Oblast: Ostalo

Pitanje koje ste postavili nije predmet regulisanja odredaba Zakona o planiranju i izgradnji, već Zakona o stanovanju i održavanju zgrada.

Način odlučivanja skupštine stambene zajednice propisan je odredbama člana 44. Zakona o stanovanju i održavanju zgrada. Članom 44. stav 1. navedenog Zakona regulisano je da skupština stambene zajednice, koju čine svi vlasnici posebnih delova zgrade, donosi odluke običnom većinom glasova prisutnih članova koji imaju pravo glasa po određenom pitanju. U stavu 2. istog člana regulisano je da o raspolaganju zajedničkim delovima zgrade, poveravanju upravljanja profesionalnom upravniku i kreditnom zaduživanju stambene zajednice skupština stambene zajednice odlučuje većinom koju čine 2/3 ukupnog broja glasova.

Ukoliko je u konkretnom slučaju reč o gasnim instalacijama na kojima podnosilac zahteva ima rešene imovinsko-pravne odnose u smislu odredaba Zakona o planiranju i izgradnji, ne postoji prepreka za izdavanje rešenja o odobrenju izvođenja radova na tim instalacijama. 

Obaveza pribavljanja saglasnosti na tehničku dokumentaciju u pogledu mera zaštite od požara za izgradnju, rekonstrukciju i dogradnju objekata sa svim pripadajućim instalacijama, opremom i uređajima propisana je članom 33. Zakona o zaštiti od požara. U stavu 1. tačka 1) navedenog člana Zakona propisano je da je predmetna saglasnost potrebna za stambene, stambeno-poslovne i poslovne objekte površine veće od 2.000 m² ili spratnosti P+4+Pk(PS) i preko, zgrade za stanovanje zajednica, hotele, motele i zgrade za trgovinu na veliko i malo površine veće od 400 m² ili spratnosti preko P+2, kao i restorane, barove i slične ugostiteljske objekte.

Za izgradnju stambenih objekata koji su manji od navedene površine, odnosno spratnosti, nije potrebno pribavljati saglasnost na tehničku dokumentaciju u pogledu mera zaštite od požara.

Saglasno članu 60. Zakona o državnom premeru i katastru kojim je propisano načelo upisa, svojina i druga stvarna prava na nepokretnostima stiču se, prenose i ograničavaju upisom u katastar nepokretnosti (konstitutivnost upisa), a prestaju brisanjem upisa. Imajući to u vidu, podatke o pravno relevantnim činjenicama u vezi sa konkretnom nepokretnošću možete dobiti uvidom u evidenciju katastra nepokretnosti kojom je obuhvaćen predmetni objekat.

Prilikom obračuna indeksa zauzetosti, odnosno indeksa izgrađenosti parcele u obzir se uzimaju isključivo objekti koji su evidentirani u evidenciji katastra nepokretnosti.

Ukoliko je u pitanju manji montažni objekat privremenog karaktera, postavljanje i uklanjanje takvih objekata obezbeđuje i uređuje jedinica lokalne samouprave. Imajući to u vidu, u cilju dobijanja informacija u vezi sa postupkom i potrebnom dokumentacijom za postavljanje manjeg montažnog objekta, možete se obratiti jedinici lokalne samouprave na čijoj teritoriji je planirano postavljanje predmetnog objekta.

Napominjemo da je odredbama Zakona o planiranju i izgradnji (član 69. stav 6) propisana je mogućnost građenja na poljoprivrednom zemljištu isključivo za linijske infrastrukturne objekte, komunalnu infrastrukturu, elektroenergetske i elektronske objekte ili komunikacione mreže i uređaje, uz prethodno pribavljenu saglasnost ministarstva nadležnog za poslove poljoprivrede. Ostale vrste objekata mogu se graditi po sprovedenom postupku promene namene poljoprivrednog zemljišta, uz plaćanje naknade za promenu namene.

Članom 135. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se građevinska dozvola izdaje investitoru koji uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole dostavi projekat za građevinsku dozvolu, ima odgovarajuće pravo na zemljištu ili objektu i koji je dostavio dokaze propisane podzakonskim aktom kojim se bliže uređuje sadržina i način izdavanja građevinske dozvole i platio odgovarajuće administrativne takse. U stavu 2. istog člana propisano je da se kao odgovarajuće pravo na zemljištu smatra pravo svojine, pravo zakupa na građevinskom zemljištu u javnoj svojini, kao i druga prava propisana tim zakonom.

