Oblast: Ostalo

Odredbama Zakona o planiranju i izgradnji (član 69. stav 6) propisana je mogućnost građenja na poljoprivrednom zemljištu isključivo za linijske infrastrukturne objekte, komunalnu infrastrukturu, elektroenergetske i elektronske objekte ili komunikacione mreže i uređaje, uz prethodno pribavljenu saglasnost ministarstva nadležnog za poslove poljoprivrede.

Ostale vrste objekata mogu se graditi po sprovedenom postupku promene namene poljoprivrednog zemljišta, uz plaćanje propisane naknade za promenu namene.

Članom 2. tačka 20) Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da građevinska parcela jeste deo građevinskog zemljišta, sa pristupom javnoj saobraćajnoj površini, koja je izgrađena ili planom predviđena za izgradnju.

Imajući u vidu citiranu odredbu Zakona o planiranju i izgradnji, ukoliko je planom predviđena izgradnja javne saobraćajne površine, a građevinsko zemljište na kome je planirana izgradnja ima pristup toj površini, ispunjeni su uslovi za građevinsku parcelu, pa u tom smislu nije potrebno pribavljati saglasnost trećih lica.

Članom 69. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisan je izuzetak od navedenog pravila. Navedenim članom Zakona prooisano je da se za građenje, odnosno postavljanje linijskih infrastrukturnih objekata, objekata komunalne infrastrukture, elektroenergetskih i elektronskih objekata ili komunikacionih mreža i uređaja, kao dokaz o rešenom pristupu javnoj saobraćajnoj površini priznaje i ugovor o uspostavljanju prava službenosti prolaza sa vlasnikom poslužnog dobra, odnosno saglasnost vlasnika poslužnog dobra.

Odredbama Zakona o planiranju i izgradnji (član 69. stav 6) propisana je mogućnost građenja na poljoprivrednom zemljištu isključivo za linijske infrastrukturne objekte, komunalnu infrastrukturu, elektroenergetske i elektronske objekte ili komunikacione mreže i uređaje, uz prethodno pribavljenu saglasnost ministarstva nadležnog za poslove poljoprivrede.

Ostale vrste objekata mogu se graditi po sprovedenom postupku promene namene poljoprivrednog zemljišta, uz plaćanje propisane naknade za promenu namene.

Članom 167. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da će organ jedinice lokalne samouprave nadležan za poslove građevinarstva odobriti rešenjem, po službenoj dužnosti ili na zahtev zainteresovanog lica, uklanjanje objekta, odnosno njegovog dela, za koji utvrdi da je usled dotrajalosti ili većih oštećenja ugrožena njegova stabilnost i da predstavlja neposrednu opasnost za život i zdravlje ljudi, za susedne objekte i za bezbednost saobraćaja. Rešenje o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela, može se izdati ako je nadležni građevinski inspektor prethodno doneo rešenje o zabrani korišćenja, odnosno upotrebe objekta, a može se izvršiti ako su prethodno rešena pitanja smeštaja korisnika objekta, osim u slučaju kada se uklanjanje objekta odobrava na zahtev vlasnika koji taj objekat koristi.

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, možete se obratiti organu jedinice lokalne samouprave nadležnom za poslove građevinarstva, na čijoj teritoriji se nalazi konkretan objekat.

Oglašavanje objekta u izgradnji nije predmet regulisanja Zakona o planiranju i izgradnji.

Odredbama Zakona o planiranju i izgradnji regulisano je samo da, pre početka građenja investitor obezbeđuje (između ostalog) obeležavanje gradilišta odgovarajućom tablom (član 149. Zakona). Izgled, sadržina i mesto postavljanja gradilišne table bliže su propisani Pravilnikom o izgledu, sadržini i mestu postavljanja gradilišne table. Navedeni Pravilnik možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Indeks zauzetosti, kao i indeks izgrađenosti parcele su Zakonom o planiranju i izgradnji definisani kao odnos gabarita horizontalne projekcije, odnosno bruto razvijene građevinske površine izgrađenog ili planiranog objekta i ukupne površine građevinske parcele.

Definicija objekta, u smislu odredaba Zakona o planiranju i izgradnji, data je u članu 2. tačka 22) Zakona, i to kao građevina spojena sa tlom, koja predstavlja fizičku, funkcionalnu, tehničko - tehnološku ili biotehničku celinu (zgrade svih vrsta, saobraćajni, vodoprivredni i energetski objekti, objekti infrastrukture elektronskih komunikacija - kablovska kanalizacija, objekti komunalne infrastrukture, priključak na elektroenergetsku mrežu, industrijski, poljoprivredni i drugi privredni objekti, objekti sporta i rekreacije, groblja, skloništa i sl.), koji može biti podzemni ili nadzemni.

