Saglasno članu 9. stav 1. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, ukoliko su ispunjeni formalni uslovi za dalje postupanje po zahtevu za izdavanje lokacijskih uslova, propisani članom 7. Pravilnika, nadležni organ po službenoj dužnosti, bez odlaganja dostavlja organu nadležnom za poslove državnog premera i katastra zahtev za izdavanje:

• kopije plana za katastarsku parcelu, odnosno katastarske parcele navedene u zahtevu, odnosno deo katastarske parcele, odnosno delove katastarske parcele, ako je to navedeno u zahtevu;
• izvoda iz katastra vodova, osim za izvođenje radova na nadziđivanju postojećeg objekta

U stavu 2. Istog člana propisano je da, uvidom u zvaničnu elektronsku bazu podataka katastra nepokretnosti, nadležni organ pribavlja podatke o površini parcele, odnosno parcela, osim za linijske objekte i antenske stubove.

Imajući u vidu citirane odredbe Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, u postupku izdavanja lokacijskih uslova relevantno je isključivo stanje iz evidencije katastra nepokretnosti, što podrazumeva da nelegalni objekti koji nisu ucrtani u katastru nisu relevantni.

Članom 3. stav 1. Uredbe o lokacijskim uslovima propisano je da lokacijski uslovi ne glase na ime podnosioca zahteva za njihovo izdavanje, pa ih u postupku pribavljanja građevinske dozvole može upotrebiti drugo lice koje ispunjava uslove za podnošenje tog zahteva.

Imajući to u vidu, u postupku dobijanja građevinske dozvole možete iskoristiti lokacijske uslove koji su izdati na zahtev drugog lica (pod uslovom da su još uvek važeći).

Članom 56. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se na izdate lokacijske uslove može podneti prigovor nadležnom opštinskom, odnosno gradskom veću, u roku od tri dana od dana dostavljanja lokacijskih uslova, a ako je lokacijske uslove izdalo nadležno ministarstvo ili nadležni organ autonomne pokrajine, prigovor se izjavljuje Vladi, preko nadležnog ministarstva.

Ukoliko je navedeni rok za prigovor istekao, nije moguće osporiti izdate lokacijske uslove u skladu sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji.

Članom 3. stav 2. Uredbe o lokacijskim uslovima propisano je da, na zahtev jednog ili više podnosioca zahteva, za jednu parcelu može biti izdato više različitih lokacijskih uslova, odnosno uslova za priključenje i projektovanje.

Imajući u vidu citiranu odredbu Uredbe o lokacijskim uslovima, nadležni organ je u obavezi da postupi po svakom podnetom zahtevu za izdavanje lokacijskih uslova, u skladu sa propisima koji regulišu postupak izdavanja lokacijskihuslova.

Prioritet u ostvarivanju prava na gradnju utvrđuje se na osnovu redosleda podošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole za izgradnju predmetnog objekta.

Saglasno članu 14. stav 4. Uredbe o lokacijskim uslovima, za objekte koji su u funkciji proizvodnje, prenosa i distribucije električne energije (izuzetno od opšteg pravila), uslove za projektovanje i priključenje u pogledu priključenja na distributivni, odnosno prenosni sistem električne energije, ne pribavlja nadležni organ u okviru objedinjene procedure, već investitor u skladu sa zakonom kojim se uređuje energetika.

Članom 3. Uredbe o lokacijskim uslovima propisano je da lokacijski uslovi ne glase na ime podnosioca zahteva za njihovo izdavanje, pa ih u postupku pribavljanja građevinske dozvole može upotrebiti drugo lice koje ispunjava uslove za podnošenje tog zahteva. Na zahtev jednog ili više podnosioca zahteva, za jednu parcelu može biti izdato više različitih lokacijskih uslova, odnosno uslova za priključenje i projektovanje.

Saglasno citiranim odredbama Uredbe o lokacijskim uslovima, više lica mogu podneti zahteve za izdavanje lokacijskih uslova za istu lokaciju (parcelu). Nadležni organ je u obavezi da postupi po svakom od podnetih zahteva, u rokovima koji su propisani Zakonom o planiranju i izgradnji i Pravilnikom o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Postupak podnošenja zahteva i dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje lokacijskih uslova propisani su čl. 53a – 57. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 6. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Odedbama navedenih propisa regulisano je da se uz zahtev za izdavanje lokacijskih uslova prilaže idejno rešenje, izrađeno u skladu sa pravilnikom kojim se uređuje sadržina tehničke dokumentacije i dokaz o uplati administrativne takse za podnošenje zahteva i naknade za Centralnu evidenciju.

Iz odredaba navedenih propisa jasno proizlazi da se uz zahtev za izdavanje lokacijskih uslova ne prilaže saglasnost vlasnika susedne parcele za gradnju planiranog objekta.

Članom 53. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da informacija o lokaciji sadrži podatke o mogućnostima i ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli, odnosno na više katastarskih parcela na osnovu planskog dokumenta. Informaciju o lokaciji izdaje organ nadležan za izdavanje lokacijskih uslova u roku od osam dana od dana podnošenja zahteva, uz naknadu stvarnih troškova izdavanja te informacije.

Imajući u vidu citiranu odredbu Zakona o planiranju i izgradnji, u cilju dobijanja željene informacije možete se obratiti nadležnom organu jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji je planirana izgradnja predmetnog objekta.

Članom 53. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da informacija o lokaciji sadrži podatke o mogućnostima i ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli, odnosno na više katastarskih parcela na osnovu planskog dokumenta. Informaciju o lokaciji izdaje organ nadležan za izdavanje lokacijskih uslova u roku od osam dana od dana podnošenja zahteva, uz naknadu stvarnih troškova izdavanja te informacije.

Imajući u vidu citiranu odredbu Zakona o planiranju i izgradnji, u cilju dobijanja željene informacije možete se obratiti nadležnom organu jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji je planirana izgradnja predmetnog objekta.

Članom 53. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da informacija o lokaciji sadrži podatke o mogućnostima i ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli, odnosno na više katastarskih parcela na osnovu planskog dokumenta. Informaciju o lokaciji izdaje organ nadležan za izdavanje lokacijskih uslova u roku od osam dana od dana podnošenja zahteva, uz naknadu stvarnih troškova izdavanja te informacije.

Imajući u vidu citiranu odredbu Zakona o planiranju i izgradnji, u cilju dobijanja željene informacije možete se obratiti nadležnom organu jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji je planirana izgradnja predmetnog objekta.

Ukoliko su lokacijski uslovi istekli, nakon čega je podnet novi zahtev za izdavanje lokacijskih uslova, nadležni organ je u obavezi da ponovo sprovede kompletan postupak propisan za izdavanje lokacijskih uslova, što podrazumeva i pribavljanje uslova za projektovanje i priključenje od imaoca javnih ovlašćenja (izuzev u slučaju kada se lokacijski uslovi mogu izdati uvidom u planski dokument, odnosno separat).

Članom 53a stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da su lokacijski uslovi javna isprava koja sadrži podatke o mogućnostima i ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli koja ispunjava uslove za građevinsku parcelu, a sadrži sve uslove za izradu tehničke dokumentacije. Članom 2. tačka 20) istog Zakona propisano je da građevinska parcela jeste deo građevinskog zemljišta, sa pristupom javnoj saobraćajnoj površini, koja je izgrađena ili planom predviđena za izgradnju.

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, lokacijski uslovi se mogu izdati samo za katastarsku parcelu koja je deo građevinskog zemljišta.

1. Prilikom razmatranja zahteva za izdavanje rešenja o odobrenju izvođenja radova za promenu namene objekta nadležni organ postupa u skladu sa članom 29. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. U stavu 2. tačka 1) navedenog člana propisano je da nadležni organ, između ostalog, proverava i usklađenost zahteva sa planskim dokumentom, odnosno separatom.

2. Saglasno članu 53. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji, lokacijski uslovi se izdaju za izgradnju, odnosno dogradnju objekata za koje se izdaje građevinska dozvola, kao i za objekte koji se priključuju na komunalnu i drugu infrastrukturu. Članom 2. stav 2. Uredbe o lokacijskim uslovima propisano je da se lokacijski uslovi se ne izdaju za izvođenje radova na investicionom održavanju objekta i uklanjanju prepreka za osobe sa invaliditetom, radove kojima se ne menja spoljni izgled, ne povećava broj funkcionalnih jedinica i kapacitet instalacija, adaptaciju, sanaciju, građenje zidanih ograda, kao i u svim ostalim slučajevima izvođenja radova kojima se ne vrši priključenje na komunalnu infrastrukturu odnosno ne menjaju kapaciteti i funkcionalnost postojećih priključaka na infrastrukturnu mrežu. Imajući u vidu odredbe citiranih propisa, za izvođenje radova na promeni namene objekta potrebno je pribaviti lokacijske uslove, ukoliko se vrši priključenje na komunalnu infrastrukturu ili se menjaju kapaciteti i funkcionalnost postojećih priključaka na infrastrukturnu mrežu. U suprotnom, nije potrebno pribavljati lokacijske uslove.

Postupak podnošenja zahteva i dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje lokacijskih uslova propisani su čl. 53a – 57. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 6. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Lokacijske uslove za objekte iz člana 133. Zakona o planiranju i izgradnji izdaje Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine za objekte iz člana 134. Zakona. Lokacijske uslove za objekte koji nisu određeni u čl. 133. i 134. Zakona o planiranju i izgradnji, izdaje nadležni organ jedinice lokalne samouprave.

Dokumentacija koja se dostavlja uz zhatev za izdavanje lokacijskih uslova propisana je članom 6. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, i to:

• idejno rešenje, izrađeno u skladu sa pravilnikom kojim se uređuje sadržina tehničke dokumentacije;
• dokaz o uplati administrativne takse za podnošenje zahteva i naknade za Centralnu evidenciju.

Ukoliko se traži izdavanje lokacijskih uslova za gradnju komunalne infrastrukture u regulaciji postojeće saobraćajnice, uz zahtev se podnosi i geodetski snimak postojećeg stanja na katastarskoj podlozi.

Članom 53. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da informacija o lokaciji sadrži podatke o mogućnostima i ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli, odnosno na više katastarskih parcela na osnovu planskog dokumenta.

U skladu sa tim, u cilju dobijanja informacije o mogućnostima i ograničenjima gradnje na konkretnoj parceli, možete se obratiti organ nadležnom za izdavanje lokacijskih uslova (organ jedinice lokalne samouprave), koji je u obavezi da traženu informaciju o lokaciji izda u roku od osam dana od dana podnošenja zahteva, uz naknadu stvarnih troškova izdavanja te informacije.

U skladu sa članom 53a stav 6. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 6. stav 2. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, lokacijski uslovi izdaju se na osnovu idejnog rešenja budućeg objekta, koje se prilaže uz zhatev za izdavanje lokacijskih uslova. Sadržina idejnog rešenja objekta propisana je odredbama Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata.

Imajući u vidu odredbe navedenih propisa, ukoliko planirana izmena podrazumeva izmenu idejnog rešenja, potrebno je ponovo sprovesti postupak za izdavanje lokacijskih uslova, a nakon toga i građevinske dozvole. Ukoliko planirana izmena ne iziskuje izmenu idejnog rešenja, mišljenja smo da je moguće iskoristiti ranije izdate lokacijske uslove, uz obavezno sprovođenje postupka za izmenu građevinske dozvole.

Ukoliko je planiranim radovima predviđeno povećanje broja funkcionalnih jedinica i kapaciteta instalacija ili priključenje na komunalnu infrastrukturu, odnosno promena kapaciteta i funkcionalnosti postojećih priključaka na infrastrukturnu mrežu, potrebno je pribaviti lokacijske uslove, saglasno članu 2. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji. U suprotnom, ne postoji obaveza pribavljanja lokacijskih uslova za izvođenje predmetnih radova.

Članom 53. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da informacija o lokaciji sadrži podatke o mogućnostima i ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli, odnosno na više katastarskih parcela na osnovu planskog dokumenta. Informaciju o lokaciji izdaje organ nadležan za izdavanje lokacijskih uslova u roku od osam dana od dana podnošenja zahteva, uz naknadu stvarnih troškova izdavanja te informacije.

Saglasno citiranim odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, u cilju dobijanja tražene informacije možete se obratiti organu jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji je planirana izgradnja predmetnog objekta, radi izdavanja informacije o lokaciji.

Odredbama člana 8. stava 7. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisano je da podnosilac zahteva može samo jednom iskoristiti pravo na podnošenje usaglašenog zahteva bez obaveze dostavljanja dokumentacije podnete uz zahtev koji je odbačen i ponovnog plaćanja administrativne takse za podnošenje zahteva i naknade navedenih u članu 6. stav 2. tačka 2) ovog pravilnika.

Mišljenja smo da tumačeći strogo formalno citirane odredbe Pravilnika, ukoliko podnosilac zahteva ne podnese usaglešeni zahtev, prilikom podnošenja novog zahteva za izdavanje lokacijskih uslova, prethodno izdati uslovi za projektovanje i priključenje imalaca javnih ovlašćenja više nisu važeći, iako prema našim saznanjima, u praksi se dešavaju i drugačija postupanja po istom pitanju, odnosno nadležni organi, odnosno imaoci javnih ovlašćenja priznaju i ne naplaćuju ponovo skoro izdate uslove za projektovanje i priključenje.

Za izgradnju objekta neophodno je pribaviti građevinsku dozvolu. Pre podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole, neophodno je pribaviti lokacijske uslove, u skladu sa čl. 53a – 57. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 6. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Sadržina lokacijskih uslova propisana je članom 2. Uredbe o lokacijskim uslovima. U stavu 6. navedenog člana Uredbe regulisano je da lokacijski uslovi, između ostalog, sadrže uslove za projektovanje i priključenje na komunalnu, saobraćajnu i drugu infrastrukturu, šo obuhvata i podatke o kapacitetima, načinu i tehničkim uslovima za priključenje i mestu priključenja na sistem infrastrukture.

Iz odredaba citiranih propisa proizlazi da se mesto priključenja objekta na vodovodnu i kanalizacionu mrežu utvrđuje lokacijskim uslovima, a zavisi od uslova za projektovanje i priključenje na komunalnu infrastrukturu, koje izdaje komunalno preduzeće kome su poverene delatnosti snabdevanja vodom za piće i prečišćavanja i odvođenja atmosferskih i otpadnih voda.

Odredbama člana 15. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure eletronskim putem propisano je da se postupak za izmenu lokacijskih uslova sprovodi se u objedinjenoj proceduri, a pokreće se podnošenjem zahteva nadležnom organu, u skladu sa Zakonom. Na proveru ispunjenosti uslova za postupanje po zahtevu za izmenu lokacijskih uslova i na izdavanje izmenjenih lokacijskih uslova, shodno se primenjuju odredbe ovog pravilnika koje se odnose na izdavanje lokacijskih uslova. Do izdavanja građevinske dozvole, zahtev za izmenu lokacijskih uslova može podneti samo lice na čiji zahtev su izdati lokacijski uslovi, odnosno njegovpravni sledbenik.

Odredbama Zakona o planiranju i izgradnji nije propisan rok za odlučivanje po prigovoru na izdate lokacijske uslove. Shodno tome, primenjuju se odgovarajuće odredbe Zakona o opštem upravnom postupku koje se odnose na žalbu protiv rešenja prvostepenog organa. U skladu sa tim, rok za odlučivanje po žalbi iznosi 60 dana od dana predaje žalbe (odnosno prigovora).

Drugostepeni organ za odlučivanje po prigovoru na izdate lokacijske uslove jeste opštinsko, odnosno gradsko veće, saglasno članu 56. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji.

Uslovi za projektovanje i priključenje koji se obavezno pribavljaju od imalaca javnih ovlašćenja u postupku izdavanja lokacijskih uslova propisani su odredbama Uredbe o lokacijskim uslovima, i to čl. 14 – 24. Uredbe.

Ukoliko su izdati lokacijski uslovi važeći moguće je kroz CEOP podneti zahtev za priključenje na komunalnu infrastrukturu, a kroz sistem odnosno CEOP Vi se svakako obraćate nadležnom organu, i prilikom popunjavanja zahteva u CEOP-u navodite broj lokacijskih izdatih van objedinjene procedure u papirnoj formi.

Shodno odredbama stava 7. člana 57. lokacijski uslovi važe 12 meseci od dana izdavanja ili do isteka važenja građevinske dozvole izdate u skladu sa tim uslovima, za katastarsku parcelu za koju je podnet zahtev.

1. Članom 26. Uredbe o lokacijskim uslovima propisano je da, ako se objekat za koji je podnet zahtev ne može realizovati bez izgradnje ili dogradnje komunalne ili druge infrastrukture, odnosno dodatnog pripremanja ili opremanja građevinskog zemljišta, u uslovima za projektovanje i priključenje se, pored podataka iz člana 25. Uredbe, navode i:
   • razlozi zbog kojih se objekat za koji je podnet zahtev ne može realizovati bez izgradnje ili dogradnje komunalne ili druge infrastrukture, odnosno dodatnog pripremanja ili opremanja građevinskog zemljišta;
   • alternativni načini obezbeđivanja tih uslova, ako postoje;
   • predviđena dinamika realizacije nedostajuće infrastrukture, u skladu sa programom uređivanja građevinskog zemljišta;
   • uslovi za zaključenje ugovora o zajedničkom pripremanju, odnosno opremanju građevinskog zemljišta, u cilju dovođenja postojeće infrastrukture na nivo neophodan za priključenje objekta iz idejnog rešenja.

Saglasno citiranim odredbama Uredbe o lokacijskim uslovima, ukoliko je u uslovima za projektovanje i priključenje naveden neki od pobrojanih podataka, mišljenja smo da bi u konkrtnom slučaju trebalo izdati „pozitivne“ lokacijske uslove, uz uslov sufinansiranja infrastrukture, na način naveden u uslovima za projektovanje i priključenje imaoca javnih ovlašćenja.

Po prijemu zahteva za izdavanje građevinske dozvole, nadležni organ vrši proveru ispunjenosti formalnih uslova za postupanje po tom zahtevu, što je detaljnije regulisano članom 17. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. U skladu sa stavom 2. navedenog člana Pravilnika, nadležni organ, između ostalog, proverava da li su podaci navedeni u izvodu iz projekta, koji je sastavni deo zahteva za izdavanje građevinske dozvole, u skladu sa izdatim lokacijskm uslovima, pri čemu se proverava usklađenost sa idejnim rešenjem samo u pogledu elemenata bitnih za utvrđivanje lokacijskih uslova, odnosno uslova za projektovanje i priključenje. Ukoliko konstatuje da su svi propisani uslovi ispunjeni, ne postoji osnov da nadležni organ ne izda traženu građevinsku dozvolu.

Ispunjenost uslova za projektovanje i priključenje uz uslov sufinansiranja infrastrukture dokazuje se na način naveden u uslovima za projektovanje i priključenje izdat od strane imaoca javnih ovlašćenja.

Saglasno članu 57. st. 1 – 3. Zakona o planiranju i izgradnji, lokacijski uslovi izdaju se na osnovu važećeg planskog dokumenta koji obuhvata predmetnu parcelu.

Imajući to u vidu, eventualni dogovor između investitora i vlasnika susedne parcele u pogledu položaja objekta u odnosu na regulaciju i u odnosu na granice građevinske parcele, koji bi bio suprotan pravilima građenja u važećem planskom dokumentu, nije relevantan prilikom izdavanja lokacijskih uslova.

Saglasno članu 158. Zakona o planiranju i izgradnji, organ nadležan za poslove državnog premera i katastra vrši upis prava svojine na objektu, odnosno posebnim delovima objekta na osnovu upotrebne dozvole. Drugim rečima, upis objekta, odnosno posebnih delova objekta u evidenciju katastra nepokretnosti nije moguć ukoliko prethodno nije izdata upotrebna dozvola za predmetni objekat.

Ukoliko investitor nije otpočeo sa izvođenjem radova po prethodno izdatoj građevinskoj dozvoli, ne postoji zakonsko ograničenje za podnošenje zahteva za izdavanje lokacijskih uslova, a kasnije i građevinske dozvole za drugačiji objekat.

Izgradnja objekata vrši se na osnovu građevinske dozvole. Postupak podnošenja zahteva i dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole propisani su članom 135. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Pre podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole, neophodno je pribaviti lokacijske uslove, u skladu sa čl. 53a – 57. Zakona i članom 6. Pravilnika. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Iz Vašeg pitanja se ne može zaključiti koji zahtev je podnet u konkretnom slučaju.

Kada je reč o postupku izdavanja lokacijskih uslova, članom 57. st. 1 – 3. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se lokacijski uslovi izdaju na osnovu važećeg planskog dokumenta. U stavu 5. istog člana regulisano je da, ukoliko je za područje, na kome se nalazi katastarska parcela za koju je podnet zahtev za izdavanje lokacijskih uslova, predviđena obaveza dalje planske razrade (odnosno izrade plana detaljne regulacije), a takav planski dokument nije donet u roku propisanom članom 27. stav 6. Zakona, lokacijski uslovi izdaju se na osnovu podzakonskog akta kojim se uređuju opšta pravila parcelacije, uređenja i građenja, i na osnovu postojećeg planskog dokumenta koji sadrži regulacionu liniju.

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnju, lokacijski uslovi izdaju se na osnovu Pravilnika o opštim pravilima za parcelaciju, regulaciju i izgradnju i postojećeg planskog dokumenta koji sadrži regulacionu liniju samo u slučaju kada je za područje, na kome se nalazi katastarska parcela za koju je podnet zahtev za izdavanje lokacijskih uslova, predviđena obaveza dalje planske razrade (odnosno izrade plana detaljne regulacije), a takav planski dokument nije donet u propisanom roku. U ostalim slučajevima, lokacijski uslovi izdaju se na osnovu važećeg planskog dokumenta.

Ukoliko je reč o zahtevu za izdavanje građevinske dozvole, odnosno rešenja o odobrenju izvođenja radova, odredbama Zakona o planiranju i izgradnji i Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem nije predviđeno da nadležni organ vrši uvid u planski dokument prilikom razmatranja tih zahteva.

Članom 147. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se na postupak izdavanja privremene građevinske dozvole i njenu sadržinu primenjuju odredbe koje se odnose na izdavanje rešenja iz člana 145. Zakona. Imajući to u vidu, kao i odredbe člana 53a stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji, lokacijski uslovi izdaju se za objekte, odnosno radove za koje se izdaje privremena građevinska dozvola samo ukoliko je reč o objektima koji se priključuju na komunalnu i drugu infrastrukturu.

Saglasno članu 8. stav 6. Zakona o planiranju i izgradnji, ako podnosilac zahteva u roku od deset dana od prijema zaključka o odbacivanju zahteva za izdavanje lokacijskih uslova, a najkasnije 30 dana od dana njegovog objavljivanja na internet stranici nadležnog organa, podnese usaglašeni zahtev i otkloni sve utvrđene nedostatke, ne dostavlja dokumentaciju podnetu uz zahtev koji je odbačen, niti ponovo plaća administrativnu taksu za podnošenje zahteva i naknadu za Centralnu evidenciju objedinjenih procedura. Ukoliko podnosilac zahteva ne iskoristi ovu mogućnost, u obavezi je da podnese novi zahtev, kao i da uz njega priloži svu propisanu dokumentaciju i ponovo plati administrativnu taksu za podnošenje zahteva i naknadu za Centralnu evidenciju objedinjenih procedura.

Pribavljanje podataka o mogućnostima i ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli, na osnovu planskog dokumenta regulisano je članom 53. Zakona o planiranju i izgradnji. Predmetni podaci sadržani su u informaciji o lokaciji, koju izdaje organ nadležan za izdavanje lokacijskih uslova u roku od osam dana od dana podnošenja zahteva, uz naknadu stvarnih troškova izdavanja te informacije.

Izgradnja objekata vrši se na osnovu građevinske dozvole. Postupak podnošenja zahteva i dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole propisani su članom 135. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Pre podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole, neophodno je pribaviti lokacijske uslove, u skladu sa čl. 53a – 57. Zakona i članom 6. Pravilnika. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Saglasno članu 57. Zakona o planiranju i izgradnji, lokacijski uslovi izdaju se na osnovu važećeg planskog dokumenta. Članom 31. stav 1. tačka 3) Zakona regulisano je da pravila građenja planskog dokumenta sadrže, između ostalog, položaj objekata u odnosu na regulaciju i u odnosu na granice građevinske parcele.

Izuzetak od navedenog pravila propisan je članom 57. stav 5. Zakona o planiranju i izgradnji, kojim je propisano da, ukoliko je za područje, na kome se nalazi katastarska parcela za koju je podnet zahtev za izdavanje lokacijskih uslova, predviđena obaveza dalje planske razrade, a takav planski dokument nije donet u roku propisanom članom 27. stav 6. Zakona, lokacijski uslovi izdaju se na osnovu podzakonskog akta kojim se uređuju opšta pravila parcelacije, uređenja i građenja, i na osnovu postojećeg planskog dokumenta koji sadrži regulacionu liniju.

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, odredbe Pravilnika o opštim pravilima za parcelizaciju, regulaciju i izgradnju predstavljaju osnov za izdavanje lokacijskih uslova samo ukoliko ukoliko je za područje, na kome se nalazi katastarska parcela za koju je podnet zahtev za izdavanje lokacijskih uslova, predviđena obaveza dalje planske razrade, a takav planski dokument nije donet u propisanom roku. Ukoliko je za predmetnu katastarsku parcelu donet odgovarajući planski dokument, lokacijski uslovi izdaju se samo na osnovu tog planskog dokumenta.

Lokacijski uslovi izdaju se na osnovu važećeg planskog dokumenta. Lokacijski uslovi ne mogu biti u suprotnosti sa pravilima građenja iz važećeg planskog dokumenta, što znači da eventualni dogovor između investitora i vlasnika susedne parcele koji bi bio suprotan pravilima građenja nije relevantan.

Saglasno članu 57. Zakona o planiranju i izgradnji, lokacijski uslovi izdaju se na osnovu važećeg planskog dokumenta. Članom 31. stav 1. tačka 3) Zakona regulisano je da pravila građenja planskog dokumenta sadrže, između ostalog, položaj objekata u odnosu na regulaciju i u odnosu na granice građevinske parcele.

Izuzetak od navedenog pravila propisan je članom 57. stav 5. Zakona o planiranju i izgradnji, kojim je propisano da, ukoliko je za područje, na kome se nalazi katastarska parcela za koju je podnet zahtev za izdavanje lokacijskih uslova, predviđena obaveza dalje planske razrade, a takav planski dokument nije donet u roku propisanom članom 27. stav 6. Zakona, lokacijski uslovi izdaju se na osnovu podzakonskog akta kojim se uređuju opšta pravila parcelacije, uređenja i građenja, i na osnovu postojećeg planskog dokumenta koji sadrži regulacionu liniju.

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, odredbe Pravilnika o opštim pravilima za parcelizaciju, regulaciju i izgradnju predstavljaju osnov za izdavanje lokacijskih uslova samo ukoliko ukoliko je za područje, na kome se nalazi katastarska parcela za koju je podnet zahtev za izdavanje lokacijskih uslova, predviđena obaveza dalje planske razrade, a takav planski dokument nije donet u propisanom roku. Ukoliko je za predmetnu katastarsku parcelu donet odgovarajući planski dokument, lokacijski uslovi izdaju se samo na osnovu tog planskog dokumenta.

Odredbama Zakona o planiranju i izgradnji (član 2. tačka 28) predviđeno je da se potporni zidovi postavljaju (grade) u okviru pripremnih radova. Saglasno članu 137. stav 2. Zakona, pripremni radovi se izvode na osnovu građevinske dozvole za izgradnju objekta.

Imajući u vidu odredbe člana 53a stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji, za izvođenje pripremnih radova, koji obuhvataju i potporne zidove, neophodno je pribaviti lokacijske uslove.

Dokumentacija potrebna za izdavanje lokacijskih uslova propisana je članom 6. stav 2. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Odredbama navedenog stava nije propisana obaveza dostavljanja katastarsko topografskog plana.

Izuzetak od opšteg pravila propisan je u stavu 3. navedenog člana, kojim je predviđeno da se uz zahtev za izdavanje lokacijskih uslova za gradnju komunalne infrastrukture u regulaciji postojeće saobraćajnice podnosi i geodetski snimak postojećeg stanja na katastarskoj podlozi, izrađen od strane ovlašćenog lica upisanog u odgovarajući registar u skladu sa Zakonom.

Izdavanje lokacijskih uslova propisano je odredbama članova 53a – 57 Zakona o planiranju i izgradnji.

Mišljenja smo da je za konkretnu situaciju koju ste opisali u Vašem pitanju, osim ukoliko se ne radi o putevima prvog i drugog reda za koje lokacijske uslove izdaje ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva shodno tački 14) člana 133 Zakona o planiranju i izgradnji, odnosno autonomna pokrajina, potrebno je da kroz CEOP podnesete dva zahteva za izdavanje lokacijskih uslova, svakoj nadležnoj jedinici lokalne samouprave.

Podnošenje zahteva za izdavanje lokacijskih uslova propisano je odredbama člana 6. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, a u skladu sa članovima 35. - 41. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata.

Takođe, moguće je i da lokalne samouprave naprave sporazum kojim bi jedna ustupila drugoj nadležnost za sprovođenja procesa dobijanja svih potrebnih dozvola za gradnju, te bi shodno tome bilo potrebno da se obratite nadležnom organu kako biste videli njihov stav po ovom pitanju.

Izdavanje građevinske dozvole, odnosno rešenja o odobrenju izvođenja radova moguće je isključivo za legalne objekte, odnosno objekte koji su upisani u evidenciju katastra nepokretnosti. Ukoliko predmetni objekat nije evidentiran u katastru nepokretnosti, neophodno je sprovesti postupak ozakonjenja (ukoliko je to moguće u skladu sa važećim propisima) i tek nakon eventualnog upisa objekta u evidenciju katastra nepokretnosti podneti zahtev za izdavanje dokumentacije za izgradnju, odnosno izvođenje radova.

Članom 53. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da rok za izdavanje informacije o lokaciji iznosi osam dana od dana podnošenja zahteva. Ukoliko u propisanom roku nije izdata informacija o lokaciji, možete uputiti urgenciju nadležnom organu kome je podnet zahtev za njeno izdavanje.

Članom 3. stav 1. Uredbe o lokacijskim uslovima propisano je da lokacijski uslovi ne glase na ime podnosioca zahteva za njihovo izdavanje, pa ih u postupku pribavljanja građevinske dozvole može upotrebiti drugo lice koje ispunjava uslove za podnošenje tog zahteva. Imajući to u vidu, nije relevantno koje lice se navodi kao podnosilac zahteva za izdavanje lokacijskih uslova.

Podatke o mogućnostima i ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli, odnosno na više katastarskih parcela na osnovu planskog dokumenta možete saznati na osnovu informacije o lokaciji. Informaciju o lokaciji izdaje organ nadležan za izdavanje lokacijskih uslova u roku od osam dana od dana podnošenja zahteva, uz naknadu stvarnih troškova izdavanja te informacije, saglasno članu 53. Zakona o planiranju i izgradnji.

Izmena lokacijskih uslova u postupku objedinjene procedure podrazumeva odgovarajuću izmenu tehničke dokumentacije na osnovu koje su ti lokacijski uslovi izdati. Ukoliko tehnička dokumentacija (idejno rešenje) na osnovu koje su izdati lokacijski uslovi nije menjana, ne postoji osnov za podnošenje zahteva za izmenu lokacijskih uslova.

Ukoliko postoji potreba, odnosno osnov za izmenu lokacijskih uslova, zahtev za njihovu izmenu podnosi se u skladu sa članom 15. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Pravilnik o sadržini informacije o lokaciji i o sadržini lokacijske dozvole nije formalno stavljen van snage. Međutim, imajući u vidu činjenicu da su izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji iz 2014. godine („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 132/2014) brisane odredbe koje se odnose na lokacijsku dozvolu, te da lokacijska dozvola nije predviđena važećim Zakonom, odredbe navedenog Pravilnika nisu primenjive.

Članom 53a stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se lokacijski uslovi izdaju za izgradnju, odnosno dogradnju objekata za koje se izdaje građevinska dozvola, kao i za objekte koji se priključuju na komunalnu i drugu infrastrukturu. U skladu sa citiranom odredbom Zakona o planiranju i izgradnji, za izgradnju objekta koji se priključuje na komunalnu infrastrukturu (elektroenergetsku mrežu) neophodno je pribaviti lokacijske uslove.

Priključenje na elektroenergetsku mrežu vrši se na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova. Postupak izdavanja rešenja, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Podatke o mogućnostima i ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli, odnosno na više katastarskih parcela na osnovu planskog dokumenta možete dobiti na osnovu informacije o lokaciji. Informaciju o lokaciji izdaje organ nadležan za izdavanje lokacijskih uslova u roku od osam dana od dana podnošenja zahteva, uz naknadu stvarnih troškova izdavanja te informacije, u skladu sa članom 53. Zakona o planiranju i izgradnji.

Članom 29. stav 1. tačka 4) Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisano je da, po prijemu zahteva za izdavanje rešenja iz člana 145. Zakona o planiranju i izgradnji, nadležni organ, između ostalog, proverava da li je za izvođenje predmetnih radova potrebno pribavljanje lokacijskih uslova i ukoliko jeste da li je investitor prethodno pribavio lokacijske uslove. Ukoliko konstatuje da je za izvođenje predmetnih radova potrebno pribavljanje lokacijskih uslova, a investitor ih nije pribavio, nadležni organ zahtev odbacuje zaključkom, u roku od pet radnih dana od dana podnošenja zahteva, saglasno članu 29. stav 5. Pravilnika.

U zavisnosti od vrste radova čije se izvođenje planira, lokacijski uslovi se mogu izdati uvidom u planski dokument, odnosno separat ili pribavljanjem uslova za projektovanje i priključenje od imaoca javnih ovlašćenja.

Ukoliko se lokacijski uslovi mogu utvrditi uvidom u planski dokument, odnosno separat, nadležni organ je dužan da ih izda u roku od pet radnih dana od dana prijema zahteva za njihovo izdavanje. Ukoliko se lokacijski uslovi ne mogu izdati uvidom u planski dokument, odnosno separat, nadležni organ je dužan da uslove za projektovanje i priključenje pribavi od imaoca javnih ovlašćenja, u skladu sa uredbom koja uređuje izdavanje lokacijskih uslova.

Saglasno članu 53a stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji, lokacijski uslovi sadrže sve uslove za izradu tehničke dokumentacije, što podrazumeva i izradu idejnog projekta.

Članom 53a Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da su lokacijski uslovi javna isprava koja sadrži podatke o mogućnostima i ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli koja ispunjava uslove za građevinsku parcelu, a sadrži sve uslove za izradu tehničke dokumentacije. Lokacijski uslovi se izdaju za izgradnju, odnosno dogradnju objekata za koje se izdaje građevinska dozvola, kao i za objekte koji se priključuju na komunalnu i drugu infrastrukturu. U članu 57. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se lokacijski uslovi izdaju na osnovu odgovarajućeg (važećeg) planskog dokumenta.

Saglasno citiranim odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, lokacijski uslovi mogu se izdati samo za izgradnju objekta u skladu sa odredbama važećeg planskog dokumenta. Pribavljanje lokacijskih uslova obavezno prethodi izdavanju građevinske dozvole za izgradnju, odnosno dogradnju objekta za koji se izdaje građevinska dozvola, kao i za objekat koji se priključuje na komunalnu i drugu infrastrukturu.

Kada je reč o građevinskoj dozvoli, ona se, saglasno članu 135. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji, izdaje investitoru koji, uz ispunjenje ostalih uslova, ima odgovarajuće pravo na zemljištu ili objektu. Shodno tome, podnosilac zahteva za izdavanje građevinske dozvole mora imati rešne imovinsko-pravne odnose na predmetnoj parceli.

Pitanja u vezi sa eksproprijacijom nisu regulisana odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, već Zakona o eksproprijaciji („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 53/85, „Sl. list SRJ“ broj 16/2001 – odluka SUS i „Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 20/2009, 55/2013 – odluka US i 106/2016 – autentično tumačenje).

Članom 17. stav 1. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisano je da nadležni organ, po prijemu zahteva za izdavanje građevinske dozvole, proverava ispunjenost formalnih uslova za postupanje po tom zahtevu. U stavu 2. istog člana regulisano je da u toj fazi postupka nadležni organ proverava i da li su podaci navedeni u izvodu iz projekta, koji je sastavni deo zahteva za izdavanje građevinske dozvole, u skladu sa izdatim lokacijskm uslovima, pri čemu se proverava usklađenost sa idejnim rešenjem samo u pogledu elemenata bitnih za utvrđivanje lokacijskih uslova, odnosno uslova za projektovanje i priključenje (u zavisnosti od vrste objekta, odnosno radova npr: namena, BRGP, gabarit, horizontalna i vertikalna regulacija, položaj na parceli, pristup parceli, broj funkcionalnih jedinica, kapaciteti i način priključenja na komunalnu i drugu infrastrukturu i sl.).

U skladu sa tim, ukoliko nadležni organ utvrdi da su podaci navedeni u izvodu iz projekta u skladu sa izdatim lokacijskim uslovima u pogledu elemenata bitnih za utvrđivanje lokacijskih uslova, odnosno uslova za projektovanje i priključenje, izdaje rešenje o građevinskoj dozvoli (pod uslovom da su ispunjeni svi formalni uslovi za postupanje po zahtevu). Prilikom postupanja po zahtevu za izdavanje građevinske dozvole, nadležni organ je ograničen sadržinom zahteva i priložene dokumentacije.

Saglasno članu 31. Zakona o planiranju i izgradnji, pravilima građenja koja čine sastavni deo važećeg planskog dokumenta za određeno područje, definišu se, između ostalog, vrsta i namena odnosno kompatibilne namene objekata koji se mogu graditi u pojedinačnim zonama pod uslovima utvrđenim planskim dokumentom, odnosno klasu i namenu objekata čija je izgradnja zabranjena u tim zonama. Shodno tome, tražene informacije sadržane su u važećem planskom dokumentu kojim je obuhvaćeno predmetno zemljište.

Članom 53. Zakona o planiranju i izgradnji regulisano je da informacija o lokaciji sadrži podatke o mogućnostima i ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli, odnosno na više katastarskih parcela na osnovu planskog dokumenta. Informaciju o lokaciji izdaje organ nadležan za izdavanje lokacijskih uslova u roku od osam dana od dana podnošenja zahteva, uz naknadu stvarnih troškova izdavanja te informacije.

Članom 53a stav 6. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se uz zahtev za izdavanje lokacijskih uslova podnosi idejno rešenje budućeg objekta, odnosno dela objekta. Nadležni organ, kao i imaoci javnih ovlašćenja, postupaju na osnovu dostavljenog zahteva, što podrazumeva i tehničku dokumentaciju (idejno rešenje) koja je priložena.

Ukoliko je u izjašnjenju imalaca javnih ovlašćenja konstatovano da dogradnja predmetnog objekta nije moguća u skladu sa dostavljenim idejnim rešenjem, nadležni organ je u obavezi da izda „negativne“ lokacijske uslove.

Saglasno članu 53. Zakona o planiranju i izgradnji, podatke o mogućnostima i ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli na osnovu planskog dokumenta možete dobiti iz informacije o lokaciji. Informaciju o lokaciji izdaje organ nadležan za izdavanje lokacijskih uslova u roku od osam dana od dana podnošenja zahteva, uz naknadu stvarnih troškova izdavanja te informacije.

Saglasno čl. 8. i 8a Zakona o planiranju i izgradnji, objedinjena procedura, između ostalog, obuhvata i izdavanje lokacijskih uslova, a razmena dokumenata i podnesaka u objedinjenoj proceduri obavlja se elektronskim putem. Shodno tome, zahtev za izdavanje lokacijskih uslova podnosi se u elektronskoj formi, posredstvom Sistema za podnošenje elektronskih prijava. Sistemu za podnošenje elektronskih prijava možete pristupiti posredstvom sledećeg linka: https://ceop.apr.gov.rs/eregistrationportal/public/home

Zahtev za izdavanje lokacijskih uslova potpisuje se kvalifikovanim elektronskim potpisom podnosioca zahteva. Zahtev se može podneti u svoje ime ili u ime i za račun trećeg lica, na osnovu odgovarajućeg punomoćja, u kom slučaju se uz zahtev prilaže skenirana kopija (digitalizovani primerak) punomoćja, saglasno članu 3. stav 7. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Članom 6. stav 2. tačka 2) Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisano je da se uz zahtev za izdavanje lokacijskih uslova prilaže dokaz o uplati administrativne takse za podnošenje zahteva i naknade za Centralnu evidenciju objedinjenih procedura. Podaci koji su neophodni za uplatu takse i nakande (primalac, broj računa, poziv na broj) automatski se generišu kroz Sistem za podnošenje elektronskih prijava, nakon otpočinjanja popunjavanja zahteva za izdavanje lokacijskih uslova. 

Članom 69. stav 8. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se kao dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima za izgradnju objekata iz stava 1. i 2. tog člana (u koje spadaju i telekomunikacioni vodovi), osim dokaza propisanim opštim pravilom, mogu dostaviti i ugovor o uspostavljanju prava službenosti zaključen sa vlasnikom, odnosno korisnikom zemljišta koji je imalac javnih ovlašćenja, na period koji odredi vlasnik, odnosno korisnik zemljišta, kao i popis katastarskih parcela sa priloženim saglasnostima vlasnika, odnosno korisnika zemljišta. Saglasno citiranoj odredbi Zakona o planiranju i izgradnji, rešavanje imovinsko-pravnih odnosa moguće je isključivo sa vlasnikom, odnosno korisnikom zemljišta.

U slučajevima kada je Republika Srbija vlasnik zemljišta na kome nije upisano pravo korišćenja u korist nekog drugog lica, Republička direkcija za imovinu Republike Srbije, u ime Republike Srbije, daje saglasnost ili zaključuje ugovore o uspostavljanju prava službenosti na tom zemljištu.

Odredbama Zakona o planiranju i izgradnji (član 57) propisano je da se lokacijski uslovi izdaju na osnovu važećeg planskog dokumenta, a ukoliko je  za područje, na kome se nalazi katastarska parcela za koju je podnet zahtev za izdavanje lokacijskih uslova, predviđena obaveza dalje planske razrade, a takav planski dokument nije donet u propisanom roku, lokacijski uslovi izdaju se na osnovu podzakonskog akta kojim se uređuju opšta pravila parcelacije, uređenja i građenja, i na osnovu postojećeg planskog dokumenta koji sadrži regulacionu liniju. Ako planski dokument, odnosno separat, ne sadrži mogućnosti, ograničenja i uslove za izgradnju objekata, odnosno sve uslove za priključenje na komunalnu, saobraćajnu i ostalu infrastrukturu, nadležni organ te uslove pribavlja po službenoj dužnosti, o trošku podnosioca zahteva uz naknadu stvarnih troškova izdavanja, u skladu sa članom 54. Zakona.

Objekti koji su izgrađeni bez odgovarajućeg propisanog akta nisu relevantni i nadležni organ ih ne uzima u obzir prilikom razmatranja zahteva za izdavanje lokacijskih uslova (i kasnije građevinske dozvole).

Članom 126. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da tehničku dokumentaciju za izgradnju objekata, u koju spada i idejno rešenje, može da izrađuje privredno društvo, odnosno drugo pravno lice, odnosno preduzetnik koji su upisani u registar privrednih subjekata. Kada je reč o izradi određene vrste tehničke dokumentacije, odnosno projekta, odgovorni projektant potvrđuje svojim potpisom i pečatom lične licence deo projekta za koji poseduje odgovarajuću licencu, saglasno članu 128. stav 4. Zakona o planiranju i izgradnji.

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, izradu idejnog rešenja možete ugovoriti sa privrednim društvom, odnosno drugim pravnim licem, odnosno preduzetnikom koji su upisani u registar privrednih subjekata, pri čemu odgovorni projektant (inženjer odgovarajuće struke sa licencom za projektovanje) potvrđuje projekat (odnosno deo projekta) svojim potpisom i pečatom lične licence.

Članom 53. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da informacija o lokaciji sadrži podatke o mogućnostima i ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli, odnosno na više katastarskih parcela na osnovu planskog dokumenta. Informaciju o lokaciji izdaje organ nadležan za izdavanje lokacijskih uslova u roku od osam dana od dana podnošenja zahteva, uz naknadu stvarnih troškova izdavanja te informacije.

Članom 29. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da sastavni deo planskih dokumenata čine pravila uređenja, pravila građenja i grafički deo. U članu 31. stav 1. tačka 4) i 5) istog Zakona regulisano je da pravila uređenja u planskom dokumentu sadrže, između ostalog, najveći dozvoljeni indeks zauzetosti ili izgrađenosti građevinske parcele, kao i najveću dozvoljenu visinu ili spratnost objekata.

Saglasno citiranim odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, informaciju o najvećem dozvoljenom indeksu zauzetosti ili izgrađenosti građevinske parcele možete saznati uvidom u važeći planski dokument ili podnošenjem zahteva za izdavanje informacije o lokaciji, koja sadrži podatke o mogućnostima i ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli, odnosno na više katastarskih parcela na osnovu planskog dokumenta. Informaciju o lokaciji izdaje organ nadležan za izdavanje lokacijskih uslova u roku od osam dana od dana podnošenja zahteva, uz naknadu stvarnih troškova izdavanja te informacije.

Članom 133. stav 2. tačka 14) Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva izdaje građevinsku dozvolu za izgradnju državnih puteva prvog i drugog reda, putnih objekata i saobraćajnih priključaka na ove puteve. Članom 2. stav 1. tačka 22) Zakona o javnim putevima propisano je da putni objekti jesu mostovi, nadvožnjaci, podvožnjaci, vijadukti, akvadukti, propusti, tuneli, galerije, potporni i obložni zidovi i sl.

Članom 145. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se radovi obuhvaćeni tim stavom (u koje spada i rekonstrukcija) vrše na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole.

Iz citiranih odredbi Zakona o planiranju i izgradnji proizlazi da je za izdavanje rešenja o odobrenju izvođenja radova na rekonstrukciji mosta na državnom putu drugog reda nadležno Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Saglasno članu 53a Zakona o planiranju i izgradnji, lokacijski uslovi sadrže podatke o mogućnostima i ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli koja ispunjava uslove za građevinsku parcelu, a izuzetno i za više katastarskih parcela.

Iz citiranih odredbi Zakona o planiranju i izgradnji proizlazi da se lokacijski uslovi ne mogu izdati za delove katastarske parcele, već samo za jednu ili izuzetno za više (celih) katastarskih parcela.

Članom 53. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da informacija o lokaciji sadrži podatke o mogućnostima i ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli, odnosno na više katastarskih parcela na osnovu planskog dokumenta. Informaciju o lokaciji izdaje organ nadležan za izdavanje lokacijskih uslova u roku od osam dana od dana podnošenja zahteva, uz naknadu stvarnih troškova izdavanja te informacije.

Saglasno citiranoj odredbi Zakona o planiranju i izgradnji, u cilju dobijanja informacije o mogućnostima i ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli, odnosno na više katastarskih parcela, možete se obratiti organu nadležnom za izdavanje lokacijskih uslova, koji u tom slučaju izdaje informaciju o lokaciji.

Članom 53. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da informacija o lokaciji sadrži podatke o mogućnostima i ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli, odnosno na više katastarskih parcela na osnovu planskog dokumenta. Informaciju o lokaciji izdaje organ nadležan za izdavanje lokacijskih uslova u roku od osam dana od dana podnošenja zahteva, uz naknadu stvarnih troškova izdavanja te informacije.

Saglasno citiranim odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, možete se obratiti organu jedinice lokalne samouprave (opštine) nadležnom za izdavanje lokacijskih uslova, radi dobijanja informacije o lokaciji za predmetnu katastarsku parcelu.

• Lokacijski uslovi važe ograničeno vreme i ne može se po njima tražiti građevinska dozvola, ako je istekla (bilo da se traži za ceo, bilo za deo o bjekta). To je i razlog što želimo da produžimo rok važenja lokacijskih uslova za infrastrukturne projekte. Naime, uzrok ograničenog važenja lokacijskih uslova je činjenica da se njima rezervišu kapaciteti imaoca javnih ovlašćenja, u okviru izdatih uslova za prohjektovanje i priključenje;
• Ako se izdahje više građevinskih dozvola, za svaku pojedinačno se vrši prijava radova;
• Što se tiče plaćanja doprinosa za uređenje građevinskog zemljišta, ako se izdaje više građevisnkih dozvola, u odnosu na radove iz konkretne građevinske dozvole su utvrđuje i visina doprinosa. To je jedino moguće jer se visina doprinosa za uređenje g.z. i način plaćanja tih doprinosa unose u građevinsku dozvolu, u zavisnostiu od radova na koje dozvola glasi. Imajući u vidu da se dozvole izdaju po pravilu u vremenskom razmaku, za izdavanje tih građevinskih dozvola mogu važiti različite naknade-takse, pa je ovo i jedino logično rešenje.

Članom 135. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se građevinska dozvola izdaje investitoru koji uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole dostavi projekat za građevinsku dozvolu, ima odgovarajuće pravo na zemljištu ili objektu i koji je dostavio dokaze propisane podzakonskim aktom kojim se bliže uređuje sadržina i način izdavanja građevinske dozvole i platio odgovarajuće administrativne takse. Saglasno citiranoj odredbi Zakona o planiranju i izgradnji, ukoliko imate odgovarajuće pravo na objektu na kome je planirano izvođenje radova (odnosno, ukoliko ste u katastru nepokretnosti evidentirani kao njegov vlasnik), možete podneti zahtev za izdavanje lokacijskih uslova kao i svako drugo fizičko ili pravno lice – investitor.

Članom 18. tačka 4) Zakona o republičkim administrativnim taksama propisano je da se oslobađaju plaćanja takse ustanove osnovane od strane Republike Srbije, autonomnih pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave. Saglasno citiranoj odredbi Zakona, ukoliko je Vaš osnivač jedinica lokalne samouprave, oslobođeni ste plaćanja republičke administrativne takse u postupku izdavanja dokumentacije radi ostvarivanja prava na gradnju, u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji.

Ako se lokacijski uslovi mogu utvrditi uvidom u planski dokument, odnosno separat, nadležni organ je dužan da ih izda u roku od pet radnih dana od dana prijema zahteva za njihovo izdavanje, saglasno članu 10. stav 1. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Ako se lokacijski uslovi ne mogu utvrditi uvidom u planski dokument, odnosno separat, nadležni organ je dužan da u roku od pet radnih dana od dana prijema zahteva za izdavanje lokacijskih uslova, imaocima javnih ovlašćenja, koji u skladu sa Zakonom i posebnim propisom utvrđuju uslove za izgradnju objekata, dostavi zahtev za izdavanjem tih uslova. Imalac javnih ovlašćenja je dužan da postupi po tom zahtevu, u roku od 15 dana od dana prijema, a za objekte iz člana 133. Zakona o planiranju i izgradnji u roku od 30 dana od dana prijema zahteva. U ovu grupu spadaju objekti u granicama nepokretnih kulturnih dobara od izuzetnog značaja i kulturnih dobara upisanih u Listu svetske kulturne i prirodne baštine, objekata u zaštićenoj okolini kulturnih dobara od izuzetnog značaja sa određenim granicama katastarskih parcela i objekata u zaštićenoj okolini kulturnih dobara upisanih u Listu svetske kulturne i prirodne baštine, objekata u zaštićenim područjima u skladu sa aktom o zaštiti kulturnih dobara (osim pretvaranja zajedničkih prostorija u stan, odnosno poslovni prostor u zaštićenoj okolini kulturnih dobara od izuzetnog značaja i kulturnih dobara upisanih u Listu svetske kulturne baštine). Nadležni organ je dužan da izda lokacijske uslove u roku od pet radnih dana od dana dostavljanja uslova za projektovanje i priključenje od imalaca javnih ovlašćenja, u skladu sa članom 12. stav 1. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Nakon pribavljanja lokacijskih uslova, podnosilac zahteva se može obratiti nadležnom organu radi izdavanja građevinske dozvole. Članom 136. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se građevinska dozvola izdaje rešenjem, u roku od pet radnih dana od dana podnošenja zahteva (pod uslovom da je uz zahtev podneta sva propisana dokumentacija).

Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 132/2014) ukinuta je obaveza pribavljanja lokacijske dozvole, a umesto nje propisana je obaveza pribavljanja lokacijskih uslova (pod uslovima utvrđenim zakonom).

Članom 8. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da objedinjena procedura u postupcima za izdavanje akata u ostvarivanju prava na izgradnju i korišćenje objekata obuhvata, između ostalog, i izdavanje lokacijskih uslova. U članu 8a istog Zakona propisano je da se razmena dokumenata i podnesaka u objedinjenoj proceduri obavlja elektronskim putem, a sva akta koja u vezi sa objedinjenom procedurom donose nadležni organi i imaoci javnih ovlašćenja, kao i podnesci i dokumenti koji se dostavljaju u objedinjenoj proceduri, uključujući i tehničku dokumentaciju, dostavljaju se u formi elektronskog dokumenta.

Shodno citiranim odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, zahtev za izdavanje lokacijskih uslova podnosi se elektronskim putem (posredstvom Sistema za podnošenje elektronskih prijava), a svi podnesci i dokumenti dostavljaju se u formi elektronskog dokumenta.

Članom 53. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da je informacija o lokaciji sadrži podatke o mogućnostima i ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli, odnosno na više katastarskih parcela na osnovu planskog dokumenta. Informaciju o lokaciji izdaje organ nadležan za izdavanje lokacijskih uslova u roku od osam dana od dana podnošenja zahteva, uz naknadu stvarnih troškova izdavanja te informacije.

Shodno citiranim odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, u cilju dobijanja informacije o mogućnostima i ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli, odnosno na više katastarskih parcela, možete se obratiti nadležnom organu jedinice lokalne samouprave.

Napominjemo da Pozivni centar nije namenjen za davanje pravnih saveta, kao ni za instrukcije za postupanje u konkretnim slučajevima.

Odredbama Zakona o planiranju i izgradnji (član 69. stav 6) propisana je mogućnost građenja na poljoprivrednom zemljištu isključivo za linijske infrastrukturne objekte, komunalnu infrastrukturu, elektroenergetske i elektronske objekte ili komunikacione mreže i uređaje, uz prethodno pribavljenu saglasnost ministarstva nadležnog za poslove poljoprivrede.

Ostale vrste objekata mogu se graditi po sprovedenom postupku promene namene poljoprivrednog zemljišta, uz plaćanje naknade za promenu namene.

Imajući u vidu činjenicu da odredbama Zakona o planiranju i izgradnji nije predviđena mogućnost izgradnje objekta za potrebe turizma na poljoprivrednom zemljištu, eventualna izgradnja bila bi moguća tek po sprovedenom postupku promene namene zamljišta iz poljoprivrednog u građevinsko.

Kada je reč o mogućnostima gradnje na određenoj katastarskoj parceli, članom 53 Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da zainteresovano lice može podneti zahtev za izdavanje informacije o lokaciji, koja sadrži podatke o mogućnostima i ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli, odnosno na više katastarskih parcela na osnovu planskog dokumenta. Informaciju o lokaciji izdaje organ nadležan za izdavanje lokacijskih uslova u roku od osam dana od dana podnošenja zahteva, uz naknadu stvarnih troškova izdavanja te informacije.

Postavljanje i uklanjanje manjih montažnih objekata privremenog karaktera na javnim i drugim površinama (kiosci, bašte ugostiteljskih objekata, tezge i drugi pokretni mobilijar), balon hala sportske namene, nadstrešnica za sklanjanje ljudi u javnom prevozu, objekata za deponovanje i separaciju rečnih agregata i plovećih postrojenja na vodnom zemljištu, obezbeđuje i uređuje jedinica lokalne samouprave. Shodno tome, u cilju dobijanja informacije o mogućnosti postavljanja neke od navedenih vrsta objekata, možete izvršiti uvid u odgovarajući akt jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji ste planirali postavljanje predmetnog objekta.  

Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 134/2014) ukinuta je lokacijska dozvola i umesto nje su propisani lokacijski uslovi.

Ukoliko se lokacijski uslovi mogu utvrditi uvidom u planski dokument, odnosno separat, nadležni organ je dužan da ih izda u roku od pet radnih dana od dana prijema zahteva za njihovo izdavanje.

