Oblast: Nadzor

Ukoliko je u konkretnom slučaju okončan postupak po zahtevu za legalizaciju objekta, neophodno je postupiti u skladu sa posledicama koje proizlaze iz načina na koji je postupak okončan.

Članom 176. stav 1. tačka 1) Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da je građevinski inspektor, u vršenju inspekcijskog nadzora, ovlašćen da naredi rešenjem obustavu radova i uklanjanje objekta ili njegovog dela, ako se objekat gradi ili je njegovo građenje završeno bez građevinske dozvole, odnosno ako se objekat gradi suprotno lokacijskim uslovima, odnosno građevinskoj dozvoli, odnosno potvrdi o prijavi radova.

Ovlašćenja građevinskog inspektora u slučaju kada je građenje objekta završeno bez građevinske dozvole, propisana su članom 176. stav 1. tačka 1) Zakona o planiranju i izgradnji. Navedenim članom Zakona propisano je da, ukoliko je građenje objekta završeno bez građevinske dozvole, građevinski inspektor je ovlašćen da naredi rešenjem uklanjanje objekta ili njegovog dela.

Odredbama člana 178. stav 1. tačka 2) Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da ako građevinski inspektor u vršenju inspekcijskog nadzora utvrdi da na objektu koji se gradi ili koji je izgrađen postoje nedostaci koji predstavljaju neposrednu opasnost po stabilnost, odnosno bezbednost objekta i njegove okoline i život i zdravlje ljudi, zabraniće rešenjem korišćenje objekta ili njegovog dela dok se ne otklone utvrđeni nedostaci.

Odredbama Zakona nije propisano da građevinski inspektor donosi posebno rešenje kojim se dozvoljava ponovno korišćenje objekta (ili njegovog dela) po otklanjanju utvrđenih nedostataka.

U slučaju izvođenja radova bez dokumentacije propisane Zakonom o planiranju i izgradnji, građevinski inspektor je u obavezi da preduzme neku od mera iz člana 176. Zakona.

Podnošenje zahteva za izdavanje dokumentacije potrebne za izvođenje radova na izgradnji objekta nije povezano sa preduzimanjem Zakonom propisanih mera od strane građevinskog inspektora u slučaju izvođenja radova bez propisane dokumentacije.

Članom 175. stav 1. tačka 2) Zakona o planiranju i izgradnji propisano da građevinski inspektor u vršenju inspekcijskog nadzora ima pravo i dužnost da proverava da li je za objekat koji se gradi, odnosno za izvođenje radova izdata građevinska dozvola i potvrđena prijava o početku građenja. U skladu sa tim, građevinski inspektor je članom 176. stav 1. tačka 1) Zakona ovlašćen da naredi rešenjem obustavu radova i uklanjanje objekta ili njegovog dela, ako se objekat gradi ili je njegovo građenje završeno bez građevinske dozvole, odnosno ako se objekat gradi suprotno lokacijskim uslovima, odnosno građevinskoj dozvoli, odnosno potvrdi o prijavi radova.

Odredbama Zakona o planiranju i izgradnji nije propisan rok u kome se kršenje odredaba Zakona može prijaviti građevinskom inspektoru.

Članom 175. stav 1. tačka 2) Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da građevinski inspektor u vršenju inspekcijskog nadzora ima pravo i dužnost da proverava da li je za objekat koji se gradi, odnosno za izvođenje radova izdata građevinska dozvola i potvrđena prijava o početku građenja, odnosno izdato rešenje iz člana 145. Zakona.

Članuom 176. stav 1. tačka 1) istog Zakona propisano je da je građevinski inspektor u vršenju inspekcijskog nadzora ovlašćen da naredi rešenjem obustavu radova i uklanjanje objekta ili njegovog dela, ako se objekat gradi ili je njegovo građenje završeno bez građevinske dozvole, odnosno ako se objekat gradi suprotno lokacijskim uslovima, odnosno građevinskoj dozvoli, odnosno potvrdi o prijavi radova. U stavu 1. tačka 2) istog člana propisano je da je građevinski inspektor ovlašćen i da naloži rešenjem obustavu radova i odredi rok koji ne može biti duži od 60 dana za pribavljanje, odnosno izmenu građevinske dozvole, ako se objekat ne gradi prema građevinskoj dozvoli, odnosno projektu za izvođenje, a ako investitor u ostavljenom roku ne pribavi, odnosno izmeni građevinsku dozvolu, da naloži rešenjem uklanjanje objekta, odnosno njegovog dela.

Stranica nije namenjena za davanje pravnih saveta, kao ni za instrukcije za postupanje u konkretnim slučajevima.

Aktivnosti koje obavlja stručni nadzor su na imperativan način propisane članom 153. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji. U skladu sa navedenim članom Zakona, stručni nadzor obuhvata:

• da li se građenje vrši prema građevinskoj dozvoli, odnosno prema tehničkoj dokumentaciji po kojoj je izdata građevinska dozvola;
• kontrolu i proveru kvaliteta izvođenja svih vrsta radova i primenu propisa, standarda i tehničkih normativa, uključujući standarde pristupačnosti;
• kontrolu i overu količina izvedenih radova;
• proveru da li postoje dokazi o kvalitetu materijala, opreme i instalacija koji se ugrađuju;
• davanje uputstava izvođaču radova;
• saradnju sa projektantom radi obezbeđenja detalja tehnoloških i organizacionih rešenja za izvođenje radova i
• rešavanje drugih pitanja koja se pojave u toku izvođenja radova.

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, stručni nadzor nije ovlašćen za davanje saglasnosti na tehničku dokumentaciju.

Članom 175. stav 1. tačka 2) Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da građevinski inspektor u vršenju inspekcijskog nadzora ima pravo i dužnost da proverava da li je za objekat koji se gradi, odnosno za izvođenje radova izdata građevinska dozvola i potvrđena prijava o početku građenja, odnosno izdato rešenje iz člana 145. Zakona. U članu 176. st. 1 – 1a) istog Zakona propisano je da je građevinski inspektor u vršenju inspekcijskog nadzora ovlašćen da naredi rešenjem obustavu radova i uklanjanje objekta ili njegovog dela, ako se objekat gradi ili je njegovo građenje završeno bez građevinske dozvole, odnosno ako se objekat gradi suprotno lokacijskim uslovima, odnosno građevinskoj dozvoli, odnosno potvrdi o prijavi radova, kao i da naloži rešenjem uklanjanje objekta, odnosno vraćanje u prvobitno stanje, ako se objekat gradi, odnosno izvode radovi bez rešenja iz člana 145. Zakona.

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, ukoliko je predmetni objekat izgrađen bez izdavanja odgovarajuće dokumentacije (građevinske dozvole, odnosno rešenja iz člana 145. Zakona) ili su radovi izvedeni suprotno lokacijskim uslovima, odnosno građevinskoj dozvoli, odnosno potvrdi o prijavi radova, možete o tome obavestiti građevinsku inspekciju jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji se nalazi predmetni objekat, radi preduzimanja zakonom propisanih ovlašćenja.

Članom 175. stav 1. tačka 2) Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da građevinski inspektor u vršenju inspekcijskog nadzora ima pravo i dužnost da proverava da li je za objekat koji se gradi, odnosno za izvođenje radova izdata građevinska dozvola i potvrđena prijava o početku građenja, odnosno izdato rešenje iz člana 145. Zakona. U članu 176. st. 1 – 1a) istog Zakona propisano je da je građevinski inspektor u vršenju inspekcijskog nadzora ovlašćen da naredi rešenjem obustavu radova i uklanjanje objekta ili njegovog dela, ako se objekat gradi ili je njegovo građenje završeno bez građevinske dozvole, odnosno ako se objekat gradi suprotno lokacijskim uslovima, odnosno građevinskoj dozvoli, odnosno potvrdi o prijavi radova, kao i da naloži rešenjem uklanjanje objekta, odnosno vraćanje u prvobitno stanje, ako se objekat gradi, odnosno izvode radovi bez rešenja iz člana 145. Zakona.

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, ukoliko su predmetni radovi izvedeni bez izdavanja odgovarajuće dokumentacije (građevinske dozvole, odnosno rešenja iz člana 145. Zakona) ili su izvedeni suprotno lokacijskim uslovima, odnosno građevinskoj dozvoli, odnosno potvrdi o prijavi radova, možete o tome obavestiti građevinsku inspekciju jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji se nalazi predmetni objekat, radi preduzimanja zakonom propisanih ovlašćenja.

Članom 175. stav 1. tačka 2) Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da građevinski inspektor u vršenju inspekcijskog nadzora ima pravo i dužnost da proverava da li je za objekat koji se gradi, odnosno za izvođenje radova izdata građevinska dozvola i potvrđena prijava o početku građenja, odnosno izdato rešenje iz člana 145. Zakona. U članu 176. st. 1 – 1a) istog Zakona propisano je da je građevinski inspektor u vršenju inspekcijskog nadzora ovlašćen da naredi rešenjem obustavu radova i uklanjanje objekta ili njegovog dela, ako se objekat gradi ili je njegovo građenje završeno bez građevinske dozvole, odnosno ako se objekat gradi suprotno lokacijskim uslovima, odnosno građevinskoj dozvoli, odnosno potvrdi o prijavi radova, kao i da naloži rešenjem uklanjanje objekta, odnosno vraćanje u prvobitno stanje, ako se objekat gradi, odnosno izvode radovi bez rešenja iz člana 145. Zakona.

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, ukoliko su predmetni radovi izvedeni bez izdavanja odgovarajuće dokumentacije (građevinske dozvole, odnosno rešenja iz člana 145. Zakona) ili su izvedeni suprotno lokacijskim uslovima, odnosno građevinskoj dozvoli, odnosno potvrdi o prijavi radova, možete o tome obavestiti građevinsku inspekciju jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji se nalazi predmetni objekat, radi preduzimanja zakonom propisanih ovlašćenja.

Članom 175. stav 1. tačka 2) Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da građevinski inspektor u vršenju inspekcijskog nadzora ima pravo i dužnost da proverava da li je za objekat koji se gradi, odnosno za izvođenje radova izdata građevinska dozvola i potvrđena prijava o početku građenja, odnosno izdato rešenje iz člana 145. Zakona. U članu 176. stav 1. tač. 1) i 1a) istog Zakona propisano je da je u vršenju inspekcijskog nadzora građevinski inspektor ovlašćen da naredi rešenjem obustavu radova i uklanjanje objekta ili njegovog dela, ako se objekat gradi ili je njegovo građenje završeno bez građevinske dozvole, odnosno ako se objekat gradi suprotno lokacijskim uslovima, odnosno građevinskoj dozvoli, odnosno potvrdi o prijavi radova, kao i da naloži rešenjem uklanjanje objekta, odnosno vraćanje u prvobitno stanje, ako se objekat gradi, odnosno izvode radovi bez rešenja iz člana 145. Zakona. U slučaju da i nakon donošenja rešenja o obustavi građenja bude nastavljeno sa izvođenjem radova, propisana je kazna u vidu privrednog prestupa – za pravna lica, i to u iznosu od 1.500.000 do 3.000.000 dinara, odnosno prekršaja – za preduzetnika, i to u iznosu od 50.000 do 150.000 dinara

Citirane odredbe Zakona primenjuju se u svim slučajevima, bez obzira na to da li su u pitanju prostorije u državnoj svojini ili u nekom drugom obliku svojine, kao i da li su date u zakup ili ne.

Članom 176. stav 1. tačka 1a) Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da je građevinski inspektor u vršenju inspekcijskog nadzora ovlašćen da naloži rešenjem uklanjanje objekta, odnosno vraćanje u prvobitno stanje, ako se objekat gradi, odnosno izvode radovi bez rešenja iz člana 145. Zakona.

Članom 209. stav 1. tačka 7) Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da će se novčanom kaznom od 25.000 do 50.000 dinara ili kaznom zatvora do 30 dana kazniti za prekršaj odgovorno službeno lice u nadležnom organu uprave ako ne preduzme propisane mere u vršenju inspekcijskog nadzora. U tom slučaju, zahtev za pokretanje prekršajnog postupka podnosi organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole.

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, ukoliko u konkretnom slučaju građevinski inspektor nije preduzeo propisane mere, o tome možete obavestiti organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole, koji podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka.

Ukoliko smatrate da je izvršeno neko od krivičnih dela, krivična prijava podnosi se nadležnom javnom tužiocu.

Članom 208a Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da će se novčanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara kazniti za prekršaj preduzetnik koji nastavi sa građenjem objekta posle donošenja rešenja o obustavi građenja. Za isti prekršaj propisana je kazna za fizičko lice – investitora, u rasponu od 100.000 do 150.000 dinara. Zahtev za pokretanje prekršajnog postupka podnosi nadležni građevinski inspektor.

Saglasno članu 153. stav 3. Zakona o planiranju i izgradnji, stručni nadzor može da vrši lice koje ispunjava uslove propisane ovim zakonom za odgovornog projektanta ili odgovornog izvođača radova. U skladu sa tim, stručni nadzor nad svim vrstama radova vrši fizičko lice koje ispunjava uslov za odgovornog projektanta ili odgovornog izvođača radova u konkretnom slučaju (a ne privredno društvo, odnosno drugo pravno lice sa „velikom licencom“).

Prava i dužnosti građevinskog inspektora propisani su članom 175. Zakona o planiranju i izgradnji. Navedenim članom je, između ostalog, propisano da građevinski inspektor u vršenju inspekcijskog nadzora ima pravo i dužnost da proverava da li se objekat gradi prema izdatoj građevinskoj dozvoli i projektu za izvođenje. U članu 176. istog Zakona propisane su mere koje je građevinski inspektor ovlašćen da preduzme u vršenju inspekcijskog nadzora.