Iz citirane definicije objekta proizlazi da se prilikom izračunavanja indeksa zauzetosti, kao i indeksa izgrađenosti parcele, uzimaju u obzir saobraćajni objekti, kao i svi drugi objekti pobrojani u članu 2. tačka 22) Zakona o planiranju i izgradnji.

Članom 30. stav 3. Zakona o energetici propisano je da se energetska dozvola pribavlja za izgradnju sledećih objekata:

• objekata za proizvodnju električne energije snage 1 MW i više;
• objekata za proizvodnju električne energije snage do 1 MW koji kao primarni energetski resurs koriste vodu;
• objekata za kombinovanu proizvodnju električne i toplotne energije u termoelektranama - toplanama električne snage 1 MW i više i ukupne toplotne snage 1 MW i više;
• direktnih dalekovoda;
• objekata za proizvodnju derivata nafte;
• naftovoda i produktovoda, objekata za skladištenje nafte, derivata nafte, biogoriva, komprimovanog prirodnog gasa i utečnjenog prirodnog gasa ukupnog rezervoarskog prostora većeg od 10 m³;
• objekata za transport prirodnog gasa, objekata za distribuciju prirodnog gasa i objekata za skladištenje prirodnog gasa;
• direktnih gasovoda;
• objekata za proizvodnju toplotne energije snage 1 MW i više;
• objekata za proizvodnju biogoriva kapaciteta preko 10 t godišnje.

Postavljanje oglasnih panoa (bilborda) nije predmet regulisanja Zakona o planiranju i izgradnji, već Zakona o oglašavanju („Službeni glasnik republike Srbije“ broj 6/2016).

Prema članu 39. Zakona o oglašavanju, oglasni pano (bilbord) predstavlja sredstvo za oglašavanje na otvorenim površinama, tj. površinama koje su izvan zatvorenog prostora i dostupne su javnosti, odnosno neodređenom broju primalaca. Članom 40. stav 2. Zakona o oglašavanju propisano je da uslove i način oglašavanja na otvorenim površinama bliže uređuje jedinica lokalne samouprave.

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o oglašavanju, informaciju o uslovima i načinu oglašavanja na otvorenim površinama, odnosno postavljanja bilborda, možete naći u odgovarajućem aktu jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji je planirano postavljanje bilborda.

Mogućnost eventualnog postavljanja kanalizacione cevi preko saobraćajnice zavisi od uslova upravljača javnog puta. U vezi sa tim, upravljač konkretnog javnog puta bi se, prilikom davanja odgovarajućih uslova (za projektovanje i priključenje, odnosno za ukrštanje i paralelno vođenje) izjasnio da li postoje tehničke mogućnosti za takvo rešenje i pod kojim uslovima.  

Odredbama Zakona o planiranju i izgradnji (član 69. stav 6) propisana je mogućnost građenja na poljoprivrednom zemljištu isključivo za linijske infrastrukturne objekte, komunalnu infrastrukturu, elektroenergetske i elektronske objekte ili komunikacione mreže i uređaje, uz prethodno pribavljenu saglasnost ministarstva nadležnog za poslove poljoprivrede.

Ostale vrste objekata mogu se graditi po sprovedenom postupku promene namene poljoprivrednog zemljišta, uz plaćanje naknade za promenu namene.

Pitanje koje ste postavili nije predmet regulisanja odredaba Zakona o planiranju i izgradnji, već Zakona o stanovanju i održavanju zgrada.

Način odlučivanja skupštine stambene zajednice propisan je odredbama člana 44. Zakona o stanovanju i održavanju zgrada. Članom 44. stav 1. navedenog Zakona regulisano je da skupština stambene zajednice, koju čine svi vlasnici posebnih delova zgrade, donosi odluke običnom većinom glasova prisutnih članova koji imaju pravo glasa po određenom pitanju. U stavu 2. istog člana regulisano je da o raspolaganju zajedničkim delovima zgrade, poveravanju upravljanja profesionalnom upravniku i kreditnom zaduživanju stambene zajednice skupština stambene zajednice odlučuje većinom koju čine 2/3 ukupnog broja glasova.