Ako se lokacijski uslovi ne mogu izdati uvidom u planski dokument, odnosno separat, nadležni organ je dužan da uslove za projektovanje i priključenje pribavi od imalaca javnih ovlašćenja. U tom slučaju, nadležni organ je dužan da u roku od pet radnih dana od dana prijema zahteva za njihovo izdavanje imaocima javnih ovlašćenja, koji u skladu sa Zakonom i posebnim propisom utvrđuju uslove za izgradnju objekata, dostavi zahtev za izdavanjem tih uslova. Imalac javnih ovlašćenja je dužan da postupi po zahtevu, u roku od 15 dana od dana prijema zahteva, a za objekte iz člana 133. Zakona o planiranju i izgradnji u roku od 30 dana od dana prijema zahteva. Nadležni organ je dužan da izda lokacijske uslove u roku od pet radnih dana od dana dostavljanja uslova za projektovanje i priključenje od imalaca javnih ovlašćenja.

Na izdate lokacijske uslove podnosilac zahteva može izjaviti prigovor nadležnom opštinskom, odnosno gradskom veću, preko nadležnog organa, u roku od 3 dana od dana njihovog dostavljanja, u skladu sa članom 13. stav 1. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Članom 53a stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se lokacijski uslovi izdaju za izgradnju, odnosno dogradnju objekata za koje se izdaje građevinska dozvola, kao i za objekte koji se priključuju na komunalnu i drugu infrastrukturu. U članu 2. stav 2. Uredbe o lokacijskim uslovima propisano je da se lokacijski uslovi ne izdaju za izvođenje radova na investicionom održavanju objekta i uklanjanju prepreka za osobe sa invaliditetom, radove kojima se ne menja spoljni izgled, ne povećava broj funkcionalnih jedinica i kapacitet instalacija, adaptaciju, sanaciju, građenje zidanih ograda, kao i u svim ostalim slučajevima izvođenja radova kojima se ne vrši priključenje na komunalnu infrastrukturu odnosno ne menjaju kapaciteti i funkcionalnost postojećih priključaka na infrastrukturnu mrežu, osim u slučajevima za koje je Zakonom, odnosno planskim dokumentom propisana obaveza pribavljanja uslova.

Saglasno citiranim odredbama Zakona o planiranju i izgradnji i Uredbe o lokacijskim uslovima, ukoliko se u konkretnom vrši priključenje na komunalnu infrastrukturu, neophodno je pribaviti lokacijske uslove.

Pravo na podnošenje usaglašenog zahteva za izdavanje lokacijskih uslova predviđeno je u slučaju kada je zahtev za izdavanje lokacijskih uslova odbačen zbog neispunjenosti formalnih uslova za dalje postupanje po zahtevu, propisanih članom 7. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Ukoliko u konkretnom slučaju nadležni organ nije doneo zaključak o odbacivanju zahteva za izdavanje lokacijskih uslova zbog neispunjenosti formalnih uslova, već je izdao lokacijske uslove, podnosilac zahteva ima mogućnost jedino da podnese novi, izmenjeni zahtev za izdavanje lokacijskih uslova.

Članom 57. Zakona o planiranju i izgradnji, koji ste citirali u Vašem pitanju, propisano je da se lokacijski uslovi izdaju na osnovu odgovarajućeg planskog dokumenta, a ukoliko je planskim dokumentom predviđena izrada urbanističkog projekta, ili je urbanistički projekat izrađen po zahtevu investitora, lokacijski uslovi se izdaju na osnovu tog planskog dokumenta i urbanističkog projekta.

Članom 6. stav 1. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisano je da se postupak za izdavanje lokacijskih uslova pokreće  podnošenjem zahteva nadležnom organu kroz Centralni informacioni sistem. Shodno citiranoj odredbi Pravilnika, investitor pokreće postupak za izdavanje lokacijskih uslova podnošenjem odgovarajućeg zahteva nadležnom organu (bez obzira da li je u konkretnom slučaju rađen urbanistički projekat), uz koji prilaže dokumentaciju propisanu u stavu 2. citiranog člana.

Odredbama Zakona i Pravilnika nije predviđen nijedan slučaj u kome nadležni organ pokreće postupak za izdavanje lokacijskih uslova po službenoj dužnosti. 

Promena namene uz izvođenje građevinskih radova vrši se na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole. Postupak izdavanja rešenja kojim se odobrava izvođenje radova, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Pre izdavanja rešenja o odobrenju izvođenja radova neophodno je pribaviti i lokacijske uslove, koji predstavljaju javnu ispravu koja sadrži podatke o mogućnostima i ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli koja ispunjava uslove za građevinsku parcelu, a sadrži sve uslove za izradu tehničke dokumentacije. Postupak izdavanja lokacijskih uslova, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su čl. 53a – 57. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 6. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

U konkretnom slučaju, zahtev za izdavanje lokacijskih uslova, kao i zahtev za izdavanje rešenja o odobrenju izvođenja radova podnosi se organu jedinice lokalne samouprave nadležnom za poslove poslove građevinarstva, na čijoj teritoriji se predmetni objekat nalazi. Zahtev se podnosi elektronskim putem, posredstvom sistema za podnošenje elektronskih prijava.

Rok za izdavanje lokacijskih uslova je pet radnih dana od dana pribavljanja svih potrebnih uslova i drugih podataka od imaoca javnih ovlašćenja, saglasno članu 56. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji. Rok za izdavanje rešenja o odobrenju izvođenja radova je pet dana od dana podnošenja potpunog zahteva, u skladu sa članom 145. stav 5. istog Zakona.

Uz zahtev za izdavanje lokacijskih uslova potrebno je priložiti dokaz o uplati administrativne takse za podnošenje zahteva i naknade za Centralnu evidenciju, dok se uz zahtev za izdavanje rešenja o odobrenju izvođenja radova prilažu dokaz o uplati administrativne takse za podnošenje zahteva i donošenje rešenja i naknade za Centralnu evidenciju. Pozivni centar ne raspolaže informacijom o tačnim iznosima taksi i naknada koje je potrebno platiti.

Članom 53a Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da su lokacijski uslovi javna isprava koja se izdaje za izgradnju, odnosno dogradnju objekata za koje se izdaje građevinska dozvola. Lokacijski uslovi sadrži podatke o mogućnostima i ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli koja ispunjava uslove za građevinsku parcelu, a sadrže sve uslove za izradu tehničke dokumentacije. Izuzetno od ovog pravila, lokacijski uslovi se mogu izdati i za više katastarskih parcela, uz obavezu investitora da pre izdavanja upotrebne dozvole izvrši spajanje tih parcela u skladu sa Zakonom.

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, postoji mogućnost izdavanja lokacijskih uslova (a kasnije i građevinske dozvole) za više katastarskih parcela, pri čemu investitor u tom slučaju ima obavezu da pre izdavanja upotrebne dozvole izvrši spajanje tih parcela.

Lokacijski uslovi

Ako se lokacijski uslovi mogu utvrditi uvidom u planski dokument, odnosno separat, nadležni organ je dužan da ih izda u roku od pet radnih dana od dana prijema zahteva iz člana 6. ovog pravilnika, u skladu sa propisom kojim se uređuje izdavanje lokacijskih uslova, i da o tome obavesti podnosioca zahteva, u skladu sa čl.8d. Zakona o planiranju i izgradnji (ovde), odnosno u skladu sa čl.10. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u sekciji Propisi.

Međutim, ako se lokacijski uslovi ne mogu pribaviti uvidom u planski dokument, odnosno separat, nadležni organ je dužan da u roku od pet radnih dana od dana prijema zahteva za izdavanje lokacijskih uslova, imaocima javnih ovlašćenja, koji u skladu sa ovim zakonom i posebnim propisom utvrđuju uslove za izgradnju objekata, dostavi zahtev za izdavanjem tih uslova, shodno čl.8b. st.1.Zakona o planiranju i izgradnji. U tom periodu od pet radnih dana nadležni organ pribavlja svu potrebnu dokumentaciju od Službe za katastar nepokretnosti, koja po zahtevu dostavlja traženu dokumentaciju bez odlaganja.  Imalac javnih ovlašćenja je dužan da postupi po zahtevu za izdavanje uslova za projektovanje i priključenje, u roku od 15 dana od dana prijema zahteva, a za objekte iz člana 133. ovog zakona u roku od 30 dana od dana prijema zahteva. Nakon toga, nadležni organ je dužan da izda lokacijske uslove u skladu sa propisom kojim se uređuje izdavanje lokacijskih uslova, u roku od pet radnih dana od dana dostavljanja uslova za projektovanje i priključenje.

Građevinska dozvola

Shodno čl.8d. Zakona o planiranju  i izgradnji, nadležni organ po zahtevu za izdavanje građevinske dozvole, dozvolu izdaje najkasnije u roku od pet radnih dana od dana podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole.

Kaznene odredbe

Članom 209. st.1. tač. 2) Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da će se kaznom od 25.000 do 50.000 dinara ili kaznom zatvora do 30 dana kazniti za prekršaj odgovorno službeno lice u nadležnom organu uprave ako ne izda lokacijske uslove, građevinsku, odnosno upotrebnu dozvolu u propisanom roku (čl. 8d, 53, 56, 136. i 158). Član 209. st. 2. ovog zakona regulisano je da će se za ponovljeni prekršaj iz stava 1. ovog člana učiniocu će se izreći novčana kazna i kazna zatvora do 30 dana. Zahtev za pokretanje prekršajnog postupka iz stava 1. tač. 2) podnosi građevinski inspektor, u skladu sa čl. 209.st. 3. Zakona o planiranju i izgradnji.

U skladu sa čl.8v Zakona o planiranju i izgradnji, registrator je dužan da podnese prekršajnu prijavu iz člana 211a ovog zakona, protiv imaoca javnih ovlašćenja i odgovornog lica imaoca javnih ovlašćenja, ako tokom sprovođenja objedinjene procedure taj imalac javnih ovlašćenja ne postupa na način i u rokovima propisanim ovim zakonom, najkasnije u roku od tri radna dana od isteka propisanog roka za postupanje od strane imaoca javnih ovlašćenja.

Član 8g st. 6 Zakona o planiranju i izgradnji predviđa obavezu Centralnog registratora da  bez odlaganja podnese prekršajnu prijavu protiv registratora nadležnog organa u slučaju prekoračenja propisanih rokova, odnosno nepodnošenja odgovarajuće prekršajne prijave protiv imalaca javnih ovlašćenja.

Ukoliko smatrate da nadležni organ ne postupa u skladu sa zakonom, možete se obratiti Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. U skladu sa čl.172. st.1. Zakona o planiranju i izgradnji, nadzor nad izvršavanjem odredaba ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona, vrši Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Članom 209. stav 1. tačka 2) Zakona o planiranju I izgradnji propisano je da će se kazniti novčanom kaznom od 25.000 do 50.000 dinara ili kaznom zatvora do 30 dana za prekršaj odgovorno službeno lice u nadležnom organu uprave ako ne izda lokacijske uslove, građevinsku, odnosno upotrebnu dozvolu u propisanom roku. Članom 8g stav 7. tačka 1) propisano je da je registrator centralne evidencije objedinjenih procedura dužan da bez odlaganja podnese prekršajnu prijavu protiv odgovornog lica u nadležnom organu, zbog navedenog prekršaja.

Shodno citiranim odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, ukoliko u konkretnom slučaju nadležni organ nije izdao lokacijske uslove u propisanom roku, možete se obratiti registratoru centralne evidencije objedinjenih procedura, radi podnošenja prekršajne prijave protiv odgovornog lica u nadležnom organu, zbog navedenog prekršaja.

Članom 57. stav 7. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da lokacijski uslovi važe 12 meseci od dana izdavanja ili do isteka važenja građevinske dozvole izdate u skladu sa tim uslovima, za katastarsku parcelu za koju je podnet zahtev.

Shodno citiranim odredbama Zakona, ukoliko je od izdavanja lokacijskih uslova prošlo više od 12 meseci, a građevinska dozvola za predmetnu katastarsku parcelu nije izdata, rok važenja lokacijskih uslova je istekao i investitor se mora ponovo obratiti radi izdavanja novih lokacijskih uslova.

Iz pitanja se ne može zaključiti o kakvim radovima je u konkretnom slučaju reč.

Ukoliko se izvođenjem ovih radova izgrađuje novi prostor van postojećeg gabarita i volumena objekta, ovi radovi se smatraju radovima na dogradnji objekta, za koje je potrebno pribaviti prvo lokacijske uslove, a zatim građevinsku dozvolu.  Takođe, moguće je pre pribavljanja lokacijskih uslova, za potrebe izrade idejnog rešenja, od nadležnog organa za izdavanje građevinske dozvole pribaviti informaciju o lokaciji, koja sadrži podatke o mogućnostima i ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli, odnosno na više katastarskih parcela na osnovu planskog dokumenta.

Podnošenje zahteva za izdavanje lokacijskih uslova vrši se u skladu sa čl.6, dok se podnošenje zahteva za izdavanje građevinske dozvole vrši u skladu sa čl.16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u sekciji Propisi.

Ukoliko se izvođenjem ovih radova ne izgrađuje novi prostor van postojećeg gabarita i volumena objekta, za izvođenje ovih radova potrebno je pribaviti prvo lokacijske uslove (s obzirom da se u konkrentom slučaju menja spoljašnji izgled objekta, shodno čl.2.st.2. Uredbe o lokacijskim uslovima), a zatim rešenje o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole.

Podnošenje zahteva za izdavanje rešenja o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona vrši se u skladu sa čl.28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Prema tome, svakako je potrebno prvo pribaviti lokacijske uslove, u kojima će Vas nadležni organ zatim uputiti da li je u konkretnom slučaju reč o radovima za koje je potrebno pribaviti rešenje o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona ili građevinsku dozvolu.

Sva zakonska i podzakonska akta možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u sekciji Propisi.

Članom 57.st.5. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se ukoliko je za područje, na kome se nalazi katastarska parcela za koju je podnet zahtev za izdavanje lokacijskih uslova, predviđena obaveza dalje planske razrade, a takav planski dokument nije donet u roku propisanom članom 27. stav 6. ovog zakona, lokacijski uslovi izdaju na osnovu podzakonskog akta kojim se uređuju opšta pravila parcelacije, uređenja i građenja, i na osnovu postojećeg planskog dokumenta koji sadrži regulacionu liniju.

Shodno čl.57.st.6. ovog zakona, lokacijski uslovi iz stava 5. ovog člana obavezno sadrže: klasu i namenu objekta, položaj objekta u odnosu na regulacione linije, dozvoljeni indeks zauzetosti parcele, dozvoljenu visinu objekta, bruto razvijenu građevinsku površinu objekta (BRGP), uslove i način obezbeđenja pristupa parceli i prostora za parkiranje vozila.

Članom 27.st.6. Zakona o planiranju i izgradnji, propisano je da se odlukom o izradi plana detaljne regulacije može utvrditi period zabrane izgradnje u obuhvatu tog planskog dokumenta, a najduže 12 meseci od dana donošenja te odluke. Ako u propisanom roku plan detaljne regulacije ne bude usvojen, lokacijski uslovi izdaće se u skladu sa članom 57. stav 5. ovog zakona.

Nakon dobijanja novih lokacijskih uslova neophodno je sprovesti postupak za dobijanje građevinske dozvole. U skladu sa tim, ukoliko je postojeći idejni projekat u potpunosti u skladu sa “novim” lokacijskim uslovima, mišljenja smo da nije neophodno raditi novi idejni projekat, ali je neophodno ponovo sprovesti postupak revizije projekta.

Nakon dobijanja novih lokacijskih uslova neophodno je sprovesti postupak za dobijanje građevinske dozvole. U skladu sa tim, ukoliko je postojeći idejni projekat u potpunosti u skladu sa “novim” lokacijskim uslovima, mišljenja smo da nije neophodno raditi novi idejni projekat, ali je neophodno ponovo sprovesti postupak revizije projekta.

Članom 134. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 132/2014) propisano je da se odredbe drugih zakona kojima se na drugačiji način uređuju pitanja koja su predmet uređivanja ovog zakona neće primenjivati, osim zakona i propisa kojima se uređuje zaštita životne sredine. Shodno citiranoj odredbi Zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji, odredbe Zakona o opštem upravnom postupku kojima se na drugačiji način uređuju pitanja koja su predmet uređivanja Zakona o planiranju i izgradnji, ne primenjuju se.

Međutim, ukoliko neka od pitanja u vezi sa postupanjima koja su predmet uređivanja Zakona o planiranju i izgradnji nisu regulisana odredbama predmetnog Zakona, mišljenja smo da se u tom delu primenjuju odredbe Zakona o opštem upravnom postupku, kao propisa kojim se definiše skup pravila koja se primenjuju u upravnim stvarima, odnosno pojedinačnim situacijama u kojima organ, neposredno primenjujući zakone, druge propise i opšte akte, pravno ili faktički utiče na položaj stranke tako što donosi upravne akte, donosi garantne akte, zaključuje upravne ugovore, preduzima upravne radnje i pruža javne usluge.

Mišljenja smo da pravilo o primeni odredaba Zakona o opštem upravnom postupku važi u svim slučajevima kada neka od pitanja u vezi sa postupanjima koja su predmet uređivanja Zakona o planiranju i izgradnji nisu regulisana odredbama tog Zakona.

Za izvođenje radova na dogradnji objekta potrebno je prvo pribaviti lokacijske uslove, a zatim građevinsku dozvolu. Takođe, moguće je pre pribavljanja lokacijskih uslova, za potrebe izrade idejnog rešenja, od nadležnog organa za izdavanje građevinske dozvole pribaviti informaciju o lokaciji, koja sadrži podatke o mogućnostima i ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli, odnosno na više katastarskih parcela na osnovu planskog dokumenta.

U skladu sa čl.2.tač.33) Zakona o planiranju i izgradnji, dogradnja jeste izvođenje građevinskih i drugih radova kojima se igrađuje nov prostor van psotojećeg gabarita objekta, kao i nadziđivanje objekta, i sa njim čini građevinsku, funkcionalnu ili tehničku celinu.

Podnošenje zahteva za izdavanje lokacijskih uslova vrši se u skladu sa čl.6, dok se podnošenje zahteva za izdavanje građevinske dozvole vrši u skladu sa čl.16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u sekciji Propisi.

Nadležnost

Ukoliko je u konkretnom slučaju reč o objektu iz čl.133. Zakona o planiranju i izgradnji, lokacijske uslove, odnosno rešenje o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona, odnosno građevinsku dozvolu za izgradnju ovih objekata izdaje Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

U skladu sa čl.134. st.1. ovog zakona, poverava se autonomnoj pokrajini izdavanje građevinskih dozvola za izgradnju objekata određenih u članu 133. ovog zakona koji se u celini grade na teritoriji autonomne pokrajine.

U skladu sa čl.134. st.2. ovog zakona, poverava se jedinicama lokalne samouprave izdavanje građevinskih dozvola za izgradnju objekata koji nisu određeni u članu 133. ovog zakona.

Za izgradnju objekta potrebno je prvo pribaviti lokacijske uslove, a zatim građevinsku dozvolu. Lokacijski uslove sadrže sve urbanističke, tehničke i druge uslove i podatke potrebne za izradu projekta za građevinsku dozvolu.

Takođe, moguće je pre pribavljanja lokacijskih uslova, za potrebe izrade idejnog rešenja, od nadležnog organa za izdavanje građevinske dozvole pribaviti informaciju o lokaciji, koja sadrži podatke o mogućnostima i ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli, odnosno na više katastarskih parcela na osnovu planskog dokumenta.

Dokumentacija koja se prilaže uz zhtev za izdavanje lokacijskih uslova propisana je čl.6, dok  je dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole propisana čl.16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u sekciji Propisi.

Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 132/2014) brisane su odredbe Zakona kojima je regulisana lokacijska dozvola, a uvedeni su lokacijski uslovi. Saglasno članu 53a Zakona o planiranju i izgradnji, lokacijski uslovi predstavljaju javnu ispravu koja sadrži podatke o mogućnostima i ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli koja ispunjava uslove za građevinsku parcelu, a sadrži sve uslove za izradu tehničke dokumentacije.

Postupak podnošenja zahteva i dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje lokacijskih uslova propisani su čl. 53a – 57. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 6. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu http://gradjevinskedozvole.rs u okviru Sekcije „Propisi“.

1. Da, shodno čl.3. st .1. Uredbe o loakcijskim uslovima.

Članom 3. st.1.  Uredbe o lokacijskim uslovima propisano je da lokacijski uslovi ne glase na ime podnosioca zahteva za njihovo izdavanje, pa ih u postupku pribavljanja građevinske dozvole može upotrebiti drugo lice koje ispunjava uslove za podnošenje tog zahteva.

Sva zakonska i podzakonska akta možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u sekciji Propisi.

Lokacijski uslovi sadrže sve urbanističke, tehničke i druge uslove i podatke potrebne za izradu idejnog projekta, projekta za građevinsku dozvolu i projekta za izvođenje.

Na osnovu dobijenih lokacijskih uslova vrši se izrada projekta za građevinsku dozvolu, odnosno idejnog projekta (u slučaju izvođenja radova iz čl.145. Zakona o planiranju i izgradnji), radi ishodovanja rešenja o građevinskoj dozvoli, odnosno rešenja o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona. Podnošenje zahteva za izdavanje rešenja o građevinskoj dozvoli, odnosno rešenja o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona, vrši se kroz Centralni informacioni sistem (CIS), u skladu sa čl.16, odnosno čl.28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u sekciji Propisi.

Takođe, nadležni organ kroz CIS dostavlja doneto rešenje o građevinskoj dozvoli, odnosno rešenje o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona, imaocima javnih ovlašćenja nadležnim za utvrđivanje uslova za projektovanje, odnosno priključenje objekta na infrastrukturnu mrežu, radi informisanja.

Prema tome, sva komunikacija između investitora, nadležnog organa i imaoca javnih ovlašćenja vrši se isključivo kroz CIS, osim u slučaju kada je lokacijskim uslovima predviđen uslov za izdavanje građevinske dozvole da se između investitora i imaoca javnih ovlašćenja sklopi ugovor, odnosno drugi dokaz o obezbeđivanju nedostajuće infrastrukture, u tom slučaju je potrebno obratiti se imaocima javnih ovlašćenja direktno.

Osam dana pre početka izvođenja radova potrebno je izvršiti prijavu radova, u skladu sa čl.31. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Za izvođenje radova na dogradnji, odnosno nadziđivanju objekta, potrebno je prvo pribaviti lokacijske uslove, a zatim građevinsku dozvolu. Takođe, moguće je pre pribavljanja lokacijskih uslova, za potrebe izrade idejnog rešenja, od nadležnog organa za izdavanje građevinske dozvole pribaviti informaciju o lokaciji, koja sadrži podatke o mogućnostima i ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli, odnosno na više katastarskih parcela na osnovu planskog dokumenta.

Podnošenje zahteva za izdavanje lokacijskih uslova vrši se u skladu sa čl.6, dok se podnošenje zahteva za izdavanje građevinske dozvole vrši u skladu sa čl.16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u sekciji Propisi.

Odgovarajuće pravo

Članom 135. st.1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se građevinska dozvola, odnosno rešenje o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona, izdaje investitoru koji ima odgovarajuće pravo na zemljištu ili objektu. U skladu sa čl.135.st.2. ovog zakona, kao odgovarajuće pravo na zemljištu smatra se pravo svojine, pravo zakupa na građevinskom zemljištu u javnoj svojini, kao i druga prava propisana ovim zakonom. Članom 135.st.6. Zakona o planiranju I izgradnji regulisano je da se za izgradnju ili izvođenje radova na građevinskom zemljištu ili objektu koji je u vlasništvu više lica, kao dokaz o odgovarajućem pravu prilaže i overena saglasnost tih lica, a ako se izvode radovi na nadziđivanju, prilaže se i ugovor zaključen u skladu sa posebnim zakonom.

Članom 9.st.2. Zakona o stanovanju i održavanju zgrada propisano je da o raspolaganju zajedničkim delovima zgrade vlasnici posebnih delova odlučuju u skladu sa odredbama ovog zakona koje se odnose na rad i odlučivanje stambene zajednice.

U skladu sa čl.44.st.2. ovog zakona, o raspolaganju zajedničkim delovima zgrade, poveravanju upravljanja profesionalnom upravniku i kreditnom zaduživanju stambene zajednice skupština stambene zajednice odlučuje većinom koju čine 2/3 ukupnog broja glasova.

U konkretnom slučaju potrebno je pribaviti prvo lokacijske uslove, a zatim  građevinsku dozvolu, osim ukoliko je u konkretnom slučaju reč o građenju pomoćnog objekta, čije građenje se vrši na osnovu rešenja o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona.

Podnošenje zahteva za izdavanje lokacijskih uslova vrši se u skladu sa čl.6, dok se podnošenje zahteva za izdavanje građevinske dozvole vrši u skladu sa čl.16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u sekciji Propisi.

Takođe, pre izdavanja lokacijskih uslova možete organu nadležnom za izdavanje građevinske dozvole da podnesete zahtev za izdavanje informacije o lokaciji, koja sadrži podatke i mogućnostima i ograničenjima gradnje na određenoj kat. parceli u skladu sa važećim planskim dokumentom.

Ukoliko je u konkretnom slučaju reč o postavljanju pomoćnog objekta, potrebno je pribaviti rešenje o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole. Podnošenje zahteva za izdavanje rešenja kojim se odobrava izvođenje radova iz čl.145. Zakona vrši se u skladu sa čl.28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

U skladu sa definicijama iz čl.2.tač.24) i 24a) Zakona o planiranju i izgradnji:

24) pomoćni objekat jeste objekat koji je u funkciji glavnog objekta, a gradi se na istoj parceli na kojoj je sagrađen ili može biti sagrađen glavni stambeni, poslovni ili objekat javne namene (garaže, ostave, septičke jame, bunari, cisterne za vodu i sl.);

24a) ekonomski objekti jesu objekti za gajenje životinja (staje za gajenje konja, štale za gajenje goveda, objekti za gajenje živine, koza, ovaca i svinja, kao i objekti za gajenje golubova, kunića, ukrasne živine i ptica); prateći objekti za gajenje domaćih životinja (ispusti za stoku, betonske piste za odlaganje čvrstog stajnjaka, objekti za skladištenje osoke); objekti za skladištenje stočne hrane (senici, magacini za skladištenje koncentrovane stočne hrane, betonirane silo jame i silo trenčevi), objekti za skladištenje poljoprivrednih proizvoda (ambari, koševi) i drugi slični objekti na poljoprivrednom gazdinstvu (objekti za mašine i vozila, pušnice, sušionice i sl.);

Za izvođenje radova iz čl.145. Zakona potrebno je pribaviti lokacijske uslove koji sadrže sve urbanističke, tehničke i druge uslove i podatke potrebne za izradu idejnog projekta, osim u slučajevima iz čl.2.st.2. Uredbe o lokacijskim uslovima.U skladu sa čl.2.st.2.Uredbe o lokacijskim uslovima, lokacijski uslovi se ne izdaju za izvođenje radova na investicionom održavanju objekta i uklanjanju prepreka za osobe sa invaliditetom, radove kojima se ne menja spoljni izgled, ne povećava broj funkcionalnih jedinica i kapacitet instalacija, adaptaciju, sanaciju, građenje zidanih ograda, kao i u svim ostalim slučajevima izvođenja radova kojima se ne vrši priključenje na komunalnu infrastrukturu odnosno ne menjaju kapaciteti i funkcionalnost postojećih priključaka na infrastrukturnu mrežu, osim u slučajevima za koje je Zakonom, odnosno planskim dokumentom propisana obaveza pribavljanja uslova.

Ako se lokacijski uslovi mogu utvrditi uvidom u planski dokument, odnosno separat, nadležni organ je dužan da ih izda u roku od pet radnih dana od dana prijema zahteva iz člana 6. ovog pravilnika, u skladu sa propisom kojim se uređuje izdavanje lokacijskih uslova, i da o tome obavesti podnosioca zahteva, u skladu sa čl.8d. Zakona o planiranju i izgradnji, odnosno u skladu sa čl.10. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Međutim, ako se lokacijski uslovi ne mogu pribaviti uvidom u planski dokument, odnosno separat, nadležni organ je dužan da u roku od pet radnih dana od dana prijema zahteva za izdavanje lokacijskih uslova, imaocima javnih ovlašćenja, koji u skladu sa ovim zakonom i posebnim propisom utvrđuju uslove za izgradnju objekata, dostavi zahtev za izdavanjem tih uslova, shodno čl.8b. st.1.Zakona o planiranju i izgradnji. Imalac javnih ovlašćenja je dužan da postupi po zahtevu za izdavanje uslova za projektovanje i priključenje, u roku od 15 dana od dana prijema zahteva, a za objekte iz člana 133. ovog zakona u roku od 30 dana od dana prijema zahteva. Nakon toga, nadležni organ je dužan da izda lokacijske uslove u skladu sa propisom kojim se uređuje izdavanje lokacijskih uslova, u roku od pet radnih dana od dana dostavljanja uslova za projektovanje i priključenje.

Članom 209. st.1. tač. 2) Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da će se kaznom od 25.000 do 50.000 dinara ili kaznom zatvora do 30 dana kazniće se za prekršaj odgovorno službeno lice u nadležnom organu uprave ako ne izda lokacijske uslove, građevinsku, odnosno upotrebnu dozvolu u propisanom roku (čl. 8d, 53, 56, 136. i 158). Član 209. st. 2. ovog zakona regulisano je da će se za ponovljeni prekršaj iz stava 1. ovog člana učiniocu će se izreći novčana kazna i kazna zatvora do 30 dana. Zahtev za pokretanje prekršajnog postupka iz stava 1. tač. 2) podnosi građevinski inspektor, u skladu sa čl. 209.st. 3. Zakona o planiranju i izgradnji.

U skladu sa čl.8v Zakona o planiranju i izgradnji, registrator je dužan da podnese prekršajnu prijavu iz člana 211a ovog zakona, protiv imaoca javnih ovlašćenja i odgovornog lica imaoca javnih ovlašćenja, ako tokom sprovođenja objedinjene procedure taj imalac javnih ovlašćenja ne postupa na način i u rokovima propisanim ovim zakonom, najkasnije u roku od tri radna dana od isteka propisanog roka za postupanje od strane imaoca javnih ovlašćenja.

Član 8g st. 6 Zakona o planiranju i izgradnji predviđa obavezu Centralnog registratora da  bez odlaganja podnese prekršajnu prijavu protiv registratora nadležnog organa u slučaju prekoračenja propisanih rokova, odnosno nepodnošenja odgovarajuće prekršajne prijave protiv imalaca javnih ovlašćenja.

Ukoliko smatrate da nadležni organ ne postupa u skladu sa zakonom, možete se obratiti Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. U skladu sa čl.172. st.1. Zakona o planiranju i izgradnji, nadzor nad izvršavanjem odredaba ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona, vrši Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Sva zakonska i podzakonska akta možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u sekciji Propisi.

U konkretnom slučaju potrebno je pribaviti prvo lokacijske uslove, a zatim  građevinsku dozvolu, osim ukoliko je u konkretnom slučaju reč o građenju pomoćnog objekta, čije građenje se vrši na osnovu rešenja o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona.

Podnošenje zahteva za izdavanje lokacijskih uslova vrši se u skladu sa čl.6, dok se podnošenje zahteva za izdavanje građevinske dozvole vrši u skladu sa čl.16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u sekciji Propisi.

Takođe, pre izdavanja lokacijskih uslova možete organu nadležnom za izdavanje građevinske dozvole da podnesete zahtev za izdavanje informacije o lokaciji, koja sadrži podatke i mogućnostima i ograničenjima gradnje na određenoj kat. parceli u skladu sa važećim planskim dokumentom.

Ukoliko je u konkretnom slučaju reč o postavljanju pomoćnog objekta, potrebno je pribaviti rešenje o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole. Podnošenje zahteva za izdavanje rešenja kojim se odobrava izvođenje radova iz čl.145. Zakona vrši se u skladu sa čl.28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

U skladu sa definicijama iz čl.2.tač.24) i 24a) Zakona o planiranju i izgradnji:

24) pomoćni objekat jeste objekat koji je u funkciji glavnog objekta, a gradi se na istoj parceli na kojoj je sagrađen ili može biti sagrađen glavni stambeni, poslovni ili objekat javne namene (garaže, ostave, septičke jame, bunari, cisterne za vodu i sl.);

24a) ekonomski objekti jesu objekti za gajenje životinja (staje za gajenje konja, štale za gajenje goveda, objekti za gajenje živine, koza, ovaca i svinja, kao i objekti za gajenje golubova, kunića, ukrasne živine i ptica); prateći objekti za gajenje domaćih životinja (ispusti za stoku, betonske piste za odlaganje čvrstog stajnjaka, objekti za skladištenje osoke); objekti za skladištenje stočne hrane (senici, magacini za skladištenje koncentrovane stočne hrane, betonirane silo jame i silo trenčevi), objekti za skladištenje poljoprivrednih proizvoda (ambari, koševi) i drugi slični objekti na poljoprivrednom gazdinstvu (objekti za mašine i vozila, pušnice, sušionice i sl.);

Za izvođenje radova iz čl.145. Zakona potrebno je pribaviti lokacijske uslove koji sadrže sve urbanističke, tehničke i druge uslove i podatke potrebne za izradu idejnog projekta, osim u slučajevima iz čl.2.st.2. Uredbe o lokacijskim uslovima.U skladu sa čl.2.st.2.Uredbe o lokacijskim uslovima, lokacijski uslovi se ne izdaju za izvođenje radova na investicionom održavanju objekta i uklanjanju prepreka za osobe sa invaliditetom, radove kojima se ne menja spoljni izgled, ne povećava broj funkcionalnih jedinica i kapacitet instalacija, adaptaciju, sanaciju, građenje zidanih ograda, kao i u svim ostalim slučajevima izvođenja radova kojima se ne vrši priključenje na komunalnu infrastrukturu odnosno ne menjaju kapaciteti i funkcionalnost postojećih priključaka na infrastrukturnu mrežu, osim u slučajevima za koje je Zakonom, odnosno planskim dokumentom propisana obaveza pribavljanja uslova.

Napominjemo da se građenje može vršiti isključivo na građevinskom zemljištu, pa je potrebno pre podnošenja zahteva za građevinsku dozvolu izvršiti promenu namene zemljišta u konkrentom slučaju.

Ukoliko se radi o poljoprivrednom zemljištu u građevinskom području sela prve, druge, treće, četvrte i pete katastarske klase, radi se o zemljištu iz čl. 3 Zakona o poljoprivrednom zeljištu i zbog toga  potrebno je pred opštinskim organom uprave nadležnim za poljoprivredu pokrenuti postupak za promenu namene obradivog poljoprivrednog zemljišta.

Ukoliko se ukonkretnom slučaju radi o ekonomskom (pomoćnom) objektu u funkciji primarne poljoprivredne proizvodnje, potrebno je istovremeno podneti i zahtev za utvrđivanje oslobođenja od obaveze plaćanja naknade za promene namene obzirom da se za ovu vrstu objekata shodno čl. 26 st.1 tač. 2 Zakona o poljoprivrednom zemljištu ne plaća naknada. Objekti koji su u funkciji primarne poljoprivredne proizvodnje, shodno čl. 26. st. 2 Zakona o poljoprivrednom zemljištu su: objekti za smeštaj mehanizacije, repromaterijala, smeštaj i čuvanje gotovih poljoprivrednih proizvoda, staje za gajenje stoke, objekti za potrebe gajenja i prikazivanje starih autohtonih sorti biljnih kultura i rasa domaćih životinja, objekti za gajenje pečurki, puževa i riba. Uz zahtev za utvrđivanje oslobađanja plaćanja naknade za prenamenu, potrebno je podneti: dokaz o vlasništvu poljoprivrednog zemljišta, kopiju plana, podatke o površini za koju se vrši prenamena i idejni projekat  za izgradnju pomoćne zgrade. 

Ako se lokacijski uslovi mogu utvrditi uvidom u planski dokument, odnosno separat, nadležni organ je dužan da ih izda u roku od pet radnih dana od dana prijema zahteva iz člana 6. ovog pravilnika, u skladu sa propisom kojim se uređuje izdavanje lokacijskih uslova, i da o tome obavesti podnosioca zahteva, u skladu sa čl.8d. Zakona o planiranju i izgradnji (ovde), odnosno u skladu sa čl.10. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Međutim, ako se lokacijski uslovi ne mogu pribaviti uvidom u planski dokument, odnosno separat, nadležni organ je dužan da u roku od pet radnih dana od dana prijema zahteva za izdavanje lokacijskih uslova, imaocima javnih ovlašćenja, koji u skladu sa ovim zakonom i posebnim propisom utvrđuju uslove za izgradnju objekata, dostavi zahtev za izdavanjem tih uslova, shodno čl.8b. st.1.Zakona o planiranju i izgradnji. Imalac javnih ovlašćenja je dužan da postupi po zahtevu za izdavanje uslova za projektovanje i priključenje, u roku od 15 dana od dana prijema zahteva, a za objekte iz člana 133. ovog zakona u roku od 30 dana od dana prijema zahteva. Nakon toga, nadležni organ je dužan da izda lokacijske uslove u skladu sa propisom kojim se uređuje izdavanje lokacijskih uslova, u roku od pet radnih dana od dana dostavljanja uslova za projektovanje i priključenje.

Članom 209. st.1. tač. 2) Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da će se kaznom od 25.000 do 50.000 dinara ili kaznom zatvora do 30 dana kazniće se za prekršaj odgovorno službeno lice u nadležnom organu uprave ako ne izda lokacijske uslove, građevinsku, odnosno upotrebnu dozvolu u propisanom roku (čl. 8d, 53, 56, 136. i 158). Član 209. st. 2. ovog zakona regulisano je da će se za ponovljeni prekršaj iz stava 1. ovog člana učiniocu će se izreći novčana kazna i kazna zatvora do 30 dana. Zahtev za pokretanje prekršajnog postupka iz stava 1. tač. 2) podnosi građevinski inspektor, u skladu sa čl. 209.st. 3. Zakona o planiranju i izgradnji.

U skladu sa čl.8v Zakona o planiranju i izgradnji, registrator je dužan da podnese prekršajnu prijavu iz člana 211a ovog zakona, protiv imaoca javnih ovlašćenja i odgovornog lica imaoca javnih ovlašćenja, ako tokom sprovođenja objedinjene procedure taj imalac javnih ovlašćenja ne postupa na način i u rokovima propisanim ovim zakonom, najkasnije u roku od tri radna dana od isteka propisanog roka za postupanje od strane imaoca javnih ovlašćenja.

Član 8g st. 6 Zakona o planiranju i izgradnji predviđa obavezu Centralnog registratora da  bez odlaganja podnese prekršajnu prijavu protiv registratora nadležnog organa u slučaju prekoračenja propisanih rokova, odnosno nepodnošenja odgovarajuće prekršajne prijave protiv imalaca javnih ovlašćenja.

Ukoliko smatrate da nadležni organ ne postupa u skladu sa zakonom, možete se obratiti Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. U skladu sa čl.172. st.1. Zakona o planiranju i izgradnji, nadzor nad izvršavanjem odredaba ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona, vrši Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Da, ukoliko IDP sadrži one podatke koji su neophodni za utvrđivanje lokacijskih uslova, odnosno podataka koji su koji su neophodni za utvrđivanje usklađenosti sa planskim dokumentom i utvrđivanje uslova za projektovanje i priključenje (u zavisnosti od vrste objekta, odnosno radova npr: namena, BRGP, gabarit, horizontalna i vertikalna

regulacija, položaj na parceli, pristup parceli, broj funkcionalnih jedinica, kapaciteti i način priključenja na komunalnu i drugu infrastrukturu i sl.).

Za izvođenje radova na dogradnji objekta potrebno je prvo pribaviti lokacijske uslove, a zatim građevinsku dozvolu. Takođe, moguće je pre pribavljanja lokacijskih uslova, za potrebe izrade idejnog rešenja, od nadležnog organa za izdavanje građevinske dozvole pribaviti informaciju o lokaciji, koja sadrži podatke o mogućnostima i ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli, odnosno na više katastarskih parcela na osnovu planskog dokumenta.

Podnošenje zahteva za izdavanje lokacijskih uslova vrši se u skladu sa čl.6, dok se podnošenje zahteva za izdavanje građevinske dozvole vrši u skladu sa čl.16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u sekciji Propisi.

Shodno čl.126.st.1. Zakona o planiranju i izgradnji, tehničku dokumentaciju za izgradnju objekata (idejno rešenje za ishodovanje lokacijskih uslova i projekat za građevinsku dozvolu za ishodovanje rešenja o građevinskoj dozvoli)  može da izrađuje privredno društvo, odnosno drugo pravno lice, odnosno preduzetnik koji

su upisani u registar privrednih subjekata.

Za izvođenje radova na dogradnji objekta potrebno je prvo pribaviti lokacijske uslove, a zatim građevinsku dozvolu. Takođe, moguće je pre pribavljanja lokacijskih uslova, za potrebe izrade idejnog rešenja, od nadležnog organa za izdavanje građevinske dozvole pribaviti informaciju o lokaciji, koja sadrži podatke o mogućnostima i ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli, odnosno na više katastarskih parcela na osnovu planskog dokumenta.

Podnošenje zahteva za izdavanje lokacijskih uslova vrši se u skladu sa čl.6, dok se podnošenje zahteva za izdavanje građevinske dozvole vrši u skladu sa čl.16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u sekciji Propisi.

Shodno čl.126.st.1. Zakona o planiranju i izgradnji, tehničku dokumentaciju za izgradnju objekata (idejno rešenje za ishodovanje lokacijskih uslova i projekat za građevinsku dozvolu za ishodovanje rešenja o građevinskoj dozvoli)  može da izrađuje privredno društvo, odnosno drugo pravno lice, odnosno preduzetnik koji

su upisani u registar privrednih subjekata.

Potrebno je pribaviti prvo lokacijske uslove, a zatim građevinsku dozvolu. Podnošenje zahteva za izdavanje lokacijskih uslova vrši se u skladu sa čl.6, dok se podnošenje zahteva za izdavanje građevinske dozvole vrši u skladu sa čl.16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

U slučaju postavljanja manjih montažnih objekata privremenog karaktera na javnim i drugim površinama potrebno je obratiti se nadležnom organu jedinice lokalne samouprave, shodno cl. 146. Zakona o planiranju i izgradnji.

Pravilnik, kao i druga zakonska i podzakonska akta možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u sekciji Propisi.

Pozivni centar ne raspolaže tom informacijom.

Za postavljanje ovakvog objekta potrebno je prvo pribaviti lokacijske uslove, a zatim građevinsku dozvolu. . Takođe, moguće je pre pribavljanja lokacijskih uslova, za potrebe izrade idejnog rešenja, od nadležnog organa za izdavanje građevinske dozvole pribaviti informaciju o lokaciji, koja sadrži podatke o mogućnostima i ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli, odnosno na više katastarskih parcela na osnovu planskog dokumenta.

Ne postoji utvrđena „cena“ građevinske dozvole.

Kada je reč o troškovima koji se plaćaju prilikom podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole, predmetna materija je regulisana članom 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedenim članom Pravilnika je propisano da se uz zahtev prilažu dokaz o uplaćenoj administrativnoj taksi za podnošenje zahteva i donošenje rešenja (za čije iznose se morate obratiti nadležnom organu kome podnosite zahtev) i naknadi za Centralnu evidenciju (iznose možete pronaći ovde), dok za objekte za koje je propisano plaćanje doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta, sastavni deo zahteva čini i izjašnjenje podnosioca o načinu plaćanja doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta, kao i sredstvima obezbeđenja u slučaju plaćanja na rate.

Za izvođenje radova na dogradnji objekta potrebno je prvo pribaviti lokacijske uslove, a zatim građevinsku dozvolu. Takođe, moguće je pre pribavljanja lokacijskih uslova, za potrebe izrade idejnog rešenja, od nadležnog organa za izdavanje građevinske dozvole pribaviti informaciju o lokaciji, koja sadrži podatke o mogućnostima i ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli, odnosno na više katastarskih parcela na osnovu planskog dokumenta.

Shodno čl.2.st.2.tač.33) Zakona o planiranju i izgradnji, dogradnja jeste izvođenje građevinskih i drugih radova kojima se izgrađuje novi prostor van postojećeg gabarita objekta, kao i nadziđivanje objekta, i sa njim čini građevinsku, funkcionalnu ili tehničku celinu.

Podnošenje zahteva za izdavanje lokacijskih uslova vrši se u skladu sa čl.6, dok se podnošenje zahteva za izdavanje građevinske dozvole vrši u skladu sa čl.16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u sekciji Propisi.

Članom 135. st.1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se građevinska dozvola, odnosno rešenje o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona, izdaje investitoru koji ima odgovarajuće pravo na zemljištu ili objektu. U skladu sa čl.135.st.2. ovog zakona, kao odgovarajuće pravo na zemljištu smatra se pravo svojine, pravo zakupa na građevinskom zemljištu u javnoj svojini, kao i druga prava propisana ovim zakonom.

U konkretnom slučaju potrebno je pribaviti prvo lokacijske uslove, a zatim  građevinsku dozvolu, osim ukoliko je u konkretnom slučaju reč o građenju pomoćnog objekta, čije građenje se vrši na osnovu rešenja o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona.

Podnošenje zahteva za izdavanje lokacijskih uslova vrši se u skladu sa čl.6, dok se podnošenje zahteva za izdavanje građevinske dozvole vrši u skladu sa čl.16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u sekciji Propisi.

Takođe, pre izdavanja lokacijskih uslova možete organu nadležnom za izdavanje građevinske dozvole da podnesete zahtev za izdavanje informacije o lokaciji, koja sadrži podatke i mogućnostima i ograničenjima gradnje na određenoj kat. parceli u skladu sa važećim planskim dokumentom.

Ukoliko je u konkretnom slučaju reč o građenju pomoćnog objekta, potrebno je pribaviti rešenje o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole. Podnošenje zahteva za izdavanje rešenja kojim se odobrava izvođenje radova iz čl.145. Zakona vrši se u skladu sa čl.28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

U skladu sa definicijama iz čl.2.tač.24) i 24a) Zakona o planiranju i izgradnji:

24) pomoćni objekat jeste objekat koji je u funkciji glavnog objekta, a gradi se na istoj parceli na kojoj je sagrađen ili može biti sagrađen glavni stambeni, poslovni ili objekat javne namene (garaže, ostave, septičke jame, bunari, cisterne za vodu i sl.);

24a) ekonomski objekti jesu objekti za gajenje životinja (staje za gajenje konja, štale za gajenje goveda, objekti za gajenje živine, koza, ovaca i svinja, kao i objekti za gajenje golubova, kunića, ukrasne živine i ptica); prateći objekti za gajenje domaćih životinja (ispusti za stoku, betonske piste za odlaganje čvrstog stajnjaka, objekti za skladištenje osoke); objekti za skladištenje stočne hrane (senici, magacini za skladištenje koncentrovane stočne hrane, betonirane silo jame i silo trenčevi), objekti za skladištenje poljoprivrednih proizvoda (ambari, koševi) i drugi slični objekti na poljoprivrednom gazdinstvu (objekti za mašine i vozila, pušnice, sušionice i sl.);

Za izvođenje radova iz čl.145. Zakona potrebno je pribaviti lokacijske uslove koji sadrže sve urbanističke, tehničke i druge uslove i podatke potrebne za izradu idejnog projekta, osim u slučajevima iz čl.2.st.2. Uredbe o lokacijskim uslovima.  U skladu sa čl.2.st.2.Uredbe o lokacijskim uslovima, lokacijski uslovi se ne izdaju za izvođenje radova na investicionom održavanju objekta i uklanjanju prepreka za osobe sa invaliditetom, radove kojima se ne menja spoljni izgled, ne povećava broj funkcionalnih jedinica i kapacitet instalacija, adaptaciju, sanaciju, građenje zidanih ograda, kao i u svim ostalim slučajevima izvođenja radova kojima se ne vrši priključenje na komunalnu infrastrukturu odnosno ne menjaju kapaciteti i funkcionalnost postojećih priključaka na infrastrukturnu mrežu, osim u slučajevima za koje je Zakonom, odnosno planskim dokumentom propisana obaveza pribavljanja uslova.

Sva zakonska i podzakonska akta možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u sekciji Propisi.

1. Taksa za zahtev propisana je Tarifnim brojem 1 Tarife Republičkih administrativnih taksi, koja predstavlja sastavni deo Zakona o Republičkim administrativnim taksama („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 43/2003, 51/2003 - ispr., 61/2005, 101/2005 - dr. zakon, 5/2009, 54/2009, 50/2011, 70/2011 - usklađeni din. izn., 55/2012 - usklađeni din. izn., 93/2012, 47/2013 - usklađeni din. izn., 65/2013 - dr. zakon, 57/2014 - usklađeni din. izn., 45/2015 - usklađeni din. izn., 83/2015, 112/2015, 50/2016 - usklađeni din. izn. i 61/2017 - usklađeni din. izn.). Iznos takse za Tarifni broj 1 je 310 dinara.

2. Članom 8đ Zakona o planiranju i izgradnji, kojim su propisane granice ovlašćenja nadležnog organa, regulisano je da nadležni organ, u okviru provere ispunjenosti formalnih uslova, između ostalog, proverava da li je uz zahtev priložen dokaz o uplati propisane naknade, odnosno takse. Shodno citiranoj odredbi Zakona, ukoliko podnosilac zahteva ne dostavi dokaz o uplati propisanog iznosa takse, odnosno naknade, to predstavlja razlog za odbacivanje zahteva zbog neispunjenosti formalnih uslova.

3. Ukoliko podnosilac zahteva ne dostavi dokaz o uplati propisanog iznosa takse, odnosno naknade, nadležni organ donosi rešenje o odbacivanju zahteva zbog neispunjenosti formalnih uslova.

Radovi u konkretnom slučaju odgovaraju radovima na dogradnji objekta:

U skladu sa čl.2.tač.33) Zakona o planiranju i izgradnji, dogradnja jeste izvođenje građevinskih i drugih radova kojima se izgrađuje novi prostor van postojećeg gabarita objekta, kao i nadziđivanje objekta, i sa njim čini građevinsku, funkcionalnu ili tehničku celinu.

Za izvođenje radova na dogradnji objekta potrebno je prvo pribaviti lokacijske uslove, a zatim građevinsku dozvolu. Takođe, moguće je pre pribavljanja lokacijskih uslova, za potrebe izrade idejnog rešenja, od nadležnog organa za izdavanje građevinske dozvole pribaviti informaciju o lokaciji, koja sadrži podatke o mogućnostima i ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli, odnosno na više katastarskih parcela na osnovu planskog dokumenta.

Podnošenje zahteva za izdavanje lokacijskih uslova vrši se u skladu sa čl.6, dok se podnošenje zahteva za izdavanje građevinske dozvole vrši u skladu sa čl.16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u sekciji Propisi.

Nadležnost

Ukoliko je u konkretnom slučaju reč o objektu iz čl.133. Zakona o planiranju i izgradnji, lokacijske uslove, odnosno rešenje o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona, odnosno građevinsku dozvolu za izgradnju ovih objekata izdaje Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

U skladu sa čl.134. st.1. ovog zakona, poverava se autonomnoj pokrajini izdavanje građevinskih dozvola za izgradnju objekata određenih u članu 133. ovog zakona koji se u celini grade na teritoriji autonomne pokrajine.

U skladu sa čl.134. st.2. ovog zakona, poverava se jedinicama lokalne samouprave izdavanje građevinskih dozvola za izgradnju objekata koji nisu određeni u članu 133. ovog zakona.

Za izgradnju novog objekta potrebno je pribaviti prvo lokacijske uslove, a zatim građevinsku dozvolu. Takođe, moguće je pre pribavljanja lokacijskih uslova, za potrebe izrade idejnog rešenja, od nadležnog organa za izdavanje građevinske dozvole pribaviti informaciju o lokaciji, koja sadrži podatke o mogućnostima i ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli, odnosno na više katastarskih parcela na osnovu planskog dokumenta.

Podnošenje zahteva za izdavanje lokacijskih uslova vrši se u skladu sa čl.6, dok se podnošenje zahteva za izdavanje građevinske dozvole vrši u skladu sa čl.16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Pravilnik, kao i druga Zakonska i podzakonska akta možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u sekciji Propisi.

U konkretnom slučaju potrebno je pribaviti prvo lokacijske uslove, a zatim  građevinsku dozvolu, osim ukoliko je u konkretnom slučaju reč o građenju pomoćnog ili ekonomskog objekta, čije građenje se vrši na osnovu rešenja o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona. Zakonom o planiranju i izgradnji  nije predviđen drugačiji postupak od navedenog za postavljanje ove vrste objekata. Članom 147.st.1.ovog zakona koji reguliše izdavanje privremene građevinske dozvole za privremene objekte takođe nije obuhvaćena ova vrsta objekata.

Sva zakonska i podzakonska akta možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u sekciji Propisi.

Podnošenje zahteva za izdavanje lokacijskih uslova vrši se u skladu sa čl.6, dok se podnošenje zahteva za izdavanje građevinske dozvole vrši u skladu sa čl.16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Takođe, pre izdavanja lokacijskih uslova možete organu nadležnom za izdavanje građevinske dozvole da podnesete zahtev za izdavanje informacije o lokaciji, koja sadrži podatke i mogućnostima i ograničenjima gradnje na određenoj kat. parceli u skladu sa važećim planskim dokumentom.

Ukoliko je u konkretnom slučaju reč o postavljanju pomoćnog objekta, potrebno je pribaviti rešenje o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole. Podnošenje zahteva za izdavanje rešenja kojim se odobrava izvođenje radova iz čl.145. Zakona vrši se u skladu sa čl.28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

U skladu sa definicijama iz čl.2.tač.24) i 24a) Zakona o planiranju i izgradnji:

24) pomoćni objekat jeste objekat koji je u funkciji glavnog objekta, a gradi se na istoj parceli na kojoj je sagrađen ili može biti sagrađen glavni stambeni, poslovni ili objekat javne namene (garaže, ostave, septičke jame, bunari, cisterne za vodu i sl.);

24a) ekonomski objekti jesu objekti za gajenje životinja (staje za gajenje konja, štale za gajenje goveda, objekti za gajenje živine, koza, ovaca i svinja, kao i objekti za gajenje golubova, kunića, ukrasne živine i ptica); prateći objekti za gajenje domaćih životinja (ispusti za stoku, betonske piste za odlaganje čvrstog stajnjaka, objekti za skladištenje osoke); objekti za skladištenje stočne hrane (senici, magacini za skladištenje koncentrovane stočne hrane, betonirane silo jame i silo trenčevi), objekti za skladištenje poljoprivrednih proizvoda (ambari, koševi) i drugi slični objekti na poljoprivrednom gazdinstvu (objekti za mašine i vozila, pušnice, sušionice i sl.);

Za izvođenje radova iz čl.145. Zakona potrebno je pribaviti lokacijske uslove koji sadrže sve urbanističke, tehničke i druge uslove i podatke potrebne za izradu idejnog projekta, osim u slučajevima iz čl.2.st.2. Uredbe o lokacijskim uslovima. U skladu sa čl.2.st.2.Uredbe o lokacijskim uslovima, lokacijski uslovi se ne izdaju za izvođenje radova na investicionom održavanju objekta i uklanjanju prepreka za osobe sa invaliditetom, radove kojima se ne menja spoljni izgled, ne povećava broj funkcionalnih jedinica i kapacitet instalacija, adaptaciju, sanaciju, građenje zidanih ograda, kao i u svim ostalim slučajevima izvođenja radova kojima se ne vrši priključenje na komunalnu infrastrukturu odnosno ne menjaju kapaciteti i funkcionalnost postojećih priključaka na infrastrukturnu mrežu, osim u slučajevima za koje je Zakonom, odnosno planskim dokumentom propisana obaveza pribavljanja uslova.

Radovi u konkretnom slučaju odgovaraju radovima na dogradnji objekta:

U skladu sa čl.2.tač.33) Zakona o planiranju i izgradnji, dogradnja jeste izvođenje građevinskih i drugih radova kojima se izgrađuje novi prostor van postojećeg gabarita objekta, kao i nadziđivanje objekta, i sa njim čini građevinsku, funkcionalnu ili tehničku celinu.

Za izvođenje radova na dogradnji objekta potrebno je prvo pribaviti lokacijske uslove, a zatim građevinsku dozvolu. Takođe, moguće je pre pribavljanja lokacijskih uslova, za potrebe izrade idejnog rešenja, od nadležnog organa za izdavanje građevinske dozvole pribaviti informaciju o lokaciji, koja sadrži podatke o mogućnostima i ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli, odnosno na više katastarskih parcela na osnovu planskog dokumenta.

Podnošenje zahteva za izdavanje lokacijskih uslova vrši se u skladu sa čl.6, dok se podnošenje zahteva za izdavanje građevinske dozvole vrši u skladu sa čl.16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u sekciji Propisi.

