina tehničke dokumentacije. Članom 124. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se projekat izvedenog objekta, između ostalog, izrađuje za potrebe pribavljanja upotrebne dozvole, dok je u stavu 3. istog člana propisano da predstavlja projekat za izvođenje sa izmenama nastalim u toku građenja objekta.
Imajući u vidu citirane odredba Zakona i Pravilnika, mišljenja smo da bi u opisanom slučaju bilo moguće dobiti upotrebnu dozvolu, ukoliko bi uz zahtev za njeno izdavanje bio priložen projekat izvedenog objekta, izrađen u skladu sa pravilnikom kojim se uređuje
sadržina tehničke dokumentacije, kao i ostala dokumentacija propisana članom 42. stav 1. tačka 1) Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Postupak izdavanja upotrebne dozvole, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 158. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 42. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu http://gradjevinskedozvole.rs u okviru Sekcije „Propisi“.

Ukoliko ste u mogućnosti da obezbedite kompletnu dokumentaciju koja je propisana citiranim članovima Zakona i Pravilnika, možete podneti zahtev za izdavanje upotrebne dozvole, pod uslovom da su ispunjeni svi propisani uslovi. Zahtev se podnosi organu nadležnom za izdavanje građevinske dozvole, koji izdaje rešenjem upotrebnu dozvolu, u roku od pet radnih dana od dana podnošenja zahteva za izdavanje upotrebne dozvole, u skladu sa članom 158. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji.

Dokumentacija koje se prilaže uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole propisana je čl.42. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Za izvođenje radova za koje je nadležni organ izdao rešenje po čl. 145 Zakona o planiranju i izgradnji nije predviđeno obavezno pribavljanje upotrebne dozvole od strane investitora niti su propisane bilo kakve sankcije.

Članom 145. stav 7. i 8. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da po završetku izgradnje, odnosno izvođenju radova, za objekte iz stava 1. ovog člana, po zahtevu investitora, nadležni organ može izdati upotrebnu dozvolu. Pravnosnažno rešenje o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona, za objekte koji se u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje upis u javnu knjigu o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima mogu upisati u javnu evidenciju, kao i za promenu namene objekta, odnosno dela objekta bez izvođenja radova, predstavlja osnov za upis u javnu knjigu o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima, a ako je za predmetni objekat, odnosno izvođenje radova izdata i upotrebna dozvola po zahtevu investitora, osnov za upis u javnu knjigu predstavlja pravnosnažno rešenje iz stava 2. ovog člana i pravnosnažno rešenje o upotrebnoj dozvoli.

Takođe, Pravilnikom o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektornskim putem je propisano da kada se investitor, u skladu sa članom 145. stav 7. Zakona, opredeli da za objekat, odnosno radove, koji se izvode u skladu sa članom 145. Zakona, a za koje je propisana obaveza pribavljanja saglasnosti na tehničku dokumentaciju u pogledu mera zaštite od požara, ne podnese zahtev za upotrebnu dozvolu, utvrđivanje podobnosti objekta za upotrebu u pogledu sprovedenosti mera zaštite od požara vrši se van objedinjene procedure, u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje zaštita od požara.

Dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole propisana je članom 158. stav 3. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 42. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu http://gradjevinskedozvole.rs, u okviru Sekcije „Propisi“.
Članom 42. stav 2. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisano je da investitor može podneti zahtev za izdavanje upotrebne dozvole i za radove izvedene u skladu sa rešenjem o privremenoj građevinskoj dozvoli. Imajući u vidu citiranu odredbu Pravilnika, ukoliko su radovi izvedeni u skladu sa izdatom privremenom građevinskom dozvolom i ukoliko posedujete (ili ste u mogućnosti da pribavite) dokumentaciju propisanu navedenim članovima Zakona i Pravilnika, možete podneti zahtev za izdavanje upotrebne dozvole u skladu sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji.
Članom 158. stav 11. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da u roku od pet radnih dana po pravnosnažnosti izdate upotrebne dozvole, nadležni organ po službenoj dužnosti dostavlja organu nadležnom za poslove državnog premera i katastra upotrebnu dozvolu, elaborat geodetskih radova za izvedeni objekat i posebne delove objekta, kao i elaborat geodetskihradova za podzemne instalacije. Organ nadležan za poslove državnog premera i katastra donosi rešenje o kućnom broju i vrši upis prava svojine na objektu, odnosno posebnim delovima objekta, i o tome obaveštava investitora i nadležni organ uprave u roku od sedam dana od dostavljanja upotrebne dozvole. Imajući to u vidu, investitor nakon podnošenja zahteva za upotrebnu dozvolu ne preduzima nikakve posebne radnje u cilju upisa objekta (ili dela objekta) u katastar nepokretnosti.
Pitanja u vezi sa primenom Zakona o ozakonjenju objekata možete postaviti posredstvom mejla: ozakonjenje@mgsi.gov.rs

Postupak izdavanja upotrebne dozvole, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 158. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 42. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu http://gradjevinskedozvole.rs u okviru Sekcije „Propisi“.

Citiranim članovima Zakona, odnosno Pravilnika nije precizirano ko je ovlašćen za podnošenje zahteva za izdavanje upotrebne dozvole.

Imajući to u vidu, svako zainteresovano lice može podneti zahtev za izdavanje upotrebne dozvole, pod uslovom da su ispunjeni svi propisani uslovi i da raspolaže potrebnom dokumentacijom. Organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole izdaje rešenjem upotrebnu dozvolu, u roku od pet radnih dana od dana podnošenja zahteva za izdavanje upotrebne dozvole, u skladu sa članom 158. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji.

Odredbama članova 48. i 49. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem (ovde) propisan je postupak upisa prava svojine na izgrađenom objektu, odnosno posebnim delovima objekta i izdavanja rešenja o kućnom broju u okviru objedinjene procedure.

12. 
    Upis prava svojine na izgrađenom objektu, odnosno posebnim delovima objekta i izdavanje rešenja o kućnom broju u okviru objedinjene procedure

Dostava upotrebne dozvole organu nadležnom za poslove državnog premera i katastra

Član 48.

U roku od pet radnih dana od dana pravnosnažnosti upotrebne dozvole, nadležni organ po službenoj dužnosti dostavlja organu nadležnom za poslove državnog premera i katastra:

1) upotrebnu dozvolu;

2) elaborat geodetskih radova za izvedeni objekat i posebne delove objekta;

3) elaborat geodetskih radova za podzemne instalacije.

Postupanje organa nadležnog za poslove državnog premera i katastra

Član 49.

Organ nadležan za poslove državnog premera i katastra, u roku od sedam dana od dostavljanja upotrebne dozvole:

1) donosi rešenje o kućnom broju, ako je dostavljena upotrebna dozvola za novo izgrađeni objekat;

2) donosi rešenje kojim vrši upis prava svojine na objektu, odnosno posebnim delovima objekta, u skladu sa izdatom upotrebnom dozvolom.

Rešenja iz stava 1. ovog člana nadležni organ za poslove državnog premera i katastra dostavlja investitoru bez odlaganja, a nadležnom organu radi informisanja.

Organ nadležan za poslove državnog premera i katastra u roku od 30 dana od dostavljanja upotrebne dozvole vrši odgovarajući upis u katastar vodova.

Na rešenja iz stava 1. ovog člana, investitor ima pravo žalbe u skladu sa zakonom kojim se uređuje državni premer i katastar

Upis prava svojine na nepokretnosti u katastru nepokretnosti na osnovu ranije izdate upotrebne dozvole nije predmet regulisanja odredaba Zakona o planiranju i izgradnji, već Zakona o državnom premeru i katastru ("Službeni glasnik Republike Srbije" broj 72/09, 18/10, 65/13, 15/15 - Odluka US RS i 96/15).
Imajući to u vidu, u cilju dobijanja dodatnih informacija u vezi sa tim, možete se obratiti nadležnoj organizacionoj jedinici Republičkog geodetskog zavoda - Služba za katastar nepokretnosti.

U opisanom slučaju potrebno je da nadležni organ izda upotrebnu dozvolu sa označenim iznosom razlike doprinosa po konačnom obračunu. U obrazloženju rešenja navesti rok plaćanja i broj računa za uplatu kao i obavezu dostavljanja dokazao uplati nadležnom organu. 

Istovremeno sa objavljivanjem rešenja, nadležni organ u sistemu CEOP treba da objavi posebnu pismenu opomenu (uz naznaku da se samim objavljivanjem u ovom sistemu opomena smatra uručenom) u kojem će se označiti iznos duga, rok za uplatu, obaveza dostavljanja nadležnom organu dokaza o uplati u istom roku sa upozorenjem ukoliko se ne postupi u skladu sa naloženim, da će  se pokrenuti postupak prinudne naplate. 

Bez ove opomene nema uslova za sprovođenje postupka prinudne naplate neplaćene razlike doprinosa po konačnom obračunu u smislu odredbi Zakona o obezbeđenju i izvršenju.

Članom 158. stav 4. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se upotrebna dozvola izdaje za ceo objekat ili za deo objekta koji predstavlja tehničko-tehnološku celinu i može se kao takav samostalno koristiti. Ukoliko su u konkretnom slučaju ispunjeni navedeni uslovi, odnosno ukoliko se izgrađeni deo objekta (prizemlje) može samostalno koristiti, mišljenja smo da je moguće izdati upotrebnu dozvolu samo za taj deo objekta.

Dokumentacija koju je potrebno priložiti uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole propisana je članom 158. stav 3. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 42. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu http://gradjevinskedozvole.rs, u okviru Sekcije „Propisi“.

Postupak izdavanja upotrebne dozvole, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 158. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 42. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu http://gradjevinskedozvole.rs u okviru Sekcije „Propisi“.

Primerak upotrebne dozvole nalazi se u arhivi nadležnog organa koji je tu dozvolu izdao.

Članom 133. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji jedinicama lokalne samouprave povereno je izdavanje građevinskih dozvola za izgradnju objekata koji nisu određeni u članu 133. ovog zakona (što se odnosi i na stambene zgrade). Članom 158. stav 2. istog Zakona propisano je da organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole izdaje rešenjem upotrebnu dozvolu.

Stoga je potrebno da se obratite nadležnom organu lokalne samouprave i proverite da li je upotrebna dozvola izdata. U tom postupku će Vam biti potrebno da znate broj katastarske parcele na kojoj je objekat izgrađen.

U ovom trenutku ne postoji osnov za upis prava svojine na neizgrađenim posebnim delovima zgrade u smislu odredbi Zakona o državnom premeru i katastru. Upis prava svojine na rekonstruisanom i dograđenom objektu moći će da bude izvršen nakon što se za izgrađeni objekat pribavi upotrebna dozvola.

Za izvođenje radova za koje je nadležni organ izdao rešenje po čl. 145 Zakona o planiranju i izgradnji, nije predviđeno obavezno pribavljanje upotrebne dozvole od strane investitora niti su propisane bilo kakve sankcije.

Članom 145. stav 7. i 8. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da po završetku izgradnje, odnosno izvođenju radova, za objekte iz stava 1. ovog člana, po zahtevu investitora, nadležni organ može izdati upotrebnu dozvolu. Pravnosnažno rešenje o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona, za objekte koji se u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje upis u javnu knjigu o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima mogu upisati u javnu evidenciju, kao i za promenu namene objekta, odnosno dela objekta bez izvođenja radova, predstavlja osnov za upis u javnu knjigu o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima, a ako je za predmetni objekat, odnosno izvođenje radova izdata i upotrebna dozvola po zahtevu investitora, osnov za upis u javnu knjigu predstavlja pravnosnažno rešenje iz stava 2. ovog člana i pravnosnažno rešenje o upotrebnoj dozvoli.

Takođe, Pravilnikom o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektornskim putem je propisano da kada se investitor, u skladu sa članom 145. stav 7. Zakona, opredeli da za objekat, odnosno radove, koji se izvode u skladu sa članom 145. Zakona, a za koje je propisana obaveza pribavljanja saglasnosti na tehničku dokumentaciju u pogledu mera zaštite od požara, ne podnese zahtev za upotrebnu dozvolu, utvrđivanje podobnosti objekta za upotrebu u pogledu sprovedenosti mera zaštite od požara vrši se van objedinjene procedure, u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje zaštita od požara.

Izmena rešenja o građevinskoj dozvoli

Članom 142.,stavovi 1-4,  Zakona o planiranju i izgradji propisano je-

Po izdavanju rešenja o građevinskoj dozvoli, investitor, u skladu sa novonastalim finansijskim i drugim okolnostima, izmenama u dostupnosti komunalne i druge infrastrukture, radi usaglašavanja sa projektom za izvođenje i iz drugih razloga, može podneti zahtev za izmenu građevinske dozvole.

Ako u toku izgradnje, odnosno izvođenja radova, nastanu izmene u odnosu na izdatu građevinsku dozvolu, glavni projekat, odnosno projekat za građevinsku dozvolu, investitor je dužan da obustavi gradnju i podnese zahtev za izmenu građevinske dozvole".

Izmenom u smislu stava 1. ovog člana smatra se svako odstupanje od položaja, dimenzija, namene ioblika objekta, kao i drugih parametara i uslova utvrđenih u građevinskoj dozvoli, odnosno izvodu izprojekta.

Uz zahtev iz stava 1. ovog člana prilaže se novi projekat za građevinsku dozvolu, odnosno separat projekta za građevinsku dozvolu koji se menja.

U tom smislu smatramo da je neophodno da se u konkretnom slučaju izvrši izmena građevinske dozvole.

Postupak i dokumentacija koju je potrebno priložiti uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole propisani su članom 158. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 42. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu http://gradjevinskedozvole.rs u okviru Sekcije „Propisi“.

U odredbama navedenih propisa nije eksplicitno navedeno da podnosilac zahteva za izdavanje upotrebne dozvole mora biti investitor, iz čega proizlazi da to može biti svako lice koje ima interes za dobijanje upotrebne dozvole i evidentiranje objekta u katastru nepokretnosti. Međutim, treba imati u vidu da, bez obzira na to ko se javlja kao podnosilac, uz zahtev moraju biti dostavljeni svi prilozi propisani Zakonom o planiranju i izgradnji i Pravilnikom o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Takođe, u stavu 4. člana 158. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se upotrebna dozvola izdaje za ceo objekat ili za deo objekta koji predstavlja tehničko-tehnološku celinu i može se kao takav samostalno koristiti. Imajući to u vidu, mišljenja smo da zahtevom za izdavanje upotrebne dozvole ne bi mogao da bude obuhvaćen samo jedan stan, već deo objekta koji predstavlja tehničko – tehnološku celinu (eventualno jedan sprat ili kompletna nadogradnja).

Postupak i dokumentacija koju je potrebno priložiti uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole propisani su članom 158. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 42. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu http://gradjevinskedozvole.rs u okviru Sekcije „Propisi“.

Imajući u vidu činjenicu da navedenim propisima nije predviđen izuzetak, odnosno mogućnost da uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole, umesto elaborata geodetskih radova podnesete kopiju plana i/ili prepis lista nepokretnosti za snimljeni nelegalan objekat, mišljenja smo da opcija koju ste predložili u Vašem pitanju ne bi bila pravno moguća.

Odredbama važećih propisa koji regulišu postupak vršenja tehničkog pregleda objekta, odnosno Zakona o planiranju i izgradnji i Pravilnika o sadržini i načinu vršenja tehničkog pregleda objekta, sastavu komisije, sadržini predloga komisije o utvrđivanju podobnosti objekta za upotrebu, osmatranju tla i objekta u toku građenja i upotrebe i minimalnim garantnim rokovima za pojedine vrste objekata, nije predviđena mogućnost da komisija za tehnički pregled izmeni mišljenje dato u postupku vršenja tehničkog pregleda. Samim tim, nije propisan ni rok u kome bi to moglo biti učinjeno.

Upotrebna dozvola ne izdaje se po automatizmu, već na osnovu zahteva za izdavanje upotrebne dozvole koji podnosi zainteresovano lice. Postupak i dokumentacija koju je potrebno priložiti uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole propisani su članom 158. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 42. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu http://gradjevinskedozvole.rs u okviru Sekcije „Propisi“.

Organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole izdaje rešenjem upotrebnu dozvolu, u roku od pet radnih dana od dana podnošenja zahteva za izdavanje upotrebne dozvole, pod uslovom da su uz zahtev podneti svi propisani prilozi.

Članom 158. stav 4. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se upotrebna dozvola izdaje za ceo objekat ili za deo objekta koji predstavlja tehničko-tehnološku celinu i može se kao takav samostalno koristiti. Ukoliko su u konkretnom slučaju ispunjeni navedeni uslovi, odnosno ukoliko se izgrađeni deo objekta (prizemlje) može samostalno koristiti, mišljenja smo da je moguće izdati upotrebnu dozvolu samo za taj deo objekta.

Dokumentacija koju je potrebno priložiti uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole propisana je članom 158. stav 3. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 42. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu http://gradjevinskedozvole.rs, u okviru Sekcije „Propisi“.

Ukoliko biste naknadno podnosili zahtev za izdavanje upotrebne dozvole za podrumske prostorije, u obavezi ste da sprovedete isti postupak kao i za izdavanje upotrebne dozvole za deo objekta u prizemlju. Upis bilo kog dela objekta u evidenciju katastra nepokretnosti (pa i podrumskih prostorija) sprovodi organ nadležan za poslove državnog premera i katastra, po službenoj dužnosti, na osnovu pravosnažne upotrebne dozvole za taj deo objekta.

Članom 158. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole izdaje rešenjem upotrebnu dozvolu (a ne organ koji je izdao građevinsku dozvolu, kako je navedeno u Vašem pitanju). U najvećem broju slučajeva, organ koji je izdao građevinsku dozvolu biće nadležan za njeno izdavanje i u vreme podnošenja zahteva za izdavanje upotrebne dozvole, ali u slučaju izmene propisa, može doći i do promene nadležnosti u tom delu.

Ukoliko je reč o objektu koji je izgrađen u granicama nacionalnog parka (osim porodičnih stambenih objekata, poljoprivrednih i ekonomskih objekata i njima potrebnih objekata infrastrukture, koji se grade u selima), mišljenja smo da je za izdavanje upotrebne dozvole za predmetni objekat nadležno Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, u skladu sa članom 133. stav 2. tačka 9. Zakona o planiranju i izgradnji.

Poštovani,

Shodno čl. 42. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole prilaže se:

1) projekat za izvođenje sa potvrdom i overom investitora, lica koje vrši stručni nadzor i izvođača radova da je izvedeno stanje jednako projektovanom u slučaju da u toku građenja nije odstupljeno od projekta za izvođenje, odnosno projekat izvedenog objekta izrađen u skladu sa pravilnikom kojim se uređuje sadržina tehničke dokumentacije;

2) izveštaj komisije za tehnički pregled, kojim se utvrđuje da je objekat podoban za upotrebu, sa predlogom za izdavanje upotrebne dozvola;

3) dokaz o plaćanju propisanih taksi, odnosno naknada i naknada za Centralnu evidenciju, uključujući i naknadu za podnetu prijavu završetka temelja i završetka objekta u konstruktivnom smislu, ako su te prijave podnešene za objekat za koji se traži upotrebna dozvola.

4) sertifikat o energetskim svojstvima objekta, ako je za objekat propisana obaveza pribavljanja sertifikata o energetskim svojstvima;

5) elaborat geodetskih radova za izvedeni objekat i posebne delove objekta;

6) elaborat geodetskih radova za podzemne instalacije. 

S obzirom na to da je u konkretnom slučaju  došlo do izmena definisanih čl.142.st.2. Zakona o planiranju i izgradnji, nije moguće ishodovati upotrebnu dozvolu, već je pre toga potrebno pristupiti izmeni rešenja o građevinskoj dozvoli, u skladu sa čl.142. Zakona.

Podnošenje zahteva za izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli vrši se u skladu sa čl.24. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Izmena rešenja o građevinskoj dozvoli

Član 142.

Po izdavanju rešenja o građevinskoj dozvoli, investitor, u skladu sa novonastalim finansijskim i drugim okolnostima, izmenama u dostupnosti komunalne i druge infrastrukture, radi usaglašavanja sa projektom za izvođenje i iz drugih razloga, može podneti zahtev za izmenu građevinske dozvole. Ako u toku izgradnje, odnosno izvođenja radova, nastanu izmene u odnosu na izdatu građevinsku dozvolu, glavni projekat, odnosno projekat za građevinsku dozvolu, investitor je dužan da obustavi gradnju i podnese zahtev za izmenu građevinske dozvole.

Izmenom u smislu stava 1. ovog člana smatra se svako odstupanje od položaja, dimenzija, namene i oblika objekta, kao i drugih parametara i uslova utvrđenih u građevinskoj dozvoli, odnosno izvodu iz projekta.

Uz zahtev iz stava 1. ovog člana prilaže se novi projekat za građevinsku dozvolu, odnosno separat projekta za građevinsku dozvolu koji se menja.

Ako izmene iz stava 2. ovog člana nisu u saglasnosti sa izdatim lokacijskim uslovima, nadležni organ će u objedinjenoj proceduri od imaoca javnih ovlašćenja pribaviti izmenjene uslove i u skladu sa njima doneti rešenje po zahtevu investitora.

Ako organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole utvrdi da su nastale izmene u skladu sa važećim planskim dokumentom i lokacijskim uslovima, doneće rešenje o izmeni građevinske dozvole u roku od pet radnih dana od dana prijema uredne dokumentacije.

Odredba ovog člana koja se odnosi na izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli usled promena u toku građenja shodno će se primenjivati i na izmenu odobrenja za izgradnju i glavnog projekta potvrđenog u skladu sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji ("Službeni glasnik RS", br. 47/03 i 34/06), kao i na izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli izdatoj po odredbama ranije važećih zakona kojima je uređivana izgradnja objekata, kada je u skladu sa tim rešenjem započeta izgradnja objekta.

Ukoliko je posle izvođenja radova na pretvaranju tavanskog u stambeni prostor, objekat  postojećim priključcima već  priključen na postojeće podzemne instalacije i ukoliko su te instalacije geodetski snimljene u ranijem periodu, tada uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole nije neophodno dostaviti Elaborat podzemnih instalacija već samo kopiju plana podzemnih instalacija koju izdaje Republički geodetski zavod radi dokazivanja te činjenice.

Ukoliko međutim postojeće podzemne instalcije nikada nisu geodetski snimljene, što je veoma čest slučaj danas u našoj zemlji, mišljenja smo da je uz zahtev za upotrebnu dozvolu potrebno dostaviti i Elaborat podzemnih instalacija.  

Dokumentacija koje se prilaže uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole propisana je čl.42. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

U skladu sa čl.158.st.2.Zakona o planiranju i izgradnji, organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole izdaje rešenjem upotrebnu dozvolu, u roku od pet radnih dana od dana podnošenja zahteva za izdavanje upotrebne dozvole.

Članom 25. tačka 5. Statuta grada Beograda propisano je da Grad, preko svojih organa, izdaje građevinske dozvole za izgradnju i rekonstrukciju objekata preko 800 m2 bruto razvijene građevinske površine, dok je u članu 77. tačka 6. Statuta definisano da gradska opština preko svojih organa, donosi rešenje u prvom stepenu o građevinskoj dozvoli za izgradnju ili rekonstrukciju objekata do 800 m2 bruto razvijene građevinske površine.

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji i Statuta Grada Beograda, ukoliko je predmetni objekat površine do 800 m2 bruto razvijene građevinske površine, zahtev za izdavanje upotrebne dozvole potrebno je podneti nadležnom organu gradske opštine Savski venac.

