Oblast: Ostalo
Na ovoj stranici možete pronaći odgovore na neka od do sada postavljenih pitanja u vezi sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji. Pitanja i odgovori su sistematizovani prema redosledu podnaslova iz Zakona. Omogućeno je i vršenje pretrage pitanja i odgovora po ključnim rečima. Ukoliko ne nađete odgovor koji ste tražili, možete nam poslati vaše pitanje preko stranice za postavljanje pitanja.
Pitanja i odgovore po oblastima u PDF formatu možete preuzeti na sledećoj stranici: PDF-ovi po oblastima.
Pitanje usaglašenosti proizvoda iz uvoza regulisano je Pravilnikom o načinu stavljanja znakova usaglašenosti na proizvode, kao i upotrebi znakova usaglašenosti. Članom 9. Pravilnika propisano je da na proizvod iz uvoza Srpski znak usaglašenosti može da se stavi na osnovu rešenja nadležnog ministra kojim je priznato važenje inostrane isprave, odnosno znaka usaglašenosti ili na osnovu izvoda iz registra o važenju inostranih isprava i znakova usaglašenosti u Republici Srbiji, kao i u slučaju inostranih isprava i znakova usaglašenosti koji važe u Republici Srbiji na osnovu potvrđenog međunarodnog sporazuma. Takođe, Srpski znak usaglašenosti može da se stavi na proizvod iz uvoza i na osnovu Potvrde o usaglašenosti koju izdaje imenovano telo za ocenjivanje usaglašenosti ili na osnovu izvoda iz evidencije tog tela o izdatim potvrdama o usaglašenosti, ako je to propisano tehničkim propisom. Na proizvod koji je usaglašen sa propisanim zahtevima i za koje je to propisano tehničkim propisom stavlja se SE znak u skladu sa uredbom kojom se uređuje oblik, izgled i sadržaj znaka usaglašenosti.
To je regulisano odredbama zakona o legalizaciji obejkata (Sl.GL. br. 95/2013, 117/2014), i nije predmet odredbi Zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji iz decembra 2014. godine.
U skladu sa članom 66. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji, „Uz zahtev za provođenje preparcelacije, odnosno parcelacije podnosi se dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima za sve katastarske parcele i projekat preparcelacije, odnosno parcelacije potvrđen od strane organa nadležnog za poslove urbanizma jedinice lokalne samouprave, čiji sastavni deo je projekat geodetskog obeležavanja.“ Prema tome, potrebno je.
Ukoliko su ispunjeni navedeni uslovi, može se provesti preparcelacija, bez obzira na ranije projekte parcelacije ili peparcelacije na građevinskoj parceli.
Pod posebnim zakonom smatra se Zakon o održavanju stambenih zgrada i pod nadziđivanjem podrazumevaju se radovi iz čl. 18. Zakona o održavanju stambenih zgrada, kojim je predviđena mogućnost saglasno propisima o planiranju i uređenju prostora i izgradnji objekata, da skupština zgrade može doneti odluku kojom „...se može izgraditi, odnosno adaptirati novi stan“. Tačno je da je sud je izgubio nadležnost, i da do formalne promene ove odredbe Zakona o održavanju stambenih zgrada, potrebno je overiti ugovor u skladu sa Zakonom o javnom beležništvu. Međutim, Ustavni sud je doneo Odluku (objavljena u Sl. Gl. RS br. 27/2011 od 20.04.2011. godine) kojom je utvrdio da se odredbe člana 18. stav 1. u delu koji glasi „saglašnošću vlasnika i drugih posebnih delova zgrada kojima pripada više od polovine ukupne površine stanova i drugih posebnih delova zgrada“ nisu u saglasnosti sa Ustavom i potvrđenim međunarodnim ugovorima, tako da je gore citirana odredba prestala da važi danom objavljivanja Odluke Ustavnog suda u Sl. Gl. RS. Dakle, po oceni Suda, odluke o pitanjima koje se odnose na promenu namene zajedničke nedeljive svojine mogu se donositi pod uslovom da svi etažni vlasnici imaju pravo jednakog odlučivanja o načinu koriščenja zajedničkih delova zgrade, kao i pravo na delotvornu zaštitu u slučaju da odlukom skupštine zgrade bude izigran cilj zbog koga je pravo na prenamenu zajedničkih delova zgrade zakonom ustanovljeno.