Ukoliko je građevinski inspektor, u vršenju inspekcijskog nadzora, konstatovao da se objekat gradi prema izdatoj građevinskoj dozvoli i projektu za izvođenje, kao i da nije došlo do kršenja drugih odredaba iz člana 175. Zakona o planiranju i izgradnji, ne postoji osnov da budu preduzete neke od mera propisanih članom 176. Zakona.

Članom 181. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da, kad građevinski inspektor u vršenju inspekcijskog nadzora utvrdi da se objekat gradi, odnosno izvode pripremni radovi bez građevinske dozvole, pored mera propisanih Zakonom, narediće rešenjem bez odlaganja i zatvaranje gradilišta. U stavu 4. Istog člana propisano je da jedan primerak izvršnog rešenja kojim se naređuje zatvaranje gradilišta, građevinski inspektor dostavlja nadležnoj policijskoj upravi, dok nije predviđeno da se primerak rešenja dostavlja i nadležnom organu.

Međutim, kad građevinski inspektor, u vršenju inspekcijskog nadzora, utvrdi da je investitor nepoznat, rešenje, odnosno zaključak o dozvoli izvršenja dostavlja se pribijanjem na oglasnu tablu nadležnog organa i pribijanjem na objekat koji se gradi, odnosno upotrebljava, u skladu sa članom 182. stav 1. Zakona. U tom slučaju, rešenje, odnosno zaključak smatra se uredno dostavljenim danom pribijanja na oglasnu tablu nadležnog organa i pribijanjem na objekat koji se gradi, odnosno upotrebljava.

Članom 138a stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se građenju može pristupiti na osnovu pravnosnažnog rešenja o građevinskoj dozvoli i prijavi radova iz člana 148. Zakona.

U članu 175. stav 1. tačka 2) Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da građevinski inspektor u vršenju inspekcijskog nadzora ima pravo i dužnost da proverava da li je za objekat koji se gradi, odnosno za izvođenje radova izdata građevinska dozvola i potvrđena prijava o početku građenja. U skladu sa tim, građevinski inspektor je članom 176. stav 1. tačka 1) Zakona ovlašćen da naredi rešenjem obustavu radova i uklanjanje objekta ili njegovog dela, ako se objekat gradi ili je njegovo građenje završeno bez građevinske dozvole, odnosno ako se objekat gradi suprotno lokacijskim uslovima, odnosno građevinskoj dozvoli, odnosno potvrdi o prijavi radova.

Ukoliko je u konkretnom slučaju nastupila pravosnažnost građevinske dozvole (odnosno ukoliko nije izjavljena žalba na rešenje o građevinskoj dozvoli u roku od osam dana od dana dostavljanja), jedini vid kontrole izvođenja radova predstavlja inspekcijski nadzor od strane građevinskog inspektora, u skladu sa napred citiranim odredbama   Zakona o planiranju i izgradnji.

Članom 175. stav 1. tačka 2) Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da građevinski inspektor u vršenju inspekcijskog nadzora ima pravo i dužnost da proverava da li je za objekat koji se gradi, odnosno za izvođenje radova izdata građevinska dozvola i potvrđena prijava o početku građenja, odnosno izdato rešenje iz člana 145. Zakona. U skladu sa tim, u članu 176. stav 1. tačka 1) i 2) Zakona propisano je da je građevinski inspektor u vršenju inspekcijskog nadzora ovlašćen da naredi rešenjem obustavu radova i uklanjanje objekta ili njegovog dela, ako se objekat gradi ili je njegovo građenje završeno bez građevinske dozvole, odnosno ako se objekat gradi suprotno lokacijskim uslovima, odnosno građevinskoj dozvoli, odnosno potvrdi o prijavi radova, kao i da naloži rešenjem uklanjanje objekta, odnosno vraćanje u prvobitno stanje, ako se objekat gradi, odnosno izvode radovi bez rešenja iz člana 145. Zakona.

Saglasno citiranim odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, ukoliko se predmetni radovi izvode bez građevinske dozvole ili rešenja iz člana 145. Zakona, odnosno suprotno lokacijskim uslovima, građevinskoj dozvoli, potvrdi o prijavi radova ili rešenju iz člana 145. Zakona, možete se obratiti nadležnom građevinskom inspektoru radi preduzimanja mera propisanih Zakonom.

Članom 175. stav 1. tačka 4) Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da građevinski inspektor u vršenju inspekcijskog nadzora, između ostalog, ima pravo i dužnost da proverava da li se objekat gradi prema izdatoj građevinskoj dozvoli i projektu za izvođenje, odnosno tehničkoj dokumentaciji na osnovu koje je izdato rešenje iz člana 145. Zakona. Članom 176. stav 1. tačka 1) Zakona propisano je da je građevinski inspektor u vršenju inspekcijskog nadzora ovlašćen da naredi rešenjem obustavu radova i uklanjanje objekta ili njegovog dela, ako se objekat gradi ili je njegovo građenje završeno bez građevinske dozvole, odnosno ako se objekat gradi suprotno lokacijskim uslovima, odnosno građevinskoj dozvoli, odnosno potvrdi o prijavi radova.

Članom 176. stav 1. tačka 1) Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da je građevinski inspektor, u vršenju inspekcijskog nadzora ovlašćen da naredi rešenjem obustavu radova i uklanjanje objekta ili njegovog dela, ako se objekat gradi ili je njegovo građenje završeno bez građevinske dozvole, odnosno ako se objekat gradi suprotno lokacijskim uslovima, odnosno građevinskoj dozvoli, odnosno potvrdi o prijavi radova.

U skladu sa citiranom odredbom Zakona, možete se obratiti građevinskom inspektoru radi preduzimanja mera iz njegove nadležnosti, odnosno izdavanja rešenja za uklanjanje objekta ili njegovog dela, ukoliko je građenje objekta završeno bez građevinske dozvole.

Članom 153. stav 4. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da u vršenju stručnog nadžora na objektu ne mogu da učestvuju lica koja su zaposlena u privrednom društvu, odnosno drugom pravnom licu ili preduzetničkoj radnji koje je izvođač radova na tom objektu, lica koja vrše inspekcijski nadzor, kao i lica koja rade na poslovima izdavanja građevinske dozvole u organu nadležnom za izdavanje građevinske dozvole.

Ukoliko ne obavljate nijedan od poslova koji su navedeni u citiranom članu, mišljenja smo da ne postoji prepreka za obavljanje poslova stručnog nadzora.

S obzirom na to da se izgradnjom navedenih linijskih infrastrukturnih objekata ne izgrađuju temelji, nije potrebno podnositi izjavu o završetku izrade temelja, odnosno vršiti navedenu s kotrolu.   

Da.

Shodno čl.5. Pravilnika o sadržini i načinu vođenja stručnog nadzora, u svakoj fazi izgradnje objekta, odnosno izvođenja radova, investitor može obezbediti projektantski nadzor od strane privrednog društva koje ispunjava uslove za projektovanje te vrste objekata.

Pravilnik, kao i druga Zakonska i podzakonska akta možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u sekciji Propisi.

Za pitanja koja se odnose na primenu Zakona o ozakonjenju („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 96/15).potrebno je postaviti pitanje na mejl: ozakonjenje@mgsi.gov.rs.

U slučaju građenja objekta za koji smatrate da se ne vrši u skladu sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, odnosno u skladu sa planskim dokumentom, moguće je obratiti se građevinskom inspektoru, čija su prava i dužnosti propisana čl.175. Zakona o planiranju i izgradnji, koji možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u sekciji Propisi.  

Članom 176. Zakona o planiranju i izgradnji propisana su ovlašćenja građevinskog inspektora u vršenju inspekcijskog nadzora.

Shodno čl.176.st.1.tač.1) Zakona o planiranju i izgradnji, u vršenju inspekcijskog nadzora građevinski inspektor je ovlašćen da naredi rešenjem obustavu radova i uklanjanje objekta ili njegovog dela, ako se objekat gradi ili je njegovo građenje završeno bez građevinske dozvole, odnosno ako se objekat gradi suprotno lokacijskim uslovima, odnosno građevinskoj dozvoli, odnosno potvrdi o prijavi radova.  

Članom 176.st.1.tač.1a) ovog zakona propisuje se da je u vršenju inspekcijskog nadzora građevinski inspektor ovlašćen da naloži rešenjem uklanjanje objekta, odnosno vraćanje u prvobitno stanje, ako se objekat gradi, odnosno izvode radovi bez rešenja iz člana 145. ovog zakona.

Takođe, podsećamo Vas na kaznene odredbe Zakona o planiranju i izgradnji koje se mogu odnositi na vašu situaciju:

U skladu sa čl.211. st.1. Zakona o planiranju i izgradnji, novčanom kaznom od 25.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj nadležni inspektor koji u slučajevima iz čl. 174, 176, 177, 178, 179, 180, 181, 182. i 198. ovog zakona ne donese rešenje, odnosno ne izda naredbu u primerenom roku, koji ne može biti duži od sedam dana od dana saznanja za učinjeni prekršaj. Shodno st.2. istog člana zakona, za ponovljeni prekršaj iz stava 1. ovog člana učiniocu će se izreći novčana kazna i kazna zatvora do 30 dana.

Članom 210.st.1.tač.2. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da će se novčanom kaznom od 50.000 do 100.000 dinara ili kaznom zatvora do 30 dana kazniti za prekršaj odgovorno službeno lice u nadležnom organu uprave ako izda građevinsku dozvolu protivno ovom zakonu i propisima donetim na osnovu ovog zakona (čl. 135. i 136).  Za ponovljeni prekršaj iz stava 1. ovog člana učiniocu će se izreći novčana kazna i kazna zatvora do 30 dana. Shodno čl.210.st.3. ovog zakona, zahtev za pokretanje prekršajnog postupka iz stava 1. ovog člana podnosi registrator, odnosno organ nadležan za sprovođenje objedinjene procedure ako registrator nije imenovan u skladu sa članom 8v ovog zakona.

Ukoliko smatrate da nadležni organ ne postupa u skladu sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji potrebno je da se obratite Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, koje shodno čl.172. st.1.ovog zakona vrši nadzor nad izvršavanjem odredbi ovog zakona i podzakonskih akata donetih na osnovu ovog zakona.

Mišljenja smo da je reč o istom licu, koje Zakon o planiranju i izgradnji prepoznaje kao stručni nadzor.

Stručni nadzor je regulisan čl.153. Zakona o planiranju i izgradnji:

Stručni nadzor

Član 153.

Investitor obezbeđuje stručni nadzor u toku građenja objekta, odnosno izvođenja radova za koje je izdata građevinska dozvola.

Stručni nadzor obuhvata: kontrolu da li se građenje vrši prema građevinskoj dozvoli, odnosno prema tehničkoj dokumentaciji po kojoj je izdata građevinska dozvola; kontrolu i proveru kvaliteta izvođenja svih vrsta radova i primenu propisa, standarda i tehničkih normativa, uključujući standarde pristupačnosti; kontrolu i overu količina izvedenih radova; proveru da li postoje dokazi o kvalitetu materijala, opreme i instalacija koji se ugrađuju; davanje uputstava izvođaču radova; saradnju sa projektantom radi obezbeđenja detalja tehnoloških i organizacionih rešenja za izvođenje radova i rešavanje drugih pitanja koja se pojave u toku izvođenja radova.

Stručni nadzor može da vrši lice koje ispunjava uslove propisane ovim zakonom za odgovornog projektanta ili odgovornog izvođača radova.

U vršenju stručnog nadzora na objektu ne mogu da učestvuju lica koja su zaposlena u privrednom društvu, odnosno drugom pravnom licu ili preduzetničkoj radnji koje je izvođač radova na tom objektu, lica koja vrše inspekcijski nadzor, kao i lica koja rade na poslovima izdavanja građevinske dozvole u organu nadležnom za izdavanje građevinske dozvole.

Član 153a

Ministar nadležan za poslove građevinarstva propisaće na koje objekte se ne primenjuju odredbe ovog zakona o izvođaču radova, odgovornom izvođaču radova, obavezi određivanja stručnog nadzora i tehničkom pregledu objekta.

Članom 153. stav 3. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da stručni nadzor može da vrši lice koje ispunjava uslove propisane Zakonom za odgovornog projektanta ili odgovornog izvođača radova.
Iz definicija iz člana 128. i člana 151. Zakona o planiranju i izgradnji nedvosmisleno proizlazi da odgovorni projektant, kao i odgovorni izvođač radova mogu biti isključivo fizička lica. Shodno tome, mišljenja smo da je formulacijom "lice koje vrši stručni nadzor" obuhvaćeno isključivo fizičko lice (koje ispunjava Zakonom propisane uslove), te da vrši overu svojim potpisom i licencnim pečatom.

Članom 176. stav 1. tačka 1) Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da je građevinski inspektor, u vršenju inspekcijskog nadzora, ovlašćen da naredi rešenjem obustavu radova i uklanjanje objekta ili njegovog dela, ako se objekat gradi ili je njegovo građenje završeno bez građevinske dozvole, odnosno ako se objekat gradi suprotno lokacijskim uslovima, odnosno građevinskoj dozvoli, odnosno potvrdi o prijavi radova. Članom 183. stav 2. Zakona propisano je da se rešenjem o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela određuje rok u kome je investitor dužan ukloniti objekat ili njegov deo.