Ukoliko je u konkretnom slučaju reč o objektu iz čl.133. Zakona o planiranju i izgradnji, građevinsku dozvolu za izgradnju ovih objekata izdaje Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Podnošenje zahteva vrši se kroz Centralni informacioni sistem, kome možete pristupiti ovde.

Sva uputstva za korišćenje portala za elektronsko podnošenje zahteva za građenje možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u sekciji E-procedura.

Iz Vašeg pitanja se može zaključiti da se predmetna garaža nalazi u okviru porodične stambene zgrade, odnosno da ne predstavlja zaseban, fizički odvojen objekat. U tom slučaju, na regulisanje statusa garaže primenjuju se odredbe Zakona o planiranju i izgradnji koje se odnose i na porodičnu stambenu zgradu čiji je garaža sastavni deo.

Naime, članom 158. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se objekat, za koji je u skladu sa Zakonom predviđeno izdavanje građevinske dozvole, može koristiti po prethodno pribavljenoj upotrebnoj dozvoli. S obzirom na to da je za izgradnju porodične stambene zgrade neophodno pribaviti građevinsku dozvolu, pre otpočinjanja korišćenja zgrade potrebno je pribaviti i upotrebnu dozvolu za nju (ukoliko to već nije učinjeno).

Postupak i dokumentacija koju je potrebno priložiti uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole propisani su članom 158. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 42. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu http://gradjevinskedozvole.rs u okviru Sekcije „Propisi“.

Kada je reč o nadležnosti za izdavanje građevinske dozvole za pojedine vrste objekata, članom 133. Zakona o planiranju i izgradnji propisani su objekti za čiju izgradnju građevinsku dozvolu izdaje Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. Članom 134. stav 2. Zakona, jedinicama lokalne samouprave povereno je izdavanje građevinskih dozvola za izgradnju objekata koji nisu određeni u članu 133. Zakona. S obzirom na činjenicu da izdavanje građevinskih (a samim tim i upotrebnih) dozvola za izgradnju porodičnih stambenih zgrada ne spada u nadležnost Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, zahtev za izdavanje upotrebne dozvole bi u konkretnom slučaju trebalo podneti nadležnom organu jedinice lokalne samouprave (odnosno grada Čačka).   

Kada je reč o otpočinjanju obavljanja određene privredne delatnosti, predmetna materija nije regulisana odredbama Zakona o planiranju i izgradnji i podzakonskim aktima donetim na osnovu tog Zakona, već drugim propisima.

Članom 49. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem (ovde) propisano je postupanje organa nadležnog za poslove državnog premera i katastra, po prijemu upotrebne dozvole, u postupku upisa prava svojine na izgrađenom objektu, odnosno posebnim delovima objekta i izdavanju rešenja o kućnom broju u okviru objedinjene procedure.

Član 49.

Organ nadležan za poslove državnog premera i katastra, u roku od sedam dana od dostavljanja upotrebne dozvole:

1) donosi rešenje o kućnom broju, ako je dostavljena upotrebna dozvola za novo izgrađeni objekat;

2) donosi rešenje kojim vrši upis prava svojine na objektu, odnosno posebnim delovima objekta, u skladu sa izdatom upotrebnom dozvolom.

Rešenja iz stava 1. ovog člana nadležni organ za poslove državnog premera i katastra dostavlja investitoru bez odlaganja, a nadležnom organu radi informisanja.

Organ nadležan za poslove državnog premera i katastra u roku od 30 dana od dostavljanja upotrebne dozvole vrši odgovarajući upis u katastar vodova.

U skladu sa čl.134 ( s3) Zakona o planiranju i izgradnji, odredbe drugih zakona kojima se na drugačiji način uređuju pitanja koja su predmet uređivanja ovog zakona neće se primenjivati, osim zakona i propisa kojima se uređuje zaštita životne sredine.

Podnošenje zahteva za izdavanje upotrebne dozvole vrši se u skladu sa 42. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Ukoliko je u konkretnom slučaju došlo do ostupanja koje nije u suprotnosti sa građevinskom dozvolom i lokacijskim uslovima, izrađuje se projekat izvedenog objekta, u skladu sa čl.70 - 74. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata, koji možete pronaći ovde.

Ukoliko je u konkretnom slučaju došlo do odstupanja od projekta za izvođenje, koje je u suprotnosti sa građevinskom dozvolom i lokacijskim uslovima, pre podnošenja zahteva za upotrebnu dozvolu, potrebno je podneti zahtev za izmenu građevinske dozvole, u skladu sa čl. 24. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Podnošenje zahteva za izdavanje upotrebne dozvole vrši se u skladu sa čl.42. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

U skladu sa čl.142. Zakona o planiranju i izgradnji:

Izmena rešenja o građevinskoj dozvoli

Član 142.

Po izdavanju rešenja o građevinskoj dozvoli, investitor, u skladu sa novonastalim finansijskim i drugim okolnostima, izmenama u dostupnosti komunalne i druge infrastrukture, radi usaglašavanja sa projektom za izvođenje i iz drugih razloga, može podneti zahtev za izmenu građevinske dozvole. Ako u toku izgradnje, odnosno izvođenja radova, nastanu izmene u odnosu na izdatu građevinsku dozvolu, glavni projekat, odnosno projekat za građevinsku dozvolu, investitor je dužan da obustavi gradnju i podnese zahtev za izmenu građevinske dozvole.

Izmenom u smislu stava 1. ovog člana smatra se svako odstupanje od položaja, dimenzija, namene i oblika objekta, kao i drugih parametara i uslova utvrđenih u građevinskoj dozvoli, odnosno izvodu iz projekta.

Uz zahtev iz stava 1. ovog člana prilaže se novi projekat za građevinsku dozvolu, odnosno separat projekta za građevinsku dozvolu koji se menja.

Ako izmene iz stava 2. ovog člana nisu u saglasnosti sa izdatim lokacijskim uslovima, nadležni organ će u objedinjenoj proceduri od imaoca javnih ovlašćenja pribaviti izmenjene uslove i u skladu sa njima doneti rešenje po zahtevu investitora.

Ako organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole utvrdi da su nastale izmene u skladu sa važećim planskim dokumentom i lokacijskim uslovima, doneće rešenje o izmeni građevinske dozvole u roku od pet radnih dana od dana prijema uredne dokumentacije.

Odredba ovog člana koja se odnosi na izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli usled promena u toku građenja shodno će se primenjivati i na izmenu odobrenja za izgradnju i glavnog projekta potvrđenog u skladu sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji ("Službeni glasnik RS", br. 47/03 i 34/06), kao i na izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli izdatoj po odredbama ranije važećih zakona kojima je uređivana izgradnja objekata, kada je u skladu sa tim rešenjem započeta izgradnja objekta.

Pretpostavljamo da je investitor građevinsku dozvolu dobio na osnovu Lokacijske dozvole izdate pre izmena Zakona o planiranju i izgradnji iz decembra 2014.god. u toku kojeg postupka su imaoci javnih ovlašćenja takođe izdavali uslove za projektovanje i priključenje.

Zahtev za priključenje objekta nakon izgradnje podnosi se u elektronskom sistemu CEOP. Pre podnošenja tog zahteva, sa imaocem javnih ovlašćenja treba proveriti ili uvidom u izdate uslove za lokacijske uslove  utvrditi da li je utvrđena obaveza investitora da pre priključenja objekta eventualno sam izgradi nedostajuću infrastrukturu ili eventualno mogućnosti da se pre izdavanja upotrebne dozvole to učini.

Što se tiče drugog dela pitanja, radi se o izmeni tehničke dokumentacije  zbog koje je potrebno izmeniti rešenje o građevinskoj doyvoli i izmenjenu tehničku dokumentaciju podneti na saglasnost organu nadležnom za mere zaštite od požara koji organ je jedino nadležan da ceni da li je ili nije moguće u konkretnom slučaju umesto ranije utvrđenih hidranata ugraditi tzv "suve PP hidrante". 

Da, može se ishodovati upotrebna dozvola, iako nije pribavljena vodna dozvola.

U skladu sa Uputstvom o  načinu postupanja nadležnih organa i imalaca javnih ovlašćenja koji sprovode objedinjenu proceduru u pogledu vodnih akata u postupcima ostvarivanja prava na gradnju (ovde), vodna dozvola nije uslov za izdavanje upotrebne dozvole.

Potrebno je obratiti se nadležnom organu za izdavanje građevinske dozvole u vezi sa donošenjem rešenja o upotrebnoj dozvoli na osnovu već podnetog zahteva. Ukoliko je zahtev u konkretnom slučaju podnet u periodu nakon decembra 2014. godine kada je donet Zakon o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji, članom 209. ovog zakona propisane su mere za odgovorno služebno lice u nadležnom organu uprave ako ne izda upotrebnu dozvolu u propisanom roku.

U skladu sa čl.209.st.1.tač.2) Zakona o izmenama i dopunama zakona o planiranju i izgradnji (ovde), novčanom kaznom od 25.000 do 50.000 dinara ili kaznom zatvora do 30 dana kazniće se za prekršaj odgovorno službeno lice u nadležnom organu uprave ako ne izda lokacijske uslove, građevinsku, odnosno upotrebnu dozvolu u propisanom roku (čl. 8d, 53, 56, 136. i 158).

Za ponovljeni prekršaj iz stava 1. ovog člana učiniocu će se izreći novčana kazna i kazna zatvora do 30 dana.

Zahtev za pokretanje prekršajnog postupka iz stava 1 tač. 2) ovog člana podnosi građevinski inspektor.

Takođe, postoji opcija da u konkretnom slučaju podnesete zahtev za odustanak od prethodnog zahteva, i da podnesete ponovo zahtev za izdavanje upotrebne dozvole kroz Centalni informacioni sistem, u skladu sa čl.42. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Investitor je u ranijem periodu platio naknadu (ili doprinos) za uređivanje građevinskog zemljišta (po obračunu površina na osnovu idejnog projekta, glavnog projekta ili na osnovu projekta za građevinsku dozvolu) jer bez dokaza o regulisanju pdnosa po tom pitanju nije moga podneti prijavu radova niti započeti izgradnju objekta.

Kako se zahtev za izdavanje upotrebne dozvole odnosi na deo objekta, pri čemi izgradnja kompletnog objekta još uvek nije završena, konačni obračun se može izvršiti po završetku izgradnje celog objekta odnosjno u tioku postupka izdavanja upotrebne dozvole za drugi deo objekta. U obrazloženju upotrebne dozvole za deo objekta - prizemlje, vakako treba uneti i ovakvu konstataciju. 

S obzirom na to da je u konkretnom slučaju došlo do odstupanja koje je u suprotnosti sa građevinskom dozvolom, nije moguće priložiti projekat izvedenog objekta uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole, već je potrebno pre toga pristupiti izmeni rešenja o građevinskoj dozvoli, u skladu sa čl.142. Zakona o planiranju i izgradnji.

Podnošenje zahteva za izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli vrši se u skladu sa čl.24. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Nakon toga, može se pristupiti ishodovanju upotrebne dozvole, u skladu sa čl.42. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Izmena rešenja o građevinskoj dozvoli

Član 142.

Po izdavanju rešenja o građevinskoj dozvoli, investitor, u skladu sa novonastalim finansijskim i drugim okolnostima, izmenama u dostupnosti komunalne i druge infrastrukture, radi usaglašavanja sa projektom za izvođenje i iz drugih razloga, može podneti zahtev za izmenu građevinske dozvole. Ako u toku izgradnje, odnosno izvođenja radova, nastanu izmene u odnosu na izdatu građevinsku dozvolu, glavni projekat, odnosno projekat za građevinsku dozvolu, investitor je dužan da obustavi gradnju i podnese zahtev za izmenu građevinske dozvole.

Izmenom u smislu stava 1. ovog člana smatra se svako odstupanje od položaja, dimenzija, namene i oblika objekta, kao i drugih parametara i uslova utvrđenih u građevinskoj dozvoli, odnosno izvodu iz projekta.

Uz zahtev iz stava 1. ovog člana prilaže se novi projekat za građevinsku dozvolu, odnosno separat projekta za građevinsku dozvolu koji se menja.

Ako izmene iz stava 2. ovog člana nisu u saglasnosti sa izdatim lokacijskim uslovima, nadležni organ će u objedinjenoj proceduri od imaoca javnih ovlašćenja pribaviti izmenjene uslove i u skladu sa njima doneti rešenje po zahtevu investitora.

Ako organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole utvrdi da su nastale izmene u skladu sa važećim planskim dokumentom i lokacijskim uslovima, doneće rešenje o izmeni građevinske dozvole u roku od pet radnih dana od dana prijema uredne dokumentacije.

Odredba ovog člana koja se odnosi na izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli usled promena u toku građenja shodno će se primenjivati i na izmenu odobrenja za izgradnju i glavnog projekta potvrđenog u skladu sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji ("Službeni glasnik RS", br. 47/03 i 34/06), kao i na izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli izdatoj po odredbama ranije važećih zakona kojima je uređivana izgradnja objekata, kada je u skladu sa tim rešenjem započeta izgradnja objekta.

Izmena rešenja o građevinskoj dozvoli

Podnošenje zahteva za izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli

Član 24.

Postupak za izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli sprovodi se u objedinjenoj proceduri, a pokreće se podnošenjem zahteva nadležnom organu kroz CIS.

Uz zahtev za izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli dostavlja se:

1) novi projekt za građevinsku dozvolu, sa izvodom iz projekta za građevinsku dozvolu, izrađen u skladu sa pravilnikom kojim se uređuje sadržina tehničke dokumentacije, ako se izmena traži zbog izmene projekta za građevinsku dozvolu;

2) dokaz o sticanju, odnosno gubitku odgovarajućeg prava na zemljištu ili objektu u smislu Zakona, osim ako je to pravo upisano u javnoj knjizi ili je uspostavljeno zakonom, odnosno ako je Zakonom propisano da se taj dokaz ne dostavlja, ako se izmena traži zbog promene investitora;

3) ugovor između investitora i finansijera, ako se izmena traži zbog unosa finansijera u to rešenje, odnosno saglasnost finansijera za njegovo brisanje iz rešenja o građevinskoj dozvoli, ako se izmena traži zbog brisanja finansijera iz tog rešenja;

4) izjašnjenje investitora o načinu plaćanja doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta, ako se izmena traži zbog promene načina plaćanja doprinosa.

Kada se upotrebna dozvola izdaje za deo objekta koji predstavlja tehničko-tehnološku celinu, iznos republičke administrativne takse (0.2% na vrednost objekta) obračunava se samo za taj deo objekta.  

Postupak izdavanja upotrebne dozvole regulisan je članom 158. Zakona o planiranju i izgradnji i članovima 42 – 47. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Na osnovu odredaba citiranih propisa, uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole prilažu se:

• projekat za izvođenje sa potvrdom i overom investitora, lica koje vrši stručni nadzor i izvođača radova da je izvedeno stanje jednako projektovanom, ako u toku građenja nije odstupljeno od projekta za izvođenje i ako je projekat izvedenog objekta izrađen u skladu sa pravilnikom kojim se uređuje sadržina tehničke dokumentacije;
• izveštaj komisije za tehnički pregled, kojim se utvrđuje da je objekat podoban za upotrebu, sa predlogom za izdavanje upotrebne dozvole;
• dokaz o plaćanju propisanih taksi, odnosno naknada i naknade za Centralnu evidenciju, uključujući i naknadu za podnetu prijavu završetka temelja i završetka objekta u konstruktivnom smislu, ako su te prijave podnošene za objekat za koji se traži upotrebna dozvola;
• sertifikat o energetskim svojstvima objekta, ako je za objekat propisana obaveza pribavljanja sertifikata o energetskim svojstvima;
• elaborat geodetskih radova za izvedeni objekat i posebne delove objekta;
• elaborat geodetskih radova za podzemne instalacije.

Za objekte kategorije „A“ ne postoji obaveza prilaganja sertifikata o energetskim svojstvima objekta, kao ni izveštaja komisije za tehnički pregled (saglasno članu 5. stav 1. Pravilnika o objektima na koje se ne primenjuju pojedine odredbe Zakona o planiranju i izgradnji), dok ostali propisani dokazi moraju biti priloženi. Umesto izveštaja o tehničkom pregledu, za objekte kategorije „A“, uz zahtev za upotrebnu dozvolu investitor dostavlja potvrdu izdatu od strane lica koje ispunjava uslove propisane Zakonom za odgovornog projektanta, odnosno odgovornog izvođača radova za tu vrstu objekata, o tome da je:

• izgradnja objekta završena i objekat izveden u skladu sa tehničkom dokumentacijom na osnovu koje je izdata građevinska dozvola;
• objekat priključen ili je podoban da bude priključen na infrastrukturnu mrežu, za priključke koji su predviđeni građevinskom dozvolom.

Uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole investitor ni u kom slučaju ne prilaže izvod iz katastra nepokretnosti (kopiju plana).

Nakon izdavanja upotrebne dozvole, u roku od pet radnih dana po njenoj pravnosnažnosti, nadležni organ po službenoj dužnosti dostavlja organu nadležnom za poslove državnog premera i katastra upotrebnu dozvolu, elaborat geodetskih radova za izvedeni objekat i posebne delove objekta, kao i elaborat geodetskih radova za podzemne instalacije. Na osnovu te dokumentacije, organ nadležan za poslove državnog premera i katastra donosi rešenje o kućnom broju i vrši upis prava svojine na objektu, odnosno posebnim delovima objekta, i o tome obaveštava investitora i nadležni organ uprave u roku od sedam dana od dostavljanja upotrebne dozvole, a u roku od 30 dana vrši odgovarajući upis u katastar vodova.

Iz Vašeg pitanja se ne može zaključiti da li želite da podnesete zahtev za izdavanje upotrebne dozvole za predmetni objekat radi ispunjenja zakonskih uslova za otpočinjanje korišćenja objekta (u smislu člana 158. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji) ili iz nekog drugog razloga.

Ne ulazeći u analizu načina na koji je Služba za katastar nepokretnosti izvršila upis objekta u svoju evidenciju bez prethodno izdate upotrebne dozvole, konstatujemo da u konkretnom slučaju nije neophodno pribaviti upotrebnu dozvolu radi evidentiranja predmetnog objekta u katastar nepokretnosti i upisa prava svojine na njemu, jer je to, kako je konstatovano u Vašem pitanju, već učinjeno. U tom smislu, upućujemo Vas na sledeće odredbe Zakona o državnom premeru i katastru („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/09, 18/10, 65/13 15/15 i 96/15):

Član 60.

Svojina i druga stvarna prava na nepokretnostima stiču se, prenose i ograničavaju upisom u katastar nepokretnosti (konstitutivnost upisa), a prestaju brisanjem upisa.

U slučajevima određenim zakonom, svojina i druga stvarna prava na nepokretnostima mogu se steći i pre upisa u katastar nepokretnosti, a upisom proizvode pravno dejstvo prema trećim licima (deklarativnost upisa).

U katastar nepokretnosti mogu se upisati i određena obligaciona prava koja se od trenutka upisa mogu suprotstaviti trećim licima.

Načelo pouzdanja

Član 63.

Podaci o nepokretnostima upisani u katastar nepokretnosti su istiniti i pouzdani i niko ne može snositi štetne posledice zbog tog pouzdanja.

Ukoliko je u konkretnom slučaju došlo do ostupanja koje nije u suprotnosti sa građevinskom dozvolom i lokacijskim uslovima, izrađuje se projekat izvedenog objekta, u skladu sa čl.70 - 74. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata, koji možete pronaći ovde.

U skladu sa čl.70.st.2. Pravilnika, u slučaju da je prilikom građenja objekta, odnosno izvođenja radova, došlo do odstupanja od projekta za izvođenje, koje nisu u suprotnosti sa lokacijskim uslovima i građevinskom dozvolom, izrađuje se glavna sveska projekta izvedenog objekta koja, osim sadržaja iz člana 61. ovog pravilnika, sadrži i detaljni opis svih nastalih izmena tokom građenja objekta.

U skladu sa čl.72.st.2. Pravilnika, u slučaju da je prilikom građenja objekta, odnosno izvođenja radova, došlo do odstupanja od projekta za izvođenje, koje nisu u suprotnosti sa lokacijskim uslovima i građevinskom dozvolom, projekti, odnosno delovi projekta izvedenog objekta se izrađuje kao novi, ili kao dopunjeni projekat za izvođenje, sa izmenama ili dopunama do kojih je došlo tokom gradnje.

Iz projekata izvedenog objekta se moraju jasno videti sva eventualna odstupanja izvedenih radova od projekta za izvođenje.

Ukoliko je u konkretnom slučaju došlo do odstupanja od projekta za izvođenje, koje je u suprotnosti sa građevinskom dozvolom i lokacijskim uslovima, pre podnošenja zahteva za upotrebnu dozvolu, potrebno je podneti zahtev za izmenu građevinske dozvole, u skladu sa čl. 24. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Podnošenje zahteva za izdavanje upotrebne dozvole vrši se u skladu sa čl.42. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

U skladu sa čl.142. Zakona o planiranju i izgradnji:

Izmena rešenja o građevinskoj dozvoli

Član 142.

Po izdavanju rešenja o građevinskoj dozvoli, investitor, u skladu sa novonastalim finansijskim i drugim okolnostima, izmenama u dostupnosti komunalne i druge infrastrukture, radi usaglašavanja sa projektom za izvođenje i iz drugih razloga, može podneti zahtev za izmenu građevinske dozvole. Ako u toku izgradnje, odnosno izvođenja radova, nastanu izmene u odnosu na izdatu građevinsku dozvolu, glavni projekat, odnosno projekat za građevinsku dozvolu, investitor je dužan da obustavi gradnju i podnese zahtev za izmenu građevinske dozvole.

Izmenom u smislu stava 1. ovog člana smatra se svako odstupanje od položaja, dimenzija, namene i oblika objekta, kao i drugih parametara i uslova utvrđenih u građevinskoj dozvoli, odnosno izvodu iz projekta.

Uz zahtev iz stava 1. ovog člana prilaže se novi projekat za građevinsku dozvolu, odnosno separat projekta za građevinsku dozvolu koji se menja.

Ako izmene iz stava 2. ovog člana nisu u saglasnosti sa izdatim lokacijskim uslovima, nadležni organ će u objedinjenoj proceduri od imaoca javnih ovlašćenja pribaviti izmenjene uslove i u skladu sa njima doneti rešenje po zahtevu investitora.

Ako organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole utvrdi da su nastale izmene u skladu sa važećim planskim dokumentom i lokacijskim uslovima, doneće rešenje o izmeni građevinske dozvole u roku od pet radnih dana od dana prijema uredne dokumentacije.

Odredba ovog člana koja se odnosi na izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli usled promena u toku građenja shodno će se primenjivati i na izmenu odobrenja za izgradnju i glavnog projekta potvrđenog u skladu sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji ("Službeni glasnik RS", br. 47/03 i 34/06), kao i na izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli izdatoj po odredbama ranije važećih zakona kojima je uređivana izgradnja objekata, kada je u skladu sa tim rešenjem započeta izgradnja objekta.

Shodno čl. 42. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole prilaže se:

1) projekat za izvođenje sa potvrdom i overom investitora, lica koje vrši stručni nadzor i izvođača radova da je izvedeno stanje jednako projektovanom u slučaju da u toku građenja nije odstupljeno od projekta za izvođenje, odnosno projekat izvedenog objekta izrađen u skladu sa pravilnikom kojim se uređuje sadržina tehničke dokumentacije;

2) izveštaj komisije za tehnički pregled, kojim se utvrđuje da je objekat podoban za upotrebu, sa predlogom za izdavanje upotrebne dozvola;

3) dokaz o plaćanju propisanih taksi, odnosno naknada i naknada za Centralnu evidenciju, uključujući i naknadu za podnetu prijavu završetka temelja i završetka objekta u konstruktivnom smislu, ako su te prijave podnešene za objekat za koji se traži upotrebna dozvola.