Nadležnost

Ukoliko je u konkretnom slučaju reč o objektu iz čl.133. Zakona o planiranju i izgradnji, lokacijske uslove, odnosno rešenje o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona, odnosno građevinsku dozvolu za izgradnju ovih objekata izdaje Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

U skladu sa čl.134. st.1. ovog zakona, poverava se autonomnoj pokrajini izdavanje građevinskih dozvola za izgradnju objekata određenih u članu 133. ovog zakona koji se u celini grade na teritoriji autonomne pokrajine.

U skladu sa čl.134. st.2. ovog zakona, poverava se jedinicama lokalne samouprave izdavanje građevinskih dozvola za izgradnju objekata koji nisu određeni u članu 133. ovog zakona.

Pozivni centar ne raspolaže tom informacijom.

Za izvođenje ovih radova potrebno je prvo pribaviti lokacijske uslove, a zatim građevinsku dozvolu. Takođe, moguće je pre pribavljanja lokacijskih uslova, za potrebe izrade idejnog rešenja, od nadležnog organa za izdavanje građevinske dozvole pribaviti informaciju o lokaciji, koja sadrži podatke o mogućnostima i ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli, odnosno na više katastarskih parcela na osnovu planskog dokumenta.

Podnošenje zahteva za izdavanje lokacijskih uslova vrši se u skladu sa čl.6, dok se podnošenje zahteva za izdavanje građevinske dozvole vrši u skladu sa čl.16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u sekciji Propisi.

Odgovarajuće pravo

Članom 135. st.1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se građevinska dozvola, odnosno rešenje o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona, izdaje investitoru koji ima odgovarajuće pravo na zemljištu ili objektu. U skladu sa čl.135.st.2. ovog zakona, kao odgovarajuće pravo na zemljištu smatra se pravo svojine, pravo zakupa na građevinskom zemljištu u javnoj svojini, kao i druga prava propisana ovim zakonom. Članom 135.st.6. Zakona o planiranju I izgradnji regulisano je da se za izgradnju ili izvođenje radova na građevinskom zemljištu ili objektu koji je u vlasništvu više lica, kao dokaz o odgovarajućem pravu prilaže i overena saglasnost tih lica, a ako se izvode radovi na nadziđivanju, prilaže se i ugovor zaključen u skladu sa posebnim zakonom.

Članom 9.st.2. Zakona o stanovanju i održavanju zgrada propisano je da o raspolaganju zajedničkim delovima zgrade vlasnici posebnih delova odlučuju u skladu sa odredbama ovog zakona koje se odnose na rad i odlučivanje stambene zajednice.

U skladu sa čl.44.st.2. ovog zakona, o raspolaganju zajedničkim delovima zgrade, poveravanju upravljanja profesionalnom upravniku i kreditnom zaduživanju stambene zajednice skupština stambene zajednice odlučuje većinom koju čine 2/3 ukupnog broja glasova.

Shodno čl.3. st.2. tač.16) Zakona o stanovanju i održavanju zgrada, zajednički delovi zgrade su delovi zgrade koji ne predstavljaju poseban ili samostalni deo zgrade, koji služe za korišćenje posebnih ili samostalnih delova zgrade, odnosno zgradi kao celini, kao što su: zajednički prostori (stepenište, ulazni prostori i vetrobrani, zajednički

hodnik i galerija, tavanski prostor, podrum, biciklarnica, sušionica za veš, zajednička terasa i druge prostorije namenjene zajedničkoj upotrebi vlasnika posebnih ili samostalnih delova zgrade i dr.), zajednički građevinski elementi (temelji, noseći zidovi i stubovi, međuspratne i druge konstrukcije, konstruktivni deo zida ili zidna ispuna, izolacija i završna obrada zida prema spoljašnjem prostoru ili prema zajedničkom delu zgrade, strehe, fasade, krov, dimnjaci, kanali za provetravanje, svetlarnici, konstrukcija i prostori za lift i druge posebne konstrukcije i dr.), kao i zajedničke instalacije, oprema i uređaji (unutrašnje električne, vodovodne  i kanalizacione, gasovodne i toplovodne instalacije, lift, gromobrani, aparati za gašenje, otkrivanje i javljanje požara, bezbednosna rasveta, telefonske instalacije i svi komunalni priključci koji su namenjeni zajedničkom korišćenju i dr.), ako ne predstavljaju sastavni deo samostalnog dela zgrade i ne čine sastavni deo posebnog dela

zgrade, odnosno ne predstavljaju deo instalacija, opreme i uređaja koji isključivo služi jednom posebnom delu, u smislu ovog zakona.

Za izgradnju objekta potrebno je prvo pribaviti lokacijske uslove, a zatim građevinsku dozvolu. Takođe, moguće je pre pribavljanja lokacijskih uslova, za potrebe izrade idejnog rešenja, od nadležnog organa za izdavanje građevinske dozvole pribaviti informaciju o lokaciji, koja sadrži podatke o mogućnostima i ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli, odnosno na više katastarskih parcela na osnovu planskog dokumenta.

Podnošenje zahteva za izdavanje lokacijskih uslova vrši se u skladu sa čl.6, dok se podnošenje zahteva za izdavanje građevinske dozvole vrši u skladu sa čl.16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u sekciji Propisi.

Stranica nije namenjena za davanje pravnih saveta kao ni instrukcija za postupanje u konkrentim slučajevima.

Pozivni centar se bavi isključivo tumačenjem odredbi Zakona o planiranju i izgradnji.

Članom 57.st.5. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se ukoliko je za područje, na kome se nalazi katastarska parcela za koju je podnet zahtev za izdavanje lokacijskih uslova, predviđena obaveza dalje planske razrade, a takav planski dokument nije donet u roku propisanom članom 27. stav 6. ovog zakona, lokacijski uslovi izdaju na osnovu podzakonskog akta kojim se uređuju opšta pravila parcelacije, uređenja i građenja, i na osnovu postojećeg planskog dokumenta koji sadrži regulacionu liniju.

Shodno čl.57.st.6. ovog zakona, lokacijski uslovi iz stava 5. ovog člana obavezno sadrže: klasu i namenu objekta, položaj objekta u odnosu na regulacione linije, dozvoljeni indeks zauzetosti parcele, dozvoljenu visinu objekta, bruto razvijenu građevinsku površinu objekta (BRGP), uslove i način obezbeđenja pristupa parceli i prostora za parkiranje vozila.

Članom 27.st.6. Zakona o planiranju i izgradnji, propisano je da se odlukom o izradi plana detaljne regulacije može utvrditi period zabrane izgradnje u obuhvatu tog planskog dokumenta, a najduže 12 meseci od dana donošenja te odluke. Ako u propisanom roku plan detaljne regulacije ne bude usvojen, lokacijski uslovi izdaće se u skladu sa članom 57. stav 5. ovog zakona.

Ukoliko je u konkretnom slučaju reč o objektu iz čl.133. Zakona o planiranju i izgradnji, lokacijske uslove, odnosno rešenje o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona, odnosno građevinsku dozvolu za izgradnju ovih objekata izdaje Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

U skladu sa čl.134. st.1. ovog zakona, poverava se autonomnoj pokrajini izdavanje građevinskih dozvola za izgradnju objekata određenih u članu 133. ovog zakona koji se u celini grade na teritoriji autonomne pokrajine.

U skladu sa čl.134. st.2. ovog zakona, poverava se jedinicama lokalne samouprave izdavanje građevinskih dozvola za izgradnju objekata koji nisu određeni u članu 133. ovog zakona.

Za izgradnju objekta u konkrentom slučaju potrebno je prvo pribaviti lokacijske uslove, a zatim građevinsku dozvolu.

Podnošenje zahteva za izdavanje lokacijskih uslova vrši se u skladu sa čl.6, a podnošenje zahteva za građevinsku dozvolu vrši se u skladu sa čl.16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u sekciji Propisi.

Na osnovu navedenih podataka, mišljenja smo da je u konkrentom slučaju reč o izvođenju radova na dogradnji objekta, imajući u vidu definiciju iz čl.2.tač.33) Zakona o planiranju i izgradnji.

U skladu sa čl.2.tač.33) Zakona o planiranju i izgradnji, dogradnja jeste izvođenje građevinskih i drugih radova kojima se izgrađuje novi prostor van postojećeg gabarita objekta, kao i nadziđivanje objekta, i sa njim čini građevinsku, funkcionalnu ili tehničku celinu.

Za izvođenje radova na dogradnji objekta potrebno je prvo pribaviti lokacijske uslove, a zatim građevinsku dozvolu. Takođe, pre izdavanja lokacijskih uslova možete organu nadležnom za izdavanje građevinske dozvole da podnesete zahtev za izdavanje informacije o lokaciji, koja sadrži podatke i mogućnostima i ograničenjima gradnje na određenoj kat. parceli u skladu sa važećim planskim dokumentom.

Podnošenje zahteva za izdavanje lokacijskih uslova vrši se u skladu sa čl.6, a podnošenje zahteva za građevinsku dozvolu vrši se u skladu sa čl.16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u sekciji Propisi.

Na osnovu navedenih podataka, mišljenja smo da je u konkrentom slučaju reč o izvođenju radova na dogradnji objekta, imajući u vidu definiciju iz čl.2.tač.33) Zakona o planiranju i izgradnji.

U skladu sa čl.2.tač.33) Zakona o planiranju i izgradnji, dogradnja jeste izvođenje građevinskih i drugih radova kojima se izgrađuje novi prostor van postojećeg gabarita objekta, kao i nadziđivanje objekta, i sa njim čini građevinsku, funkcionalnu ili tehničku celinu.

Za izvođenje radova na dogradnji objekta potrebno je prvo pribaviti lokacijske uslove, a zatim građevinsku dozvolu. Takođe, pre izdavanja lokacijskih uslova možete organu nadležnom za izdavanje građevinske dozvole da podnesete zahtev za izdavanje informacije o lokaciji, koja sadrži podatke i mogućnostima i ograničenjima gradnje na određenoj kat. parceli u skladu sa važećim planskim dokumentom.

Podnošenje zahteva za izdavanje lokacijskih uslova vrši se u skladu sa čl.6, a podnošenje zahteva za građevinsku dozvolu vrši se u skladu sa čl.16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u sekciji Propisi.

Uslovi građenja objekta određeni su pravilima građenja u planskom dokumentu.

Potrebno je da organu nadležnom za izdavanje građevinske dozvole podnesete zahtev za izdavanje informacije o lokaciji koja sadrži podatke i mogućnostima i ograničenjima gradnje na određenoj kat. parceli u skladu sa važećim planskim dokumentom.

U skladu sa čl.2.tač.33) Zakona o planiranju i izgradnji, dogradnja jeste izvođenje građevinskih i drugih radova kojima se izgrađuje novi prostor van postojećeg gabarita objekta, kao i nadziđivanje objekta, i sa njim čini građevinsku, funkcionalnu ili tehničku celinu.

Za izvođenje radova na dogradnji objekta potrebno je prvo pribaviti lokacijske uslove, a zatim građevinsku dozvolu.

Podnošenje zahteva za izdavanje lokacijskih uslova vrši se u skladu sa čl.6, a podnošenje zahteva za građevinsku dozvolu vrši se u skladu sa čl.16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u sekciji Propisi.

Potrebno je prvo pribaviti lokacijske uslove, a zatim rešenje o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona, osim u slučajevim iz čl.2.st.2. Uredbe o lokacijskim uslovima (kada nije potrebno pribaviti prethodno lokacijske uslove, već se odmah pribavlja samo rešenje odobrenju izvođenja radova).

Podnošenje zahteva za izdavanje lokacijskih uslova vrši se u skladu sa čl.6. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u sekciji Propisi. Uz zahtev za izdavanje lokacijskih uslova se prilaže idejno rešenje.

Podnošenje zahteva za izdavanje rešenja o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona vrši se u skladu sa čl.28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Uz zahtev za izdavanje rešenja o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. se prilaže idejni projekat.

U skladu sa čl.2.st.2.Uredbe o lokacijskim uslovima, lokacijski uslovi se ne izdaju za izvođenje radova na investicionom održavanju objekta i uklanjanju prepreka za osobe sa invaliditetom, radove kojima se ne menja spoljni izgled, ne povećava broj funkcionalnih jedinica i kapacitet instalacija, adaptaciju, sanaciju, građenje zidanih ograda, kao i u svim ostalim slučajevima izvođenja radova kojima se ne vrši priključenje na komunalnu infrastrukturu odnosno ne menjaju kapaciteti i funkcionalnost postojećih priključaka na infrastrukturnu mrežu, osim u slučajevima za koje je Zakonom, odnosno planskim dokumentom propisana obaveza pribavljanja uslova.

Za izgradnju novog objekta, kao i postavljanje montažnog stambenog objekta, potrebno je pribaviti prvo lokacijske uslove, a zatim građevinsku dozvolu. Takođe, moguće je pre pribavljanja lokacijskih uslova, za potrebe izrade idejnog rešenja, od nadležnog organa za izdavanje građevinske dozvole pribaviti informaciju o lokaciji, koja sadrži podatke o mogućnostima i ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli, odnosno na više katastarskih parcela na osnovu planskog dokumenta.

Podnošenje zahteva za izdavanje lokacijskih uslova vrši se u skladu sa čl.6, dok se podnošenje zahteva za izdavanje građevinske dozvole vrši u skladu sa čl.16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Pravilnik, kao i druga Zakonska i podzakonska akta možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u sekciji Propisi.

1. Shodno čl.57.st.7. Zakona o planiranju i izgradnji, lokacijski uslovi važe 12 meseci od dana izdavanja ili do isteka važenja građevinske dozvole izdate u skladu sa tim uslovima, za katastarsku parcelu za koju je podnet zahtev.

Prema tome, ukoliko je građevinska dozvola važeća, važeći su i lokacijski uslovi na osnovu kojih je izdata ta građevinska dozvola.

2. Članom 57. stav 4. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da, ukoliko je planskim dokumentom predviđena izrada urbanističkog projekta, ili je urbanistički projekat izrađen po zahtevu investitora, lokacijski uslovi se izdaju na osnovu tog planskog dokumenta i urbanističkog projekta. Shodno citiranoj odredbi Zakona o planiranju i izgradnji, u slučaju izmene urbanističkog projekta neophodno je pribaviti nove lokacijske uslove koji će biti u skladu sa važećim planskim dokumentom i izmenjenim urbanističkim projektom.

Ukoliko se odstupanje između izdatih lokacijskih uslova i buduće tehničke dokumentacije odnosi isključivo na razliku u broju postojeće i buduće katastarske parcele, mišljenja smo da nije potrebno pribavljati nove lokacijske uslove, jer se iz dokumentacije može nedvosmisleno „ispratiti“ kretanje katastarske parcele, kao i utvrditi da je nadležni organ uslovio investitora da pre izdavanja građevinske dozvole, odnosno odobrenja na osnovu člana 145. Zakona o planiranju i izgradnji sprovede postupak preparcelacije.

Ako se lokacijski uslovi mogu utvrditi uvidom u planski dokument, odnosno separat, nadležni organ je dužan da ih izda u roku od pet radnih dana od dana prijema zahteva iz člana 6. ovog pravilnika, u skladu sa propisom kojim se uređuje izdavanje lokacijskih uslova, i da o tome obavesti podnosioca zahteva, u skladu sa čl.8d. Zakona o planiranju i izgradnji (ovde), odnosno u skladu sa čl.10. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u sekciji Propisi.

Međutim, ako se lokacijski uslovi ne mogu pribaviti uvidom u planski dokument, odnosno separat, nadležni organ je dužan da u roku od pet radnih dana od dana prijema zahteva za izdavanje lokacijskih uslova, imaocima javnih ovlašćenja, koji u skladu sa ovim zakonom i posebnim propisom utvrđuju uslove za izgradnju objekata, dostavi zahtev za izdavanjem tih uslova, shodno čl.8b. st.1.Zakona o planiranju i izgradnji. U tom periodu od pet radnih dana nadležni organ pribavlja svu potrebnu dokumentaciju od Službe za katastar nepokretnosti, koja po zahtevu dostavlja traženu dokumentaciju bez odlaganja.  Imalac javnih ovlašćenja je dužan da postupi po zahtevu za izdavanje uslova za projektovanje i priključenje, u roku od 15 dana od dana prijema zahteva, a za objekte iz člana 133. ovog zakona u roku od 30 dana od dana prijema zahteva. Nakon toga, nadležni organ je dužan da izda lokacijske uslove u skladu sa propisom kojim se uređuje izdavanje lokacijskih uslova, u roku od pet radnih dana od dana dostavljanja uslova za projektovanje i priključenje.

Članom 209. st.1. tač. 2) Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da će se kaznom od 25.000 do 50.000 dinara ili kaznom zatvora do 30 dana kazniće se za prekršaj odgovorno službeno lice u nadležnom organu uprave ako ne izda lokacijske uslove, građevinsku, odnosno upotrebnu dozvolu u propisanom roku (čl. 8d, 53, 56, 136. i 158). Član 209. st. 2. ovog zakona regulisano je da će se za ponovljeni prekršaj iz stava 1. ovog člana učiniocu će se izreći novčana kazna i kazna zatvora do 30 dana. Zahtev za pokretanje prekršajnog postupka iz stava 1. tač. 2) podnosi građevinski inspektor, u skladu sa čl. 209.st. 3. Zakona o planiranju i izgradnji.

U skladu sa čl.8v Zakona o planiranju i izgradnji, registrator je dužan da podnese prekršajnu prijavu iz člana 211a ovog zakona, protiv imaoca javnih ovlašćenja i odgovornog lica imaoca javnih ovlašćenja, ako tokom sprovođenja objedinjene procedure taj imalac javnih ovlašćenja ne postupa na način i u rokovima propisanim ovim zakonom, najkasnije u roku od tri radna dana od isteka propisanog roka za postupanje od strane imaoca javnih ovlašćenja.

Član 8g st. 6 Zakona o planiranju i izgradnji predviđa obavezu Centralnog registratora da  bez odlaganja podnese prekršajnu prijavu protiv registratora nadležnog organa u slučaju prekoračenja propisanih rokova, odnosno nepodnošenja odgovarajuće prekršajne prijave protiv imalaca javnih ovlašćenja.

Ukoliko smatrate da nadležni organ ne postupa u skladu sa zakonom, možete se obratiti Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. U skladu sa čl.172. st.1. Zakona o planiranju i izgradnji, nadzor nad izvršavanjem odredaba ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona, vrši Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Članom 3. stav 2. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisano je da se sva akta koja donose, odnosno razmenjuju, nadležni organ i imaoci javnih ovlašćenja u objedinjenoj proceduri i/ili radi upotrebe u toj proceduri, kao i drugi dokumenti koje podnosilac zahteva, nadležni organ i imaoci javnih ovlašćenja dostavljaju u objedinjenoj proceduri, dostavljaju u formi elektronskog dokumenta, u pdf formatu, potpisanom kvalifikovanim elektronskim potpisom.

Prema tome, potrebno je da lice koje je podnosilac zahteva dostavi dokumentaciju koju je potrebno da elektronski potpiše, osim tehničke dokumentacije čije se elektronsko potpisivanje vrši u skladu sa Pravilnikom o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokuemtnacije prema klasi i nameni objekata. Shodno čl.3.st.3. ovog pravilnika, izuzetno od stava 2. ovog člana, tehnička dokumentacija se dostavlja u dwf ili dwg formatu, potpisanom kvalifikovanim elektronskim potpisom, u skladu sa propisom koji uređuje sadržinu, način i postupak izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata, a ako taj format nije potpisan, ta dokumentacija se dostavlja i u pdf formatu, potpisanom kvalifikovanim elektronskim potpisom.

Pravilnik, kao i druga Zakonska i podzakonska akta možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u sekciji Propisi.

Ukoliko investitor ne poseduje kvalifikovani elektronski potpis, može ovlastiti drugo fizičko ili pravno lice (punomoćnika) da u njegovo ime podnese zahtev.

Podnosilac zahteva može biti fizičko lice koje je istovremeno i investitor, zakonski zastupnik pravnog lica investitora (direktor ili vlasnik), ovlašćeno lice investitora (lice upisano u APR, zaposleni kojeg ovlasti zakonski zastupnik) ili punomoćnik (projektant, advokat ili treće fizičko lice).

U skladu sa čl.3 st.7. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, ako se zahtev podnosi preko punomoćnika, uz zahtev se prilaže skenirana kopija (digitalizovani primerak) punomoćja, koja ne mora biti overena od strane organa koji je po zakonu nadležan za overu, s tim što nadležni organ može naknadno tražiti da mu se dostavi overeno punomoćje, ako posumnja u njegovu istinitost. Punomoćje potpisuje punomoćnik kvalifikovanim elektronskim potpisom.

Za građenje objekta u konkretnom slučaju potrebno je prvo pribaviti lokacijske uslove, a zatim građevinsku dozvolu. Takođe, moguće je pre pribavljanja lokacijskih uslova, za potrebe izrade idejnog rešenja, od nadležnog organa za izdavanje građevinske dozvole pribaviti informaciju o lokaciji, koja sadrži podatke o mogućnostima i ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli, odnosno na više katastarskih parcela na osnovu planskog dokumenta.

Podnošenje zahteva za izdavanje lokacijskih uslova vrši se u skladu sa čl.6, dok se podnošenje zahteva za izdavanje građevinske dozvole vrši u skladu sa čl.16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u sekciji Propisi.

U roku od pet radnih dana od dana pravnosnažnosti upotrebne dozvole, nadležni organ po služabenoj dužnosti dostavlja organu nadležnom za poslove državnog premera i katastra upotrebnu dozvolu, elaborat geodetskih radova za izvedeni objekat i posebne delove objekta i elaborat geodetskih radova za podzemne instalacije, a zatim organ nadležan za poslove državnog premera i katastra u roku od sedam dana od dana dostavljanja ove dokumentacije donosi rešenje o kućnom broju i donosi rešenje kojim vrši upis prava svojine na objektu, odnsno posebnim delovima objekta, shodno čl.48. i 49. Pravilnika o o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Svi postupci od pribavljanja lokacijskih uslova pa do upotrebne dozvole regulisani su Pravilnikom o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Ukoliko su radovi koje planirate da izvedete na objektu koje uživa prethodnu zaštitu obuhvaćeni odredbom člana 2. stav 2. Uredbe o lokacijskim uslovima, nije potrebno pribavljati lokacijske uslove, već je dovoljno pribaviti uslove za preduzimanje mera tehničke zaštite i drugih radova za nepokretna kulturna dobra i dobra pod prethodnom zaštitom, u skladu sa članom 2. stav 5. Uredbe o lokacijskim uslovima.

Ukoliko se u konkrentom slučaju izvođenja radova it čl.145. Zakona (građenje pomoćnog objekta) ne vrši priključenje na komunalnu i drugu infrastrukturu, odnosno ne menja kapacitet postojećih priključaka, u tom slučaju nije potrebno prethodno pribavljati lokacijske uslove.

Za izvođenje radova iz čl.145. Zakona potrebno je prethodno pribaviti lokacijske uslove koji sadrže sve urbanističke, tehničke i druge uslove i podatke potrebne za izradu idejnog projekta, osim u slučajevima iz čl.2.st.2. Uredbe o lokacijskim uslovima:

U skladu sa čl.2.st.2.Uredbe o lokacijskim uslovima, lokacijski uslovi se ne izdaju za izvođenje radova na investicionom održavanju objekta i uklanjanju prepreka za osobe sa invaliditetom, radove kojima se ne menja spoljni izgled, ne povećava broj funkcionalnih jedinica i kapacitet instalacija, adaptaciju, sanaciju, građenje zidanih ograda, kao i u svim ostalim slučajevima izvođenja radova kojima se ne vrši priključenje na komunalnu infrastrukturu odnosno ne menjaju kapaciteti i funkcionalnost postojećih priključaka na infrastrukturnu mrežu, osim u slučajevima za koje je Zakonom, odnosno planskim dokumentom propisana obaveza pribavljanja uslova.

Mišljenja smo da u konkrentom slučaju nije potrebno prethodno pribaviti lokacijske uslove, s obzirom na to da se ne vrši priključenje na komunalnu infrastrukturu, odnosno ne menjaju kapaciteti i funkcionalnost postojećih priključaka na infrastrukturnu mrežu. Međutim, ukoliko je reč o slučaju za koji je Zakonom (Zakon o kulturnim dobrima, Zakon o zaštiti prirode), odnosno planskim dokumentom propisana obaveza pribavljanja uslova, u tom slučaju je prethodno potrebno pribaviti lokacijske uslove.

U skladu sa čl.2.st.2.Uredbe o lokacijskim uslovima, lokacijski uslovi se ne izdaju za izvođenje radova na investicionom održavanju objekta i uklanjanju prepreka za osobe sa invaliditetom, radove kojima se ne menja spoljni izgled, ne povećava broj funkcionalnih jedinica i kapacitet instalacija, adaptaciju, sanaciju, građenje zidanih ograda, kao i u svim ostalim slučajevima izvođenja radova kojima se ne vrši priključenje na komunalnu infrastrukturu odnosno ne menjaju kapaciteti i funkcionalnost postojećih priključaka na infrastrukturnu mrežu, osim u slučajevima za koje je Zakonom, odnosno planskim dokumentom propisana obaveza pribavljanja uslova.

Da, potrebno je prethodno pribaviti lokacijske uslove, s obzirom na to da je u konkrentom slučaju reč o slučaju za koji je Zakonom  o kulturnim dobrima propisana obaveza pribavljanja uslova, potrebno je pribaviti lokacijske uslove, shodno čl.2. st.2. Uredbe o lokacijskim uslovima:

U skladu sa čl.2.st.2.Uredbe o lokacijskim uslovima, lokacijski uslovi se ne izdaju za izvođenje radova na investicionom održavanju objekta i uklanjanju prepreka za osobe sa invaliditetom, radove kojima se ne menja spoljni izgled, ne povećava broj funkcionalnih jedinica i kapacitet instalacija, adaptaciju, sanaciju, građenje zidanih ograda, kao i u svim ostalim slučajevima izvođenja radova kojima se ne vrši priključenje na komunalnu infrastrukturu odnosno ne menjaju kapaciteti i funkcionalnost postojećih priključaka na infrastrukturnu mrežu, osim u slučajevima za koje je Zakonom (odnosi se na Zakon o kulturnim dobrima i Zakon o zaštiti prirode), odnosno planskim dokumentom propisana obaveza pribavljanja uslova.

Za postavljanje objekta u konkrentom slučaju potrebno je pribaviti prvo lokacijske uslove, a zatim  građevinsku dozvolu, osim ukoliko je u konkretnom slučaju reč o građenju pomoćnog objekta, čije građenje se vrši na osnovu rešenja o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona.

Podnošenje zahteva za izdavanje lokacijskih uslova vrši se u skladu sa čl.6. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde. Podnošenje zahteva za izdavanje rešenja o građevinskoj dozvoli vrši se u skladu sa čl.16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Takođe, pre izdavanja lokacijskih uslova možete organu nadležnom za izdavanje građevinske dozvole da podnesete zahtev za izdavanje informacije o lokaciji, koja sadrži podatke i mogućnostima i ograničenjima gradnje na određenoj kat. parceli u skladu sa važećim planskim dokumentom.

Ukoliko je u konkretnom slučaju reč o izvođenju radova iz čl.145. Zakona, potrebno je pribaviti rešenje o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole. Podnošenje zahteva za izdavanje rešenja kojim se odobrava izvođenje radova iz čl.145. Zakona vrši se u skladu sa čl.28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde. Za izvođenje radova iz čl.145. Zakona potrebno je prethodno pribaviti lokacijske uslove koji sadrže sve urbanističke, tehničke i druge uslove i podatke potrebne za izradu idejnog projekta, osim u slučajevima iz čl.2.st.2. Uredbe o lokacijskim uslovima (ovde): U skladu sa čl.2.st.2.Uredbe o lokacijskim uslovima, lokacijski uslovi se ne izdaju za izvođenje radova na investicionom održavanju objekta i uklanjanju prepreka za osobe sa invaliditetom, radove kojima se ne menja spoljni izgled, ne povećava broj funkcionalnih jedinica i kapacitet instalacija, adaptaciju, sanaciju, građenje zidanih ograda, kao i u svim ostalim slučajevima izvođenja radova kojima se ne vrši priključenje na komunalnu infrastrukturu odnosno ne menjaju kapaciteti i funkcionalnost postojećih priključaka na infrastrukturnu mrežu, osim u slučajevima za koje je Zakonom, odnosno planskim dokumentom propisana obaveza pribavljanja uslova.

Da, u konkretnom slučaju potrebno je pribaviti prvo lokacijske uslove, a zatim  rešenje o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona (za pomoćne objekte), koje izdaje organ nadčežan za izdavanje građevinske dozvole.

U skladu sa definicijom iz čl.2.tač.24) Zakona o planiranju i izgradnji:

24) pomoćni objekat jeste objekat koji je u funkciji glavnog objekta, a gradi se na istoj parceli na kojoj je sagrađen ili može biti sagrađen glavni stambeni, poslovni ili objekat javne namene (garaže, ostave, septičke jame, bunari, cisterne za vodu i sl.);

Podnošenje zahteva za izdavanje lokacijskih uslova vrši se u skladu sa čl.6. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde. Podnošenje zahteva za izdavanje rešenja o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. vrši se u skladu sa čl.24. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Takođe, pre izdavanja lokacijskih uslova možete organu nadležnom za izdavanje građevinske dozvole da podnesete zahtev za izdavanje informacije o lokaciji, koja sadrži podatke i mogućnostima i ograničenjima gradnje na određenoj kat. parceli u skladu sa važećim planskim dokumentom.

Članom.8đ. Zakona o planiranju i izgradnji propisane su granice ovlašćenja nadležnog organa.  Članom 8đ st.1. ovog zakona propisano je da tokom sprovođenja objedinjene procedure, nadležni organ isključivo vrši proveru ispunjenosti formalnih uslova za izgradnju i ne upušta se u ocenu tehničke dokumentacije, niti ispituje verodostojnost dokumenata koje pribavlja u toj proceduri, već lokacijske uslove, građevinsku i upotrebnu dozvolu izdaje, a prijavu radova potvrđuje, u skladu sa aktima i drugim dokumentima iz člana 8b ovog zakona.

Stavom 5.istog člana zakona regulisano je da u slučaju štete nastale kao posledica primene tehničke dokumentacije, na osnovu koje je izdata građevinska dozvola ili rešenje iz člana 145. ovog zakona, za koju se naknadno utvrdi da nije u skladu sa propisima i pravilima struke, za štetu solidarno odgovaraju projektant koji je izradio i potpisao tehničku dokumentaciju, vršilac tehničke kontrole i investitor.

Granice ovlašćenja nadležnog organa

Član 8đ

Tokom sprovođenja objedinjene procedure, nadležni organ isključivo vrši proveru ispunjenosti formalnih uslova za izgradnju i ne upušta se u ocenu tehničke dokumentacije, niti ispituje verodostojnost dokumenata koje pribavlja u toj proceduri, već lokacijske uslove, građevinsku i upotrebnu dozvolu izdaje, a prijavu radova potvrđuje, u skladu sa aktima i drugim dokumentima iz člana 8b ovog zakona.

Nadležni organ u skladu sa stavom 1. ovog člana proverava isključivo ispunjenost sledećih formalnih uslova:

1) nadležnost za postupanje po zahtevu, odnosno prijavi;

2) da li je podnosilac zahteva, odnosno prijave lice koje, u skladu sa ovim zakonom, može biti podnosilac zahteva odnosno prijave;

3) da li zahtev, odnosno prijava sadrži sve propisane podatke;

4) da li je uz zahtev, odnosno prijavu priložena sva dokumentacija propisana ovim zakonom i podzakonskim aktima donetim na osnovu ovog zakona;

5) da li je uz zahtevpriložen dokaz o uplati propisane naknade, odnosno takse;

6) da li su podaci navedeni u izvodu iz projekta, koji je sastavni deo zahteva za izdavanje građevinske dozvole, u skladu sa izdatim lokacijskim uslovima.

Po zahtevu za izdavanje, odnosno izmenu građevinske dozvole i upotrebne dozvole, odnosno rešenja iz člana 145. ovog zakona nadležni organ u rokovima iz člana 8d stav 1. ovog zakona donosi rešenje, osim ako nisu ispunjeni formalni uslovi za dalje postupanje po zahtevu, kada taj zahtevodbacuje zaključkom.

Ako podnosilac zahteva otkloni utvrđene nedostatke i podnese usaglašeni zahtev u roku od deset dana od dana prijema zaključka iz stava 3. ovog člana, a najkasnije 30 dana od dana objavljivanja zaključka na internet strani nadležnog organa, ne dostavlja dokumentaciju podnetu uz zahtev koji je odbačen od strane nadležnog organa, niti ponovo plaća administrativnu taksu.

U slučaju štete nastale kao posledica primene tehničke dokumentacije, na osnovu koje je izdata građevinska dozvola ili rešenje iz člana 145. ovog zakona, za koju se naknadno utvrdi da nije u skladu sa propisima i pravilima struke, za štetu solidarno odgovaraju projektant koji je izradio i potpisao tehničku dokumentaciju, vršilac tehničke kontrole i investitor.

Ministar nadležan za poslove građevinarstva bliže utvrđuje sadržaj izvoda iz projekta aktom kojim se uređuje sprovođenje objedinjene procedure.

Za izvođenje radova na dogradnji objekta potrebno je prvo pribaviti lokacijske uslove, a zatim građevinsku dozvolu. Takođe, moguće je pre pribavljanja lokacijskih uslova, za potrebe izrade idejnog rešenja, od nadležnog organa za izdavanje građevinske dozvole pribaviti informaciju o lokaciji, koja sadrži podatke o mogućnostima i ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli, odnosno na više katastarskih parcela na osnovu planskog dokumenta.

Podnošenje zahteva za izdavanje lokacijskih uslova vrši se u skladu sa čl.6, dok se podnošenje zahteva za izdavanje građevinske dozvole vrši u skladu sa čl.16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Adaptacija se vrši na osnovu rešenja o odobrenju izvođenja radova iz čl.145.Zakona, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole.  U skladu sa definicijom iz čl.2. tač.34) Zakona o planiranju i izgradnji,  adaptacija jeste izvođenje građevinskih i drugih radova na postojećem objektu, kojima se: vrši promena organizacije prostora u objektu, vrši zamena uređaja, postrojenja, opreme i instalacija istog kapaciteta, a kojima se ne utiče na stabilnost i sigurnost objekta, ne menjaju konstruktivni elementi, ne menja spoljni izgled i ne utiče na bezbednost susednih objekata, saobraćaja, zaštite od požara i životne sredine.

Podnošenje zahteva za izdavanje rešenja o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona vrši se u skladu sa čl.28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde Uz zahtev za izdavanje rešenja o odobrenju izvođenja radova dostavlja se idejni projekat, koji u slučaju adaptacije sadrži sadrži i arhivski projekat, ili snimak postojećeg stanja ukoliko arhivski projekat ne postoji, shodno čl.26.st.8. Pravilniku o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata, koji možete pronaći ovde.

U konkrentom slučaju, nije potrebno podnositi dva odvojena zahteva – zahtev za građevinsku dozvolu i zahtev za izdavanje rešenja o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona, već se može podneti jedan zahtev - zahtev za izdavanje rešenja o građevinskoj dozvoli. Prilikom popunjavanja zahteva za izdavanje lokacijskih uslova, a zatim i građevinske dozvole kroz CIS (u koraku u kome se unose podaci o objektu), potrebno je posebno uneti odvojeno podatke o dogradnji objekta i podatke o adaptaciji postojećeg objekta.

Na osnovu podataka navedenih u pitanju, mišljenja smo da je u konkrentom slučaju reč o izvođenju radova na dogradnji objekta.

U skladu sa čl.2.st.1.tač.33) Zakona o planiranju i izgradnji, dogradnja jeste izvođenje građevinskih i drugih radova kojima se izgrađuje novi prostor van postojećeg gabarita objekta, kao i nadziđivanje objekta, i sa njim čini građevinsku, funkcionalnu ili tehničku celinu.

Za izvođenje radova na dogradnji potrebno je prvo pribaviti lokacijske uslove, a zatim građevinsku dozvolu. Takođe, pre izdavanja lokacijskih uslova možete organu nadležnom za izdavanje građevinske dozvole da podnesete zahtev za izdavanje informacije o lokaciji, koja sadrži podatke i mogućnostima i ograničenjima gradnje na određenoj kat. parceli u skladu sa važećim planskim dokumentom.

Podnošenje zahteva za izdavanje lokacijskih uslova vrši se u skladu sa čl.6, dok se podnošenje zahteva za izdavanje građevinske dozvole vrši u skladu sa čl.16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Odgovarajuće pravo

Članom 135. st.1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se građevinska dozvola, odnosno rešenje o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona, izdaje investitoru koji ima odgovarajuće pravo na zemljištu ili objektu. U skladu sa čl.135.st.2. ovog zakona, kao odgovarajuće pravo na zemljištu smatra se pravo svojine, pravo zakupa na građevinskom zemljištu u javnoj svojini, kao i druga prava propisana ovim zakonom. Članom 135.st.6. Zakona o planiranju i izgradnji regulisano je da se za izgradnju ili izvođenje radova na građevinskom zemljištu ili objektu koji je u vlasništvu više lica, kao dokaz o odgovarajućem pravu prilaže i overena saglasnost tih lica, a ako se izvode radovi na nadziđivanju, prilaže se i ugovor zaključen u skladu sa posebnim zakonom.

U svim slučajevima gde je potrebno izvršiti određene radove za koje je potrebno radi priključenja objekta na postojeću infrastukturu  pribaviti građevinsku dozvolu ili rešenje po čl. 145 Zakona o planiranju I izgradnji ili izvršiti druge radove uz obavezu finansiranja vršenja tih radova, potrebno je u lokacijskim uslovima predvideti obavezu investitora da uz zahtev za građevinsku dozvolu dostavi odgovarajući ugovor ili drugi dokaz kojim su regulisani međusobni odnosi imalaca javnih ovlašćenja I investitora.

Nadleži organ koji sporovodi elektronsku objedinjenu procedure sa konkretnim imaocima javnih ovlašćenja treba u direktnom kontaktu utvrdi pravila kako će postupati I jedni I drugi u  slučajevima koji mogu nastati u fazi prikupljanja odnosno izdavanja uslova za projektovanje I priključenje potrebnih za izdavanje lokacijskih uslova.

Članom 147. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je izdavanje privremene građevinske dozvole, kao i vrste objekata za koje se izdaje, odnosno može izdati privremena građevinska dozvola.

Prema citiranom članu Zakona, privremena građevinska dozvola se izdaje, odnosno može izdati za: izgradnju asfaltne baze, separacije agregata, fabrike betona, samostojećih, ankerisanih meteoroloških anamometarskih stubova, kao i stubova za druge namene, privremene saobraćajnice i priključci, priključci na komunalnu mrežu za potrebe građenja ili eksploatacije objekata, izvođenje istražnih radova na lokaciji, u cilju utvrđivanja uslova za izradu projekta za izvođenje i za izmeštanje postojećih instalacija, kao i za izvođenje radova na proizvodnim objektima ili objektima u funkciji proizvodnih objekata, a za koje je podnet zahtev za legalizaciju, radi dovođenja objekta u funkcionalno stanje, u cilju nastavka proizvodnje ili obnavljanja proizvodnog procesa.

Iz citiranih odredaba Zakona o planiranju i izgradnji proizlazi da ne postoji zakonski osnov da se za objekat koji ste opisali u Vašem pitanju izda privremena građevinska dozvola.

Kada je reč o zahtevu za izdavanje građevinske dozvole za izgradnju montažno-demontažne perionice, nadležni organ je u obavezi da postupi u skladu sa podacima koji se odnose na mogućnosti i ograničenja gradnje, koji su navedeni u lokacijskim uslovima za predmetnu katastarsku parcelu.

Počev od 1. januara 2016. godine, postupci za izdavanje akata u ostvarivanju prava na izgradnju sprovode se u objedinjenoj proceduri elektronskim putem. To znači da se podnošenje zahteva za izdavanje svih vrsta akata u ostvarivanju prava na izgradnju, kao i razmena podataka između podnosioca zahteva i nadležnog organa, vrši isključivo u elektronskoj formi.

Za izgradnju novog objekta potrebno je pribaviti prvo lokacijske uslove, a zatim i građevinsku dozvolu. Takođe, pre izdavanja lokacijskih uslova možete organu nadležnom za izdavanje građevinske dozvole da podnesete zahtev za izdavanje informacije o lokaciji, koja sadrži podatke i mogućnostima i ograničenjima gradnje na određenoj katastarskoj parceli u skladu sa važećim planskim dokumentom.

Podnošenje zahteva za izdavanje lokacijskih uslova vrši se u skladu sa članom 6. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde. Podnošenje zahteva za izdavanje rešenja o građevinskoj dozvoli vrši se u skladu sa članom 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Ukoliko potencijalni investitor dobije tzv. "negativne" lokacijske uslove, dalje postupanje zavisi od razloga zbog kojih su izdati "negativni" lokacijski uslovi.
Ukoliko na predmetnoj lokaciji, prema važećem planskom dokumentu, uopšte nije moguće izvoditi radove, odnosno graditi objekat, nema svrhe ponovo podnositi zahtev za izdavanje lokacijskih uslova.
Ukoliko potencijalni investitor otkloni razloge zbog kojih su doneti "negativni" lokacijski uslovi, može podneti novi zahtev za izdavanje lokacijskih uslova. Podnošenje novog zahteva podrazumeva novi postupak za koji se posebno plaćaju propisana taksa i naknada, u skladu sa članom 6. stav 2. tačka 2. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Za izgradnju objekta potrebno je pribaviti prvo lokacijske uslove, a zatim građevinsku dozvolu. Takođe, pre izdavanja lokacijskih uslova možete organu nadležnom za izdavanje građevinske dozvole da podnesete zahtev za izdavanje informacije o lokaciji, koja sadrži podatke i mogućnostima i ograničenjima gradnje na određenoj kat. parceli u skladu sa važećim planskim dokumentom.
Podnošenje zahteva za izdavanje lokacijskih uslova vrši se u skladu sa članom 6. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde. Podnošenje zahteva za izdavanje rešenja o građevinskoj dozvoli vrši se u skladu sa članom 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.
Izdavanje svih dokumenata za građenje vrši se u okviru objedinjene procedure, saglasno članu 8. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji, a razmena dokumenata i podnesaka u objedinjenoj proceduri obavlja se isključivo elektronskim putem, u skladu sa članom 8a stav 1. Zakona.

U skladu sa čl.2.tač.33) Zakona o planiranju i izgradnji, dogradnja jeste izvođenje građevinskih i drugih radova kojima se izgrađuje novi prostor van postojećeg gabarita objekta, kao i nadziđivanje objekta, i sa njim čini građevinsku, funkcionalnu ili tehničku celinu.

Za izvođenje radova na dogradnji objekta potrebno je prvo pribaviti lokacijske uslove, a zatim građevinsku dozvolu. Takođe, moguće je pre pribavljanja lokacijskih uslova, za potrebe izrade idejnog rešenja, od nadležnog organa za izdavanje građevinske dozvole pribaviti informaciju o lokaciji, koja sadrži podatke o mogućnostima i ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli, odnosno na više katastarskih parcela na osnovu planskog dokumenta.

Podnošenje zahteva za izdavanje lokacijskih uslova vrši se u skladu sa čl.6, a podnošenje zahteva za građevinsku dozvolu vrši se u skladu sa čl.16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Ne postoji utvrđena „cena“ građevinske dozvole.

Kada je reč o troškovima koji se plaćaju prilikom podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole, predmetna materija je regulisana članom 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedenim članom Pravilnika je propisano da se uz zahtev prilažu dokaz o uplaćenoj administrativnoj taksi za podnošenje zahteva i donošenje rešenja (za čije iznose se morate obratiti nadležnom organu kome podnosite zahtev) i naknadi za Centralnu evidenciju (iznose možete pronaći ovde), dok za objekte za koje je propisano plaćanje doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta, sastavni deo zahteva čini i izjašnjenje podnosioca o načinu plaćanja doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta, kao i sredstvima obezbeđenja u slučaju plaćanja na rate.

Pozivni centar se bavi isključivo odredbama Zakona o planriranju i izgradnji iz decembra 2014. godine.

Ukoliko su u konkretnom slučaju lokacijski uslovi i građevinska dozvola prestali da važe, potrebno je ishodovati nove lokacijske uslove i građevinsku dozvolu.

Podnošenje zahteva za izdavanje lokacijskih uslova vrši se u skladu sa čl.6, dok se podnošenje zahteva za izdavanje građevinske dozvole vrši u skladu sa čl.16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Podnošenje zahteva vrši se kroz Centralni informacioni sistem, kome možete pristupiti ovde.

Sva uputstva za korišćenje portala za elektronsko podnošenje zahteva za građenje možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u sekciji E-procedura.

Pozivni centar ne raspolaže tom informacijom.

Članom 57.st.5. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se ukoliko je za područje, na kome se nalazi katastarska parcela za koju je podnet zahtev za izdavanje lokacijskih uslova, predviđena obaveza dalje planske razrade, a takav planski dokument nije donet u roku propisanom članom 27. stav 6. ovog zakona, lokacijski uslovi izdaju na osnovu podzakonskog akta kojim se uređuju opšta pravila parcelacije, uređenja i građenja, i na osnovu postojećeg planskog dokumenta koji sadrži regulacionu liniju.

Shodno čl.57.st.6. ovog zakona, lokacijski uslovi iz stava 5. ovog člana obavezno sadrže: klasu i namenu objekta, položaj objekta u odnosu na regulacione linije, dozvoljeni indeks zauzetosti parcele, dozvoljenu visinu objekta, bruto razvijenu građevinsku površinu objekta (BRGP), uslove i način obezbeđenja pristupa parceli i prostora za parkiranje vozila.

Članom 27.st.6. Zakona o planiranju i izgradnji, propisano je da se odlukom o izradi plana detaljne regulacije može utvrditi period zabran izgradnje u obuhvatu tog planskog dokumenta, a najduže 12 meseci od dana donošenja te odluke. Ako u propisanom roku plan detaljne regulacije ne bude usvojen, lokacijski uslovi izdaće se u skladu sa članom 57. stav 5. ovog zakona.

U konkretnom slučaju moguće je pristupiti izmeni lokacjskih uslova, ali je takođe moguće podneti i nov zahtev za izdavanje lokacijskih uslova.

U slučaju podnetog zahteva za izmenu lokacijskih uslova nadležni organ pribavlja samo one uslove za projektovanje i priključenje koji u važećim lokacijskim uslovima nisu u skladu sa traženom izmenom.

U članu 2. stav 6. Uredbe o lokacijskim uslovima propisana je njihova sadržina. U tački 5. citiranog stava regulisano je da lokacijski uslovi, između ostalog, sadrže i podatke o pravilima uređenja i građenja za zonu ili celinu u kojoj se nalazi predmetna parcela, pribavljenim iz planskog dokumenta.
Iz citirane odredbe proizlazi da se pravila građenja definišu važećim planskim dokumentom za predmetnu zonu, odnosno celinu. Shodno tome, eventualni sporazum između vlasnika parcela kojim se na drugačiji način definišu pravila građenja nije pravno validan, odnosno ne može biti uzet u obzir u postupku izdavanja lokacijskih uslova.

Nesporno je da je članom 142. stav 4. Zakona o planiranju i izgradnji propisano da će nadležni organ, postupajući po zahtevu za izmenu građevinske dozvole, ako izmena nije u saglasnosti sa izdatim lokacijskim uslovima, po službenoj dužnosti u objedinjenoj proceduri od imaoca javnih ovlašćenja pribaviti izmenjene uslove i u skladu sa njima doneti rešenje po zahtevu investitora. Sistem za izdavanje dokumenata za građenje u elektronskom obliku (CEOP) trenutno ne predviđa mogućnost da nadležni organ po službenoj dužnosti pokrene postupak za pribavljanje izmenjenih uslova za projektovanje i priključenje od imalaca javnih ovlašćenja.
Za razliku od citirane odredbe Zakona, članom 26. stav 1. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisano da će nadležni organ u postupku za izmenu građevinske dozvole, ukoliko utvrdi da podaci navedeni u izvodu iz projekta za građevinsku dozvolu nisu u skladu sa važećim lokacijskim
uslovima, odbaciti zahtev za izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli i uputiti podnosioca da pribavi nove lokacijske uslove, odnosno zatraži izmenu važećih lokacijskih uslova.
U dosadašnjoj primeni Zakona o planiranju i izgradnji uočena je opisana neusklađenost između odredaba Zakona i Pravilnika, kao i praktični problemi sa kojima se učesnici u objedinjenoj proceduri susreću u vezi sa tim. Shodno tome, podnosiocima zahteva je sugerisano da u ovakvim situacijama najpre podnesu zahtev za izmenu lokacijskih uslova, a da po okončanju tog postupka pokrenu postupak za izmenu građevinske dozvole.
Nezavisno od toga, pokrenuta je i inicijativa za otklanjanje neusaglašenosti između postupka propisanog Zakonom o planiranju i izgradnji i Pravilnikom o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Članom 8đ Zakona o planiranju i izgradnji propisane su granice ovlašćenja nadležnog organa. U stavu 1. citiranog člana propisano je da tokom sprovođenja objedinjene procedure nadležni organ isključivo vrši proveru ispunjenosti formalnih uslova za izgradnju i ne upušta se u ocenu tehničke dokumentacije, niti ispituje verodostojnost dokumenata koje pribavlja u toj proceduri, već lokacijske uslove, građevinsku i upotrebnu dozvolu izdaje, a prijavu radova potvrđuje, u skladu sa aktima i drugim dokumentima iz člana 8b Zakona.
Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, mišljenja smo da nadležni organ nema zakonsko ovlašćenje da odbaci zahtev za izdavanje lokacijskih uslova po osnovu ocene tehničke dokumentacije koja je priložena uz zahtev.

Za izvođenje radova iz čl.145. Zakona potrebno je prethodno pribaviti lokacijske uslove koji sadrže sve urbanističke, tehničke i druge uslove i podatke potrebne za izradu idejnog projekta, osim u slučajevima iz čl.2.st.2. Uredbe o lokacijskim uslovima (ovde):

U skladu sa čl.2.st.2.Uredbe o lokacijskim uslovima, lokacijski uslovi se ne izdaju za izvođenje radova na investicionom održavanju objekta i uklanjanju prepreka za osobe sa invaliditetom, radove kojima se ne menja spoljni izgled, ne povećava broj funkcionalnih jedinica i kapacitet instalacija, adaptaciju, sanaciju, građenje zidanih ograda, kao i u svim ostalim slučajevima izvođenja radova kojima se ne vrši priključenje na komunalnu infrastrukturu odnosno ne menjaju kapaciteti i funkcionalnost postojećih priključaka na infrastrukturnu mrežu, osim u slučajevima za koje je Zakonom, odnosno planskim dokumentom propisana obaveza pribavljanja uslova.

Podnošenje zahteva za izdavanje lokacijskih uslova vrši se u skladu sa čl.6. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Ukoliko je u konkretnom slučaju reč o radovima iz čl.144. Zakona o planiranju i izgradnji (ovde), za izvođenje ovih radova nije potrebno pribavljati akt nadležnog organa za gradnju.

Ukoliko je u konkretnom slučaju reč o radovima iz čl.145. Zakona o planiranju i izgradnji, za izvođenje ovih radova potrebno je pribaviti rešenje o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole. Podnošenje zahteva za izdavanje rešenja kojim se odobrava izvođenje radova iz čl.145. Zakona vrši se u skladu sa čl.28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde. Za izvođenje radova iz čl.145. Zakona potrebno je prethodno pribaviti lokacijske uslove koji sadrže sve urbanističke, tehničke i druge uslove i podatke potrebne za izradu idejnog projekta, osim u slučajevima iz čl.2.st.2. Uredbe o lokacijskim uslovima, koju možete pronaći ovde. U skladu sa čl.2.st.2.Uredbe o lokacijskim uslovima, lokacijski uslovi se ne izdaju za izvođenje radova na investicionom održavanju objekta i uklanjanju prepreka za osobe sa invaliditetom, radove kojima se ne menja spoljni izgled, ne povećava broj funkcionalnih jedinica i kapacitet instalacija, adaptaciju, sanaciju, građenje zidanih ograda, kao i u svim ostalim slučajevima izvođenja radova kojima se ne vrši priključenje na komunalnu infrastrukturu odnosno ne menjaju kapaciteti i funkcionalnost postojećih priključaka na infrastrukturnu mrežu, osim u slučajevima za koje je Zakonom, odnosno planskim dokumentom propisana obaveza pribavljanja uslova. Podnošenje zahteva za izdavanje lokacijskih uslova vrši se u skladu sa čl.6. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Izgradnja objekata i izvođenje radova za koje se ne izdaje građevinska dozvola

Član 144.

Posebna vrsta objekata, odnosno radova za koje nije potrebno pribavljati akt nadležnog organa za gradnju, odnosno akt za izvođenje radova jesu: radovi na tekućem odražavanju objekta ili stana; postavljanje žičane ili drvene ograde; građenje objekata protivgradne odbrane; građenje jednostavnih objekata koji se grade na istoj katastarskoj parceli na kojoj je sagrađen glavni objekat, a koji se izvode na način da ne ometaju redovno korišćenje susednih objekata (vrtna senila do 15 m² osnove, staze, platoi, vrtni bazeni i ribnjaci površine do 12 m² i dubine do 1 m, nadstrešnice osnove do 10 m², dečja igrališta, dvorišni kamini površine do 2 m i visine do 3 m, kolski prilazi objektima širine 2,5-3 m, solarni kolektori koji se ne priključuju na elektrodistributivnu mrežu; stočne jame do 20 m² u osnovi; grobnice i spomenici na groblju; pešačke staze, ploče za obaveštavanje površine do 6 m² i druga oprema u zaštićenim prirodnim dobrima (prema odluci privrednog društva, javnog preduzeća, odnosno drugog pravnog lica koji upravlja tim prirodnim dobrom); nosači antena sa antenama na postojećim zgradama, putevima, infrastrukturi i kontejnerima elektronskih komunikacija, kao i tipski kabineti baznih stanica na odgovarajućim nosačima, sredstva elektronskih komunikacija koja se postavljaju ili instaliraju na kablovima i mrežama elektronskih komunikacija i kablovi elektronskih komunikacija koji se postavljaju ili instaliraju u postojeću linijsku infrastrukturu elektronskih komunikacija - kablovsku kanalizaciju; kontejneri za smeštaj elektronsko komunikacione i elektroenergetske opreme i uređaja, mikrorovovi za optičke i druge kablove, tipski ormani za unutrašnju i spoljašnju montažu za smeštaj opreme elektronske komunikacije i sl.; radovi na održavanju, popravke i zamena opreme na objektima vetroelektrana koji se izvode bez građevinskih radova (zamena elisa, zamena gondola, zamena određenih uređaja i njihovih delova); stubići katodne zaštite za čelične cevovode i stanice katodne zaštite, oznake kilometraže, oznake skretanja i zaštitne lule na ukrštanjima sa putevima i prugama na linijskim infrastrukturnim objektima tipa gasovoda, naftovoda i produktovoda.

Član 145.

Građenje objekata iz člana 2. tač. 24) i 24a) ovog zakona, izvođenje radova na investicionom održavanju objekta i uklanjanju prepreka za osobe sa invaliditetom, izgradnja sekundarnih, odnosno distributivnih mreža komunalne infrastrukture u okviru postojeće regulacije ulica, kao i uređenje saobraćajnica u okviru postojeće regulacije ulica, rekonstrukcija, adaptacija, sanacija, promena namene objekta bez izvođenja građevinskih radova, promena namene uz izvođenje građevinskih radova, izvođenje radova na razdvajanju ili spajanju poslovnog ili stambenog prostora, ugradnja unutrašnjih instalacija (gas, struja, voda, toplotna energija i sl.) u postojeći objekat, postavljanje antenskih stubova i sekundarnih, odnosno distributivnih delova elektronske komunikacione mreže, pojedinačni elektrodistributivni i elektroprenosni stubovi, deo srednjenaponske elektrodistributivne mreže koji obuhvata 10 kv, 20 kv i kv vod, tipske transformatorske stanice 10/04 kv, 20/04 kv i 35 kv naponski nivo i deo elektrodistributivne mreže od transformatorske stanice 10/04 kv, 20/04 kv, 35/10 (20) kv i 35/04 kv do mesta priključka na objektu kupca (1 kv), 10 kv i 20 kv razvodna postrojenja, manje crpne stanice i manji ski liftovi, priključci na izgrađenu vodovodnu, kanalizacionu, gasnu i sl. mrežu; kompresorske jedinice za gas, uređaji za isporuku gasa, elektrane koje koriste obnovljive izvore energije instalirane snage 50 kW, tipski toplovodni priključci, građenje zidanih ograda, vrše se na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova, odnosno promena namene objekta, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole.

Odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, kao i Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem nije regulisan način postupanja drugostepenog organa (opštinskog, odnosno gradskog veća) po prigovoru na izdate lokacijske uslove. Iz tog razloga, shodno se primenjuju odredbe čl. 229 – 235. Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni list SRJ“ broj 33/97 i 31/01 i „Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 30/10), koje regulišu rešavanje drugostepenog organa po žalbi na rešenje.

Članom 229. stav 3. Zakona o opštem upravnom postupku propisano je da drugostepeni organ može odbiti žalbu, poništiti rešenje u celini ili delimično, ili ga izmeniti. Članovima 231 - 233. Zakona o opštem upravnom postupku propisani su slučajevi u kojima drugostepeni organ može poništiti rešenje prvostepenog organa.

Iz citiranh odredaba Zakona o opštem upravnom postupku proizlazi da opštinsko, odnosno gradsko veće u drugostepenom postupku može poništiti lokacijske uslove, ukoliko su ispunjeni uslovi propisani zakonom.

Članom 53a stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da su lokacijski uslovi javna isprava koja sadrži podatke o mogućnostima i ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli koja ispunjava uslove za građevinsku parcelu, a sadrži sve uslove za izradu tehničke dokumentacije. Članom 135. stav 12. Zakona regulisano je da se građevinska dozvola izdaje na osnovu važećih lokacijskih uslova.

Postupak izmene građevinske dozvole regulisan je odredbama člana 142. Zakona o planiranju i izgradnji i članova 24 – 27. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Prema članu 142. stav 5. Zakona o planiranju i izgradnji, ukoliko organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole utvrdi da su nastale izmene u skladu sa važećim planskim dokumentom i lokacijskim uslovima, doneće rešenje o izmeni građevinske dozvole u roku od pet radnih dana od dana prijema uredne dokumentacije. Sa druge strane, ako se izmena građevinske dozvole traži zbog odstupanja u odnosu na izdatu građevinsku dozvolu, a podaci navedeni u izvodu iz projekta za građevinsku dozvolu, koji je sastavni deo zahteva za izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli, nisu u skladu sa važećim lokacijskim uslovima, nadležni organ odbacuje zahtev za izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli, i upućuje podnosioca da pribavi nove lokacijske uslove, odnosno zatraži izmenu važećih lokacijskih uslova, saglasno članu 26. stav 1. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Iz Vašeg pitanja proizlazi da je u konkretnom slučaju građevinski inspektor postupio u skladu sa ovlašćenjima iz člana 176. stav 1. tačka 2. Zakona o planiranju i izgradnji, odnosno da je naložio rešenjem obustavu radova i odredio rok za izmenu građevinske dozvole, nakon čega je investitor sproveo postupak kod nadležnog organa za izmenu građevinske dozvole. Ukoliko je tako, nadležni organ je bio u obavezi da, u postupku po zahtevu za izmenu građevinske dozvole, izvrši proveru da li su podaci navedeni u izvodu iz projekta za građevinsku dozvolu (koji je sastavni deo zahteva za izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli) u skladu sa važećim lokacijskim uslovima, te da, u zavisnosti od utvrđenog činjeničnog stanja, donese rešenje o izmeni građevinske dozvole, odnosno uputi podnosioca zahteva da pribavi nove lokacijske uslove, odnosno zatraži izmenu važećih lokacijskih uslova.

Nakon izdavanja rešenja o izmeni građevinske dozvole, građevinski inspektor ima (između ostalih) ovlašćenje propisano članom 175. stav 1. tačka 4. Zakona o planiranju i izgradnji, odnosno pravo i dužnost da proverava da li se objekat gradi prema izdatoj građevinskoj dozvoli i projektu za izvođenje, ali ne i da utvrđuje da li je izmenjena građevinska dozvola izdata u skladu sa važećihm lokacijskim uslovima.

Za izgradnju objekta potrebno je pribaviti prvo lokacijske uslove, a zatim  građevinsku dozvolu. Takođe, pre izdavanja lokacijskih uslova možete organu nadležnom za izdavanje građevinske dozvole da podnesete zahtev za izdavanje informacije o lokaciji, koja sadrži podatke i mogućnostima i ograničenjima gradnje na određenoj kat. parceli u skladu sa važećim planskim dokumentom.

Podnošenje zahteva za izdavanje lokacijskih uslova vrši se u skladu sa čl.6. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde. Podnošenje zahteva za izdavanje rešenja o građevinskoj dozvoli vrši se u skladu sa čl.16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Za izgradnju stambenog objekta potrebno je pribaviti prvo lokacijske uslove, a zatim  građevinsku dozvolu. Takođe, pre izdavanja lokacijskih uslova možete organu nadležnom za izdavanje građevinske dozvole da podnesete zahtev za izdavanje informacije o lokaciji, koja sadrži podatke i mogućnostima i ograničenjima gradnje na određenoj kat. parceli u skladu sa važećim planskim dokumentom.

Podnošenje zahteva za izdavanje lokacijskih uslova vrši se u skladu sa čl.6. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde. Podnošenje zahteva za izdavanje rešenja o građevinskoj dozvoli vrši se u skladu sa čl.16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Odgovarajuće pravo na zemljištu ili objektu

Članom 135. st.1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se građevinska dozvola, odnosno rešenje o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona, izdaje investitoru koji ima odgovarajuće pravo na zemljištu ili objektu. U skladu sa čl.135.st.2. ovog zakona, kao odgovarajuće pravo na zemljištu smatra se pravo svojine, pravo zakupa na građevinskom zemljištu u javnoj svojini, kao i druga prava propisana ovim zakonom.

Prilikom podnošenja zahteva za lokacijske uslove nije potrebno dostavljati dokaz o vlasništvu parcele niti je neophodno uvek dostavljati potvrdu o formiranju građevinske parcele. Lokacijski uslovi su javna isprava koja sadrži podatke o mogućnostima i ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli (ili više katastarskih parcela) koje ispunjavaju uslove za građevinsku parcelu  i sadrži sve uslove za izradu tehničke dokumentacije. (čl. 53a st. 1 Zakona o planiranju i izgradnji).

U skladu sa čl.2.tač.33) Zakona o planiranju i izgradnji, dogradnja jeste izvođenje građevinskih i drugih radova kojima se izgrađuje novi prostor van postojećeg gabarita objekta, kao i nadziđivanje objekta, i sa njim čini građevinsku, funkcionalnu ili tehničku celinu.

Za izvođenje radova na dogradnji objekta potrebno je prvo pribaviti lokacijske uslove, a zatim građevinsku dozvolu. Takođe, moguće je pre pribavljanja lokacijskih uslova, za potrebe izrade idejnog rešenja, od nadležnog organa za izdavanje građevinske dozvole pribaviti informaciju o lokaciji, koja sadrži podatke o mogućnostima i ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli, odnosno na više katastarskih parcela na osnovu planskog dokumenta.

Podnošenje zahteva za izdavanje lokacijskih uslova vrši se u skladu sa čl.6, a podnošenje zahteva za građevinsku dozvolu vrši se u skladu sa čl.16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Nadležnost

Ukoliko je u konkretnom slučaju reč o objektu iz čl.133. Zakona o planiranju i izgradnji, lokacijske uslove i građevinsku dozvolu za izgradnju ovih objekata izdaje Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

U skladu sa čl.134. st.1. ovog zakona, poverava se autonomnoj pokrajini izdavanje građevinskih dozvola za izgradnju objekata određenih u članu 133. ovog zakona koji se u celini grade na teritoriji autonomne pokrajine.

U skladu sa čl.134. st.2. ovog zakona, poverava se jedinicama lokalne samouprave izdavanje građevinskih dozvola za izgradnju objekata koji nisu određeni u članu 133. ovog zakona.

Podnošenje zahteva vrši se kroz Centralni informacioni sistem, kome možete pristupiti ovde.

Sva uputstva za korišćenje portala za elektronsko podnošenje zahteva za građenje možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u sekciji E-procedura.

U skladu sa čl.2.tač.33) Zakona o planiranju i izgradnji, dogradnja jeste izvođenje građevinskih i drugih radova kojima se izgrađuje novi prostor van postojećeg gabarita objekta, kao i nadziđivanje objekta, i sa njim čini građevinsku, funkcionalnu ili tehničku celinu.

Za izvođenje radova na dogradnji potrebno je prvo pribaviti lokacijske uslove, a zatim i građevinsku dozvolu. Takođe, moguće je pre pribavljanja lokacijskih uslova, za potrebe izrade idejnog rešenja, od nadležnog organa za izdavanje građevinske dozvole pribaviti informaciju o lokaciji, koja sadrži podatke o mogućnostima i ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli, odnosno na više katastarskih parcela na osnovu planskog dokumenta.

Podnošenje zahteva za izdavanje lokacijskih uslova vrši se u skladu sa čl.6, a podnošenje zahteva za građevinsku dozvolu vrši se u skladu sa čl.16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Odgovarajuće pravo

Članom 135. st.1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se građevinska dozvola, odnosno rešenje o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona, izdaje investitoru koji ima odgovarajuće pravo na zemljištu ili objektu. U skladu sa čl.135.st.2. ovog zakona, kao odgovarajuće pravo na zemljištu smatra se pravo svojine, pravo zakupa na građevinskom zemljištu u javnoj svojini, kao i druga prava propisana ovim zakonom. Članom 135.st.6. Zakona o planiranju I izgradnji regulisano je da se za izgradnju ili izvođenje radova na građevinskom zemljištu ili objektu koji je u vlasništvu više lica, kao dokaz o odgovarajućem pravu prilaže i overena saglasnost tih lica, a ako se izvode radovi na nadziđivanju, prilaže se i ugovor zaključen u skladu sa posebnim zakonom.

Članom 9.st.2. Zakona o stanovanju i održavanju zgrada propisano je da o raspolaganju zajedničkim delovima zgrade vlasnici posebnih delova odlučuju u skladu sa odredbama ovog zakona koje se odnose na rad i odlučivanje stambene zajednice.

U skladu sa čl.44.st.2. ovog zakona, o raspolaganju zajedničkim delovima zgrade, poveravanju upravljanja profesionalnom upravniku i kreditnom zaduživanju stambene zajednice skupština stambene zajednice odlučuje većinom koju čine 2/3 ukupnog broja glasova.

Uslovi građenja objekta određeni su pravilima građenja u planskom dokumentu.

Potrebno je da organu nadležnom za izdavanje građevinske dozvole podnesete zahtev za izdavanje informacije o lokaciji koja sadrži podatke i mogućnostima i ograničenjima gradnje na određenoj kat. parceli u skladu sa važećim planskim dokumentom.

Dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje lokacijskih uslova propisana je čl.6. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Uz zahtev za izdavanje lokacijskih uslova nije potrebno priložiti kopiju plana, s obzirom da nadležni organ pribavlja ovaj dokument od organa nadležnog za poslove državnog premera i katastra kroz objedinjenu proceduru, u skladu sa čl.9. navedenog pravilnika. 

Svakako podnosilac zahteva može priložiti pribavljenu kopiju plana, ali ovo ne garantuje da organ nadležan za poslove državnog premera i katastra neće naplatiti uslugu izdavanja ovog dokumenta kroz objedinjenu proceduru.

Članom 57. Zakona o planiranju i izgradnji (ovde) regulisano je na osnovu čega se izdaju lokacijski uslovi za izgradnju objekata.

Članom 57.st.5. ovog zakona propisano je da ukoliko je za područje, na kome se nalazi katastarska parcela za koju je podnet zahtev za izdavanje lokacijskih uslova, predviđena obaveza dalje planske razrade, a takav planski dokument nije donet u roku propisanom članom 27. stav 6. ovog zakona, lokacijski uslovi izdaju se na osnovu podzakonskog akta kojim se uređuju opšta pravila parcelacije, uređenja i građenja, i na osnovu postojećeg planskog dokumenta koji sadrži regulacionu liniju.

Članom 27.st.6. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se odlukom o izradi planskog dokumenta iz stava 1. ovog člana može utvrditi period zabrane izgradnje u obuhvatu tog planskog dokumenta, a najduže 12 meseci od dana donošenja te odluke. Ako u propisanom roku plan detaljne regulacije ne bude usvojen, lokacijski uslovi izdaće se u skladu sa članom 57. stav 5. ovog zakona.

Članom 216. Zakona o planiranju i izgradnji propisani su rokovi za donošenje odluka o izradama planskih dokumenata opština, kao i grada Beograda.

Ukoliko u toku izgradnje objekta, dođe do odstupanja od izdate građevinske i tehničke dokumenta, investitor je dužan da obustavi dalje radove i podnese zahtev za izmenu građevinske dozvole u  elektronskom sistemu CEOP.

Ukoliko nadležni organ u toku ovog postupka utvrdi da se radi o odstupanju koje je u suprotnosti sa izdatim lokacijskim uslovima, uputiće investitora da podnese zahtev za izmenu lokacijskih uslova. U tom slučaju investitor će u sistemu CEOP podneti zahtev za izmenu lokacijskih uslova.

U cilju izgradnje objekta potrebno je prvo pribaviti lokacijske uslove, a zatim i građevinsku dozvolu.
Podnošenje zahteva za izdavanje lokacijskih uslova vrši se u skladu sa čl. 53a - 57. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 6. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći na sajtu http://gradjevinskedozvole.rs, u okviru Sekcije „Propisi“. Podnošenje zahteva za izdavanje rešenja o građevinskoj dozvoli vrši se u skladu sa članom 135. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Takođe, pre izdavanja lokacijskih uslova možete organu nadležnom za izdavanje građevinske dozvole da podnesete zahtev za izdavanje informacije o lokaciji, koja sadrži podatke i mogućnostima i ograničenjima gradnje na određenoj katastarskoj parceli u skladu sa važećim planskim dokumentom.

U skladu sa instrukcijama u vezi sa popunjavanjem podataka u koraku Podaci o postojećim objektima na parceli, podaci se unose samo za objekte koji su izgrađeni u skladu sa zakonom, odnosno koji su legalni i legalizovani.

Ako na parceli za koju se zahtevaju lokacijski uslovi već postoje objekti, potrebno je popuniti podatke o tim objektima.

Podaci o bruto razvijenoj građevinskoj površini koja se ruši-uklanja ili zadržava unose se ako je reč o zgradi, odnosno zgradama. Podaci se unose samo za objekte koji su izgrađeni u skladu sa zakonom, odnosno koji su legalni i legalizovani.

Mišljenja smo da je u konkretnom slučaju reč o izvođenju radova na dogradnji objekta, s obzirom na to da se ovim radovima izgrađuje nov prostor izvan postojećeg gabarita i volumena objekta.

U skladu sa čl.2.tač.33) Zakona o planiranju i izgradnji, dogradnja jeste izvođenje građevinskih i drugih radova kojima se izgrađuje novi prostor van postojećeg gabarita objekta, kao i nadziđivanje objekta, i sa njim čini građevinsku, funkcionalnu ili tehničku celinu.

Za izvođenje radova na dogradnji objekta potrebno je prvo pribaviti lokacijske uslove, a zatim građevinsku dozvolu. Takođe, moguće je pre pribavljanja lokacijskih uslova, za potrebe izrade idejnog rešenja, od nadležnog organa za izdavanje građevinske dozvole pribaviti informaciju o lokaciji, koja sadrži podatke o mogućnostima i ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli, odnosno na više katastarskih parcela na osnovu planskog dokumenta.

Podnošenje zahteva za izdavanje lokacijskih uslova vrši se u skladu sa čl.6, a podnošenje zahteva za građevinsku dozvolu vrši se u skladu sa čl.16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

U skladu sa čl.2.st.2.Uredbe o lokacijskim uslovima, lokacijski uslovi se ne izdaju za izvođenje radova na investicionom održavanju objekta i uklanjanju prepreka za osobe sa invaliditetom, radove kojima se ne menja spoljni izgled, ne povećava broj funkcionalnih jedinica i kapacitet instalacija, adaptaciju, sanaciju, građenje zidanih ograda, kao i u svim ostalim slučajevima izvođenja radova kojima se ne vrši priključenje na komunalnu infrastrukturu odnosno ne menjaju kapaciteti i funkcionalnost postojećih priključaka na infrastrukturnu mrežu, osim u slučajevima za koje je Zakonom, odnosno planskim dokumentom propisana obaveza pribavljanja uslova.

Shodno navedenom, s obzirom na to da se u konkretnom slučaju izvođenjem radova menja spoljni izgled objekta, mišljenja smo da je potrebno pribaviti lokacijske uslove.  

U skladu sa definicijom iz čl.2.tač. 32) Zakona o planiranju i izgradnji, rekonstrukcija jeste izvođenje građevinskih radova na postojećem objektu u gabaritu i volumenu objekta, kojima se: utiče na stabilnost i sigurnost objekta i zaštitu od požara; menjaju konstruktivni elementi ili tehnološki proces; menja spoljni izgled objekta ili povećava broj funkcionalnih jedinica, vrši zamena uređaja, postrojenja, opreme i instalacija sa povećanjem kapaciteta.

Mišljenja smo da je rok važenja uslova za ukrštanje i paralelno vođenje 12 meseci, shodno primenom odredbi koje se odnose na važenje lokacijskih uslova, odnosno uslova za projektovanje i priključenje.

Članom 57.st.7. Zakona o planiranju i izgradnji (ovde) propisano je da lokacijski uslovi važe 12 meseci od dana izdavanja ili do isteka važenja građevinske dozvole izdate u skladu sa tim uslovima, za katastarsku parcelu za koju je podnet zahtev.

Takođe, članom 28. Uredbe o lokacijskim uslovima (ovde) propisano je da uslovi za projektovanje i priključenje važe sve vreme važenja lokacijskih uslova izdatih u skladu sa njima, odnosno do isteka važenja građevinske dozvole, a realizuju se izdavanjem upotrebne dozvole, odnosno priključenjem objekta na infrastrukturu za koju su izdati.

Za izgradnju novog objekta potrebno je prvo pribaviti lokacijske uslove, a zatim građevinsku dozvolu.

Takođe, moguće je pre izdavanja lokacijskih uslova za potrebe izrade idejnog rešenja podneti organu nadležnom za izdavanje građevinske dozvole podneti zahtev za izdavanje informacije o lokaciji, koja sadrži podatke i mogućnostima i ograničenjima gradnje na određenoj kat. parceli u skladu sa važećim planskim dokumentom.

Podnošenje zahteva za izdavanje lokacijskih uslova vrši se u skladu sa čl.6, dok se podnošenje zahteva za izdavanje građevinske dozvole vrši u skladu sa čl.16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde. 

Podnošenje zahteva vrši se kroz Centralni informacioni sistem, kome možete pristupiti ovde.

Sva uputstva za korišćenje portala za elektronsko podnošenje zahteva za građenje možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u sekciji E-procedura.

Radi izgradnje objekta u redovnom postupku, prvo je potrebno pribaviti Informaciju o lokaciji i izvršiti uvid u List nepokretnosti radi utvrđivanja o kojoj klasi i vrsti zemljišta se radi i da li je u skladu sa čl. 88 Zakona o planiranju i izgradnji od strane Katastra uneta zabeležba o obavezi vršenja prenamene poljoprivrednog u građevinsko zemljište. Eventualno, izvršiti i dodatnu proveru kod organa nadležnog za sprovođenje postupka o promeni namene  u građevinsko zemljište.

Ukoliko se radi o poljoprivrednom zemljištu u građevinskom području sela a ne o zemljištu koje je po svojoj klasi i nameni isključivo predviđeno za poljoprivrednu proizvodnju, ukoliko  postoji obaveza prenamene ovog zemljišta u skladu sa Zakonom o poljoprivrednom zemljišta, predlažemo da pre preduzimanja prvih radnji u vezi izgradnje objekta, prvo pokrenete postupak pred nadležnom službom Gradske uprave Grada Novog Sada radi prenamene ovog zemljišta.

Nakon toga, potrebno je da u sistemu elektronske objedinjene procedure podnesete zahtev za izdavanje Lokacijskih uslova i uz isti da dostavite dokumentaciju propisanu u članu 6.  Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem (Sl. Glasnik RS br. 113/2015 i 96/2016) u formatima propisanim Uputstvom iz aprila meseca 2016.god. - Formati elektronskih dokumenata i njihovo dostavljanje u CEOP.

Potom je potrebno u skladu sa izdatim Lokacijskim uslovima izraditi projekat za građevinsku dozvolu koji zajedno sa ostalom propisanom dokumentacijom treba dostaviti uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole, takođe u elektronskom sistemu objedinjene procedure.

Po pravnosnažnosti rešenja o građevinskoj dozvoli, potrebno je podneti i prijavu radova u istom sistemu.

Po potvrđenoj prijavi radova, može se pristupiti izgradnji objekta na osnovu projekta za izvođenje.

Da, shodno čl.3. st .2. Uredbe o loakcijskim uslovima.

Članom 3.st.2. Uredbe o lokacijskim uslovima propisano je da na zahtev jednog ili više podnosioca zahteva, za jednu parcelu može biti izdato više različitih lokacijskih uslova, odnosno uslova za priključenje i projektovanje.

Takođe, st.1.ovog člana uredbe propisano je da lokacijski uslovi ne glase na ime podnosioca zahteva za njihovo izdavanje, pa ih u postupku pribavljanja građevinske dozvole može upotrebiti drugo lice koje ispunjava uslove za podnošenje tog zahteva.

Lokacijski uslovi su definisani članom 53a Zakona o planiranju i izgradnji, i to kao javna isprava koja sadrži podatke o mogućnostima i ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli koja ispunjava uslove za građevinsku parcelu, a sadrži sve uslove za izradu tehničke dokumentacije. Lokacijski uslovi se izdaju na osnovu važećeg planskog dokumenta za predmetnu parcelu, a ukoliko planski dokument, odnosno separat, ne sadrži mogućnosti, ograničenja i uslove za izgradnju objekata, odnosno sve uslove za priključenje na komunalnu, saobraćajnu i ostalu infrastrukturu, nadležni organ te uslove pribavlja po službenoj dužnosti, od imalaca javnih ovlašćenja, o trošku podnosioca zahteva uz naknadu stvarnih troškova izdavanja.

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, a naročito činjenicu da lokacijski uslovi, saglasno zakonskoj definiciji, sadrže sve uslove za izradu tehničke dokumentacije, ne postoji potreba da se tehnička dokumentacija posebno dostavlja na saglasnost vazduhoplovnim ustanovama, odnosno Direktoratu civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije.

Da, investitor može odmah pristupiti izmeni lokacijskih uslova, pre podnošenja zahteva za izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli, u slučaju da izmene koje su nastupile u toku izgradnje, odnosno izvođenja radova nastanu izmene koje nisu u saglasnosti sa izdatim lokacijskim uslovima. Prema tome, nije potrebno podnositi zahtev za izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli, kako bi investitor bio odbačen i upućen na ishodovanje novih ili izmenjenih lokacijskih uslova, ukoliko je investitor upoznat sa tim da navedene izmene nisu u saglasnosti sa izdatim lokacijskim uslovima. U tom slučaju on svakako postupa u skladu sa čl.26. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći (ovde).

Takođe, investitor može podneti i zahtev za izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli, nakon čega ga nadležni organ odbacuje, u slučaju da izmene koje su nastupile u toku izgradnje, odnosno izvođenja radova nisu u saglasnosti sa izdatim lokacijskim uslovima i upućuje na izmenu lokacijskih uslova.  

Izdavanje novih lokacijskih uslova u postupku po zahtevu za izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli

Član 26.

Ako se izmena građevinske dozvole traži zbog odstupanja u odnosu na izdatu građevinsku dozvolu, a podaci navedeni u izvodu iz projekta za građevinsku dozvolu, koji je sastavni deo zahteva za izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli, nisu u skladu sa važećim lokacijskim uslovima, nadležni organ odbacuje zahtev za izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli, i upućuje podnosioca da pribavi nove lokacijske uslove, odnosno zatraži izmenu važećih lokacijskih uslova.

Na izdavanje lokacijskih uslova iz stava 1. ovog člana shodno se primenjuju odredbe ovog pravilnika koje se odnose na izdavanje lokacijskih uslova.

U slučaju iz stava 1. ovog člana, neće se tražiti izmena idejnog rešenja, već će se umesto idejnog rešenja koristiti separat izmena projekta za građevinsku dozvolu koji se menja, odnosno novi projekat za građevinsku dozvolu ako ga je investitor izradio.

U slučaju iz stava 1. ovog člana, nadležni organ pribavlja samo one uslove za projektovanje i priključenje koji u važećim lokacijskim uslovima nisu u skladu sa traženom izmenom.

Izmena lokacijskih uslova

Član 15.

Postupak za izmenu lokacijskih uslova sprovodi se u objedinjenoj proceduri, a pokreće se podnošenjem zahteva nadležnom organu, u skladu sa Zakonom.

Na proveru ispunjenosti uslova za postupanje po zahtevu za izmenu lokacijskih uslova i na izdavanje izmenjenih lokacijskih uslova, shodno se primenjuju odredbe ovog pravilnika koje se odnose na izdavanje lokacijskih uslova.

Do izdavanja građevinske dozvole, zahtev za izmenu lokacijskih uslova može podneti samo lice na čiji zahtev su izdati lokacijski uslovi, odnosno njegov pravni sledbenik.

Odredbama Zakona o planiranju i izgradnji (član 140. stav 4. Zakona) predviđena je mogućnost produžetka važenja građevinske dozvole.

Međutim, rok važenja lokacijskih uslova je eksplicitno utvrđen članom 57. stav 7. Zakona o planiranju i izgradnji, i to 12 meseci od dana izdavanja ili do isteka važenja građevinske dozvole izdate u skladu sa tim uslovima. Zakonom nije predviđena mogućnost produžetka važenja lokacijskih uslova, pa ukoliko je u konkretnom slučaju došlo do isteka važenja lokacijskih uslova, neophodno je ponovo sprovesti postupak propisan članom 53a Zakona o planiranju i izgradnji i članom 6. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

U ponovljenoj proceduri nadležni organ je u obavezi da sprovede sve propisane aktivnosti, što podrazumeva i ponovno pribavljanje uslova za projektovanje i priključenje od imalaca javnih ovlašćenja.

Lokacijski uslovi su definisani članom 53a Zakona o planiranju i izgradnji, i to kao javna isprava koja sadrži podatke o mogućnostima i ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli koja ispunjava uslove za građevinsku parcelu, a sadrži sve uslove za izradu tehničke dokumentacije. Lokacijski uslovi se izdaju na osnovu važećeg planskog dokumenta za predmetnu parcelu, a ukoliko planski dokument, odnosno separat, ne sadrži mogućnosti, ograničenja i uslove za izgradnju objekata, odnosno sve uslove za priključenje na komunalnu, saobraćajnu i ostalu infrastrukturu, nadležni organ te uslove pribavlja po službenoj dužnosti, od imalaca javnih ovlašćenja, o trošku podnosioca zahteva uz naknadu stvarnih troškova izdavanja.

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, a naročito činjenicu da lokacijski uslovi, saglasno zakonskoj definiciji, sadrže sve uslove za izradu tehničke dokumentacije, ne postoji potreba da se tehnička dokumentacija posebno dostavlja na saglasnost vazduhoplovnim ustanovama, odnosno Direktoratu civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije.

Ne, ne vrši se izrada svih projekata iz čl.26. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata (ovde). Odredbama ovog člana pravilnika regulisano je kojim se rednim brojem označavaju, i po kojim oblastima i redosledu su označeni projekti, koji mogu biti deo tehničke dokumentacije.

Članom 36.st.1. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata propisano je da idejno rešenje za zgrade obavezno sadrži deo arhitekture.

Članom 36.st.3. ovog pravilnika regulisano je da su posebni sadržaji idejnog rešenja u vezi sa priključenjem na javni put, za objekte za koje se pribavljaju vodni uslovi, kao i za objekte sa zapaljivim i gorivim tečnostima, zapaljivim gasovima i eksplozivnim materijama za koje je propisana obaveza izdavanja odobrenja za bezbedno postavljanje u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita od požara i eksplozija prikazani u Prilozima 10 i 11 ovog pravilnika.

Uloga glavnog projektanta nije predviđena u postupku izrade idejnog rešenja.

Sadržaj idejnog rešenja propisan je čl.36. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata:

Članom 36.st.1. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata propisano je da idejno rešenje za zgrade obavezno sadrži deo arhitekture.

Članom 36.st.3. ovog pravilnika regulisano je da su posebni sadržaji idejnog rešenja u vezi sa priključenjem na javni put, za objekte za koje se pribavljaju vodni uslovi, kao i za objekte sa zapaljivim i gorivim tečnostima, zapaljivim gasovima i eksplozivnim materijama za koje je propisana obaveza izdavanja odobrenja za bezbedno postavljanje u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita od požara i eksplozija prikazani u Prilozima 10 i 11 ovog pravilnika.

Stranica nije namenjena za davanje instrukcija za postupanje u konkretnom slučaju.

Članom 15. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata  propisano je da je idejno rešenje prikaz planirane koncepcije objekta, sa obaveznim priksazom i navođenjem samo onih podataka koji su neophodni za utvrđivanje lokacijskih uslova, odnosno podataka koji su neophodni za utvrđivanje usklađenosti sa planskim dokumentom i utvrđivanje uslova za projektovanje i priključenje (u zavisnosti od vrste objekta, odnosno radova npr: namena, BRGP, gabarit, horizontalna i vertikalna regulacija, položaj na parceli, pristup parceli, broj funkcionalnih jedinica, kapaciteti i način priključenja na komunalnu i drugu infrastrukturu i sl.).

Ukoliko je u konkretnom slučaju reč o izvođenju građevinskih i drugih radova kojima se izgrađuje novi prostor van postojećeg gabarita objekta, kao i nadziđivanje objekta, i sa njim čini građevinsku, funkcionalnu ili tehničku celinu, reč je o dogradnji objekta, shodno čl.2.st.1.tač.33) Zakona o planiranju i izgradnji (ovde).

Takođe, ako se u konkretnom slučaju izvode građevinski radovi na postojećem objektu u gabaritu i volumenu objekta, kojima se: utiče na stabilnost i sigurnost objekta i zaštitu od požara; menjaju konstruktivni elementi ili tehnološki proces; menja spoljni izgled objekta ili povećava broj funkcionalnih jedinica, vrši zamena uređaja, postrojenja, opreme i instalacija sa povećanjem kapaciteta, reč je o radovima na rekonstrukciji objekta, shodno čl.2.st.1.tač.32) Zakona o planiranju i izgradnji.

Stranica nije namenjena za davanje instrukcija za postupanje u konkretnom slučaju.

Ne, idejno rešenje ne treba da sadrži projekat konstrukcija i projekat instalacija.

Sadržaj idejnog rešenja propisan je čl.36. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata:

Članom 36.st.1. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata propisano je da idejno rešenje za zgrade obavezno sadrži deo arhitekture.

Članom 36.st.3. ovog pravilnika regulisano je da su posebni sadržaji idejnog rešenja u vezi sa priključenjem na javni put, za objekte za koje se pribavljaju vodni uslovi, kao i za objekte sa zapaljivim i gorivim tečnostima, zapaljivim gasovima i eksplozivnim materijama za koje je propisana obaveza izdavanja odobrenja za bezbedno postavljanje u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita od požara i eksplozija prikazani u Prilozima 10 i 11 ovog pravilnika.

Obaveza izrade projekta konstrukcija i projekta instalacija propisana je isključivo u slučaju izrade projekta za građevinsku dozvolu (čl.52.Pravilnika) , ali ne i u slučaju izrade idejnog rešenja, za objekte kategorije V.

Ne, nije potrebno navesti ni podatke o odgovornim projektantima konstrukcija i instalacija, jer  idejno rešenje ne treba da sadrži projekat konstrukcija i projekat instalacija.

Članom 36.st.1. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata propisano je da idejno rešenje za zgrade obavezno sadrži deo arhitekture.

Članom 36.st.3. ovog pravilnika regulisano je da su posebni sadržaji idejnog rešenja u vezi sa priključenjem na javni put, za objekte za koje se pribavljaju vodni uslovi, kao i za objekte sa zapaljivim i gorivim tečnostima, zapaljivim gasovima i eksplozivnim materijama za koje je propisana obaveza izdavanja odobrenja za bezbedno postavljanje u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita od požara i eksplozija prikazani u Prilozima 10 i 11 ovog pravilnika.

Potrebno je navesti tip objekta sa dograđenim delom (ukupno), s obzirom na to da se izvođenjem radova na dogradnji izgrađuje novi prostor van postojećeg gabarita objekta, sa kojim čini građevinsku, funkcionalnu ili tehničku celinu.

To znači, da ukoliko će nakon dogradnje objekat biti slobodnostojeći, kao tip objekta navodi se: slobodnostojeći.

Stranica nije namenjena za davanje instrukcija za postupanje u konkretnom slučaju.

Članom 26.st.8. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata  propisano je da je idejno rešenje prikaz planirane koncepcije objekta propisano je da sadržinu projekta pojedine oblasti potvrđuje ličnim pečatom i potpisom odgovorni projektant za predmetni projekat.

Ne, nije potrebno da nadležni organ pribavlja uslove za projektovanje i priključenje na sistem vodosnabdevanja od imaoca javnih ovrašćenja, odnosno privrednog društva kojem je povereno obavljanje ovedelatnosti, ukoliko se u konkretnom slučaju  ne menjaju kapaciteti i funkcionalnost postojećeg priključka na infrastrukturnu mrežu.

Moguće je da navedeni objekat bude predmet posebnog zahteva za izdavanje rešenja o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona, ali je takođe moguće da ovaj objekat bude obrađen kroz idejno rešenje za izvođenje radova na dogradnji i rekonstrukciji objekta, pa samim tim i deo jedinstvenog zahteva za izdavanje lokacijskih uslova za izvođenje radova na dogradnji, rekonstrukciji i građenje pomoćnog objekta.

Članom 36.st.1. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata propisano je da idejno rešenje za zgrade obavezno sadrži deo arhitekture.

Prema tome, potrebno je ovaj objekat prikazati u okviru idejnog rešenja, u delu arhitekture.

Moguće je zahtev za građenje navedenog objekta posebno podneti zahtev za izdavanje rešenja o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona, ali je takođe moguće i podneti samo jedan zahtev za izdavanje građevinske dozvole za dogradnju, rekonstrukciju i građenje pomoćnog objekta, u skladu sa odgovorom na naredno pitanje.

Prema tome, moguće je podneti jedan zahtev za izdavanje lokacijskih uslova za izvođenje radova na dogradnji, rekonstrukciji i građenje pomoćnog objekta u konkretnom slučaju.

Za izvođenje radova na dogradnji potrebno je prvo pribaviti lokacijske uslove za konkretnu katastarsku parcelu, a potom, na osnovu pribavljenih lokacijskih uslova, rešenje o građevinskoj dozvoli, dok se izvođenje radova na rekonstrukciji vrši na osnovu rešenja o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona. Moguće je ove zahteve posebno podneti, ali je takođe moguće ishodovati i samo jedno rešenje – rešenje o građevinskoj dozvoli (složenije).

Dakle, nije potrebno ishodovati dva rešenja u konkretnom slučaju, već se može podneti jedan zahtev - zahtev za izdavanje rešenja o građevinskoj dozvoli. Prilikom popunjavanja zahteva za izdavanje građevinske dozvole kroz CIS (u koraku u kome se unose podaci o objektu), potrebno je odvojeno uneti podatke o izvođenju radova na dogradnji objekta i posebno podatke o izvođenju radova na rekonstrukciji postojećeg objekta.

Prema tome, moguće je podneti jedan zahtev za izdavanje lokacijskih uslova za izvođenje radova na dogradnji i rekonstrukciji u konkretnom slučaju.

Ne, u idejnom rešenju nije potrebno navesti podatak o predračunskoj vrednosti. Ovaj podatak je potrebno navesti tek u numeričkoj dokumentaciji projekta za građevinsku dozvolu, shodno čl.55. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata  propisano je da je idejno rešenje prikaz planirane koncepcije objekta.

Članom 39. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata  propisano je da je idejno rešenje prikaz planirane koncepcije objekta propisano je da numerička dokumentacija idejnog rešenja sadrži prikaz površina objekta sa namenama i broj funkcionalnih jedinica.

Članom 55. ovog pravilnika propisano je da numerička dokumentacija projekta za građevinsku dozvolu za zgrade, u zavisnosti od vrste i klase objekta sadrži:

- tabelarne prikaze površina objekta po prostorima i etažama, sa prikazom namena,

- opšti proračun konstrukcije kao i proračun glavnih nosećih elemenata konstrukcije i fundamenata sa dimenzionisanjem,

- proračune sa obzirom na vrstu instalacija i opreme i u cilju sagledavanja potreba objekta, procenu potrošnje,

- procenjenu vrednost projektovanih radova i dr.

Stranica nije namenjena za davanje instrukcija za postupanje u konkretnom slučaju.

Mišljenja smo da je potrebno odvojeno uneti podatke o izvođenju radova na dogradnji, a posebno podatak o rekonstrukciji postojećeg objekta.

Potrebno je u koraku kroz CIS u kome se popunjavaju Podaci o objektu, odnosno o radovima koji se izvode, odvojeno popuniti podatke o dogradnji i  rekonstrukciji objekta, odnosno jednom uneti podatak o dogradnji objekta odabirom opcije + Unesi novi podatak, a zatim ponoviti  + Unesi novi podatak i uneti podatke o rekonstrukciji objekta.

Takođe, napominjemo da pogrešno popunjeni podaci u vezi kategorije  i klase objekta kao i BRGP, nisu formalni uslov za odbacivanje zahteva u Objedinjenoj proceduri, tako da nadležni organ po prijemu elektronskog zahteva ima mogućnosti da ove podatke i sam izmeni.

Mišljenja smo da je potrebno odvojeno uneti podatke o BRGP za izvođenje radova na dogradnji, a posebno podatak o BRGP objekta koji se rekonstruiše.

U skladu sa Prilogom 4 Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata (ovde), uz zahtev za izdavanje lokacijskih uslova, uz koji se prilaže idejno rešenje, nije potrebno priložiti Izjavu odgovornog projektanta iz delova projekta za građevinsku dozvolu, odnosno idejnog projekta, odnosno projekta za izvođenje.

Svaki crtež osnove treba da sadrži oznaku severa, shodno čl.31.st.5. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata.

Članom 31. st.5. ovog pravilka  propisano je da svaki crtež osnove, koji prikazuje položaj objekta u prostoru, ima oznaku severa.

Da, moguće je koristiti navedenu razmeru, ukoliko ona omogućava pregledan prikaz, shodno čl.40. st.3. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata.

Shodno čl.40.st.3. Pravilnika, grafički prilozi idejnog rešenja se, po pravilu, izrađuju u razmeri koja je navedena u zagradama, odnosno u drugoj prigodnoj razmeri koja omogućava pregledan prikaz, u zavisnosti od klase i namene objekta.

Takođe, članom 31. st.2. Pravilnika regulisano je da razmera u kojoj se prikazuje grafička dokumentacija treba da bude u skladu sa vrstom tehničke dokumentacije, odnosno sa nivoom detalja koji se žele prikazati, a na način da budu jasni, pregledni i čitljivi.

Shodno čl.31.st.3. istog pravilnika, crteži i grafički prilozi iste vrste izrađuju se u istoj razmeri, u skladu sa odredbama ovog pravilnika.

Ako se lokacijski uslovi mogu utvrditi uvidom u planski dokument, odnosno separat, nadležni organ je dužan da ih izda u roku od pet radnih dana od dana prijema zahteva iz člana 6. ovog pravilnika, u skladu sa propisom kojim se uređuje izdavanje lokacijskih uslova, i da o tome obavesti podnosioca zahteva, u skladu sa čl.8d. Zakona o planiranju i izgradnji (ovde), odnosno u skladu sa čl.10. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Međutim, ako se lokacijski uslovi ne mogu pribaviti uvidom u planski dokument, odnosno separat, nadležni organ je dužan da u roku od pet radnih dana od dana prijema zahteva za izdavanje lokacijskih uslova, imaocima javnih ovlašćenja, koji u skladu sa ovim zakonom i posebnim propisom utvrđuju uslove za izgradnju objekata, dostavi zahtev za izdavanjem tih uslova, shodno čl.8b. st.1.Zakona o planiranju i izgradnji. Imalac javnih ovlašćenja je dužan da postupi po zahtevu za izdavanje uslova za projektovanje i priključenje, u roku od 15 dana od dana prijema zahteva, a za objekte iz člana 133. ovog zakona u roku od 30 dana od dana prijema zahteva. Nakon toga, nadležni organ je dužan da izda lokacijske uslove u skladu sa propisom kojim se uređuje izdavanje lokacijskih uslova, u roku od pet radnih dana od dana dostavljanja uslova za projektovanje i priključenje.

Članom 209. st.1. tač. 2) Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da će se kaznom od 25.000 do 50.000 dinara ili kaznom zatvora do 30 dana kazniće se za prekršaj odgovorno službeno lice u nadležnom organu uprave ako ne izda lokacijske uslove, građevinsku, odnosno upotrebnu dozvolu u propisanom roku (čl. 8d, 53, 56, 136. i 158). Član 209. st. 2. ovog zakona regulisano je da će se za ponovljeni prekršaj iz stava 1. ovog člana učiniocu će se izreći novčana kazna i kazna zatvora do 30 dana. Zahtev za pokretanje prekršajnog postupka iz stava 1. tač. 2) podnosi građevinski inspektor, u skladu sa čl. 209.st. 3. Zakona o planiranju i izgradnji.

U skladu sa čl.8v Zakona o planiranju i izgradnji, registrator je dužan da podnese prekršajnu prijavu iz člana 211a ovog zakona, protiv imaoca javnih ovlašćenja i odgovornog lica imaoca javnih ovlašćenja, ako tokom sprovođenja objedinjene procedure taj imalac javnih ovlašćenja ne postupa na način i u rokovima propisanim ovim zakonom, najkasnije u roku od tri radna dana od isteka propisanog roka za postupanje od strane imaoca javnih ovlašćenja.

Član 8g st. 6 Zakona o planiranju i izgradnji predviđa obavezu Centralnog registratora da  bez odlaganja podnese prekršajnu prijavu protiv registratora nadležnog organa u slučaju prekoračenja propisanih rokova, odnosno nepodnošenja odgovarajuće prekršajne prijave protiv imalaca javnih ovlašćenja.

Ukoliko smatrate da nadležni organ ne postupa u skladu sa zakonom, možete se obratiti Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. U skladu sa čl.172. st.1. Zakona o planiranju i izgradnji, nadzor nad izvršavanjem odredaba ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona, vrši Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

U postupku izdavanja lokacijskih uslova, nadležni organ na osnovu idejnog rešenja, utvrđuje koje uslove za projektovanje i priključenje je potrebno da pribavi od imaoca javnih ovlašćenja.

Članovima 14-24. Uredbe o lokacijskim uslovima (ovde) propisano je koji uslovi za projektovanje i priključenje se obavezno pribavljaju u postupku izdavanja lokacijskih uslova.

Tako je članom.14.st.1. Uredbe o lokacijskim uslovima propisano u kojim slučajevima građenja objekata potrebno pribaviti uslove za projektovanje i priključenje u pogledu priključenja na distributivni sistem električne energije i sisteme vodosnabdevanja i odvođenja otpadnih voda, od javnih preduzeća, odnosno privrednih društava kojima je povereno obavljanje odgovarajućih delatnosti. Članom.14.st.3. ove uredbe propisano je da, izuzetno od stava 1. tač. 1) do 3) ovog člana, nadležna služba neće pribavljati uslove za navedene objekte ako je, u skladu sa zakonom ili planskim dokumentom ili idejnim rešenjem predviđen drugačiji način obezbeđivanja električne energije, odnosno vodosnabdevanja, odnosno odvođenja otpadnih voda ili ako idejnim rešenjem nije predviđeno priključenje objekta na te sisteme.

Ukoliko podnosilac zahteva ne želi da se priključi na telekomunikacionu mrežu u konkretnom slučaju, nije u obavezi da podnese zahtev za priključenje objekta na tu infrastrukturu, bez obzira na to što su uslovi za navedeno priključenje dobijeni u postupku izdavanja lokacijkih uslova.

Ne, to nije u skladu sa zakonskim propisima.

Zakonom o planiranju i izgradnji iz decembra 2014. nije predviđeno pribavljanje saglasnosti na projekat za građevinsku dozvolu, već je predviđeno pribavljanje lokacijskih uslova, koji sadrže sve urbanističke, tehničke i druge uslove i podatke potrebne za izradu idejnog projekta, projekta za građenjvinsku dozvolu i projekta za izvođenje.

Lokacijski uslovi se pribavljaju u okviru objedinjene procedure, koju sprovodi nadležni organ u skladu sa Zakonom, Uredbom o lokacijskim uslovima (ovde)  i Pravilnikom o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem (ovde).

Članom 2.st.8. Uredbe o lokacijskim uslovima propisano je da ako se lokacijski uslovi izdaju po zahtevu, odnosno idejnom rešenju, koji nije u skladu sa važećim planskim dokumentom, odnosno separatom, kao i ako imaoci javnih ovlašćenja izdaju uslove za projektovanje i priključenje u kojima se konstatuje da nije moguća izgradnja objekta u skladu sa podnetim zahtevom, izdaju se lokacijski uslovi koji sadrže informaciju da nisu ispunjeni uslovi za građenje u skladu sa podnetim zahtevom, uz navođenje svih razloga, tj. neusklađenosti.

Takođe, ukoliko smatrate da neko od učesnika u objedinjenoj proceduri ne postupa u skladu sa odrdbama Zakona o planiranju i izgradnji i propisa donetih na osnovu ovog zakoha, se obratiti Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, koje vrši nadzor nad izvršavanjem odredbi, shodno čl.172.st.1. Zakona o planiranju i izgradnji.

Izdavanje informacije o lokaciji regulisano je članom 53. Zakona o planiranju i izgradnji. Navedenim članom Zakona propisano je da informaciju o lokaciji izdaje organ nadležan za izdavanje lokacijskih uslova u roku od osam dana od dana podnošenja zahteva, uz naknadu stvarnih troškova izdavanja te informacije.

Imajući u vidu činjenicu da članom 53. Zakona o planiranju i izgradnji nije propisano da se uz zahtev za izdavanje informacije o lokaciji prilaže kopija katastarske parcele, podnosilac zahteva nije u obavezi da to učini. Napominjemo da se informacija o lokaciji na izdaje u okviru objedinjene procedure.

Trafo stanica je elektroenergetski objekat koji čini elektroenergetsku infrastrukturu na koju se vrši priključenje objekata trećih lica za koje je nadležni organ izdao građevinsku dozvolu za izgradnju. Postupak priključenja objekata na infrastrukturu i postupanje imalaca javnih ovlašćenja u ovom postupku regulisano je u članu 40. i 41. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure (Sl. glansik RS br. 113/2015 i 96/2016).

Ukoliko je prilikom izdavanja lokacijskih uslova za izgradnju osnovnog objekta (u vašem pitanju ova okolnost nije navedena niti je naznačeno da li ste uopšte pribavili građevinsku dozvolu za izradnju osnovnog objekta) imalac javnih ovlašćenja – nadležna jedinica operatora distributivnog sistema „EPS Distribucija“ izdao uslove za projektovanje i priključenje (odnosno tehničke uslove u skladu sa propisima o energetici) u kojima je sadržana obaveza investitora da radi priključenja na elektrodistributivni sistem tog objekta izgradi trafo stanicu što redovno znači i  zaključenje ugovor o finasiranju izgradnje nedostajuće infrastukture, ukoliko je izdata investitoru u skladu sa Zakonom o energetici (Sl. glasnik RS br. 145/2014) I Uredbom o isporuci električne energije (Sl glasnik RS br.63/2013) Saglasnost operatora distributivnog sistema za izvođenje radova na izgradnji trafo stanice u skladu sa tehničkim uslovima kao  i Elaborat za izgradnju elektorenergetskog objekta, potrebno je da se sva ova dokumenta dostave uz zahtev za izdavanje lokacijskih uslova za izgradnju trafo stanice u propisanom elektronskom formatu..

U postupku izdavanja lokacijskih uslova radi izgradnje trafo stanice inisistiranje nadležne jedinice operatora distributivnog sistema – imaoca javnog ovlašćenja na prilaganju rešenja o građevinskoj dozvoli od strane podnosioca zahteva ukoliko je takvo rešenje  već izdato od strane nadležnog organa, nema opravdanja  zato što nadležni organ u postupku objedinjene procedure obaveštva sve imaoce javnih ovlašćenja o izdatim lokacijskim uslovima i izdatim rešenjima o građevinskoj dozvoli tako da prilikom prijema svih zahteva s tim u vezi, imalac javnih ovlašćenja može izvršiti uvid u evidenciju izdatih rešenja o građevinskoj dozvoli. Osim toga, principi regulatorne reforme na kojoj počiva i postupak objedinjene procedure izričito određuju da državni organi kao i imaoci javnih ovlašćenja od stranaka ne mogu zahtevati dostavljanje dokumenata sa kojim isti već raspolažu.

Članom 57. stav 3. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se lokacijski uslovi izdaju na osnovu plana detaljne regulacije. Takođe, u članu 55. tačka 2) Zakona regulisano je da lokacijski uslovi, između ostalog, sadrže podatke o nazivu planskog dokumenta, odnosno planskom dokumentu i urbanističkom projektu na osnovu kojeg se izdaju lokacijski uslovi.

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o planiranju I izgradnji, imaoci javnih ovlašćenja su u obavezi da uslove za izgradnju objekata izdaju isključivo u skladu sa odredbama važećeg planskog dokumenta, odnosno plana detaljne regulacije. Izdavanje uslova za izgradnju koji ne bi bili u skladu sa važećim planskim dokumentom, iziskuje njegovu prethodnu izmenu, u skladu sa procedurom propisanom odredbama Zakona o planiranju i izgradnji.

U skladu sa čl.2.tač.33) Zakona o planiranju i izgradnji, dogradnja jeste izvođenje građevinskih i drugih radova kojima se izgrađuje novi prostor van postojećeg gabarita objekta, kao i nadziđivanje objekta, i sa njim čini građevinsku, funkcionalnu ili tehničku celinu.

Za izvođenje radova na dogradnji potrebno je prvo pribaviti lokacijske uslove, a zatim i građevinsku dozvolu.

Članom 53a st.1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da su lokacijski uslovi javna isprava koja sadrži podatke o mogućnostima i ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli koja ispunjava uslove za građevinsku parcelu, a sadrži sve uslove za izradu tehničke dokumentacije. Lokacijski uslovi se izdaju za izgradnju, odnosno dogradnju objekata za koje se izdaje građevinska dozvola, kao i za objekte koji se priključuju na komunalnu i drugu infrastrukturu.

Lokacijski uslovi izdaju se na osnovu pravila građenja u planskom dokumentu, odnosno uslovima za projektovanje i priključenje, koji obavezno propisuju uslove i način obezbeđivanja pristupa parceli i prostora za parkiranje vozila, u skladu sa članom 31. st.1.tač.7) Zakona o planiranju i izgradnji.

Takođe, članom 57.st.5. ovog zakona porpisano je da ukoliko je za područje, na kome se nalazi katastarska parcela za koju je podnet zahtev za izdavanje lokacijskih uslova, predviđena obaveza dalje planske razrade, a takav planski dokument nije donet u roku propisanom članom 27. stav 6. ovog zakona, lokacijski uslovi se izdaju na osnovu podzakonskog akta kojim se uređuju opšta pravila parcelacije, uređenja i građenja, i na osnovu postojećeg planskog dokumenta koji sadrži regulacionu liniju. U tom slučaju Zakon o planiranju i izgradnji članom 57.st.6. propisuje da lokacijski uslovi obavezno sadrže klasu i namenu objekta, položaj objekta u odnosu na regulacione linije, dozvoljeni indeks zauzetosti parcele, dozvoljenu visinu objekta, bruto razvijenu građevinsku površinu objekta (BRGP), uslove i način obezbeđenja pristupa parceli i prostora za parkiranje vozila.

Izdavanje lokacijskih uslova pribavljanjem uslova za projekotvanje i priključenje od imalaca javnih ovlašćenja propisano je članom 11. Pravilnika o postupku sporovđenja objedinjene procedure.

Ističemo stav 6. člana 11. koji propisuje da ako se podnosilac zahteva ne izjasni da prihvata troškova u ostavljenom roku, nadležni organ obustavlja postupak po tom zahtevu.

Stav 2. člana 3. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisuje da se sva akta donose, odnosno razmenjuju nadležni organ i imaoci javnih ovlašćenja u objedinjenoj proceduri i/ili rdi upotrebe u toj proceduri, kao i drugi dokumenti koje podnosilac zahteva, nadležni organ i imalac javnih ovlašćenja dostavljaju u objedinjenoj proceduri, dostavljaju se u formi elektronskog dokumenta, u pdf formatu, potpisanom kvalifikovanim elektronskim potpisom.

Odredbama Zakona o planiranju i izgradnji nije predviđena mogućnost produženja važenja izdatih lokacijskih uslova. Ukoliko investitor do isteka roka važenja lokacijskih uslova ne podnese zahtev za izdavanje građevinske dozvole, u obavezi je da ponovo podnese zahtev za izdavanje lokacijskih uslova.

Članom 92. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se građevinsko zemljište koje nije uređeno u smislu Zakona, a nalazi se u obuhvatu planskog dokumenta na osnovu koga se mogu izdati lokacijski uslovi, odnosno građevinska dozvola, može pripremiti, odnosno opremiti i sredstvima fizičkih ili pravnih lica. Zainteresovano lice podnosi nadležnom organu jedinice lokalne samouprave, odnosno nadležnom pravnom licu (Direkciji za građevinsko zemljište) predlog o finansiranju pripremanja, odnosno opremanja građevinskog zemljišta, po kome je nadležni organ dužan da postupi u roku od 15 dana od dana prijema predloga. Ukoliko se Direkcija za građevinsko zemljište ne izjasni u zakonskom roku u vezi sa dostavljenim predlogom, reč je o postupanju koje je suprotno odredbama Zakona o planiranju i izgradnji. U tom slučaju, možete se obratiti neposredno Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, koje vrši nadzor nad izvršavanjem odredaba Zakona i propisa donetih na osnovu Zakona, u skladu sa članom 172. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji.

Ukoliko katastarska/gradjevinska parcela na kojoj se planira izgradnja objekata ima pristup i planiranoj saobraćajnici (a ne samo izvedenoj) mogu se izdati uslovi za projektovanje i upravljač puteva u istima može da naznači uslove pod kojima se mogu urediti medjusobni odnosi po ju izgradnje nedostajuće infrstrukture. U konkretnom slučaju, zbog upisanog prava službenosti u korist stranke, nema smetnji za izdavanje lokacijskih uslova a neće biti razloga ni za odbijanje građevinske dozvole u slučaju da  npr. izgradnja predmetne saobraćajnice nije uključena u Program za uređivanje građevinskog zemljišta.

Namera zakonodavca je da se ovakvim rešenjem rasterete investitori od finansiranja postupaka koji prethode izdavanju građevinske dozvole u smislu odlaganja ove obaveze sve do podnošenja zahteva za upotrebnu dozvolu.

Ukoliko se radi o situaciji na koju ukazujete u svom pitanju (da je nemoguće utvrditi tačnu površinu građevinske parcele što je od značaja prilikom utvrđivanja dopuštenih urbanističkih parametara za izgradnju planiranog objekta) u tom slučaju nema nikakvih smetnji da investitor  po preporuci odnosno savetu projektanta pre podnošenja zahteva za lokacijske uslove izvrši preparcelaciju i formira građevinsku parcelu za izgradnju planiranog objekta.

U konkretnom slučaju, obzirom da su za određenu vrstu i velicinu objekta pribavljeni lokacijski uslovi a potom, izrađen i projekat za građevinsku dozvolu i pribavljena građevinska dozvola i da nije podneta prijava radova (ni plaćen doprinos za uređivanje gviti nadležnom organu rađevinskog zemljišta) a planira se izgradnja druge vrste i veličine objekta ukoliko podnesete zahtev za izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli, nadležni organ će odbaciti vaš zahtev i uputiti vas da pribavite nove lokacijske uslove. Po pribavljanju novih lokacijskih uslova, prilikom podnošenja novog zahteva za građevinsku dozvolu uz zahtev u elektronskom obliku, kao prilog, možete dostaviti nadležnom organu i predlog da istim rešenjem kojim odlučuje o vašem novom zahtevu, stavi van snage ranije doneto rešenje o građevinskoj dozvoli. 