Ukoliko u konkretnom slučaju nije postupljeno u skladu sa rešenjem nadležnog građevinskog inspektora, možete se obratiti neposredno Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, koje u skladu sa članom 172. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji vrši nadzor nad izvršavanjem odredaba Zakona i propisa donetih na osnovu tog Zakona.

Članom 175. Zakona o planiranju i izgradnji (ovde) propisana su prava i obaveze građevinskog inspektora u vršenju inspekcijskog nadzora.

Članom 175. st.2. ovog zakona propisano je da je građevinski inspektor ovlašćen da vrši nadzor nad korišćenjem objekata i da preduzima mere ako utvrdi da se korišćenjem objekta dovode u opasnost život i zdravlje ljudi, bezbednost okoline, ugrožava životna sredina i ako se nenamenskim korišćenjem utiče na stabilnost i sigurnost objekta.

Članom 178.st.1.tač.5) Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da će građevinski inspektor, ako u vršenju inspekcijskog nadzora utvrdi da se korišćenjem objekta dovodi u opasnost život i zdravlje ljudi, bezbednost susednih objekata, bezbednost okoline ili ugrožava životna sredina, naložiti izvođenje potrebnih radova, odnosno zabraniti korišćenje objekta, odnosno dela objekta.

Članom 211. st.1. ovog zakona propisano je da će se novčanom kaznom od 25.000 do 50.000 dinara kazniti za prekršaj nadležni inspektor koji u slučajevima iz čl. 174, 176, 177, 178, 179, 180, 181, 182. i 198. ovog zakona ne donese rešenje, odnosno ne izda naredbu u primerenom roku, koji ne može biti duži od sedam dana od dana saznanja za učinjeni prekršaj. Za ponovljeni prekršaj iz stava 1. ovog člana učiniocu će se izreći novčana kazna i kazna zatvora do 30 dana.

Članom 209.st.1.tač.7) ovog zakona propisano je da će se novčanom kaznom od 25.000 do 50.000 dinara ili kaznom zatvora do 30 dana kazniti za prekršaj odgovorno službeno lice u nadležnom organu uprave ako ne preduzme propisane mere u vršenju inspekcijskog nadzora (čl. 173. i 175). Stavom 2.istog člana regulisano je da će se za ponovljeni prekršaj iz stava 1. ovog člana učiniocu izreći novčana kazna i kazna zatvora do 30 dana. Zahtev za pokretanje prekršajnog postupka iz stava 1.tač.7) podnosi organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole.

Takođe, podsećamo Vas na odredbe čl.172.st.1. ovog zakona, kojim je regulisano da nadzor nad izvršavanjem odredaba ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona, vrši ministarstvo nadležno za poslove urbanizma i građevinarstva.

Članom 153. stav 4. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da u vršenju stručnog nadzora na objektu ne mogu da učestvuju lica koja su zaposlena u privrednom društvu, odnosno drugom pravnom licu ili preduzetničkoj radnji koje je izvođač radova na tom objektu, lica koja vrše inspekcijski nadzor, kao i lica koja rade na poslovima izdavanja građevinske dozvole u organu nadležnom za izdavanje građevinske dozvole.

Shodno citiranoj odredbi Zakona, poslove stručnog nadzora ne bi imalo pravo da vrši lice koje je zaposleno u opštini na poslovima inspekcijskog nadzora, kao i na poslovima izdavanja građevinske dozvole u organu nadležnom za izdavanje građevinske dozvole. Za ostale zaposlene u opštini, sa aspekta odredaba Zakona o planiranju i izgradnji, ne postoji prepreka da obavljaju poslove stručnog nadzora.

Napominjemo da bi u konkretnom slučaju trebalo imati u vidu i odredbe Zakona o agenciji za borbu protiv korupcije („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 97/2008, 53/2010, 66/2011 – odluka US, 67/2013 – odluka US, 112/2013 – autentično tumačenje i 8/2015 – odluka US).

Članom 153.st.3. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da stručni nadzor može da vrši lice koje ispunjava uslove propisane ovim zakonom za odgovornog projektanta ili odgovornog izvođača radova.

Članom 153.st.4. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da u vršenju stručnog nadzora na objektu ne mogu da učestvuju lica koja su zaposlena u privrednom društvu, odnosno drugom pravnom licu ili preduzetničkoj radnji koje je izvođač radova na tom objektu, lica koja vrše inspekcijski nadzor, kao i lica koja rade na poslovima izdavanja građevinske dozvole u organu nadležnom za izdavanje građevinske dozvole.

Shodno navedenim odredbama, ukoliko je u konkretnom slučaju reč o licu  koje ispunjava uslove propisane ovim zakonom za odgovornog projektanta ili odgovornog izvođača radova, odnosno licu koje nije zaposleno u privrednom društvu, odnosno drugom pravnom licu ili preduzetničkoj radnji koje je izvođač radova na tom objektu, odnsosno licu koje ne vrši inspekcijski nadzor i ne radi na poslovima izdavanja građevinske dozvole u organu nadležnom za izdavanje građevinske dozvole, onda to lice može da učestvuje u vršenju stručnog nadzora na objektu.

Ne.

Članom 3.st.1.tač.1) Pravilnika o sadržini i načinu vođenja stručnog nadzora (ovde) propisano je da stručni nadzor obuhvata kontrolu da li se građenje vrši prema građevinskoj dozvoli ili rešenju o odobrenju za rekonstrukciju, odnosno prema projektu za građevinsku dozvolu ili idejnom projektu za rekonstrukciju i projektu za izvođenje, kao i blagovremeno preduzimanje mera u slučaju odstupanja izvođenja radova od tih projekata.

Prema tome, s obzirom na to da u konkretnom slučaju nije reč o rekonstrukciji objekta, već o sanaciji i adaptaciji objekta, nije potrebno obezbediti stručni nadzor.

Takođe, Zakonom o planiranju i izgradnji i podzakonskim aktima donetim na osnovu ovog zakona nije propisana obaveza obezbeđivanja stručnog nadzora u slučaju uklanjanja objekta.  

Članom 154. st.4. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da tehnički pregled obuhvata kontrolu usklađenosti izvedenih radova sa građevinskom dozvolom i tehničkom dokumentacijom na osnovu koje se objekat gradio, kao i sa tehničkim propisima i standardima koji se odnose na pojedine vrste radova, odnosno materijala, opreme i instalacija.

Pravilnikom o sadržini i načinu vršenja tehničkog pregleda objekta, sastavu komisije, sadržini predloga komisije o utvrđivanju podobnosti objekta za upotrebu, osmatranju tla i objekta u toku građenja i upotrebe i minimalnim garantnim rokovima za pojedine vrste objekata (ovde) bliže se propisuje sadržina i način vršenja tehničkog pregleda, izdavanja upotrebne dozvole, osmatranje tla i objekta u toku građenja i upotrebe i minimalne garantne rokove za pojedine vrste objekata, odnosno radova, kao i sastav komisije za tehnički pregled objekta, prema klasi i nameni objekta; uslove na osnovu kojih se utvrđuje da je objekat podoban za upotrebu; formu i sadržinu predloga komisije za tehnički pregled o utvrđivanju podobnosti objekta ili dela objekta za upotrebu, kao i druga pitanja od značaja za vršenje tehničkog pregleda.

Član 6.

Kontrolom usklađenosti izgrađenog objekta, odnosno izvedenih radova sa građevinskom dozvolom, odnosno rešenjem iz člana 145. Zakona i tehničkom dokumentacijom iz člana 5. stav 2. tač. 2) i 3) ovog pravilnika, kao i sa tehničkim propisima i standardima koji se odnose na pojedine vrste radova, odnosno materijala, opreme i instalacija, utvrđuje se usklađenost u pogledu:

1) položaja i osnovnih dimenzija objekta;

2) osnovnih elemenata konstrukcije objekta;

3) elemenata tehničke zaštite na objektu;

4) završne obrade i opreme objekta;

5) vrsta instalacija u objektu;

6) specifičnih uređaja i postrojenja koji su ugrađeni u objekat;

7) uređenja građevinske parcele na kojoj je izgrađen objekat.

Član 7.

Pregledom položaja i osnovnih dimenzija objekta proverava se, naročito:

1) usklađenost položaja temelja, odnosno spoljnih ivica objekta sa položajem građevinske i regulacione linije iz situacionog plana, odnosno da li su poštovani propisani uslovi o minimalnoj udaljenosti objekta, odnosno njegovih delova od granica građevinske parcele i ranije izgrađenih objekata na istoj i susednim parcelama;

2) usklađenost nivelacionih karakteristika objekta, odnosno njegovih delova;

3) usklađenost osnovnih dimenzija objekta, odnosno njegovih karakterističnih delova.

Pregled iz stava 1. ovog člana, vrši se na osnovu:

1) tehničke dokumentacije iz člana 5. stav 2. tač. 2) i 3) ovog pravilnika;

2) građevinske dozvole, odnosno rešenja iz člana 145. Zakona;

3) potvrde nadležnog organa o prijemu izjave o završetku izrade temelja;

4) posebne gradilišne dokumentacije o geodetskim radovima vršenim u toku građenja;

5) građevinskog dnevnika i druge gradilišne dokumentacije;

6) vizuelnih osmatranja i po potrebi, kontrolnih merenja.

U nastavku su navedeni članovi Zakona o planiranju i izgradnji koji regulišu prava i ovlašćenja građevinskog inspektora u vršenju inspekcijoskog nadzora u toku izgradnje objekta, kao i kaznene mere u slučaju kada građevinski inspektor, privredno društvo ili drugo pravno lice, preduzetnik, kao i odgovorni projektant ne postupaju u skladu sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji i podzakonskih akata donetih na osnovu ovog zakona.

Članom 175. Zakona o planiranju i izgradnji (ovde) propisana su prava i dužnosti građevinskog inspektora u vršenju inspekcijskog nadzora. Članom 175.st.3. ovog zakona regulisano je da je u vršenju inspekcijskog nadzora građevinski inspektor dužan da obavezno izvrši dva inspekcijska nadzora i to prilikom dobijanja obaveštenja od nadležnog organa o prijavi temelja i po završetku objekta u konstruktivnom smislu.

Članom 176.st.1.tač.1) Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da je u vršenju inspekcijskog nadzora građevinski inspektor ovlašćen da naredi rešenjem obustavu radova i uklanjanje objekta ili njegovog dela, ako se objekat gradi ili je njegovo građenje završeno bez građevinske dozvole, odnosno ako se objekat gradi suprotno lokacijskim uslovima, odnosno građevinskoj dozvoli, odnosno potvrdi o prijavi radova.

Takođe, članom 176.st.1.tač.2) ovog zakona, propisano je da je građevinski inspektor ovlašćen da, u vršenju inspekcijoskog nadzora, naloži rešenjem obustavu radova i odredi rok koji ne može biti duži od 60 dana za pribavljanje, odnosno izmenu građevinske dozvole, ako se objekat ne gradi prema građevinskoj dozvoli, odnosno projektu za izvođenje, a ako investitor u ostavljenom roku ne pribavi, odnosno izmeni građevinsku dozvolu, da naloži rešenjem uklanjanje objekta, odnosno njegovog dela.

Članom 211. st.1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da će se novčanom kaznom od 25.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj nadležni inspektor koji u slučajevima iz čl. 174, 176, 177, 178, 179, 180, 181, 182. i 198. ovog zakona ne donese rešenje, odnosno ne izda naredbu u primerenom roku, koji ne može biti duži od sedam dana od dana saznanja za učinjeni prekršaj. Za ponovljeni prekršaj iz stava 1. ovog člana učiniocu će se izreći novčana kazna i kazna zatvora do 30 dana, shodno čl. 211.st.2. ovog zakona.

Članom 203. st.1. tač.1) Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da će se novčanom kaznom od 1.500.000 do 3.000.000 dinara kazniti za privredni prestup privredno društvo ili drugo pravno lice koje gradi objekat, ako gradi objekat bez građevinske dozvole, odnosno izvodi radove suprotno tehničkoj dokumentacijibna osnovu koje se objekat gradi (član 110). Za privredni prestup iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u privrednom društvu ili drugom pravnom licu koje gradi, odnosno izvodi radove, novčanom kaznom od 100.000 do 200.000 dinara. Stavom 3. istog člana propisano je da prijavu za privredni prestup iz stava 1. ovog člana podnosi nadležni građevinski inspektor.

Članom 208a st.1 tač.1) Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da će se novčanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara kaznitiza prekršaj preduzetnik koji gradi objekat bez građevinske dozvole, odnosno izvodi radove suprotno tehničkoj dokumentaciji na osnovu koje se objekat gradi (član 110). Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se fizičko lice investitor, novčanom kaznom od 100.000 do150.000 dinara. Zahtev za pokretanje prekršajnog postupka iz st. 1. i 2. ovog člana podnosi nadležni građevinski inspektor, u skladu sa čl.208. st.3. ovog zakona.

Članom 208v st.1. Zakona o planiranju i izgradnji regulisano je da će se novčanom kaznom od 100.000 do 150.000 dinara ili kaznom zatvora do 30 dana kazniti za prekršaj odgovorni projektant koji je izradio i potpisao tehnički dokument ili je potvrdio taj dokument u postupku tehničke kontrole, suprotno odredbama ovog zakona i podzakonskim aktima donetim na osnovu ovog zakona. Zahtev za pokretanje prekršajnog postupka iz stava 1. ovog člana podnosi nadležni građevinski inspektor, shodno čl.208v st.3. ovog zakona.