4) sertifikat o energetskim svojstvima objekta, ako je za objekat propisana obaveza pribavljanja sertifikata o energetskim svojstvima;

5) elaborat geodetskih radova za izvedeni objekat i posebne delove objekta;

6) elaborat geodetskih radova za podzemne instalacije. 

Zahtev za izdavanje upotrebne dozvole, počev od stupanja na snagu Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem (1. januar 2016. godine), podnosi se kroz Centralni informacioni sistem, posredstvom sledećeg linka:https://ceop.apr.gov.rs/

Saglasno članu 158. stav 3. Zakona o planiranju i izgradnji, uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole prilaže se:

• izveštaj komisije za tehnički pregled kojim se utvrđuje da je objekat podoban za upotrebu sa predlogom da se može izdati upotrebna dozvola;
• projekat za izvođenje ili projekat izvedenog stanja,
• elaborat geodetskih radova za izvedeni objekat i posebne delove objekta,
• elaborat geodetskih radova za podzemne instalacije i sertifikat o energetskim svojstvima objekta, ako je za objekat propisana obaveza pribavljanja sertifikata o energetskim svojstvima.

U skladu sa čl.158. st.2. Zakona o planiranju i izgradnji organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole izdaje rešenjem upotrebnu dozvolu, u roku od pet radnih dana od dana podnošenja zahteva za izdavanje upotrebne dozvole. 

Ne. Dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole propisana je čl.42. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

11. Izdavanje upotrebne dozvole

Podnošenje zahteva za izdavanje upotrebne dozvole

Član 42.

Postupak za izdavanje upotrebne dozvole pokreće se podnošenjem zahteva nadležnom organu kroz CIS.

Uz zahtev iz stava 1. ovog člana prilaže se:

1) projekat za izvođenje sa potvrdom i overom investitora, lica koje vrši stručni nadzor i izvođača radova da je izvedeno stanje jednako projektovanom, ako u toku građenja nije odstupljeno od projekta za izvođenje i ako je projekat izvedenog objekta izrađen u skladu sa pravilnikom kojim se uređujesadržina tehničke dokumentacije;

2) izveštaj komisije za tehnički pregled, kojim se utvrđuje da je objekat podoban za upotrebu, sa predlogom za izdavanje upotrebne dozvole;

3) dokaz o plaćanju propisanih taksi, odnosno naknada i naknade za Centralnu evidenciju, uključujućii naknadu za podnetu prijavu završetka temelja i završetka objekta u konstruktivnom smislu, ako su teprijave podnošene za objekat za koji se traži upotrebna dozvola;

4) sertifikat o energetskim svojstvima objekta, ako je za objekat propisana obaveza pribavljanja sertifikata o energetskim svojstvima;

5) elaborat geodetskih radova za izvedeni objekat i posebne delove objekta;

6) elaborat geodetskih radova za podzemne instalacije.

Investitor može podneti zahtev za izdavanje upotrebne dozvole i za radove izvedene u skladu sa rešenjem iz člana 145. Zakona, kao i u skladu sa rešenjem o privremenoj građevinskoj dozvoli.

Saglasno članu 48. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, nadležni organ u roku od pet radnih dana od dana pravnosnažnosti upotrebne dozvole po službenoj dužnosti dostavlja organu nadležnom za poslove državnog premera i katastra dokumentaciju koja je propisana za donošenje rešenja kojim vrši upis prava svojine na objektu, odnosno posebnim delovima objekta, u skladu sa izdatom upotrebnom dozvolom.

Nadležni organ „unosi“ u sistem klauzulu, odnosno potvrdu o pravosnažnosti upotrebne dozvole kao poseban dokument, koji prilaže uz zahtev za upis prava svojine i izdavanje rešenja o kućnom broju. Potvrda o pravosnažnosti, saglasno članu 3. stav 2. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, mora biti u formi elektronskog dokumenta, u pdf formatu, potpisana kvalifikovanim elektronskim potpisom.

Imajući u vidu navedeno, nije potrebno da podnosite zahtev za izdavanje klauzule o pravosnažnosti, već je nadležni organ po službenoj dužnosti unosi u Centralni informacioni sistem po službenoj dužnosti.

Primerak upotrebne dozvole nalazi se u arhivi nadležnog organa koji je tu dozvolu izdao.

Članom 133. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji jedinicama lokalne samouprave povereno je izdavanje građevinskih dozvola za izgradnju objekata koji nisu određeni u članu 133. ovog zakona (što se odnosi i na stambene zgrade). Članom 158. stav 2. istog Zakona propisano je da organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole izdaje rešenjem upotrebnu dozvolu.

Članom 25. tačka 5. Statuta grada Beograda propisano je da Grad, preko svojih organa, izdaje građevinske dozvole za izgradnju i rekonstrukciju objekata preko 800 m² bruto razvijene građevinske površine, dok je u članu 77. tačka 6. Statuta definisano da gradska opština preko svojih organa, donosi rešenje u prvom stepenu o građevinskoj dozvoli za izgradnju ili rekonstrukciju objekata do 800 m² bruto razvijene građevinske površine.

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji i Statuta Grada Beograda, ukoliko je predmetna zgrada površine preko 800 m² bruto razvijene građevinske površine, primerak upotrebne dozvole možete tražiti od Sekretarijata za urbanizam i građevinske poslove grada Beograda, a u suprotnom - od organa Opštinske uprave Opštine Zemun zaduženog za građevinske poslove.

Ne, uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole nije potrebno prilagati kopiju plana, odnosno list nepokretnosti, ali je potrebno priložiti elaborat geodetskih radova za izvedeni objekat i posebne delove objekta i elaborat geodetskih radova za podzemne instalacije u skladu sa čl.42. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

U skladu sa čl.5. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, ako nadležni organ, odnosno imalac javnih ovlašćenja, akt iz svoje nadležnosti izdaje na osnovu podataka kojima raspolaže drugi državni organ ili drugi imalac javnih ovlašćenja, nadležni organ, odnosno imalac javnih ovlašćenja, te podatke pribavlja po službenoj dužnosti, osim u slučajevima propisanim Zakonom, uredbom kojom se uređuje izdavanje lokacijskih uslova i ovim pravilnikom.

11. Izdavanje upotrebne dozvole

Podnošenje zahteva za izdavanje upotrebne dozvole

Član 42.

Postupak za izdavanje upotrebne dozvole pokreće se podnošenjem zahteva nadležnom organu kroz CIS.

Uz zahtev iz stava 1. ovog člana prilaže se:

1) projekat za izvođenje sa potvrdom i overom investitora, lica koje vrši stručni nadzor i izvođača radova da je izvedeno stanje jednako projektovanom, ako u toku građenja nije odstupljeno od projekta za izvođenje i ako je projekat izvedenog objekta izrađen u skladu sa pravilnikom kojim se uređuje sadržina tehničke dokumentacije;

2) izveštaj komisije za tehnički pregled, kojim se utvrđuje da je objekat podoban za upotrebu, sa predlogom za izdavanje upotrebne dozvole;

3) dokaz o plaćanju propisanih taksi, odnosno naknada i naknade za Centralnu evidenciju, uključujući i naknadu za podnetu prijavu završetka temelja i završetka objekta u konstruktivnom smislu, ako su te prijave podnošene za objekat za koji se traži upotrebna dozvola;

4) sertifikat o energetskim svojstvima objekta, ako je za objekat propisana obaveza pribavljanja sertifikata o energetskim svojstvima;

5) elaborat geodetskih radova za izvedeni objekat i posebne delove objekta;

6) elaborat geodetskih radova za podzemne instalacije.

Investitor može podneti zahtev za izdavanje upotrebne dozvole i za radove izvedene u skladu sa rešenjem iz člana 145. Zakona, kao i u skladu sa rešenjem o privremenoj građevinskoj dozvoli.

Ukoliko vlasnik trafo stanice nije pravno lice - javno preduzeće ovlašćeno za snabdevanje električne energije, u tom slučaju u postupku po članu 145 Zakona o planiranju i izgradnji nije potrebno za potrebe rekonstrukcije zgrade u konkretnom slučaju dostavljati Ugovor o finansiranju zaključen sa pravnim licem ovlašćenim za snabdevanje električne energije. U ssučaju sumnje, o tome potrebno je proveriti sa nadležnom službom tog pravnog lica da li je u ranijem periodu zaključen ugovor  o premosu vlasništva na tom objektu koji još uvek nije proveden u evidneciji prava na nepokretnostima koju vodi RGZ.

Mišljenja smo da u vezi izvođenja radova po članu 145 Zakona o planiranju i izgradnji u kokretnom slučaju prvo treba pribaviti Lokacijske uslove a potom podneti zahtev po članu 145 Zakona. U postupku izdavanja Lokacijskih uslova imalac javnih ovlašćenja nadležan za oblast energetike izdaće uslove za projektovanje i priključenje, tako da će se mnoge nedoumice u vezi ovog slučaja u tom postupku razjasniti.

Podobnost objekta za upotrebu ceni Komsija za tehnički pregled a nadležni organ u zavisnosti od konkretnog slučaja utvrđuje ispunjenost uslvoa za izdavanje upotrebne dozvole.  To što  u aplikaciji elektronskog sistema za izdavanje građevinske dovzole nije naveden određeni dokument, ne znači da isti nije potrebno dostaviti uz zahtev koji se podnosi u elektronskom obliku.

Trafo stanica sa priključnim podzemnim kablom predstavlja sastavni deo infrastrukturne mreže koju čine objekti  i podzemni kablovi - podzemne instalacija. Obzirom da RGZ vodi posebnu evidenciju prava na nepokretnostima a posebnu evidenciju o podzemnim instalacijama, potrebno je uz zahteV za izdavanje upotrebne dozvole dostaviti oba Elaborata.

Podnošenje zahteva za izdavanje upotrebne dozvole vrši se u skladu sa čl.42. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

11. Izdavanje upotrebne dozvole

Podnošenje zahteva za izdavanje upotrebne dozvole

Član 42.

Postupak za izdavanje upotrebne dozvole pokreće se podnošenjem zahteva nadležnom organu kroz CIS.

Uz zahtev iz stava 1. ovog člana prilaže se:

1) projekat za izvođenje sa potvrdom i overom investitora, lica koje vrši stručni nadzor i izvođača radova da je izvedeno stanje jednako projektovanom, ako u toku građenja nije odstupljeno od projekta za izvođenje i ako je projekat izvedenog objekta izrađen u skladu sa pravilnikom kojim se uređuje sadržina tehničke dokumentacije;

2) izveštaj komisije za tehnički pregled, kojim se utvrđuje da je objekat podoban za upotrebu, sa predlogom za izdavanje upotrebne dozvole;

3) dokaz o plaćanju propisanih taksi, odnosno naknada i naknade za Centralnu evidenciju, uključujući i naknadu za podnetu prijavu završetka temelja i završetka objekta u konstruktivnom smislu, ako su te prijave podnošene za objekat za koji se traži upotrebna dozvola;

4) sertifikat o energetskim svojstvima objekta, ako je za objekat propisana obaveza pribavljanja sertifikata o energetskim svojstvima;

5) elaborat geodetskih radova za izvedeni objekat i posebne delove objekta;

6) elaborat geodetskih radova za podzemne instalacije.

Investitor može podneti zahtev za izdavanje upotrebne dozvole i za radove izvedene u skladu sa rešenjem iz člana 145. Zakona, kao i u skladu sa rešenjem o privremenoj građevinskoj dozvoli.

Nadležni organ koji je izdao građevinsku, odnosno upotrebnu dozvolu dužan je da u svojoj arhivi čuva primerke te dokumentacije, do isteka rokova za njihovo čuvanje. Nakon toga, primerci dokumentacije čuvaju se u Istorijskom arhivu grada.

Odredbama člana 133. stav 2. važećeg Zakona o planiranju i izgradnji, jedinicama lokalne samouprave povereno je izdavanje građevinskih dozvola za izgradnju objekata koji nisu određeni u članu 133. ovog zakona (što se odnosi i na stambene zgrade). Članom 158. stav 2. istog Zakona propisano je da organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole izdaje rešenjem upotrebnu dozvolu.

Pozivni centar ne raspolaže informacijom o regulativi koja je važila u vreme izgradnje kuće o kojoj je reč (1973. godina).

Zbog toga bismo Vam sugerisali da najpre kod organa opštinske, odnosno gradske uprave za građevinske poslove, na čijoj teritoriji se se kuća nalazi, proverite da li postoji arhivski primerak građevinske, odnosno upotrebne dozvole za predmetni objekat. Ukoliko nadležni organ opštinske, odnosno gradske uprave ne raspolaže primerkom građevinske i upotrebne dozvole, možete se obratiti nadležnom istorijskom arhivu grada radi pribavljanja te dokumentacije.

: Iz pitanja koje ste postavili, može se zaključiti da nije izdata upotrebna dozvola za stan na spratu objekta, iako postoji izveštaj komisije za tehnički pregled, kojim se utvrđuje da je objekat podoban za upotrebu, sa predlogom za izdavanje upotrebne dozvole. Ukoliko je tako, potrebno je pokrenuti postupak za izdavanje upotrebne dozvole za taj deo objekta, u skladu sa članom 158. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 42. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Postupak za izdavanje upotrebne dozvole pokreće se popunjavanjem odgovarajućeg zahteva u elektronskoj formi kroz centralni informacioni sistem, koji se potpisuje kvalifikovanim elektronskim potpisom. Uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole prilažu se dokumenti navedeni u članu 42. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Tekst Pravilnika možete pronaći posredstvom sledećeg linka: http://gradjevinskedozvole.rs/Files/00238/Pravilnik-o-postupku-sprovodjenja-objedinjene-procedure-elektronskim-putem.pdf

Nakon izdavanja upotrebne dozvole, nadležni organ po službenoj dužnosti, u roku od pet radnih dana od dana pravnosnažnosti upotrebne dozvole, dostavlja organu nadležnom za poslove državnog premera i katastra upotrebnu dozvolu sa pratećom dokumentacijom, radi upisa prava svojine na objektu (član 48. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem).

Podnošenje zahteva za izdavanje upotrebne dozvole vrši se u skladu sa čl.42. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Podnošenje zahteva za izdavanje upotrebne dozvole

Član 42.

Postupak za izdavanje upotrebne dozvole pokreće se podnošenjem zahteva nadležnom organu kroz CIS.

Uz zahtev iz stava 1. ovog člana prilaže se:

1) projekat za izvođenje sa potvrdom i overom investitora, lica koje vrši stručni nadzor i izvođača radova da je izvedeno stanje jednako projektovanom, ako u toku građenja nije odstupljeno od projekta za izvođenje i ako je projekat izvedenog objekta izrađen u skladu sa pravilnikom kojim se uređuje sadržina tehničke dokumentacije;

2) izveštaj komisije za tehnički pregled, kojim se utvrđuje da je objekat podoban za upotrebu, sa predlogom za izdavanje upotrebne dozvole;

3) dokaz o plaćanju propisanih taksi, odnosno naknada i naknade za Centralnu evidenciju, uključujući i naknadu za podnetu prijavu završetka temelja i završetka objekta u konstruktivnom smislu, ako su te prijave podnošene za objekat za koji se traži upotrebna dozvola;

4) sertifikat o energetskim svojstvima objekta, ako je za objekat propisana obaveza pribavljanja sertifikata o energetskim svojstvima;

5) elaborat geodetskih radova za izvedeni objekat i posebne delove objekta;

6) elaborat geodetskih radova za podzemne instalacije.

Investitor može podneti zahtev za izdavanje upotrebne dozvole i za radove izvedene u skladu sarešenjem iz člana 145. Zakona, kao i u skladu sa rešenjem o privremenoj građevinskoj dozvoli.

Da.

Podnošenje zahteva za ispravku tehničke greške se u CIS-u vrši u sekciji „Započnite novi zahtev“ odabirom opcije Ostali zahtevi.

Podnosilac zahteva uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole prilaže izveštaj komisije za tehnički pregled, kojim se utvrđuje da je objekat podoban za upotrebu, sa predlogom za izdavanje upotrebne dozvole.

Uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole za objekte kategorije A i za objekte izgrađene, odnosno radove izvođene na osnovu rešenja o odobrenju izvođenja radova iz člana 145. Zakona, podnosilac zahteva može umesto izveštaja komisije za tehnički pregled podneti dokumentaciju propisanu čl.5. st.2. Pravilnika o objektima na koje se ne primenjuju odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, koji možete pronaći ovde.

Ukoliko je u konkretnom slučaju za izvođenje radova na rekonstrukciji objekta uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole priložen izveštaj komisije za tehnički pregled, kojim se utvrđuje da je objekat podoban za upotrebu, sa predlogom za izdavanje upotrebne dozvole, nadležni organ ne može odbiti ovakav zahtev.

Uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole u slučaju izvođenja radova na rekonstrukciji objekta prilaže se projekat za izvođenje sa potvrdom i overom investitora, lica koje vrši stručni nadzor i izvođača radova da je izvedeno stanje jednako projektovanom, ako u toku građenja nije odstupljeno od projekta za izvođenje i ako je projekat izvedenog objekta izrađen u skladu sa pravilnikom kojim se uređuje sadržina tehničke dokumentacije, u skladu sa čl.42. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Na izvođenje radova na rekonstrukciji objekta se ne primenjuju odredbe čl.74. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata. Za izvođenje radova na rekonstrukciji objekta nije moguće priložiti geodetski snimak izvedenog objekta na parceli, na overenoj katastarsko-topografskoj podlozi, već je obavezno priložiti projekat za izvođenje, odnosno projekat izvedenog objekta, u skladu sa čl.18.st.6. ovog pravilnika.

U skladu sa čl.18.st.6. ovog pravilnika, izrada projekta za izvođenje je obavezna za izvođenje radova na rekonstrukciji objekata, koji se vrše na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova. (član 145. Zakona), osim za objekte kategorije "A", kao i u slučajevima za koje je predviđeno pribavljanje saglasnosti na projekat za izvođenje u skladu sa propisima kojima se uređuje zaštita od požara.

Dokumentacija koje se prilaže uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole propisana je čl.42. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Nadležni organ proverava da li su podaci navedeni u izvodu iz projekta u skladu sa izdatim lokacijskim uslovima.

U ovoj fazi postupka nadležni organ proverava da li su podaci navedeni u izvodu iz projekta, koji je sastavni deo zahteva za izdavanje građevinske dozvole, u skladu sa izdatim lokacijskim uslovima, pri čemu se proverava usklađenost sa idejnim rešenjem samo u pogledu elemenata bitnih za utvrđivanje lokacijskih uslova, odnosno uslova za projektovanje i priključenje (namena, BRGP, gabarit, horizontalna i vertikalna regulacija, položaj na parceli, pristup parceli, broj funkcionalnih jedinica, kapaciteti i način priključenja na komunalnu i drugu infrastrukturu i sl.).

Ukoliko u konkrentom slučaju podaci navedeni u izvodu iz projekta nisu u skladu sa izdatim lokacijskim uslovima, nadležni organ odbacuje zahtev zaključkom.

Ukoliko je u konkretnom slučaju došlo do greške u obradi zahteva od strane nadležnog organa, podnosilac zahteva može podneti zahtev za ispravku tehničke greške. Takođe, podnosilac zahteva može podneti zahtev za izmenu lokacijskih uslova, uz koji prilaže izmenjeno idejno rešenje.  

U skladu sa čl.158. st.4. Zakona o planiranju i izgradnji, upotrebna dozvola izdaje se za ceo objekat ili za deo objekta koji predstavlja tehničko-tehnološku celinu i može se kao takav samostalno koristiti.

Takođe, u skladu sa čl.3. Pravilnika o sadržini i načinu vršenja tehničkog pregleda objekta (ovde), tehnički pregled vrši se:

1. za ceo objekat;
2. po fazama izgradnje objekta, za objekte za koje je građevinskom dozvolom predviđena fazna izgradnja; ili
3. za delove objekta koji nisu građevinskom dozvolom predviđeni kao posebne faze, a koji prema mišljenju Komisije ili u skladu sa tehničkom dokumentacijom predstavljaju tehničko-tehnološke celine i mogu se kao takvi samostalno koristiti.

U skladu sa čl.18.st.10. ovog Pravilnika, ukoliko se za svaku fazu, odnosno deo objekta koji prema mišljenju Komisije ili u skladu sa tehničkom dokumentacijom predstavlja tehničko-tehnološku celinu i može se kao takav samostalno koristiti izdaje posebna upotrebna dozvola, Komisija izdaje konačni Izveštaj po završetku tehničkog pregleda za svaku fazu, odnosno deo objekta.

Uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole prilaže se dokumentacija propisana čl.42. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

U skladu sa izmenjenim čl.17. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata (ovde), glavni projekat na osnovu koga je izdata građevinska dozvola (ne i upotrebna dozvola) koji je izrađen u skladu sa odredbama propisa o izgradnji koji su bili na snazi pre stupanja na snagu Zakona u planiranju i izgradnji ("Službeni glasnik RS", br. 72/09, 81/09 - ispravka, 64/10 - US, 24/11, 121/12, 42/13 - US, 50/13 - US, 98/13 - US), može se koristiti kao projekat izvedenog objekta, uz obaveznu izradu glavne sveske projekta izvedenog objekta, u skladu sa čl. 61. i 71. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata i izvoda iz projekta za građevinsku dozvolu ("Službeni glasnik RS", broj 23/15), u postupku pribavljanja upotrebne dozvole. U zavisnosti od toga da li je u toku građenja došlo do odstupanja od glavnog projekta primenjuju se odredbe čl. 72. do 74. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata i izvoda iz projekta za građevinsku dozvolu ("Službeni glasnik RS", broj 23/15).

Podnošenje zahteva za izdavanje upotrebne dozvole

Član 42.

Postupak za izdavanje upotrebne dozvole pokreće se podnošenjem zahteva nadležnom organu kroz CIS.

Uz zahtev iz stava 1. ovog člana prilaže se:

1) projekat za izvođenje sa potvrdom i overom investitora, lica koje vrši stručni nadzor i izvođača radova da je izvedeno stanje jednako projektovanom, ako u toku građenja nije odstupljeno od projekta za izvođenje i ako je projekat izvedenog objekta izrađen u skladu sa pravilnikom kojim se uređuje sadržina tehničke dokumentacije;

2) izveštaj komisije za tehnički pregled, kojim se utvrđuje da je objekat podoban za upotrebu, sa predlogom za izdavanje upotrebne dozvole;

3) dokaz o plaćanju propisanih taksi, odnosno naknada i naknade za Centralnu evidenciju, uključujući i naknadu za podnetu prijavu završetka temelja i završetka objekta u konstruktivnom smislu, ako su te prijave podnošene za objekat za koji se traži upotrebna dozvola;

4) sertifikat o energetskim svojstvima objekta, ako je za objekat propisana obaveza pribavljanja sertifikata o energetskim svojstvima;

5) elaborat geodetskih radova za izvedeni objekat i posebne delove objekta;

6) elaborat geodetskih radova za podzemne instalacije.

Investitor može podneti zahtev za izdavanje upotrebne dozvole i za radove izvedene u skladu sa rešenjem iz člana 145. Zakona, kao i u skladu sa rešenjem o privremenoj građevinskoj dozvoli.

Članom 48. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem predviđeno  je da nadležni organ dostavlja pravosnažnu upotrebnu dozvolu organu nadležnom za poslove državnog premera i katastra.

U skladu sa čl.48. Pravilnika, u roku od pet radnih dana od dana pravnosnažnosti upotrebne dozvole, nadležni organ po službenoj dužnosti dostavlja organu nadležnom za poslove državnog premera i katastra:

1) upotrebnu dozvolu;

2) elaborat geodetskih radova za izvedeni objekat i posebne delove objekta;

3) elaborat geodetskih radova za podzemne instalacije.