Ukoliko se izmena lokacijskih uslova u konkretnom slučaju odnosi na radove za koje se izdaje građevinska dozvola, u tom slučaju, u fazi izdavanja - Izmene lokacijskih uslova nije potrebno dostavljati imaocima javnih ovlašćenja sinhron plan postojećih priključaka. Međutim, ukoliko se radi o izmeni već izdatih lokacijskih uslova za potrebe pribavljanja rešenja o odobrenju izvođenja radova (čl. 145 Zakona o planiranju i izgradnji) za priključak na izgrađenu kanalizacionu mrežu (osim ukoliko se kao investitor izgradnje javlja imalac javnih ovlašćenja) u tom slučaju potrebno je dostaviti sinhron plan kao i uslove za ukrštanje i paralelno vođenje iz čl. 28 st. 3 tač. 7 i 8 Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure (Sl. glansik RS br. 113/2015 i 96/2016).

Postupak izmene lokacijskih uslova vrši se u skladu sa čl.15. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Ukoliko smatrate da nadležni organ ne postupa u skladu sa odredbama Zakona o planiranju i izgadnji, potrebno je da se obratite Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, koje vrši nadzor nad izvršavanjem odredaba ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona, u skladu sa čl.172.st.1. Zakona o planiranju i izgradnji.

Izmena lokacijskih uslova

Član 15.

Postupak za izmenu lokacijskih uslova sprovodi se u objedinjenoj proceduri, a pokreće se podnošenjem zahteva nadležnom organu, u skladu sa Zakonom.

Na proveru ispunjenosti uslova za postupanje po zahtevu za izmenu lokacijskih uslova i na izdavanje izmenjenih lokacijskih uslova, shodno se primenjuju odredbe ovog pravilnika koje se odnose na izdavanje lokacijskih uslova.

Do izdavanja građevinske dozvole, zahtev za izmenu lokacijskih uslova može podneti samo lice na čiji zahtev su izdati lokacijski uslovi, odnosno njegov pravni sledbenik.

Članom 8đ stav 3. Zakona o planiranju i izgradnji, kao i članom 8. stav 6. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisano je da, ukoliko podnosilac zahteva otkloni utvrđene nedostatke i podnese usaglašeni zahtev u roku od deset dana od dana prijema zaključka (o odbacivanju zhateva za izdavanje lokacijskih uslova iz formalnih razloga), a najkasnije 30 dana od dana objavljivanja zaključka na internet strani nadležnog organa, ne dostavlja dokumentaciju podnetu uz zahtev koji je odbačen od strane nadležnog organa, niti ponovo plaća administrativnu taksu. Takođe, članom 8. stav 9. Pravilnika regulisano je da, ukoliko zbog izmenjenog dokumenta nastupi dodatni formalni nedostatak koji je razlog za odbacivanje zahteva, podnosilac ne može ponovo koristiti pravo iz stava 6. tog člana.

Mišljenja smo da ovako formulisane odredbe Zakona i Pravilnika uspostavljaju “pravo prvenstva” za podnosioca zahteva, odnosno da se ispunjenost formalnih uslova utvrđuje na osnovu prvobitno podnetog zahteva, što podrazumeva i okolnost važenja lokacijskih uslova. Provera ispunjenosti formalnih uslova po podnošenju usaglašenog zahteva odnosi se samo na naknadno dostavljenu dokumentaciju kojom se otklanjaju formalni nedostaci konstatovani u zaključku o odbacivanju prvobitno podnetog zahteva.

Napominjemo da mišljenje Pozivnog centra, kao ni bilo koje drugo mišljenje, nije pravno obavezujuće, te da je svaki nadležni organ odgovoran za svoje postupanje u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji i drugim važećim propisima.    

Lokacijski uslovi nemaju karakter upravnog akta i uz zahtev za izdavanje lokacijskih uslova ne mora se dostaviti dokaz o vlasništvu postojećeg objekta. Medjutim, ukoliko je postojeći objekat izgrađen a npr. nije snimljen u Katastru ili nije priključen na infrastrukturu, nepoznanica je kako će se postojeći kapaciteti prikazati u idejnom rešenju koje se dostavlja uz zahtev za izdavanje lokacijskih uslova. Iz tih razloga, kao i zbog činjenice da se rešenje o građevinskoj dozvoli za dogradnju tog objekta neće moći izdati bez prethodnog njegovog ozakonjenja, predlažemo da se prvo sprovede postupak ozakonjenja tog objekta i upis u RGZ pravnosnažnog rešenja o ozakonjenju, a potom da podnesete zahtev za izdavanje lokacijskih uslova. 

Članom 2.st.8. Uredbe o lokacijskim uslovima propisano je da, izuzetno od st. 1. do 5. ovog člana, ako se lokacijski uslovi izdaju po zahtevu, odnosno idejnom rešenju, koji nije u skladu sa važećim planskim dokumentom, odnosno separatom, kao i ako imaoci javnih ovlašćenja izdaju uslove za projektovanje i priključenje u kojima se konstatuje da nije moguća izgradnja objekta u skladu sa podnetim zahtevom, lokacijski uslovi sadrže informaciju da nisu ispunjeni uslovi za građenje u skladu sa podnetim zahtevom, uz navođenje svih razloga, tj. neusklađenosti.

Ukoliko je jedinica lokalne samouprave svojim aktom propisala uslove za odlaganje komunalnog i čvrstog otpada, kao i za koje klase i namene objekata, odnosno područja, se ti uslovi pribavljaju od nadležnog imaoca javnih ovlašćenja, odnosno iz separata, nadležni organ je dužan da pribavi ove uslove u postupku izdavanja lokacijskih uslova.

Uredbom o lokacijskim uslovima (ovde) se, prema klasi i nameni objekta, propisuje:

1) obavezna sadržina, postupak i način izdavanja lokacijskih uslova od strane nadležnog organa;

2) koji se uslovi za projektovanje i priključenje obavezno pribavljaju od imalaca javnih ovlašćenja u postupku izdavanja lokacijskih uslova;

3) obavezna sadržina, postupak i način izdavanja uslova iz tačke 2) ovog člana.

Članovima 14-24. Uredbe o lokacijskim uslovima propisano je koje sve uslove za projektovanje i priključenje nadležni organ obavezno pribavlja od imaoca javnih ovlašćenja u postupku izdavanja lokacijskih uslova:

Članom 23. Uredbe o lokacijskim uslovima propisano je da jedinica lokalne samouprave može svojim aktom propisati uslove za odlaganje komunalnog i čvrstog otpada, kao i za koje klase i namene objekata, odnosno područja, se ti uslovi pribavljaju od nadležnog imaoca javnih ovlašćenja, odnosno iz separata.

Za dogradnju (nadgradnju) objekta potrebno je prvo pribaviti lokacijske uslove, a zatim građevinsku dozvolu. Takođe, moguće je pre pribavljanja lokacijskih uslova, za potrebe izrade idejnog rešenja, od nadležnog organa za izdavanje građevinske dozvole pribaviti informaciju o lokaciji, koja sadrži podatke o mogućnostima i ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli, odnosno na više katastarskih parcela na osnovu planskog dokumenta.

Podnošenje zahteva za izdavanje lokacijskih uslova vrši se u skladu sa čl.6, dok se podnošenje zahteva za izdavanje građevinske dozvole vrši u skladu sa čl.16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Članom 135. st.1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se građevinska dozvola, odnosno rešenje o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona, izdaje investitoru koji ima odgovarajuće pravo na zemljištu ili objektu. U skladu sa čl.135.st.2. ovog zakona, kao odgovarajuće pravo na zemljištu smatra se pravo svojine, pravo zakupa na građevinskom zemljištu u javnoj svojini, kao i druga prava propisana ovim zakonom. Članom 135.st.6. Zakona o planiranju i izgradnji regulisano je da se za izgradnju ili izvođenje radova na građevinskom zemljištu ili objektu koji je u vlasništvu više lica, kao dokaz o odgovarajućem pravu prilaže i overena saglasnost tih lica, a ako se izvode radovi na nadziđivanju, prilaže se i ugovor zaključen u skladu sa posebnim zakonom.

Iz pitanja se ne može zaključiti šta je idjenim rešenjem predviđeno u konkrentom slučaju.

Ukoliko je idejnim rešenjem predviđeno priključenje na distributivni sistem električne energije i sisteme vodosnabdevanja i odvođenja otpadnih voda, nadležni organ se u tom slučaju obraća imaocima javnih ovlašćenja, koji izdaju uslove za projektovanje i priključenje. U navedenom slučaju, imaoci javnih ovlašćenja u uslovima za projektovanje i priključenje konstatuju da se zahtev ne može realizovati bez dogradnje ili izgradnje komunalne i druge infratrukture, odnosno dodatnog opremanja i pripremanja građevinskog zemljišta, ili da nije moguća izgradnja izgradnja objekta u skladu sa podnetim zahtevom, ako je sadržina zahteva suprotna uslovima iz važećeg planskog dokumenta, odnosno separata iz njihove nadležnosti, kao i iz drugih razloga propisanih zakonom, u skladu sa čl.26. i 27. Uredbe o lokacijskim uslovima (ovde). U skladu sa dostavljenim uslovima za projektovanje i priključenje od imaoca javnih ovlašćenja, nadležni organ će izdati lokacijske uslove.  Članom 2.st.7. Uredbe o lokacijskim uslovima propisano je da lokacijski uslovi moraju sadržati i informaciju da u momentu izdavanja lokacijskih uslova nema faktičkih uslova za izgradnju objekta u skladu sa podnetim zahtevom, kao i da je zaključenje ugovora o izgradnji nedostajuće infrastrukture sa odgovarajućim imaocem javnih ovlašćenja, prethodni uslov za izdavanje građevinske dozvole, ako se u uslovima za projektovanje i priključenje koje je izdao imalac javnih ovlašćenja konstatuje da se objekat za koji je podnet zahtev ne može izgraditi bez izgradnje ili dogradnje komunalne ili druge infrastrukture, odnosno dodatnog pripremanja ili opremanja građevinskog zemljišta. Stavom 8. istog člana uredbe propisano je da izuzetno od st. 1. do 5. ovog člana, ako se lokacijski uslovi izdaju po zahtevu, odnosno idejnom rešenju, koji nije u skladu sa važećim planskim dokumentom, odnosno separatom, kao i ako imaoci javnih ovlašćenja izdaju uslove za projektovanje i priključenje u kojima se konstatuje da nije moguća izgradnja objekta u skladu sa podnetim zahtevom, lokacijski uslovi sadrže informaciju da nisu ispunjeni uslovi za građenje u skladu sa podnetim zahtevom, uz navođenje svih razloga, tj. neusklađenosti.

Ukoliko je idejnim rešenjem u konkretnom sluačju predviđen drugačiji način obezbeđivanja električne energije, odnosno vodosnabdevanja, odnosno odvođenja otpadnih voda ili ako idejnim rešenjem nije predviđeno priključenje objekta na te sisteme, nadležni organ se u konkretnom slučaju neće obratiti imaocima javnih ovlašćenja kojima je povereno obavljanje ovih delatnosti, i izdaće lokacijske uslove (ukoliko su naravno i ostali uslovi ispunjeni). Članom 14. Uredbe o lokacijskim uslovima (ovde) regulisan je postupak pribavljanja uslova u pogledu projektovanja i priključenja na distributivni sistem električne energije i sisteme vodosnabdevanja i odvođenja otpadnih voda. Stavom 1. istog člana uredbe propisano je za koje klase objekata nadležni organ pribavlja uslove za projektovanje i priključenje u pogledu priključenja na distributivni sistem električne energije i sisteme vodosnabdevanja i odvođenja otpadnih voda od  javnih preduzeća, odnosno privrednih društava kojima je povereno obavljanje odgovarajućih delatnosti. Članom 14.st.3. Uredbe o lokacijskim uslovima propisano je da, izuzetno od stava 1. tač. 1) do 3) ovog člana, nadležna služba neće pribavljati uslove za navedene objekte ako je, u skladu sa zakonom ili planskim dokumentom ili idejnim rešenjem predviđen drugačiji način obezbeđivanja električne energije, odnosno vodosnabdevanja, odnosno odvođenja otpadnih voda ili ako idejnim rešenjem nije predviđeno priključenje objekta na te sisteme.

U skladu sa čl.2.tač.33) Zakona o planiranju i izgradnji, dogradnja jeste izvođenje građevinskih i drugih radova kojima se izgrađuje novi prostor van postojećeg gabarita objekta, kao i nadziđivanje objekta, i sa njim čini građevinsku, funkcionalnu ili tehničku celinu.

Za izvođenje radova na dogradnji potrebno je prvo pribaviti lokacijske uslove, a zatim i građevinsku dozvolu.

Članom 53a st.1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da su lokacijski uslovi javna isprava koja sadrži podatke o mogućnostima i ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli koja ispunjava uslove za građevinsku parcelu, a sadrži sve uslove za izradu tehničke dokumentacije. Lokacijski uslovi se izdaju za izgradnju, odnosno dogradnju objekata za koje se izdaje građevinska dozvola, kao i za objekte koji se priključuju na komunalnu i drugu infrastrukturu.

Lokacijski uslovi izdaju se na osnovu pravila građenja u planskom dokumentu, odnosno uslovima za projektovanje i priključenje, koji obavezno propisuju uslove i način obezbeđivanja pristupa parceli i prostora za parkiranje vozila, u skladu sa članom 31. st.1.tač.7) Zakona o planiranju i izgradnji.

Takođe, članom 57.st.5. ovog zakona porpisano je da ukoliko je za područje, na kome se nalazi katastarska parcela za koju je podnet zahtev za izdavanje lokacijskih uslova, predviđena obaveza dalje planske razrade, a takav planski dokument nije donet u roku propisanom članom 27. stav 6. ovog zakona, lokacijski uslovi se izdaju na osnovu podzakonskog akta kojim se uređuju opšta pravila parcelacije, uređenja i građenja, i na osnovu postojećeg planskog dokumenta koji sadrži regulacionu liniju. U tom slučaju Zakon o planiranju i izgradnji članom 57.st.6. propisuje da lokacijski uslovi obavezno sadrže klasu i namenu objekta, položaj objekta u odnosu na regulacione linije, dozvoljeni indeks zauzetosti parcele, dozvoljenu visinu objekta, bruto razvijenu građevinsku površinu objekta (BRGP), uslove i način obezbeđenja pristupa parceli i prostora za parkiranje vozila.

Za izvođenje radova na dogradnji potrebno je prvo pribaviti lokacijske uslove, a zatim i građevinsku dozvolu.

Podnošenje zahteva za izdavanje lokacijskih uslova vrši se u skladu sa čl.6. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde. Podnošenje zahteva za izdavanje rešenja o građevinskoj dozvoli vrši se u skladu sa čl.16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Takođe, pre izdavanja lokacijskih uslova možete organu nadležnom za izdavanje građevinske dozvole da podnesete zahtev za izdavanje informacije o lokaciji, koja sadrži podatke i mogućnostima i ograničenjima gradnje na određenoj kat. parceli u skladu sa važećim planskim dokumentom.

Građevinska dozvola se izdaje investitoru koji ima odgovarajuće pravo na zemljšištu, u skladu sa čl.135. Zakona o planrianju i izgradnji.  U skladu sa čl.135.st.2. ovog zakona,  kao odgovarajuće pravo na zemljištu smatra se pravo svojine, pravo zakupa na građevinskom zemljištu u javnoj svojini, kao i druga prava propisana ovim zakonom. U slučaju izgradnje ili izvođenja radova  na građevinskom zemljištu ili objektu koji je u vlasništvu više lica, kao dokaz o odgovarajućem pravu prilaže se i overena saglasnost tih lica, saglasno članu 135. stav 6. Zakona o planiranju i izgradnji.

Da, lokacijski uslovi, odnosno građevinska dozvola, se mogu izdati za više objekata na jednoj katastarskoj parceli.

Prilikom podnošenja zahteva kroz CIS potrebno je u koraku u kome se unose podaci o objektu, uneti sve potrebne podatke o svakom od objekata, a u skladu sa Pravilnikom o klasifikaciji objekata.

Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji iz decembra 2014. godine nije propisano pribavljanje saglasnosti na projekat za građevinsku dozvolu.

Ovaj zakona predviđa da investitor, pre podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole, prethodno pribavi lokacijske uslove, koji sadrže sve urbanističke, tehničke i druge uslove i podatke potrebne za izradu projekta za građevinsku dozvolu. Podnošenje zahteva za izdavanje lokacijskih uslova vrši se u skladu sa čl.6. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Članom 57. stav 7. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da lokacijski uslovi važe 12 meseci od dana izdavanja. Za razliku od ove formulacije, odredbe procesnih zakona su formulisane tako da se početak roka (za ulaganje pravnih lekova) računa od dana dostavljanja akta, odnosno prepisa akta (član 367. stav 1. Zakona o parničnom postupku, član 432. stav 1. Zakona o krivičnom postupku, član 220. Zakona o opštem upravnom postupku). Takođe, rok za podnošenje prigovora na izdate lokacijske uslove računa se od dana dostavljanja, saglasno članu 56. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji.

Imajući u vidu formulaciju člana 57. stav 7. Zakona o planiranju i izgradnji, mišljenja smo da se rok važenja lokacijskih uslova računa od dana kada su lokacijski uslovi izdati od strane nadležnog organa, a ne od dana dostavljanja stranci.

Ne, potrebno je podneti jedan zahtev za izdavanje lokacijskih uslova, a zatim prilikom popunjavanja zahteva navesti sve objekte čija se izgradnja planira na predmetnoj parceli.

Ne, potrebno je podneti jedan zahtev za izdavanje lokacijskih uslova, a zatim prilikom popunjavanja zahteva navesti sve objekte čija se izgradnja planira na predmetnoj parceli

Članom 9. stav 1. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisano je da, ukoliko su ispunjeni formalni uslovi za dalje postupanje po zahtevu, propisani članom 7. Pravilnika, nadležni organ po službenoj dužnosti, osim u slučaju propisanom članom 10. stav 3. Pravilnika, bez odlaganja dostavlja organu nadležnom za poslove državnog premera i katastra zahtev za izdavanje:

• kopije plana za katastarsku parcelu, odnosno katastarske parcele navedene u zahtevu, odnosno deo katastarske parcele, odnosno delove katastarske parcele, ako je to navedeno u zahtevu;
• izvoda iz katastra vodova, osim za izvođenje radova na nadziđivanju postojećeg objekta.

Imajući u vidu citiranu odredbu Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, nadležni organ je u obavezi da dostavi organu nadležnom za poslove državnog premera i katastra zahtev za izdavanje dokumentacije propisane članom 9. stav 1. Pravilnika, bez obzira na činjenicu da li je ista dokumentacija priložena uz zahtev za izdavanje lokacijskih uslova.

Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 132/14) lokacijska dozvola je ukinuta. Predmetnim Zakonom je uvedena obaveza pribavljanja lokacijskih uslova, i to za izgradnju, odnosno dogradnju objekata za koje se izdaje građevinska dozvola, kao i za objekte koji se priključuju na komunalnu i drugu infrastrukturu.

Iz Vašeg pitanja se može zaključiti da je u konkretnom slučaju reč o objektima koji se priključuju na izgrađenu komunalnu i drugu infrastrukturu, pa smo mišljenja da je potrebno pribaviti lokacijske uslove.

Shodno članu 53. Zakona o planiranju i izgradnji, informacija o lokaciji sadrži podatke o mogućnostima i ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli, odnosno na više katastarskih parcela na osnovu planskog dokumenta.
Iz navedene definicije proizlazi da podaci sadržani u informaciji o lokaciji zavise od planskog dokumenta koji važi u vreme njenog izdavanja. Ukoliko je planski dokument na osnovu koga Vam je izdata informacija o lokaciji i dalje važeći, i podaci iz informacije o lokaciji su i dalje relevantni. Ukoliko je u međuvremenu došlo do izmene predmetnog planskog dokumenta, ranije izdata informacija o lokaciji nije više važeća.

Članom 53a Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da su lokacijski uslovi javna isprava koja sadrži podatke o mogućnostima i ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli koja ispunjava uslove za građevinsku parcelu, a sadrži sve uslove za izradu tehničke dokumentacije. Lokacijski uslovi se izdaju za izgradnju, odnosno dogradnju objekata za koje se izdaje građevinska dozvola, kao i za objekte koji se priključuju na komunalnu i drugu infrastrukturu.

Članom 57. stav 5. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da, ukoliko je za područje, na kome se nalazi katastarska parcela za koju je podnet zahtev za izdavanje lokacijskih uslova, predviđena obaveza dalje planske razrade, a takav planski dokument nije donet u roku propisanom članom 27. stav 6. Zakona (12 meseci od donošenja odluke o izradi planskog dokumenta), lokacijski uslovi izdaju se na osnovu podzakonskog akta kojim se uređuju opšta pravila parcelacije, uređenja i građenja, i na osnovu postojećeg planskog dokumenta koji sadrži regulacionu liniju.

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, lokacijski uslovi bi, u konkretnom slučaju trebalo da budu izdati na osnovu Pravilnika o opštim pravilima za parcelaciju, regulaciju i izgradnju („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 22/15) i postojećeg planskog dokumenta koji sadrži regulacionu liniju (ukoliko takav planski dokument postoji).

Odredbama Zakona o planiranju i izgradnji nisu propisane posebne okolnosti kao dodatni uslov za primenu člana 53a stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji. Jedina posebna obaveza investitora u tom slučaju je da izvrši spajanje katastarskih parcela u skladu sa odredbama Zakona, pre izdavanja upotrebne dozvole.

Sadržina lokacijskih uslova propisana je članom 55. Zakona o planiranju i izgradnji, a razrada tih odredbi izvršena je u članu 2. Uredbe o lokacijskim uslovima. Citiranim članom Uredbe o lokacijskim uslovima propisano je da lokacijski uslovi, između ostalog, sadrže i rok važenja (član 2. stav 6. tačka 8) Uredbe).
Zahtev za izmenu lokacijskih uslova podnosi se u slučaju izmene jednog ili više uslova za projektovanje, odnosno priključenje objekta na infrastrukturnu mrežu, saglasno članu 57. stav 8. Zakona o planiranju i izgradnji. Ukoliko zahtev za izmenu lokacijskih uslova bude „pozitivno rešen“ po podnosioca zahteva, nadležni organ vrši izmenu izdatih lokacijskih uslova samo u delu na koji se zahtev za izmenu odnosi.
Shodno tome, mišljenja smo da rok važenja izdatih lokacijskih uslova treba da ostane nepromenjen, odnosno da lokacijske uslove u tom delu ne treba menjati.

Lokacijska dozvola shodno samostalnom članu 131 (s3) Zakona o izmenama Zakona o planiranju i izgradnji (Sl. glasnik RS br. 132/2014) određuje da pravnosnažna lokacijska dozvola predstavlja osnov za izdavanje građevinske dozvole u objedinjenoj proceduri.

Kako se radi o pravnosnažnoj lokacijskoj dozvoli koja u smislu člana 56. stav 7 Zakona o planiranju i izgradnji (Sl. glasnik RS broj 72/2009, 18/2010, 65/2013) i navednog samostalnog člana Zakona o izmenama Zakona o planiranju i izgradnji (Sl. glansik RS br. 132/2014) i  dalje važi,  to je nadležni organ dužan da, ukoliko je uz zahtev dostavljena dokumentacija propisana u članu 135. Zakona i članu 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem  (Sl. glansik Rs br. 113/2015) i ukoliko su ispunjeni formalni uslovi iz člana  17. istog Pravilnika, da izda rešenje o građevinskoj dozvoli.

U slučaju da organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole, nađe da ima razloga za odbijanje zahteva za izdavanje građevinske dozvole, investitor na rešenje o odbijanju zahteva ima pravo žalbe u roku od 8 dana od dana objavljivanja tog rešenja u elektronskom sistemu CEOP.

Ukoliko drugostepeni organ nađe da su žalbeni navodi osnovani, rešenjem će usvojiti žalbu i vratiti predmet na ponovni postupak prvostepenom organu, u suprotnom, ako drugostepeni organ nađe da je žalba neosnovana, odbiće rešenjem žalbu kao neosnovanu i potvrdiće rešenje prvostepenog organa.

Protiv konačnog rešenja drugostepenog organa, ukoliko je nepovoljno po investitora, može se tužbom Upravnom sudu pokrenuti upravni spor.

Sadržina lokacijskih uslova propisana je članom 55. Zakona o planiranju i izgradnji, a razrada tih odredbi izvršena je u članu 2. Uredbe o lokacijskim uslovima. Citiranim članom Uredbe o lokacijskim uslovima propisano je da lokacijski uslovi, između ostalog, sadrže i rok važenja (član 2. stav 6. tačka 8) Uredbe).

Zahtev za izmenu lokacijskih uslova podnosi se u slučaju izmene jednog ili više uslova za projektovanje, odnosno priključenje objekta na infrastrukturnu mrežu, saglasno članu 57. stav 8. Zakona o planiranju i izgradnji. Ukoliko zahtev za izmenu lokacijskih uslova bude „pozitivno rešen“ po podnosioca zahteva, nadležni organ vrši izmenu izdatih lokacijskih uslova samo u delu na koji se zahtev za izmenu odnosi.

Shodno tome, mišljenja smo da rok važenja izdatih lokacijskih uslova treba da ostane nepromenjen, odnosno da lokacijske uslove u tom delu ne treba menjati.

Saglasno članu 6. stav 2. tačka 1) Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, uz zahtev za izdavanje lokacijskih uslova prilaže se idejno rešenje, izrađeno u skladu sa pravilnikom kojim se uređuje sadržina tehničke dokumentacije, odnosno Pravilnikom o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata (“Službeni glasnik Republike Srbije” broj 23/15, 77/15 i 58/16).

Iz Vašeg pitanja se može zaključiti da su planiranim radovima obuhvaćena tri objekta, s tim što se jedan gradi, drugi adaptira, a treći dograđuje. U tom slučaju, svakako bi trebalo navesti podatke o sva tri objekta, s obzirom na to da je svaki od njih predmet neke vrste radova za koje se traži izdavanje lokacijskih uslova.

Podatke o svakom od objekata treba navesti na osnovu dokumentacije koja je investitoru (odnosno punomoćniku investitora) raspoloživa.

Članom 53a Zakona o planiranju I izgradnji propisano je da su lokacijski uslovi javna isprava koja sadrži podatke o mogućnostima i ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli koja ispunjava uslove za građevinsku parcelu, a sadrži sve uslove za izradu tehničke dokumentacije. Takođe, članom 55. tačka 3) Zakona propisano je da lokacijski uslovi sadrže sve urbanističke, tehničke i druge uslove i podatke potrebne za izradu idejnog, odnosno projekta za građevinsku dozvolu i projekta za izvođenje, kao i podatke o uslovima za priključenje na komunalnu, saobraćajnu i drugu infrastrukturu.

Shodno citiranim odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, u lokacijskim uslovima moraju biti navedeni podaci o uslovima za priključenje na saobraćajnu infrastrukturu. U vezi sa tim, članom 135. stav 10. Zakona propisano je da, ukoliko je zahtevom za izdavanje građevinske dozvole predviđeno priključenje objekta na komunalnu ili drugu infrastrukturu koja u trenutku izdavanja lokacijskih uslova nije izvedena, što je utvrđeno lokaicijskim uslovima, uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole se podnosi ugovor između investitora i odgovarajućeg imaoca javnih ovlašćenja kojim se utvrđuju obaveze ugovornih ctrana da, najkasnije do isteka roka za završetak radova na objektu za koji se traži građevinska dozvola, izgrade infrastrukturu potrebnu za priključenje tog objekta na komunalnu ili drugu infrastrukturu.

Imajući u vidu napred navedeno, uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole, potrebno je dostaviti dokaz da je zaključen odgovarajući ugovor sa imaocem javnih ovlašćenja o izgradnji infrastrukture potrebne za priključenje tog objekta na komunalnu ili drugu infrastrukturu.

Radovi koje ste opisali u Vašem pitanju predstavljaju dogradnju, u smislu člana 2. tačka 33) Zakona o planiranju i izgradnji - izvođenje građevinskih i drugih radova kojima se izgrađuje novi prostor van postojećeg gabarita objekta i sa njim čini građevinsku, funkcionalnu ili tehničku celinu.

U cilju realizacije planiranih radova, neophodno je najpre ishodovati lokacijske uslove, koji predstavljaju  javnu ispravu koja sadrži podatke o mogućnostima i ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli koja ispunjava uslove za građevinsku parcelu, a sadrži sve uslove za izradu tehničke dokumentacije. Lokacijski uslovi se izdaju za izgradnju, odnosno dogradnju objekata za koje se izdaje građevinska dozvola, kao i za objekte koji se priključuju na komunalnu i drugu infrastrukturu.

Postupak podnošenja zahteva i dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje lokacijskih uslova propisani su članom 53a Zakona o planiranju i izgradnji i članom 6. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu http://gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Ukoliko neko od imalaca javnih ovlašćenja, u postupku izdavanja lokacijskih uslova, izda uslove za projektovanje i priključenje u kojima se konstatuje da nije moguća izgradnja objekta u skladu sa podnetim zahtevom, realizacija planiranih radova nije moguća. U suprotnom, potrebno je ishodovati građevinsku dozvolu u cilju realizacije planiranih radova.

Postupak podnošenja zahteva i dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole propisani su članom 135. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Nakon stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 132/14), Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine doneli su zajedničko Uputstvo broj 110-00-163/2015-07 od 19.05.2015. godine o načinu postupanja nadležnih organa i imalaca javnih ovlašćenja koji sprovode objedinjenu proceduru u pogledu vodnih akata u postupcima ostvarivanja prava na gradnju. Uputstvo je doneto radi detaljnijeg izlaganja načina postupanja u okviru objedinjene procedure, u vezi izgradnje objekata i izvođenja drugih radova koji mogu uticati na promene u vodnom režimu i upravljanju vodama, odnosno u vezi pribavljanja vodnih akata u postupcima ostvarivanja prava na građenje, odnosno izvođenje radova, kao i prava na upotrebu objekata.  

Na trećoj strani navedenog Uputstva, u okviru podnaslova „Vodna saglasnost“, eksplicitno je navedeno da vodna saglasnost za tehničku dokumentaciju nije uslov za izdavanje građevinske dozvole i izdavanje upotrebne dozvole, kao i da za objekte i radove za koje se ne izdaje građevinska, odnosno upotrebna dozvola, vodnu saglasnost pribavlja investitor van objedinjene procedure, u skladu sa Zakonom o vodama. Takođe, u okviru podnaslova „Vodna dozvola“, navedeno je da se ishodovanje vodne dozvole obavlja van objedinjene procedure, a zahtev za izdavanje vodne dozvole podnosi investitor, a ne organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole.

Tekst Uputstva možete pronaći na sajtu gradjevinskedozvole.rs, posredstvom sledećeg linka: http://gradjevinskedozvole.rs/Files/00312/Uputstvo-o-nacinu-postupanja-nadleznih-organa-i-imalaca-javnih-ovlascenja-koji-sprovode-objedinjenu-proceduru-u-pogledu-vodnih-akata-u-postupcima-ostvarivanja-prava-na-gradnju.pdf

U Vašem pitanju nije precizirano da li je reč o postupku na osnovu zahteva za izdavanje lokacijskih uslova ili za izdavanje građevinske dozvole. Međutim, u oba slučaja nadležni organ po službenoj dužnosti, bez odlaganja, pribavlja od organa nadležnog za poslove državnog premera i katastra imovinsko – pravnu dokumentaciju.

Ukoliko je reč o postupku za izdavanje lokacijskih uslova, nadležni organ, nakon što je utvrdio da su ispunjeni formalni uslovi za dalje postupanje po zahtevu, po službenoj dužnosti dostavlja organu nadležnom za poslove državnog premera i katastra zahtev za izdavanje kopije plana i izvoda iz katastra vodova, u skladu sa članom 9. stav 1. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. U postupku po zahtevu za izdavanje građevinske dozvole, nadležni organ, nakon utvrđivanja ispunjenosti formalnih uslova, po službenoj dužnosti pribavlja od organa nadležnog za poslove državnog premera i katastra izvod iz lista nepokretnosti za nepokretnost koja je predmet zahteva, saglasno članu 19. stav 1. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.   

Iz citiranih odredbi Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem proizlazi da je nadležni organ u obavezi da u svakom slučaju (bez obzira na to da li je podnosilac zahteva priložio ili ne) po službenoj dužnosti pribavi odgovarajuću imovinsko – pravnu dokumentaciju od organa nadležnog za poslove državnog premera i katastra.

Iz pitanja se ne može zaključiti o kakvim radovima je reč u konkretnom slučaju.

Ukoliko je u konkretnom slučaju reč o izgradnji novog prostora izvan postojećeg gabarita i volumena objekta (dogradnja), potrebno je pribaviti prvo lokacijske uslove, a zatim  građevinsku dozvolu. U skladu sa čl.2.tač.33) Zakona o planiranju i izgradnji, dogradnja jeste izvođenje građevinskih i drugih radova kojima se izgrađuje novi prostor van postojećeg gabarita objekta, kao i nadziđivanje objekta, i sa njim čini građevinsku, funkcionalnu ili tehničku celinu.

Podnošenje zahteva za izdavanje lokacijskih uslova vrši se u skladu sa čl.6. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde. Podnošenje zahteva za izdavanje rešenja o građevinskoj dozvoli vrši se u skladu sa čl.16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Takođe, pre izdavanja lokacijskih uslova možete organu nadležnom za izdavanje građevinske dozvole da podnesete zahtev za izdavanje informacije o lokaciji, koja sadrži podatke i mogućnostima i ograničenjima gradnje na određenoj kat. parceli u skladu sa važećim planskim dokumentom.

Ukoliko je u konkretnom slučaju reč o rekonstrukciji objekta, koja podrazumeva izvođenja radova u gabaritu i volumenu objekta, potrebno je pribaviti rešenje o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole. Podnošenje zahteva za izdavanje rešenja kojim se odobrava izvođenje radova iz čl.145. Zakona vrši se u skladu sa čl.28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde. U skladu sa definicijama iz čl.2. tač.32) Zakona o planiranju i izgradnji, rekonstrukcija jeste izvođenje građevinskih radova na postojećem objektu u gabaritu i volumenu objekta, kojima se: utiče na stabilnost i sigurnost objekta i zaštitu od požara; menjaju konstruktivni elementi ili tehnološki proces; menja spoljni izgled objekta ili povećava broj funkcionalnih jedinica, vrši zamena uređaja, postrojenja, opreme i instalacija sa povećanjem kapaciteta;

Za izvođenje radova iz čl.145. Zakona potrebno je prethodno pribaviti lokacijske uslove koji sadrže sve urbanističke, tehničke i druge uslove i podatke potrebne za izradu idejnog projekta, osim u slučajevima iz čl.2.st.2. Uredbe o lokacijskim uslovima, koju možete pronaći ovde. U skladu sa čl.2.st.2.Uredbe o lokacijskim uslovima, lokacijski uslovi se ne izdaju za izvođenje radova na investicionom održavanju objekta i uklanjanju prepreka za osobe sa invaliditetom, radove kojima se ne menja spoljni izgled, ne povećava broj funkcionalnih jedinica i kapacitet instalacija, adaptaciju, sanaciju, građenje zidanih ograda, kao i u svim ostalim slučajevima izvođenja radova kojima se ne vrši priključenje na komunalnu infrastrukturu odnosno ne menjaju kapaciteti i funkcionalnost postojećih priključaka na infrastrukturnu mrežu, osim u slučajevima za koje je Zakonom, odnosno planskim dokumentom propisana obaveza pribavljanja uslova.

Da, shodno čl.2.st.2. Uredbe o lokacijskim uslovima.

U skladu sa čl.2.st.2.Uredbe o lokacijskim uslovima, lokacijski uslovi se ne izdaju za izvođenje radova na investicionom održavanju objekta i uklanjanju prepreka za osobe sa invaliditetom, radove kojima se ne menja spoljni izgled, ne povećava broj funkcionalnih jedinica i kapacitet instalacija, adaptaciju, sanaciju, građenje zidanih ograda, kao i u svim ostalim slučajevima izvođenja radova kojima se ne vrši priključenje na komunalnu infrastrukturu odnosno ne menjaju kapaciteti i funkcionalnost postojećih priključaka na infrastrukturnu mrežu, osim u slučajevima za koje je Zakonom, odnosno planskim dokumentom propisana obaveza pribavljanja uslova.

Podnošenje zahteva za izdavanje lokacijskih uslova vrši se u skladu sa čl.6. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Da, u konkretnom slučaju potrebno je pribaviti prvo lokacijske uslove, a zatim  građevinsku dozvolu, osim u slučaju da je reč o građenju pomoćnih, odnosno ekonomskih objekata, čije građenje se vrši na osnovu rešenja o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona.

Podnošenje zahteva za izdavanje lokacijskih uslova vrši se u skladu sa čl.6. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde. Podnošenje zahteva za izdavanje rešenja o građevinskoj dozvoli vrši se u skladu sa čl.16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Takođe, pre izdavanja lokacijskih uslova možete organu nadležnom za izdavanje građevinske dozvole da podnesete zahtev za izdavanje informacije o lokaciji, koja sadrži podatke i mogućnostima i ograničenjima gradnje na određenoj kat. parceli u skladu sa važećim planskim dokumentom.

Ukoliko je u konkretnom slučaju reč o građenju pomoćnih, odnosno ekonomskih objekata, potrebno je pribaviti rešenje o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole. Podnošenje zahteva za izdavanje rešenja kojim se odobrava izvođenje radova iz čl.145. Zakona vrši se u skladu sa čl.28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

U skladu sa definicijama iz čl.2.tač.24) i 24a) Zakona o planiranju i izgradnji:

24) pomoćni objekat jeste objekat koji je u funkciji glavnog objekta, a gradi se na istoj parceli na kojoj je sagrađen ili može biti sagrađen glavni stambeni, poslovni ili objekat javne namene (garaže, ostave, septičke jame, bunari, cisterne za vodu i sl.);

24a) ekonomski objekti jesu objekti za gajenje životinja (staje za gajenje konja, štale za gajenje goveda, objekti za gajenje živine, koza, ovaca i svinja, kao i objekti za gajenje golubova, kunića, ukrasne živine i ptica); prateći objekti za gajenje domaćih životinja (ispusti za stoku, betonske piste za odlaganje čvrstog stajnjaka, objekti za skladištenje osoke); objekti za skladištenje stočne hrane (senici, magacini za skladištenje koncentrovane stočne hrane, betonirane silo jame i silo trenčevi), objekti za skladištenje poljoprivrednih proizvoda (ambari, koševi) i drugi slični objekti na poljoprivrednom gazdinstvu (objekti za mašine i vozila, pušnice, sušionice i sl.);

Za izvođenje radova iz čl.145. Zakona potrebno je pribaviti lokacijske uslove koji sadrže sve urbanističke, tehničke i druge uslove i podatke potrebne za izradu idejnog projekta, osim u slučajevima iz čl.2.st.2. Uredbe o lokacijskim uslovima, koju možete pronaći ovde.  U skladu sa čl.2.st.2.Uredbe o lokacijskim uslovima, lokacijski uslovi se ne izdaju za izvođenje radova na investicionom održavanju objekta i uklanjanju prepreka za osobe sa invaliditetom, radove kojima se ne menja spoljni izgled, ne povećava broj funkcionalnih jedinica i kapacitet instalacija, adaptaciju, sanaciju, građenje zidanih ograda, kao i u svim ostalim slučajevima izvođenja radova kojima se ne vrši priključenje na komunalnu infrastrukturu odnosno ne menjaju kapaciteti i funkcionalnost postojećih priključaka na infrastrukturnu mrežu, osim u slučajevima za koje je Zakonom, odnosno planskim dokumentom propisana obaveza pribavljanja uslova.

Uslovi građenja objekta određeni su pravilima građenja u planskom dokumentu.Organu nadležnom za izdavanje građevinske dozvole možete podneti zahtev za izdavanje informacije o lokaciji koja sadrži podatke i mogućnostima i ograničenjima gradnje na određenoj kat. parceli u skladu sa važećim planskim dokumentom.

Za građenje objekta, bez obzira na bruto razvijenu građevinsku površinu, potrebno je prvo pribaviti lokacijske uslove, a zatim građevinsku dozvolu, osim u slučaju kada je reč o građenju pomoćnih, odnosno ekonomskih objekata. Od klase objekta (za koji se ishoduje građevinska dozvola) zavisi sadržaj projekta za građevinsku dozvolu. Pravilnikom o klasifikaciji objekata (ovde) propisuje se klasifikacija objekata prema nameni, funkcionalnim i strukturalnim karakteristikama i stepenu uticaja na okruženje, s obzirom na rizike vezane za izgradnju i eksploataciju.

Lokacijski uslovi sadrže uslove za projektovanje i priključenje na komunalnu, saobraćajnu i drugu infrastrukturu. U zavisnosti od zahteva, odnosno idejnog rešenja, odgovarajući imaoci javnih ovlašćenja će izdati uslove za projektovanje i priključenje, u svemu u skladu prema Uredbi o lokacijskim uslovima, koju možete pronaći ovde.

Članom 2.st.9. Uredbe o lokacijskim uslovima propisano je da lokacijski uslovi moraju sadržati i informaciju da u momentu izdavanja lokacijskih uslova nema faktičkih uslova za izgradnju objekta u skladu sa podnetim zahtevom, kao i da je zaključenje ugovora o izgradnji nedostajuće infrastrukture sa odgovarajućim imaocem javnih ovlašćenja, prethodni uslov za izdavanje građevinske dozvole, ako se u uslovima za projektovanje i priključenje koje je izdao imalac javnih ovlašćenja konstatuje da se objekat za koji je podnet zahtev ne može izgraditi bez izgradnje ili dogradnje komunalne ili druge infrastrukture, odnosno dodatnog pripremanja ili opremanja građevinskog zemljišta. Takođe, shodno čl.2.st.9. Uredbe o lokacijskim uslovima, izuzetno od st. 1. do 5. ovog člana, ako se lokacijski uslovi izdaju po zahtevu, odnosno idejnom rešenju, koji nije u skladu sa važećim planskim dokumentom, odnosno separatom, kao i ako imaoci javnih ovlašćenja izdaju uslove za projektovanje i priključenje u kojima se konstatuje da nije moguća izgradnja objekta u skladu sa podnetim zahtevom, lokacijski uslovi sadrže informaciju da nisu ispunjeni uslovi za građenje u skladu sa podnetim zahtevom, uz navođenje svih razloga, tj. neusklađenosti.

Podnošenje zahteva za izdavanje lokacijskih uslova vrši se u skladu sa čl.6. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde. Podnošenje zahteva za izdavanje rešenja o građevinskoj dozvoli vrši se u skladu sa čl.16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Ekonomski i pomoćni objekti

Ukoliko je u konkretnom slučaju reč o ekonomskim i pomoćnim objektima, njihovo građenje vrši se na osnovu rešenja o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole. Podnošenje zahteva za izdavanje rešenja kojim se odobrava izvođenje radova iz čl.145. Zakona vrši se u skladu sa čl.28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

U skladu sa definicijama iz čl.2.tač.24) i 24a) Zakona o planiranju i izgradnji:

24) pomoćni objekat jeste objekat koji je u funkciji glavnog objekta, a gradi se na istoj parceli na kojoj je sagrađen ili može biti sagrađen glavni stambeni, poslovni ili objekat javne namene (garaže, ostave, septičke jame, bunari, cisterne za vodu i sl.);

24a) ekonomski objekti jesu objekti za gajenje životinja (staje za gajenje konja, štale za gajenje goveda, objekti za gajenje živine, koza, ovaca i svinja, kao i objekti za gajenje golubova, kunića, ukrasne živine i ptica); prateći objekti za gajenje domaćih životinja (ispusti za stoku, betonske piste za odlaganje čvrstog stajnjaka, objekti za skladištenje osoke); objekti za skladištenje stočne hrane (senici, magacini za skladištenje koncentrovane stočne hrane, betonirane silo jame i silo trenčevi), objekti za skladištenje poljoprivrednih proizvoda (ambari, koševi) i drugi slični objekti na poljoprivrednom gazdinstvu (objekti za mašine i vozila, pušnice, sušionice i sl.);

Za izvođenje radova iz čl.145. Zakona potrebno je pribaviti lokacijske uslove koji sadrže sve urbanističke, tehničke i druge uslove i podatke potrebne za izradu idejnog projekta, osim u slučajevima iz čl.2.st.2. Uredbe o lokacijskim uslovima, koju možete pronaći ovde.  U skladu sa čl.2.st.2.Uredbe o lokacijskim uslovima, lokacijski uslovi se ne izdaju za izvođenje radova na investicionom održavanju objekta i uklanjanju prepreka za osobe sa invaliditetom, radove kojima se ne menja spoljni izgled, ne povećava broj funkcionalnih jedinica i kapacitet instalacija, adaptaciju, sanaciju, građenje zidanih ograda, kao i u svim ostalim slučajevima izvođenja radova kojima se ne vrši priključenje na komunalnu infrastrukturu odnosno ne menjaju kapaciteti i funkcionalnost postojećih priključaka na infrastrukturnu mrežu, osim u slučajevima za koje je Zakonom, odnosno planskim dokumentom propisana obaveza pribavljanja uslova.

Da.

Za izgradnju objekta potrebno je prvo pribaviti lokacijske uslove za konkretnu katastarsku parcelu, a potom, na osnovu pribavljenih lokacijskih uslova, građevinsku dozvolu, u postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Takođe je možete od nadležnog organa zatražiti i informaciju o lokaciji,  koja sadrži podatke o mogućnostima i ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli, a tek nakon toga podneti zahtev za dobijanje lokacijskih uslova i građevinsku dozvolu. 

Podnošenje zahteva za izdavanje lokacijskih uslova vrši se u skladu sa čl.6. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.  Podnošenje zahteva za izdavanje rešenja o građevinskoj dozvoli vrši se u skladu sa čl.16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Nije moguće ishodovati građevinsku dozvolu bez prethodno pribavljenih lokacijskih uslova.

Ako se lokacijski uslovi mogu utvrditi uvidom u planski dokument, odnosno separat, nadležni organ je dužan da ih izda u roku od pet radnih dana od dana prijema zahteva iz člana 6. ovog pravilnika, u skladu sa propisom kojim se uređuje izdavanje lokacijskih uslova, i da o tome obavesti podnosioca zahteva, u skladu sa čl.8d. Zakona o planiranju i izgradnji (ovde), odnosno u skladu sa čl.10. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Međutim, ako se lokacijski uslovi ne mogu pribaviti uvidom u planski dokument, odnosno separat, nadležni organ je dužan da u roku od pet radnih dana od dana prijema zahteva za izdavanje lokacijskih uslova, imaocima javnih ovlašćenja, koji u skladu sa ovim zakonom i posebnim propisom utvrđuju uslove za izgradnju objekata, dostavi zahtev za izdavanjem tih uslova, shodno čl.8b. st.1.Zakona o planiranju i izgradnji. Imalac javnih ovlašćenja je dužan da postupi po zahtevu za izdavanje uslova za projektovanje i priključenje, u roku od 15 dana od dana prijema zahteva, a za objekte iz člana 133. ovog zakona u roku od 30 dana od dana prijema zahteva. Nakon toga, nadležni organ je dužan da izda lokacijske uslove u skladu sa propisom kojim se uređuje izdavanje lokacijskih uslova, u roku od pet radnih dana od dana dostavljanja uslova za projektovanje i priključenje.

Članom 209. st.1. tač. 2) Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da će se kaznom od 25.000 do 50.000 dinara ili kaznom zatvora do 30 dana kazniće se za prekršaj odgovorno službeno lice u nadležnom organu uprave ako ne izda lokacijske uslove, građevinsku, odnosno upotrebnu dozvolu u propisanom roku (čl. 8d, 53, 56, 136. i 158). Član 209. st. 2. ovog zakona regulisano je da će se za ponovljeni prekršaj iz stava 1. ovog člana učiniocu će se izreći novčana kazna i kazna zatvora do 30 dana. Zahtev za pokretanje prekršajnog postupka iz stava 1. tač. 2) podnosi građevinski inspektor, u skladu sa čl. 209.st. 3. Zakona o planiranju i izgradnji.

U skladu sa čl.8v Zakona o planiranju i izgradnji, registrator je dužan da podnese prekršajnu prijavu iz člana 211a ovog zakona, protiv imaoca javnih ovlašćenja i odgovornog lica imaoca javnih ovlašćenja, ako tokom sprovođenja objedinjene procedure taj imalac javnih ovlašćenja ne postupa na način i u rokovima propisanim ovim zakonom, najkasnije u roku od tri radna dana od isteka propisanog roka za postupanje od strane imaoca javnih ovlašćenja.

Član 8g st. 6 Zakona o planiranju i izgradnji predviđa obavezu Centralnog registratora da  bez odlaganja podnese prekršajnu prijavu protiv registratora nadležnog organa u slučaju prekoračenja propisanih rokova, odnosno nepodnošenja odgovarajuće prekršajne prijave protiv imalaca javnih ovlašćenja.

Ukoliko smatrate da nadležni organ ne postupa u skladu sa zakonom, možete se obratiti Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. U skladu sa čl.172. st.1. Zakona o planiranju i izgradnji, nadzor nad izvršavanjem odredaba ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona, vrši Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Ako se lokacijski uslovi mogu utvrditi uvidom u planski dokument, odnosno separat, nadležni organ je dužan da ih izda u roku od pet radnih dana od dana prijema zahteva iz člana 6. ovog pravilnika, u skladu sa propisom kojim se uređuje izdavanje lokacijskih uslova, i da o tome obavesti podnosioca zahteva, u skladu sa čl.8d. Zakona o planiranju i izgradnji (ovde), odnosno u skladu sa čl.10. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Međutim, ako se lokacijski uslovi ne mogu pribaviti uvidom u planski dokument, odnosno separat, nadležni organ je dužan da u roku od pet radnih dana od dana prijema zahteva za izdavanje lokacijskih uslova, imaocima javnih ovlašćenja, koji u skladu sa ovim zakonom i posebnim propisom utvrđuju uslove za izgradnju objekata, dostavi zahtev za izdavanjem tih uslova, shodno čl.8b. st.1.Zakona o planiranju i izgradnji. Imalac javnih ovlašćenja je dužan da postupi po zahtevu za izdavanje uslova za projektovanje i priključenje, u roku od 15 dana od dana prijema zahteva, a za objekte iz člana 133. ovog zakona u roku od 30 dana od dana prijema zahteva. Nakon toga, nadležni organ je dužan da izda lokacijske uslove u skladu sa propisom kojim se uređuje izdavanje lokacijskih uslova, u roku od pet radnih dana od dana dostavljanja uslova za projektovanje i priključenje.

Članom 209. st.1. tač. 2) Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da će se kaznom od 25.000 do 50.000 dinara ili kaznom zatvora do 30 dana kazniće se za prekršaj odgovorno službeno lice u nadležnom organu uprave ako ne izda lokacijske uslove, građevinsku, odnosno upotrebnu dozvolu u propisanom roku (čl. 8d, 53, 56, 136. i 158). Član 209. st. 2. ovog zakona regulisano je da će se za ponovljeni prekršaj iz stava 1. ovog člana učiniocu izreći novčana kazna i kazna zatvora do 30 dana. Zahtev za pokretanje prekršajnog postupka iz stava 1. tač. 2) podnosi građevinski inspektor, u skladu sa čl. 209.st. 3. Zakona o planiranju i izgradnji.

U skladu sa čl.8g Zakona o planiranju i izgradnji, registrator je dužan da podnese prekršajnu prijavu protiv odgovornog lica u nadležnom organu, zbog prekršaja iz čl.209.st.1.tač.2) Zakona o planiranju i izgradnji.

Ukoliko smatrate da nadležni organ ne postupa u skladu sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, možete se obratiti Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, koje vrši nadzor nad izvršavanjem odredaba ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona (čl.172).

Svi dokumenti za građenje koji se izdaju u skladu sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji i drugih pozitivnih propisa moraju biti izdati u skladu sa aktima koji su pravno validni u momentu njihovog izdavanja. Konkretno, lokacijski uslovi se izdaju u skladu sa odgovarajućim planskim dokumentom, odnosno podzakonskim aktom kojim se uređuju opšta pravila parcelacije, uređenja i građenja, saglasno članu 57. Zakona o planiranju i izgradnji.
Ukoliko se u uslovima za projektovanje i priključenje koje je izdao imalac
javnih ovlašćenja konstatuje da se objekat za koji je podnet zahtev ne može izgraditi bez izgradnje ili dogradnje komunalne ili druge infrastrukture, odnosno dodatnog pripremanja ili opremanja građevinskog zemljišta, lokacijski uslovi moraju sadržati i informaciju da u momentu izdavanja lokacijskih uslova nema faktičkih uslova za izgradnju objekta u skladu sa podnetim zahtevom, kao i da je zaključenje ugovora o izgradnji nedostajuće infrastrukture sa odgovarajućim imaocem javnih ovlašćenja, prethodni uslov za izdavanje građevinske dozvole, saglasno članu 2. stav 7. Uredbe o lokacijskim uslovima.

Članom 53a stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se lokacijski uslovi izdaju za izgradnju, odnosno dogradnju objekata za koje se izdaje građevinska dozvola, kao i za objekte koji se priključuju na komunalnu i drugu infrastrukturu.

Iz citirane odredbe Zakona, nedvosmisleno se može zaključiti da se lokacijski uslovi, osim slučajeva kada je neophodno izdavanje građevinske dozvole, izdaju i u drugim slučajevima izvođenja radova, ukoliko se predmetni objekat priključuje na komunalnu i drugu infrastrukturu. Shodno tome, izdavanje lokacijskih uslova je neophodno i u slučajevima izdavanja rešenja o odobrenju izvođenja radova po članu 145. Zakona o planiranju i izgradnji, ukoliko se objekat priključuje na komunalnu i drugu infrastrukturu.

Sama činjenica da se lokalni cevovod ukršta sa rekom kojim upravlja Republika Srbija odnosno tela čiji je osnivač Republika, nalaže investitoru da  se obrati republičkom organu zahtevom za pribavljanje uslova koje je potrebno ispuniti u slučaju izvođenja radova na vodotoku - reci.

Nadležnost za izgradnju objekata koji nisu određeni u čl.133. Zakona o planiranju i izgradnji, a nalaze se u kompleksu bazne i prerađivačke industrije, poverena je nadležnom organu jedinice lokalne samouprave.

Isključivo u slučaju izgradnje objekata bazne i prerađivačke hemijske industrije, građevinsku dozvolu izdaje Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrutkure.

Uslovi građenja objekta određeni su pravilima građenja u planskom dokumentu.

Organu nadležnom za izdavanje građevinske dozvole možete da podnesete zahtev za izdavanje informacije o lokaciji koja sadrži podatke i mogućnostima i ograničenjima gradnje na određenoj kat. parceli u skladu sa važećim planskim dokumentom. Zakon ne propisuje obavezno pribavljanje informacije o lokaciji. Informacija o lokaciji sadrži podatke o mogućnostima i ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli, odnosno na više katastarskih parcela, na osnovu važećeg planskog dokumenta i može je pribaviti lice koje želi da sazna osnovne informacije o konkretnoj lokaciji, pre izdavanja lokacijskih uslova, odnosno izrade idejnog rešenja koje se podnosi uz zahtev za izdavanje lokacijskih uslova.

Lokacijski uslovi sadrže detaljnije i pouzdanije podatke o mogućnostima i ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli od informacije o lokaciji. U skladu sa čl.53a st.1. Zakona o planiranju i izgradnji, lokacijski uslovi su javna isprava koja sadrži podatke o mogućnostima i ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli koja ispunjava uslove za građevinsku parcelu, a sadrži sve uslove za izradu tehničke dokumentacije. Lokacijski uslovi se izdaju za izgradnju, odnosno dogradnju objekata za koje se izdaje građevinska dozvola, kao i za objekte koji se priključuju na komunalnu i drugu infrastrukturu.

Članom 7. St.2. Uredbe o lokacijskim uslovima (ovde) propisano je da ako se lokacijski uslovi izdaju po zahtevu za koji nadležni organ utvrdi da nije u skladu sa važećim planskim dokumentom, odnosno separatom, ti uslovi sadrže sve zabrane i ograničenja sadržana u planskom dokumentu i konstataciju da nije moguće izdati građevinsku dozvolu u skladu sa podnetim zahtevom.