S obzirom na činjenicu da je reč o objektu u svojini grada, a da se primopredaja vrši sa javnim preduzećem čiji je osnivač Republika Srbija, pitanje primopredaje bi trebalo rešiti zaključenjem ugovora kojim se ustupa pravo upravljanja i korišćenja merno – regulacione stanice javnom preduzeću.
Potrebno je prethodno uraditi projekat parcelacije za parcelu koja se deli, pa nakon toga kroz postupak geodetskog elaborata uraditi spajanje dve susedne parcele istog vlasnika.
Nije moguće na osnovu člana 68. izvršiti spajanje dve parcele različitih vlasnika. To je moguće uraditi kroz projekat preparcelacije.
Pravo i uslovi za pretvaranje prava korišćenja građevinskog zemljišta u pravo svojine za lica iz stava 9. ovog člana uređuju se posebnim zakonom, koji tek treba da bude donet.
Pitanje konverzije zemljišta u naselju Rtanj
Iz pitanja proizlazi da se radi o stambenim zgradama koje su legalno sazidane, jer je navedeno da su pitanje sticanja zemljišta pokrenuli vlasnici stanova, pa oni pravo na konverziju ostvaruju bez naknade u skladu sa članom 102. Zakona, uz obavezu parcelacije u skladu sa članom 106. Zakona, koji bliže uređuje principe uspostavljanja jedinstva nepokretnosti.
Ako je pak reč o objektima koji su u postupku legalizacije, konverzija se ostvaruje uz naknadu u skladu sa čl. 70 i 105. Zakona, a parcelacije se vrši u skladu sa principima iz člana 106. Zakona. U tom slučaju treba voditi računa da li postoje uslovi za legalizacijupropisani članom 3. Zakona o legalizaciji ("Sl. glasnik RS", br. 95 od 31. oktobra 2013, 117/14), jer se u suprotnom objekat ne može legalizovati pa se ne može ostvariti ni pravo na konverziju zemljišta koje se nalazi ispod tog objekta.
Član 70. Zakona se nalazi u odeljku koji uređuje parcelaciju, a uređuje pitanje preparcelacije-formiranja građevinske parcele, mimo standarda propisanih za građevinske parcele (mala površine), u cilju uspostavljanja jedinstva nepokretnosti, za delove parcela na kojima se nalaze objekti koji su u postupku legalizacije, a građeni su na tuđem zemljištu. Ako postoje uslovi za legalizaciju takvih objekta, Zakon dozvoljava formiranje parcele ispod objekta, a vlasnik objekta pokreće postupak propisan članom 70. Zakona, u kome postaje vlasnik novoformirane parcele uz plaćanje tržišne cene dotadašnjem korisniku, odnosno vlasniku.
Čl. 105. i 106. Zakona se nalaze u odeljku koji uređuje konverziju. Član 105. Zakona takođe uređuje pitanje zemljišta za redovnu upotrebu objekta, koje se određuje u slučaju objekata u postupku legalizaciji, dok član 106. bliže uređuje principe uspostavljanja jedinstva nepokretnosti i u slučaju ako su objekti iz legalizacije i u svim drugim slučajevima.
Iako stvara konfuziju to što se čl. 70, 105. i 106. Zakona nalaze u različitim delovima zakona, a uređuju istu materiju, oni su u potpunoj saglasnosti i međusobno se dopunjuju, s tim što član 106, omogućuje preparcelaciju u cilju uspostavljanja jedinstva nepokretnosti i uslučaju kada na jednoj parceli postoji više legalno sagrađenih objekata. Taj član u stavu 6. izričito propisuje da se prilikom izrade projekta parcelacije za potrebe razvrgnuća suvlasničke zajednice u sudskom postupku, ne moraju se primenjivati odredbe o minimalnoj površini građevinske parcele, o pristupu javnoj saobraćajnoj površini, visini i udaljenju objekata, koji su propisani planskim dokumentom za tu zonu. Dale, po tim odredbama vlasnik legalno izgrađenog dvorišnog objekta može tražiti da mu se prizna pravo na parcelu ispod objekta, a legalizovanog objekta to pravo ostvaruje, ali uz plaćanje tržišne cene za zemljište.