U slučaju da je u konkretnom slučaju greškom dostavio organu nadležnom za poslove državnog premera i katastra nepravosnažnu upotrebnu dozvolu, nadležni organ može dostaviti ispravan dokument tako što će započeti ponovo komunikaciju sa istim organom.  

U skladu sa čl.158. st.2. Zakona o planiranju i izgradnji organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole izdaje rešenjem upotrebnu dozvolu, u roku od pet radnih dana od dana podnošenja zahteva za izdavanje upotrebne dozvole. .

U skladu sa čl.158.st.4. Zakona, upotrebna dozvola izdaje se za ceo objekat ili za deo objekta koji predtavlja tehhničko-tehnološku celinu i može se kao takav samostalno koristiti.

Komisija za tehnički pregled može utvrditi da deo objekta (koji nije predviđen građevinskom dozvolom kao posebna faza) predstavlja tehničko-tehnilošku celinu i da se kao takav može samostalno koristiti.  

Ukoliko u konkretnom slučaju deo objekta ne predstavlja tehničko-tehnološku celinu i ne može se kao takav samostalno koristiti, nije moguće izdati upotrebnu dozvolu za deo objekta.

Rešenje o ozakonjenju izdaje se u slučaju nezakonito izgrađenih objekata, odnosno kada su objekti, odnosno delovi objekata izgrađeni bez građevinske dozvole, odnosno odobrenja o izgradnji.

Upotrebna dozvola izdaje se za objekat koji je izgrađen na osnovu građevinske dozvole, odnosno rešenja o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona o planiranju i izgradnji.

Shodno čl.5. Pravilnika o objektima na koje se ne primenjuju pojedine odredbe Zakona o planiranju i izgradnji

Odredbe Zakona i podzakonskih akata kojima se uređuje vršenje tehničkog pregleda objekta ne primenjuju se za utvrđivanje podobnosti objekata kategorije "A" za upotrebu.

U slučaju iz stava 1. ovog člana, umesto izveštaja o tehničkom pregledu, investitor uz zahtev za upotrebnu dozvolu dostavlja potvrdu izdatu od strane lica koje ispunjava uslove propisane Zakonom za odgovornog projektanta, odnosno odgovornog izvođača radova za tu vrstu objekata, o tome da je:

1) izgradnja objekta završena i objekat izveden u skladu sa tehničkom dokumentacijom na osnovu koje je izdata građevinska dozvola;

2) objekat priključen ili je podoban da bude priključen na infrastrukturnu mrežu, za priključke koji su predviđeni građevinskom dozvolom.

Ukoliko se pitanje odnosi na to da li je uz zahtev za upotrebnu dozvolu potrebno prilagati projekat koji je korišćen za ishodovanje građevinske dozvole, odgovor je ne.

U skladu sa čl.42. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole  potrebno je priložiti projekat za izvođenje ili projekat izvedenog objekta.

Shodno čl.74. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata, za objekte kategorije "A", za koje izrada projekta za izvođenje nije obavezna, umesto projekta izvedenog objekta može se priložiti i geodetski snimak izvedenog objekta na parceli, na overenoj katastarsko-topografskoj podlozi.

Ukoliko se u konkretnom slučaju uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole za objekat kategorije A umesto geodetskog snimka izvedenog objekta na parceli na overenom KTP-u,  ipak prilaže projekat za izvođenje, odnosno projekat izvedenog objekta, primenjuju se odredbe izmenjenog čl.17. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata:

Glavni projekat izrađen u skladu sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji ("Službeni glasnik RS", br. 72/09, 81/09 - ispravka, 64/10 - US, 24/11, 121/12, 42/13 - US, 50/13, 98/13 - US) do 30. Juna 2016. godine može se koristiti kao projekat za izvođenje, uz obaveznu izradu glavne sveske projekta za izvođenje, u skladu sa članom 61. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata i izvoda iz projekta za građevinsku dozvolu ("Službeni glasnik RS", broj 23/15), za potrebe izgradnje objekta, odnosno izvođenja radova, koja otpočne u navedenom roku.

Glavni projekat na osnovu koga je izdata građevinska dozvola (ne i upotrebna dozvola) koji je izrađen u skladu sa odredbama propisa o izgradnji koji su bili na snazi pre stupanja na snagu Zakona u planiranju i izgradnji ("Službeni glasnik RS", br. 72/09, 81/09 - ispravka, 64/10 - US, 24/11, 121/12, 42/13 - US, 50/13 - US, 98/13 - US), može se koristiti kao projekat izvedenog objekta, uz obaveznu izradu glavne sveske projekta izvedenog objekta, u skladu sa čl. 61. i 71. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata i izvoda iz projekta za građevinsku dozvolu ("Službeni glasnik RS", broj 23/15), u postupku pribavljanja upotrebne dozvole. U zavisnosti od toga da li je u toku građenja došlo do odstupanja od glavnog projekta primenjuju se odredbe čl. 72. do 74. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata i izvoda iz projekta za građevinsku dozvolu ("Službeni glasnik RS", broj 23/15).

Da, iz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole potrebno je priložiti sertifikat o energetskim svojstvima objekta, u skladu sa čl. 158. st.3. Zakona o planiranju i izgradnji, odnosno čl.42. st.2. tač.4) Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Ukoliko je u konkretnom slučaju reč o nekom od navedenih objekata, potrebno je koristiti Obrazac 2 - Energetski pasoš za nestambene zgrade.

1.Upravna ili poslovna zgrada

2. Zgrada namenjena obrazovanju i kulturi
3. Zgrada zdravstvene i soc. zaštite
4. Zgrada turizama i ugostiteljstva
5. Zgrada za sport i rekreaciju
6. Zgrada trgovine i uslužnih delat.

U drugom slučaju potrebno je koristiti Obrazac 3 – Energetski pasoš za zgrade druge namene koje koriste energiju.

Ne postoji  pravni osnov za pretvaranje privremene građevinske dozvole u “stalnu” građevinsku dozvolu.

U slučaju objekata za koje je izdata privremena građevinska dozvola shodno čl. 4 st. 2 Zakona o ozakonjenju objekata (Sl. glasnik RS br. 96/2015) potrebno je da podnesete zahtev u redovnom postupku izdavanja upotrebne dozvole. Nakon pravosnažnosti rešenja o upotrebnoj dozvoli, vrši se upis prava svojine na tom objektu u javnoj evidenciji za upis prava na nepokretnostima kod RGZ SKN.

U skladu sa čl.4. st.2. Zakona o ozakonjenju, koji možete pronaći ovde:

Ovaj zakon se ne primenjuje na objekte za koje je, u skladu sa ranije važećim propisima izdata privremena građevinska dozvola. Vlasnik takvog objekata stiče pravo na upis prava svojine, pribavljanjem rešenja o upotrebnoj dozvoli, u smislu zakona kojim se uređuje izgradnja objekata. Nadležni organ za izdavanje upotrebne dozvole dužan je da izda rešenje o upotrebnoj dozvoli po zahtevu vlasnika takvog objekta. Izdata upotrebna dozvola je isprava podobna za upis u smislu zakona kojim se uređuje državni premer i katastar.

U konkrentom slučaju radi se o pripajanju zajedničkog dela kolektivne stambene zgade susednom stanu, tako da ć se u ovom slučaju primenjuje kategorija A – nezahtevni objekti.

Zahtev za izdavanje upotrebne dozvole podnosi se elektronsikm putem ovde.

Glavni projekat koji je potvrđen u skladu sa ranije važećim propisima zamenjuje izvođački projekat, te kako je izrađen u analognom (papirnom obliku) obliku nije ga potrebno dostavljati nadležnom organu u formatu .dwg ili .dwf jer isti je već raspoloživ u arhivi nadležni organa, dovoljno je ukoliko posotoji mogućnost digitalizacije da se dostavi u formatu .pdf ili ako ne postoji mogućnost digitalizacije glavnog projekta, dovoljno je u samom zahtevu referisati, naravno uz navođenje broja predmeta izdate građevinske dozvole.  

Uz zahtev za upotrebnu dozvolu u ovom slučaju, shodno čl. 57 st. 4 i čl. 42  Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure (Sl. glasnik RS br. 113/2015), potrebno je dostaviti:

1. digitalizovanu kopiju glavnog projekta (koji je overen pečatom i potpisom u skladu sa Pravilnikom o tehničkoj dokumentaiciji) u .pdf formatu koju digitalnim sertifikatom potpisuje podnosilac zahteva,
2. digitalizovanu kopiju odgovarajuće izjave (svojeručno potpisanu i pečatiranu od strane investitora, odgovornog izvođača i nadzornog organa) u .pdf formatu potpisanu digitalnim sertifikatom od strane podnosioca zahteva, kojom se potvrđuje  da nije došlo do odstupanja u toku izvođenja,  
3. digitalizovanu kopiju izveštaja Komisije za tehnički pregled sa predlogom za izdavanje upotrebne dozvole, u .pdf formatu, digitalnim sertifkatom potpisanu od strane podnosioca zahteva,
4. geodetski elaborat za izvedeni objekat i poseban deo zgrade, u formatu .pdf potpisan digitalnim sertifikatom od strane ovlašćenog lica ovlašćene geodetske organizacije,
5. digitalizovane kopije dokaza o uplati administrativnih taksi i naknada, kao i naknade za CEOP, u .pdf formatu, potpisane digitalizovanim potpisom podnosioca zahteva.

U toku postupka izdavanje upotrebne dozvole, obaveza je investitora da plati i republičku administrativnu taksu u iznosu od 0,2% od revalorizvoane predračunske vrednosti radova.

Na pitanje kako postupati u slučaju kada se odstupi od izdate građevinske dozvole nije moguće dati generalan odgovor stoga što u zavisnosti od konkretnog slučaju, nadležni organ ceni da li se za takav objekat može izdati upotrebna dozvola ili je potrebno prvo izmeniti rešenje o građevinskoj dozvoli.

Investitoru je zakonom priznato pravo da u propisanom roku podnese žalbu protiv rešenja o odbijanju zahteva za izdavanje upotrebne dozvole i time  inicira postupak pred drugostepenim organom u kojem će se vršiti ocena pravilnosti i zakonitosti osporenog rešenja.

Tehnički pregled nije obuhvaćen sistemom objedinjene procedure. Izveštaj sa zapisnikom Komisije za tehnički pregled koji je potpisan i overen pečatom članova Komisije, nakon digitalizacije u .pdf dovoljno je da digitalno potpiše ovlašćeno lice firme sa kojom je investitor zaključio ugovor o vršenju tehničkog pregleda.

Ne postoji  pravni osnov za pretvaranje privremene građevinske dozvole u “stalnu” građevinsku dozvolu.

U slučaju objekata za koje je izdata privremena građevinska dozvola shodno čl. 4 st. 2 Zakona o ozakonjenju objekata (Sl. glasnik RS br. 96/2015) potrebno je da podnesete zahtev u redovnom postupku izdavanja upotrebne dozvole, nakon pravnosnažnosti rešenja o upotrebnoj dozvoli u javnoj evidenciji za upis prava na nepokretnostima kod RGZ SKN izvršiti upis prava svojine na tom objektu.

Zahtev se podnosi elektronskim putem u Centralnoj evidenciji objedinjene procedure – link: https://ceop.apr.gov.rs/eregistrationportal/Public/Home.  

U skladu sa čl. 42 Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem obaveza je podnosioca zahteva da uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole, pored ostalog, priloži i sertifikat o energetskim svojstvima objekta (energetski pasoš), ako je za objekat propisana obaveza pribavljanja sertifikata o energetskim svojstvima.

Zakon o planiranju i izgradnji, kao propis kojim se reguliše izgradnja objekata,  predstavlja pravni osnov i za donošenje podzakonskih akata kojima se uređuju energetska svojstva zgrada (čl. 201 st. 2 tač. 1 Zakona o planiranju i izgradnji). Član 4. st. 8  Zakona o planiranju i izgradnji predviđa da se obaveza projektovanja, građenja, korišćenja i održavanja zgrada na način kojim se obezbeđuju propisana energetska svojstva zgrada, ne odnosi na zgrade koje posebnim propisom odredi ministar nadležan za poslove građevinarstva.

To praktično znači, da u hijerarhiji propisa Zakon o planiranju i izgradnji i podzakonski akt o kategorijama objekata koje se izuzimaju od primene odredbi Zakona o planiranju i izgradnji pa i propisa o energetskim svojstvima zgrade, predstavlja viši pravni akt u odnosu na Pravilnik o uslovima, sadržini i načinu izdavanja sertifikata o energetskim svojstvima zgrada (Sl. glasnik RS br. 69/2012), dakle odredbe višeg pravnog akta su primarne za primenu.   

Kako je Pravilnik o objektima na koje se ne primenjuju pojedine odredbe Zakona o planiranju i izgradnji (Sl. glasnik RS br. 22/2015) donet u skladu sa čl. 201. st. 2 Zakona o planiranju i izgradnji, te su njime objekti klase “A” kao nezahtevni objekti izuzeti od obaveze vršenja tehničkog pregleda, to investitor izgradnje nije obavezan propisom da pribavlja i dostavlja bilo kom organu sertifikat o energetskoj efikasnosti. U tom slučaju nije isključena  (kao pravo ili kao obaveza) izrada Elaborata energetske efikasnosti koji bi bio sastavni deo tehničke dokumentacije za izgradnju objekta.

U situaciji kada se ne vrši tehnički pregled objekta i nije propisana obaveza dostavljanja sertifikata o energetskoj efikasnosti bilo kom organu, do eventualne izmene podzakonskih propisa, od volje investitora zavisi da li će ili neće pribavljati sertifikat o energetskoj efikasnosti.

"Idejno rešenje jeste sastavni deo Lokacijskih uslova, u skladu sa članom 2. Uredbe o lokacijskim uslovima. Ukoliko je u toku izrade tehničke dokumentacije došlo do većih odstupanja od idejnog rešenja potrebno je izvrsiti izmenu lokacijskih uslova, i to samo u delu u kome je došlo do odstupanja. Medjutim, ukoliko su odstupanja manja, nije potrebno vršiti izmenu lokacijskih uslova. 

Pod većim odstupanjima podrazumeva se da ona predstavljaju odstupanja koja izlaze iz okvira urbanističkih i tehničkih parametara definisanih lokacijskim uslovima, dok su manja odstupanja ona koja ne izlaze iz okvira urbanistickih i tehnickih parametara definisanih lokacijskim uslovima, odnosno koja ne uticu na sadrzaj samih lokacijskih uslova, odnosno uslova za projektovanje i priključenje.

Sama činjenica da je došlo do izvesnih odstupanja od idejnog rešenja ne bi trebalo da onemoguće izdavanje gradjevinske dozvole, naravno pod uslovom da je projekat za gradjevinsku dozvolu izradjen u skladu sa izdatim lokacijskim uslovima, što izjavama potvrdjuju odgovorni projektanti i vršioci tehničke kontrole, u skladu sa Pravilnikom o sadrzini, načinu i postupku izrade i načinu vrsenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekta."

Član 4. st. 3 Zakona o ozakonjenju objekata (Sl. glasnik RS br. 96/2015)  predviđa d se za objekte za koje je u ranijem periodu izdato rešenje o građevinskoj dozvoli  i koje se koriste bez rešenja o upotrebnoj dozvoli, potrebno pribaviti rešenje o upotrebnoj dozvoli u redovnom postupku - postupku koji je regulisan Zakonom o planiranju i izgradnji, dakle u elektronskom sistemu objedinjene procedure, na osnovu propisa koji je važio u vreme izdavanja građevinske dozvole.

          Obaveza plaćanja naknade za uređivanje građevinskog zemljišta uvedena je u našoj zemlji u drugoj polovini šezdesetih godina prošlog veka, te kako u vreme izdavanja predmetne građevinske dozvole takva obaveza nije postojala niti je investitor rešenjem o građevinskoj dozvoli od 6.09.1965.god. obavezan da izmiri tu naknadu, smtramo da ni u toku postupka po zahtevu za izdavanje upotrebne dozvole nema potrebe za konačnim obračunom doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta.

           Predlažemo nadležnom organu da pre izdavanja upotrebne dozvole za konkretan slučaj na osnovu datuma izdavanja rešenja o građevinskoj dozvoli utvrdi koji je propis u vezi izgradnje objekata bio na snazi kako bi se izvršila dodatna provera postojanja ili nepostojanja obaveza plaćanja naknade odnosno doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta.

Upotrebna dozvola se shodno čl. 159. st. 4 Zakona o planiranju i izgradnji može  izdati i za deo objekta koji predstavlja tehničko-tehniološku celinu i kao takav se može samostalno koristiti.

Prvo je potrebno u vašem slučaju, ukoliko su u celini izvršeni svi građevinski i završni radovi na izgradnji sprata, angažovati Komisiju ili odgovarajuće privredno društvo koje obavlja tehnički pregled izgrađenih objekata.  

Postupak sprovođenja tehničkog pregleda ne vrši se u elektronskom sistemu objedinjene procedure.

Ukoliko je prvi sprat predmetnog objekta izgrađen u skladu sa tehničkom dokumentacijom na osnovu koje je izdata građevinska dozvola pre 1984.god. i ukoliko nije bilo odstupanja u toku izgradnje u znatnijem obimu u odnosu na tu tehničku dokumentaciju, Komisija za tehnički pregled po izvršenom tehničkom pregledu izdaje Izveštaj o izvršenom tehničkom pregledu čiji je sastavni deo Zapisnik o tehničkom pregledu i predlog da se za deo objekta izda upotrebna dozvola.

Nakon toga investitor je dužan da podnese nadležnom organu zahtev za izdavanje upotrebne dozvole u elektronskom sistemu objedinjne procedure. Zahtev se podnosi ovde

https://ceop.apr.gov.rs/eregistrationportal/Public/Home.

Uz zahtev se podnosi dokumentacija iz člana 42. Pravilnika o postupku sprovođenja postupka objedinjene   procedure elektronskim putem (Sl. glasnik RS br. 113/2015) u formatu propisanom Uputstvom o formatima elektronskih dokumenata koja se dostavljaju u CEOP:

http://gradjevinskedozvole.rs/Files/00329/Tehničko-uputstvo-formati-elektronskih-dokumenata-tehnicke-dokumentacije-i-dostavljanje-u-CEOP-u.pdf

Posebno naglašavamo da se na vaš slučaj primenjuje odredba člana 57 stav 4 Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjne procedure elektronskim putem (Sl. glasnik RS br. 113/2015), te da taj Projekta možete dostaviti nadležnom organu u papirnoj formi sve do 1.01.2018.god.

U slučaju da nije bilo znatnijeg odstupanja u toku izgradnje koje onemogućava izdavanje upotrebne dozvole, uz zahtev treba priložiti u odgovarajućem formatu (digitalni ili analogni – papirni oblik) tehničku dokumentaciju na osnovu koje je izdata građevinska dozvola u ranijem periodu.

Ukoliko je u toku izgradnje objekta bilo odstupanja u odnosu na izdatu građevinsku dovzolu koja ne mogu dovesti do izdaanja upotrebne dozvole, obaveza je investitora da pre vršenja tehničkog pregleda izradi Projekat izvedenog objekta.  U tom slučaju uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole dostavlja se projekat izvedenog objekta u elktronskom obliku u odgovarajućem formatu.

Način vršenja tehničkog pregleda i dokumentacija na osnovu koje se vrši tehnički pregled objekta regulisana je Pravilnikom o načinu vršenja tehničkog pregleda objekta, sastavu Komisije, sadržini predloga Komisije o utvrđivawu podobnosti objekta za upotrebu, osmatranju tla i objekta u toku građenja i upotrebe i minimalnim garantnim rokovima za pojedine vrste objekata (Sl. glasnik RS br. 27/2015).   

Da, primenjuje se.

U skladu sa Uputstvom o načinu postupanja nadležnih organa i imalaca javnih ovlašćenja koji sprovode objedinjenu proceduru u pogledu vodnih akata u postupcima ostvarivanja prava na gradnju, vodna dozvola nije uslov za izdavanje upotrebne dozvole.

Vodnu dozvolu pribavlja investitor, kada je u vodnim uslovima naznačena obaveza njenog pribavljanja, u skladu sa Zakonom o vodama.

Ishodovanje vodne dozvole se obavlja van objedinjene procedure. Zahtev za izdavanje vodne dozvole podnosi investitor, a ne organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole.

Ne.

U skladu sa izmenjenim članom 17. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata (ovde), glavni projekat izrađen u skladu sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji ("Službeni glasnik RS", br. 72/09, 81/09 - ispravka, 64/10 - US, 24/11, 121/12, 42/13 - US, 50/13, 98/13 - US) do 30. Juna 2016. godine može se koristiti kao:

1. projekat za građevinsku dozvolu, uz obaveznu izradu glavne sveske projekta za građevinsku dozvolu i izvoda iz projekta za građevinsku dozvolu u postupku pribavljanja građevinske dozvole,
2. idejni projekat za objekte iz čl. 145. i 147. Zakona, uz obaveznu izradu glavne sveske idejnog projekta, u skladu sa članom 42. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata i izvoda iz projekta za građevinsku dozvolu ("Službeni glasnik RS", broj 23/15),
3. projekat za izvođenje, uz obaveznu izradu glavne sveske projekta za izvođenje, u skladu sa članom 61. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata i izvoda iz projekta za građevinsku dozvolu ("Službeni glasnik RS", broj 23/15), za potrebe izgradnje objekta, odnosno izvođenja radova, koja otpočne u navedenom roku.

Glavni projekat na osnovu koga je izdata građevinska dozvola (ne i upotrebna dozvola) koji je izrađen u skladu sa odredbama propisa o izgradnji koji su bili na snazi pre stupanja na snagu Zakona u planiranju i izgradnji ("Službeni glasnik RS", br. 72/09, 81/09 - ispravka, 64/10 - US, 24/11, 121/12, 42/13 - US, 50/13 - US, 98/13 - US), može se koristiti kao projekat izvedenog objekta, uz obaveznu izradu glavne sveske projekta izvedenog objekta, u skladu sa čl. 61. i 71. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata i

izvoda iz projekta za građevinsku dozvolu ("Službeni glasnik RS", broj 23/15), u postupku pribavljanja upotrebne dozvole. U zavisnosti od toga da li je u toku građenja došlo do odstupanja od glavnog projekta primenjuju se odredbe čl. 72. do 74. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata i izvoda iz projekta za građevinsku dozvolu ("Službeni glasnik RS", broj 23/15).

Da, potrebno je podneti zahtev za upotrebnu dozvolu elektronskim putem.

Svi dokumenti koje podnosilac zahteva dostavlja u objedinjenoj proceduri dostavljaju se u formi elektronskog dokumenta, u .pdf formatu, potpisanom kvalifikovanim elektronskim potpisom.

Što se tiče tehničke dokumentacije, ona se potpisuje i dostavlja u skladu sa Uputstvom o formatima elektronskih dokumenata tehničke dokumentacije i njihovim dostavljanjem u CEOP, koje možete pronaći ovde.

Podnošenje zahteva podnosi se kroz Centralni informacioni sistem, kome možete pristupiti ovde.

Podnošenje zahteva za upotrebnu dozvolu vrši seu skladu sa čl.41. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Sva uputstva za korišćenje portala za elektronsko podnošenje zahteva za građenje možete pronaći  ovde.

Postupak dostavljanja tehničke dokumentacije u papirnoj formi je precizno definisan u navedenom Uputstvom o formatima elektronskih dokumenata tehničke dokumentacije i njihovim dostavljanjem u CEOP, koje možete pronaći ovde.