Načelo konsensualizma, odnosno neformalnosti u ugovornom pravu propisano je članom 67. Zakona o obligacionim odnosima („Službeni list SFRJ“ broj 29/78, 39/85, 45/89 – odluka USJ i 57/89, „Službeni list SRJ“ broj 31/93 i „Službeni list SCG“ broj 1/03). Citiranim članom Zakona propisano je da zaključenje ugovora ne podleži nikakvoj formi, osim ako je zakonom drukčije određeno.

Članom 153. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji regulisano je da investitor obezbeđuje stručni nadzor u toku građenja objekta, odnosno izvođenja radova za koje je izdata građevinska dozvola. Takođe, članom 202. stav 1. tačka 3) istog Zakona propisano je da se kažnjava za privredni prestup privredno društvo ili drugo pravno lice, koje je investitor, ako ne obezbedi vršenje stručnog nadzora nad građenjem objekta.

Iz formulacije citiranih odredaba Zakona o planiranju i izgradnji može se zaključiti da njima nije određena posebna forma ugovora o vršenju stručnog nadzora nad izvođenjem građevinskih radova, već da je samo propisana obaveza investitora da obezbedi vršenje stručnog nadzora. Imajući to u vidu, mišljenja smo da se na ugovor o vršenju stručnog nadzora primenjuje opšte načelo konsensualizma, odnosno neformalnosti, te da su obaveze vršioca stručnog nadzora regulisane odgovarajućim odredbama Zakona o planiranju i izgradnji i Pravilnika o sadržini i načinu vođenja stručnog nadzora ("Službeni glasnik Republike Srbije" broj 22/15).

Kada je reč o odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, članom 176. Zakona propisano je da je u vršenju inspekcijskog nadzora građevinski inspektor ovlašćen da naredi rešenjem obustavu radova i uklanjanje objekta ili njegovog dela, ako se objekat gradi ili je njegovo građenje završeno bez građevinske dozvole, odnosno ako se objekat gradi suprotno lokacijskim uslovima, odnosno građevinskoj dozvoli, odnosno potvrdi o prijavi radova. Takođe, članom 178. Zakona propisano je da, ukoliko građevinski inspektor u vršenju inspekcijskog nadzora utvrdi da se objekat za koji je izdata građevinska dozvola koristi bez upotrebne dozvole, narediće investitoru pribavljanje upotrebne dozvole u roku koji ne može biti kraći od 30 ni duži od 90 dana, a ako je investitor ne pribavi u utvrđenom roku doneće rešenje o zabrani korišćenja objekta.

Članom 211. Zakona o planiranju i izgradnji propisana je prekršajna kazna u iznosu od 25.000 do 50.000 dinara za nadležnog inspektora koji u navedenim slučajevima ne donese rešenje u primerenom roku, koji ne može biti duži od sedam dana od dana saznanja za učinjeni prekršaj. Za ponovljeni prekršaj, nadležnom inspektoru se izriče novčana kazna i kazna zatvora do 30 dana.

Kada je reč o upravnom postupku koji je pokrenut, ukazujemo Vam na činjenicu da se  Pozivni centar se bavi isključivo tumačenjem odredbi Zakona o planiranju i izgradnji, te da nije  namenjen za davanje pravnih saveta, kao ni za instrukcije za postupanje u konkretnim slučajevima. Shodno tome, nismo u mougćnosti da Vam damo informaciju o trajanju postupka u konkretnom slučaju, kao ni o nadležnosti drugostepenog organa.

Članom 153. st.2 Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da stručni nadzor obuhvata kontrolu da li se građenje vrši prema građevinskoj dozvoli, odnosno prema tehničkoj dokumentaciji po kojoj je izdata građevinska dozvola; kontrolu i proveru kvaliteta izvođenja svih vrsta radova i primenu propisa, standarda i tehničkih normativa, uključujući standarde pristupačnosti; kontrolu i overu količina izvedenih radova; proveru da li postoje dokazi o kvalitetu materijala, opreme i instalacija koji se ugrađuju; davanje uputstava izvođaču radova; saradnju sa projektantom radi obezbeđenja detalja tehnoloških i organizacionih rešenja za izvođenje radova i rešavanje drugih pitanja koja se pojave u toku izvođenja radova.

Takođe, Pravilnikom o sadržini i načinu vođenja stručnog nadzora (ovde) bliže se propisuje sadržina i način vođenja stručnog nadzora u toku građenja objekta, odnosno izvođenja radova za koje je izdata građevinska dozvola.

Članom 173. st.1. tač.2) Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da urbanistički inspektor, u vršenju inspekcijskog nadzora, ima pravo i dužnost da proverava da li je planski dokument izrađen i donet u skladu sa zakonom i propisom donetim na osnovu zakona. Članom 174.st. 3. ovog zakona regulisano je da kad urbanistički inspektor utvrdi da je planski dokument ili deo planskog dokumenta donet suprotno odredbama ovog zakona, predloži ministru nadležnom za poslove prostornog planiranja i urbanizma da donese rešenje o zabrani primene planskog dokumenta do njegovog usklađivanja sa zakonom i o tome obavestiti organ nadležan za njegovo donošenje. Shodno odredbama st.4. ovog člana Zakona, Ministar nadležan za poslove prostornog planiranja i urbanizma doneće rešenje o zabrani primene planskog dokumenta do njegovog usklađivanja sa zakonom  u roku od 15 dana od dana podnošenja predloga urbanističkog inspektora.

Članom 209. st.1. tač. 7) Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da će se novčanom kaznom od 25.000 do 50.000 dinara ili kaznom zatvora do 30 dana kazniti za prekršaj odgovorno službeno lice u nadležnom organu uprave ako  ne preduzme propisane mere u vršenju inspekcijskog nadzora (čl. 173. i 175). Shodno stavu 2. istog člana zakona, za ponovljeni prekršaj iz stava 1. ovog člana učiniocu će se izreći novčana kazna i kazna zatvora do 30 dana. Zahtev za pokretanje prekršajnog postupka iz stava 1. tač. 7) ovog člana donosi organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole, u skladu sa čl.209.st.3. Zakona o planiranju i izgradnji.

Članom 211. st.1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da će se novčanom kaznom od 25.000 do 50.000 dinara kazniti za prekršaj nadležni inspektor koji u slučajevima iz čl. 174, 176, 177, 178, 179, 180, 181, 182. i 198. ovog zakona ne donese rešenje, odnosno ne izda naredbu u primerenom roku, koji ne može biti duži od sedam dana od dana saznanja za učinjeni prekršaj. Stavom 2. istog člana propisano je da će se za ponovljeni prekršaj iz stava 1. ovog člana učiniocu izreći novčana kazna i kazna zatvora do 30 dana.

Takođe, možete se obratiti  Ministarstvu građevinartstva, saobraćaja i infrastrukture, koje vrši nadzor nad izvršavanjem odredbi Zakona o planiranju i izgradnji i propisa donetih na osnovu ovog zakona, shodno čl.172.st.1. Zakona o planiranju i izgradnji.

Član 153.

Investitor obezbeđuje stručni nadzor u toku građenja objekta, odnosno izvođenja radova za koje je izdata građevinska dozvola.

Stručni nadzor obuhvata: kontrolu da li se građenje vrši prema građevinskoj dozvoli, odnosno prema tehničkoj dokumentaciji po kojoj je izdata građevinska dozvola; kontrolu i proveru kvaliteta izvođenja svih vrsta radova i primenu propisa, standarda i tehničkih normativa, uključujući standarde pristupačnosti; kontrolu i overu količina izvedenih radova; proveru da li postoje dokazi o kvalitetu materijala, opreme i instalacija koji se ugrađuju; davanje uputstava izvođaču radova; saradnju sa projektantom radi obezbeđenja detalja tehnoloških i organizacionih rešenja za izvođenje radova i rešavanje drugih pitanja koja se pojave u toku izvođenja radova.

Stručni nadzor može da vrši lice koje ispunjava uslove propisane ovim zakonom za odgovornog projektanta ili odgovornog izvođača radova.

U vršenju stručnog nadzora na objektu ne mogu da učestvuju lica koja su zaposlena u privrednom društvu, odnosno drugom pravnom licu ili preduzetničkoj radnji koje je izvođač radova na tom objektu, lica koja vrše inspekcijski nadzor, kao i lica koja rade na poslovima izdavanja građevinske dozvole u organu nadležnom za izdavanje građevinske dozvole.

U skladu sa čl.136.st.4. Zakona o planiranju i izgradnji, na rešenje iz stava 2. ovog člana, koje donosi nadležno ministarstvo, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine, ne može se izjaviti žalba, ali se tužbom može pokrenuti upravni spor.

Shodno čl.23.st.2. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, na rešenje iz člana 21. st. 1. i 2. ovog pravilnika koje donosi nadležno ministarstvo, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine, ne može se izjaviti žalba, ali se tužbom može pokrenuti upravni spor u roku od 30 dana od dana dostavljanja rešenja.

Primenjuju se odredbe Pravilnika o sadržini i načinu vođenja stručnog nadzora iz februara 2015. godine, koji možete pronaći ovde. (Pravilnik je objavljen u "Službenom glasniku RS", br. 22/2015 od 27.2.2015. godine, a stupio je na snagu 28.2.2015.)

U skladu sa čl.4. ovog pravilnika, za vršenje stručnog nadzora investitor određuje lice koje ispunjava uslove propisane zakonom za odgovornog projektanta ili odgovornog izvođača radova, zavisno od vrste radova koji su predmet stručnog nadzora.

Međutim, obzirom da je doneto rešenje inspekcije o zabrani korišćenja objekta, treba preispitati mogućnosti da li obavljanje delatnosti u takvom objektu može biti predmet kontrole nekih drugih inspekcija (sanitarne, zdravstvene...), što zavisi od konkretne delatnosti koja se u prostoru obavlja. Korake u tom pravcu možete preduzeti tek nakon detaljne analize faktičkog stanja, od čega zavisi koji propisi se mogu primeniti na vaš slučaj,  a koji su u resoru više ministarstava. Vi ste u pravu kada navodite da Zakon o planiranju i izgradnju ne propisuje prekršajnu odgovornost u slučaju nepoštovanja utvrđene zabrane korišćenja objekta.

Građevinski inspektor , u zavisnosti od okolnosti svakog konkretnog slučaja, u vršenju inspekcijskog nadzora preduzima neku od mera iz čl. 176. i 177. Zakona o planiranju i izgradnji ukoliko utvrdi da se radi o nekoj okolnosti koja je označena u čl. 175 Zakona o planiranju i izgradnji.

Na osnovu podataka koje ste naveli u svom pitanju, nije moguće utvrditi da li je mera obustave radova odgovarajuća. Ocenu adevkatnosti izrečene mere jedino je  ovlašćen da vrši drugostepeni organ po žalbi investitora na rešenje građevinskog inspektora.

Ne.

U skladu sa čl. 153. Zakona o planiranju i izgradnji, stručni nadzor se ograničava na izvođenje radova za koje je izdata građevinska dozvola.

Investitor može obezbediti stručni nadzor nad izvođenjem radova na tekućem održavanju.

Članom 153. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da investitor obezbeđuje stručni nadzor u toku građenja objekta, odnosno izvođenja radova za koje je izdata građevinska dozvola, a obuhvata: kontrolu da li se građenje vrši prema građevinskoj dozvoli, odnosno prema tehničkoj dokumentaciji po kojoj je izdata građevinska dozvola; kontrolu i proveru kvaliteta izvođenja svih vrsta radova i primenu propisa, standarda i tehničkih normativa, uključujući standarde pristupačnosti; kontrolu i overu količina izvedenih radova; proveru da li postoje dokazi o kvalitetu materijala, opreme i instalacija koji se ugrađuju; davanje uputstava izvođaču radova; saradnju sa projektantom radi obezbeđenja detalja tehnoloških i organizacionih rešenja za izvođenje radova i rešavanje drugih pitanja koja se pojave u toku izvođenja radova.

Imajući u vidu citiranu odredbu Zakona, mišljenja smo da stručni nadzor ima obavezu da vrši proveru da li postoje dokazi o kvalitetu materijala, opreme i instalacija koji se ugrađuju u realizaciji ugovora o građenju.

Odredbama Zakona o planiranju i izgradnji nije predviđen način postupanja inspektora u situaciji kada utvrdi da je došlo do nepravilnosti u delu koji se odnosi na vršenje tehničkog pregleda.

Nadležni organ izdaje upotrebnu dozvolu ukoliko je uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole priložena dokumentacija propisana članom 158. stav 3. Zakona o planiranju i izdradnji. Odgovornost za eventualna odstupanja, odnosno nepravilnosti, snosi komisija ili privredno društvo koje vrši tehnički pregled, shodno članu 154. Zakona o planiranju i izgradnji.

Izvođenje radova, odnosno građenje objekta na katastarskoj parceli se mora izvoditi u skladu sa planskim dokumentom.

Potrebno je proveriti koja je minimalna propisana udaljenost novih od okolnih objekata, odnosno od susedne građevinske parcele u pravilima građenja u planskom dokumentu za teritoriju na kojoj se nalazi katastarska parcela.  

Ukoliko se izvođenje radova, odnosno građenje objekta vrši bez pribavljenog akta nadležnog organa, odnosno suprotno lokacijskim uslovima, Zakon o planiranju i izgradnji propisuje odgovarajuće mere.

Član 176.

U vršenju inspekcijskog nadzora građevinski inspektor je ovlašćen da:

1) naredi rešenjem obustavu radova i uklanjanje objekta ili njegovog dela, ako se objekat gradi ili je njegovo građenje završeno bez građevinske dozvole, odnosno ako se objekat gradi suprotno lokacijskim uslovima, odnosno građevinskoj dozvoli, odnosno potvrdi o prijavi radova;

1a) naloži rešenjem uklanjanje objekta, odnosno vraćanje u prvobitno stanje, ako se objekat gradi, odnosno izvode radovi bez rešenja iz člana 145. ovog zakona;

Da.