Članom 176. st.1.tač.1) Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da je u vršenju inspekcijskog nadzora građevinski inspektor ovlašćen da naredi rešenjem obustavu radova i uklanjanje objekta ili njegovog dela, ako se objekat gradi ili je njegovo građenje završeno bez građevinske dozvole, odnosno ako se objekat gradi suprotno lokacijskim uslovima, odnosno građevinskoj dozvoli, odnosno potvrdi o prijavi radova.

Ako se lokacijski uslovi mogu utvrditi uvidom u planski dokument, odnosno separat, nadležni organ je dužan da ih izda u roku od pet radnih dana od dana prijema zahteva iz člana 6. ovog pravilnika, u skladu sa propisom kojim se uređuje izdavanje lokacijskih uslova, i da o tome obavesti podnosioca zahteva, u skladu sa čl.8d. Zakona o planiranju i izgradnji (ovde), odnosno u skladu sa čl.10. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Međutim, ako se lokacijski uslovi ne mogu pribaviti uvidom u planski dokument, odnosno separat, nadležni organ je dužan da u roku od pet radnih dana od dana prijema zahteva za izdavanje lokacijskih uslova, imaocima javnih ovlašćenja, koji u skladu sa ovim zakonom i posebnim propisom utvrđuju uslove za izgradnju objekata, dostavi zahtev za izdavanjem tih uslova, shodno čl.8b. st.1.Zakona o planiranju i izgradnji. Imalac javnih ovlašćenja je dužan da postupi po zahtevu za izdavanje uslova za projektovanje i priključenje, u roku od 15 dana od dana prijema zahteva, a za objekte iz člana 133. ovog zakona u roku od 30 dana od dana prijema zahteva. Nakon toga, nadležni organ je dužan da izda lokacijske uslove u skladu sa propisom kojim se uređuje izdavanje lokacijskih uslova, u roku od pet radnih dana od dana dostavljanja uslova za projektovanje i priključenje.

Ukoliko je u konkretnom slučaju donet plan detaljne regulacije, lokacijski uslovi se izdaju na osnovu plana detaljne regulacije,  shodno čl.57.st.3. Zakona o planiranju i izgradnji.

Članom 209. st.1. tač. 2) Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da će se kaznom od 25.000 do 50.000 dinara ili kaznom zatvora do 30 dana kazniće se za prekršaj odgovorno službeno lice u nadležnom organu uprave ako ne izda lokacijske uslove, građevinsku, odnosno upotrebnu dozvolu u propisanom roku (čl. 8d, 53, 56, 136. i 158). Član 209. st. 2. ovog zakona regulisano je da će se za ponovljeni prekršaj iz stava 1. ovog člana učiniocu će se izreći novčana kazna i kazna zatvora do 30 dana. Zahtev za pokretanje prekršajnog postupka iz stava 1. tač. 2) podnosi građevinski inspektor, u skladu sa čl. 209.st. 3. Zakona o planiranju i izgradnji.

U skladu sa čl.8v Zakona o planiranju i izgradnji, registrator je dužan da podnese prekršajnu prijavu iz člana 211a ovog zakona, protiv imaoca javnih ovlašćenja i odgovornog lica imaoca javnih ovlašćenja, ako tokom sprovođenja objedinjene procedure taj imalac javnih ovlašćenja ne postupa na način i u rokovima propisanim ovim zakonom, najkasnije u roku od tri radna dana od isteka propisanog roka za postupanje od strane imaoca javnih ovlašćenja.

Član 8g st. 6 Zakona o planiranju i izgradnji predviđa obavezu Centralnog registratora da  bez odlaganja podnese prekršajnu prijavu protiv registratora nadležnog organa u slučaju prekoračenja propisanih rokova, odnosno nepodnošenja odgovarajuće prekršajne prijave protiv imalaca javnih ovlašćenja.

U skladu sa čl.172. st.1. Zakona o planiranju i izgradnji, nadzor nad izvršavanjem odredaba ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona, vrši Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Poštovani, ukoliko Vam je odbačen zahtev za izdavanje lokacijskih uslova po usaglašenom zahtevu, imate mogućnost da izjavite prigovor opštinskom, odnosno gradskom veću, preko nadležnog organa, u roku od tri dana od dana dostavljanja i da sačekate na odgovor drugostepenog organa. Druga mogućnost jeste da podnesete novi zahtev za izdavanje lokacijskh uslova za istu katastarsku parcelu. Ukoliko novi zahtev podnesete pre odluke koju drugostepeni organ donese po pravnom leku snosićete troškove pribavljanja novih lokacijsih uslova. Bez detaljnog uvida u dokumentaciju u Vašem predmetu nije moguće utvrditi da li je u konkretnom slučaju došlo do propusta ili nedoslednosti u postupanju službenika nadležnog organa, imalaca javnog ovlašćenja ili podnosioca zahteva.

Poštovani, članom 8đ. Zakona o planiranju i izgradnji  propisane su granice ovlašćenja nadležnog organa:

Član 8đ

Tokom sprovođenja objedinjene procedure, nadležni organ isključivo vrši proveru ispunjenosti formalnih uslova za izgradnju i ne upušta se u ocenu tehničke dokumentacije, niti ispituje verodostojnost dokumenata koje pribavlja u toj proceduri, već lokacijske uslove, građevinsku i upotrebnu dozvolu izdaje, a prijavu radova potvrđuje, u skladu sa aktima i drugim dokumentima iz člana 8b ovog zakona.

Nadležni organ u skladu sa stavom 1. ovog člana proverava isključivo ispunjenost sledećih formalnih uslova:

1) nadležnost za postupanje po zahtevu, odnosno prijavi;

2) da li je podnosilac zahteva, odnosno prijave lice koje, u skladu sa ovim zakonom, može bitipodnosilac zahteva odnosno prijave;

3) da li zahtev, odnosno prijava sadrži sve propisane podatke;

4) da li je uz zahtev, odnosno prijavu priložena sva dokumentacija propisana ovim zakonom ipodzakonskim aktima donetim na osnovu ovog zakona;

5) da li je uz zahtev priložen dokaz o uplati propisane naknade, odnosno takse;

6) da li su podaci navedeni u izvodu iz projekta, koji je sastavni deo zahteva za izdavanje građevinske dozvole, u skladu sa izdatim lokacijskim uslovima.

Za potrebe izvođenja radova na priključivanju na izgrađenu vodovodnu, kanalizacionu, gasnu i sl. mrežu, u skladu sa čl.145. Zakona o planiranju i izgradnji, vrši se izrada idejnog projekta.

Za izvođenje radova iz čl.145. Zakona potrebno je pribaviti lokacijske uslove koji sadrže sve urbanističke, tehničke i druge uslove i podatke potrebne za izradu idejnog projekta, osim u slučajevima iz čl.2.st.2. Uredbe o lokacijskim uslovima, koju možete pronaći ovde.

U skladu sa čl.2.st.2.Uredbe o lokacijskim uslovima, lokacijski uslovi se ne izdaju za izvođenje radova na investicionom održavanju objekta i uklanjanju prepreka za osobe sa invaliditetom, radove kojima se ne menja spoljni izgled, ne povećava broj funkcionalnih jedinica i kapacitet instalacija, adaptaciju, sanaciju, građenje zidanih ograda, kao i u svim ostalim slučajevima izvođenja radova kojima se ne vrši priključenje na komunalnu infrastrukturu odnosno ne menjaju kapaciteti i funkcionalnost postojećih priključaka na infrastrukturnu mrežu, osim u slučajevima za koje je Zakonom, odnosno planskim dokumentom propisana obaveza pribavljanja uslova.

S obzirom na to da se u konkretnom slučajuvrši priključenje na komunalnu, saobraćajnu i drugu infrastrukturu, potrebno je ishodovati lokacijske uslove.

Podnošenje zahteva za izdavanje lokacijskih uslova vrši se u skladu sa čl.6. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Podnošenje zahteva za izdavanje rešenja kojim se odobrava izvođenje radova iz čl.145. Zakona vrši se u skladu sa čl.28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Podnošenje zahteva za priključenje objekta na komunalnui drugu infrastrukturu vrši se u skladu sa čl.40. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

U skladu sa odredbom člana 57. stav 7. Zakona o planiranju I izgradnji, lokacijski uslovi važe 12 meseci od dana izdavanja ili do isteka važenja građevinske dozvole izdate u skladu sa tim uslovima, za katastarsku parcel za koju je podnet zahtev.

Članom 140. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da građevinska dozvola prestaje da važi ako se sa građenjem objekta to jest, sa izvođenjem radova ne počne u roku od dve godine od dana pravnosnažnosti rešenja kojim je građevinska dozvola izdata. U tom smislu, dovoljno je započeti sa izgradnjom objekta u roku od 2 godine da bi građevinska dozvola bila važeća. Ipak, treba voditi računa I ostalim odredbama člana 140. Zakona, kjima je propisano da građevinska dozvola takođe prestaje da važi ako se u roku od 5 godina od dana pravnosnažnosti rešenja kojim je izdata građevinska dozvola ne izda upotrebna dozvola, osim u slučaju porodične stambene zgrade koju investitor radi rešavanja svojih stambenih potreba. To znači da je u slučaju izgradnje porodičnog stambenog objekta potrebno da se sa izgradnjom krene pre isteka roka od 2 godine od dana kada je rešenje kojim je izdata građevinska dozvola postalo pravnosnažno, a da se zahtev za dobijanje upotrebne dozvole podnese pre isteka roka od 5 godina od dana kada je to rešenje postalo pravnosnažno. Izuzetak, kao što je rečeno, predstavlja situacija kada se radi o izgradnji porodičnog stambenog objekta, invstitor nije vezan ovim rokom.  Ipak, čak i u slučaju da je investitor vezan rokom, on može od nadležnog organa zatražiti da građevinska dozvola ostane na snazi još dve godine po isteku roka od 5 godina od pravnosnažnosti rešenja kojim je izdata građevinska dozvola, ako pruži dokaz da je stepen završenosti objekta preko 80%, odnosno pruži dokaze o tome da je objekat ukrovljen, sa postavljenom spoljnom stolarijom I izvedenim razvodima unutrašnjih instalacija koji omogućavaju njegovo priključenje na spoljnu mrežu infrastructure.

Poštovani, kako biste dobili odgovor na svoje pitanje najuputnije bi bilo da nadležnom organu podnesete zahtev za izdavanje informacije o lokaciji ili lokacijskih uslova. Napominjemo da u postupku pribavljanja informacije o lokaciji i lokacijskih uslova u okviru postupka sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem činjenica da lice koje je podnosilac zahteva nije ujedno i vlasnik predmetne katastarske parcele nije uslov za izdavanje informacije o lokaciji ili lokacijskih uslova.

Članom 2. Uredbe o lokacijskim uslovima propisano je da lokacijski uslovi sadrže sve urbanističke, tehničke i druge uslove i podatke potrebne za izradu idejnog projekta, projekta za građevinsku dozvolu i projekta za izvođenje, u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji. Izuzetno, lokacijski uslovi se ne izdaju za izvođenje radova na investicionom održavanju objekta i uklanjanju prepreka za osobe sa invaliditetom, radove kojima se ne menja spoljni izgled, ne povećava broj funkcionalnih jedinica i kapacitet instalacija, adaptaciju, sanaciju, građenje zidanih ograda, kao i u svim ostalim slučajevima izvođenja radova kojima se ne vrši priključenje na komunalnu infrastrukturu odnosno ne menjaju kapaciteti i funkcionalnost postojećih priključaka na infrastrukturnu mrežu.

Iz Vašeg pitanja može se zaključiti da se radovima čije izvođenje planirate menja spoljni izgled objekta, kao i da se povećava broj funkcionalnih jedinica i kapacitet instalacija, pa bi u konkretnom slučaju trebalo pribaviti lokacijske uslove.

Postupak izdavanja lokacijskih uslova, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članovima 53a - 57. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 6. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu http://gradjevinskedozvole.rs, u okviru Sekcije „Propisi“.

Što se tiče taksi, Centralni informacioni sistem automatski generiše broj računa, poziv na broj i iznos naknade koja se plaća za Centralnu evidenciju objedinjenih procedura. Obrazac uplatnice koji generiše sistem možete odštampati i iskoristiti u cilju plaćanja naknade u banci ili pošti.

Kada je reč o administrativnoj taksi koja se plaća za podnošenje zahteva, ne postoji jedinstveni iznos, kao ni broj računa niti poziv na broj. Zbog toga je neophodno u svakom konkretnom slučaju obratiti se nadležnom organu radi dobijanja informacije o tome.

Pozivni centar ne raspolaže informacijom o iznosima troškova u konkretnim slučajevima.

Nakon podnošenja odgovarajućeg zahteva posredstvom Centralnog informacionog sistema (CEOP-a), dobijate odgovarajući „link“, posredstvom koga možete pratiti status rešavanja u konkretnom predmetu.

Prema članu 53a Zakona o planiranju i izgradnji, lokacijski uslovi su javna isprava koja sadrži podatke o mogućnostima i ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli koja ispunjava uslove za građevinsku parcelu, a sadrži sve uslove za izradu tehničke dokumentacije. Lokacijski uslovi se izdaju za izgradnju, odnosno dogradnju objekata za koje se izdaje građevinska dozvola, kao i za objekte koji se priključuju na komunalnu i drugu infrastrukturu.

Saglasno citiranoj odredbi Zakona, pribavljanje lokacijskih uslova je neophodno ukoliko se želi izvođenje radova za koje je prema odredbama Zakona potrebno dobiti građevinsku dozvolu.

Ako se lokacijski uslovi mogu utvrditi uvidom u planski dokument, odnosno separat, nadležni organ je dužan da ih izda u roku od pet radnih dana od dana prijema zahteva iz člana 6. ovog pravilnika, u skladu sa propisom kojim se uređuje izdavanje lokacijskih uslova, i da o tome obavesti podnosioca zahteva, u skladu sa čl.8d. Zakona o planiranju i izgradnji (ovde), odnosno u skladu sa čl.10. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Međutim, ako se lokacijski uslovi ne mogu pribaviti uvidom u planski dokument, odnosno separat, nadležni organ je dužan da u roku od pet radnih dana od dana prijema zahteva za izdavanje lokacijskih uslova, imaocima javnih ovlašćenja, koji u skladu sa ovim zakonom i posebnim propisom utvrđuju uslove za izgradnju objekata, dostavi zahtev za izdavanjem tih uslova, shodno čl.8b. st.1.Zakona o planiranju i izgradnji. Imalac javnih ovlašćenja je dužan da postupi po zahtevu za izdavanje uslova za projektovanje i priključenje, u roku od 15 dana od dana prijema zahteva, a za objekte iz člana 133. ovog zakona u roku od 30 dana od dana prijema zahteva. Nakon toga, nadležni organ je dužan da izda lokacijske uslove u skladu sa propisom kojim se uređuje izdavanje lokacijskih uslova, u roku od pet radnih dana od dana dostavljanja uslova za projektovanje i priključenje.

Članom 209. st.1.tač.2) Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da će se odgovorno službeno lice u nadležnom organu uprave kazniti za prekršaj novčanom kaznom od 25.000 do 50.000 dinara ili kaznom zatvora do 30 dana ako tokom sprovođenja objedinjene procedure ne postupa na način i u rokovima propisanim ovim zakonom. Za ponovljeni prekršaj iz stava 1. ovog člana učiniocu će se izreći novčana kazna i kazna zatvora do 30 dana. Članom 209.st.3. ovog zakona propisano je da zahtev za pokretanje prekršajnog postupka iz stava 1. tač. 2) podnosi građevinski inspektor.

U skladu sa čl.8v Zakona o planiranju i izgradnji, registrator je dužan da podnese prekršajnu prijavu iz člana 211a ovog zakona, protiv imaoca javnih ovlašćenja i odgovornog lica imaoca javnih ovlašćenja, ako tokom sprovođenja objedinjene procedure taj imalac javnih ovlašćenja ne postupa na način i u rokovima propisanim ovim zakonom, najkasnije u roku od tri radna dana od isteka propisanog roka za postupanje od strane imaoca javnih ovlašćenja.

Član 8g st. 6 Zakona o planiranju i izgradnji predviđa obavezu Centralnog registratora da  bez odlaganja podnese prekršajnu prijavu protiv registratora nadležnog organa u slučaju prekoračenja propisanih rokova, odnosno nepodnošenja odgovarajuće prekršajne prijave protiv imalaca javnih ovlašćenja.

U skladu sa čl.172. st.1. Zakona o planiranju i izgradnji, nadzor nad izvršavanjem odredaba ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona, vrši Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Mišljenja smo da je u konkretnom slučaju potrebno prilikom izrade lokacijskih uslova u odnosu na rekonstrukciju delova derivacionog kanala koji prolazi ispod državnog puta II reda, uputiti investitora da pre podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole za izvođenje planiranih radova na postojećoj MHE i pratećim objektima, pribavi  od upravljača državnog puta II reda – JP Putevi Srbije odnosno ako je deo tog  javnog poveren kao gradska saobraćajnica  na upravljanje upravljaču  puteva čiji je osnivač jedinica lokalne samouprave,  saglasnost za izvođenje radova na rekonstrukciji derivacionog kanala u onim delovima koji prolaze ispod tog javnog puta.

Nadležni organ opštinske uprave ne može izdavati lokacijske uslove za rekonstrukciju javnih puteva kojima upravlja JP Putevi Srbije, tako da idejni projekat u ovom slučaju ne može obuhvatati i radove na rekonstrukciji  državnog puta II reda.

Da, potrebno je pristupiti izmeni lokacijskih uslova. Prilikom podnošenja zahteva za izmenu lokacijskih uslova potrebno je navesti broj prethodno izdatih lokacijskih uslova, čija se izmena vrši.

Podnošenje zahteva za izmenu lokacijskih uslova vrši se u skladu sa čl.15. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Uz zahtev za izmenu lokacijskih uslova potrebno je priložiti novo (izmenjeno) idejno rešenje na osnovu koga nadležni organ pribavlja uslove za projektovanje i priključenje. Nadležni organ pribavlja samo one uslove za projektovanje i priključenje koji u važećim lokacijskim uslovima nisu u skladu sa traženom izmenom.

Izmena lokacijskih uslova

Član 15.

Postupak za izmenu lokacijskih uslova sprovodi se u objedinjenoj proceduri, a pokreće se podnošenjem zahteva nadležnom organu, u skladu sa Zakonom.

Na proveru ispunjenosti uslova za postupanje po zahtevu za izmenu lokacijskih uslova i na izdavanje izmenjenih lokacijskih uslova, shodno se primenjuju odredbe ovog pravilnika koje se odnose na izdavanje lokacijskih uslova.

Do izdavanja građevinske dozvole, zahtev za izmenu lokacijskih uslova može podneti samo lice na čiji zahtev su izdati lokacijski uslovi, odnosno njegov pravni sledbenik.

Vodni uslovi pribavljaju se u postupku pribavljanja lokacijskih uslova u postupku objedinjene procedure,u skladu sa čl.19. Uredbe o lokacijskim uslovima, koju možete pronaći ovde.

Takođe, postupak pribavljanja vodnih uslova prilikom pribavljanja lokacijskih uslova u postupku objedinjene procedure propisan je Uputstvom o načinu postupanja nadležnih organa i imaoca javnih ovlašćenja koji sprovode objedinjenu proceduru u pogledu vodnih akata u postupcima ostvarivanja prava na gradnju, koje možete pronaći ovde.  

Članom 53a st.4. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da lokacijske uslove za objekte iz člana 133. ovog zakona izdaje ministarstvo nadležno za poslove urbanizma, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine za objekte iz člana 134. ovog zakona. Stavom 5. Ovog člana propisano je da lokacijske uslove za objekte koji nisu određeni u čl. 133. i 134. ovog zakona, izdaje nadležni organ jedinice lokalne samouprave.

Podnošenje zahteva za izdavanje lokacijskih uslova vrši se u skladu sa čl.6. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Idejno rešenje za izgradnju objekata može da izrađuje privredno društvo, odnosno drugo pravno lice, odnosno preduzetnik koji su upisani u registar privrednih subjekata, u skladu sa čl.126.st.1. Zakona o planiranju i izgradnji.

Shodno čl.126.st.2. ovog zakona, tehničku dokumentaciju za izgradnju objekata, za koje građevinsku dozvolu izdaje ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine, može da izrađuje privredno društvo, odnosno drugo pravno lice koje je upisano u odgovarajući registar za izradu tehničke dokumentacije za tu vrstu objekata i koje ima zaposlena lica sa licencom za odgovornog projektanta i koja imaju odgovarajuće stručne rezultate u izradi tehničke dokumentacije za tu vrstu i namenu objekta.

Sadržaj, način i postupak izrade idejnog rešenja propisan je čl.35-41. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata, koji možete pronaći ovde.

Postupak izdavanja lokacijskih uslova propisan je čl.6-14. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Saglasnost stanara se ne prilaže u postupku pribavljanja lokacijskih uslova, već prilikom podnošenja zahteva za izdavanje rešenja o građevinskoj dozvoli, odnosno rešenja o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona.

Podnošenje zahteva za izdavanje lokacijskih uslova vrši se u skladu sa čl.6. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Podnošenje zahteva za izdavanje rešenja o građevinskoj dozvoli vrši se u skladu sa čl.16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Podnošenje zahteva za izdavanje rešenja kojim se odobrava izvođenje radova iz čl.145. Zakona vrši se u skladu sa čl.28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Odredbe čl.2.st. Uredbe o lokacijskim uslovima koje se odnose na izvođenje radova iz čl.145. Zakona na transformatorskoj stanici, odnose se i na izvođenje ovih radova u slučaju stubne transformatorske stanice. 

U skladu sa čl.2.st.3. Uredbe o lokacijskim uslovima, izuzetno od stava 1. ovog člana, imalac javnih ovlašćenja koji je i investitor radova na rekonstrukciji, sanaciji i adaptaciji postojeće infrastrukture, izgradnji priključaka na postojeću vodovodnu, kanalizacionu, gasnu i sl. mrežu, tipskih toplovodnih priključaka, privoda za elektronske komunikacije i dela elektrodistributivne mreže od transformatorske stanice, odnosno dela mreže, do mesta priključka na objektu kupca, za koje se izdaje rešenje iz člana 145. Zakona, nema obavezu da pribavi lokacijske uslove, u kom slučaju uz zahtev za izdavanje rešenja iz člana 145. Zakona prilaže uslove za ukrštanje i paralelno vođenje od svih upravljača instalacija vodova na trasi predmetnog objekta, u skladu sa odredbom člana 24. ove uredbe.

Ukoliko planirate izgradnju nekog objekta, najpre je neophodno obratiti se organu nadležnom za izdavanje građevinske dozvole radi pribavljanja lokacijskih uslova, koji sadrže podatke o mogućnostima i ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli koja ispunjava uslove za građevinsku parcelu, a sadrži sve uslove za izradu tehničke dokumentacije. Postupak izdavanja lokacijskih uslova, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti uz zahtev, regulisani su članovima 6 – 15. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Lokacijskim uslovima može biti konstatovano da određeno građevinsko zemljište nije uređeno u smislu ovog Zakona o planiranju i izgradnji, a nalazi se u obuhvatu planskog dokumenta na osnovu koga se mogu izdati lokacijski uslovi. Takvo zemljište može se pripremiti, odnosno opremiti i sredstvima fizičkih ili pravnih lica, što je regulisano članom 92. Zakona o planiranju i izgradnji. U tom slučaju, investitor sa nadležnim organom, odnosno pravnim licem osnovanim za obavljanje poslova uređenja građevinskog zemljišta, zaključuje ugovor o zajedničkom pripremanju, odnosno opremanju građevinskog zemljišta. Sadržina ugovora definisana je članom 92. stav 3. Zakona o planiranju i izgradnji. Ukoliko investitor zaključi ugovor  o zajedničkom pripremanju, odnosno opremanju građevinskog zemljišta, iznos doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta se umanjuje za troškove infrastrukturnog opremanja građevinskog zemljišta sredstvima investitora, na osnovu tog ugovora, kao i za vrednost zemljišta koje investitor ustupa jedinici lokalne samouprave za izgradnju infrastrukturnih objekata.

Članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji definisano je da se izgradnja sekundarnih, odnosno distributivnih mreža komunalne infrastrukture u okviru postojeće regulacije ulica vrši na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole. Postupak izdavanja rešenja kojim se odobrava izvođenje radova, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu http://gradjevinskedozvole.rs u okviru Sekcije „Propisi“.

Lokacijski uslovi se mogu izdati i za više katastarskih parcela, uz obavezu investitora da pre izdavanja upotrebne dozvole izvrši spajanje tih parcela u skladu sa ovim zakonom, u skladu sa čl.53a Zakona o planiranju i izgradnji.

Napominjemo da se građevinska dozvola izdaje investitoru koji ima odgovarajuće pravo na zemljištu ili objektu u skladu sa čl.135. Zakona o planiranju i izgradnji. To znači da se u konkretnom slučaju građevinska dozvola, odnosno upotrebna dozvola može izdati investoru koji ima odgovarajuće pravo na svim parcelama koje su predmet zahteva.

Klasifikacija i kategorija objekta određuju se u skladu sa čl.7. Pravilnika o klasifikaciji objekata, koji možete pronaći ovde.

Podnošenje zahteva za izdavanje lokacijskih uslova vrši se u skladu sa čl.6. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Lokacijskim uslovima može se predvideti i fazna, odnosno etapna izgradnja, u skladu sa čl.53a st.7. Zakona o planiranju i izgradnji.

Uslovi građenja objekta određeni su pravilima građenja u planskom dokumentu. Organu nadležnom za izdavanje građevinske dozvole možete podneti zahtev za izdavanje informacije o lokaciji koja sadrži podatke i mogućnostima i ograničenjima gradnje na određenoj kat. parceli u skladu sa važećim planskim dokumentom.

Zakon ne propisuje obavezno pribavljanje informacije o lokaciji. Informacija o lokaciji sadrži podatke o mogućnostima i ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli, odnosno na više katastarskih parcela, na osnovu važećeg planskog dokumenta i može je pribaviti lice koje želi da sazna osnovne informacije o konkretnoj lokaciji, pre izdavanja lokacijskih uslova, odnosno izrade idejnog rešenja koje se podnosi uz zahtev za izdavanje lokacijskih uslova.

U skladu sa čl.6. ovog pravilnika, uz zahtev  za izdavanje lokacijskih uslova prilaže se:

1) idejno rešenje, izrađeno u skladu sa pravilnikom kojim se uređuje sadržina tehničke dokumentacije;

2) dokaz o plaćenoj administrativnoj taksi za podnošenje zahteva i naknadi za Centralnu evidenciju.

Idejno rešenje se izrađuje za potrebe pribavljanja lokacijskih uslova. Sadržina idejnog rešenja propisana je čl.35-41. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata, koji možete pronaći ovde.

Idejno rešenje može da izrađuje privredno društvo, odnosno drugo pravno lice, odnosno preduzetnik koji su upisani u registar privrednih subjekata, u skladu sa čl.126. Zakona o planiranju i izgradnji.

2. Idejno rešenje (IDR)

2.1. Glavna sveska idejnog rešenja

Član 35.

Glavnu svesku idejnog rešenja čini samo osnovni sadržaj iz Priloga 1 ovog pravilnika.

2.2. Sadržina idejnog rešenja

Član 36.

Idejno rešenje za zgrade obavezno sadrži deo arhitekture.

Idejno rešenje za inženjerske objekte sadrži one delove po oblastima koji su potrebni za izdavanje lokacijskih uslova, prema pravilima struke, na nivou koji je odgovarajući idejnom rešenju za zgrade.

Posebni sadržaji idejnog rešenja u vezi sa priključenjem na javni put, za objekte za koje se pribavljaju vodni uslovi, kao i za objekte sa zapaljivim i gorivim tečnostima, zapaljivim gasovima i eksplozivnim materijama za koje je propisana obaveza izdavanja odobrenja za bezbedno postavljanje u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita od požara i eksplozija prikazani su u Prilozima 10 i 11 ovog pravilnika.

Član 37.

Opštu dokumentaciju idejnog rešenja čini samo obavezni sadržaj utvrđen članom 28. ovog pravilnika, iz Priloga 9 ovog pravilnika.

Član 38.

Tekstualna dokumentacija idejnog rešenja sadrži tehnički opis projektovanog objekta sa navođenjem potrebnih komunalnih kapaciteta.

U slučaju da je za potrebe planirane izgradnje potrebno uklanjanje postojećeg objekta na lokaciji, tehnički opis idejnog rešenja sadrži i opis postojećeg stanja.

Član 39.

Numerička dokumentacija idejnog rešenja sadrži prikaz površina objekta sa namenama i broj funkcionalnih jedinica.

Član 40.

Grafička dokumentacija idejnog rešenja za zgrade sadrži grafičke priloge u odgovarajućoj razmeri:

1) situacioni plan sa položajem objekta na lokaciji, prikazanim gabaritom, dimenzijama, karakterističnim visinskim kotama, udaljenosti od susednih parcela i susednih objekata (1:1000-1:200);

2) osnove, karakteristične preseke i izglede objekta (1:500-1:100).

Grafička dokumentacija idejnog rešenja za linijske infrastrukturne objekte sadrži grafičke priloge u odgovarajućoj razmeri:

1) situacioni plan i podužni profil trase, sa prikazom karakterističnih prelomnih tačaka trase (1:25000- 1:2500);

2) generalne dispozicije većih objekata;

3) karakteristične poprečni profile (1:100-1:25).

Grafički prilozi idejnog rešenja se, po pravilu, izrađuju u razmeri koja je navedena u zagradama, odnosno u drugoj prigodnoj razmeri koja omogućava pregledan prikaz, u zavisnosti od klase i namene objekta.

Grafički prilozi idejnog rešenja se izrađuju na geodetskoj podlozi, za koju nije neophodno pribavljati overu, a koja sadrži topografski prikaz terena, sa ucrtanim granicama parcela.

2.3. Elaborati i studije uz idejno rešenje

Član 41.

Uz idejno rešenje se ne prilažu elaborati i studije, osim za objekte za koje je potrebno izraditi hidrološku studiju na osnovu koje se pribavlja mišljenje Republičkog hidrometeorološkog zavoda, koje je sastavni deo vodnih uslova a koje nadležni organ pribavlja, u ime i za račun investitora, u objedinjenoj proceduri.

Ne.

Uz zahtev za izdavanje lokacijskih uslova se prilaže dokumentacija propisana čl.6. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

U slučaju da se, na primer, podnošenje zahteva za izdavanje lokacijskih uslova vrši zbog izmene rešenja o građevinskoj dozvoli, u tom slučaju je u navedenom koraku kroz CIS ponuđena i opcija prilaganja projekta za građevinsku dozvolu, odnosno separata projekta za građevinsku dozvolu koji se menja, kao i druge dokumentacije.

Nema potrebe, s obzirom na to da lokacijski uslovi ne glase na ime podnosioca zahteva za njihovo izdavanje, u skladu sa čl.2. Uredbe o lokacijskim uslovima.

Shodno čl.3.Uredbe o lokacijskim uslovima, lokacijski uslovi ne glase na ime podnosioca zahteva za njihovo izdavanje, pa ih u postupku pribavljanja građevinske dozvole može upotrebiti drugo lice koje ispunjava uslove za podnošenje tog zahteva.

Na zahtev jednog ili više podnosioca zahteva, za jednu parcelu može biti izdato više različitih lokacijskih uslova, odnosno uslova za priključenje i projektovanje.

Za izvođenje radova na adaptaciji objekta nije potrebno pribavljati lokacijske uslove, u skladu sa čl.2. st.2. Uredbe o lokacijskim uslovima, koju možete pronaći ovde.

U skladu sa čl.2.tač.34) Zakona o planiranju i izgradnji, adaptacija jeste izvođenje građevinskih i drugih radova na postojećem objektu, kojima se: vrši promena organizacije prostora u objektu, vrši zamena uređaja, postrojenja, opreme i instalacija istog kapaciteta, a kojima se ne utiče na stabilnost i sigurnost objekta, ne menjaju konstruktivni elementi, ne menja spoljni izgled i ne utiče na bezbednost susednih objekata, saobraćaja, zaštite od požara i životne sredine.

U skladu sa čl.2.st.2. Uredbe o lokacijskim uslovima, lokacijski uslovi se ne izdaju za izvođenje radova na investicionom održavanju objekta i uklanjanju prepreka za osobe sa invaliditetom, radove kojima se ne menja spoljni izgled, ne povećava broj funkcionalnih jedinica i kapacitet instalacija, adaptaciju, sanaciju, građenje zidanih ograda, kao i u svim ostalim slučajevima izvođenja radova kojima se ne vrši priključenje na komunalnu infrastrukturu odnosno ne menjaju kapaciteti i funkcionalnost postojećih priključaka na infrastrukturnu mrežu, osim u slučajevima za koje je Zakonom, odnosno planskim dokumentom propisana obaveza pribavljanja uslova.

Da, potrebno je uputiti investitora da pribavi lokacijske uslove, s obzirom na to da se u konkretnom slučaju vrši priključenje na komunalnu infrastrukturu, odnosno menjaju kapaciteti i funkcionalnost postojećih priključaka na infrastrukturnu mrežu, u skladu sa čl.2.st.2. Uredbe o lokacijskim uslovima.

Nadležni organ, odnosno imaoci javnih ovlašćenja određuju da li se u konkretnom slučaju menja kapacitet i funkcionalnost postojećih priključaka na infrastrukturnu mrežu, a ne projektant.

Da, moguće je dobiti lokacijske uslove za više objekata na predmetnoj parceli.

Prilikom popunjavanja zahteva za izdavanje lokacijskih uslova potrebno je u koraku u kome se unose podaci o objektima navesti sve objekte čije se građenje vršiti na predmetnoj parceli.

Za izvođenje radova iz čl.145. Zakona potrebno je pribaviti lokacijske uslove koji sadrže sve urbanističke, tehničke i druge uslove i podatke potrebne za izradu idejnog projekta, osim u slučajevima propisanim čl.2. st.2. Uredbe o lokacijskim uslovima, koju možete pronaći ovde.

U skladu sa čl.2.st.2. Uredbe o lokacijskim uslovima, lokacijski uslovi se ne izdaju za izvođenje radova na investicionom održavanju objekta i uklanjanju prepreka za osobe sa invaliditetom, radove kojima se ne menja spoljni izgled, ne povećava broj funkcionalnih jedinica i kapacitet instalacija, adaptaciju, sanaciju, građenje zidanih ograda, kao i u svim ostalim slučajevima izvođenja radova kojima se ne vrši priključenje na komunalnu infrastrukturu odnosno ne menjaju kapaciteti i funkcionalnost postojećih priključaka na infrastrukturnu mrežu, osim u slučajevima za koje je Zakonom, odnosno planskim dokumentom propisana obaveza pribavljanja uslova.

Imalac javnih ovlašćenja koji je investitor radova u konrketnom slučaju može podneti zahtev za izdavanje lokacijskih uslova u okviru objedinjene procedure, ali takođe može i odmah podneti zahtev za izdavanje rešenja o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona, u skladu sa čl.2.st.3. Uredbe o lokacijskim uslovima, koju možete pronaći ovde.

U skladu sa čl.2. st.3. Uredbe o lokacijskim uslovima, izuzetno od stava 1. ovog člana, imalac javnih ovlašćenja koji je i investitor radova na rekonstrukciji, sanaciji i adaptaciji postojeće infrastrukture, izgradnji priključaka na postojeću vodovodnu, kanalizacionu, gasnu i sl. mrežu, tipskih toplovodnih priključaka, privoda za elektronske komunikacije i dela elektrodistributivne mreže od transformatorske stanice, odnosno dela mreže, do mesta priključka na objektu kupca, za koje se izdaje rešenje iz člana 145. Zakona, nema obavezu da pribavi lokacijske uslove, u kom slučaju uz zahtev za izdavanje rešenja iz člana 145. Zakona prilaže uslove za ukrštanje i paralelno vođenje od svih upravljača instalacija vodova na trasi predmetnog objekta, u skladu sa odredbom člana 24. ove uredbe.

Ukoliko je u konkretnom slučaju reč o objektu iz čl.133. Zakona o planiranju i izgradnji, lokacijske uslove i građevinsku dozvolu za izgradnju ovih objekata izdaje Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

U skladu sa čl.134. st.1. ovog zakona, poverava se autonomnoj pokrajini izdavanje građevinskih dozvola za izgradnju objekata određenih u članu 133. ovog zakona koji se u celini grade na teritoriji autonomne pokrajine.

U skladu sa čl.134. st.2. ovog zakona, poverava se jedinicama lokalne samouprave izdavanje građevinskih dozvola za izgradnju objekata koji nisu određeni u članu 133. ovog zakona.

Potrebno je podneti zahtev za izdavanje lokacijskih uslova, koji sadrži podatke o mogućnostima i ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli koja ispunjava uslove za građevinsku parcelu, a sadrži sve uslove za izradu tehničke dokumentacije.

Podnošenje zahteva za izdavanje lokacijskih uslova vrši se u skladu sa čl.6. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Zahtev za izdavanje lokacijskih uslova podnosi se organu nadležnom za izdavanje građevinske dozvole.

Ukoliko je u konkretnom slučaju reč o objektu iz čl.133.tač.9) Zakona o planiranju iz izgradnji, nadležni organ za izdavanje građevinske dozvole je Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

U skladu sa čl.134.st.1. Zakona o planiranju i izgradnji, poverava se autonomnoj pokrajini izdavanje građevinskih dozvola za izgradnju objekata određenih u članu 133. ovog zakona koji se u celini grade na teritoriji autonomne pokrajine.

U skladu sa čl.134.st.2. Zakona o planiranju i izgradnji, poverava se jedinicama lokalne samouprave izdavanje građevinskih dozvola za izgradnju objekata koji nisu određeni u članu 133. ovog zakona.

Stav 3. Uredbe o lokacijskim uslovima (Službeni glasnik RS. Br 35/2015 i 114/2015) propisuje da izuzetno od stava 1. ovog člana, imalac javnih ovlašćenja koji je i investitor radova na rekonstrukciji, sanaciji i adaptaciji postojeće infrastrukture, izgradnji priključaka na postojeću vodovodnu, kanalizacionu, gasnu i sl. mrežu, tipskih toplovodnih priključaka, privoda za elektronske komunikacije i dela elektrodistributivne mreže od transformatorske stanice, odnosno dela mreže, do mesta priključka na objektu kupca, za koje se izdaje rešenje iz člana 145. Zakona, nema obavezu da pribavi lokacijske uslove, u kom slučaju uz zahtev za izdavanje rešenja iz člana 145. Zakona prilaže uslove za ukrštanje i paralelno vođenje od svih upravljača instalacija vodova na trasi predmetnog objekta, u skladu sa odredbom člana 24. ove uredbe.

Poslednji stav člana 8. Uredbe o lokacijskim uslovima  propisuje da izuetno, kada je podnosilac zahteva i imalac javnih ovlašćenja, u postupku izrade lokacijskih uslova ne pribavljaju se uslovi za projektovannje i priključenje iz njegove nadležnosti.

Član 24. Uredbe o lokacijskim uslovima propisuje da imalac javnih ovlašćenja koji je i investitor radova na priključku na komunalnu i drugu infrastrukturu za koje se izdaje rešenje iz člana 145. Zakona nije obavezan da pribavi lokacijske uslove ako bi se uslovi za projektovanje i priključenje  pribavljali samo od imaoca javnog ovlašćenja koji je ujedno i investitor.

Ne, za izvođenje predmetnih radova nije potrebno pribavljati građevinsku dozvolu. Lokacijski uslovi se pribavljaju i u slučaju izvođenja radova iz čl.145. Zakona kada se tim radovima vrši priključenje na komunalnu infrastrukturu, odnosno menja kapacitet i funkcionalnost postojećih priključaka na infrastrukturnu mrežu, u skladu sa čl.2. Uredbe o lokacijskim uslovima, koju možete pronaći ovde.

U skladu sa čl.2. st.1. Uredbe  o lokacijskim uslovima, lokacijski uslovi sadrže sve urbanističke, tehničke i druge uslove i podatke potrebne za izradu idejnog projekta, projekta za građevinsku dozvolu i projekta za izvođenje, u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji.

Izuzetno od stava 1. ovog člana lokacijski uslovi se ne izdaju za izvođenje radova na investicionom održavanju objekta i uklanjanju prepreka za osobe sa invaliditetom, radove kojima se ne menja spoljni izgled, ne povećava broj funkcionalnih jedinica i kapacitet instalacija, adaptaciju, sanaciju, građenje zidanih ograda, kao i u svim ostalim slučajevima izvođenja radova kojima se ne vrši priključenje na komunalnu infrastrukturu odnosno ne menjaju kapaciteti i funkcionalnost postojećih priključaka na infrastrukturnu mrežu, osim u slučajevima za koje je Zakonom, odnosno planskim dokumentom propisana obaveza pribavljanja uslova.

Članom 2. tačka 26. Zakona o planiranju i izgradnji javni put je definisan kao vrsta linijskog infrastrukturnog objekta. Saglasno definiciji iz člana 2. tačka 22a) Zakona, linijski infrastrukturni objekti predstavljaju objekte javne namene koji mogu biti isključivo u režimu javne svojine, po osnovu posebnog zakona (član 3. stav 2. Zakona o javnim putevima). 

Članom 53a stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da su lokacijski uslovi javna isprava koja sadrži podatke o mogućnostima i ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli koja ispunjava uslove za građevinsku parcelu, a sadrži sve uslove za izradu tehničke dokumentacije. U stavu 3. istog člana propisano je da se, izuzetno od navedenog pravila, za izgradnju linijskih infrastrukturnih objekata i objekata komunalne infrastrukture, lokacijski uslovi mogu izdati za više katastarskih parcela, odnosno delova katastarskih parcela, uz obavezu investitora da pre izdavanja upotrebne dozvole izvrši spajanje tih katastarskih parcela, u skladu sa zakonom.

Iz Vašeg pitanja proizlazi da je u konkretnom slučaju donet planski akt kojim je predviđeno formiranje površine javne namene za izgradnju javnog puta. Imajući to vidu, kao i odredbe člana 53a stav 3. Zakona o planiranju i izgradnji, mišljenja smo da ne postoje pravne prepreke da nadležni organ postupi po zahtevu izdavanje lokacijskih uslova za izgradnju javnog puta, na osnovu donetog planskog dokumenta. Sa aspekta odredaba Zakona o planiranju i izgradnji koje regulišu izdavanje lokacijskih uslova, irelevantna je činjenica da realizacija plana parcelacije i preparcelacije koji je sadržan u planskom dokumentu nije okončana, pri čemu skrećemo pažnju da je investitor u obavezi da izvrši spajanje katastarskih parcela pre izdavanja upotrebne dozvole. Ovo naročito ako se ima u vidu da predmetni objekat (javni put) može biti isključivo u režimu javne svojine, kao i da lokacijski uslovi ne glase na ime podnosioca zahteva za njihovo izdavanje, pa ih u postupku pribavljanja građevinske dozvole može upotrebiti drugo lice koje ispunjava uslove za podnošenje tog zahteva (član 3. stav 1. Uredbe o lokacijskim uslovima).

Potrebno je podneti zahtev za izdavanje lokacijskih uslova, koji sadrže podatke o mogućnostima i ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli.

Podnošenje zahteva za izdavanje lokacijskih uslova vrši se u skladu sa čl.6. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

U skladu sa čl.2. st.1. Uredbe o lokacijskim uslovima, lokacijski uslovi sadrže sve urbanističke, tehničke i druge uslove i podatke potrebne za izradu idejnog projekta, projekta za građevinsku dozvolu i projekta za izvođenje, u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji.

Izuzetno od stava 1. ovog člana lokacijski uslovi se ne izdaju za izvođenje radova na investicionom održavanju objekta i uklanjanju prepreka za osobe sa invaliditetom, radove kojima se ne menja spoljni izgled, ne povećava broj funkcionalnih jedinica i kapacitet instalacija, adaptaciju, sanaciju, građenje zidanih ograda, kao i u svim ostalim slučajevima izvođenja radova kojima se ne vrši priključenje na komunalnu infrastrukturu odnosno ne menjaju kapaciteti i funkcionalnost postojećih priključaka na infrastrukturnu mrežu, osim u slučajevima za koje je Zakonom, odnosno planskim dokumentom propisana obaveza pribavljanja uslova.

Da, potrebno je pribaviti nove lokacijske uslove.

U skladu sa čl.57.st.7. Zakona o planiranju i izgradnji, lokacijski uslovi važe 12 meseci od dana izdavanja ili do isteka važenja građevinske dozvole izdate u skladu sa tim uslovima, za katastarsku parcelu za koju je podnet zahtev.

Podnošenje zahteva za izdavanje lokacijskih uslova vrši se u skladu sa čl.6. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Podnošenje zahteva radova vrši se kroz Centralni informacioni sistem, kome možete pristupiti ovde.

Sva uputstva za korišćenje portala za elektronsko podnošenje zahteva za građenje možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u sekciji E-procedura.

Podnošenje zahteva za izdavanje lokacijskih uslova vrši se u skladu sa čl.6. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Podnošenje zahteva radova vrši se kroz Centralni informacioni sistem, kome možete pristupiti ovde.

Sva uputstva za korišćenje portala za elektronsko podnošenje zahteva za građenje možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u sekciji E-procedura.

Da još jednom podsetimo, u tzv. "uslovnim" uslovima za projektovanje i priključenje može se ko uslov za izdavanje građevinske dozvole postaviti isključivo prethodno zaključenje ugovora o izgradnji nedostajuće infrastrukture, ne i zaključenje ugovora o zasnivanju službenosti, jer se uslovi za projektovanje i priključenje izdaju u cilju priključenja objekta na infrastrukturu imaoca javnih ovlašćenja, a ne u cilju uspostavljanja prava službenosti na njegovoj imovini.

Promena namene objekta bez izvođenja građevinskih radova vrši se na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova, odnosno promena namene objekta, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole, u skladu sa čl.145.st.1. Zakona o planiranju i izgradnji.

Podnošenje zahteva za izdavanje rešenja kojim se odobrava promena namene objekta vrši se u skladu sa čl.28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Za izvođenje radova na dogradnji objekta potrebno je pribaviti građevinsku dozvolu, u skladu sa članom 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

U skladu sa čl.58. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata, uz projekat za građevinsku dozvolu prilažu se sledeći elaborati:

- elaborat o geotehničkim uslovima izgradnje, izrađen prema propisima o geološkim istraživanjima;

- elaborat zaštite od požara, kojim se utvrđuju mere za zaštitu od požara, čiji je sadržaj određen uskladu sa Prilogom 11 ovog pravilnika, ukoliko je za objekat propisana izrada glavnog projekta zaštiteod požara i pribavljanje saglasnosti na projekat za izvođenje, u skladu sa propisima kojima se uređuje zaštita od požara;

- elaborat energetske efikasnosti, za zgrade za koje je propisano utvrđivanje energetskih svojstava, izrađen prema propisima o energetskoj efikasnosti zgrada;

- studija o proceni uticaja na životnu sredinu, ukoliko je utvrđena potreba procene uticaja na životnu sredinu u skladu sa propisima kojima se uređuje ova oblast.

Projektu za građevinsku dozvolu, zavisno od vrste i klase objekta, se prema potrebi prilažu i drugi elaborati i studije kojima se dokazuje ispunjenje osnovnih zahteva za objekat, izrađeni u skladu sa propisima.

Pre podnošenja zahteva za građevinsku dozvolu, za potrebe izrade projekta za građevinsku dozvolu, potrebno je pribaviti lokacijske uslove, s obzirom na to da je u konkretnom slučaju reč o dogradnji objekta za koju se izdaje građevinska dozvola, u skladu sa čl. 53a st.1. Zakona o planiranju i izgradnji.

Podnošenje zahteva za izdavanje lokacijskih uslova vrši se u skladu sa čl.6. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Takođe, u konkretnom slučaju izvođenja radova na dogradnji objekta vrši se izrada projekta za izvođenje, osim ukoliko je reč o objektu kategorije "A", u skladu sa čl.18. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata, koji možete pronaći ovde.

U skladu sa čl.18. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata, projekat za izvođenje je obavezan za građenje objekata za koje je pribavljena građevinska dozvola, osim za objekte kategorije "A".

Napominjemo da se rešenjem o građevinskoj dozvoli može, pored odobrenja izgradnje objekta za koji je potrebno pribaviti građevinsku dozvolu, odobriti i izvođenje radova, odnosno promena namene iz čl.145. Zakona  (s obzirom na to da je reč o jednostavnijim objektima od onih za koje se ishoduje građevinska dozvola). To znači da u konkretnom slučaju nije obavezno podnositi dva zahteva - zahtev za izdavanje rešenja kojim se odobrava promena namene i zahtev za izdavanje rešenja o građevinskoj dozvoli, već se u konkretnom slučaju može podneti samo zahtev za izdavanje građevinske dozvole. 

To nije propisano Zakonom o planiranju i izgradnji, kao ni podzakonskim aktima donetim na osnovu ovog zakona.

Prilikom podnošenja zahteva za izdavanje rešenja o građevinskoj dozvoli, podnosilac zahteva ne prilaže lokacijske uslove, odnosno idejno rešenje, s obzirom na to da nadležni organ već raspolaže ovom dokumentacijom.  

U skladu sa čl.16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem (ovde), uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole prilaže se sledeća dokumentacija:

1) izvod iz projekta za građevinsku dozvolu, izrađen u skladu sa pravilnikom kojim se uređujesadržina tehničke dokumentacije;

2) projekat za građevinsku dozvolu, izrađen u skladu sa pravilnikom kojim se uređuje sadržinatehničke dokumentacije;

3) dokaz o uplaćenoj administrativnoj taksi za podnošenje zahteva i donošenje rešenja o građevinskoj dozvoli i naknadi za Centralnu evidenciju.

Uz zahtev iz stava 1. ovog člana prilaže se i:

1) dokaz o odgovarajućem pravu na zemljištu ili objektu u smislu Zakona, osim ako je to pravo upisano u javnoj knjizi ili je uspostavljeno zakonom, odnosno ako je Zakonom propisano da se taj dokaz ne dostavlja;

2) ugovor između investitora i finansijera, ako je zaključen;

3) ugovor između investitora i imaoca javnih ovlašćenja, odnosno drugi dokaz o obezbeđivanju nedostajuće infrastrukture, ako je to uslov za izdavanje građevinske dozvole predviđen lokacijskim uslovima;

4) izveštaj revizione komisije, za objekte za koje građevinsku dozvolu izdaje Ministarstvo, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine;

5) energetsku dozvolu, izdatu u skladu sa posebnim zakonom, za izgradnju energetskih objekata za koje postoji obaveza pribavljanja energetske dozvole;

6) saglasnost suvlasnika, overena u skladu sa zakonom, ako se gradi ili se izvode radovi na građevinskom zemljištu ili objektu koji je u suvlasništvu više lica;

7) dokaz o uređenju međusobnih odnosa sa vlasnikom objekta, odnosno vlasnicima posebnih delova objekta, u skladu sa zakonom kojim se uređuje održavanje stambenih zgrada, odnosno nadziđivanje, odnosno pretvaranje zajedničkih prostorija u stambeni, odnosno poslovni prostor, ako se vrši takva vrsta radova;

8) uslove za projektovanje i priključenje objekata na distributivni, odnosno prenosni sistem električne energije, kao i na distributivni, odnosno sistem za transport prirodnog gasa, koji su pribavljeni u skladu sa zakonom kojim se uređuje energetika, a nisu sadržani u lokacijskim uslovima;

9) dokaz da je plaćena naknada za promenu namene zemljišta iz poljoprivrednog, odnosno šumskog zemljišta, u građevinsko zemljište, ako se radi o zemljištu za koje je propisano plaćanje ove naknade pre izdavanja građevinske dozvole.

Uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole za gradnju komunalne infrastrukture u regulaciji postojeće saobraćajnice prilaže se i geodetski snimak postojećeg stanja na katastarskoj podlozi, izrađen od strane ovlašćenog lica upisanog u odgovarajući registar u skladu sa zakonom.

Za objekte za koje je propisano plaćanje doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta, sastavni

deo zahteva iz stava 1. ovog člana je i izjašnjenje podnosioca o načinu plaćanja doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta, kao i sredstvima obezbeđenja u slučaju plaćanja na rate, za objekte čija ukupna bruto razvijena građevinska površina prelazi 200 m² i koji sadrži više od dve stambene jedinice.

Ne.

            Po Zakonu o planiranju i izgradnji i Pravilniku o postupku sprovođenja objedinjene procedure, nadležni organ pribavlja svu navedenu dokumentaciju po službenoj dužnosti, kroz Centralni informacioni sistem od 1. januara 2016. godine.

Konkretno u postupku izdavanja lokacijskih uslova nadležni organ pribavlja kopiju plana za katastarsku parcelu i izvod iz katastra vodova od organa nadležnog za poslove  državnog premera i katastra, u skladu sa čl.9. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Nadležni organ pribavlja dokaz u pravu svojine od organa nadležnog za poslove  državnog premera i katastra tek u postupku izdavanja građevinske dozvole. Odnosno, dokaz u pravu svojine se ne pribavlja u postupku izdavanja loakcijskih uslova, u skladu sa čl.3. Uredbe o lokacijskim uslovima.

U skladu sa čl.9. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, ako su ispunjeni formalni uslovi za dalje postupanje po zahtevu, propisani članom 7. ovog pravilnika, nadležni organ po službenoj dužnosti, osim u slučaju propisanom članom 10. stav 3. ovog pravilnika, bez odlaganja dostavlja organu nadležnom za poslove državnog premera i katastra zahtev za izdavanje:

1) kopije plana za katastarsku parcelu, odnosno katastarske parcele navedene u zahtevu, odnosno deo katastarske parcele, odnosno delove katastarske parcele, ako je to navedeno u zahtevu;

2) izvoda iz katastra vodova, osim za izvođenje radova na nadziđivanju postojećeg objekta.

Uvidom u zvaničnu elektronsku bazu podataka katastra nepokretnosti nadležni organ pribavlja podatke o površini parcele, odnosno parcela, osim za linijske objekte i antenske stubove.

Organ nadležan za poslove državnog premera i katastra dužan je da bez odlaganja, nadležnom organu dostavi dokumente iz stava 1. ovog člana, odnosno omogući uvid u skladu sa stavom 2. ovog člana.

Nadležni organ, odmah po prijemu dokumenata iz stav 1. tač. 1) i 2) ovog člana, omogućava podnosiocu preuzimanje tih dokumenta kroz CIS i nastavlja proceduru.

Predlažemo Vam da shodno odredbama član 53. Zakona o planiranju i izgradnji prvo pribavite informaciju o lokaciji koja sadrži podatke o mogućnostima i ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli, odnosno na više katastarskih parcela na osnovu planskog dokumenta. Informaciju o lokaciji izdaje organ nadležan za izdavanje lokacijskih uslova u roku od osam dana od dana podnošenja zahteva, uz naknadu stvarnih troškova za izdavanja te informacije. Informacija o lokaciji pribavljate u postupku van objedinjene procedure.

Shodno članu 2. Uredbe o lokacijskim uslovima, potrebno je podneti zahtev za izdavanje  lokacijskih uslova u svim slučajevima rekonstrukcije kojom se menja spoljni izgled objekta.

Svako fizičko lice može da podnese zahtev u objedinjenoj proceduri kroz centralni informacioni sistem.

• Odredbe člana 3. stav 4. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem koje se odnose na „digitalizovani pečat projektne organizacije“ podrazumevaju da se pečat projektne organizacije „iseče“ (skenira) i postavi u pdf format dokumenta koji se naknadno potpisuje kvalifikovanim elektronskim potpisom odgovornog lica projektne organizacije. Inženjerska komora Srbije za sada ne izdaje digitalizovane pečate projektnih organizacija, niti ličnih licenci;

• Odredbe koje regulišu način potpisivanja tehničke dokumentacije odnose se na sve postupke obuhvaćene objedinjenom procedurom, uključujući i izradu idejnog rešenja za potrebe izdavanja lokacijskih uslova;

• Pitanje licenci za softver koji se koristi prilikom izrade tehničke dokumentacije nije predmet regulisanja odredaba Zakona o planiranju i izgradnji, kao ni podzakonskih akata donetih na osnovu njega i Pozivni centar ne daje informacije u vezi sa tim;

• Lokacijski uslovi pribavljaju se u slučajevima propisanim članom 53a stav 1. Zakona o planiranju izgradnji, odnosno za izgradnju, odnosno dogradnju objekata za koje se izdaje građevinska dozvola, kao i za objekte koji se priključuju na komunalnu i drugu infrastrukturu. Shodno citiranoj odredbi, u postupcima po zahtevu za izdavanje rešenja o odobrenju za izgradnju po članu 145. Zakona o planiranju izgradnji, lokacijski uslovi se izdaju ukoliko se predmetni objekat priključuje na komunalnu i drugu infrastrukturu (ili je potrebno povećanje postojećeg kapaciteta za neki od priključaka).