Iz citiranih odredbi Zakona o planiranju i izgradnji proizlazi da investitor koji podnosi zahtev za izdavanje građevinske dozvole mora imati odgovarajuće pravo na zemljištu, što podrazumeva pravo svojine (ili neko drugo pravo propisano Zakonom).

Kada je reč o finansijeru, u smislu odredaba Zakona o planiranju i izgradnji, taj pojam je propisan članom 2. tačka 43) Zakona. Saglasno navedenim odredbama Zakona, finansijer je lice koje po osnovu zaključenog i overenog ugovora sa investitorom finansira, odnosno sufinansira izgradnju, dogradnju, rekonstrukciju, adaptaciju, sanaciju ili izvođenje drugih građevinskih odnosno investicionih radova predviđenih ovim zakonom i na osnovu tog ugovora stiče određena prava i obaveze koje su ovim zakonom propisane za investitora u skladu sa tim ugovorom, osim sticanja prava svojine na objektu koji je predmet izgradnje. Iz citiranih odredbi Zakona proizlazi da finansijer ne može steći pravo svojine na objektu koji je predmet izgradnje, niti može u toku izgradnje „postati“ investitor (osim u slučaju prenosa prava svojine na zemljištu na kome se vrši izgradnja).

Saglasno odredbama člana 151. Zakona o planiranju i izgradnji, investitor određuje jedno lice za odgovornog izvođača radova, bez obzira na kompleksnost radova, pri čemu su uslovi za obavljanje tih poslova propisani u istom članu Zakona i zavise od vrste radova koji se izvode.

Obaveze odgovornog izvođača radova propisane su članom 152. stav 7. Zakona o planiranju i izgradnji. Navedenim članom Zakona utvrđeno je da je odgovorni izvođač radova dužan da:

1. izvodi radove prema dokumentaciji na osnovu koje je izdata građevinska dozvola, odnosno projektu za izvođenje, u skladu sa propisima, standardima, uključujući standarde pristupačnosti tehničkim normativima i standardima kvaliteta koji važe za pojedine vrste radova, instalacija i opreme;
2. organizuje gradilište na način kojim će obezbediti pristup lokaciji, obezbeđenje nesmetanog odvijanja saobraćaja, zaštitu okoline za vreme trajanja građenja;
3. obezbeđuje sigurnost objekta, lica koja se nalaze na gradilištu i okoline (susednih objekata i saobraćajnica);
4. obezbeđuje dokaz o kvalitetu izvršenih radova, odnosno ugrađenog materijala, instalacija i opreme;
5. vodi građevinski dnevnik, građevinsku knjigu i obezbeđuje knjigu inspekcije;
6. obezbeđuje merenja i geodetsko osmatranje ponašanja tla i objekta u toku građenja;
7. obezbeđuje objekte i okolinu u slučaju prekida radova;
8. na gradilištu obezbedi ugovor o građenju, rešenje o određivanju odgovornog izvođača radova na gradilištu i projekat za izvođenje, odnosno dokumentaciju na osnovu koje se objekat gradi.

U skladu sa članom 146. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji, postavljanje i uklanjanje manjih montažnih objekata privremenog karaktera na javnim i drugim površinama obezbeđuje i uređuje jedinica lokalne samouprave.

Imajući to u vidu, u cilju dobijanja informacija u vezi sa postupkom i potrebnom dokumentacijom za postavljanje manjeg montažnog objekta, možete se obratiti jedinici lokalne samouprave na čijoj teritoriji je planirano postavljanje predmetnog objekta.

Članom 31. stav 1. tačka 4) Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da pravila građenja u važećem planskom dokumentu sadrže, između ostalog, najveći dozvoljeni indeks zauzetosti ili izgrađenosti građevinske parcele. U skladu sa tim, eventualna izmena najvećeg dozvoljenog indeksa zauzetosti ili izgrađenosti građevinske parcele moguća je na osnovu izmene pravila građenja planskog dokumenta kojim je obuhvaćena predmetna parcela. Inicijativu za izmenu možete pokrenuti kod organa jedinice lokalne samouprave koja je donela važeći planski dokument kojim je obuhvaćena predmetna građevinska parcela.