Ukoliko je u konkretnom slučaju reč o gasnim instalacijama na kojima podnosilac zahteva ima rešene imovinsko-pravne odnose u smislu odredaba Zakona o planiranju i izgradnji, ne postoji prepreka za izdavanje rešenja o odobrenju izvođenja radova na tim instalacijama. 

Obaveza pribavljanja saglasnosti na tehničku dokumentaciju u pogledu mera zaštite od požara za izgradnju, rekonstrukciju i dogradnju objekata sa svim pripadajućim instalacijama, opremom i uređajima propisana je članom 33. Zakona o zaštiti od požara. U stavu 1. tačka 1) navedenog člana Zakona propisano je da je predmetna saglasnost potrebna za stambene, stambeno-poslovne i poslovne objekte površine veće od 2.000 m² ili spratnosti P+4+Pk(PS) i preko, zgrade za stanovanje zajednica, hotele, motele i zgrade za trgovinu na veliko i malo površine veće od 400 m² ili spratnosti preko P+2, kao i restorane, barove i slične ugostiteljske objekte.

Za izgradnju stambenih objekata koji su manji od navedene površine, odnosno spratnosti, nije potrebno pribavljati saglasnost na tehničku dokumentaciju u pogledu mera zaštite od požara.

Saglasno članu 60. Zakona o državnom premeru i katastru kojim je propisano načelo upisa, svojina i druga stvarna prava na nepokretnostima stiču se, prenose i ograničavaju upisom u katastar nepokretnosti (konstitutivnost upisa), a prestaju brisanjem upisa. Imajući to u vidu, podatke o pravno relevantnim činjenicama u vezi sa konkretnom nepokretnošću možete dobiti uvidom u evidenciju katastra nepokretnosti kojom je obuhvaćen predmetni objekat.

Prilikom obračuna indeksa zauzetosti, odnosno indeksa izgrađenosti parcele u obzir se uzimaju isključivo objekti koji su evidentirani u evidenciji katastra nepokretnosti.

Ukoliko je u pitanju manji montažni objekat privremenog karaktera, postavljanje i uklanjanje takvih objekata obezbeđuje i uređuje jedinica lokalne samouprave. Imajući to u vidu, u cilju dobijanja informacija u vezi sa postupkom i potrebnom dokumentacijom za postavljanje manjeg montažnog objekta, možete se obratiti jedinici lokalne samouprave na čijoj teritoriji je planirano postavljanje predmetnog objekta.

Napominjemo da je odredbama Zakona o planiranju i izgradnji (član 69. stav 6) propisana je mogućnost građenja na poljoprivrednom zemljištu isključivo za linijske infrastrukturne objekte, komunalnu infrastrukturu, elektroenergetske i elektronske objekte ili komunikacione mreže i uređaje, uz prethodno pribavljenu saglasnost ministarstva nadležnog za poslove poljoprivrede. Ostale vrste objekata mogu se graditi po sprovedenom postupku promene namene poljoprivrednog zemljišta, uz plaćanje naknade za promenu namene.

Članom 135. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se građevinska dozvola izdaje investitoru koji uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole dostavi projekat za građevinsku dozvolu, ima odgovarajuće pravo na zemljištu ili objektu i koji je dostavio dokaze propisane podzakonskim aktom kojim se bliže uređuje sadržina i način izdavanja građevinske dozvole i platio odgovarajuće administrativne takse. U stavu 2. istog člana propisano je da se kao odgovarajuće pravo na zemljištu smatra pravo svojine, pravo zakupa na građevinskom zemljištu u javnoj svojini, kao i druga prava propisana tim zakonom.

Iz citiranih odredbi Zakona o planiranju i izgradnji proizlazi da investitor koji podnosi zahtev za izdavanje građevinske dozvole mora imati odgovarajuće pravo na zemljištu, što podrazumeva pravo svojine (ili neko drugo pravo propisano Zakonom).

Kada je reč o finansijeru, u smislu odredaba Zakona o planiranju i izgradnji, taj pojam je propisan članom 2. tačka 43) Zakona. Saglasno navedenim odredbama Zakona, finansijer je lice koje po osnovu zaključenog i overenog ugovora sa investitorom finansira, odnosno sufinansira izgradnju, dogradnju, rekonstrukciju, adaptaciju, sanaciju ili izvođenje drugih građevinskih odnosno investicionih radova predviđenih ovim zakonom i na osnovu tog ugovora stiče određena prava i obaveze koje su ovim zakonom propisane za investitora u skladu sa tim ugovorom, osim sticanja prava svojine na objektu koji je predmet izgradnje. Iz citiranih odredbi Zakona proizlazi da finansijer ne može steći pravo svojine na objektu koji je predmet izgradnje, niti može u toku izgradnje „postati“ investitor (osim u slučaju prenosa prava svojine na zemljištu na kome se vrši izgradnja).