Odgovor: Od stupanja na snagu Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem (1. januar 2016. godine), objedinjena procedura, odnosno određene faze objedinjene procedure pokreću se pred nadležnim organom popunjavanjem odgovarajućeg zahteva, odnosno prijave kroz CIS, koji se potpisuje kvalifikovanim elektronskim potpisom.

To znači da se i zahtev za izdavanje lokacijskih uslova, kao i zahtev za izdavanje građevinske dozvole može podneti isključivo posredstvom Centralnog informacionog sistema, popunjavanjem odgovarajućeg zahteva.

Link za pristup sistemu: https://ceop.apr.gov.rs

Više ne postoji mogućnost podnošenja zahteva u papirnoj formi, na šalteru opštinske uprave.

Odgovor: Član 6. Uredbe o lokacijskim uslovima brisan je izmenama iz decembra 2015. godine („Službeni glasnik broj 114/15 od 31.12.2015. godine).

Lokacijski uslovi se izdaju za izradu idejnog projekta, osim u slučajevima propisanim čl.2.st.2. Uredbe o lokacijskim uslovima, koju možete pronaći ovde.

U skladu sa čl.2.st.2.Uredbe o lokacijskim uslovima, lokacijski uslovi se ne izdaju za izvođenje radova na investicionom održavanju objekta i uklanjanju prepreka za osobe sa invaliditetom, radove kojima se ne menja spoljni izgled, ne povećava broj funkcionalnih jedinica i kapacitet instalacija, adaptaciju, sanaciju, građenje zidanih ograda, kao i u svim ostalim slučajevima izvođenja radova kojima se ne vrši priključenje na komunalnu infrastrukturu odnosno ne menjaju kapaciteti i funkcionalnost postojećih priključaka na infrastrukturnu mrežu, osim u slučajevima za koje je Zakonom, odnosno planskim dokumentom propisana obaveza pribavljanja uslova.

Izuzetno od stava 1. člana 2. Uredbe, imalac javnih ovlašćenja koji je i investitor radova na rekonstrukciji, sanaciji i adaptaciji postojeće infrastrukture, izgradnji priključaka na postojeću vodovodnu, kanalizacionu, gasnu i sl. mrežu, tipskih toplovodnih priključaka, privoda za elektronske komunikacije i dela elektrodistributivne mreže od transformatorske stanice, odnosno dela mreže, do mesta priključka na objektu kupca, za koje se izdaje rešenje iz člana 145. Zakona, nema obavezu da pribavi lokacijske uslove, u kom slučaju uz zahtev za izdavanje rešenja iz člana 145. Zakona prilaže uslove za ukrštanje i paralelno vođenje od svih upravljača instalacija vodova na trasi predmetnog objekta, u skladu sa odredbom člana 24. ove uredbe.

Da.

U skladu sa čl.53a Zakona o planiranju i izgradnji, lokacijski uslovi su javna isprava koja sadrži podatke o mogućnostima i ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli koja ispunjava uslove za građevinsku parcelu, a sadrži sve uslove za izradu tehničke dokumentacije.

Lokacijski uslovi

U zahtevu za izdavanje lokacijskih uslova ne naznačava se ime investitora, već samo podnosioca zahteva, jer je saglasno članu 53a Zakona o planiranju i izgradnji reč o javnoj ispravi koja sadrži podatke o mogućnostima i ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli koja ispunjava uslove za građevinsku parcelu, a sadrži sve uslove za izradu tehničke dokumentacije.

Shodno tome, zahtev za izdavanje lokacijskih uslova može podneti svako zainteresovano lice. Lokacijski uslovi se ne izdaju u upravnom postupku, odnosno ne donosi se rešenje o izdavanju lokacijskih uslova.

Prilikom podnošenja zahteva za izdavanje rešenja o građevinskoj dozvoli navode se podaci o svim investitorima, a takođe se prilaže i dokaz o rešenim imovinsko – pravnim odnosima, u skladu sa članom 135. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 16. Pravilnika o postupku sprovodjenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Podnošenje zahteva za izdavanje lokacijskih uslova / Korak - Podaci o objektima

Da, zahtevom za izdavanje građevinske dozvole može da bude obuhvaćeno građenje objekata za čije izvođenje je potrebno pribaviti građevinsku dozvolu, kao i izvođenje radova u skladu sa čl.145. Zakona o planiranju i izgradnji.

Potrebno je uneti podatke o objektima za čije građenje se izdaje građevinska dozvola, u skladu sa Pravilnikom o klasifikaciji objekata, koji možete pronaći ovde.

U zahtevu za izdavanje lokacijskih uslova ne naznačava se ime investitora, već samo podnosioca zahteva, jer je saglasno članu 53a Zakona o planiranju i izgradnji reč o javnoj ispravi koja sadrži podatke o mogućnostima i ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli koja ispunjava uslove za građevinsku parcelu, a sadrži sve uslove za izradu tehničke dokumentacije.

Shodno tome, zahtev za izdavanje lokacijskih uslova može podneti svako zainteresovano lice. Lokacijski uslovi se ne izdaju u upravnom postupku, odnosno ne donosi se rešenje o izdavanju lokacijskih uslova.

Prilikom podnošenja zahteva za izdavanje rešenja o građevinskoj dozvoli navode se podaci o svim investitorima, a takođe se prilaže i dokaz o rešenim imovinsko – pravnim odnosima, u skladu sa članom 135. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 16. Pravilnika o postupku sprovodjenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Potrebno je da se obratite nadležnom organu da odluči da li je u konkretnom slučaju potrebno pribavljati lokacijske uslove.  

Takođe, mišljenja smo da možete i da podnesete zahtev za izdavanje rešenja o odobrenju izvođenju radova iz čl.145. Zakona, a nadležni organ će u konkretnom slučaju odlučiti o tome da li je naknadno za predmetne radove potrebno pribaviti lokacijske uslove.  

Molimo vas da preciznije postavite vaše pitanje.

U skladu sa čl.57.st.7. Zakona o planiranju i izgradnji, lokacijski uslovi važe 12 meseci od dana izdavanja ili do isteka važenja građevinske dozvole izdate u skladu sa tim uslovima, za katastarsku parcelu za koju je podnet zahtev.

Potrebno je podneti zahtev za izdavanje lokacijskih uslova, u skladu sa čl.6. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Podnošenje zahteva radova vrši se kroz Centralni informacioni sistem, kome možete pristupiti ovde.

Sva uputstva za korišćenje portala za elektronsko podnošenje zahteva za građenje možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u sekciji E-procedura.

Rok za izdavanje uslova za projektovanje i priključenje jeste 15 kalendarskih dana od dana prijema zahteva od nadležnog organa, odnosno 30 kalendarskih dana  od dana prijema zahteva za objekte iz čl.133. Zakona o planiranju i izgradnji.

Rok za dostavu informacije o troškovima izdavanja uslova za projektovanje i priključenje nadležnom organu jeste tri radna dana.

Ukoliko ste kao imalac javnih ovlašćenja dostavili nadležnom organu cenovnik sa iznosima troškova za izdavanje uslova za projektovanje i priključenje, nemate obavezu da u roku od tri radna dana dostavite iznose troškova nadležnom organu.

Naknada za Centralnu evidenciju objedinjene procedure je naknada koju Agencija za privredne registre ostvaruje od korisnika sistema.  Član 5a Zakona o Agenciji za privredne registre (Sl. glasnik RS br. 55/2004, 111/2009, 99/2011) određuje da vrstu, visinu i način plaćanje te naknade utvrđujeUpravni odbor Agencije, uz saglasnost Vlade.

Za sada nije predviđena mogućnost oslobođenja od plaćanja ove naknade za bilo kog korisnika elektronskog informacionog sistema objedinjene procedure.

Član 18. st. 1 tač. 3 Zakona o republičkim administrativnim taksama određuje da su oslobođeni obaveze plaćanja republičke administrativne takse organi i organizacije Republike, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave.

Na postupak objedinjene procedure primenjuju se odgovarajuće odredbe Zakona o planiranju i izgradnji i odgovarajući podzakonski akti, a na pitanja koja ovim propisima nisu regulisana, supsidijarno se primenjuju odredbe Zakona o opštem upravnom postupku i Zakona o upranvim sporovima.

Rok za izdavanje lokacijskih uslova utvrđen je u članu 8d Zakona o planiranju i izgradnji, s tim što se taj rok računa od pribavljanja svih uslova, isprava i dokumenata shodno čl. 8b Zakona , čl. 6. – 14 Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem (Sl. glasnik RS br. 113/2015) i čl. 6 – 13 Uredbe o lokacijskim uslovima (Sl. glasnik RS br. 35/2015 i 114/2015).

U slučaju porekoračenja roka iz člana 8d Zakona odredbama Zakona i podzakonskih akata koje regulišu objedinjenu proceduru predviđena je prekršajna odgvornost i odgovornost za privredni prestup koje postupke po službenoj dužnosti pokreće registrator nadležnog organa odnosno registrator Centralne evidencije.

Lokacijski uslovi se izdaju za katastarsku parcelu ili više parcela koje ispunjavaju uslove za građevinsku parcelu.

Građevinska parcela je deo građevinskog zemljipta sa pristupom javnoj saobraćajnoj površini koja je izgrađena ili je planom predviđena za izgradnju.

Dakle, za izgradnju na parceli koja ispunjava uslove za građevinsku parcelu nije potrebno da prethodno saobraćajnica bude izvedena ili da u pogledu nje budu rešeni imovinski odnosi, odnosno nije potrebno da se saobraćajnica vodi na nosioca prava javne svojine.

U konkretnom slučaju, ukoliko je predmetna ulica predviđena važećim planskim dokumentom, mogu se izdati lokacijski uslovi, uz eventualnu napomenu ukoliko je to neophodno, da stranka pre izdavanja građevinske dozvole izradi projekat parcelacije kojim će se izvršiti odvajanje površine javne namene i formirati građevinska parcela za izgradnju.

Lokacijski uslovi su javna isprava koja sadrži podatke o mogućnostima i ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli (ili više katastarskih parcela) koje ispunjavaju uslove za građevinsku parcelu  i sadrži sve uslove za izradu tehničke dokumentacije. (čl. 53a st. 1 Zakona o planiranju i izgradnji).

Prilikom podnošenja zahteva za lokacijske uslove nije potrebno dostavljati dokaz o vlasništvu parcele niti je neophodno uvek dostavljati potvrdu o formiranju građevinske parcele.

Ukoliko se radi o više katastarskih parcela, u lokacijskim uslovima nadležni organ unosi napomenu da je investitor u obavezi  pre izdavanje upotrebne dozvole da izvrši spajanje tih parcela u skladu sa zakonom(čl. 53a st. 2 Zakona o planiranju i izgradnji), s tim što to ne znači isključivo da spajanje parcela treba izvršiti neposredno pred podnošenje zahteva za upotrebnu dozvolu.

Spajanje katastarskih parcela može se vršiti na osnovu projekta parcelacije/preparcelacije (čl. 65 -67. Zakona) ili na osnovu geodetskog elaborata  za ispravku granica susednih parcela (čl. 68. st. 4 – st. 8 Zakona) npr. kada je jedna kat parcela u vlasništvu pravnog/fizičkog lica i druga parcela u javnoj svojini ili na osnovu geodetskog elaborata za spajanje susednih parcela istog vlasnika (čl. 68 st. 1 – 3 Zakona).

U konkretnom slučaju, očigledno je da se radi o ispravci granica susednih parcela nakon čega je potrebno pred  nadležnom službom za imovinskopravne poslove sprovesti postupak pribavljanja u svojinu ili u zakup neposrednom pogodbom shodno čl. 100 u vezi sa čl. 99 Zakona o planiranju i izgradnji. Da bi se sproveo taj postupak, prethodno je potrebno izraditi i provesti projekat preparcelacije kod RGZ SKN nakon čega se sprovodi postupak spajanja granica susednih parcela i pribavljanje u svojinu ili zakup neizgrađenog građevinskog zemljišta u javnoj svojini neposrednom pogodbom uz odgovarajuću naknadu.

Sve ove radnje u ovom konkretnom slučaju potrebno je sprovesti pre podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole jer u suprotnom investitor neće imati pravo koje je u skladu sa čl. 135 Zakona o planiranju i izgradnji podobno za pribavljanje rešenja o građevinskoj dozvoli.

1. Potrebno je da organu nadležnom za izdavane građevinske dozvole podnesete zahtev za izdavanje informacije o lokaciji koja sadrži podatke i mogućnostima i ograničenjima gradnje na podređenoj kat. parceli u skladu sa važećim planskim dokumentom. Postupak pribavljanja informacije o lokaciji nije u elektronskom sistemu objedinjene procedure.

2.Nadležni organ za izdavanje lokacijskih uslova za izvođenje svih radova na teritoriji grada Beograda je Sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove grada Beograda.

3.Podatke o iznosu administrativne takse koja se plaća prilikom podnošenja zahteva za izdavanje lokacijskih uslova dobiti od nadležnog organa kome podnosite zahtev za izdavanje lokacijskih uslova. Grad Beograd je na svojoj internet stranici objavio informaciju o iznosima administrativnih taksi koje se plaćaju za sve postupke u okviru objedinjene procedure u elektronskoj formi.

Uslove za projektovanje i priključenje u toku postupka izdavanja lokacijskih uslova u okviru elektronskom sistema objedinjene procedure, u ime i za račun podnosioca zahteva, po službenoj dužnosti pribavlja nadležni organ. 

Za sve postupke u okviru elektronske objedinjene procedure Pravilnikom o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisani su rokovi za postupanje nadležnog organa i imaoca javnih ovlašćenja.

Stvarni troškovi postupaka kao pribavljanja odgovarajućeg dokumenta u okviru elektronske objedinjene procedure zavise od vrste zahteva kao i okolnosti samog slučaja.

Potrebno je u sistemu elektronske objedinjene procedure pribaviti prvo, Lokacijske uslove a potom i Rešenje o građevinskoj dozvoli. Zahtev za izdavanje Lokacijskih uslova i građevinske dozvole možete podneti ovde:

https://ceop.apr.gov.rs/eregistrationportal/Public/Home.

Dokumentacija koja se nadležnom organu dostavlja uz zahtev  propisana je u članu 6. (za Lokacijske uslove) i članu 16. (za građevinsku dozvolu) Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem (Sl. glasnik RS br. 113/2015).

Prilikom podnošenja zahteva za izdavanje lokacijskih uslova prilaže se dokaz o uplaćenoj administrativnoj taksi i naknadi za Centralnu evidenciju objedinjenih procedura.

Centralni informacioni sistem automatski generiše broj računa, poziv na broj i iznos naknade koja se plaća za Centralnu evidenciju objedinjenih procedura. Obrazac uplatnice koji generiše sistem možete odštampati i iskoristiti u cilju plaćanja naknade u banci ili pošti.

Kada je reč o administrativnoj taksi koja se plaća za podnošenje zahteva, ne postoji jedinstveni iznos, kao ni broj računa niti poziv na broj. Zbog toga je neophodno obratiti se nadležnom organu radi dobijanja informacije o tome.

Prilikom podnošenja usaglašenog zahteva ne dostavlja se dokumentacija podneta uz zahtev koji je odbačen, niti se ponovo plaća administrativna taksa i naknada (ukoliko je plaćena prilikom podnošenja prvobitnog zahteva).

Da li se protiv lokacijskih uslova može voditi upravni spor, u konkretnom slučaju će ceniti upravni sud prilikom ocene formalnih uslova za postupanje po zahtevu. Ipak, treba imati u vidu da je članom 53a Zakona o planiranju i izgradnji ("Sl. glasnik RS", br. 72/09, 81/09, 64/10, 24/11, 121/12, 42/13, 50/13, 54/13, 98/13, 132/14, 145/14) propisano da su lokacijski uslovi javna isprava i da se na njih može uložiti prigovor, za razliku od građevinske dozvole koja je po članu 136. istog zakona rešenje na koje se može izjaviti žalba i protiv koga se može voditi upravni spor. Dakle, upravni sud će ceniti da li se lokacijski uslovi uopšte mogu pobijati tužbom upravnom sudu, koja se podnosi u skladu sa članom 3. Zakona o upravnim sporovima ("Sl. glasniku RS", br. 111/09), imajući u vidu da ta odredba propisuje da se u upravnom sporu mogu pobijati samo konačni upravni akti.

Međutim, čak i kada bi se zauzelo stanovište da se lokacijski uslovi mogu pobijati u upravnom sporu, samim podnošenje tužbe upravnom sudu protiv konkretnih lokacijskih uslova ne bi nastupili razlozi za prekid postupka po zahtevu za izdavanje građevinske dozvole, podnetom na osnovu tih uslova, obzirom da pravnosnažnost lokacijskih uslova nije propisana kao uslov za podnošenje zahteva za izdavanje građevinske dozvole. Jedini razlog za prekid postupka u skladu sa članom 134. Zakona o opštem upravnom postupku ("Sl. glasnik SRJ", br. 33/97, 31/01, "Sl. glasnik RS", br. 30 od 7. maja 2010) jeste ako Upravni sud u postupku po tužbi za poništaj lokacijskih uslova donese privremenu meru kojom bi naložio prekid postupka za izdavanje građevinske dozvole do pravnosnažnog okončanja upravnog spora. U suprotnom, nadležni organ nema pravni osnov za prekid postupka po zahtevu za izdavanje građevinske dozvole.

Potrebno je podneti zahtev za izdavanje građevinske dozvole u skladu sa čl.16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure, koji možete pronaći ovde.

Za potrebe izrade projekta za građevinske dozvole potrebno je pribaviti lokcijske uslove, u skladu čl.6. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure.

Nije moguće, s obzirom da se menja spoljni izgled.

Shodno čl.2. Uredbe o lokacijskim uslovima, lokacijski uslovi sadrže sve urbanističke, tehničke i druge uslove i podatke potrebne za izradu idejnog projekta, projekta za građevinsku dozvolu i projekta za izvođenje, u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji (u daljem tekstu: Zakon).

Izuzetno od stava 1. ovog člana lokacijski uslovi se ne izdaju za izvođenje radova na investicionom održavanju objekta i uklanjanju prepreka za osobe sa invaliditetom, radove kojima se ne menja spoljni izgled, ne povećava broj funkcionalnih jedinica i kapacitet instalacija, adaptaciju, sanaciju, građenje zidanih ograda, kao i u svim ostalim slučajevima izvođenja radova kojima se ne vrši priključenje na komunalnu infrastrukturu odnosno ne menjaju kapaciteti i funkcionalnost postojećih priključaka na infrastrukturnu mrežu, osim u slučajevima za koje je Zakonom, odnosno planskim dokumentom propisana obaveza pribavljanja uslova.

U Centralnom informacionom sistemu, u okviru dela „Započnite novi zahtev“, predviđena je mogućnost izbora opcije „Podnošenje usaglašenog zahteva za izdavanje lokacijskih uslova“.

U skladu sa članom 8. stav 6. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, ukoliko podnosilac zahteva u roku od deset dana od prijema zaključka o odbacivanju zahteva, a najkasnije 30 dana od dana njegovog objavljivanja na internet stranici nadležnog organa, podnese usaglašeni zahtev i otkloni sve utvrđene nedostatke, ne dostavlja dokumentaciju podnetu uz zahtev koji je odbačen, niti ponovo plaća administrativnu taksu i naknadu.

Potrebno je podneti zahtev za izdavanje lokacijskih uslova, u skladu sa čl.6. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure, koji možete pronaći ovde.

Podnošenje zahteva podnosi se kroz Centralni informacioni sistem, kome možete pristupiti ovde.

Sva uputstva za korišćenje portala za elektronsko podnošenje zahteva za građenje možete pronaći  ovde.

Potrebno je podneti zahtev za izdavanje građevinske dozvole, u skladu sa čl.16. Pravilnika o postupku sporvođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Podnošenje zahteva podnosi se kroz Centralni informacioni sistem, kome možete pristupiti ovde.

Sva uputstva za korišćenje portala za elektronsko podnošenje zahteva za građenje možete pronaći  ovde.

Zakon o planiranju i izgradnji iz decembra 2014. godine ne predviđa pribavljanje saglasnosti od imaoca javnih ovlašćenja.

Nadležni organ pribavlja uslove za projektovanje i priključenje od imaocajavnih ovlašćenja u postupku obejdinjene procedure, u postupku pribavljanja lokacijskih uslova, u skladu sa čl. 6. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elekronskim putem.

Podnošenje zahteva za priključenje na komunalnu i drugu infrastrukturu vrši se u skladu sa čl. 40. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure, koji možete pronaći ovde.

Da.

Shodno čl.2.stav 3. Uredbe o lokacijskim uslovima, imalac javnih ovlašćenja koji je i investitor radova na rekonstrukciji, sanaciji i adaptaciji postojeće infrastrukture, izgradnji priključaka na postojeću vodovodnu, kanalizacionu, gasnu i sl. mrežu, tipskih toplovodnih priključaka, privoda za elektronske komunikacije i dela elektrodistributivne mreže od transformatorske stanice, odnosno dela mreže, do mesta priključka na objektu kupca, za koje se izdaje rešenje iz člana 145. Zakona, nema obavezu da pribavi lokacijske uslove, u kom slučaju uz zahtev za izdavanje rešenja iz člana 145. Zakona prilaže uslove za ukrštanje i paralelno vođenje od svih upravljača instalacija vodova na trasi predmetnog objekta, u skladu sa odredbom člana 24. ove uredbe.

Član 24.

Za građenje objekata linijske i komunalne infrastrukture, pribavljaju se uslovi za ukrštanje i paralelno vođenje od svih imalaca javnih ovlašćenja koji su upravljači vodova na trasi predmetnog objekta, kao i od drugih upravljača vodova na trasi predmetnog objekta koji su upisani u katastar vodova.

Imalac javnih ovlašćenja koji je i investitor radova na rekonstrukciji, sanaciji i adaptaciji postojeće infrastrukture, izgradnji priključaka na postojeću vodovodnu, kanalizacionu, gasnu i sl. mrežu, tipskih toplovodnih priključaka, privoda za elektronske komunikacije i dela elektrodistributivne mreže od transformatorske stanice do mesta priključka na objektu kupca, za koje se izdaje rešenje iz člana 145. Zakona, uslove iz stava 1. ovog člana može pribaviti van objedinjene procedure i prilaže ih uz zahtev za izdavanje Rešenja po članu 145. Zakona.

Imalac javnih ovlašćenja koji je i investitor radova na priključku na komunalnu i drugu infrastrukturu za koje se izdaje rešenje iz člana 145. Zakona nije obavezan da pribavi lokacijske uslove ako bi se uslovi za projektovanje i priključenje pribavljali samo od imaoca javnog ovlašćenja koji je ujedno i investitor.

Rešenje iz člana 145. Zakona za izgradnju priključka na komunalnu i drugu infrastrukturu izdaje se na osnovu lokacijskih uslova izdatih za objekat koji se priključuje na mrežu, ako ti lokacijski uslovi sadrže uslove za izvođenje priključka za koji je podnet zahtev za izdavanje iz člana 145. Zakona.

Nadležni organ će pribaviti uslove za projektovanje i priključenje i u drugim slučajevima propisanim zakonom, odnosno predviđenim planskim dokumentom ili separatom.

Prigovor na zahtev se podnosi nadležnom organu kroz Centralni informacioni sistem, kome možete pristupiti ovde.

Potrebno je prilikom odabira opcije Započnite novi zahtev, u spisku zahteva odabrati Ostale zahteve (prigovori/žalbe, odustanak...).

Overavanje dokumenata pečatom i potpisom detaljnije je definisano u Uputstvu o formatima elektronskih dokumenata tehničke dokumentacije i njihovim dostavljanjem u CEOP, koje možete pronaći ovde.

Potpisivanje (overa) – odnosi se na overavanje dokumenata pečatom i potpisom i podrazumeva:

• Overavanje papirnog dokumenta (odštampani dokument) svojeručnim potpisom i pečatom. Ovakav dokument se može koristiti u CEOP-u tako što se kasnije skenira i sačuva u PDF formatu, a potom elektronski potpisuje.

• Overavanje dokumenata koji su u elektronskoj formi - tako što se svojeručni potpis i pečat skeniraju (prazan papir na kojem je otisnut pečat i stavljen potpis se skenira), a potom kao digitalna slika insertuju u elektronski dokument, nakon čega se taj fajl sačuva u odgovarajućem formatu (PDF ili .dwg ili .dwf), a potom elektronski potpisuje.

Insertovanje skeniranog pečata i svojeručnog potpisa vrši se kroz različite opcije u zavisnosti u kom programu se vrši, na primer Word-u (insert/object/picture) ili Adobe Acrobat Reader DC (Fill&Sign/Sign) ili ACAD 2014 (Insert raster image regerence) ili sl. Napominjemo da ne treba koristiti linkovane ili eksterno referencirane fajlove.

Elektronsko potpisivanje – odnosi se na potpisivanje kvalifikovanim elektronskim sertifikatom (izdatim od strane ovlašćenih sertifikacionih tela) elektronskog dokumenta u odgovarajućem formatu (.pdf, ili dwg ili .dwf (.dwfx)) kroz različite opcije u zavisnosti u kom pogramu se vrši, na primer u Adobe Acrobat Reader DC vrši se kroz izbor Tools/Certificates/Digitaly Sign ili u ACAD2014 (Options/Open and Save/Digital signatures/Attach digital signature after saving drawing (izabrati serifikat)).

U slučaju elektronskih dokumenata formata.pdf potrebno je izvršiti i pozicioniranje elektronskog potpisa, tako što se označava mesto (polje) za koje će se vezati elektronski potpis. Pozicioniranje obavezno treba vršiti na dnu prve strane elektronskog dokumenta. Kod elektronskih dokumenta formata .swg i .dwf (.dwfx) ne vrši se pozicioniranje.

Zakonom o planiranju i izgradnji nije propisan rok za odlučivanje opštinskog, odnosno gradskog veća po prigovoru na izdate lokacijske uslove.

Lokacijski uslovi ne izdaju se u upravnom postupku, ali s obzirom na činjenicu da sektorskim zakonom (Zakon o planiranju i izgradnji) nije propisan rok za odlučivanje po prigovoru na izdate lokacijske uslove, subsidijerno se primenjuju odredbe Zakona o opštem upravnom postupku ("Službeni list SRJ" broj 33/97 i 31/01 i "Službeni glasnik Republike Srbije" broj 30/10).

 Članom 237. stav 1. Zakona o opštem upravnom postupku propisano je da rešenje po žalbi mora biti doneto i dostavljeno stranci što pre, a najdocnije u roku od dva meseca od dana predaje žalbe, ako posebnim zakonom nije određen kraći rok (a u konkretnom slučaju nije).

Zakonom o planiranju i izgradnji, kao ni Pravilnikom o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem nije propisan rok u kome je gradsko veće u obavezi da odluči po prigovoru na izdate lokacijske uslove.

Članom 237. Zakona o opštem upravnom postupku propisano je da se rešenje po žalbi mora doneti i dostaviti stranci što pre, a najdocnije u roku od dva meseca od dana predaje žalbe, ako posebnim zakonom nije određen kraći rok.

S obzirom na činjenicu da Zakonom o planiranju i izgradnji i Pravilnikom o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem nije propisan poseban rok, a da se odredbe Zakona o opštem upravnom postupku supsidijerno primenjuje u postupku objedinjene procedure, mišljenja smo da je u konkretnom slučaju gradsko veće u obavezi da odluči po prigovoru najkasnije u roku od dva meseca od dana prijema

Iz pitanja se ne može jasno utvrditi da li se radi o već izgrađenim objektima ili o objektima za koje su prethodno pribavljene dovole za ova dva odvojena objekta, da li je već pristupljeno postupku izmene neke od prethodno izdatih gradjevinskih dozvola, ili investitor tek namerava da pokrene postupak pribavljanja jedinstvene dozvole, ili postupak izmene neke od izdatih dozvola, tako da se može dati samo uopšteni odgovor.

Napominjemo da, u skladu sa člano 57. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, lokacijska dozvola za koju je zahtev za izdavanje podnet do 17. decembra 2014. godine i koja je izdata u skladu sa ranije važećim Zakonom o planiranju i izgradnji, predstavlja osnov za izdavanje građevinske dozvole, i može se u svim postupcima koristiti umesto lokacijskih uslova.

Načelno, Zakon o planiranju i izgradnji (ZPI), kao i ranije važeći zakon, ne ograničava izdavanje jedne građevinske dozvole na osnovu prethodno izdatih lokacijskih uslova (odnosno lokacijskih dozvola) za dve različite lokacije/objekta.

Takodje, ZPI omogućava i izmenu postojeće građevinske dozvole, bez pribavljanja novih lokacijski uslova, pod uslovom da je tehnička dokumentacija na osnovu koje se izdaje izmenjena građevinska dozvola u skladu sa lokacijskim uslovima (lokacijskom dozvolom) na osnovu kojih je izdata prvobitna građevinska dozvola.

Na osnovu svega navedenog, u slučaju spajanja dve mini hidroelektrane u jednu, moguće je izdati jedinstvenu građevinsku dozvolu (odnosno sprovesti izmenu postojeće građevinske dozvole), bez pribavljanja novih lokacijski uslova, pod uslovom:

• da predviđeni objekat predstavlja jedinstvenu funkcionalnu celinu,
• da je odgovarajuća tehnička dokumentacija na osnovu koje se izdaje jedinstvena dovola u skladu sa urbanističkim i tehničkim uslovima koji su sadržani u dve lokacijske dozvole,
• da su rešeni imovinsko-pravni odnosi na zemljištu u skladu sa ZPI,
• da su ispunjeni i svi ostali uslovi propisani  prema ZPI za izdavanje gradjevinske dozvole.

Iz pitanja se ne može jasno utvrditi da li se radi o već izgrađenim objektima ili o objektima za koje su prethodno pribavljene dovole za ova dva odvojena objekta, da li je već pristupljeno postupku izmene neke od prethodno izdatih gradjevinskih dozvola, ili investitor tek namerava da pokrene postupak pribavljanja jedinstvene dozvole, ili postupak izmene neke od izdatih dozvola, tako da se može dati samo uopšteni odgovor.

Napominjemo da, u skladu sa člano 57. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, lokacijska dozvola za koju je zahtev za izdavanje podnet do 17. decembra 2014. godine i koja je izdata u skladu sa ranije važećim Zakonom o planiranju i izgradnji, predstavlja osnov za izdavanje građevinske dozvole, i može se u svim postupcima koristiti umesto lokacijskih uslova.

Načelno, Zakon o planiranju i izgradnji (ZPI), kao i ranije važeći zakon, ne ograničava izdavanje jedne građevinske dozvole na osnovu prethodno izdatih lokacijskih uslova (odnosno lokacijskih dozvola) za dve različite lokacije/objekta.

Takodje, ZPI omogućava i izmenu postojeće građevinske dozvole, bez pribavljanja novih lokacijski uslova, pod uslovom da je tehnička dokumentacija na osnovu koje se izdaje izmenjena građevinska dozvola u skladu sa lokacijskim uslovima (lokacijskom dozvolom) na osnovu kojih je izdata prvobitna građevinska dozvola.

Na osnovu svega navedenog, u slučaju spajanja dve mini hidroelektrane u jednu, moguće je izdati jedinstvenu građevinsku dozvolu (odnosno sprovesti izmenu postojeće građevinske dozvole), bez pribavljanja novih lokacijski uslova, pod uslovom:

• da predviđeni objekat predstavlja jedinstvenu funkcionalnu celinu,
• da je odgovarajuća tehnička dokumentacija na osnovu koje se izdaje jedinstvena dovola u skladu sa urbanističkim i tehničkim uslovima koji su sadržani u dve lokacijske dozvole,
• da su rešeni imovinsko-pravni odnosi na zemljištu u skladu sa ZPI,

da su ispunjeni  i svi ostali uslovi propisani  prema ZPI za izdavanje gradjevinske dozvole.

Uz zahtev za lokacijske uslove obavezno se prilaže idejno rešenje. U konkretnom slučaju, da bi se dobili lokacijski uslovi i za rekonstrukciju postojećeg objekta i za izgradnju novog, neophodno je pribaviti lokacijske uslove u dva različita postupka, za dva različita idejna rešenja.

Lokacijskim uslovima se definišu svi urbanistički, tehnički I drugi uslovi za izgradnju I to su jedini uslovi čije pribavljanje je predvidjeno u Zakonu o planiranju i izgradnji.

Članom 53a stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se lokacijski uslovi izdaju za izgradnju, odnosno dogradnju objekata za koje se izdaje građevinska dozvola, kao i za objekte koji se priključuju na komunalnu i drugu infrastrukturu.

Iz Vašeg pitanja može se zaključiti da imate nameru da izvršite dogradnju kuće, koja predstavlja objekat za koji se po Zakonu o planiranju i izgradnji izdaje građevinska dozvola. Imajući to u vidu, u konkretnom slučaju bi trebalo pribaviti lokacijske uslove (ne lokacijsku dozvolu).

Dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje lokacijskih uslova propisana je članom 6. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Tekst Pravilnika možete pronaći na sajtu http://gradjevinskedozvole.rs u okviru Sekcije „Propisi“.

Ukoliko je reč o kompleksu za koji se podnosi jedinstveni zahtev za lokacijske uslove, potrebno je izvršiti uplatu naknade za podnošenje zahteva i objavljivanje podataka i dokumenata kroz Centralnu evidenciju objedinjene procedure za najsloženiju vrstu, odnosno kategoriju objekta obuhvaćenog kompleksom. U konkretnom slučaju trebalo bi izvršiti uplatu naknade za izdavanje lokacijskih uslova za klasu objekata iz kategorije „G“, odnosno 2.000 dinara.

Članom 145. Zakona propisano je u kojim slučajevima se umesto građevinske dozvole izdaje rešenje kojim se odobrava izvođenje tih radova. Između ostalog, rešenje o odobrenju za izvođenje radova izdaje se za priključke na izgrađenu vodovodnu, kanalizacionu, gasnu i sl. mrežu, kompresorske jedinice za gas i uređaje za isporuku gasa.

Ukoliko objekti koje ste naveli spadaju u opisane objekte obuhvaćene članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji, za njihovu izgradnju izdaje se rešenje o odobrenju za izvođenje tih radova. I u tom slučaju, neophodno je pribaviti lokacijske uslove, ukoliko se ti objekti priključuju na infrastrukturu.

Ukoliko je reč o objektima do 800 m2 bruto površine (po JUS-u) rešenje o odobrenju za izvođenje radova izdaje nadležni organ gradske opštine, saglasno članu 77. stav 1. tačka 6. Statuta grada Beograda.

Članom 65. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji predviđena je mogućnost da se na jednoj katastarskoj parceli obrazuje veći broj građevinskih parcela, koje se mogu deliti parcelacijom do minimuma utvrđenog primenom pravila o parcelaciji, na osnovu projekta parcelacije. Projekat parcelacije izrađuje ovlašćeno privredno društvo, odnosno drugo pravno lice ili preduzetnik koje je upisano u odgovarajući registar. Projekat parcelacije potvrđuje organ jedinice lokalne samouprave nadležan za poslove urbanizma, u roku od 10 dana.

Organ nadležan za poslove državnog premera i katastra (Služba za katastar nepokretnosti) provodi parcelaciju. Uz zahtev za provođenje parcelacije podnosi se dokaz o rešenim imovinskopravnim odnosima za sve katastarske parcele i projekat parcelacije potvrđen od strane organa nadležnog za poslove urbanizma jedinice lokalne samouprave, čiji sastavni deo je projekat geodetskog obeležavanja.

Nakon sprovedenog postupka parcelacije, možete podneti zahtev za izdavanje dokumenata za građenje (lokacijski uslovi, građevinska i upotrebna dozvola) na predmetnoj građevinskoj parceli.

Članom 53a stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se lokacijski uslovi izdaju za izgradnju, odnosno dogradnju objekata za koje se izdaje građevinska dozvola, kao i za objekte koji se priključuju na komunalnu i drugu infrastrukturu.

Vaše pitanje se odnosi na izgradnju objekata koji se priključuju na infrastrukturu distributivnog sistema električne energije. Imajući to u vidu, mišljenja smo da je za izgradnju tih objekata neophodno pribaviti lokacijske uslove.

Napominjemo da mišljenje Pozivnog centra, kao ni bilo koje drugo mišljenje, nije pravno obavezujuće, te da je svaki nadležni organ odgovoran za svoje postupanje u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji i drugim važećim propisima.

Plaćanje republičke administrativne takse i naknade troškova imaocima javnih ovlašćenja nije regulisano Zakonom o planiranju i izgradnji. Podatke o tome možete dobiti kod nadležnih organa i u zakonu o republičkim administrativnim taksama.

U svim slučajevima kada je neophodno izdavanje lokacijskih uslova, potrebno je pribaviti uslove za projektovanje i priključenje od imalaca javnih ovlašćenja, bez obzira na to ko je investitor radova.

Ukoliko je reč o izvođenju radova koji se mogu podvesti pod član 2. stav 2. Uredbe o lokacijskim uslovima, nije neophodno izdavanje lokacijskih uslova u konkretnom slučaju.

Pre donošenja „konačnog“ zaključka kojim se odbacuje zahtev za izdavanje lokacijskih uslova, u skladu sa članom 8, stavom 6. Pravilnika o sprovođenju objedinjene procedure, može postojati samo jedan zahtev kojim se zahtev odbacuje iz formalnih razloga. Zaključak donet po članu 12. stav 2. Pravilnika predstavljao bi „konačan“ zaključak.

Zakon o planiranju i izgradnji predstavlja „lex specialis“ u odnosu na Zakon o opštem upravnom postupku, a sami lokacijski uslovi se izdaju mimo upravnog postupka. Shodno tome, predviđena je mogućnost za podnosioca zahteva da u naknadnom roku izvrši korekcije u svom zahtevu, kako ne bi morao ponovo da plaća taksu za podnošenje zahteva, kao i da ne bi bio u obavezi da ponovo dostavlja svu dokumentaciju. Ukoliko podnsilac ne iskoristi tu mogućnost, način za okončanje postupka je donošenje novog zaključka kojim se zahtev definitvno odbacuje kao nepotpun.

Pozivni centar se bavi isključivo davanjem instrukcija za pravilnu primenu Zakona o planiranju i izgradnji. Za sve nepravilnosti u postupku primene Zakona, možete se obratiti neposredno Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, koje je prema članu 172. Zakona o planiranju i izgradnji vrši nadzor nad primenom odredaba Zakona.

Imaoci javnih ovlašćenja su u obavezi da uslove iz svoje nadležnosti izdaju ISKLjUČIVO u postupku objedinjene procedure i ne postoji mogućnost neposrednog izdavanja stranci.

Uslovi se izdaju u svakom konkretnom postupku, pri čemu se izrada urbanističkog projekta vrši van objedinjene procedure, a lokacijski uslovi izdaju u okviru objedinjene procedure. Shodno tome, lokacijski uslovi se daju na osnovu konkretne tehničke dokumentacije, odnosno idejnog rešenja.

Ukoliko imalac javnih ovlašćenja ne postupa na način i u rokovima propisanim Zakonom o planiranju i izgradnji, postoji njegova prekršajna odgovornost, saglasno članu 211a Zakona.

S obzirom na činjenicu da je članom 3. Uredbe o lokacijskim uslovima propisano da lokacijski uslovi ne glase na ime podnosioca zahteva za njihovo izdavanje, mišljenja smo da pogrešna adresa u odnosu na zahtev stranke nema uticaja na njihovu validnost, te da ne predstavlja smetnju za dalje postupanje.

Ukoliko je u konkretnom slučaju prigovor izjavljen u roku definisanom članom 63. stav 7. Zakona o planiranju i izgradnji, neophodno je sačekati odluku opštinskog veća po izjavljenom prigovoru i nastaviti postupanje u zavisnosti od sadržine te odluke.

Ukoliko projekat u konkretnom slučaju sadrži sve podatke koje propisuje Pravilnik o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata („Sl. glasnik RS“, br. 23/2015 i 77/2015) za projekat idejnog rešenja, mišljenja smo da nadležni organ nema osnova da odbije zahtev u konkretnom slučaju. 

Ukoliko je u konkretnom slučaju prigovor izjavljen u roku definisanom članom 63. Stav 7. Zakona o planiranju i izgradnji, neophodno je sačekati odluku opštinskog veća po izjavljenom prigovoru i nastaviti postupanje u zavisnosti od sadržine te odluke.

Za objekte koji su u funkciji transporta, odnosno distribucije električne energije, investitor pribavlja uslove za projektovanje i ipriključenje u pogledu priključenja na distributivni, odnosno prenosni sistem električne eneregije.

S obzirom da nije navedeno o kojoj vrsti komunalne infrastrukture je reč, Uredba o lokacijskim uslovima („Sl.glasnik RS“, 35/2015) propisuje detaljnije pribavljanje uslova za projektovanje i priključenje od imalaca javnih ovlašćenja.

Shodno čl.24. Uredbe o lokacijskim uslovima, za građenje linijskih infrstrukturnih objekata pribavljaju se uslovi od svih upravljača instalacija upisanih u katastar vodova na trasi predmetnog objekta.

Tekst Uredbe o lokacijskim uslovima možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije Propisi, podsekcija Uredbe. Uslovi u pogledu projektovanja i priključenja na distributivni sistem električne energije i sisteme vodosnabdevanja i odvođenja otpadnih voda i uslovi za priključenje na sistem daljinskog grejanja, odnosno na distributivni sistem prirodnog gasa regulisani su članovima 14. i 18. Uredbe.

Da, ukoliko je visinska kota u konkretnom slučaju u skladu sa pravilima građenja, odnosno visinskom regulacijom u planskom dokumentu.

Ukoliko su lokacijski uslovi izdati za izvođenje radova na rekonstrukciji objekta, kojom bi bilo obuhvaćeno izvođenje radova i na urušenom delu objekta, može se izdati rešenje o odobrenju izvođenja radova iz čl. 145. Zakona o planiranju i izgradnji.

U slučaju da izvođenje radova na urušenom delu objekta u konkretnom slučaju predstavlja radove koji se ne mogu podvesti pod radove na rekonstrukciji, nije moguće izdati rešenje o odobrenju radova, već  je potrebno pristupiti izmeni lokacijskih uslova.

Projekat za građevinsku dozvolu se može izmeniti u odnosu na idejno rešenje, ali mora biti u skladu sa izdatim lokacijskim uslovima, propisima i pravilima struke.

To znači da se projetkom za građevinsku dozvolu ne može prelaziti spratnost i visina objekta određena lokacijskim uslovima, kao i horizontalna regulacija (građevinska i regulaciona linija), ne može se povećavati broj funkcionalnih jedinica, kapacitet instalacija...

Da, potrebno je pribaviti lokacijske uslove za izradu idjenog projekta, s obzirom da se vrši priključenje na komunalnu infrastrukturu.

Shodno čl. 2 Uredbe o lokacijskim uslovima („Sl. Glasnik RS“, br. 35/2015), lokacijski uslovi sadrže sve urbanističke, tehničke i druge uslove i podatke potrebne za izradu idejnog projekta, projekta za građevinsku dozvolu i projekta za izvođenje, u skladu sa Zakonom oplaniranju i izgradnji.

Izuzetno od stava 1. ovog člana lokacijski uslovi se ne izdaju za izvođenje radova na investicionom održavanju objekta i uklanjanju prepreka za osobe sa invaliditetom, rekonstrukciju kojom se ne menja spoljni izgled, ne povećava broj funkcionalnih jedinica i kapacitet instalacija, adaptaciju, sanaciju, građenje zidanih ograda, kao i u svim ostalim slučajevima izvođenja radova kojima se ne vrši priključenje na komunalnu infrastrukturu, osim u slučajevima za koje je zakonom, odnosno planskim dokumentom propisana obaveza pribavljanja uslova.

Nadležni organ u postupku objedinjene procedure izvod iz katastra vodova pribavlja za potrebe izdavanja lokacijskih uslova, te ukoliko podnosilac zahteva želi da pribavi izvod iz katastra vodova za sopstvene potrebe, potrebno je da podnese zahtev Republičkom geodetskom zavodu.

Nadležni organ jedinice lokalne samopuprave može da izda lokacijske uslove na osnovu Pravilnika o opštim pravilima za parcelaciju, regulaciju i izgradnju i na osnovu postojećeg planskog dokumenta koji sadrži regulacionu liniju, u slučaju da u propisanom roku nije usvojen planski dokument.

Shodno članu 57. stav 5. Zakona o planiranju i izgradnji, ukoliko je za područje, na kome se nalazi katastarska parcela za koju je podnet zahtev za izdavanje lokacijskih uslova, predviđena obaveza dalje planske razrade, a takav planski dokument nije donet u roku propisanom članom 27. stav 6. ovog zakona, lokacijski uslovi izdaju se na osnovu podzakonskog akta kojim se uređuju opšta pravila parcelacije, uređenja i građenja, i na osnovu postojećeg planskog dokumenta koji sadrži regulacionu liniju.

U skladu sa članom 27. stav 6. odlukom o izradi planskog dokumenta iz stava 1. ovog člana može se utvrditi period zabrane izgradnje u obuhvatu tog planskog dokumenta, a najduže 12 meseci od dana donošenja te odluke. Ako u propisanom roku plan detaljne regulacije ne bude usvojen, lokacijski uslovi izdaće se u skladu sa članom 57. stav 5. ovog zakona.

Ukoliko nije utvrđen period zabrane izgradnje u obuhvatu tog planskog dokumenta, mišljenja smo da je moguće izdati lokacijske uslove na osnovu podzkonskog akta kojim se uređuju opšta pravila parcelacije, uređenja i građenja i na osnovu postojećeg planskog dokumenta koji sadrži regulacionu liniju.

Članom 215. Zakona o planiranju i izgradnji, propisano je postupanje jedinica lokalne samopuprave u pogledu donošenja planskih dokumenata:

Član 215.

Opština, odnosno grad doneće prostorni plan u roku od 18 meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Opština, grad i grad Beograd doneće plan generalne regulacije, odnosno planove generalne regulacije za sedište jedinice lokalne samouprave u roku od dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Opština, grad i grad Beograd doneće planove generalne regulacije za ostala naselja, koji su predviđeni za donošenje prostornim planom jedinice lokalne samouprave, u roku od tri godine od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Do stupanja na snagu planskih dokumenata iz st. 1, 2. i 3. ovog člana primenjivaće se postojeći prostorni i urbanistički planovi.

Informacija o lokaciji i lokacijska dozvola izdavaće se na osnovu postojećih prostornih i urbanističkih planova do dana stupanja na snagu planskih dokumenata iz st. 1, 2. i 3. ovog člana.

Postupak izrade i donošenja prostornog, odnosno urbanističkog plana započet pre stupanja na snagu ovog zakona, nastaviće se po odredbama ovog zakona, osim za prostorne, odnosno urbanističke planove za koje je obavljen javni uvid koji će se okončati po propisima po kojima su započeti.

Zakon propisuje da urbanistički inspektor, u vršenju inspekcijskog nadzora, ima pravo i dužnost da proverava da li je planski dokument izrađen i donet u skladu sa zakonom i propisima donetim na osnovu zakona.

Shodno čl.174. tač. 7) Zakona o planiranju i izgradnji, u vršenju inspekcijskog nadzora urbanistički inspektor je ovlašćen da bez odlaganja obavesti ministra nadležnog za poslove prostornog planiranja i urbanizma, ako utvrdi da organ nadležan za donošenje planskog dokumenta nije u propisanom roku doneo planski dokument.

Na izdavanje lokacijskih uslova ne primenjuju se odredbe Zakona o opštem upravnom postupku.

Postupak po prigovoru protiv zaključka o odbacivanju zahteva za izdavanje lokacijskih uslova  regulisan je isključivo Pravilnikom o postupku sprovođenja objedinjene procedure („Sl.glasnik RS“, br. 22/2015), odnosno Uredbom o lokacijskim uslovima („Sl.glasnik RS“, 35/2015).

Shodno čl.5. stav 4. Uredbe o lokacijskim uslovima, odnosno čl.8.  stav 3 Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure, protiv zaključka o odbacivanju zahteva za izdavanje lokacijskih uslova, podnosilac zahteva može izjaviti prigovor nadležnom opštinskom, odnosno gradskom veću, preko nadležnog organa, u roku od tri dana od dana dostavljanja.

Prema ovome, neophodno je da podnosilac zahteva izjavi prigovor protiv zaključka o odbacivanju zahteva za izdavanje lokacijskih uslova.

Član 17. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure („Sl.glasnik RS“, br.22/2015) odnosi se na postupak izdavanja građevinske dozvole.

Kada je reč o postupku izdavanja lokacijskih uslova, pravo prigovora protiv zaključka kojim se odbacuje zahtev za izdavanje lokacijskih uslova propisano je članom 8. stav 3. Pravilnika o objedinjenoj proceduri. Prigovor se podnosi prigovor nadležnom opštinskom, odnosno gradskom veću, preko nadležnog organa.

Odredbe Zakona o opštem upravnom postupku se primenjuju supsidijerno, u delu koji nije regulisan Zakonom o planiranju i izgradnji i Pravilnikom o objedinjenoj proceduri.

Ne.

Shodno čl. 2 Uredbe o lokacijskim uslovima („Sl. Glasnik RS“, br. 35/2015), lokacijski uslovi sadrže sve urbanističke, tehničke i druge uslove i podatke potrebne za izradu idejnog projekta, projekta za građevinsku dozvolu i projekta za izvođenje, u skladu sa Zakonom oplaniranju i izgradnji.

Izuzetno od stava 1. ovog člana lokacijski uslovi se ne izdaju za izvođenje radova na investicionom održavanju objekta i uklanjanju prepreka za osobe sa invaliditetom, rekonstrukciju kojom se ne menja spoljni izgled, ne povećava broj funkcionalnih jedinica i kapacitet instalacija, adaptaciju, sanaciju, građenje zidanih ograda, kao i u svim ostalim slučajevima izvođenja radova kojima se ne vrši priključenje na komunalnu infrastrukturu, osim u slučajevima za koje je zakonom, odnosno planskim dokumentom propisana obaveza pribavljanja uslova.

Prema navedenom, potrebno je izvršiti uvid u planski dokument i pravila građenja utvrđena planskim dokumentom za teritoriju na kojoj se nalazi katastarska parcela.

Ako u konkretnom slučaju  planski dokument za teritoriju na kojoj se nalazi katastarska parcela nije donet u roku propisanom zakonom, tada se uslovi utvrđuju na osnovu odredbi Pravilnika o opštim pravilima za parcelaciju, regulaciju i izgradnju („Sl. glasnik RS“, br. 22/2015) i na osnovu planskog dokumenta koji sadrži regulacionu liniju.

U vezi sa tim, prema članu 57. stav 5. Zakona o planiranju i izgradnji, ukoliko je za područje na kome se nalazi katastarska parcela za koju je podnet zahtev za izdavanje lokacijskih uslova, predviđena obaveza dalje planske razrade, a takav planski dokument nije donet u roku propisanom članom 27.  stav 6. ovog zakona, lokacijski uslovi izdaju se na osnovu podzakonskog akta kojim se uređuju opšta pravila parcelacije, uređenja i građenja, i na osnovu postojećeg planskog dokumenta koji sadrži regulacionu liniju.

U skladu sa čl. 27. stav 6. ovog zakona, odlukom o izradi plana detaljne regulacije može se utvrditi period zabrane izgradnje u obuhvatu tog planskog dokumenta, a najduže 12 meseci od dana donošenja te odluke. Ako u propisanom roku plan detaljne regulacije ne bude usvojen, lokacijski uslovi izdaće se u skladu sa članom 57. stav 5. ovog zakona.

Nadležni organ pribavlja izmenjene uslove od imaoca javnih ovlašćenja.

Shodno čl.142. stav 4. Zakona o planiranju i izgradnji, ako izmene iz stava 2. ovog člana nisu u saglasnosti sa izdatim lokacijskim uslovima, nadležni organ će u objedinjenoj proceduri od imaoca javnih ovlašćenja pribaviti izmenjene uslove i u skladu sa njima doneti rešenje po zahtevu investitora.

Postupak se pokreće na osnovu zahteva stranke za izmenu građevinske dozvole.

Projekat za građevinsku dozvolu se može izmeniti u odnosu na idejno rešenje, ali mora biti u skladu sa izdatim lokacijskim uslovima.

Izvodom iz projekta, koji se izrađuje za potrebe pribavljanja građevinske dozvole se, između ostalog, sagledava usklađenost projektovanog objekta sa lokacijskim uslovima.

Potrebno je idejno rešenje uskladiti sa podacima o mogućnostima i ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli utvrđenim u lokcijskim uslovima.

Lokacijski uslovi sadrže detaljnije i pouzdanije podatke o mogućnostima i ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli od informacije o lokaciji, čije pribavljanje nije deo objedinjene procedure.

Shodno čl.53. Zakona o planiranju i izgradnji, informacija o lokaciji sadrži podatke o mogućnostima i ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli, odnosno na više katastarskih parcela na osnovu planskog dokumenta.

Shodno čl.53a. ovog zakona, lokacijski uslovi su javna isprava koja sadrži podatke o mogućnostima i ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli koja ispunjava uslove za građevinsku parcelu, a sadrži sve uslove za izradu tehničke dokumentacije.

Shodno čl.142. st. 4. Zakona o planiranju i izgradnji, ako izmene (svako odstupanje od položaja, dimenzija, namene i oblika objekta, kao i drugih parametara i uslova utvrđenih u građevinskoj dozvoli, odnosno izvodu iz projekta) nisu u saglasnosti sa izdatim lokacijskim uslovima, nadležni organ će u objedinjenoj proceduri od imaoca javnih ovlašćenja pribaviti izmenjene uslove i u skladu sa njima doneti rešenje po zahtevu investitora.

U skladu sa navedenim, nadležni organ po službenoj dužnosti pribavlja izmenjene uslove.

Shodno čl.142. stav 3. Zakona o planiranju i izgradnji, uz zahtev za izmenu građevinske dozvole prilaže se novi projekat za građevinsku dozvolu, odnosno separat projekta za građevinsku dozvolu koji se menja.

Prema ovome, investitor uz zahtev za izmenu građevinske dozvole ne podnosi idejno rešenje, već novi projekat za građevinsku dozvolu, odnosno separat projekta za građevinsku dozvolu.  

Shodno čl.25. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure („Sl. glasnik RS“, br. 22/2015), ako se izmena građevinske dozvole traži zbog odstupanja u odnosu na izdatu građevinsku dozvolu, a podaci navedeni u izvodu iz projekta za građevinsku dozvolu, koji je sastavni deo zahteva za izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli, nisu u skladu sa važećim lokacijskim uslovima, nadležni organ izdaje nove lokacijske uslove.

Na izdavanje lokacijskih uslova iz stava 1. ovog člana shodno se primenjuju odredbe ovog pravilnika koje se odnose na izdavanje lokacijskih uslova.

U postupku izdavanja novih lokacijskih uslova, nadležni organ pribavlja samo one uslove za projektovanje i priključenje koji nisu u skladu sa traženom izmenom.

Članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji propisani su slučajevi u kojima se ne izdaje građevinska dozvola, već rešenje o kojim se odobrava izvođenje tih radova, odnosno promena namene objekta. Iz opisa radova koji ste naveli, ne bi se moglo zaključiti da se mogu obuhvatiti bilo kojim radovima iz člana 145. Zakona o planiranju i izgradnji, te smo mišljenja da za je za njihovo izvođenje potrebno pribaviti građevinsku dozvolu.  

Shodno čl. 2 Uredbe o lokacijskim uslovima („Sl. Glasnik RS“, br. 35/2015), lokacijski uslovi sadrže sve urbanističke, tehničke i druge uslove i podatke potrebne za izradu idejnog projekta, projekta za građevinsku dozvolu i projekta za izvođenje, u skladu sa Zakonom oplaniranju i izgradnji.

Izuzetno od stava 1. ovog člana lokacijski uslovi se ne izdaju za izvođenje radova na investicionom održavanju objekta i uklanjanju prepreka za osobe sa invaliditetom, rekonstrukciju kojom se ne menja spoljni izgled, ne povećava broj funkcionalnih jedinica i kapacitet instalacija, adaptaciju, sanaciju, građenje zidanih ograda, kao i u svim ostalim slučajevima izvođenja radova kojima se ne vrši priključenje na komunalnu infrastrukturu, osim u slučajevima za koje je zakonom, odnosno planskim dokumentom propisana obaveza pribavljanja uslova.