Shodno čl.4. Pravilnika o sadržini i načinu vođenja stručnog nadzora („Sl.glasnik RS“, br. 22/2015), za vršenje stručnog nadzora investitor određuje lice koje ispunjava uslove propisane zakonom za odgovornog projektanta ili odgovornog izvođača radova, zavisno od vrste radova koji su predmet stručnog nadzora.

U slučaju da je građevinska dozvola izdata suprotno lokacijskim uslovima, zakon propisuje pokretanje prekršajnog postupka.

Shodno čl.210. Zakona o planrianju i izgradnji, novčanom kaznom od 50.000 do 100.000 dinara ili kaznom zatvora do 30 dana kazniće se za prekršaj odgovorno službeno lice u nadležnom organu uprave ako izda građevinsku dozvolu protivno zakonu i propisima donetim na osnovu ovog zakona.

Smatramo da bi bilo celishodno da se investitoru koji gradi objekat u skladu sa izdatom građevinskom dozvolom, pored mogućnosti donošenja rešenja predviđenim tačkom 1. člana 176. Zakona, naloži rešenjem obustava radova i odredi rok koji ne može biti duži od 60 dana za pribavljanje građevinske dozvole, u skladu sa lokacijskim uslovima.

Potrebno je proveriti da li su lokacijski uslovi izdati u skladu sa planskim dokumentom, odnosno da li je građevinska dozvola izdata u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji i propisima donetim na osnovu ovog zakona.

U slučaju da lokacijski uslovi nisu izdati u skladu sa planskim dokumentom, odnosno u slučaju da građevinska dozvola nije izdata u skladu sa zakonom, zakon propisuje pokretanje prekršajnog postupka protiv odgovornog službenog lica u nadležnom organu.

Članom 210. Zakona o planiranju i izgradnji propisana je novčana kazna od 50.000 do 100.000 dinara ili kaznom zatvora do 30 dana za prekršaj odgovornog službenog lica u nadležnom organu uprave ako izda lokacijske uslove protivno ovom zakonu i propisima donetim na osnovu ovog zakona.

Shodno čl.176. Zakona o planiranju i izgradnji,  u vršenju inspekcijskog nadzora građevinski inspektor je ovlašćen da:

1) naredi rešenjem obustavu radova i uklanjanje objekta ili njegovog dela, ako se objekat gradi ili je njegovo građenje završeno bez građevinske dozvole, odnosno ako se objekat gradi suprotno lokacijskim uslovima, odnosno građevinskoj dozvoli, odnosno potvrdi o prijavi radova ili

2) naloži rešenjem obustavu radova i odredi rok koji ne može biti duži od 60 dana za pribavljanje, odnosno izmenu građevinske dozvole, ako se objekat ne gradi prema građevinskoj dozvoli, odnosno projektu za izvođenje, a ako investitor u ostavljenom roku ne pribavi, odnosno izmeni građevinsku dozvolu, da naloži rešenjem uklanjanje objekta, odnosno njegovog dela ili

5) naloži rešenjem obustavu radova i odredi rok koji ne može biti duži od 30 dana za pribavljanje, odnosno izmenu građevinske dozvole, ako izgrađeni temelji nisu usklađeni sa, građevinskom dozvolom i projektom za izvođenje a ako investitor u ostavljenom roku ne pribavi građevinsku dozvolu, da naloži rešenjem uklanjanje izgrađenih temelja i vraćanje terena u prvobitno stanje;

To nije definisano nijednim podzakonskim aktom.

U zavisnosti od konkretnog slučaja, građevinski inspektor određuje da li je pre uklanjanja objekta, odnosno dela objekta potrebno uraditi projekat rušenja.

Predsednik opštine nema ovlašćenja da izdaje takve naloge. Ukoliko građevinski inpektor ne postupa u skladu sa svojim zakonskim obavezama i ovlašćenjima, potrebno je obratiti se ministarstvu nadležnom za poslove urbanizma i građevinarstva, koje, shodno čl.172. Zakona o planiranju i izgradnji, vrši nadzor nad izvršavanjem odredaba ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona.

Građevinska inspekcija jeste dužna da proverava da li je izvođač radova preduzeo mere za bezbednost susednih objekata, te je potrebno obratiti se organu jedinice lokalne samouprave nadležnom za poslove građevinske inspekcije.

U skladu sa čl.152. stav 7. tač. 3) Zakona o planiranju i izgradnji, odgovorni izvođač radova dužan je da obezbeđuje sigurnost objekta, lica koja se nalaze na gradilištu i okoline (susednih objekata i saobraćajnica).

Shodno čl. 175. stav 1. tač. 7) Zakona o planiranju i izgradnji, građevinski inspektor u vršenju inspekcijskog nadzora ima pravo i dužnost da proverava da li je izvođač radova preduzeo mere za bezbednost objekta, susednih objekata, saobraćaja, okoline i zaštitu životne sredine.

Shodno čl.178. tač. 5) Zakona o planrianju i izgradnji, ako građevinski inspektor u vršenju inspekcijskog nadzora utvrdi da se korišćenjem objekta dovodi u opasnost život i zdravlje ljudi, bezbednost susednih objekata, bezbednost okoline ili ugrožava životna sredina, naložiće izvođenje potrebnih radova, odnosno zabraniti korišćenje objekta, odnosno dela objekta.

U skladu sa čl.209. tačka 7) ovog zakona, novčanom kaznom od 25.000 do 50.000 dinara ili kaznom zatvora do 30 dana kazniće se za prekršaj odgovorno službeno lice u nadležnom organu uprave ako ne preduzme propisane mere u vršenju inspekcijskog nadzora (čl. 173. i 175);

Zahtev za pokretanje prekršajnog postupka podnosi organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole.

Ukoliko su u konkretnom slučaju radovi izvođeni bez rešenja iz člana 145. Zakona o planiranju i izgradnji, primenjuju se odredbe člana 176. Zakona o planiranju i izgradnji.

Shodno čl. 176. tač. 1a) Zakona o planiranju i izgradnji, u vršenju inspekcijskog nadzora građevinski inspektor je ovlašćen da naloži rešenjem uklanjanje objekta, odnosno vraćanje u prvobitno stanje, ako se objekat gradi, odnosno izvode radovi bez rešenja iz člana 145. ovog zakona.

Takođe, shodno čl.176. tač. 6) ovog zakona, u vršenju inspekcijskog nadzora građevinski inspektor je ovlašćen da naloži rešenjem uklanjanje objekta, odnosno njegovog dela ako je nastavljeno građenje, odnosno izvođenje radova i posle donošenja rešenja o obustavi radova.

U skladu sa čl.183. Zakona o planiranju i izgradnji:

Član 183

Rešenje o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela, građevinski inspektor donosi u slučajevima propisanim ovim zakonom.

Rešenjem iz stava 1. ovog člana određuje se rok u kome je investitor dužan ukloniti objekat ili njegov deo.

Rešenjem iz stava 1. ovog člana građevinski inspektor određuje da li je pre uklanjanja objekta, odnosno dela objekta potrebno uraditi projekat rušenja, kao i način izvršenja putem druge osobe u slučaju da investitor to sam nije učinio u roku određenom rešenjem o uklanjanju.

Izuzetno, građevinski inspektor, u slučajevima iz stava 1. ovog člana neće doneti rešenje o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela (potporni zidovi, pretvaranje tavanskog prostora u stambeni, otvaranje portala na fasadi i sl.), ako bi tim uklanjanjem nastala opasnost po život i zdravlje ljudi ili susedne objekte ili sam objekat, već će investitoru rešenjem naložiti vraćanje u prvobitno stanje, u skladu sa ovim zakonom.

Članom 171. Zakona o planiranju i izgradnji propisuje se postupak izvršenja rešenja o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela:

Član 171

Rešenje o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela, koje se donosi na osnovu ovog zakona, izvršava republički, pokrajinski, odnosno organ jedinice lokalne samouprave nadležan za poslove građevinske inspekcije.

Organ nadležan za poslove građevinske inspekcije, sačinjava program uklanjanja objekata i odgovara za njegovo izvršenje.

Troškovi izvršenja inspekcijskog rešenja padaju na teret izvršenika.

Ako izvršenik sam ne sprovede izvršenje rešenja o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela, rešenje će se izvršiti preko privrednog društva, odnosno drugog pravnog lica ili preduzetnika, u skladu sa ovim zakonom, na teret izvršenika.

Troškovi izvršenja inspekcijskog rešenja padaju na teret budžeta nadležnog organa, do naplate od izvršenika.

Ukoliko nadležni organ nema potrebna sredstva za izvršenje inspekcijskog rešenja, zainteresovana strana može obezbediti troškove izvršenja do naplate od strane izvršnog dužnika.

Zakon o planiranju i izgradnji propisuje kaznene odredbe za privredno društo, preduzetnika, odnosno drugo pravno lice koje postupa suprotno odredbama zakona:

Član 202

Novčanom kaznom od 1.500.000 do 3.000.000 dinara kazniće se za privredni prestup privredno društvo ili drugo pravno lice, koje je investitor, ako:

1) izradu tehničke dokumentacije poveri privrednom društvu, odnosno drugom pravnom licu koja ne ispunjava propisane uslove (član 126);

2) kontrolu tehničke dokumentacije poveri privrednom društvu, odnosno drugom pravnom licu koje ne ispunjava propisane uslove (član 129);

3) ne obezbedi vršenje stručnog nadzora nad građenjem objekta (član 153);

4) nastavi sa izvođenjem radova i posle donošenja rešenja o njihovoj obustavi (član 176);

5) ne završi građenje objekta, odnosno izvođenje radova u ostavljenom roku (član 178).

Za privredni prestup iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u privrednom društvu ili drugom pravnom licu, koje je investitor, novčanom kaznom od 100.000 do 200.000 dinara.

Prijavu za privredni prestup iz stava 1. ovog člana podnosi nadležni građevinski inspektor.

Član 203

Novčanom kaznom od 1.500.000 do 3.000.000 dinara kazniće se za privredni prestup privredno društvo ili drugo pravno lice koje gradi objekat, ako:

1) gradi objekat bez građevinske dozvole, odnosno izvodi radove suprotno tehničkoj dokumentaciji na osnovu koje se objekat gradi (član 110);

2) postupa suprotno odredbama člana 152. ovog zakona;

3) nastavi sa građenjem objekta posle donošenja rešenja o obustavi građenja (član 176 i 177.).

Za privredni prestup iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u privrednom društvu ili drugom pravnom licu koje gradi, odnosno izvodi radove, novčanom kaznom od 100.000 do 200.000 dinara.

Prijavu za privredni prestup iz stava 1. ovog člana podnosi nadležni građevinski inspektor.

Član 208a

Novčanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara kazniće se za prekršaj preduzetnik koji:

1) gradi objekat bez građevinske dozvole, odnosno izvodi radove suprotno tehničkoj dokumentaciji na osnovu koje se objekat gradi (član 110);

2) postupa suprotno odredbama člana 152. ovog zakona;

3) ne obavesti nadležni organ o završetku izgradnje temelja (član 152. stav 3);

4) nastavi sa građenjem objekta posle donošenja rešenja o obustavi građenja (čl. 176. i 177).

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se fizičko lice investitor, novčanom kaznom od 100.000 do 150.000 dinara.

Zahtev za pokretanje prekršajnog postupka iz st. 1. i 2. ovog člana podnosi nadležni građevinski inspektor.

Ukoliko je u konkretnom slučaju reč o radovima koji su u opisu delatnosti nosioca licence 800, lice koje poseduje ovu licencu može vršiti i stručni nadzor, odnosno tehnički pregled objekta.

Shodno čl. 23. Odluke o vrstama licenci koje izdaje Inženjerska komora Srbije, nosilac licence 800 - Odgovorni izvođač građevinskih radova na objektima visokogradnje, može obavljati sledeće delatnosti:

• Izvođenje radova na gradnji objekata visokogradnje za koje građevinsku dozvolu izdaje jedinica lokalne samouprave, maksimalne bruto površine do 2000 m², maksimalne spratnosti do Po+P+4+PK, sa manje složenom armirano - betonskom, čeličnom ili drvenom konstrukcijom i sa maksimalnim rasponom do 12 metara;
• Izvođenje građevinsko - zanatskih radova na objektima visokogradnje za koje građevinsku dozvolu izdaje jedinica lokalne samouprave, maksimalne bruto površine do 2000 m², maksimalne spratnosti do P0+P+4+PK, i to:

- ugradnja stolarije;

- radovi na obradi unutrašnjih zidova;

- radovi na obradi podova;

- krovopokrivački radovi;

- fasaderski radovi, izuzev radova na oblaganju fasada kamenom na  

  podkonstrukciji;

- molersko-farbarski radovi;

- radovi na unutrašnjim instalacijama vodovoda i kanalizacije;

• Uređenje terena oko objekata visokogradnje za koje građevinsku dozvolu izdaje jedinica lokalne samouprave, maksimalne bruto površine do 2000 m², maksimalne spratnosti do Po+P+4+PK.

Shodno čl.42. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure („Sl. glasnik RS“, br. 22/2015), po prijemu zahteva za izdavanje upotrebne dozvole, nadležni organ proverava ispunjenost formalnih uslova za postupanje po zahtevu.

Ako su ispunjeni formalni uslovi iz člana 42. ovog pravilnika, nadležni organ izdaje rešenjem upotrebnu dozvolu u roku od pet radnih dana od dana podnošenja zahteva, u skladu sa zakonom.