DOSTAVLjANjE TEHNIČKE DOKUMENTACIJE U PAPIRNOJ FORMI

Izuzetno, samo u slučajevima i u roku prema stavu 4. člana 57. Pravilnika kojim se uređuje elektronsko sprovođenje objedinjene procedure, ako je tehnička dokumentacija izrađena i potpisana (overena pečatom i potpisom u skladu sa PTD) pre stupanja na snagu ovog pravilnika, a podnosilac zahteva nije u mogućnosti da tu tehničku dokumentaciju dostavi (i) u formatu.dwg ili .dwf (.dwfx), podnosilac zahteva, odnosno prijave, može do 1. januara 2018. godine da tu dokumentaciju dostavi u .pdf formatu (tako što se dokumentacija skenira, a potom je pri podnošenju zahteva elektronski potpisuje podnsoilac zahteva) uz obavezu dostavljanja orginalne tehničke dokumentacije i u papirnoj formi. Ovo se odnosi na tehničku dokumentaciju koju investitor poseduje samo u formatu .pdf ili papirnoj formi, a koja nije prethodno predavana nadležnom organu u nekom od postupaka.

Ukoliko je takva dokumentacija već u posedu nadležnog organa (odnosno arhive), nije potrebno ponovo je dostavljati tom organu u papirnoj formi, već je dovoljno samo na nju referisati u dokumentaciji koja se prilaže uz zahtev, na primer:

• kada je prema ranijim propisima građevinska dozvola dobijena na osnovu glavnog projekta, na osnovu koga je všeno i izvođenje radova, a koji se, u skladu sa PTD prihvata kao projekat za izvođenje, nije potrebno dostavljati ga ponovo u papirnoj formi, već samo elektronski potpisanu skeniranu kopiju u .pdf formatu, uz odgovarajuću izjavu da nije došlo do odstupanja u toku izvođenja, u skladu sa PTD,
• kada, za potrebe dogradnje/rekonstrukcije/adaptacije/promene namene, idejni projekat sadrži i prikaz postojećeg stanja koje je utvrđeno na osnovu arhivskog projekta, taj arhivski projekat nije potrebno dostavljati u papirnoj formi, već je dovoljno na njega samo referisati u idejniom projektu koji se dostavlja, elektronski potpisan, u nekom od propisanih formata (.dwg ili .dwf (.dwfx) u skladu sa ovim uputstvom.

Ukoliko investitor ne može podneti zahtev sam kroz Centralni informacioni sistem, može ovlastiti drugo lice da podnese zahtev umesto njega.

Od stupanja na snagu Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem (1. januar 2016. godine), objedinjena procedura, odnosno određene faze objedinjene procedure pokreću se pred nadležnim organom popunjavanjem odgovarajućeg zahteva, odnosno prijave kroz CIS, koji se potpisuje kvalifikovanim elektronskim potpisom. Član 3. stav 2. predmetnog Pravilnika propisano je da se sva akta koja donose, odnosno razmenjuju, nadležni organ i imaoci javnih ovlašćenja u objedinjenoj proceduri i/ili radi upotrebe u toj proceduri, kao i drugi dokumenti koje podnosilac zahteva, nadležni organ i imaoci javnih ovlašćenja dostavljaju u objedinjenoj proceduri, dostavljaju u formi elektronskog dokumenta, u pdf formatu, potpisanom kvalifikovanim elektronskim potpisom.

Postupak i dokumentacija koji se prilažu uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole propisani su članom 158. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 42. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Tekstove navedenih propisa možete pronaći na sajtu http://gradjevinskedozvole.rs, u okviru Sekcije „Propisi“.

Nakon stupanja na snagu Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, doneto je Uputstvo o formatima elektronskih dokumenata tehničke dokumentacije i njihovom dostavljanju u CEOP-u. Tekst Uputstva možete pronaći posredstvom sledećeg linka:

http://gradjevinskedozvole.rs/Files/00309/Uputstvo-formati-elektronskih-dokumenata-tehnicke-dokumentacije-i-dostavljanje-u-CEOP-u.pdf

Ukoliko nakon sagledavanja teksta Uputstva budete imali dodatnih pitanja, možete nam se obratiti radi dobijanja traženih informacija.

Pozivni centar se ne bavi davanjem odgovora na pitanja u vezi sa Zakonom o ozakonjenju objekata („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 96/15), već isključivo odredbama Zakona o planiranju i izgradnji. Pitanja u vezi sa primenom Zakona o ozakonjenju objekata možete postaviti posredstvom mejla: ozakonjenje@mgsi.gov.rs

Kada je reč o sticanju prava svojine na zemljištu, članom 102. stav 3. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se pravo svojine na katastarskoj parceli upisuje u korist lica koje je upisano kao vlasnik objekta, odnosno objekata koji se nalaze na toj parceli, odnosno u vlasništvu lica koje je upisano kao nosilac prava korišćenja na katastarskoj parceli na neizgrađenom građevinskom zemljištu, osim za lica iz člana 102. stav 9. Zakona. U tom slučaju, pravo korišćenja na građevinskom zemljištu, pretvara se u pravo svojine, bez naknade, a upis prava svojine vrši organ nadležan za poslove državnog premera i katastra, po službenoj dužnosti.

Iz pitanja koje ste nam postavili nije jasno da li ste u evidenciji katastra nepokretnosti upisani kao vlasnik objekta o kome je reč, a ukoliko jeste, mišljenja smo da su ispunjeni uslovi propisani članom 102. stav 3. Zakona o planiranju i izgradnji. Pritom, treba prethodno proveriti da li je u konkretnom slučaju reč o pravu korišćenja na neizgrađenom građevinskom zemljištu u državnoj svojini koje je stečeno radi izgradnje u skladu sa ranije važećim zakonima kojima je bilo uređeno građevinsko zemljište do 13. maja 2013. godine, ili na osnovu odluke nadležnog organa, jer se na tu situaciju primenjuju odredbe Zakona o pretvaranju prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu uz naknadu („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 64/15).   

Smatramo da citirane odredbe treba tumačiti tako da sprečavaju lice koje je vodilo prvostepeni upravni postupak (izdavanje lokacijskih uslova; izdavanje građ dozvole; odobrenje radova i sl.) da se naknadno pojavljuje kao lice koje vrši kontrole po angažovanju investitora.

Ako je nadležni organ već izdao građevinsku dozvolu bez insistiranja na prethodnom sprovođenju "konverzije", ne vidimo razlog da ne izda i upotrebnu dozvolu za taj objekat, jer će RGZ promenu parava na zemljištu sprovesti po službenoj dužnosti istovremeno sa upisom novoizgrađenog objekta u Katatstar.

Vodna dozvola nije uslov za dobijanje upotrebne dozvole, u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji i navedenim Uputstvom, ali to ne oslobađa investitora obaveze da pribavi vodnu dozvolu, ukoliko je njeno pribavljanje propisano Zakonom o vodama.

Počev od stupanja na snagu Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem (1. januar 2016. godine), objedinjena procedura, odnosno određene faze objedinjene procedure, uključujući zahtev za izdavanje građevinske dozvole, pokreću se pred nadležnim organom popunjavanjem odgovarajućeg zahteva, odnosno prijave kroz CIS, koji se potpisuje kvalifikovanim elektronskim potpisom.

Shodno tome, nadležni organ je u obavezi da uputi stranku da podnese zahtev za izdavanje upotrebne dozvole na način propisan Zakonom o planiranju i izgradnji i Pravilnikom o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, odnosno da iz formalnih razloga odbaci zahtev koji je podnet u papirnoj formi.

U skladu sa članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji, priključci na izgrađenu gasnu mrežu vrše se na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole.

Postupak i dokumentacija koja se prilaže uz zahteva za izdavanje rešenja o odobrenju za izvođenje radova regulisani su članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 28. i 29. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na internet stranici www.gradjevinskedozvole.rs, u okviru sekcije „Propisi“.

Zahtev za izdavanje rešenja o odobrenju za izgradnju podnosi se nadležnom organu popunjavanjem odgovarajućeg zahteva, odnosno prijave kroz CIS, koji se potpisuje kvalifikovanim elektronskim potpisom.

Link za pristup portalu: https://ceop.apr.gov.rs

Tehnički pregled objekta regulisan je odredbama član 154. Zakona o planiranju i izgradnji koji određuje da se podobnost objekta za upotrebu utvrđuje  tehničkim pregledom. Tehnički pregled objekta vrši se po završetku izgradnje objekta, odnosno dela objekta koji predstavlja tehničko-tehnološku celinu i može se kao takav samostalno koristiti u skladu sa ovim zakonom. Smatramo da od konkretnog slučaja zavisi da li deo objekta za koji tražite tehnički pregled može da predstavlja tehničko-tehnološku celinu i da se kao takav može samostalno koristiti.

Mišljenja smo da ukoliko budete u mogućnosti da prilikom podnošenja zahteva za izdavanje upotrebene dozvole shodno članu 42. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem (Sl. glasnik 113/2015) priložite svu potrebnu dokumentaciju Vaš zahtev bi mogao biti pozitivno rešen.

Prema članu 158. Zakona o planiranju i izgradnji, upotrebna dozvola obavezno se izdaje za objekte za koje je Zakonom predviđeno izdavanje građevinske dozvole.

Ukoliko je objekat izgrađen na osnovu rešenja o odobrenju za izvođenje radova (prema članu 145. Zakona o planiranju i izgradnji), ne postoji obaveza izdavanja upotrebne dozvole, ali ukoliko investitor želi da izvrši upis objekta u evidenciju nepokretnosti, neophodno je izdejstvovati upotrebnu dozvolu. U tom slučaju, uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole prilaže se sva dokumentacija propisana članom 42. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Tekst Pravilnika možete pronaći na sajtu http://gradjevinskedozvole.rs u okviru Sekcije „Propisi“.

Članom 142. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da ukoliko u toku izgradnje, odnosno izvođenja radova, nastanu izmene u odnosu na izdatu građevinsku dozvolu, glavni projekat, odnosno projekat za građevinsku dozvolu, investitor je dužan da obustavi gradnju i podnese zahtev za izmenu građevinske dozvole. Pod izmenom se smatra svako odstupanje od položaja, dimenzija, namene i oblika objekta, kao i drugih parametara i uslova utvrđenih u građevinskoj dozvoli, odnosno izvodu iz projekta. Uz zahtev za izmenu prilaže se novi projekat za građevinsku dozvolu, odnosno separat projekta za građevinsku dozvolu koji se menja.

Tek nakon izvršene izmene građevinske dozvole investitor može da podnese zahtev za izdavanje upotrebne dozvole. Članom 42. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisana je dokumentacija koju treba dostaviti uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole. Tekst Pravilnika možete pronaći na sajtu http://gradjevinskedozvole.rs u okviru Sekcije „Propisi“.

Iz pitanja koje ste postavili može se zaključiti da je reč o postupku legalizacije objekta.

Pozivni centar se bavi isključivo odredbama Zakona o planiranju i izgradnji.

Važeći zakon koji reguliše pitanje legalizacije objekata je Zakon o ozakonjenju objekata („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 96/15). Pitanja u vezi sa primenom tog Zakona možete postaviti posredstvom mejla ozakonjenje@mgsi.gov.rs.

Zahtev za izdavanje upotrebne dozvole, počev od stupanja na snagu Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem (1. januar 2016. godine), podnosi se kroz Centralni informacioni sistem, posredstvom sledećeg linka: https://ceop.apr.gov.rs/

Saglasno članu 158. stav 3. Zakona o planiranju i izgradnji, uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole prilaže se:

• izveštaj komisije za tehnički pregled kojim se utvrđuje da je objekat podoban za upotrebu sa predlogom da se može izdati upotrebna dozvola;
• projekat za izvođenje ili projekat izvedenog stanja,
• elaborat geodetskih radova za izvedeni objekat i posebne delove objekta,
• elaborat geodetskih radova za podzemne instalacije i sertifikat o energetskim svojstvima objekta, ako je za objekat propisana obaveza pribavljanja sertifikata o energetskim svojstvima.

Saglasno članu 158. stav 11. i 12. Zakona o planiranju i izgradnji, nadležni organ je u obavezi da u roku od pet radnih dana po pravnosnažnosti izdate upotrebne dozvole po službenoj dužnosti dostavi Službi za katastar nepokretnosti upotrebnu dozvolu, elaborat geodetskih radova za izvedeni objekat i posebne delove objekta, kao i elaborat geodetskih radova za podzemne instalacije.

Služba za katastar nepokretnosti donosi rešenje o kućnom broju i vrši upis prava svojine na objektu, odnosno posebnim delovima objekta, i o tome obaveštava investitora i nadležni organ uprave u roku od sedam dana od dostavljanja upotrebne dozvole, a u roku od 30 dana vrši odgovarajući upis u katastar vodova.

Ukoliko je upotrebna dozvola izdata do stupanja na snagu Pravilnika o postupku sprovođenja elektronske procedure elektronskim putem, postupak za upis prava svojine na objektu vrši se u „analognoj“ formi. U slučajevima kada je zahtev za izdavanje upotrebne dozvole podnet nakon stupanja na snagu Pravilnika, jedini način za sprovođenje upisa prava svojine i izdavanje rešenja o kućnom broju je posredstvom Centralnog informacionog sistema, u elektronskoj formi.

Kada je reč o elektronskom potpisivanju dokumenata, ukoliko je potpisnik opunomoćeno lice, ne postoji obaveza da punomoćje bude overeno od strane organa koji je po zakonu nadležan za overu, s tim što nadležni organ može naknadno tražiti da mu se dostavi overeno punomoćje, ako posumnja u njegovu istinitost (član 3. stav. 7. Pravilnika o postupku sprovođenja elektronske procedure elektronskim putem).

Ukoliko se radi o uvođenju gasnih instalacija u zgradi, izvođenje radova na njihovom postavljanju se sprovodi na oznovu rešenja o odobrenju prema članu 145. Zakona o planiranju i izgradnji, za šta nije Zakonom propisano obavezno pribavljanje upotrebne dozvole. Ukoliko se po zahtevu investitora ipak pristupi pribavljanju upotrebne dozvole, radi evidentiranja predmetnih instalacija u objektu (pretpostavka je da se radi o postojećem objektu koji je izgradjen u skladu sa zakonom, odnosno da objekat ima upotrebnu dozvolu i da je upisan u katastru nepokretnosti), izradjuje se samo elaborat geodetskih radova za nove podzemne instalacije (privodni gasovod), u skladu sa Zakon o drzavnom premeru i katsatru.

Počev od stupanja na snagu Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem (1. januar 2016. godine), objedinjena procedura, odnosno određene faze objedinjene procedure pokreću se pred nadležnim organom popunjavanjem odgovarajućeg zahteva, odnosno prijave kroz CIS, koji se potpisuje kvalifikovanim elektronskim potpisom.

Link za pristup portalu: https://ceop.apr.gov.rs

Kada je reč o prilaganju grafičke dokumentacije, ta materija je regulisana članom 3. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Konkretno, tehnička dokumentacija se, kao i ostatak dokumentacije, dostavlja u .pdf formatu, kao i u .dwg ili .dwf formatu, bez obaveze digitalnog potpisivanja. Detaljnije instrukcije u vezi sa formatom i načinom dostavljanja dokumentacije možete pronaći u Uputstvu o formatima elektronskih dokumenata tehničke dokumentacije i njihovom dostavljanju u CEOP-u. Uputstvu možete pristupiti posredstvom sledećeg linka:

http://gradjevinskedozvole.rs/Files/00280/Uputstvo-formati-elektronskih-dokumenata-tehnicke-dokumentacije-i-dostavljanje-u-CEOP-u.pdf

Shodno čl. 41. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure („Sl. Glasnik Rs“, br.22/2015) uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole prilaže se:

1) projekat za izvođenje sa potvrdom i overom investitora, lica koje vrši stručni nadzor i izvođača radova da je izvedeno stanje jednako projektovanom u slučaju da u toku građenja nije odstupljeno od projekta za izvođenje, odnosno projekat izvedenog objekta izrađen u skladu sa pravilnikom kojim se uređuje sadržina tehničke dokumentacije;

2) izveštaj komisije za tehnički pregled, kojim se utvrđuje da je objekat podoban za upotrebu, sa predlogom za izdavanje upotrebne dozvola;

3) dokaz o plaćanju propisanih taksi, odnosno naknada;

4) sertifikat o energetskim svojstvima objekta, ako je za objekat propisana obaveza pribavljanja sertifikata o energetskim svojstvima;

5) dokaz o uplati administrativne takse za izdavanje upotrebne dozvole;

6) elaborat geodetskih radova za izvedeni objekat i posebne delove objekta;

7) elaborat geodetskih radova za podzemne instalacije. 

U slučaju kada je objekat kategorije A:

U skladu sa čl.5. Pravilnika o objektima na koje se ne primenjuju pojedine odredbe Zakona o planiranju („Sl.Glasnik RS“, br.22/2015) „Odredbe Zakona o obavezi tehničkog pregleda objekta ne primenjuju se za utvrđivanje podobnosti objekata kategorije "A", u skladu sa propisom kojim se uređuje klasifikacija objekata.U slučaju objekata pomenute kategorije, investitor uz zahtev za upotrebnu dozvolu dostavlja potvrdu o tome da je objekat priključen ili je podoban da bude priključen na infrastrukturnu mrežu, za priključke koji su predviđeni građevinskom dozvolom.“

Takođe, shodno čl.74. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata („Sl. Glasnik RS“, br. 77/2015) za objekte kategorije "A", za koje izrada projekta za izvođenje nije obavezna, umesto projekta izvedenog objekta može se priložiti i geodetski snimak izvedenog objekta na parceli, na overenoj katastarsko-topografskoj podlozi.

Shodno čl. 41.Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure („Sl. glasnik RS“,br.22/2015 i 89/2015), postupak za izdavanje upotrebne dozvole pokreće se podnošenjem zahteva nadležnom organu.

Uz zahtev iz stava 1. ovog člana prilaže se:

1) projekat za izvođenje sa potvrdom i overom investitora, lica koje vrši stručni nadzor i izvođača radova da je izvedeno stanje jednako projektovanom u slučaju da u toku građenja nije odstupljeno od projekta za izvođenje, odnosno projekat izvedenog objekta izrađen u skladu sa pravilnikom kojim se uređuje sadržina tehničke dokumentacije;

2) izveštaj komisije za tehnički pregled, kojim se utvrđuje da je objekat podoban za upotrebu, sa predlogom za izdavanje upotrebne dozvole;

3) dokaz o plaćanju propisanih taksi, odnosno naknada;

4) sertifikat o energetskim svojstvima objekta, ako je za objekat propisana obaveza pribavljanja sertifikata o energetskim svojstvima;

5) dokaz o uplati administrativne takse za izdavanje upotrebne dozvole;

6) elaborat geodetskih radova za izvedeni objekat i posebne delove objekta;

7) elaborat geodetskih radova za podzemne instalacije.

Nadležni organ bez odlaganja izdaje potvrdu o prijemu podnetog zahteva ili na drugi način potvrđuje prijem zahteva.

U slučaju kada je objekat kategorije A:

U skladu sa čl.5. Pravilnika o objektima na koje se ne primenjuju pojedine odredbe Zakona o planiranju („Sl.Glasnik RS“, br.85/2015), odredbe Zakona i podzakonskih akata kojima se uređuje vršenje tehničkog pregleda objekta ne primenjuju se za utvrđivanje podobnosti objekata kategorije "A" za upotrebu.

U slučaju iz stava 1. ovog člana, umesto izveštaja o tehničkom pregledu, investitor uz zahtev za upotrebnu dozvolu dostavlja potvrdu izdatu od strane lica koje ispunjava uslove propisane Zakonom za odgovornog projektanta, odnosno odgovornog izvođača radova za tu vrstu objekata, o tome da je:

1) izgradnja objekta završena i objekat izveden u skladu sa tehničkom dokumentacijom na osnovu koje je izdata građevinska dozvola;

2) objekat priključen ili je podoban da bude priključen na infrastrukturnu mrežu, za priključke koji su predviđeni građevinskom dozvolom.

Odgovorni projektant, odnosno odgovorni izvođač radova u ovom slučaju može kao pojedinac dostaviti potvrdu.

Shodno čl.52. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata („Sl. glasnik RS“, br. 77/2015), projekat za građevinsku dozvolu za objekte kategorije A čini samo projekat arhitekture sa izjavom odgovornog projektanta da objekat ima odgovarajuću nosivost i stabilnost.

S obzirom da se odredba člana 5. Pravilnika o objektima  na koje se ne primenjuju pojedine odredbe Zakona o planiranju i izgradnji („Sl. glasnik RS“, br. 85/2015) odnosi na objektekategorije A, mišljenja smo da navedenu potvrdu izdaje odgovorni projektant – inženjer građevinske ili arhitektonske struke sa odgovarajućom licencom.

Odgovorni projektant ne može izdavati potvrdu ako je učestvovao u izradi tehničke dokumentacije.

Na odgovornog projektanta koji dostavlja navedenu potvrdu, analogno se primenjuju odredbe člana 156. Zakona o planiranju i izgradnji koje se odnose na vršenje tehničkog pregleda objekta –  u tehničkom pregledu objekta ne mogu da učestvuju lica koja su zaposlena u preduzeću, odnosno drugom pravnom licu koje je izradilo tehničku dokumentaciju.

Takođe, shodno čl.74. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata („Sl. Glasnik RS“, br. 23/2015 i 77/2015) za objekte kategorije "A", za koje izrada projekta za izvođenje nije obavezna, umesto projekta izvedenog objekta može se priložiti i geodetski snimak izvedenog objekta na parceli, na overenoj katastarsko-topografskoj podlozi.

Odredbama Zakona o planiranju i izgradnji nije propisan rok važenja izveštaja Komisije za tehnički pregled, pa bi se mogao prihvatiti već priloženi izveštaj Komisije u kojem se takođe konstatuje da je izgradnja objekta završena i da je objekat izveden u skladu sa tehničkom dokumentacijom na osnovu koje je izdata građevinska dozvola i da je objekat priključen na infrastrukturnu mrežu za priključke koji su predviđeni građevinskom dozvolom.

Shodno čl. 41. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure („Sl. Glasnik Rs“, br.22/2015) uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole prilaže se:

1) projekat za izvođenje sa potvrdom i overom investitora, lica koje vrši stručni nadzor i izvođača radova da je izvedeno stanje jednako projektovanom u slučaju da u toku građenja nije odstupljeno od projekta za izvođenje, odnosno projekat izvedenog objekta izrađen u skladu sa pravilnikom kojim se uređuje sadržina tehničke dokumentacije;

2) izveštaj komisije za tehnički pregled, kojim se utvrđuje da je objekat podoban za upotrebu, sa predlogom za izdavanje upotrebne dozvola;

3) dokaz o plaćanju propisanih taksi, odnosno naknada;

4) sertifikat o energetskim svojstvima objekta, ako je za objekat propisana obaveza pribavljanja sertifikata o energetskim svojstvima;

5) dokaz o uplati administrativne takse za izdavanje upotrebne dozvole;

6) elaborat geodetskih radova za izvedeni objekat i posebne delove objekta;

7) elaborat geodetskih radova za podzemne instalacije.

U slučaju da se objekat gradio na osnovu glavnog projekta po ranije važećem zakonu, tehnički pregled obuhvata kontrolu usklađenosti izvedenih radova sa glavnim projektom.Takođe, u tom slučaju, umesto projekta za izvođenje dostavlja se tehnička dokumentacija na osnovu koje se objekat gradio, odnosno glavni projekat.