Saglasno odredbama člana 151. Zakona o planiranju i izgradnji, investitor određuje jedno lice za odgovornog izvođača radova, bez obzira na kompleksnost radova, pri čemu su uslovi za obavljanje tih poslova propisani u istom članu Zakona i zavise od vrste radova koji se izvode.

Obaveze odgovornog izvođača radova propisane su članom 152. stav 7. Zakona o planiranju i izgradnji. Navedenim članom Zakona utvrđeno je da je odgovorni izvođač radova dužan da:

1. izvodi radove prema dokumentaciji na osnovu koje je izdata građevinska dozvola, odnosno projektu za izvođenje, u skladu sa propisima, standardima, uključujući standarde pristupačnosti tehničkim normativima i standardima kvaliteta koji važe za pojedine vrste radova, instalacija i opreme;
2. organizuje gradilište na način kojim će obezbediti pristup lokaciji, obezbeđenje nesmetanog odvijanja saobraćaja, zaštitu okoline za vreme trajanja građenja;
3. obezbeđuje sigurnost objekta, lica koja se nalaze na gradilištu i okoline (susednih objekata i saobraćajnica);
4. obezbeđuje dokaz o kvalitetu izvršenih radova, odnosno ugrađenog materijala, instalacija i opreme;
5. vodi građevinski dnevnik, građevinsku knjigu i obezbeđuje knjigu inspekcije;
6. obezbeđuje merenja i geodetsko osmatranje ponašanja tla i objekta u toku građenja;
7. obezbeđuje objekte i okolinu u slučaju prekida radova;
8. na gradilištu obezbedi ugovor o građenju, rešenje o određivanju odgovornog izvođača radova na gradilištu i projekat za izvođenje, odnosno dokumentaciju na osnovu koje se objekat gradi.

U skladu sa članom 146. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji, postavljanje i uklanjanje manjih montažnih objekata privremenog karaktera na javnim i drugim površinama obezbeđuje i uređuje jedinica lokalne samouprave.

Imajući to u vidu, u cilju dobijanja informacija u vezi sa postupkom i potrebnom dokumentacijom za postavljanje manjeg montažnog objekta, možete se obratiti jedinici lokalne samouprave na čijoj teritoriji je planirano postavljanje predmetnog objekta.

Članom 31. stav 1. tačka 4) Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da pravila građenja u važećem planskom dokumentu sadrže, između ostalog, najveći dozvoljeni indeks zauzetosti ili izgrađenosti građevinske parcele. U skladu sa tim, eventualna izmena najvećeg dozvoljenog indeksa zauzetosti ili izgrađenosti građevinske parcele moguća je na osnovu izmene pravila građenja planskog dokumenta kojim je obuhvaćena predmetna parcela. Inicijativu za izmenu možete pokrenuti kod organa jedinice lokalne samouprave koja je donela važeći planski dokument kojim je obuhvaćena predmetna građevinska parcela.

Saglasno članu 65. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji, na jednoj katastarskoj parceli može se obrazovati veći broj građevinskih parcela, koje se mogu deliti parcelacijom do minimuma utvrđenog primenom pravila o parcelaciji ili ukrupniti preparcelacijom, a prema planiranoj ili postojećoj izgrađenosti, odnosno, planiranoj ili postojećoj nameni građevinske parcele, na osnovu projekta parcelacije.

Članom 2. tačka 20) Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da građevinska parcela jeste deo građevinskog zemljišta, sa pristupom javnoj saobraćajnoj površini, koja je izgrađena ili planom predviđena za izgradnju.

Saglasno citiranoj odredbi Zakona o planiranju i izgradnji, građevinska dozvola može biti izdata samo ukoliko parcela na kojoj je planirana izgradnja ima pristup javnoj saobraćajnoj površini (koja je izgrađena ili planom predviđena za izgradnju).

Ne.

Ne.

Saglasno članu 65. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji, na jednoj katastarskoj parceli može se obrazovati veći broj građevinskih parcela, koje se mogu deliti parcelacijom do minimuma utvrđenog primenom pravila o parcelaciji ili ukrupniti preparcelacijom, a prema planiranoj ili postojećoj izgrađenosti, odnosno, planiranoj ili postojećoj nameni građevinske parcele, na osnovu projekta parcelacije.