Što se tiče propusta obaveze propisane čl.152. Zakona o planiranju i izgradnji, odnosno podnošenja izjave o završetku objekta u konstruktivnom smislu, primenjuju se odredbe čl.203. stav 1. tačka 2, Zakona o planiranju i izgradnji, kojim je propisano da će se novčanom kaznom od 1.500.000 do 3.000.000 dinara kazniti za privredni prestup privredno društvo ili drugo pravno lice koje gradi objekat, ako postupa suprotno odredbama člana 152. ovog zakona. Ukoliko je reč o preduzetniku, primenjuje se član 208a stav 1. tačka 2. Zakona.

Shodno čl.176. stav 1. tačka 2) Zakona o planiranju i izgradnji, u vršenju inspekcijskog nadzora građevinski inspektor je ovlašćen da naloži rešenjem obustavu radova i odredi rok koji ne može biti duži od 60 dana za pribavljanje, odnosno izmenu građevinske dozvole, ako se objekat ne gradi prema građevinskoj dozvoli, odnosno projektu za izvođenje, a ako investitor u ostavljenom roku ne pribavi, odnosno izmeni građevinsku dozvolu, da naloži rešenjem uklanjanje objekta, odnosno njegovog dela.

Shodno čl.181. ovog zakona, kad građevinski inspektor u vršenju inspekcijskog nadzora utvrdi da se objekat gradi, odnosno izvode pripremni radovi bez građevinske dozvole, pored mera propisanih ovim zakonom, narediće rešenjem bez odlaganja i zatvaranje gradilišta.

Rešenje iz stava 1. ovog člana izvršno je danom donošenja.

Mera iz stava 1. ovog člana sprovodi se stavljanjem službenog znaka "zatvoreno gradilište", pečaćenjem građevinskih mašina i pribijanjem kopije rešenja iz stava 1. ovog člana na vidnom mestu.

Jedan primerak izvršnog rešenja kojim se naređuje zatvaranje gradilišta, građevinski inspektor dostavlja nadležnoj policijskoj upravi, koja će po potrebi pružiti policijsku pomoć radi omogućavanja sprovođenja izvršenja tog rešenja.

Shodno čl.2. Pravilnika o načinu zatvaranja i obeležavanju zatvorenog gradilišta („Sl.glasnik RS“, br.22/2015), zatvaranje gradilišta vrši se na osnovu rešenja građevinskog inspektora koje se donosi kada u vršenju inspekcijskog nadzora građevinski inspektor utvrdi da se objekat gradi, odnosno izvode pripremni radovi bez građevinske dozvole.

Shodno navedenom, jedino u slučaju kada građevinski inspektor u vršenju inspekcijskog nadzora utvrdi da se objekat gradi, odnosno izvode pripremni radovi bez građevinske dozvole, pored mera propisanih ovim zakonom, narediće rešenjem bez odlaganja i zatvaranje gradilišta.

U slučaju kada se objekat ne gradi prema građevinskoj dozvoli, odnosno projektu za izvođenje (čl.176.tač.2) građevinski inspektor je ovlašćen da naloži rešenjem obustavu radova i odredi rok koji ne može biti duži od 60 dana za pribavljanje, odnosno izmenu građevinske dozvole.

Ako investitor u ostavljenom roku ne pribavi, odnosno izmeni građevinsku dozvolu, da naloži rešenjem uklanjanje objekta, odnosno njegovog dela.

Takođe, shodno čl.202. stav 1, tač.4) Zakona o planiranju i izgradnji, novčanom kaznom od 1.500.000 do 3.000.000 dinara kazniće se za privredni prestup privredno društvo ili drugo pravno lice, koje je investitor, ako nastavi sa izvođenjem radova i posle donošenja rešenja o njihovoj obustavi (član 176).

Za privredni prestup iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u privrednom društvu ili drugom pravnom licu, koje je investitor, novčanom kaznom od 100.000 do 200.000 dinara.

Prijavu za privredni prestup iz stava 1. ovog člana podnosi nadležni građevinski inspektor.

Shodno čl.203.stav 1.tač. 3) ovog zakona, novčanom kaznom od 1.500.000 do 3.000.000 dinara kazniće se za privredni prestup privredno društvo ili drugo pravno lice koje gradi objekat, ako nastavi sa građenjem objekta posle donošenja rešenja o obustavi građenja (član 176 i 177.).

Za privredni prestup iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u privrednom društvu ili drugom pravnom licu koje gradi, odnosno izvodi radove, novčanom kaznom od 100.000 do 200.000 dinara.

Prijavu za privredni prestup iz stava 1. ovog člana podnosi nadležni građevinski inspektor.

Shodno čl.208a. stav 1. tač 4) Zakona o planiranju i izgradnji, novčanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara kazniće se za prekršaj preduzetnik koji nastavi sa građenjem objekta posle donošenja rešenja o obustavi građenja (čl. 176. i 177).

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se fizičko lice investitor, novčanom kaznom od 100.000 do 150.000 dinara.

Zahtev za pokretanje prekršajnog postupka iz st. 1. i 2. ovog člana podnosi nadležni građevinski inspektor.

Pravilnikom o sadržini i načinu vođenja knjige inspekcije, građevinskog dnevnika i građevinske knjige („Sl. glasnik RS“, br.22/2015) nije navedeno u koliko primeraka se izrađuje list građevinske knjige.

Ukoliko se misli na građevinski dnevnik, shodno čl.11. Pravilnika o sadržini i načinu vođenja knjige inspekcije, građevinskog dnevnika i građevinske knjige, građevinski dnevnik vodi se u obliku povezane i pečatom izvođača radova overene sveske sa jednostruko numerisanim stranama u gornjem desnom uglu, u dva primerka (original i kopija).

Shodno čl.171. Zakona o planiranju i izgradnji, rešenje o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela, koje se donosi na osnovu ovog zakona, izvršava republički, pokrajinski, odnosno organ jedinice lokalne samouprave nadležan za poslove građevinske inspekcije.

Organ nadležan za poslove građevinske inspekcije sačinjava program uklanjanja objekata i odgovara za njegovo izvršenje.

Shodno čl. 172. Zakona o planiranju i izgradnji, nadzor nad izvršavanjem odredaba ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona, vrši ministarstvo nadležno za poslove urbanizma i građevinarstva.

Shodno čl.172. Zakona o planiranju i izgradnji, nadzor nad izvršavanjem odredaba ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona, vrši ministarstvo nadležno za poslove urbanizma i građevinarstva.

Inspekcijski nadzor vrši nadležno ministarstvo preko inspektora u okviru delokruga utvrđenog zakonom.

Autonomnoj pokrajini poverava se vršenje inspekcijskog nadzora u oblasti prostornog planiranja i urbanizma na teritoriji autonomne pokrajine i nad izgradnjom objekata za koje izdaje građevinsku dozvolu na osnovu ovog zakona, kao i nadzor nad radom gradskih i opštinskih građevinskih inspektora na teritoriji autonomne pokrajine.

Opštini, gradu i gradu Beogradu, poverava se vršenje inspekcijskog nadzora nad izgradnjom objekata za koje izdaju građevinsku dozvolu na osnovu ovog zakona.

Gradu Beogradu poverava se vršenje inspekcijskog nadzora u oblasti prostornog planiranja i urbanizma, na teritoriji grada Beograda, za izgradnju i rekonstrukciju objekata do 800 m2 bruto razvijene građevinske površine.

Ukoliko se u vršenju inspekcijskog nadzora nad radom građevinskog inspektora gradske opštine u sastavu grada utvrdi da opštinski građevinski inspektor ne preduzima propisane mere u vršenju inspekcijskog nadzora, gradski građevinski inspektor ima pravo da u konkretnom slučaju preuzme vršenje inspekcijskog nadzora i okonča postupak.

Protiv opštinskog građevinskog inspektora, pored kazne propisane članom 209. stav 1. tačka 7) ovog zakona pokreće se i disciplinski postupak zbog teže povrede radne dužnosti iz radnog odnosa.

U skladu sa čl.209. Zakona o planiranju i izgradnji, novčanom kaznom od 25.000 do 50.000 dinara ili kaznom zatvora do 30 dana kazniće se za prekršaj odgovorno službeno lice u nadležnom organu uprave ako:

1) ne dostavi u propisanom roku potrebne podatke i uslove za izradu planskog dokumenta (član 46);

2) ne izda lokacijske uslove, građevinsku, odnosno upotrebnu dozvolu u propisanom roku (čl. 8d, 53, 56, 136. i 158);

3) ne organizuje javnu prezentaciju urbanističkog projekta (član 63);

4) ne dostavi zahtev građevinskoj inspekciji za uklanjanje objekta za koji je izdata privremena građevinska dozvola (član 147);

5) ne sačini program i ne sprovede izvršenje uklanjanja objekta (član 171);

6) ne omogući urbanističkom odnosno građevinskom inspektoru potpun i nesmetan uvid u raspoloživu dokumentaciju (čl. 173. i 175);

7) ne preduzme propisane mere u vršenju inspekcijskog nadzora (čl. 173. i 175);

8) ne dostavi u propisanom roku podatke o objektima izgrađenim bez građevinske dozvole (član 200).

Za ponovljeni prekršaj iz stava 1. ovog člana učiniocu će se izreći novčana kazna i kazna zatvora do 30 dana.

Zahtev za pokretanje prekršajnog postupka iz stava 1. tač. 1) i 3) ovog člana podnosi nadležni urbanistički inspektor, zahtev iz stava 1. tač. 2) i 4) ovog člana građevinski inspektor, zahtev iz stava 1. tačka 6) ovog člana urbanistički, odnosno građevinski inspektor, a zahtev iz stava 1. tač. 5) i 7) ovog člana organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole.

Takođe, shodno čl.211. ovog zakona, novčanom kaznom od 25.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj nadležni inspektor koji u slučajevima iz čl. 174, 176, 177, 178, 179, 180, 181, 182. i 198. ovog zakona ne donese rešenje, odnosno ne izda naredbu u primerenom roku, koji ne može biti duži od sedam dana od dana saznanja za učinjeni prekršaj.

Za ponovljeni prekršaj iz stava 1. ovog člana učiniocu će se izreći novčana kazna i kazna zatvora do 30 dana.

Shodno čl.176. Zakona o planiranju i izgradnji, U vršenju inspekcijskog nadzora građevinski inspektor je ovlašćen da:

1) naredi rešenjem obustavu radova i uklanjanje objekta ili njegovog dela, ako se objekat gradi ili je njegovo građenje završeno bez građevinske dozvole, odnosno ako se objekat gradi suprotno lokacijskim uslovima, odnosno građevinskoj dozvoli, odnosno potvrdi o prijavi radova;

1a) naloži rešenjem uklanjanje objekta, odnosno vraćanje u prvobitno stanje, ako se objekat gradi, odnosno izvode radovi bez rešenja iz člana 145. ovog zakona;

2) naloži rešenjem obustavu radova i odredi rok koji ne može biti duži od 60 dana za pribavljanje, odnosno izmenu građevinske dozvole, ako se objekat ne gradi prema građevinskoj dozvoli, odnosno projektu za izvođenje, a ako investitor u ostavljenom roku ne pribavi, odnosno izmeni građevinsku dozvolu, da naloži rešenjem uklanjanje objekta, odnosno njegovog dela;

5) naloži rešenjem obustavu radova i odredi rok koji ne može biti duži od 30 dana za pribavljanje, odnosno izmenu građevinske dozvole, ako izgrađeni temelji nisu usklađeni sa, građevinskom dozvolom i projektom za izvođenje a ako investitor u ostavljenom roku ne pribavi građevinsku dozvolu, da naloži rešenjem uklanjanje izgrađenih temelja i vraćanje terena u prvobitno stanje;

S obzirom da je za dogradnju objekta potrebno pribaviti građevinsku dozvolu, potrebno je postupiti prema odredbama čl.176. stav 1. tačka 4):

U vršenju inspekcijskog nadzora građevinski inspektor je ovlašćen da naloži rešenjem obustavu radova i odredi rok koji ne može biti duži od 30 dana za pribavljanje građevinske dozvole, ako utvrdi da je za radove koji se izvode na osnovu rešenja iz člana 145. ovog zakona potrebno pribaviti građevinsku dozvolu, a ako investitor u ostavljenom roku ne pribavi građevinsku dozvolu, da naloži rešenjem uklanjanje objekta, odnosno njegovog dela;

Shodno čl.173. stav 4. Zakona o planiranju i izgradnji, urbanistički inspektor, u vršenju inspekcijskog nadzora, ima pravo i dužnost da proverava da li se promene stanja u prostoru vrše u skladu s ovim zakonom i propisima donetim na osnovu zakona.

Urbanistički inspektor ima ovlašćenje da naloži preduzimanje aktivnosti kojima se izvedeno stanje usklađuje sa propisima donetim na osnovu zakona (planskim aktom).

Shodno čl.172. stav 6. Zakona o planiranju i izgradnji, ukoliko se u vršenju inspekcijskog nadzora nad radom građevinskog inspektora gradske opštine u sastavu grada utvrdi da opštinski građevinski inspektor ne preduzima propisane mere u vršenju inspekcijskog nadzora, gradski građevinski inspektor ima pravo da u konkretnom slučaju preuzme vršenje inspekcijskog nadzora i okonča postupak.

Shodno navedenom, možete se obratiti gradskom građevinskom inspektoru grada Beograda.