Shodno čl.154. Zakona o planiranju i izgradnji, tehnički pregled obuhvata kontrolu usklađenosti izvedenih radova sa građevinskom dozvolom i tehničkom dokumentacijom na osnovu koje se objekat gradio, kao i sa tehničkim propisima i standardima koji se odnose na pojedine vrste radova, odnosno materijala, opreme i instalacija.

Shodno čl.52. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata („Sl. glasnik RS“, br. 77/2015), projekat za građevinsku dozvolu za objekte kategorije A čini samo projekat arhitekture sa izjavom odgovornog projektanta da objekat ima odgovarajuću nosivost i stabilnost.

S obzirom da se odredba člana 5. Pravilnika o objektima  na koje se ne primenjuju pojedine odredbe Zakona o planiranju i izgradnji („Sl. glasnik RS“, br. 85/2015) odnosi na objektekategorije A, mišljenja smo da navedenu potvrdu izdaje odgovorni projektant – inženjer građevinske ili arhitektonske struke sa odgovarajućom licencom.

Da, pravno lice koje je vršilo tehničku kontrolu može da vrši tehnički pregled, s obzirom da drugačije nije određeno zakonom.

Shodno čl.156. Zakona o planiranju i izgradnji:

U vršenju tehničkog pregleda može da učestvuje lice koje ispunjava uslove propisane ovim zakonom za odgovornog projektanta, odnosno odgovornog izvođača radova za tu vrstu objekata.

U vršenju tehničkog pregleda, za objekte za koje je rađena studija uticaja na životnu sredinu, mora da učestvuje lice koje je stručno iz oblasti koja je predmet studija, a koje ima stečeno visoko obrazovanje odgovarajuće struke, odnosno smera, na studijama drugog stepena diplomske akademske studije - master, specijalističke akademske studije, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje pet godina.

U vršenju tehničkog pregleda ne mogu da učestvuju lica koja su zaposlena u preduzeću, odnosno drugom pravnom licu koje je izradilo tehničku dokumentaciju ili je bilo izvođač radova kod investitora, lica koja su učestvovala u izradi tehničke dokumentacije i studije uticaja na životnu sredinu, ili u izvođenju radova kod investitora, lica koja su vršila stručni nadzor, lica koja vrše inspekcijski nadzor kao i lica koja rade na poslovima izdavanja građevinske dozvole u organu nadležnom za izdavanje građevinske dozvole.

Ne može se vršiti tehnički pregled objekta ili njegovog dela, ni odobriti upotreba ako je objekat, odnosno njegov deo, izgrađen bez građevinske dozvole.

To se može utvrditi na zvaničnom sajtu Republičkog geodetskog zavoda: www.rgz.gov.rs

Ukoliko baza podataka u Republičkom geodetskom zavodu nije ažurirana, možete izvršiti uvid u zemljišne knjige za područje vaše katastarske opštine.

Ukoliko je u konkretnom slučaju reč o radovima koji su u opisu delatnosti nosioca licence 800, lice koje poseduje ovu licencu može vršiti i stručni nadzor, odnosno tehnički pregled objekta.

Shodno čl. 23. Odluke o vrstama licenci koje izdaje Inženjerska komora Srbije, nosilac licence 800 - Odgovorni izvođač građevinskih radova na objektima visokogradnje, može obavljati sledeće delatnosti:

• Izvođenje radova na gradnji objekata visokogradnje za koje građevinsku dozvolu izdaje jedinica lokalne samouprave, maksimalne bruto površine do 2000 m², maksimalne spratnosti do Po+P+4+PK, sa manje složenom armirano - betonskom, čeličnom ili drvenom konstrukcijom i sa maksimalnim rasponom do 12 metara;
• Izvođenje građevinsko - zanatskih radova na objektima visokogradnje za koje građevinsku dozvolu izdaje jedinica lokalne samouprave, maksimalne bruto površine do 2000 m², maksimalne spratnosti do P0+P+4+PK, i to:

- ugradnja stolarije;

- radovi na obradi unutrašnjih zidova;

- radovi na obradi podova;

- krovopokrivački radovi;

- fasaderski radovi, izuzev radova na oblaganju fasada kamenom na  

  podkonstrukciji;

- molersko-farbarski radovi;

- radovi na unutrašnjim instalacijama vodovoda i kanalizacije;

• Uređenje terena oko objekata visokogradnje za koje građevinsku dozvolu izdaje jedinica lokalne samouprave, maksimalne bruto površine do 2000 m², maksimalne spratnosti do Po+P+4+PK.

Shodno čl.42. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure („Sl. glasnik RS“, br. 22/2015), po prijemu zahteva za izdavanje upotrebne dozvole, nadležni organ proverava ispunjenost formalnih uslova za postupanje po zahtevu.

Ako su ispunjeni formalni uslovi iz člana 42. ovog pravilnika, nadležni organ izdaje rešenjem upotrebnu dozvolu u roku od pet radnih dana od dana podnošenja zahteva, u skladu sa zakonom.

Što se tiče propusta obaveze propisane čl.152. Zakona o planiranju i izgradnji, odnosno podnošenja izjave o završetku objekta u konstruktivnom smislu, primenjuju se odredbe čl.203. stav 1. tačka 2, Zakona o planiranju i izgradnji, kojim je propisano da će se novčanom kaznom od 1.500.000 do 3.000.000 dinara kazniti za privredni prestup privredno društvo ili drugo pravno lice koje gradi objekat, ako postupa suprotno odredbama člana 152. ovog zakona. Ukoliko je reč o preduzetniku, primenjuje se član 208a stav 1. tačka 2. Zakona.

U skladu sa čl. 131 (s3) (Samostalni članovi Zakona o dopunama i izmenama Zakona o planiranju i izgradnji), započeti postupci za rešavanje zahteva za izdavanje odobrenja za izgradnju, lokacijske dozvole, građevinske dozvole, upotrebne dozvole i drugih zahteva za rešavanje o pojedinačnim pravima i obavezama, podnetih do dana stupanja na snagu ovog zakona, okončaće se po propisima po kojima su započeti.

Svaki nov postupak sprovodi se prema odredbama novog zakona.

Prema navedenom, ukoliko je u konkretnom slučaju objekat za koji se u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita od požara (čl.33. i 34. Zakona o zaštiti od požara) pribavlja saglasnost na tehnički dokument, pre izdavanja upotrebne dozvole pribavlja se saglasnost na projekat za izvođenje, shodno čl.123. stav 5. Zakona o planiranju i izgradnji.

Takođe, shodno čl.36. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure („Sl. glasnik RS“, br.22/2015),  kada je, u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita od požara, utvrđena obaveza pribavljanja saglasnosti na tehničku dokumentaciju u pogledu mera zaštite od požara, investitor dostavlja nadležnom organu glavni projekat zaštite od požara, izrađen u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita od požara i projekat za izvođenje, izrađen u skladu sa pravilnikom kojim se uređuje sadržina tehničke dokumentacije, u elektronskoj formi, kao i onoliko primeraka u papirnoj formi koliko podnosilac zahteva želi da mu organ nadležan za poslove zaštite od požara overi prilikom izdavanja saglasnosti.

Nadležni organ, po prijemu glavnog projekta zaštite od požara i projekta za izvođenje, bez odlaganja, u ime i za račun investitora, podnosi organu nadležnom za poslove zaštite od požara, zahtev za davanje saglasnosti na projekat za izvođenje.

Da.

Shodno čl.155. Zakona o planiranju i izgradnji, tehnički pregled objekata vrši komisija ili privredno društvo, odnosno drugo pravno lice kome investitor poveri vršenje tih poslova i koje je upisano u odgovarajući registar za obavljanje tih poslova, u skladu sa ovim zakonom i podzakonskim aktom donetim na osnovu ovog zakona, kojim se uređuje sadržina zapisnika o tehničkom pregledu, sastav komisije za tehnički pregled, kao i način vršenja tehničkog pregleda.

U skladu  sa čl.16. Pravilnika o sadržini i načinu vršenja tehničkog pregleda objekta, sastavu komisije, sadržini predloga komisije o utvrđivanju podobnosti objekta za upotrebu, osmatranju tla i objekta u toku građenja i upotrebe i minimalnim garantnim rokovima za pojedine vrste objekata („Sl.Glasnik RS“, br.27/2015), tehnički pregled objekta vrši Komisija ili privredno društvo, odnosno drugo pravno lice kome investitor poveri vršenje tih poslova i koje je upisano u odgovarajući registar za obavljanje tih poslova.

U vršenju tehničkog pregleda može da učestvuje lice koje ispunjava uslove propisane Zakonom za odgovornog projektanta, odnosno odgovornog izvođača radova za tu vrstu objekata.

Shodno čl.17 Pravilnika o sadržini i načinu vršenja tehničkog pregleda objekta, sastavu komisije, sadržini predloga komisije o utvrđivanju podobnosti objekta za upotrebu, osmatranju tla i objekta u toku građenja i upotrebe i minimalnim garantnim rokovima za pojedine vrste objekata („Sl.Glasnik RS“, br.27/2015), članovi Komisije su lica koja imaju licence koje odgovaraju oblastima delova projekata koji, u zavisnosti od klase i namene objekta koji je predmet tehničkog pregleda, zajedno čine projekat za izvođenje, odnosno idejni projekat ukoliko je za objekat ili za izvođenje radova izdato rešenje iz člana 145. Zakona, odnosno projekat izvedenog objekta.

Članove Komisije, kao i predsednika Komisije, odlukom imenuje investitor, odnosno ako investitor poveri vršenje tehničkog pregleda privrednom društvu, odnosno drugom pravnom licu, predsednika i članove Komisije odlukom određuje ovlašćeno lice tog privrednog društva, odnosno pravnog lica.

Pravilnikom o načinu, postupku i sadržini podataka za utvrđivanje ispunjenosti uslova za izdavanje licence za izradu tehničke dokumentacije i licence za građenje objekata za koje građevinsku dozvolu izdaje ministarstvo, odnosno autonomna pokrajina, kao i o uslovima za oduzimanje tih licenci („Sl. Glasnik RS“, br.24/2015) bliže se propisuju način, postupak i sadržina podataka za utvrđivanje ispunjenosti uslova za izdavanje licence za izradu tehničke dokumentacije i licence za građenje objekata za koje građevinsku dozvolu izdaje ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva odnosno nadležni organ autonomne pokrajine.

U zavisnosti od vrste objekta, Pravilnikom su propisani minimalni uslovi koje mora da ispunjava pravno lice, odnosno pravno društvo za izradu tehničke dokumentacije, odnosno građenje objekata za koje građevinsku dozvolu izdaje Ministarstvo, odnosno autonomna pokrajina. (Čl. 7,8,9..)

Shodno pomenutim uslovima za izdvanje licence za izradu tehničke dokumentacije i licence za građenje objekata za koje građevinsku dozvolu izdaje ministarstvo, mišljenja smo da i Komisija za tehnički pregled mora da bude u sastavu lica koja imaju licence koje odgovaraju oblastima delova projekata koji, u zavisnosti od klase i namene objekta koji je predmet tehničkog pregleda, zajedno čine projekat za izvođenje.

Shodno čl.157. Zakona o planiranju i izgradnji:

 Ako se, radi utvrđivanja podobnosti objekta za upotrebu, moraju vršiti prethodna ispitivanja i provera instalacija, uređaja, postrojenja, stabilnosti ili bezbednosti objekta, uređaja i postrojenja za zaštitu životne sredine, uređaja za zaštitu od požara ili druga ispitivanja, ili ako je to predviđeno tehničkom dokumentacijom, komisija za tehnički pregled, odnosno preduzeće ili drugo pravno lice kome je povereno vršenje tehničkog pregleda može da odobri puštanje objekta u probni rad, pod uslovom da utvrdi da su za to ispunjeni uslovi, i o tome bez odlaganja obavesti nadležni organ.

Probni rad može trajati najduže godinu dana. Obaveza je investitora da prati rezultate probnog rada.

Komisija za tehnički pregled, odnosno preduzeće ili drugo pravno lice kome je povereno vršenje tehničkog pregleda, u toku probnog rada objekta proverava ispunjenost uslova za izdavanje upotrebne dozvole i izveštaj o tome dostavlja investitoru.

Takođe,

Shodno čl.13. Pravilnika o sadržini i načinu vršenja tehničkog rpegleda objekta, sastavu komisije, sadržini predloga komisije o utvrđivanju podobnosti objekta za upotrebu, osmatranju tla i objekta u toku građenja i upotrebe i minimalnim garantnim rokovima za pojedine vrste objekata („Sl. glasnik RS“, br. 27/2015)

Ako se, radi utvrđivanja podobnosti objekta za upotrebu, moraju vršiti prethodna ispitivanja i provera instalacija, uređaja, postrojenja, stabilnosti ili bezbednosti objekta, uređaja i postrojenja za zaštitu životne sredine, uređaja za zaštitu od požara ili druga ispitivanja, ili ako je to predviđeno tehničkom dokumentacijom, odnosno građevinskom dozvolom ili rešenjem iz člana 145. Zakona, Komisija, odnosno preduzeće ili drugo pravno lice kome je povereno vršenje tehničkog pregleda može da odobri puštanje objekta u probni rad, pod uslovom da utvrdi da su za to ispunjeni uslovi i o tome bez odlaganja obavesti nadležni organ.

Puštanje u probni rad može se vršiti i za faze, odnosno delove objekta koji predstavljaju tehničko-tehnološke celine i mogu se kao takvi samostalno koristiti.

Investitoru se izdaje potvrda o odobrenju za puštanje objekta, faze ili dela objekta u probni rad. Potvrdu potpisuju predsednik i svi članovi Komisije. Forma ove potvrde data je u Prilogu 1 - Potvrda Komisije za tehnički pregled o puštanju u probni rad, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.

Investitor dostavlja potvrdu iz stava 3. ovog člana nadležnom organu. Nadležni organ dostavlja potvrdu građevinskoj inspekciji, u roku od tri dana od dana prijema potvrde.

Probni rad se vrši na način koji odgovara tehničkim i tehnološkim svojstvima i zahtevima objekta.

Probni rad može trajati najduže godinu dana. Investitor prati rezultate probnog rada.

Komisija, odnosno, privredno društvo ili drugo pravno lice kome je povereno vršenje tehničkog pregleda, u toku probnog rada objekta proverava ispunjenost uslova za izdavanje upotrebne dozvole i izveštaj o tome dostavlja investitoru.

Po ispunjenosti uslova za izdavanje upotrebne dozvole, objekat, faza ili deo objekta koji predstavlja tehničko-tehnološku celinu i može se kao takav samostalno koristiti, a za koji je odobren probni rad nastavlja sa radom do izdavanja upotrebne dozvole.

Član 14

U slučaju kada se radi o objektu i radovima posebne složenosti i specifičnih tehničkih i tehnoloških svojstava, odnosno objektu i radovima za koje su propisane posebne mere zaštite, kao i na zahtev investitora, tehnički pregled može se proširiti, odnosno prilagoditi tim osobenostima objekta i radova, uključujući i način vršenja probnog rada objekta, faza ili delova objekta koji predstavljaju tehničko-tehnološku celinu i mogu se kao takvi samostalno koristiti, izradom programa probnog rada.

Shodno čl.158. stav. 4. Zakona o planiranjui izgradnji, upotrebna dozvola izdaje se za ceo objekat ili za deo objekta koji predstavlja tehničko-tehnološku celinu i može se kao takav samostalno koristiti.

S obzirom na ovo, moguće je izdavanje upotrebne dozvole za deo linijskog infrastrukturnog objekta koji predstavlja tehničko-tehnološku celinu, i koji se kao takav može samo stalno koristiti.

Takođe, shodno čl.158. stav 10. ovog zakona:

Izuzetno, objekat se može koristiti i bez izdate upotrebne dozvole, ako u roku od pet radnih dana od dana podnošenja zahteva za izdavanje upotrebne dozvole uz koji je priložen nalaz komisije za tehnički pregled kojim se utvrđuje da je objekat podoban za upotrebu i predlogom da se može izdati upotrebna dozvola, nadležni organ nije izdao upotrebnu dozvolu, niti je rešenjem odbio izdavanje upotrebne dozvole.

Shodno čl.154. Zakona o planiranju i izgradnji, tehnički pregled obuhvata kontrolu usklađenosti izvedenih radova sa građevinskom dozvolom i tehničkom dokumentacijom na osnovu koje se objekat gradio, kao i sa tehničkim propisima i standardima koji se odnose na pojedine vrste radova, odnosno materijala, opreme i instalacija.

U slučaju da se objekat gradio na osnovu glavnog projekta po ranije važećem zakonu, tehnički pregled ouhvata kontrolu usklađenosti izvedenih radova sa glavnim projektom.

Shodno čl.154. Zakona o planiranju i izgradnji, tehnički pregled obuhvata kontrolu usklađenosti izvedenih radova sa građevinskom dozvolom i tehničkom dokumentacijom na osnovu koje se objekat gradio, kao i sa tehničkim propisima i standardima koji se odnose na pojedine vrste radova, odnosno materijala, opreme i instalacija.

U slučaju da se objekat gradio na osnovu glavnog projekta po ranije važećem zakonu, tehnički pregled ouhvata kontrolu usklađenosti izvedenih radova sa glavnim projektom.

Shodno čl.41. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure („Sl. glasnik RS“, br.22/2015), nadležnom ogranu se podnosi popunjen zahtev u skladu sa zakonom, a predmet zahteva su svi objekti koji su obuhvaćeni građevinskom dozvolom.

Shodno čl.156. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji, u vršenju tehničkog pregleda, za objekte za koje je rađena studija uticaja na životnu sredinu, mora da učestvuje lice koje je stručno iz oblasti koja je predmet studija, a koje ima stečeno visoko obrazovanje odgovarajuće struke, odnosno smera, na studijama drugog stepena diplomske akademske studije - master, specijalističke akademske studije, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje pet godina.

Nadležni organ obračunava doprinos u skladu sa rešenjem o građevinskoj dozvoli. Shodno čl.97. Zakona o planiranju i izgradnji iznos doprinosa je sastavni deo rešenja o građevinskoj dozvoli.

Važeći pravilnik koji propisuje ovu materiju jeste Pravilnik o klasifikaciji objekata („Sl. glasnik RS“, br.22/2015). Pravilnikom o klasifikaciji objekata propisuje se klasifikacija objekata prema nameni, funkcionalnim i strukturalnim karakteristikama i stepenu uticaja na okruženje, s obzirom na rizike vezane za izgradnju i eksploataciju.

Takođe,

Shodno čl.97. stav 7. Zakona o planiranju i izgradnji, skupština jedinice lokalne samouprave opštim aktom utvrđuje zone i vrste namena objekta iz stava 2. ovog člana, iznose koeficijenata zone i koeficijenata namene, kriterijume, iznos i postupak umanjivanja doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta posebna umanjenja iznosa doprinosa za nedostajuću infrastrukturu kao i uslove i način obračuna umanjenja iz stava 5. ovog člana, i druge pogodnosti za investitore, metod valorizacije u slučaju plaćanja u ratama kao i druga pitanja od značaja za obračun i naplatu doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta, u skladu sa ovim zakonom, a svojim pojedinačnim aktom može predvideti dodatne pogodnosti za plaćanje doprinosa za objekte od posebnog značaja za razvoj jedinice lokalne samouprave. Ne mogu se predvideti umanjenja iznosa doprinosa za objekte stanogradnje, osim po osnovu propisanom u stavu 5. ovog člana, kao i za objekte socijalnog stanovanja kod kojih je investitor Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave.

Shodno čl.97. stav 7. ovog zakona, potrebno je napraviti uvid u Odluku o utvrđivanju doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta lokalne samouprave kako bi se utvrdilo na koji način se vrši obračun doprinosa u konkretnom slučaju, odnosno da li se obračun razlikuje u slučaju da se objekat klasifikuje kao poslovni objekat ili hotel.

Shodno čl.154. Zakona o planiranju i izgradnji, podobnost objekta za upotrebu utvrđuje se tehničkim pregledom.

Tehnički pregled objekta vrši se po završetku izgradnje objekta, odnosno dela objekta koji predstavlja tehničko-tehnološku celinu i može se kao takav samostalno koristiti u skladu sa ovim zakonom.

Tehnički pregled obuhvata kontrolu usklađenosti izvedenih radova sa građevinskom dozvolom i tehničkom dokumentacijom na osnovu koje se objekat gradio, kao i sa tehničkim propisima i standardima koji se odnose na pojedine vrste radova, odnosno materijala, opreme i instalacija.

Shodno član 5. Pravilnika o objektima na koje se ne primenjuju pojedine odredbe Zakona o planiranju i izgradnji („Sl. glasnik RS“, 22/2015):

Odredbe Zakona o obavezi tehničkog pregleda objekta ne primenjuju se za utvrđivanje podobnosti objekata kategorije "A", u skladu sa propisom kojim se uređuje klasifikacija objekata.

U slučaju iz stava 1. ovog člana, investitor uz zahtev za upotrebnu dozvolu dostavlja potvrdu o tome da je objekat priključen ili je podoban da bude priključen na infrastrukturnu mrežu, za priključke koji su predviđeni građevinskom dozvolom.

Shodno čl.156. stav 3. Zakona o planiranju i izgradnji, u vršenju tehničkog pregleda ne mogu da učestvuju lica koja su zaposlena u preduzeću, odnosno drugom pravnom licu koje je izradilo tehničku dokumentaciju ili je bilo izvođač radova kod investitora, lica koja su učestvovala u izradi tehničke dokumentacije i studije uticaja na životnu sredinu, ili u izvođenju radova kod investitora, lica koja su vršila stručni nadzor, lica koja vrše inspekcijski nadzor kao i lica koja rade na poslovima izdavanja građevinske dozvole u organu nadležnom za izdavanje građevinske dozvole.

S obzirom da nije drugačije određeno, mišljenja smo da lice koje je vršilo tehničku kontrolu može da učestvuje u vršenju tehničkog pregleda objekta.

U tom slučaju, potrebno je da drugo privredno društvo, odnosno drugo pravno lice ili preduzetnik koje se bavi izvođenjem radova izvrši potvrdu i overu da je izvedeno stanje jednako projektovanom, u slučaju da u toku građenja nije odstupljeno od projekta za izvođenje.

Shodno čl.43. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure („Sl. glasnik RS“, br.22/2015) :

Ako nisu ispunjeni formalni uslovi za dalje postupanje po zahtevu, propisani članom 42. ovog

pravilnika, nadležni organ zahtev odbacuje zaključkom, u roku od pet radnih dana od dana podnošenja zahteva, uz navođenje razloga za takvu odluku.

Protiv zaključka iz stava 1. ovog člana podnosilac zahteva može izjaviti žalbu nadležnom organu, u roku od pet dana od dana dostavljanja.

Ako je zaključak iz stava 1. ovog člana donelo ministarstvo nadležno za poslove urbanizma i građevinarstva, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine, prigovor se izjavljuje Vladi, odnosnoizvršnom veću autonomne pokrajine.

Ako podnosilac zahteva u roku od 10 dana od prijema zaključka, a najkasnije 30 dana od njegovog

objavljivanja na internet stranici nadležnog organa podnese usaglašeni zahtev i otkloni sve utvrđene nedostatke, ne dostavlja se dokumentacija podneta uz zahtev koji je odbačen, niti se ponovo plaća administrativna taksa.

Shodno čl.176. Zakona o planiranju i izgradnji,  u vršenju inspekcijskog nadzora građevinski inspektor je ovlašćen da:

1)naredi rešenjem obustavu radova i uklanjanje objekta ili njegovog dela, ako se objekat gradi ili je njegovo građenje završeno bez građevinske dozvole, odnosno ako se objekat gradi suprotno lokacijskim uslovima, odnosno građevinskoj dozvoli, odnosno potvrdi o prijavi radova;

2) naloži rešenjem obustavu radova i odredi rok koji ne može biti duži od 60 dana za pribavljanje, odnosno izmenu građevinske dozvole, ako se objekat ne gradi prema građevinskoj dozvoli, odnosno projektu za izvođenje, a ako investitor u ostavljenom roku ne pribavi, odnosno izmeni građevinsku dozvolu, da naloži rešenjem uklanjanje objekta, odnosno njegovog dela;

Takođe,

Čl.203.