Shodno članu 57. stav 5. Zakona o planiranju i izgradnji, ukoliko je za područje, na kome se nalazi katastarska parcela za koju je podnet zahtev za izdavanje lokacijskih uslova, predviđena obaveza dalje planske razrade, a takav planski dokument nije donet u roku propisanom članom 27. stav 6. ovog zakona, lokacijski uslovi izdaju se na osnovu podzakonskog akta kojim se uređuju opšta pravila parcelacije, uređenja i građenja, i na osnovu postojećeg planskog dokumenta koji sadrži regulacionu liniju.

U skladu sa članom 27. stav 6. odlukom o izradi planskog dokumenta iz stava 1. ovog člana može se utvrditi period zabrane izgradnje u obuhvatu tog planskog dokumenta, a najduže 12 meseci od dana donošenja te odluke. Ako u propisanom roku plan detaljne regulacije ne bude usvojen, lokacijski uslovi izdaće se u skladu sa članom 57. stav 5. ovog zakona.

Ukoliko nije utvrđen period zabrane izgradnje u obuhvatu tog planskog dokumenta, mišljenja smo da je moguće izdati lokacijske uslove na osnovu podzkonskog akta kojim se uređuju opšta pravila parcelacije, uređenja i građenja i na osnovu postojećeg planskog dokumenta koji sadrži regulacionu liniju.

Shodno čl.22. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načina vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata („Sl.glasnik RS“, br.77/2015), tehnička dokumentacija se izrađuje na osnovu geodetskih i seizmoloških podloga, geotehničkog elaborata, kao i ostalih podloga, odnosno elaborata, zavisno od vrste i klase objekta, posebnosti lokacije na kojoj se planira građenje objekta i od vrste tehničke dokumentacije.

Idejno rešenje se izrađuje na katastarsko-topografskim podlogama, ali one ne moraju biti overene od strane katastra.

(Namera zakonodavca je bila da pojednostavi fazu izdavanja lokacijskih uslova, tako što nije neophodno da se u ovoj fazi pribavlja imovina, kao i da se obavi detaljno geodetsko snimanje koje se radi u daljim fazama izrade tehničke dokumentacije. U slučaju da ne postoje ažurne javne baze podataka, a imajući u vidu da investitor želi da dobije potvrdu od nadležne službe, može dati katastarsko – topografski plan na overu, gde će nadležna služba RGZ da izvrši proveru sa zvaničnom geodetskom mrežom RGZ, odnosno da izvrši proveru tačnosti snimanja terena od ovlašćene firme za obavljanje geodetskih poslova. U tom smislu nije obavezna overa za fazu idejnog rešenja, a investitor ukoliko proceni da usled nedostatka podloga hoće da proveri tačnost snimanja, kao i da izbegne eventualni rizik u daljim fazama izrade tehničke dokumentacije, može da overi podloge u nadležnoj službi RGZ. Sve u svemu, glavni problem je nedostatak ažurnih topografskih podloga, koje kada se preklapaju sa katastarskim planovima mogu da ukažu na tu neažurnost kako po pitanju horizontalne projekcije, tako i visinske predstave terena.)

Shodno čl.6,7 i 8. Uredbe o lokacijskim uslovima:

Pribavljanje podataka od organa nadležnog za poslove državnog premera i katastra

Član 6.

Ako su ispunjeni formalni uslovi za dalje postupanje po zahtevu, propisani članom 5. stav 2. ove uredbe, nadležni organ po službenoj dužnosti, bez odlaganja, pribavlja od organa nadležnog za poslove državnog premera i katastra:

1) kopiju plana za katastarsku parcelu, odnosno katastarske parcele navedene u zahtevu, u digitalnoj i analognoj formi;

2) izvod iz katastra vodova, u digitalnoj i analognoj formi, osim za izvođenje radova na nadziđivanju postojećeg objekta;

3) podatke o površini parcele, odnosno parcela, koje pribavlja uvidom u zvaničnu elektronsku bazu podataka katastra nepokretnosti, osim za linijske objekte i antenske stubove.

Organ nadležan za poslove državnog premera i katastra dužan je da bez odlaganja, elektronskim putem, nadležnom organu dostavi dokumente, odnosno omogući uvid u skladu sa stavom 1. ovog člana.

Izdavanje lokacijskih uslova uvidom u planski dokument, odnosno separat

Član 7.

Ako se lokacijski uslovi mogu utvrditi uvidom u planski dokument, odnosno separat, nadležni organ je dužan da ih izda u roku od pet radnih dana od dana prijema zahteva iz člana 5. stav 1. ove uredbe.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, ako zbog nedostataka u sadržini idejnog rešenja nadležni organ ne može izdati lokacijske uslove, zahtev odbacuje u skladu sa članom 5. stav 3. ove uredbe, uz navođenje svih nedostataka zbog kojih nije moguće izdati lokacijske uslove.

Ako se lokacijski uslovi izdaju po zahtevu za koji nadležni organ utvrdi da nije u skladu sa važećim planskim dokumentom, odnosno separatom, ti uslovi sadrže sve zabrane i ograničenja sadržana u planskom dokumentu i konstataciju da nije moguće izdati građevinsku dozvolu u skladu sa podnetim zahtevom.

U slučaju iz stava 3. ovog člana, nadležni organ ne pribavlja podatke iz člana 6. ove uredbe i ne dostavlja zahtev za izdavanje uslova za projektovanje i priključenje imaocima javnih ovlašćenja.

Pribavljanje uslova za projektovanje i priključenje od imaoca javnih ovlašćenja

Član 8.

Ako se uslovi za projektovanje i priključenje ne mogu utvrditi uvidom u planski dokument, odnosno separat, nadležni organ je dužan da u roku od pet radnih dana od dana prijema zahteva:

1) obavesti podnosioca zahteva o visini stvarnih troškova za dostavljanje uslova od imalaca javnih ovlašćenja, uz nalog da izvrši uplatu tih troškova pre preuzimanja lokacijskih uslova, i

2) prosledi imaocima javnih ovlašćenja, čije uslove treba da pribavi u zavisnosti od klase i namene objekta, zahtev za izdavanje uslova za projektovanje i priključenje iz njihove nadležnosti.

Uz zahtev iz stava 1. ovog člana, nadležni organ imaocu javnih ovlašćenja prosleđuje podatke o površini parcele, odnosno parcela za koje se traže lokacijski uslovi i elektronsku kopiju sledeće dokumentacije:

1) idejnog rešenja, dostavljenog uz zahtev za izdavanje lokacijskih uslova;

2) plana za katastarsku parcelu, odnosno katastarske parcele za koje se traže lokacijski uslovi;

3) izvoda iz katastra vodova, osim za izvođenje radova na nadziđivanju postojećeg objekta.

Izuzetno od stava 1. tačka 2) ovog člana, ako je podnosilac zahteva, u zahtevu za izdavanje lokacijskih uslova, izjavio da želi prethodno da se izjasni da li prihvata troškove izdavanja lokacijskih uslova za projektovanje i priključenje, o kojima se obaveštava u skladu sa stavom 1. tačka 1) ovog člana, nadležni organ će po slanju tog obaveštenja zastati sa postupkom i isti nastaviti po izjašnjenju podnosioca da prihvata iznos troškova izdavanja lokacijskih uslova.

Za vreme zastoja postupka iz stava 3. ovog člana ne teku rokovi propisani za izdavanje lokacijskih uslova.

Shodno stav 4. čl.17. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure („Sl.glasnik RS“,br.22/2015), ako podnosilac zahteva u roku od 10 dana od prijema zaključka iz stava 1. ovog člana, a najkasnije 30 dana od dana njegovog objavljivanja na internet stranici nadležnog organa, podnese nov, usaglašen, zahtev i otkloni sve nedostatke, ne dostavlja se dokumentacija podneta uz zahtev koji je odbačen, niti se ponovo plaća administrativna taksa iz člana 15. stav 2. tačka 3) ovog pravilnika.

(Podnosilac zahteva može samo jednom iskoristiti pravo na podnošenje usaglašenog zahteva bez obaveze dostavljanja dokumentacije podnete uz zahtev koji je odbačen i ponovog plaćanje administrativne takse, odnosno naknade.)

Shodno čl.17. navedenog pravilnika, investitor ne pribavlja važeće lokacijske uslove pri podnošenju usaglašenog zahteva.

Ukoliko investitor pri podnošenju usaglašenog zahteva ponovo ne podnese svu propisanu dokumentaciju i ne otkloni sve nedostatke, u tom slučaju investitor mora podneti nov zahtev za izdavanje građevinske dozvole i dostaviti svu dokumentaciju propisanu čl.15. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure. U tom slučaju, investitor mora pribaviti važeće lokacijske uslove, odnosno podneti zahtev za izdavanje lokacijskih uslova.

Shodno članu 57. stav 5. Zakona o planiranju i izgradnji, ukoliko je za područje, na kome se nalazi katastarska parcela za koju je podnet zahtev za izdavanje lokacijskih uslova, predviđena obaveza dalje planske razrade, a takav planski dokument nije donet u roku propisanom članom 27. stav 6. ovog zakona, lokacijski uslovi izdaju se na osnovu podzakonskog akta kojim se uređuju opšta pravila parcelacije, uređenja i građenja, i na osnovu postojećeg planskog dokumenta koji sadrži regulacionu liniju.

U skladu sa članom 27. stav 6. odlukom o izradi planskog dokumenta iz stava 1. ovog člana može se utvrditi period zabrane izgradnje u obuhvatu tog planskog dokumenta, a najduže 12 meseci od dana donošenja te odluke. Ako u propisanom roku plan detaljne regulacije ne bude usvojen, lokacijski uslovi izdaće se u skladu sa članom 57. stav 5. ovog zakona.

Ukoliko nije utvrđen period zabrane izgradnje u obuhvatu tog planskog dokumenta, mišljenja smo da je moguće izdati lokacijske uslove na osnovu podzkonskog akta kojim se uređuju opšta pravila parcelacije, uređenja i građenja i na osnovu postojećeg planskog dokumenta koji sadrži regulacionu liniju.

Shodno stav 4.čl.57. Zakona o planiranju i izgradnji, ukoliko je planskim dokumentom predviđena izrada urbanističkog projekta, ili je urbanistički projekat izrađen po zahtevu investitora, lokacijski uslovi se izdaju na osnovu tog planskog dokumenta i urbanističkog projekta.

Shodno čl.2.tač. 24) Zakona o planiranju i izgradnji, pomoćni objekat jeste objekat koji je u funkciji glavnog objekta, a gradi se na istoj parceli na kojoj je sagrađen ili može biti sagrađen glavni stambeni, poslovni ili objekat javne namene (garaže, ostave, septičke jame, bunari, cisterne za vodu i sl.).

U skladu sa čl.145. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji,  građenje pomoćnih objekata vrši se na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole.

Shodno čl.145. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji, rešenje o odobrenju izvođenja radova se izdaje investitoru koji ima odgovarajuće pravo u skladu sa članom 135. ovog zakona, koji dostavi idejni projekat u skladu sa podzakonskim aktom kojim se uređuje sadržina tehničke dokumentacije prema klasi objekta, odnosno tehnički opis i popis radova za izvođenje radova na investicionom održavanju, odnosno uklanjanju prepreka za kretanje osoba sa invaliditetom, a uredio je odnose sa jedinicom lokalne samouprave u pogledu doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta i platio odgovarajuću administrativnu taksu.

Lokacijski uslovi

Za potrebe izrade idejnog projekta pribavljaju se lokacijski uslovi.

Shodno čl. 2 Uredbe o lokacijskim uslovima („Sl. Glasnik RS“, br. 35/2015), lokacijski uslovi sadrže sve urbanističke, tehničke i druge uslove i podatke potrebne za izradu idejnog projekta, projekta za građevinsku dozvolu i projekta za izvođenje, u skladu sa Zakonom oplaniranju i izgradnji.

Izuzetno od stava 1. ovog člana lokacijski uslovi se ne izdaju za izvođenje radova na investicionom održavanju objekta i uklanjanju prepreka za osobe sa invaliditetom, rekonstrukciju kojom se ne menja spoljni izgled, ne povećava broj funkcionalnih jedinica i kapacitet instalacija, adaptaciju, sanaciju, građenje zidanih ograda, kao i u svim ostalim slučajevima izvođenja radova kojima se ne vrši priključenje na komunalnu infrastrukturu, osim u slučajevima za koje je zakonom, odnosno planskim dokumentom propisana obaveza pribavljanja uslova.

Informacija o lokaciji

Zakon ne propisuje obavezno pribavljanje informacije o lokaciji. Informacija o lokaciji sadrži podatke o mogućnostima i ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli, odnosno na više katastarskih parcela, na osnovu važećeg planskog dokumenta i može je pribaviti lice koje želi da sazna osnovne informacije o konkretnoj lokaciji, pre izdavanja lokacijskih uslova, odnosno izrade idejnog rešenja koje se podnosi uz zahtev za izdavanje lokacijskih uslova.

Shodno čl. 33. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata („Sl. glasnik RS“, br.23/2015), izvod iz projekta, koji se izrađuje za potrebe pribavljanja građevinske dozvole, sadrži osnovne podatke o objektu i učesnicima u izgradnji, lokacijske podatke i druga dokumenta iz kojih se sagledava usklađenost projektovanog objekta sa lokacijskim uslovima, ispunjenje osnovnih zahteva za objekat i drugi podaci od važnosti za odlučivanje u upravnom postupku.

Shodno navedenom, projekat za građevinsku dozvolu mora biti usklađen sa izdatim lokacijskim uslovima.

Lokacijski uslovi se ne izdaju u upravnom postupku, pa se trećem zainteresovanom licu ne može priznati svojstvo stranke.

Shodno čl.3.Uredbe o lokacijskim uslovima, lokacijski uslovi ne glase na ime podnosioca zahteva za njihovo izdavanje, pa ih u postupku pribavljanja građevinske dozvole može upotrebiti drugo lice koje ispunjava uslove za podnošenje tog zahteva.

Na zahtev jednog ili više podnosioca zahteva, za jednu parcelu može biti izdato više različitih lokacijskih uslova, odnosno uslova za priključenje i projektovanje.

Ne, nadležni organ isključivo proverava ispunjenost formalnih uslova za postupanje po podnetom zahtevu.

Ukoliko je u konkretnom slučaju potrebno izmeniti neki od uslova u okviru lokacijskih uslova, potrebno je podneti zahtev za izmenu lokacijskih uslova.

Shodno čl.209. Zakona o planiranju i izgradnji, novčanom kaznom od 25.000 do 50.000 dinara ili kaznom zatvora do 30 dana kazniće se za prekršaj odgovorno službeno lice u nadležnom organu uprave ako:

1) ne dostavi u propisanom roku potrebne podatke i uslove za izradu planskog dokumenta (član 46);

2) ne izda lokacijske uslove, građevinsku, odnosno upotrebnu dozvolu u propisanom roku (čl. 8d, 53, 56, 136. i 158);

3) ne organizuje javnu prezentaciju urbanističkog projekta (član 63);

4) ne dostavi zahtev građevinskoj inspekciji za uklanjanje objekta za koji je izdata privremena građevinska dozvola (član 147);

5) ne sačini program i ne sprovede izvršenje uklanjanja objekta (član 171);

6) ne omogući urbanističkom odnosno građevinskom inspektoru potpun i nesmetan uvid u raspoloživu dokumentaciju (čl. 173. i 175);

7) ne preduzme propisane mere u vršenju inspekcijskog nadzora (čl. 173. i 175);

8) ne dostavi u propisanom roku podatke o objektima izgrađenim bez građevinske dozvole (član 200).

Za ponovljeni prekršaj iz stava 1. ovog člana učiniocu će se izreći novčana kazna i kazna zatvora do 30 dana.

Zahtev za pokretanje prekršajnog postupka iz stava 1. tač. 1) i 3) ovog člana podnosi nadležni urbanistički inspektor, zahtev iz stava 1. tač. 2) i 4) ovog člana građevinski inspektor, zahtev iz stava 1. tačka 6) ovog člana urbanistički, odnosno građevinski inspektor, a zahtev iz stava 1. tač. 5) i 7) ovog člana organ nadležan za izdavanje građevinske

Shodno čl. 18. Uredbe o lokacijskim uslovima („Sl. glasnik RS“, br.35/2015), uslovi za priključenje na sistem daljinskog grejanja, odnosno na distributivni sistem prirodnog gasa, pribavljaju se ako je priključenje na taj sistem predviđeno idejnim rešenjem priloženim uz zahtev za izdavanje lokacijskih uslova, a ti uslovi nisu sadržani u planskom dokumentu, odnosno separatu.

Shodno čl.265. Zakona o energetici, priključenje na distributivni sistem prirodnog gasa, u slučaju objekata koji nisu u funkciji transporta, distribucije i proizvodnje prirodnog gasa, odnosno biogasa, kao i drugih objekata za koje građevinsku dozvolu izdaje ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine, vrši se u postupku objedinjene procedure propisane zakonom kojim se uređuje izgradnja objekata.

Shodno čl.40. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure („Sl.glasnik RS“, br.22/2015), ako je objekat izveden u skladu sa građevinskom dozvolom i projektom za izvođenje, imalac javnih ovlašćenja je dužan da izvrši priključenje objekta na komunalnu i drugu infrastrukturu i da o tome obavesti nadležni organ u roku od 15 dana od dana prijema zahteva iz člana 39. stav 3. ovog pravilnika.

Ako je lokacijskim uslovima predviđeno ispunjenje dodatnih uslova za priključenje tog objekta na infrastrukturu, priključenje će se izvršiti ako su ispunjeni ti uslovi.

Obračun troškova priključenja

Shodno čl.268. Zakona o energetici:

Visinu troškova priključenja utvrđuje operator transportnog i distributivnog sistema, u skladu sa Metodologijom za utvrđivanje troškova priključenja koju donosi Agencija.

Metodologijom iz stava 2. ovog člana utvrđuju se način i bliži kriterijumi za obračun troškova priključenja, a u zavisnosti od mesta priključenja na sistem, odobrenog kapaciteta, potrebe za izvođenjem radova ili potrebe za ugrađivanjem neophodne opreme ili drugih objektivnih kriterijuma.

Operator distributivnog sistema je dužan da akt o visini troškova priključenja na distributivni sistem dostavi Agenciji pre početka primene.

Agencija će zahtevati izmenu akta o visini troškova priključenja, ako nije donet u skladu sa metodologijom.

S obzirom da odredbama čl.268. Zakona o energetici nije propisano da se u okviru obračuna troškova priključenja naplaćuju uslovi za priključenje, niti su isti navedeni u ovom članu, ne postoji osnov da se uslovi za priključenje naplaćuju dva puta, već isključivo u postupku objedinjene procedure.

Uslovi u pogledu zaštite životne sredine i zaštite prirode jesu jedni od uslova za projektovanje i priključenje koje nadležni organ obavezno pribavlja od imalaca javnih ovlašćenja u postupku izdavanja lokacijskih uslova, u okviru postupka objedinjene procedure.

Shodno čl.15. Uredbe o lokacijskim uslovima („Sl.glasnik RS“, br.35/2015), uslovi u pogledu zaštite životne sredine i zaštite prirode pribavljaju se u slučajevima kada je propisima o zaštiti životne sredine i zaštite prirode, planskim dokumentom, odnosno separatom predviđeno pribavljanje tih uslova.

Shodno čl.135. stav 12. Zakona o planiranju i izgradnji, građevinska dozvola se izdaje na osnovu važećih lokacijskih uslova nezavisno od toga po čijem zahtevu su lokacijski uslovi izdati.

Takođe, shodno čl.3. Uredbe o lokacijskim uslovima („Sl. Glasnik RS“, br.35/2015), lokacijski uslovi ne glase na ime podnosioca zahteva za njihovo izdavanje, pa ih u postupku pribavljanja građevinske dozvole može upotrebiti drugo lice koje ispunjava uslove za podnošenje tog zahteva.

Na zahtev jednog ili više podnosioca zahteva, za jednu parcelu može biti izdato više različitih lokacijskih uslova, odnosno uslova za priključenje i projektovanje.

Da.

Shodno čl.11. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure, ako se lokacijski uslovi ne mogu izdati uvidom u planski dokument, odnosno separat, nadležni organ je dužan da u roku od 5 radnih dana od dana prijema zahteva za njihovo izdavanje:

1) obavesti podnosioca zahteva o visini stvarnih troškova za pribavljanje uslova od imalaca javnih ovlašćenja, uz nalog da izvrši uplatu tih troškova pre preuzimanja lokacijskih uslova i

2) prosledi imaocima javnih ovlašćenja, čije uslove za projektovanje i priključenje treba da pribavi u zavisnosti od klase i namene objekta, zahtev za izdavanje tih uslova i elektronsku kopiju dokumentacije iz člana 6. stav 2. i člana 9. stav 1. ovog pravilnika.

Izuzetno od stava 1. tačka 2) ovog člana, ako je podnosilac zahteva, u zahtevu za izdavanje lokacijskih uslova, izjavio da želi prethodno da se izjasni da li prihvata troškove izdavanja uslova za projektovanje i priključenje, o kojima se obaveštava u skladu sa stavom 1. tačka 1) ovog člana, nadležni organ će po slanju tog obaveštenja zastati sa postupkom i isti nastaviti po izjašnjenju podnosioca da prihvata iznos troškova izdavanja lokacijskih uslova.

Ako se podnosilac zahteva ne izjasni da prihvata troškove u ostavljenom roku, nadležni organ obustavlja postupak po zahtevu.

Za vreme zastoja postupka u skladu sa stavom 2. ovog člana ne teku rokovi propisani za izdavanje lokacijskih uslova.

Takođe, u skladu sa čl.13. Uredbe o lokacijskim uslovima, nadležni organ i imalac javnih ovlašćenja su obavezni da na svojoj internet stranici objave iznose stvarnih troškova za izdavanje i objavljivanje lokacijskih uslova i uslova za projektovanje i priključenje, prema klasi i nameni objekta, kao i da informacije o izmeni visine tih stvarnih troškova bez odlaganja ažuriraju.

Shodno čl.56. Zakona o planiranju i izgradnji ("Sl. glasnik RS", br. 72/2009, 81/2009 - ispr., 64/2010 - odluka US i 24/2011), rešenje o lokacijskoj dozvoli prestaje da važi ako investitor u roku od dve godine od dana dana pravnosnažnosti rešenja o lokacijskoj dozvoli ne podnese zahtev za izdavanje građevinske dozvole.

Za objekte koji su u nadležnosti lokalne samouprave, uslove za izgradnju ne pribavlja investitor, već se uslovi se pribavljaju u okviru postupka objedinjene procedure, koju sprovodi nadležni organ jedinice lokalne samouprave.

Direktorat civilnog vazduhoplovstva se smatra imaocem javnih ovlašćenja.

Shodno čl.24. stav 2. Uredbe o lokacijskim uslovima („Sl.glasnik RS“, br.35/2015), nadležni organ će pribaviti uslove za projektovanje i priključenje i udrugim slučajevima propisanim zakonom,odnosno predviđenim planskim dokumentom ili separatom.

Shodno čl.147. stav 2. Zakona o planiranju  izgradnji,  na postupak izdavanja privremene građevinske dozvole i njenu sadržinu primenjuju se odredbe koje se odnose na izdavanje rešenja iz člana 145. ovog zakona.

Shodno čl. 2 Uredbe o lokacijskim uslovima („Sl. Glasnik RS“, br. 35/2015), lokacijski uslovi sadrže sve urbanističke, tehničke i druge uslove i podatke potrebne za izradu idejnog projekta, projekta za građevinsku dozvolu i projekta za izvođenje, u skladu sa Zakonom oplaniranju i izgradnji.

Izuzetno od stava 1. ovog člana lokacijski uslovi se ne izdaju za izvođenje radova na investicionom održavanju objekta i uklanjanju prepreka za osobe sa invaliditetom, rekonstrukciju kojom se ne menja spoljni izgled, ne povećava broj funkcionalnih jedinica i kapacitet instalacija, adaptaciju, sanaciju, građenje zidanih ograda, kao i u svim ostalim slučajevima izvođenja radova kojima se ne vrši priključenje na komunalnu infrastrukturu, osim u slučajevima za koje je zakonom, odnosno planskim dokumentom propisana obaveza pribavljanja uslova.

Nepribavljena upotrebna dozvola ne sprečava izdavanje lokacijskih uslova.

U skladu sa Uputstvom o načinu postupanja nadležnih organa i imalaca javnih ovlašćenja koji sprovode objedinjenu proceduru u pogledu vodnih akata u postupcima ostvarivanja prava na gradnju, ukoliko uz zahtev za izdavanje vodnih uslova imaocu javnih ovlašćenja nije dostavljena dokumentacija propisana u tačkama 1)-4), odnosno ukoliko idejno rešenje ne sadrži sve podatke propisane ovim uputstvom, imalac javnih ovlašćenja zahtev odbacuje u pisanoj formi, u roku od 7 dana od dana prijema zahteva za izdavanje vodnih uslova.

 Shodno čl.30. Uredbe o lokacijskim uslovima („Sl.glasnik RS“, br. 22/2015),  ako imalac javnih ovlašćenja ne može da izda uslove za projektovanje i priključenje zbog nedostataka u sadržini idejnog rešenja dostavljenog uz zahtev za izdavanje lokacijskih uslova, dužan  je da o tome bez odlaganja obavesti nadležni organ, uz sveobuhvatno obrazloženje na koji način treba dopuniti idejnog rešenje.  

Shodno navedenom, ukoliko JVP Srbijavode ne može da izda vodne uslove zbog nedostataka u dokumentaciji, potrebno je obavestiti navedeno preduzeće da zahtev odbaci uz sveobuhvatno obrazloženje.

Shodno čl.3. Uredbe o lokacijskim uslovima („Sl. glasnik RS“, 35/2015), lokacijski uslovi sne glase na ime podnosioca zahteva za njihovo izdavanje, pa ih u postupku pribavljanja građevinske dozvole može upotrebiti drugo lice koje ispunjava uslove za podnošenje tog zahteva.

Na zahtev jednog ili više podnosioca zahteva, za jednu parcelu može biti izdato više različitih lokacijskih uslova, odnosno uslova za priključenje i projektovanje.

Da. Navedeno se odnosi na sve slučajeve izvođenja radova kojima se vrši priključenje na komunalnu infrastrukturu.

Shodno čl.2. Uredbe o lokacijskim uslovima, potrebno je podneti zahtev za izdavanje  lokacijskih uslova u svim slučajevima rekonstrukcije kojom se menja spoljni izgled objekta.

U skladu sa Uputstvom o načinu postupanja nadležnih organa i imalaca javnih ovlašćenja koji sprovode objedinjenu proceduru u pogledu vodnih akata u postupcima ostvarivanja prava na gradnju, PRILOG BROJ 1:

SPISAK  OBJEKATA ZA KOJE  JE  POTREBNO  ISHODOVATI  VODNE  USLOVE

1)        Brana sa akumulacijom;

2)         javni vodovod;

3)         regionalni višenamenski hidrosistem;

4)         hidroelektranu, termoelektranu, nuklearni objekat;

5)         industrijski i drugi objekat za koji se zahvata i dovodi voda iz površinskih i podzemnih voda, industrijski objekat čije se otpadne vode ispuštaju u površinske vode, podzemne vode, odnosno drugi objekat čije se otpadne vode ispuštaju u površinske ili podzemne vode; 

6)         postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda i objekat za odvođenje i ispuštanje otpadnih voda;

7)         magistralni i regionalni put, železnice i mostove na njima, aerodrom;

8)         prevodnicu, plovni put, luku, marinu i pristanište;

9)         industrijsku i komunalnu deponiju;

10)       produktovod, TT, optički kabl i kablovski vod za prenos električne energije, kao i drugi cevovod, odnosno kablovski vod, kada se postavlja ispod korita reke ili ukršta sa rekom, kao i magistralni naftovod, gasovod, dalekovod i trafostanica, kada je to predviđeno planskim dokumentom ili separatom;

11)       sistem za odvodnjavanje;

12)       sistem za navodnjavanje;

13)       sistem za odvođenje atmosferskih voda naselja;

14)       podzemno i nadzemno skladište za naftu i njene derivate i druge hazardne i prioritetne supstance;

15)       skladištenje na obalama materija koje mogu zagaditi vodu;

16)       uređenje vodotoka i izgradnju zaštitnih vodnih objekata;

17)       ribnjak;

18)       javna skijališta;

19)       javni vodovod u seoskom naselju;

20)       vodenica i stambeni objekat na splavu;

21)       drugi objekat i radovi, koji mogu privremeno, povremeno ili trajno da prouzrokuju promene u vodnom režimu ili na koje može uticati vodni režim predviđeni planskim dokumentom ili separatom.

Shodno čl.11. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure („Sl. glasnik RS“, br.22/2015), ako se lokacijski uslovi ne mogu izdati uvidom u planski dokument, odnosno separat, nadležni organ je dužan da u roku od 5 radnih dana od dana prijema zahteva za njihovo izdavanje:

1)obavesti podnosioca zahteva o visini stvarnih troškova za pribavljanje uslova od imalaca javnih ovlašćenja, uz nalog da izvrši uplatu tih troškova pre preuzimanja lokacijskih uslova i

2) prosledi imaocima javnih ovlašćenja, čije uslove za projektovanje i priključenje treba da pribavi u zavisnosti od klase i namene objekta, zahtev za izdavanje tih uslova i elektronsku kopiju dokumentacije iz člana 6. stav 2. i člana 9. stav 1. ovog pravilnika.

Izuzetno od stava 1. tačka 2) ovog člana, ako je podnosilac zahteva, u zahtevu za izdavanje lokacijskih uslova, izjavio da želi prethodno da se izjasni da li prihvata troškove izdavanja uslova za projektovanje i priključenje, o kojima se obaveštava u skladu sa stavom 1. tačka 1) ovog člana, nadležni organ će po slanju tog obaveštenja zastati sa postupkom i isti nastaviti po izjašnjenju podnosioca da prihvata iznos troškova izdavanja lokacijskih uslova.

Ako se podnosilac zahteva ne izjasni da prihvata troškove u ostavljenom roku, nadležni organ obustavlja postupak po zahtevu.

Za vreme zastoja postupka u skladu sa stavom 2. ovog člana ne teku rokovi propisani za izdavanje lokacijskih uslova.

Tačno je da Zakon o planiranju i izgradnji propisuje da se radovi na izgradnji srednje naponskih ED mreža (10, 20 i kv vod) i tipskih transformatorskih stanica 10/04 kv, 20/04 kv, 35/10kv i 35/04kv izvode u skladu sa članom 145. Zakona, odnosno na osnovu rešenja kojim se odobrava izgradnja tih objekata. Međutim, to što se transformatorske stanice grade u skladu sa članom 145. Zakona, ne znači da se za njihovu gradnju ne pribavljaju lokacijski uslovi. Naime, da bi se transformatorske stanice priključile na prenosni sistem, neophodno je pribaviti  "pozitivne" uslove za projektovanje i priključenje, a ti uslovi se pribavljaju u proceduri izdavanja lokacijskih uslova, koja je sastavni deo objedinjene procedure koju sprovodi organ nadležan za izdavanje lokacijskih uslova.

Jedini izuzetak kada se uslovi za projektovanje i priključenje objekta koji su u funkciji proizvodnje, prenosa i distribucije električne energije pribavljaju direktno od imaoca javnih ovlašćenja, a ne u postupku objedinjene procedure, je za objekte za koje građevinsku dozvolu izdaje ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine, a to je propisano članom 14. stav 4. Uredbe o lokacijskim uslovima.

Dakle, da bi se postupilo po zahtevu za izdavanje rešenja o odobrnju izvođenja radova iz člana 145. Zakona, neophodno je da nadležni opštinski  organ (odnosno gradski, ako je izdavanje lokacijskih uslova preneto na taj nivo) u objedinjenoj proceduri prvo izda lokacijske uslove za izgradnju tog objekta, a ti uslovi obavezno sadrže i uslove za projektovanje i priključenje na distributivni i prenosni sistem, u kom postupku imalac javnih ovlašćenja treba da se izjasni da li se kao investitor takvih objekata može javiti privatno pravo lice. Dakle, u konkretnom slučaju su lokacijski uslovi "prethodno pitanje" za postupanje po zahtevu, pa nadležni organ ne može odbaciti zahtev za izdavanje rešenja o odobrnju izvođenja radova iz člana 145. Zakona ceneći da se privatno lice ne može pojaviti kao investitor ovakvih objekata. Dodatno, smatramo da je netačno da se  privatno lice ne može javiti kao investitor navedenih objekata, ali će konačan stav po ovom pitanju ipak zauzeti imalac javnih ovlašćenja koji te uslove izdaje.

U skladu sa čl. 53a. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji, lokacijski uslovi se izdaju za izgradnju, odnosno dogradnju objekata za koje se izdaje građevinska dozvola, kao i za objekte koji se priključuju na komunalnu i drugu infrastrukturu.

Shodno čl.2. Uredbe o lokacijskim uslovima lokacijski uslovi sadrže sve urbanističke, tehničke i druge uslove i podatke potrebne za izradu idejnog projekta, projekta za građevinsku dozvolu i projekta za izvođenje, u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji (u daljem tekstu: Zakon).

(čl. 145. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji: rešenje od odobrenju izvođenja radova se izdaje investitoru koji dostavi idejni projekat u skladu sa podzakonskim aktom kojim se uređuje sadržina tehničke dokumentacije prema klasi objekata.)

Izuzetno od stava 1. ovog člana lokacijski uslovi se ne izdaju za izvođenje radova na investicionom održavanju objekta i uklanjanju prepreka za osobe sa invaliditetom, rekonstrukciju kojom se ne menja spoljni izgled, ne povećava broj funkcionalnih jedinica i kapacitet instalacija, adaptaciju, sanaciju, građenje zidanih ograda, kao i u svim ostalim slučajevima izvođenja radova kojima se ne vrši priključenje na komunalnu infrastrukturu, osim u slučajevima za koje je zakonom, odnosno planskim dokumentom propisana obaveza pribavljanja uslova.

Da, ukoliko je u lokacijskim uslovima tražena saglsnost.

Takođe, shodno čl. 8b. stav 4. imalac javnih ovlašćenja iz stava 2. ovog člana ima pravo na naknadu stvarnih troškova za izdavanje traženih uslova, saglasnosti i drugih akata, kao i za sprovođenje drugih radnji iz svoje nadležnosti.

Shodno čl. 53. Zakona o planiranju i izgradnji, lokacijski uslovi se izdaju za izgradnju, odnosno dogradnju objekata za koje se izdaje građevinska dozvola, kao i za objekte koji se priključuju na komunalnu i drugu infrastrukturu.

U skladu sa čl.2 Uredbe o lokacijskim uslovima („Sl. Glasnik RS“, br.35/2015), lokacijski uslovi sadrže sve urbanističke, tehničke i druge uslove i podatke potrebne za izradu idejnog projekta, projekta za građevinsku dozvolu i projekta za izvođenje, u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji (u daljem tekstu: Zakon).

Izuzetno od stava 1. ovog člana lokacijski uslovi se ne izdaju za izvođenje radova na investicionom održavanju objekta i uklanjanju prepreka za osobe sa invaliditetom, rekonstrukciju kojom se ne menja spoljni izgled, ne povećava broj funkcionalnih jedinica i kapacitet instalacija, adaptaciju, sanaciju, građenje zidanih ograda, kao i u svim ostalim slučajevima izvođenja radova kojima se ne vrši priključenje na komunalnu infrastrukturu, osim u slučajevima za koje je zakonom, odnosno planskim dokumentom propisana obaveza pribavljanja uslova.

U skladu sa čl.2 Uredbe o lokacijskim uslovima („Sl. Glasnik RS“, br.35/2015), lokacijski uslovi sadrže sve urbanističke, tehničke i druge uslove i podatke potrebne za izradu idejnog projekta, projekta za građevinsku dozvolu i projekta za izvođenje, u skladu sa Zakonom oplaniranju i izgradnji (u daljem tekstu: Zakon).

Izuzetno od stava 1. ovog člana lokacijski uslovi se ne izdaju za izvođenje radova na investicionom održavanju objekta i uklanjanju prepreka za osobe sa invaliditetom, rekonstrukciju kojom se ne menja spoljni izgled, ne povećava broj funkcionalnih jedinica i kapacitet instalacija, adaptaciju, sanaciju, građenje zidanih ograda, kao i u svim ostalim slučajevima izvođenja radova kojima se ne vrši priključenje na komunalnu infrastrukturu, osim u slučajevima za koje je zakonom, odnosno planskim dokumentom propisana obaveza pribavljanja uslova.

U skladu sa čl.2 Uredbe o lokacijskim uslovima („Sl. Glasnik RS“, br.35/2015), lokacijski uslovi sadrže sve urbanističke, tehničke i druge uslove i podatke potrebne za izradu idejnog projekta, projekta za građevinsku dozvolu i projekta za izvođenje, u skladu sa Zakonom oplaniranju i izgradnji (u daljem tekstu: Zakon).

Izuzetno od stava 1. ovog člana lokacijski uslovi se ne izdaju za izvođenje radova na investicionom održavanju objekta i uklanjanju prepreka za osobe sa invaliditetom, rekonstrukciju kojom se ne menja spoljni izgled, ne povećava broj funkcionalnih jedinica i kapacitet instalacija, adaptaciju, sanaciju, građenje zidanih ograda, kao i u svim ostalim slučajevima izvođenja radova kojima se ne vrši priključenje na komunalnu infrastrukturu, osim u slučajevima za koje je zakonom, odnosno planskim dokumentom propisana obaveza pribavljanja uslova.

U skladu sa čl.2 Uredbe o lokacijskim uslovima („Sl. Glasnik RS“, br.35/2015), lokacijski uslovi sadrže sve urbanističke, tehničke i druge uslove i podatke potrebne za izradu idejnog projekta, projekta za građevinsku dozvolu i projekta za izvođenje, u skladu sa Zakonom oplaniranju i izgradnji (u daljem tekstu: Zakon).

Izuzetno od stava 1. ovog člana lokacijski uslovi se ne izdaju za izvođenje radova na investicionom održavanju objekta i uklanjanju prepreka za osobe sa invaliditetom, rekonstrukciju kojom se ne menja spoljni izgled, ne povećava broj funkcionalnih jedinica i kapacitet instalacija, adaptaciju, sanaciju, građenje zidanih ograda, kao i u svim ostalim slučajevima izvođenja radova kojima se ne vrši priključenje na komunalnu infrastrukturu, osim u slučajevima za koje je zakonom, odnosno planskim dokumentom propisana obaveza pribavljanja uslova.

Član 53a Zakona o planiranju i izgradnji:

Lokacijski uslovi su javna isprava koja sadrži podatke o mogućnostima i ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli koja ispunjava uslove za građevinsku parcelu, a sadrži sve uslove za izradu tehničke dokumentacije. Lokacijski uslovi se izdaju za izgradnju, odnosno dogradnju objekata za koje se izdaje građevinska dozvola, kao i za objekte koji se priključuju na komunalnu i drugu infrastrukturu.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, lokacijski uslovi se mogu izdati i za više katastarskih parcela, uz obavezu investitora da pre izdavanja upotrebne dozvole izvrši spajanje tih parcela u skladu sa ovim zakonom.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, za izgradnju linijskih infrastrukturnih objekata i objekata komunalne infrastrukture, lokacijski uslovi se mogu izdati za više katastarskih parcela, odnosno delova katastarskih parcela, uz obavezu investitora da pre izdavanja upotrebne dozvole izvrši spajanje tih katastarskih parcela, u skladu sa ovim zakonom.

Lokacijske uslove za objekte iz člana 133. ovog zakona izdaje ministarstvo nadležno za poslove urbanizma, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine za objekte iz člana 134. ovog zakona.

Lokacijske uslove za objekte koji nisu određeni u čl. 133. i 134. ovog zakona, izdaje nadležni organ jedinice lokalne samouprave.

Uz zahtev za izdavanje lokacijskih uslova podnosi se idejno rešenje budućeg objekta, odnosno dela objekta (skica, crtež, grafički prikaz i sl.).

Lokacijskim uslovima može se predvideti i fazna, odnosno etapna izgradnja.

Shodno čl. 6 Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure, uz zahtev za izdavanje lokacijskih uslova prilaže se:

1)idejno rešenje, izrađeno u skladu sa pravilnikom kojim se uređuje sadržina tehničke dokumentacije;

2)dokaz o plaćenoj administrativnoj taksi za podnošenje zahteva.

Plaćanje ostalih naknada u objedinjenoj proceduri sprovodi se u skladu sa uredbom kojom se bliže uređuje postupak izdavanja lokacijskih uslova.

Shodno članu 13. Uredbe o lokacijskim uslovima („Sl.Glasnik RS“, br.35/2015) nadležni organ i imalac javnih ovlašćenja su obavezni da na svojoj internet stranici objave iznose stvarnih troškova za izdavanje i objavljivanje lokacijskih uslova i uslova za projektovanje i priključenje, prema klasi i nameni objekta, kao i da informacije o izmeni visine tih stvarnih troškova bez odlaganja ažuriraju.

Shodno članu 135. stav 12. građevinska dozvola se izdaje na osnovu važećih lokacijskih uslova nezavisno od toga po čijem zahtevu su lokacijski uslovi izdati.

Zakon ne propisuje obavezno pribavljanje informacije o lokaciji. Informacija o lokaciji sadrži podatke o mogućnostima i ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli, odnosno na više katastarskih parcela, na osnovu važećeg planskog dokumenta i može je pribaviti lice koje želi da sazna osnovne informacije o konkretnoj lokaciji, pre izdavanja lokacijskih uslova, odnosno izrade idejnog rešenja koje se podnosi uz zahtev za izdavanje lokacijskih uslova.

U skladu sa čl.2 Uredbe o lokacijskim uslovima („Sl. Glasnik RS“, br.35/2015), lokacijski uslovi sadrže sve urbanističke, tehničke i druge uslove i podatke potrebne za izradu idejnog projekta, projekta za građevinsku dozvolu i projekta za izvođenje, u skladu sa Zakonom oplaniranju i izgradnji (u daljem tekstu: Zakon).

Izuzetno od stava 1. ovog člana lokacijski uslovi se ne izdaju za izvođenje radova na investicionom održavanju objekta i uklanjanju prepreka za osobe sa invaliditetom, rekonstrukciju kojom se ne menja spoljni izgled, ne povećava broj funkcionalnih jedinica i kapacitet instalacija, adaptaciju, sanaciju, građenje zidanih ograda, kao i u svim ostalim slučajevima izvođenja radova kojima se ne vrši priključenje na komunalnu infrastrukturu, osim u slučajevima za koje je zakonom, odnosno planskim dokumentom propisana obaveza pribavljanja uslova.

Da, potrebno je pribaviti lokacijske uslove i za priključke na komunalnu i drugu infrastrukturu a shdono stavu 1. člana 53a Zakona („...Lokacijski uslovi se izdaju... kao i za objekte koji se priključuju na komunalnu i drugu infrastrukturu.“)

U skladu sa Uputstvom o načinu postupanja nadležnih organa i imalaca javnih ovlašćenja koji sprovode objedinjenu proceduru u pogledu vodnih akata u postupcima ostvarivanja prava na gradnju, PRILOG BROJ 1:

SPISAK  OBJEKATA ZA KOJE  JE  POTREBNO  ISHODOVATI  VODNE  USLOVE

1)        Brana sa akumulacijom;

2)         javni vodovod;

3)         regionalni višenamenski hidrosistem;

4)         hidroelektranu, termoelektranu, nuklearni objekat;

5)         industrijski i drugi objekat za koji se zahvata i dovodi voda iz površinskih i podzemnih voda, industrijski objekat čije se otpadne vode ispuštaju u površinske vode, podzemne vode, odnosno drugi objekat čije se otpadne vode ispuštaju u površinske ili podzemne vode; 

6)         postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda i objekat za odvođenje i ispuštanje otpadnih voda;

7)         magistralni i regionalni put, železnice i mostove na njima, aerodrom;

8)         prevodnicu, plovni put, luku, marinu i pristanište;

9)         industrijsku i komunalnu deponiju;

10)       produktovod, TT, optički kabl i kablovski vod za prenos električne energije, kao i drugi cevovod, odnosno kablovski vod, kada se postavlja ispod korita reke ili ukršta sa rekom, kao i magistralni naftovod, gasovod, dalekovod i trafostanica, kada je to predviđeno planskim dokumentom ili separatom;

11)       sistem za odvodnjavanje;

12)       sistem za navodnjavanje;

13)       sistem za odvođenje atmosferskih voda naselja;

14)       podzemno i nadzemno skladište za naftu i njene derivate i druge hazardne i prioritetne supstance;

15)       skladištenje na obalama materija koje mogu zagaditi vodu;

16)       uređenje vodotoka i izgradnju zaštitnih vodnih objekata;

17)       ribnjak;

18)       javna skijališta;

19)       javni vodovod u seoskom naselju;

20)       vodenica i stambeni objekat na splavu;

21)       drugi objekat i radovi, koji mogu privremeno, povremeno ili trajno da prouzrokuju promene u vodnom režimu ili na koje može uticati vodni režim predviđeni planskim dokumentom ili separatom.

U skladu sa Uputstvom, Uz zahtev za izdavanje vodnih uslova, nadležni organ po službenoj dužnosti pribavlja i dostavlja imaocu javnih ovlašćenja sledeće:

• Informaciju o lokaciji;
• Kopiju plana za predmetne katastarske parcele (na kojoj je objekat) i za parcelu na kojoj je vodni objekat, odnosno vodotok, ako se takav vodni objekat, odnosno vodotok, nalazi u blizini predmetne parcele, a koje se dostavljaju elektronski, kao i u papirnom obliku do početka primene elektronske komunikacije, ako imalac javnih ovlašćenja to zatraži;
• Podatak o površini parcele, odnosno parcela, koji nadležni organ dostavlja na osnovu izvršenog uvida u zvaničnu elektronsku bazu podataka katastra nepokretnosti;
• Idejno rešenje, koje je podnosilac zahteva dostavio uz zahtev za izdavanje lokacijskih uslova, u elektronskoj formi kao i u papirnom obliku do početka primene elektronske komunikacije, ako imalac javnih ovlašćenja to zatraži.

Uz zahtev za izdavanje lokacijskih uslova, podnosilac zahteva nadležnom organu prilaže relevantna prethodno izdata vodna akta, u kom slučaju nadležni organ ta prethodno izdata vodna akta dostavlja imaocu javnih ovlašćenja uz zahtev za izdavanje vodnih uslova.

Kada je propisano da imalac javnih ovlašćenja vodne uslove izdaje na osnovu podataka ili mišljenja koji su u posedu, odnosno koje izdaje drugi organ, organizacija ili drugi imalac javnih ovlašćenja, imalac javnih ovlašćenja nadležan za izdavanje vodnih uslova te podatke pribavlja po službenoj dužnosti, u ime i za račun podnosioca zahteva, na način koji neće uticati na poštovanje rokova za izdavanje uslova za projektovanje i priključenje propisanih Zakonom o planiranju i izgradnji i Pravilnikom o postupku sprovođenja objedinjene procedure.

Izdavanje novih lokacijskih uslova vrši se kroz postupak po zahtevu za izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli (član 25. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure) i nadležni organ izdaje nove lokacijske uslove shodno odredbama Pravilnika o posutpku sprovođenja objedinjene procedure koji se odnose na izdavanje lokacijskih uslova.

Rokovi u postupku za izdavanje dokumenata koji su obavezni za izgradnju objekata, računaju se u skladu sa odredbama Zakona o opštem upravnom postupku. Članom 90. stav 2. predmetnog Zakona propisano je da kad je rok određen po danima, dan u koji je dostavljanje izvršeno, odnosno u koji pada događaj od kog treba računati trajanje roka, ne uračunava se u rok, već se za početak roka uzima prvi naredni dan.

U skladu sa Uredbom o određivanju uslova za projektovanje i priključenje u postupku izdavanja lokacijskih uslova, kao i o sadržini, postupku i načinu izdavanja uslova za projektovanje i priključenje  imalaca javnih ovlašćenja i sadržini, postupku i načinu izdavanja lokacijskih uslova („Sl. glasnik RS“. Br. 132/2014 i 145/2014), lokacijski uslovi i građevinska dozvola za više parcela se izdaje u slučaju podnošenja zahteva za izdavanje lokacijskih uslova za više parcela.

Uz zahtev za izdavanje lokacijskih uslova podnosilac zahteva dostavlja samo idejno rešenje koje je izrađeno u skladu sa pravilnikom kojim se uređuje sadržina tehničke dokumentacije i dokaz o plaćenoj administrativnoj taksi za podnošenje zahteva. Sve ostale potrebne dokaze, odnosno podatke i dokumentaciju pribavlja nadležni organ po službenoj dužnosti, u ime i za račun investitora. Bliže uređenje postupka izdavanja lokacijskih uslova sadržano je u podzakonskim aktima kojima se uređuju lokacijski uslovi i objedinjena procedura.

Nadležni organ pribavlja dokumentaciju od organa nadležnog za poslove državnog premera i katastra po službenoj dužnosti u ime i za račun investitora – podnosioca zahteva, a troškove pribavljanja snosi podnosilac zahteva. Podnosilac zahteva je u obavezi da nadležnom organu troškove podmiri pre preuzimanja lokacijskih uslova.

Naknada za izdavanje kopije plana naplaćuje se od podnosioca zahteva.

Članom 8 d. stav 3. Zakona propisano je da je u okviru rokova propisanih ovim zakonom, nadležni organ dužan da po službenoj dužnosti, u ime i za račun podnosioca zahteva, pribavlja sve akte, uslove i druga dokumenta, koje izdaju imaoci javnih ovlašćenja, a uslov su za sprovođenje objedinjene procedure.

Iako nadležni organ po službenoj dužnosti pribavlja potrebna akta to radi u ime i za račun posnosioca zahteva. Dakle, troškove pribavljanja kopije plana snosi podnosioc zahteva (lice po čijem zahtevu s e izdaju lokacijski uslovi).

Lokacijski uslovi se izdaju za katastarsku parcelu koja ispunjava uslove za građevinsku parcelu, odnosno za više katastarskih parcela koje zajedno ispunjavaju uslove za građevinsku parcelu. Sva prava i obaveze koja se utvrđuju lokacijskim uslovima, građevinskom i upotrebnom dozvolom, utvrđuju se u odnosu na katastarsku parcelu, odnosno više katastarskih parcela. Formiranje nove katastarske parcele, ako su navedeni vanupravni i upravni akti izdati za više katastarskih parcela, obavezno je do podnošenja zahteva za izdavanje upotrebne dozvole, po uslovima i u postupku koji je propisan čl. 65. i 66. Zakona, koji se odnose na preparcelaciju.

Lokacijski uslovi su javna isprava, a sadržina i forma lokacijskih uslova propisana je Uredbom o lokacijskim uslovima i protiv istih se može izjaviti prigovor u skladu sa Uredbm i Zakonom. pri tome je važno napomenuti da se lokacijski uslovi ne izdaju u formi rešenja.

To praktično znači da ako investitor želi da gradi objekat za koji će biti potrebni priključci na komunalnu i drugu infrastrukturu, mora da pribavi lokacijske uslove kako bi se informisao da li postoje uslovi za priključak. Primer za ovu situaciju može biti izgradnja garaže, odnono pomoćnog objekta, koji se grade u skladu sa članom 145. Zakona, a koji se priključuju na elektro, odnosno vodovodnu i kanalizacionu mrežu. Lokacijski uslovi se izdaju u objedinjenoj proceduri.

Poveravanje ovih poslova nije moguće, jer zakon ne predviđa mogućnost poveravanja poverenih poslova.

Ako na teritoriji opštine nije ustrojen katastar podzemnih vodova, nadležni organ po službenoj dužnosti, u objedinjenoj proceduri, pribavlja od nadležne službe za katastar nepokretnosti potvrdu da ne postoji katastar podzemnih vodova i ukoliko su ispunjeni drugi zakonom propisani uslovi, nastavlja postupak i izdaje lokacijske uslove.

Ako je po zahtevu za izdavanje lokacijskih uslova potrebno pribaviti vodne uslove, prilikom postupanja u skladu sa članom 11. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure (''Službeni glasnik Republike Srbije'', broj 22/2015), pored propisane dokumentacije nadležni organ će dostaviti i informaciju o lokaciji imaocu javnih ovlašćenja. Informacija o lokaciji pribavlja se službenim putem, a najčešće je organ koji postupa u ovoj fazi objedinjene procedure istovremeno i organ nadležan za izdavanje informacije o lokaciji, te će je on i izdati, u skladu sa Zakonom, a troškove izdavanja iskazati kao stvarni trošak, koji dospeva za plaćanje najkasnije prilikom preuzimanja lokacijskih uslova.

Za izdavanje lokacijskih uslova, građevinske i upotrebne dozvole propisan je rok za izdavanje od 5 radnih dana. Ostali rokovi utvrđeni Zakonom, ako nije posebno navedeno da se radi o radnim danima, računaju se kalendarski.

Članom 8đ Zakona nije predviđeno je da se na zaključak može izjaviti žalba, već prigovor. Naime, ako nisu ispunjeni formalni uslovi za dalje postupanje po zahtevu (za izdavanje, odnosno izmenu građevinske dozvole i upotrebne dozvole), nadležni organ zahtev odbacuje zaključkom, u roku od pet radnih dana od dana podnošenja zahteva, uz navođenje svih nedostataka.

Protiv navedenog zaključka podnosilac zahteva može izjaviti prigovor opštinskom, odnosno gradskom veću, u roku od tri dana od dana dostavljanja.

Ako je navedeni zaključak donelo ministarstvo nadležno za poslove urbanizma i građevinarstva, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine, prigovor se izjavljuje Vladi Republike Srbije, odnosno izvršnom veću autonomne pokrajine.

Ako podnosilac zahteva u roku od 10 dana od prijema zaključka, a najkasnije 30 dana od dana njegovog objavljivanja na internet stranici nadležnog organa, podnese nov, usaglašen, zahtev i otkloni sve nedostatke, ne dostavlja se dokumentacija podneta uz zahtev koji je odbačen, niti se ponovo plaća administrativna taksa.

Bliži uslovi postupka uređeni su odredbama Pravilnika o načinu, postupku i rokovima sprovođenja objedinjene procedure (članovi 17., 24., 43., i drugi).

Postupak za izdavanje lokacijske dozvole, za koju je zahtev podnet do 17. decembra 2014. godine, okončava se u skladu sa odredbama ranije važećeg Zakona, a tako izdata lokacijska dozvola, u skladu sa članom 131. Zakona, predstavlja osnov za izdavanje građevinske dozvole u skladu sa novim Zakonom. Bliže uređenje ovog pitanja sadržano je u Pravilniku o postupku sprovođenja objedinjene procedure (''Službeni glasnik RS'', broj 22/15).

Shodno čl.57. Zakona o planiranju i izgradnji:

Lokacijski uslovi se izdaju na osnovu prostornog plana područja posebne namene i prostornog plana jedinice lokalne samouprave, za delove teritorije u obuhvatu plana za koje nije predviđena izrada urbanističkog plana.

Lokacijski uslovi se izdaju na osnovu plana generalne regulacije, za delove teritorije za koje nije predviđena izrada plana detaljne regulacije.

Lokacijski uslovi se izdaju na osnovu plana detaljne regulacije.

Ukoliko je planskim dokumentom predviđena izrada urbanističkog projekta, ili je urbanistički projekat izrađen po zahtevu investitora, lokacijski uslovi se izdaju na osnovu tog planskog dokumenta i urbanističkog projekta.

Shodno čl.57. stav 5. ovog zakona, ukoliko je za područje, na kome se nalazi katastarska parcela za koju je podnet zahtev za izdavanje lokacijskih uslova, predviđena obaveza dalje planske razrade, a takav planski dokument nije donet u roku propisanom članom 27. stav 6. ovog zakona, lokacijski uslovi izdaju se na osnovu podzakonskog akta kojim se uređuju opšta pravila parcelacije, uređenja i građenja, i na osnovu postojećeg planskog dokumenta koji sadrži regulacionu liniju.

U skladu sa članom 27. stav 6. Zakona o planiranju i izgradnji, odlukom o izradi planskog dokumenta – plana detaljne regulacije - može se utvrditi period zabrane izgradnje u obuhvatu tog planskog dokumenta, a najduže 12 meseci od dana donošenja te odluke. Ako u propisanom roku plan detaljne regulacije ne bude usvojen, lokacijski uslovi izdaće se u skladu sa članom 57. stav 5. ovog zakona.