Shodno čl.153. Zakona o planiranju i izgradnji, investitor obezbeđuje stručni nadzor u toku građenja objekta, odnosno izvođenja radova za koje je izdata građevinska dozvola.

Stručni nadzor obuhvata: kontrolu da li se građenje vrši prema građevinskoj dozvoli, odnosno prema tehničkoj dokumentaciji po kojoj je izdata građevinska dozvola; kontrolu i proveru kvaliteta izvođenja svih vrsta radova i primenu propisa, standarda i tehničkih normativa, uključujući standarde pristupačnosti; kontrolu i overu količina izvedenih radova; proveru da li postoje dokazi o kvalitetu materijala, opreme i instalacija koji se ugrađuju; davanje uputstava izvođaču radova; saradnju sa projektantom radi obezbeđenja detalja tehnoloških i organizacionih rešenja za izvođenje radova i rešavanje drugih pitanja koja se pojave u toku izvođenja radova.

Iz konkretnog slučaja, shodno čl.176. Zakona o planiranju i izgradnji, inspektor je u vršenju inspekcijskog nadzora ovlašćen da preduzme odgovrajuće mere, a u konkretnom slučaju ovlašćenja se mogu podvesti pod tačkom 10).

Shodno čl. 208. Zakona o planiranju i izgradnji,

Novčanom kaznom od 500.000 do 1.000.000 dinara kazniće se za prekršaj privredno društvo, odnosno druga organizacija, odnosno drugo pravno lice koje gradi objekat, ako:

1) ne odredi lice koje rukovodi građenjem objekta, odnosno izvođenjem radova ili ako odredi lice koje za to ne ispunjava propisane uslove (čl. 151. i 152);

2) ne obavesti nadležni organ o završetku izgradnje temelja (član 152. stav 2);

3) pismeno ne upozori investitora ili lice koje vrši nadzor nad primenom odredaba ovog zakona na nedostatke u tehničkoj dokumentaciji (član 152. stav 6);

4) ne vodi građevinski dnevnik i građevinsku knjigu ili ne obezbedi knjigu inspekcije (član 152. stav 7. tačka 5).

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u privrednom društvu ili drugom pravnom licu koje gradi objekat, novčanom kaznom od 10.000 do 50.000 dinara.

Novčanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara kazniće se za prekršaj odgovorni izvođač radova ako postupa suprotno odredbama člana 152. stav 7. ovog zakona.

Zahtev za pokretanje prekršajnog postupka iz  st. 1-3. ovog člana podnosi nadležni građevinski inspektor.

Član 208a

Novčanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara kazniće se za prekršaj preduzetnik koji:

1) gradi objekat bez građevinske dozvole, odnosno izvodi radove suprotno tehničkoj dokumentaciji na osnovu koje se objekat gradi (član 110);

2) postupa suprotno odredbama člana 152. ovog zakona;

3) ne obavesti nadležni organ o završetku izgradnje temelja (član 152. stav 3);

4) nastavi sa građenjem objekta posle donošenja rešenja o obustavi građenja (čl. 176. i 177).

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se fizičko lice investitor, novčanom kaznom od 100.000 do 150.000 dinara.

Zahtev za pokretanje prekršajnog postupka iz st. 1. i 2. ovog člana podnosi nadležni građevinski inspektor.

Usled nedovoljno sveobuhvatnih i preciznih formulacija odredbi člana 176. smatramo da bi bilo celishodno da se investitoru koji nije prijavio radove u skladu sa izdatom građevinskom dozvolom, odnosno projektu za izvođenje, pored mogućnosti donošenja rešenja predviđenim tačkom 1. člana 176. Zakona, naloži rešenjem obustava radova i odredi rok koji ne može biti duži od 60 dana za pribavljanje akta o prijavi radova.

Shodno čl.176. tačka 2. Zakona, u vršenju inspekcijskog nadzora građevinski inspektor je ovlašćen da naloži rešenjem obustavu radova i odredi rok koji ne može biti duži od 60 dana za pribavljanje, odnosno izmenu građevinske dozvole, ako se objekat ne gradi prema građevinskoj dozvoli, odnosno projektu za izvođenje, a ako investitor u ostavljenom roku ne pribavi, odnosno izmeni građevinsku dozvolu, da naloži rešenjem uklanjanje objekta, odnosno njegovog dela.

Shodno čl.152, nije predviđeno izdavanje potvrde o usaglašenosti izgrađenih temelja.

Nadležni organ potvrđuje jedino prijem izjave o završteku izrade temelja, shodno čl.33. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure („Sl. glasnik RS“, br. 22/2015).

Međutim, ukoliko se nakon izvršenog inspekcijskog nadzora, u roku od tri radna dana od prijema izjave o završetku izrade temelja, utvrdi da postoji odstupanje geodetskog snimka izgrađenih temenja u odnosu na građevinsku dozvolu, nadležni organ obaveštava građevinskog inspektora o ovoj činjenici, sa nalogom da se započeti radovi obustave do usaglašavanja izgradnje temelja sa glavnim projektom, odnosno projektom za građevinsku dozvolu.

Shodno čl.176. tač. 5) Zakona o planiranju i izgradnji, građevinski inspektor je u vršenju inspekcijskog nadzora ovlašćen da naloži rešenjem obustavu radova i odredi rok koji ne može biti duži od 30 dana za pribavljanje, odnosno izmenu građevinske dozvole, ako izgrađeni temelji nisu usklađeni sa, građevinskom dozvolom i projektom za izvođenje a ako investitor u ostavljenom roku ne pribavi građevinsku dozvolu, da naloži rešenjem uklanjanje izgrađenih temelja i vraćanje terena u prvobitno stanje.

Obratiti se nadležnom organu na teritoriji jedinice lokalne samouprave, odnosno građevinskom inspektoru.

Shodno čl.  176. Zakona o planiranju i izgradnji, u vršenju inspekcijskog nadzora građevinski inspektor je ovlašćen da:

1) naredi rešenjem obustavu radova i uklanjanje objekta ili njegovog dela, ako se objekat gradi ili je njegovo građenje završeno bez građevinske dozvole, odnosno ako se objekat gradi suprotno lokacijskim uslovima, odnosno građevinskoj dozvoli, odnosno potvrdi o prijavi radova;

1a) naloži rešenjem uklanjanje objekta, odnosno vraćanje u prvobitno stanje, ako se objekat gradi, odnosno izvode radovi bez rešenja iz člana 145. ovog zakona;

2) naloži rešenjem obustavu radova i odredi rok koji ne može biti duži od 60 dana za pribavljanje, odnosno izmenu građevinske dozvole, ako se objekat ne gradi prema građevinskoj dozvoli, odnosno projektu za izvođenje, a ako investitor u ostavljenom roku ne pribavi, odnosno izmeni građevinsku dozvolu, da naloži rešenjem uklanjanje objekta, odnosno njegovog dela;

3) naloži rešenjem obustavu radova, ako investitor nije zaključio ugovor o građenju, u skladu sa ovim zakonom;

4) naloži rešenjem obustavu radova i odredi rok koji ne može biti duži od 30 dana za pribavljanje građevinske dozvole, ako utvrdi da je za radove koji se izvode na osnovu rešenja iz člana 145. ovog zakona potrebno pribaviti građevinsku dozvolu, a ako investitor u ostavljenom roku ne pribavi građevinsku dozvolu, da naloži rešenjem uklanjanje objekta, odnosno njegovog dela;

5) naloži rešenjem obustavu radova i odredi rok koji ne može biti duži od 30 dana za pribavljanje, odnosno izmenu građevinske dozvole, ako izgrađeni temelji nisu usklađeni sa, građevinskom dozvolom i projektom za izvođenje a ako investitor u ostavljenom roku ne pribavi građevinsku dozvolu, da naloži rešenjem uklanjanje izgrađenih temelja i vraćanje terena u prvobitno stanje;

6) naloži rešenjem uklanjanje objekta, odnosno njegovog dela ako je nastavljeno građenje, odnosno izvođenje radova i posle donošenja rešenja o obustavi radova;

7) naloži rešenjem uklanjanje privremenog objekta iz člana 147. ovog zakona protekom propisanog roka;

8) naloži rešenjem investitoru, odnosno vlasniku objekta zabranu daljeg uklanjanja objekta, odnosno njegovog dela, ako se objekat ili njegov deo uklanja bez rešenja o dozvoli uklanjanja objekta, odnosno njegovog dela;

9) naloži rešenjem obustavu radova, ako investitor nije rešenjem odredio stručni nadzor, u skladu sa ovim zakonom;

10) naredi sprovođenje drugih mera, u skladu sa ovim zakonom.

Rešenje o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela odnosi se i na delove objekta koji nisu opisani u rešenju o rušenju, a nastali su nakon sastavljanja zabeležbe i čine jednu građevinsku celinu.

Kada građevinski inspektor utvrdi da je postupanje lica sa odgovarajućom licencom u suprotnosti sa propisima, odnosno pravilima struke, dužan je da o tome obavesti nadležni organ i organizaciju koja je izdala licencu radi utvrđivanja odgovornosti.

Građevinski inspektor podnosi prekršajnu, odnosno krivičnu prijavu i inicira postupak oduzimanja licence glavnom projektantu,  odnosno  odgovornom  projektantu  koji  je  potpisao tehnički dokument ili je potvrdio taj dokument, ako u postupku nadzora utvrdi da taj dokument nije u skladu sa ovim zakonom i podzakonskim aktima donetim na osnovu ovog zakona.

Nadležni organ i organizacija iz stava 3. ovog člana dužni su da podnosioca obaveštenja obaveste o preduzetim merama u roku od 30 dana od podnošenja obaveštenja, kao i da mu dostave primerak odluke donete u postupku po prijavi, radi informisanja.

Čl.177

Kad građevinski inspektor u vršenju inspekcijskog nadzora utvrdi da:

1) se u toku građenja ne preduzimaju mere za bezbednost objekta, saobraćaja, okoline i zaštitu životne sredine, narediće rešenjem investitoru, odnosno izvođaču radova mere za otklanjanje uočenih nedostataka, rok njihovog izvršenja, kao i obustavu daljeg izvođenja radova dok se ove mere ne sprovedu, pod pretnjom prinudnog izvršenja na teret investitora, odnosno izvođača radova;

2) izvršeni radovi, odnosno materijal, oprema i instalacije koji se ugrađuju ne odgovaraju zakonu i propisanim standardima, tehničkim normativima i normama kvaliteta, obustaviće rešenjem dalje izvođenje radova dok se ne otklone utvrđeni nedostaci;

3) gradilište nije obeleženo na propisan način, naložiće rešenjem obustavu radova i odrediće rok za otklanjanje nedostataka, koji ne može biti duži od tri dana;

Rešenje iz stava 1. ovog člana može se doneti i usmenim izricanjem na licu mesta, uz obavezu inspektora da pismeni otpravak izradi u roku koji ne može biti duži od pet dana. Rok za izvršenje i rok za žalbu počinju da teku od dana donošenja usmenog rešenja.

Pismeni otpravak rešenja iz stava 1. tačka 1) dostavlja se pribijanjem na objekat koji se gradi.

Član 178.

Ako građevinski inspektor u vršenju inspekcijskog nadzora utvrdi da:

1) privredno društvo, odnosno drugo pravno lice ili preduzetnik, odnosno lice kome je povereno vršenje stručnog nadzora nad građenjem objekta, odnosno izvođenjem radova ne ispunjava propisane uslove, zabraniće rešenjem dalje izvođenje radova do ispunjenja uslova;

2) na objektu koji se gradi ili koji je izgrađen postoje nedostaci koji predstavljaju neposrednu opasnost po stabilnost, odnosno bezbednost objekta i njegove okoline i život i zdravlje ljudi, zabraniće rešenjem korišćenje objekta ili njegovog dela dok se ne otklone utvrđeni nedostaci;

3) se objekat za koji je izdata građevinska dozvola koristi bez upotrebne dozvole, narediće investitoru pribavljanje upotrebne dozvole u roku koji ne može biti kraći od 30 ni duži od 90 dana, a ako je investitor ne pribavi u utvrđenom roku doneće rešenje o zabrani korišćenja objekta;

4) se objekat za koji je izdata građevinska i upotrebna dozvola koristi za namenu koja nije utvrđena građevinskom i upotrebnom dozvolom, naložiće pribavljanje građevinske dozvole, odnosno rešenja iz člana 145. ovog zakona u roku od 30 dana, a ako investitor ne pribavi građevinsku dozvolu, odnosno rešenje iz člana 145. ovog zakona u ostavljenom roku, doneće rešenje o zabrani korišćenja objekta;

5) se korišćenjem objekta dovodi u opasnost život i zdravlje ljudi, bezbednost susednih objekata, bezbednost okoline ili ugrožava životna sredina, naložiće izvođenje potrebnih radova, odnosno zabraniti korišćenje objekta, odnosno dela objekta;

6) objekat za koji je izdata građevinska dozvola, koji nije završen u roku sadržanom u prijavi početka građenja objekta, odnosno izvođenja radova, narediće rešenjem investitoru da u roku koji ne može biti kraći od 30 ni duži od 90 dana, završi građenje objekta, odnosno izvođenje radova, a ako investitor ne završi objekat u ostavljenom roku, podneće prijavu za učinjeni prekršaj, odnosno privredni prestup.

Član 179.

Kad građevinski inspektor u vršenju inspekcijskog nadzora utvrdi da se u toku građenja, odnosno korišćenja objekta ne vrši propisano osmatranje, odnosno održavanje objekta, narediće rešenjem investitoru i izvođaču radova, odnosno korisniku objekta da uočene nepravilnosti otkloni.

Član 180.