Novčanom kaznom od 1.500.000 do 3.000.000 dinara kazniće se za privredni prestup privredno društvo ili drugo pravno lice koje gradi objekat, ako:

1) gradi objekat bez građevinske dozvole, odnosno izvodi radove suprotno tehničkoj dokumentaciji na osnovu koje se objekat gradi (član 110);

2) postupa suprotno odredbama člana 152. ovog zakona;

3) nastavi sa građenjem objekta posle donošenja rešenja o obustavi građenja (član 176 i 177.).

Za privredni prestup iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u privrednom društvu ili drugom pravnom licu koje gradi, odnosno izvodi radove, novčanom kaznom od 100.000 do 200.000 dinara.

Prijavu za privredni prestup iz stava 1. ovog člana podnosi nadležni građevinski inspektor.

Čl.208a

Novčanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara kazniće se za prekršaj preduzetnik koji:

1) gradi objekat bez građevinske dozvole, odnosno izvodi radove suprotno tehničkoj dokumentaciji na osnovu koje se objekat gradi (član 110);

2) postupa suprotno odredbama člana 152. ovog zakona;

3) ne obavesti nadležni organ o završetku izgradnje temelja (član 152. stav 3);

4) nastavi sa građenjem objekta posle donošenja rešenja o obustavi građenja (čl. 176. i 177).

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se fizičko lice investitor, novčanom kaznom od 100.000 do 150.000 dinara.

Zahtev za pokretanje prekršajnog postupka iz st. 1. i 2. ovog člana podnosi nadležni građevinski inspektor.

U konkretnom slučaju služba nadležna za katastar nepokretnosti je postupila ispravno imajući u vidu  postupak u okviru objedinjene procedure. Naime, u slučaju da elaborat geodetskih radova nije izrađen u skladu sa Zakonom o državnom premeru i katastru i Pravilnikom o premeru i katastru vodova, služba nadležna za katastar nepokretnosti o tome obaveštava organ koji je izdao upotrebnu dozvolu  koji nakon toga izveštva investitora.

Shodno čl. 41 Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure („Sl. Glasnik Rs“, br.22/2015) uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole prilaže se:

1) projekat za izvođenje sa potvrdom i overom investitora, lica koje vrši stručni nadzor i izvođača radova da je izvedeno stanje jednako projektovanom u slučaju da u toku građenja nije odstupljeno od projekta za izvođenje, odnosno projekat izvedenog objekta izrađen u skladu sa pravilnikom kojim se uređuje sadržina tehničke dokumentacije;

2) izveštaj komisije za tehnički pregled, kojim se utvrđuje da je objekat podoban za upotrebu, sa predlogom za izdavanje upotrebne dozvola;

3) dokaz o plaćanju propisanih taksi, odnosno naknada;

4) sertifikat o energetskim svojstvima objekta, ako je za objekat propisana obaveza pribavljanja sertifikata o energetskim svojstvima;

5) dokaz o uplati administrativne takse za izdavanje upotrebne dozvole;

6) elaborat geodetskih radova za izvedeni objekat i posebne delove objekta;

7) elaborat geodetskih radova za podzemne instalacije.  

U slučaju da je objekat kategorije A:

U skladu sa čl.5 Pravilnika o objektima na koje se ne primenjuju pojedine odredbe Zakona o planiranju („Sl.Glasnik RS“, br.22/2015) „Odredbe Zakona o obavezi tehničkog pregleda objekta ne primenjuju se za utvrđivanje podobnosti objekata kategorije "A", u skladu sa propisom kojim se uređuje klasifikacija objekata.U slučaju objekata pomenute kategorije, investitor uz zahtev za upotrebnu dozvolu dostavlja potvrdu o tome da je objekat priključen ili je podoban da bude priključen na infrastrukturnu mrežu, za priključke koji su predviđeni građevinskom dozvolom.“ 

Takođe, shodno čl.74 Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata („Sl. Glasnik RS“, br. 23/2015) za objekte kategorije "A", za koje izrada projekta za izvođenje nije obavezna, umesto projekta izvedenog objekta može se priložiti i geodetski snimak izvedenog objekta na parceli, na overenoj katastarsko-topografskoj podlozi.

Članom 154. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se podobnost objekta za upotrebu utvrđuje tehničkim pregledom, dok je članom 155. Zakona propisano da investitor obezbeđuje tehnički pregled objekta, kao i da snosi troškove tehničkog pregleda. U stavu 5. člana 155. Zakona propisano je da, izuzetno od navedene odredbe, tehnički pregled objekta može obezbediti i drugo lice koje za to ima interes, u kom slučaju to lice snosi troškove tehničkog pregleda. Nakon pribavljenog pozitivnog mišljenja komisije za tehnički pregled objekta, lice koje je obezbedilo tehnički pregled objekta ima pravo da podnese zahtev za izdavanje upotrebne dozvole.

U pitanju je Agencija za privredne registre (APR).

U APR se evidentira samo pretežna delatnost privrednog društva, a privredni subjekt može da obavlja i sve ostale delatnosti (osim ukoliko za njih potrebna posebna dozvola ili saglasnost).

Privredno društvo ili drugo pravno lice može da obavlja tehnički pregled, pod uslovom da je u tehničkom smislu osposobljeno za to, i da ima odgovarajuće licence za vrste radova koje su izvršene.

Račun za struju ili vodu predstavlja dokaz da je neki objekat faktički priključen na infrastrukturnu mrežu, pri čemu to ne mora nužno da znači da je ispoštovana procedura koja je Zakonom o planiranju i izgradnji predviđena za izgradnju tog objekta (jer postoje slučajevi u kojima se vrši naplata za isporučenu struju i vodu nelegalno izgrađenim objektima).

Shodno čl.17 Pravilnika o sadržini i načinu vršenja tehničkog pregleda objekta, sastavu komisije, sadržini predloga komisije o utvrđivanju podobnosti objekta za upotrebu, osmatranju tla i objekta u toku građenja i upotrebe i minimalnim garantnim rokovima za pojedine vrste objekata („Sl.Glasnik RS“, br.27/2015), članovi Komisije su lica koja imaju licence koje odgovaraju oblastima delova projekata koji, u zavisnosti od klase i namene objekta koji je predmet tehničkog pregleda, zajedno čine projekat za izvođenje, odnosno idejni projekat ukoliko je za objekat ili za izvođenje radova izdato rešenje iz člana 145. Zakona, odnosno projekat izvedenog objekta.

Članove Komisije, kao i predsednika Komisije, odlukom imenuje investitor, odnosno ako investitor poveri vršenje tehničkog pregleda privrednom društvu, odnosno drugom pravnom licu, predsednika i članove Komisije odlukom određuje ovlašćeno lice tog privrednog društva, odnosno pravnog lica.

Ukoliko se radi o izgradnji objekta za koji građevinsku dozvolu izdaje ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva, iz čl.133. (tač.14) državnih puteva prvog i drugog reda, putnih objekata i saobraćajnih priključaka na ove puteve u graničnih prelaza):

Pravilnikom o načinu, postupku i sadržini podataka za utvrđivanje ispunjenosti uslova za izdavanje licence za izradu tehničke dokumentacije i licence za građenje objekata za koje građevinsku dozvolu izdaje ministarstvo, odnosno autonomna pokrajina, kao i o uslovima za oduzimanje tih licenci („Sl. Glasnik RS“, br.24/2015) bliže se propisuju način, postupak i sadržina podataka za utvrđivanje ispunjenosti uslova za izdavanje licence za izradu tehničke dokumentacije i licence za građenje objekata za koje građevinsku dozvolu izdaje ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva odnosno nadležni organ autonomne pokrajine.

U zavisnosti od vrste objekta, Pravilnikom su propisani minimalni uslovi koje mora da ispunjava pravno lice, odnosno pravno društvo za izradu tehničke dokumentacije, odnosno građenje objekata za koje građevinsku dozvolu izdaje Ministarstvo, odnosno autonomna pokrajina. (Čl. 7,8,9..)

Shodno pomenutim uslovima za izdvanje licence za izradu tehničke dokumentacije i licence za građenje objekata za koje građevinsku dozvolu izdaje ministarstvo, mišljenja smo da i Komisija za tehnički pregled mora da bude u sastavu lica koja imaju licence koje odgovaraju oblastima delova projekata koji, u zavisnosti od klase i namene objekta koji je predmet tehničkog pregleda, zajedno čine projekat za izvođenje.

Shodno čl.156. stav 3. Zakona o planiranju i izgradnji, u vršenju tehničkog pregleda ne mogu da učestvuju lica koja su zaposlena u preduzeću, odnosno drugom pravnom licu koje je izradilo tehničku dokumentaciju ili je bilo izvođač radova kod investitora, lica koja su učestvovala u izradi tehničke dokumentacije i studije uticaja na životnu sredinu, ili u izvođenju radova kod investitora, lica koja su vršila stručni nadzor, lica koja vrše inspekcijski nadzor kao i lica koja rade na poslovima izdavanja građevinske dozvole u organu nadležnom za izdavanje građevinske dozvole.

Interna tehnička kontrola nije regulisana zakonom i podzakonskim aktima.

Shodno čl.17 Pravilnika o sadržini i načinu vršenja tehničkog pregleda objekta, sastavu komisije, sadržini predloga komisije o utvrđivanju podobnosti objekta za upotrebu, osmatranju tla i objekta u toku građenja i upotrebe i minimalnim garantnim rokovima za pojedine vrste objekata („Sl.Glasnik RS“, br.27/2015), članovi Komisije su lica koja imaju licence koje odgovaraju oblastima delova projekata koji, u zavisnosti od klase i namene objekta koji je predmet tehničkog pregleda, zajedno čine projekat za izvođenje, odnosno idejni projekat ukoliko je za objekat ili za izvođenje radova izdato rešenje iz člana 145. Zakona, odnosno projekat izvedenog objekta.

Članove Komisije, kao i predsednika Komisije, odlukom imenuje investitor, odnosno ako investitor poveri vršenje tehničkog pregleda privrednom društvu, odnosno drugom pravnom licu, predsednika i članove Komisije odlukom određuje ovlašćeno lice tog privrednog društva, odnosno pravnog lica.

Shodno čl.156. stav 3. Zakona o planiranju i izgradnji, u vršenju tehničkog pregleda ne mogu da učestvuju lica koja su zaposlena u preduzeću, odnosno drugom pravnom licu koje je izradilo tehničku dokumentaciju ili je bilo izvođač radova kod investitora, lica koja su učestvovala u izradi tehničke dokumentacije i studije uticaja na životnu sredinu, ili u izvođenju radova kod investitora, lica koja su vršila stručni nadzor, lica koja vrše inspekcijski nadzor kao i lica koja rade na poslovima izdavanja građevinske dozvole u organu nadležnom za izdavanje građevinske dozvole.

Komisija ne mora imati pravni status.

Shodno čl.17. stav 3.  Pravilnika o sadržini i načinu vršenja tehničkog pregleda objekta, sastavu komisije, sadržini predloga komisije o utvrđivanju podobnosti objekta za upotrebu, osmatranju tla i objekta u toku građenja i upotrebe i minimalnim garantnim rokovima za pojedine vrste objekata („Sl.Glasnik RS“, br.27/2015), investitor sa članovima Komisije, odnosno privrednim društvom ili drugim pravnim licem, zaključuje ugovor, čiji sastavni deo je odluka iz stava 2. ovog člana.

Da, komisiju za tehnički pregled može da vrši komisija u čijem su sastavu lica koja poseduju odgovarajuće licence, kojim garantuju za upotrebu objekta i koja nisu zaposlena u privrednom društvu.

Shodno čl.16. Pravilnika o sadržini i načinu vršenja tehničkog pregleda objekta, sastavu komisije, sadržini predloga komisije o utvrđivanju podobnosti objekta za upotrebu, osmatranju tla i objekta u toku građenja i upotrebe i minimalnim garantnim rokovima za pojedine vrste objekata („Sl. glasnik RS“, br.27/2015):

Tehnički pregled objekta vrši Komisija ili privredno društvo, odnosno drugo pravno lice kome investitor poveri vršenje tih poslova i koje je upisano u odgovarajući registar za obavljanje tih poslova.

U vršenju tehničkog pregleda može da učestvuje lice koje ispunjava uslove propisane Zakonom za

odgovornog projektanta, odnosno odgovornog izvođača radova za tu vrstu objekata.

U vršenju tehničkog pregleda može da učestvuje lice koje nije zaposleno u privrednom društvu,

odnosno drugom pravnom licu iz stava 1. ovog člana, a koje ispunjava uslove iz stava 2. ovog člana.

U vršenju tehničkog pregleda ne mogu da učestvuju lica koja su zaposlena u privrednom društvu,

odnosno, drugom pravnom licu koje je izradilo tehničku dokumentaciju ili je bilo izvođač radova kod investitora, lica koja su učestvovala u izradi tehničke dokumentacije i studije uticaja na životnu sredinu ili u izvođenju radova kod investitora, lica koja su vršila stručni nadzor, lica koja vrše inspekcijski nadzor kao i lica koja rade na poslovima izdavanja građevinske dozvole u organu nadležnom za izdavanje građevinske dozvole.

Takođe, shodno čl.17. ovog pravilnika:

Članovi Komisije su lica koja imaju licence koje odgovaraju oblastima delova projekata koji, u

zavisnosti od klase i namene objekta koji je predmet tehničkog pregleda, zajedno čine projekat za

izvođenje, odnosno idejni projekat ukoliko je za objekat ili za izvođenje radova izdato rešenje iz člana 145. Zakona, odnosno projekat izvedenog objekta.

Članove Komisije, kao i predsednika Komisije, odlukom imenuje investitor, odnosno ako investitor poveri vršenje tehničkog pregleda privrednom društvu, odnosno drugom pravnom licu, predsednika i članove Komisije odlukom određuje ovlašćeno lice tog privrednog društva, odnosno pravnog lica.

Investitor sa članovima Komisije, odnosno privrednim društvom ili drugim pravnim licem, zaključuje ugovor, čiji sastavni deo je odluka iz stava 2. ovog člana.

Odluka iz stava 2. ovog člana sastavni je deo dokumentacije koja se predaje uz zahtev za izdavanje

upotrebne dozvole.

Predsednik Komisije zadužen je za upravljanje radom Komisije.

Kada je predmet tehničkog pregleda objekat, faza ili deo objekta iz člana 15. stav 1. ovog pravilnika, član Komisije koji utvrđuje podobnost za upotrebu u pogledu sprovedenosti mera zaštite od požara je i lice sa odgovarajućom licencom, određeno u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje zaštita od požara.

Ukoliko je lice iz stava 6. ovog člana zaposleno u organu državne uprave nadležnom za poslove

zaštite od požara, imenovanje tog lica kao člana Komisije se vrši na osnovu akta o imenovanju donetog od strane nadležnog organa.

Kada je predmet tehničkog pregleda objekat, faza ili deo objekta iz člana 15. stav 2. ovog pravilnika, član Komisije koji utvrđuje podobnost za upotrebu u pogledu sprovedenosti mera propisanih studijom o proceni uticaja na životnu sredinu je i lice koje je stručno iz oblasti koja je predmet studije, u skladu sa Zakonom, zakonom kojim se uređuje procena uticaja na životnu sredinu i ovim pravilnikom.

Imenovanje lica iz stava 8. ovog člana vrši se u skladu sa zakonom kojim se uređuje procena uticaja na životnu sredinu.

Shodno čl. 70. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata, u slučaju da je prilikom građenja objekta, odnosno izvođenja radova, došlo do odstupanja od projekta za izvođenje, koje nisu u suprotnosti sa lokacijskim uslovima i građevinskom dozvolom, izrađuje se glavna sveska projekta izvedenog objekta koja, osim sadržaja iz člana 61. Pravilnika, sadrži i detaljni opis svih nastalih izmena tokom građenja objekta.

Međutim, ukoliko je došlo do odstupanja od položaja i dimenzija utvrđenih u građevinskoj dozvoli, smatra se da se odstupilo od projekta za građevinsku dozvolu.

Shodno čl.142. Zakona o planiranju i izgradnji:

Po izdavanju rešenja o građevinskoj dozvoli, investitor, u skladu sa novonastalim finansijskim i drugim okolnostima, izmenama u dostupnosti komunalne i druge infrastrukture, radi usaglašavanja sa projektom za izvođenje i iz drugih razloga, može podneti zahtev za izmenu građevinske dozvole. Ako u toku izgradnje, odnosno izvođenja radova, nastanu izmene u odnosu na izdatu građevinsku dozvolu, glavni projekat, odnosno projekat za građevinsku dozvolu, investitor je dužan da obustavi gradnju i podnese zahtev za izmenu građevinske dozvole.

Izmenom u smislu stava 1. ovog člana smatra se svako odstupanje od položaja, dimenzija, namene i oblika objekta, kao i drugih parametara i uslova utvrđenih u građevinskoj dozvoli, odnosno izvodu iz projekta.

Uz zahtev iz stava 1. ovog člana prilaže se novi projekat za građevinsku dozvolu, odnosno separat projekta za građevinsku dozvolu koji se menja.

Ako izmene iz stava 2. ovog člana nisu u saglasnosti sa izdatim lokacijskim uslovima, nadležni organ će u objedinjenoj proceduri od imaoca javnih ovlašćenja pribaviti izmenjene uslove i u skladu sa njima doneti rešenje po zahtevu investitora.

Ako organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole utvrdi da su nastale izmene u skladu sa važećim planskim dokumentom i lokacijskim uslovima, doneće rešenje o izmeni građevinske dozvole u roku od pet radnih dana od dana prijema uredne dokumentacije.

Odredba ovog člana koja se odnosi na izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli usled promena u toku građenja shodno će se primenjivati i na izmenu odobrenja za izgradnju i glavnog projekta potvrđenog u skladu sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji ("Službeni glasnik RS", br. 47/03 i 34/06), kao i na izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli izdatoj po odredbama ranije važećih zakona kojima je uređivana izgradnja objekata, kada je u skladu sa tim rešenjem započeta izgradnja objekta.

U pitanju je Agencija za privredne registre (APR).

Pravno lice dokazuje da je upisano u registar odgovarajućim aktom koji izdaje nadležni registar.

Mišljenja smo da je moguće, ukoliko lica ispunjavaju uslove propisane ovim zakonom za odgovornog projektanta, odnosno odgovornog izvođača radova za tu vrstu objekata.

Shodno čl.17 Pravilnika o sadržini i načinu vršenja tehničkog pregleda objekta, sastavu komisije, sadržini predloga komisije o utvrđivanju podobnosti objekta za upotrebu, osmatranju tla i objekta u toku građenja i upotrebe i minimalnim garantnim rokovima za pojedine vrste objekata („Sl.Glasnik RS“, br.27/2015), članovi Komisije su lica koja imaju licence koje odgovaraju oblastima delova projekata koji, u zavisnosti od klase i namene objekta koji je predmet tehničkog pregleda, zajedno čine projekat za izvođenje, odnosno idejni projekat ukoliko je za objekat ili za izvođenje radova izdato rešenje iz člana 145. Zakona, odnosno projekat izvedenog objekta.

Članove Komisije, kao i predsednika Komisije, odlukom imenuje investitor, odnosno ako investitor poveri vršenje tehničkog pregleda privrednom društvu, odnosno drugom pravnom licu, predsednika i članove Komisije odlukom određuje ovlašćeno lice tog privrednog društva, odnosno pravnog lica.

Shodno čl.123. stav 5. Zakona o planiranju i izgradnji, za objekte za koje se u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita od požara pribavlja saglasnost na tehnički dokument, pre izdavanja upotrebne dozvole pribavlja se saglasnost na projekat za izvođenje.

U slučaju izvođenja radova iz čl.145.Zakona o planiranju i izgradnji (adaptacija), shodno čl. 145. stav 9. ovog zakona, ministar nadležan za poslove građevinarstva odrediće za koje objekte, odnosno radove, se pre izvođenja radova obavezno izrađuje projekat za izvođenje.

A shodno čl.155. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji, kada je predmet tehničkog pregleda objekta za koji su utvrđene posebne mere zaštite od požara, član komisije za tehnički pregled je i inženjer protivpožarne zaštite sa odgovarajućom licencom.

Shodno članu 117. Zakona o upravnom postupku, koji se odnosi na spajanje stvari u jednom postupku:

(1) Ako se prava ili obaveze stranaka zasnivaju na istom ili sličnom činjeničnom stanju i na istom pravnom osnovu i ako je organ koji vodi postupak u pogledu svih predmeta stvarno nadležan, može se pokrenuti i voditi jedan postupak i onda kad se radi o pravima i obavezama više stranaka.

(2) Pod istim uslovima jedna stranka ili više stranaka mogu u jednom postupku ostvarivati i više različitih zahteva.

(3) O vođenju jednog postupka u slučajevima iz st. 1. i 2. ovog člana organ će doneti poseban zaključak. Protiv tog zaključka može se izjaviti žalba, osim ako je zaključak doneo drugostepeni organ.

Takođe u skladu sa čl.145. stav 7. i 8. Zakona o planiranju i izgradnji:

Po završetku izgradnje, odnosno izvođenju radova, za objekte iz stava 1. ovog člana, po zahtevu investitora, nadležni organ može izdati upotrebnu dozvolu.

Pravnosnažno rešenje iz stava 2. ovog člana, za objekte koji se u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje upis u javnu knjigu o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima mogu upisati u javnu evidenciju, kao i za promenu namene objekta, odnosno dela objekta bez izvođenja radova, predstavlja osnov za upis u javnu knjigu o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima, a ako je za predmetni objekat, odnosno izvođenje radova izdata i upotrebna dozvola po zahtevu investitora, osnov za upis u javnu knjigu predstavlja pravnosnažno rešenje iz stava 2. ovog člana i pravnosnažno rešenje o upotrebnoj dozvoli.

Shodno čl.117. Zakona o upravnom postupku i čl.145. Zakona o planiranju i izgradnji, mišljenja smo da je moguće dobiti jednu upotrebnu dozvolu na osnovu dva izdata rešenja.

Postupak za izdavanje upotrebne i podnošenje neophodnih dokumenta koja se prilažu uz zahtev regulisano je članom 41. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure, u kome je navedeno da se uz zahtev prilaže, između ostalog, elaborat geodetskih radova za izvedeni objekat i elaborat geodetskih radova za podzemne instalacije.

Izradu elaborata vrši geodeta u skladu sa propisima o državnom premeru i katastru.

Ukoliko nadležni organ, odnosno imalac javnih ovlašćenja, poseduje odgovarajuće podatke, shodno odredbama člana 5. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure, i u skladu sa tačkom 3. član 126. Zakona o opštem upravnom postupku, smatramo da  nadležni organ, odnosno imalac javnih ovlašćenja  može da pribavi akt i po službenoj dužnosti.

U skladu sa čl.5 Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure („Sl. Glasnik RS“, br.22/2015), ako nadležni organ, odnosno imalac javnih ovlašćenja, akt iz svoje nadležnosti izdaje na osnovu podataka kojima raspolaže drugi državni organ ili drugi imalac javnih ovlašćenja, pribavlja po službenoj dužnosti, osim u slučajevima propisanim Zakonom, uredbom kojom se uređuje izdavanje lokacijskih uslova i ovim pravilnikom.

