Oblast: Ostalo
Na ovoj stranici možete pronaći odgovore na neka od do sada postavljenih pitanja u vezi sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji. Pitanja i odgovori su sistematizovani prema redosledu podnaslova iz Zakona. Omogućeno je i vršenje pretrage pitanja i odgovora po ključnim rečima. Ukoliko ne nađete odgovor koji ste tražili, možete nam poslati vaše pitanje preko stranice za postavljanje pitanja.
Pitanja i odgovore po oblastima u PDF formatu možete preuzeti na sledećoj stranici: PDF-ovi po oblastima.
Shodno čl.10. Odluke o vrstama licenci koje izdaje Inženjerska komora Srbije, u opisu delatnosti nosioca licence 353 (Odgovorni projektant telekomunikacionih mreža i sistema), između ostalog, propisana je „izrada projekata telekomunikacionih mreža i sistema, mesne, regionalne, magistralne, vazdušne, kablovske, (KDS, Optika, ATC, SDH, PDH, RR sistemi, Mobilna telefonija, SAT sistemi), i dr.“
Obzirom da nije precizirano da se izrada projekata KDS mreže odnosi isključivo na podzemne, odnosno nadzemne mreže, mišljenja smo da nosilac licence 353 (Odgovorni projektant telekomunikacionih mreža i sistema), može da vrši izradu projekta podzemne KDS mreže.
Nadležnost za održavanje se određuje u zavisnosti od kategorije puta o kome se radi. A svakako se primenjuje čl.145, odnosno da se „izvođenje radova na uređenju saobraćajnica u okviru postojeće regulacije ulica vrši na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova, koje izdaje organ nadležan za izdaavnje građevinske dozvole.“
Radovi na redovnom i periodičnom održavanju javnog puta izvode se shodno članovima 58. i 59. Zakona o javnim putevima.
U skladu sa čl. 129a Zakona o planiranju i izgradnji, privredno društvo, odnosno drugo pravno lice ili preduzetnik, koje obavlja poslove izrade i kontrole tehničke dokumentacije, odnosno koje je izvođač radova, vršilac stručnog nadzora ili tehničkog pregleda, mora biti osigurano od odgovornosti za štetu koju može pričiniti drugoj strani, odnosno trećem licu.
Shodno čl.2. Pravilnika o osiguranju od profesionalne odgovornosti, privredno društvo, odnosno drugo pravno lice ili preduzetnik koje obavlja poslove izrade i kontrole tehničke dokumentacije, odnosno koje je izvođač radova, vršilac stručnog nadzora ili tehničkog pregleda, mora biti osigurano od odgovornosti za štetu prilikom pružanja profesionalnih usluga koju može imati druga strana, odnosno treće lice u skladu sa zakonom kojim se uređuje planiranje i izgradnja.
U skladu sa čl. 129a Zakona o planiranju i izgradnji, privredno društvo, odnosno drugo pravno lice ili preduzetnik, koje obavlja poslove izrade i kontrole tehničke dokumentacije, odnosno koje je izvođač radova, vršilac stručnog nadzora ili tehničkog pregleda, mora biti osigurano od odgovornosti za štetu koju može pričiniti drugoj strani, odnosno trećem licu.
Shodno čl.2. Pravilnika o osiguranju od profesionalne odgovornosti, privredno društvo, odnosno drugo pravno lice ili preduzetnik koje obavlja poslove izrade i kontrole tehničke dokumentacije, odnosno koje je izvođač radova, vršilac stručnog nadzora ili tehničkog pregleda, mora biti osigurano od odgovornosti za štetu prilikom pružanja profesionalnih usluga koju može imati druga strana, odnosno treće lice u skladu sa zakonom kojim se uređuje planiranje i izgradnja.
Dokaz da je privredno društvo, odnosno drugo pravno lice ili preduzetnik osigurano od profesionalne odgovornosti se dokazuje ugovorom o osiguranju od profesionalne odgovornosti. Shodno čl.3. Pravilnika, lice odnosno preduzetnik iz člana 2. ovog pravilnika, osiguranje od profesionalne odgovornosti obezbeđuje zaključenjem ugovora o osiguranju od profesionalne odgovornosti, sa društvom registrovanim za ovu vrstu osiguranja.