Građevinski, odnosno urbanistički inspektor dužan je da na zahtev Inženjerske komore Srbije dostavi rešenje koje u vršenju inspekcijskog nadzora donosi na osnovu ovog zakona.

Član 181.

Kad građevinski inspektor u vršenju inspekcijskog nadzora utvrdi da se objekat gradi, odnosno izvode pripremni radovi bez građevinske dozvole, pored mera propisanih ovim zakonom, narediće rešenjem bez odlaganja i zatvaranje gradilišta.

Rešenje iz stava 1. ovog člana izvršno je danom donošenja.

Mera iz stava 1. ovog člana sprovodi se stavljanjem službenog znaka "zatvoreno gradilište", pečaćenjem građevinskih mašina i pribijanjem kopije rešenja iz stava 1. ovog člana na vidnom mestu.

Jedan primerak izvršnog rešenja kojim se naređuje zatvaranje gradilišta, građevinski inspektor dostavlja nadležnoj policijskoj upravi, koja će po potrebi pružiti policijsku pomoć radi omogućavanja sprovođenja izvršenja tog rešenja.

Član 182.

Kad građevinski inspektor, u vršenju inspekcijskog nadzora, utvrdi da je investitor nepoznat, rešenje, odnosno zaključak o dozvoli izvršenja dostavlja se pribijanjem na oglasnu tablu nadležnog organa i pribijanjem na objekat koji se gradi, odnosno upotrebljava, što se konstatuje zabeleškom inspektora o vremenu i mestu dostave na rešenju, odnosno zaključku o dozvoli izvršenja.

Zabeleška iz stava 1. ovog člana sadrži sve relevantne podatke o danu, mestu i vrsti objekta kao i o imenu investitora ili izvođača radova ukoliko je ono poznato, a ukoliko nije postupak će se voditi protiv nepoznatog lica. Naknadnim identifikovanjem investitora ili izvođača radova ili promenom investitora ili izvođača radova, postupak iz stava 1. ovog člana se ne prekida niti se produžavaju rokovi određeni u tom postupku.

Rešenje, odnosno zaključak iz stava 1. ovog člana smatra se uredno dostavljenim danom pribijanja na oglasnu tablu nadležnog organa i pribijanjem na objekat koji se gradi, odnosno upotrebljava.

Shodno članu 175. Zakona o planiranju i izgradnji, građevinski inspektor u vršenju inspekcijskog nadzora ima pravo i dužnost da proverava da li:

1) privredno društvo, odnosno drugo pravno lice ili preduzetnik koje gradi objekat, odnosno lice koje vrši stručni nadzor, odnosno lica koja obavljaju pojedine poslove na građenju objekata, ispunjavaju propisane uslove;

2) je za objekat koji se gradi, odnosno za izvođenje radova izdata građevinska dozvola i potvrđena prijava o početku građenja, odnosno izdato rešenje iz člana 145. ovog zakona;

3) je investitor zaključio ugovor o građenju, u skladu sa ovim zakonom;

4) se objekat gradi prema izdatoj građevinskoj dozvoli i projektu za izvođenje, odnosno tehničkoj dokumentaciji na osnovu koje je izdato rešenje iz člana 145. ovog zakona;

5) je gradilište obeleženo na propisan način;

6) izvršeni radovi, odnosno materijal, oprema i instalacije koji se ugrađuju odgovaraju zakonu i propisanim standardima, tehničkim normativima i normama kvaliteta;

7) je izvođač radova preduzeo mere za bezbednost objekta, susednih objekata, saobraćaja, okoline i zaštitu životne sredine;

8) na objektu koji se gradi ili je izgrađen postoje nedostaci koji ugrožavaju bezbednost njegovog korišćenja i okoline;

9) izvođač radova vodi građevinski dnevnik, građevinsku knjigu i obezbeđuje knjigu inspekcije na propisani način;

10) se u toku građenja i korišćenja objekta vrše propisana osmatranja i održavanja objekta;

11) je tehnički pregled izvršen u skladu sa zakonom i propisima donetim na osnovu zakona;

12) je za objekat koji se koristi izdata upotrebna dozvola;

13) se objekat koristi za namenu za koju je izdata građevinska, odnosno upotrebna dozvola;

14) obavlja i druge poslove utvrđene zakonom ili propisom donetim na osnovu zakona.

U vršenju inspekcijskog nadzora građevinski inspektor je dužan da obavezno izvrši dva inspekcijska nadzora i to prilikom dobijanja obaveštenja od nadležnog organa o prijavi temelja i po završetku objekta u konstruktivnom smislu.

U vršenju inspekcijskog nadzora, građevinski inspektor je ovlašćen da uđe na gradilište i objekte u izgradnji, da traži isprave u cilju identifikacije lica, da uzima izjave od odgovornih lica, fotografiše ili sačini video snimak gradilišta ili objekta, kao i da preduzima druge radnje vezane za inspekcijski nadzor, u cilju utvrđivanja činjeničnog stanja.

U vršenju inspekcijskog nadzora građevinski inspektor je ovlašćen da uđe bez odluke suda i u posebni fizički deo zgrade u kojem se izvode radovi za koje je po ovom zakonu predviđen inspekcijski nadzor, ukoliko postoje osnovi sumnje da će prilikom vršenja nadzora biti otkrivena povreda zakona koja zahteva preduzimanje hitnih mera radi sprečavanja opasnosti po život i zdravlje ljudi, odnosno izvođenje radova koji predstavljaju izvršenje krivičnog dela bespravne gradnje.

Građevinski inspektor je dužan da pruža stručnu pomoć u vršenju poverenih poslova u oblasti inspekcijskog nadzora i da daje stručna objašnjenja, da preduzima preventivne mere, uključujući da obaveštava subjekta inspekcijskog nadzora u vezi sa obavezama iz propisa, ukazuje subjektu inspekcijskog nadzora na moguće zabranjene, odnosno štetne posledice njegovog ponašanja, opomene subjekta inspekcijskog nadzora na potrebu otklanjanja uzroka nezakonitosti koje mogu nastati u budućnosti, kao i da neposredno učestvuje u vršenju inspekcijskog nadzora kad je to neophodno.

Dalje, čl. 176 – 182. Zakona propisuju ovlašćenja građevinskog inspektora u vršenju inspekcijskog nadzora.  

Shodno čl.152. Zakona, nadležni organ, u roku od tri dana od dana prijema izjave iz stava 2. ovog člana, obaveštava o završetku izrade temelja nadležnu građevinsku inspekciju koja ima obavezu da u roku od tri radna dana izvrši inspekcijski nadzor i o tome obavesti nadležni organ.

Ako nadležni organ po izvršenoj kontroli utvrdi da postoji odstupanje geodetskog snimka izgrađenih temelja u odnosu na građevinsku dozvolu, odmah će obavestiti građevinskog inspektora o ovoj činjenici, sa nalogom da se započeti radovi obustave do usaglašavanja izgradnje temelja sa građevinskom dozvolom.

Da. Shodno čl. 175. stav 4. Zakona o planiranju i izgradnji, u vršenju inspekcijskog nadzora, građevinski inspektor je ovlašćen da uđe na gradilište i objekte u izgradnji, da traži isprave u cilju identifikacije lica, da uzima izjave od odgovornih lica, fotografiše ili sačini video snimak gradilišta ili objekta, kao i da preduzima druge radnje vezane za inspekcijski nadzor, u cilju utvrđivanja činjeničnog stanja.

U skladu sa čl. 175. stav 3, u vršenju inspekcijskog nadzora građevinski inspektor je dužan da obavezno izvrši dva inspekcijska nadzora i to prilikom dobijanja obaveštenja od nadležnog organa o prijavi temelja i po završetku objekta u konstruktivnom smislu.

Usled nedovoljno sveobuhvatnih i preciznih formulacija odredbi člana 176. smatramo da bi bilo celishodno da se investitoru koji nije prijavio radove u skladu sa izdatom građevinskom dozvolom, odnosno projektu za izvođenje, pored mogućnosti donošenja rešenja predviđenim tačkom 1. člana 176. Zakona, naloži rešenjem obustava radova i odredi rok koji ne može biti duži od 60 dana za pribavljanje akta o prijavi radova.

Shodno čl.176. tačka 2. Zakona, u vršenju inspekcijskog nadzora građevinski inspektor je ovlašćen da naloži rešenjem obustavu radova i odredi rok koji ne može biti duži od 60 dana za pribavljanje, odnosno izmenu građevinske dozvole, ako se objekat ne gradi prema građevinskoj dozvoli, odnosno projektu za izvođenje, a ako investitor u ostavljenom roku ne pribavi, odnosno izmeni građevinsku dozvolu, da naloži rešenjem uklanjanje objekta, odnosno njegovog dela.

Neophodnih  i hitnih radova, zavisno od svakog konkretnog slučaja, kojim se dovodi u poasnost život i zdravlje ljudi, bezbednost susednih objekata, bezbednost okoline ili ugrožava životna sredina.

Shodno čl.171. stav 8. Zakona o planiranju i izgradnji, građevinski inspektor, po izvršenom uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela sačinjava zapisnik o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela, koji se dostavlja i organu nadležnom za poslove katastra nepokretnosti.

Usled nedovoljno sveobuhvatnih i preciznih formulacija odredbi člana 176. smatramo da bi bilo celishodno da se investitoru koji nije prijavio radove u skladu sa izdatom građevinskom dozvolom, odnosno projektu za izvođenje, pored mogućnosti donošenja rešenja predviđenim tačkom 1. člana 176. Zakona, naloži rešenjem obustava radova i odredi rok koji ne može biti duži od 60 dana za pribavljanje akta o prijavi radova.

Shodno članu 148. Zakona o planiranju i izgradnji, investitor podnosi prijavu radova organu koji je izdao građevinsku dozvolu najkasnije osam dana pre početka izvođenja radova. Ovim su obuhvaćeni i pripremni radovi, koji čine poseban projekat u okviru projekta za građevinsku dozvolu.

Usled nedovoljno sveobuhvatnih i preciznih formulacija odredbi člana 176. smatramo da bi bilo celishodno da se investitoru koji nije prijavio radove u skladu sa izdatom građevinskom dozvolom, odnosno projektu za izvođenje, pored mogućnosti donošenja rešenja predviđenim tačkom 1. člana 176. Zakona, naloži rešenjem obustava radova i odredi rok koji ne može biti duži od 60 dana za pribavljanje akta o prijavi radova.

Shodno čl.152. Zakona  o planiranju i izgradnji:

Nadležni organ, u roku od tri dana od dana prijema izjave iz stava 2. ovog člana, obaveštava o završetku izrade temelja nadležnu građevinsku inspekciju koja ima obavezu da u roku od tri radna dana izvrši inspekcijski nadzor i o tome obavesti nadležni organ.

Ako nadležni organ po izvršenoj kontroli utvrdi da postoji odstupanje geodetskog snimka izgrađenih temelja u odnosu na građevinsku dozvolu, odmah će obavestiti građevinskog inspektora o ovoj činjenici, sa nalogom da se započeti radovi obustave do usaglašavanja izgradnje temelja sa građevinskom dozvolom.

U skladu sa tačkom 5. čl. 176. u vršenju inspekcijskog nadzora građevinski inspektor je ovlašćen da naloži rešenjem obustavu radova i odredi rok koji ne može biti duži od 30 dana za pribavljanje, odnosno izmenu građevinske dozvole, ako izgrađeni temelji nisu usklađeni sa, građevinskom dozvolom i projektom za izvođenje a ako investitor u ostavljenom roku ne pribavi građevinsku dozvolu, da naloži rešenjem uklanjanje izgrađenih temelja i vraćanje terena u prvobitno stanje;

Shodno članu 203. Zakona o planiranju i izgradnji, novčanom kaznom od 1.500.000 do 3.000.000 dinara kazniće se za privredni prestup privredno društvo ili drugo pravno lice koje gradi objekat, ako:

1) gradi objekat bez građevinske dozvole, odnosno izvodi radove suprotno tehničkoj dokumentaciji na osnovu koje se objekat gradi (član 110);

2) postupa suprotno odredbama člana 152. ovog zakona;

3) nastavi sa građenjem objekta posle donošenja rešenja o obustavi građenja (član 176 i 177.).

Za privredni prestup iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u privrednom društvu ili drugom pravnom licu koje gradi, odnosno izvodi radove, novčanom kaznom od 100.000 do 200.000 dinara.

Prijavu za privredni prestup iz stava 1. ovog člana podnosi nadležni građevinski inspektor.

Takođe, čl. 208a propisuje da će se novčanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara kazniti za prekršaj preduzetnik koji:

1) gradi objekat bez građevinske dozvole, odnosno izvodi radove suprotno tehničkoj dokumentaciji na osnovu koje se objekat gradi (član 110);

2) postupa suprotno odredbama člana 152. ovog zakona;

3) ne obavesti nadležni organ o završetku izgradnje temelja (član 152. stav 3);

4) nastavi sa građenjem objekta posle donošenja rešenja o obustavi građenja (čl. 176. i 177).

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se fizičko lice investitor, novčanom kaznom od 100.000 do 150.000 dinara.

Zahtev za pokretanje prekršajnog postupka iz st. 1. i 2. ovog člana podnosi nadležni građevinski inspektor.

U skladu sa čl.175 stav 3. Zakona o planiranju i izgradnji, „U vršenju inspekcijskog nadzora građevinski inspektor je dužan da obavezno izvrši dva inspekcijska nadzora i to prilikom dobijanja obaveštenja od nadležnog organa o prijavi temelja i po završetku objekta u konstruktivnom smislu.“