U APR su evidentira samo pretežna delatnost privrednog društva, a privredni subjekt može da obavlja i sve ostale delatnosti (osim ukoliko za njih potrebna posebna dozvola ili saglasnost).

Privredno društvo ili drugo pravno lice može da obavlja tehnički pregled, pod uslovom da je u tehničkom smislu osposobljeno za to, i da ima odgovarajuće licence za vrste radova koje su izvršene.

Sadržaj elaborata geodetskih radova za podzemne instalacije nije propisan odredbama Zakona o planiranju i izgradnji.

Shodno čl.5. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure („Sl. glasnik RS“, br.22/2015), ako nadležni organ, odnosno imalac javnih ovlašćenja, akt iz svoje nadležnosti izdje na osnovu podataka kojima raspolaže drugi državni organ ili drugi imalac javnih ovlašćenja, pribavlja po službenoj dužnosti, osim u slučajevima propisanim Zakonom, uredbom kojom se uređuje izdavanje lokacijskih uslova i ovim pravilnikom.

U slučaju da se brojevi parcela upisani u izdatoj upotrebnoj dozvoli ne poklapa podneti zahtev za ispravku greške.

Započeti postupci za rešavanje zahteva za izdavanje odobrenja za izgradnju, lokacijske dozvole, građevinske dozvole, upotrebne dozvole, i drugih zahteva za rešavanje o pojedinačnim pravima i obavezama, podentih do dana stupanja na snagu ovog zakona, okončaće se po propisima po kojma su započeti. Svaki novi postupak sprovodi se prema odredbama novog zakona.

Članom 41. Pravilnika i postupku sprovođenja objedinjene procedure („Sl. Glasnik RS“, br.22/2015)  propisana je dokumentacija koja se podnosi uz zahtev za upotrebnu dozvolu:

1) projekat za izvođenje sa potvrdom i overom investitora, lica koje vrši stručni nadzor i izvođača radova da je izvedeno stanje jednako projektovanom u slučaju da u toku građenja nije odstupljeno od projekta za izvođenje, odnosno projekat izvedenog objekta izrađen u skladu sa pravilnikom kojim se uređuje sadržina tehničke dokumentacije. Takođe, za objekte kategorije „A“ umesto projekta izvedenog objekta može se priložiti geodetski snimak izvedenog objekta na parceli, na overenoj katastarsko-topogtrafskoj podlozi.

2) dokaz o plaćanju propisanih taksi, odnosno naknada;

3) sertifikat o energetskim svojstvima objekta, ako je za objekat propisana obaveza pribavljanja sertifikata o energetskim svojstvima;

4) dokaz o uplati administrativne takse za izdavanje upotrebne dozvole;

5) elaborat geodetskih radova za izvedeni objekat i posebne delove objekta;

6) elaborat geodetskih radova za podzemne instalacije

Članom 5. Pravilnika o objektima na koje se ne primenjuju pojedine odredbe Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se odredbe Zakona o obavezi tehničkog pregleda objekta ne primenjuju se za utvrđivanje podobnosti objekata kategorije „A”, u skladu sa propisom kojim se uređuje klasifikacija objekata. Investitor  u tom slučaju uz zahtev za upotrebnu dozvolu dostavlja potvrdu o tome da je objekat priključen ili je podoban da bude priključen na infrastrukturnu mrežu, za priključke koji su predviđeni građevinskom dozvolom.

Takođe, članom 18. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije, prema klasi i nameni objekata, propisano je da Projekat za izvođenje nije obavezan za objekte kategorije „A”, a članom 74. istog Pravilnika je propisano da se umesto projekta izvedenog objekta može se priložiti i geodetski snimak izvedenog objekta na parceli, na overenoj katastarsko-topografskoj podlozi.

Shodno čl. 5 Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure, ako nadležni organ, odnosno imalac javnih ovlašćenja, akt iz svoje nadležnosti izdaje na osnovu podataka kojima raspolaže drugi državni organ ili drugi imalac javnih ovlašćenja, pribavlja po službenoj dužnosti, osim u slučajevima propisanim Zakonom, uredbom kojom se uređuje izdavanje lokacijskih uslova i ovim pravilnikom.

Shodno čl.17 Pravilnika o sadržini i načinu vršenja tehničkog pregleda objekta, sastavu komisije, sadržini predloga komisije o utvrđivanju podobnosti objekta za upotrebu, osmatranju tla i objekta u toku građenja i upotrebe i minimalnim garantnim rokovima za pojedine vrste objekata („Sl.Glasnik RS“, br.27/2015), članovi Komisije su lica koja imaju licence koje odgovaraju oblastima delova projekata koji, u zavisnosti od klase i namene objekta koji je predmet tehničkog pregleda, zajedno čine projekat za izvođenje, odnosno idejni projekat ukoliko je za objekat ili za izvođenje radova izdato rešenje iz člana 145. Zakona, odnosno projekat izvedenog objekta.

Članove Komisije, kao i predsednika Komisije, odlukom imenuje investitor, odnosno ako investitor poveri vršenje tehničkog pregleda privrednom društvu, odnosno drugom pravnom licu, predsednika i članove Komisije odlukom određuje ovlašćeno lice tog privrednog društva, odnosno pravnog lica.

Pravilnikom o načinu, postupku i sadržini podataka za utvrđivanje ispunjenosti uslova za izdavanje licence za izradu tehničke dokumentacije i licence za građenje objekata za koje građevinsku dozvolu izdaje ministarstvo, odnosno autonomna pokrajina, kao i o uslovima za oduzimanje tih licenci („Sl. Glasnik RS“, br.24/2015) bliže se propisuju način, postupak i sadržina podataka za utvrđivanje ispunjenosti uslova za izdavanje licence za izradu tehničke dokumentacije i licence za građenje objekata za koje građevinsku dozvolu izdaje ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva odnosno nadležni organ autonomne pokrajine.

U zavisnosti od vrste objekta, Pravilnikom su propisani minimalni uslovi koje mora da ispunjava pravno lice, odnosno pravno društvo za izradu tehničke dokumentacije, odnosno građenje objekata za koje građevinsku dozvolu izdaje Ministarstvo, odnosno autonomna pokrajina. (Čl. 7,8,9..)

Shodno pomenutim uslovima za izdvanje licence za izradu tehničke dokumentacije i licence za građenje objekata za koje građevinsku dozvolu izdaje ministarstvo, mišljenja smo da i Komisija za tehnički pregled mora da bude u sastavu lica koja imaju licence koje odgovaraju oblastima delova projekata koji, u zavisnosti od klase i namene objekta koji je predmet tehničkog pregleda, zajedno čine projekat za izvođenje.

Da, potrebno je dostaviti elaborat geodetskih radova za izvedeni objekat, kao i elaborat geodetskih radova za podzemne instalacije za objekte kategorije A.

Postupak za izdavanje upotrebne i podnošenje neophodnih dokumenta koja se prilažu uz zahtev regulisano je članom 41. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure, u kome je navedeno da se uz zahtev prilaže, između ostalog, elaborat geodetskih radova za izvedeni objekat i elaborat geodetskih radova za podzemne instalacije.

Ukoliko nadležni organ, odnosno imalac javnih ovlašćenja, poseduje odgovarajuće podatke, shodno odredbama člana 5. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure, i u skladu sa tačkom 3. član 126. Zakona o opštem upravnom postupku, smatramo da  nadležni organ, odnosno imalac javnih ovlašćenja  može da pribavi akt i po službenoj dužnosti.

U skladu sa čl.5 Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure („Sl. Glasnik RS“, br.22/2015), ako nadležni organ, odnosno imalac javnih ovlašćenja, akt iz svoje nadležnosti izdaje na osnovu podataka kojima raspolaže drugi državni organ ili drugi imalac javnih ovlašćenja, pribavlja po službenoj dužnosti, osim u slučajevima propisanim Zakonom, uredbom kojom se uređuje izdavanje lokacijskih uslova i ovim pravilnikom.

Što se tiče dokumentacije koja se prilaže uz zahtev za dobijanje upotrebne dozvole za objekte kategorije A:

Članom 5. Pravilnika o objektima na koje se ne primenjuju pojedine odredbe Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se odredbe Zakona o obavezi tehničkog pregleda objekta ne primenjuju se za utvrđivanje podobnosti objekata kategorije „A”, u skladu sa propisom kojim se uređuje klasifikacija objekata. Investitor  u tom slučaju uz zahtev za upotrebnu dozvolu dostavlja potvrdu o tome da je objekat priključen ili je podoban da bude priključen na infrastrukturnu mrežu, za priključke koji su predviđeni građevinskom dozvolom.

Takođe, članom 18. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije, prema klasi i nameni objekata, propisano je da Projekat za izvođenje nije obavezan za objekte kategorije „A”, a članom 74. istog Pravilnika je propisano da se umesto projekta izvedenog objekta može se priložiti i geodetski snimak izvedenog objekta na parceli, na overenoj katastarsko-topografskoj podlozi.

Shodno čl.155. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji, kada je predmet tehničkog pregleda objekat za koji su utvrđene posebne mere zaštite od požara, član komisije za tehnički pregled je i inženjer protivpožarne zaštite sa odgovarajućom licencom.

Shodno Pravilniku o polaganju stručnog ispita i uslovima za dobijanje licence i ovlašćenja za izradu Glavnog projekta zaštite od požara i posebnih sistema i mera zaštite od požara, na osnovu uverenja o položenom stručnom ispitu koje izdaje Ministarstvo unutrašnjih poslova, podnosi se zahtev za izdavanje licence koju takođe izdaje Ministarstvo unutrašnjih poslova.  

Shodno čl.154 stav 4. Zakona o planiranju i izgradnji, tehnički pregled obuhvata kontrolu usklađenosti izvedenih radova sa građevinskom dozvolom i tehničkom dokumentacijom na osnovu koje se objekat gradio. Obzirom da su u izgradnji objekta, odnosno izvođenju radova nastale izmene u odnosu na izdatu građevinsku dozvolu, investitor je dužan da podnese zahtev za izmenu građevinske dozvole, kako bi u daljoj proceduri pridobio upotrebnu dozvolu.  

Shodno čl.142 Zakona o planiranju i izgradnji, po izdavanju rešenja o građevinskoj dozvoli, investitor, u skladu sa novonastalim finansijskim i drugim okolnostima, izmenama u dostupnosti komunalne i druge infrastrukture, radi usaglašavanja sa projektom za izvođenje i iz drugih razloga, može podneti zahtev za izmenu građevinske dozvole. Ako u toku izgradnje, odnosno izvođenja radova, nastanu izmene u odnosu na izdatu građevinsku dozvolu, glavni projekat, odnosno projekat za građevinsku dozvolu, investitor je dužan da obustavi gradnju i podnese zahtev za izmenu građevinske dozvole".

Izmenom u smislu stava 1. ovog člana smatra se svako odstupanje od položaja, dimenzija, namene i oblika objekta, kao i drugih parametara i uslova utvrđenih u građevinskoj dozvoli, odnosno izvodu iz projekta.

Uz zahtev iz stava 1. ovog člana prilaže se novi projekat za građevinsku dozvolu, odnosno separat projekta za građevinsku dozvolu koji se menja.

Odredba ovog člana koja se odnosi na izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli usled promena u toku građenja shodno će se primenjivati i na izmenu odobrenja za izgradnju i glavnog projekta potvrđenog u skladu sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji ("Službeni glasnik RS", br. 47/03 i 34/06), kao i na izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli izdatoj po odredbama ranije važećih zakona kojima je uređivana izgradnja objekata, kada je u skladu sa tim rešenjem započeta izgradnja objekta.

U skladu sa članom 158. stav 3. ZPI, uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole prilaže se izveštaj komisije za tehnički pregled kojim se utvrđuje da je objekat podoban za upotrebu sa predlogom da se može izdati upotrebna dozvola, projekat za izvođenje ili projekat izvedenog stanja, elaborat geodetskih radova za izvedeni objekat i posebne delove objekta, kao i elaborat geodetskih radova za podzemne instalacije i sertifikat o energetskim svojstvima objekta, ako je za objekat propisana obaveza pribavljanja sertifikata o energetskim svojstvima.

Članom 5. Pravilnika o objektima na koje se ne primenjuju pojedine odredbe Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se odredbe Zakona o obavezi tehničkog pregleda objekta ne primenjuju se za utvrđivanje podobnosti objekata kategorije „A”, u skladu sa propisom kojim se uređuje klasifikacija objekata. Investitor  u tom slučaju uz zahtev za upotrebnu dozvolu dostavlja potvrdu o tome da je objekat priključen ili je podoban da bude priključen na infrastrukturnu mrežu, za priključke koji su predviđeni građevinskom dozvolom.

Takođe, članom 18. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije, prema klasi i nameni objekata, propisano je da Projekat za izvođenje nije obavezan za objekte kategorije „A”, a članom 74. istog Pravilnika je propisano da se umesto projekta izvedenog objekta može se priložiti i geodetski snimak izvedenog objekta na parceli, na overenoj katastarsko-topografskoj podlozi.

Ukoliko se pitanje odnosi na obavezu tehničkog pregleda za potrebe pridobijanja upotrebne dozvole, u skladu sa čl.5 Pravilnika o objektima na koje se ne primenjuju pojedine odredbe Zakona o planiranju i izgradnji („Sl.Glasnik RS“, br.22/2015) odredbe Zakona o obavezi tehničkog pregleda objekta ne primenjuju se za utvrđivanje podobnosti objekata kategorije "A", u skladu sa propisom kojim se uređuje klasifikacija objekata.U slučaju iz stava 1. ovog člana, investitor uz zahtev za upotrebnu dozvolu dostavlja potvrdu o tome da je objekat priključen ili je podoban da bude priključen na infrastrukturnu mrežu, za priključke koji su predviđeni građevinskom dozvolom.

Zahtev za izdavanje upotrebne dozvole se nastavlja po odredbama novog Zakona o planiranju i izgradnji i shodno čl.41 Pravilnika o sprovođenju objedinjene procedure („Sl. Glasnik RS“ 22/2015) kao i čl.5 Pravilnika o objektima na koje se ne primenjuju pojedine odredbe Zakona o planiranju („Sl.Glasnik RS“, br.22/2015)

Uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole za objekte kategorija „A“ prilaže se:

1) projekat za izvođenje sa potvrdom i overom investitora, lica koje vrši stručni nadzor i izvođača radova da je izvedeno stanje jednako projektovanom u slučaju da u toku građenja nije odstupljeno od projekta za izvođenje, odnosno projekat izvedenog objekta izrađen u skladu sa pravilnikom kojim se uređuje sadržina tehničke dokumentacije. Takođe, za objekte kategorije „A“ umesto projekta izvedenog objekta može se priložiti geodetski snimak izvedenog objekta na parceli, na overenoj katastarsko-topogtrafskoj podlozi.

2) dokaz o plaćanju propisanih taksi, odnosno naknada;

3) sertifikat o energetskim svojstvima objekta, ako je za objekat propisana obaveza pribavljanja sertifikata o energetskim svojstvima;

4) dokaz o uplati administrativne takse za izdavanje upotrebne dozvole;

5) elaborat geodetskih radova za izvedeni objekat i posebne delove objekta;

6) elaborat geodetskih radova za podzemne instalacije

U skladu sa čl.5 Pravilnika o objektima na koje se ne primenjuju pojedine odredbe Zakona o planiranju („Sl.Glasnik RS“, br.22/2015) „Odredbe Zakona o obavezi tehničkog pregleda objekta ne primenjuju se za utvrđivanje podobnosti objekata kategorije "A", u skladu sa propisom kojim se uređuje klasifikacija objekata.U slučaju objekata pomenute kategorije, investitor uz zahtev za upotrebnu dozvolu dostavlja potvrdu o tome da je objekat priključen ili je podoban da bude priključen na infrastrukturnu mrežu, za priključke koji su predviđeni građevinskom dozvolom.“  

Započeti postupci za rešavanje zahteva podnetih do dana stupanja na snagu ovog zakona, okončaće se po propisima po kojima su započeti.

Svaki sledeći zahtev podnosi se shodno odredbama novog zakona.

U skladu sa čl. 41 Pravilnika o sprovođenju objedinjene procedure („Sl.Glasnik RS“, br. 22/2015) uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole prilaže se:

1) projekat za izvođenje sa potvrdom i overom investitora, lica koje vrši stručni nadzor i izvođača radova da je izvedeno stanje jednako projektovanom u slučaju da u toku građenja nije odstupljeno od projekta za izvođenje, odnosno projekat izvedenog objekta izrađen u skladu sa pravilnikom kojim se uređuje sadržina tehničke dokumentacije;

2) izveštaj komisije za tehnički pregled, kojim se utvrđuje da je objekat podoban za upotrebu, sa predlogom za izdavanje upotrebne dozvola;

3) dokaz o plaćanju propisanih taksi, odnosno naknada;

4) sertifikat o energetskim svojstvima objekta, ako je za objekat propisana obaveza pribavljanja sertifikata o energetskim svojstvima;

5) dokaz o uplati administrativne takse za izdavanje upotrebne dozvole;

6) elaborat geodetskih radova za izvedeni objekat i posebne delove objekta;

7) elaborat geodetskih radova za podzemne instalacije

Shodno članu 5. Pravilnika o objektima na koje se ne primenjuju pojedine odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, odredbe Zakona koje se odnose na obavezu tehničkog pregleda objekta ne primenjuju se za utvrđivanje podobnosti objekata kategorije "A", u skladu sa propisom kojim se uređuje klasifikacija objekata. U tom slučaju, investitor uz zahtev za upotrebnu dozvolu dostavlja potvrdu o tome da je objekat priključen ili je podoban da bude priključen na infrastrukturnu mrežu, za priključke koji su predviđeni građevinskom dozvolom.

Pitanje potrebne dokumentacije za izdavanje upotrebne dozvole regulisano je Pravilnikom o postupku sprovođenja objedinjene procedure. U članu 41. Pravilnika taksativno su navedeni svi dokumenti koje je neophodno priložiti uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole. Ukoliko podnosilac zahteva ne priloži svu dokumentaciju propisanu Zakonom o planiranju i izgradnji i podzakonskim aktima donetim na osnovu Zakona, nadležni organ će odbaciti zahtev zaključkom.

U skladu sa čl. 5 stav 2. Pravilnika o objektima na koje se ne primenjuju pojedine odredbe Zakona o planiranju i izgradnji („Sl. glasnik RS“. Br. 22/2015), investitor uz zahtev za upotrebnu dozvolu za kategoriju objekata „A“ dostavlja potvrdu o tome da je objekat priključen ili je podoban da bude priključen na infrastrukturnu mrežu, za priključke koji su predviđeni građevinskom dozvolom.

U skladu sa čl. 41 Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure, uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole prilaže se:

1) projekat za izvođenje sa potvrdom i overom investitora, lica koje vrši stručni nadzor i izvođača radova da je izvedeno stanje jednako projektovanom u slučaju da u toku građenja nije odstupljeno od projekta za izvođenje, odnosno projekat izvedenog objekta izrađen u skladu sa pravilnikom kojim se uređuje sadržina tehničke dokumentacije;

2) izveštaj komisije za tehnički pregled, kojim se utvrđuje da je objekat podoban za upotrebu, sa predlogom za izdavanje upotrebne dozvola;

3) dokaz o plaćanju propisanih taksi, odnosno naknada;

4) sertifikat o energetskim svojstvima objekta, ako je za objekat propisana obaveza pribavljanja sertifikata o energetskim svojstvima;

5) dokaz o uplati administrativne takse za izdavanje upotrebne dozvole;

6) elaborat geodetskih radova za izvedeni objekat i posebne delove objekta;

7) elaborat geodetskih radova za podzemne instalacije.

Privredna društva se registruju u odgovarajući registar koje vodi Agencija za privredne registre.

U skladu sa članom 41. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure, uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole prilaže se:

1) projekat za izvođenje sa potvrdom i overom investitora, lica koje vrši stručni nadzor i izvođača radova da je izvedeno stanje jednako projektovanom u slučaju da u toku građenja nije odstupljeno od projekta za izvođenje, odnosno projekat izvedenog objekta izrađen u skladu sa pravilnikom kojim se uređuje sadržina tehničke dokumentacije;

2) izveštaj komisije za tehnički pregled, kojim se utvrđuje da je objekat podoban za upotrebu, sa predlogom za izdavanje upotrebne dozvola;

3) dokaz o plaćanju propisanih taksi, odnosno naknada;

4) sertifikat o energetskim svojstvima objekta, ako je za objekat propisana obaveza pribavljanja sertifikata o energetskim svojstvima;

5) dokaz o uplati administrativne takse za izdavanje upotrebne dozvole;

6) elaborat geodetskih radova za izvedeni objekat i posebne delove objekta;

7) elaborat geodetskih radova za podzemne instalacije.

U skladu sa članom 158. stav 3. ZPI, uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole prilaže se izveštaj komisije za tehnički pregled kojim se utvrđuje da je objekat podoban za upotrebu sa predlogom da se može izdati upotrebna dozvola, projekat za izvođenje ili projekat izvedenog stanja, elaborat geodetskih radova za izvedeni objekat i posebne delove objekta, kao i elaborat geodetskih radova za podzemne instalacije i sertifikat o energetskim svojstvima objekta, ako je za objekat propisana obaveza pribavljanja sertifikata o energetskim svojstvima.

Članom 5. Pravilnika o objektima na koje se ne primenjuju pojedine odredbe Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se odredbe Zakona o obavezi tehničkog pregleda objekta ne primenjuju se za utvrđivanje podobnosti objekata kategorije „A”, u skladu sa propisom kojim se uređuje klasifikacija objekata. Investitor  u tom slučaju uz zahtev za upotrebnu dozvolu dostavlja potvrdu o tome da je objekat priključen ili je podoban da bude priključen na infrastrukturnu mrežu, za priključke koji su predviđeni građevinskom dozvolom.

Takođe, članom 18. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije, prema klasi i nameni objekata, propisano je da Projekat za izvođenje nije obavezan za objekte kategorije „A”, a članom 74. istog Pravilnika je propisano da se umesto projekta izvedenog objekta može se priložiti i geodetski snimak izvedenog objekta na parceli, na overenoj katastarsko-topografskoj podlozi.

Za izdavanje lokacijskih uslova, građevinske i upotrebne dozvole propisan je rok za izdavanje od 5 radnih dana. Ostali rokovi utvrđeni Zakonom, ako nije posebno navedeno da se radi o radnim danima, računaju se kalendarski.

Članom 8đ Zakona nije predviđeno je da se na zaključak može izjaviti žalba, već prigovor. Naime, ako nisu ispunjeni formalni uslovi za dalje postupanje po zahtevu (za izdavanje, odnosno izmenu građevinske dozvole i upotrebne dozvole), nadležni organ zahtev odbacuje zaključkom, u roku od pet radnih dana od dana podnošenja zahteva, uz navođenje svih nedostataka.

Protiv navedenog zaključka podnosilac zahteva može izjaviti prigovor opštinskom, odnosno gradskom veću, u roku od tri dana od dana dostavljanja.

Ako je navedeni zaključak donelo ministarstvo nadležno za poslove urbanizma i građevinarstva, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine, prigovor se izjavljuje Vladi Republike Srbije, odnosno izvršnom veću autonomne pokrajine.

Ako podnosilac zahteva u roku od 10 dana od prijema zaključka, a najkasnije 30 dana od dana njegovog objavljivanja na internet stranici nadležnog organa, podnese nov, usaglašen, zahtev i otkloni sve nedostatke, ne dostavlja se dokumentacija podneta uz zahtev koji je odbačen, niti se ponovo plaća administrativna taksa.

Bliži uslovi postupka uređeni su odredbama Pravilnika o načinu, postupku i rokovima sprovođenja objedinjene procedure (članovi 17., 24., 43., i drugi).