Ugovorom se bliže uređuju međusobna prava i obaveze, kao i postupanje u slučaju naplate štete u svakom pojedinačnom osiguranom slučaju.
Shodno čl. 175. Zakona o planiranju i izgradnji, građevinski inspektor u vršenju inspekcijskog nadzora ima pravo i dužnost da proverava da li:
1) privredno društvo, odnosno drugo pravno lice ili preduzetnik koje gradi objekat, odnosno lice koje vrši stručni nadzor, odnosno lica koja obavljaju pojedine poslove na građenju objekata, ispunjavaju propisane uslove;
Shodno čl. 212. Zakona o planiranju i izgradnji, novčanom kaznom od 500.000 do 2.000.000 dinara kazniće se za prekršaj privredno društvo ili drugo pravno lice koje obavlja poslove izrade i kontrole tehničke dokumentacije, odnosno koje je izvođač radova, vršilac stručnog nadzora ili tehničkog pregleda, ako nije osigurano od odgovornosti za štetu (član 129a).
Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u privrednom društvu ili drugom pravnom licu novčanom kaznom od 20.000 do 100.000 dinara.
Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se preduzetnik novčanom kaznom od 100.000 do 500.000 dinara.
Zahtev za pokretanje prekršajnog postupka iz stava 1. ovog člana podnosi nadležni građevinski inspektor.
Shodno članu 151. stav 3. Zakona o planiranju i izgradnji, licencu za odgovornog izvođača radova može da stekne lice sa stečenim visokim obrazovanjem odgovarajuće struke, odnosno smera, na studijama drugog stepena ili sa stečenim visokim obrazovanjem na studijama prvog stepena odgovarajuće struke, odnosno smera, položenim stručnim ispitom i najmanje tri godine radnog iskustva sa visokim obrazovanjem na studijama drugog stepena, odnosno pet godina radnog iskustva sa visokim obrazovanjem na studijama prvog stepena, sa stručnim rezultatima na građenju objekata.
Shodno Pravilniku o uslovima osiguranja od profesionalne odgovornosti („Sl.Glasnik RS“, br.40/2015) „suma osiguranja koju Ugovarač mora obavezno obezbediti Ugovorom, iznosi minimalno 50.000 Eura u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, za privredna društva, odnosno druga pravna lica.“
Sva odstupanja na veći iznosa su moguća ukoliko se investitor i vršilac izrade tehničke dokumentacije o tome sporazumeju u toku realizacije ugovora.
U skladu sa Zakonom o službenoj upotrebi jezika i pisma, u službenoj upotrebi je ćiričko pismo, pod čime se smatra i pismeno opštenje organa i organizacija sa strankama odnosno građanima.
U skladu sa čl. 147. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji, na postupak izdavanja privremene građevinske dozvole i njenu sadržinu primenjuju se odredbe koje se odnose na izdavanje rešenja iz čl.145 ovog zakona.
U skladu sa čl.16 Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekta („Sl. Glasnik RS“, br.23/2015), za potrebe pribavljanja rešenja o odobrenju za izvođenje radova iz člana 145. Zakona izrađuje se idejni projekat.
Započeti postupci za rešavanje zahteva podnetih do dana stupanja na snagu ovog zakona, okončaće se po propisima po kojima su započeti.
Svaki sledeći zahtev podnosi se shodno odredbama novog zakona.
Pomoćni objekat je definisan članom 2. tačka 24. Zakona o planiranju i izgradnji, kao objekat koji je u funkciji glavnog objekta, a gradi se na istoj parceli na kojoj je sagrađen ili može biti sagrađen glavni stambeni, poslovni ili objekat javne namene. Saglasno navedenoj definiciji, glavni objekat ne mora biti sagrađen u momentu izgradnje pomoćnog objekta. Površina pomoćnog objekta nije definisana, pa u tom smislu ne postoje ograničenja.