Saglasno članu 97. stav 8. Zakona o planiranju i izgradnji, doprinos za uređivanje građevinskog zemljišta ne obračunava se za podzemne etaže objekata visokogradnje, u koje spada i prostor namenjen za garažiranje vozila.

Odredbe Zakona o planiranju i izgradnji primenjuju se na celoj teritoriji Republike Srbije i imaju jaču pravnu snagu od odluka jedinica lokalne samouprave, odnosno odluke jedinica lokalne samouprave moraju biti u skladu sa odredbama Zakona.

Ukoliko je u evidenciji katastra nepokretnosti predmetni objekat evidentiran kao stambeni, nije potrebno vršiti promenu namene.

Ime: Andjelko

Saglasno članu 9. stav 1. Zakona o stanovanju i održavanju zgrada, prenos prava svojine nad zajedničkim delovima zgrade u cilju dogradnje, nadziđivanja, pripajanja ili pretvaranja predstavlja raspolaganje zajedničkim delovima zgrade, u smislu odredaba tog Zakona. U stavu 3. i 4. istog člana regulisano je da se navedeni prenos prava svojine vrši na osnovu ugovora između stambene zajednice i lica koje stiče pravo nad delom zajedničkih delova, a potpisi ugovornih strana overavaju se u skladu sa zakonom kojim se uređuje overa potpisa.

O raspolaganju zajedničkim delovima zgrade, skupština stambene zajednice, koju čine svi vlasnici posebnih delova, odlučuje većinom koju čine 2/3 ukupnog broja glasova, u skladu sa članom 44. stav 2. Zakona o stanovanju i održavanju zgrada.

Odredbama Zakona o planiranju i izgradnji (član 69. stav 6) propisana je mogućnost građenja na poljoprivrednom zemljištu isključivo za linijske infrastrukturne objekte, komunalnu infrastrukturu, elektroenergetske i elektronske objekte ili komunikacione mreže i uređaje, uz prethodno pribavljenu saglasnost ministarstva nadležnog za poslove poljoprivrede.

Ostale vrste objekata mogu se graditi po sprovedenom postupku promene namene poljoprivrednog zemljišta, uz plaćanje naknade za promenu namene.

Imajući u vidu činjenicu da odredbama Zakona o planiranju i izgradnji nije predviđena mogućnost izgradnje stambenog objekta (kuće) na poljoprivrednom zemljištu, eventualna izgradnja bila bi moguća tek po sprovedenom postupku promene namene zamljišta iz poljoprivrednog u građevinsko.

Ukoliko se radi o poljoprivrednom zemljištu u građevinskom području sela prve, druge, treće, četvrte i pete katastarske klase, radi se o zemljištu iz člana 3. Zakona o poljoprivrednom zeljištu i zbog toga je potrebno pred opštinskim organom uprave nadležnim za poljoprivredu pokrenuti postupak za promenu namene obradivog poljoprivrednog zemljišta.

Odredbama Zakona o planiranju i izgradnji (član 69. stav 6) propisana je mogućnost građenja na poljoprivrednom zemljištu isključivo za linijske infrastrukturne objekte, komunalnu infrastrukturu, elektroenergetske i elektronske objekte ili komunikacione mreže i uređaje, uz prethodno pribavljenu saglasnost ministarstva nadležnog za poslove poljoprivrede.

Ostale vrste objekata mogu se graditi po sprovedenom postupku promene namene poljoprivrednog zemljišta, uz plaćanje naknade za promenu namene.

• Podaci o mogućnostima i ograničenjima gradnje navode se u lokacijskim uslovima, koji predstavljaju javnu ispravu koja sadrži sve uslove za izradu tehničke dokumentacije.
• Uslovi i način upravljanja, zaštite i održavanja javnih puteva uređeni su odredbama Zakona o javnim putevima (“Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 101/2005, 123/2007, 101/2011, 93/2012 i 104/2013).
• Objekte u privatnoj svojini održavaju njihovi vlasnici. Upravljanje javnim putem, koje podrazumeva i obavljanje stručnih poslova na održavanju javnog puta, obavlja upravljač javnog puta kome je konkretan javni put poveren na upravljanje.
• Upravljač javnog puta kome je konkretan javni put poveren na upravljanje obavlja i poslove postavljanja saobraćajne signalizacije na tom javnom putu (što obuhvata i saobraćajne na putu).

Odredbama Zakona o planiranju i izgradnji (član 69. stav 6) propisana je mogućnost građenja na poljoprivrednom zemljištu isključivo za linijske infrastrukturne objekte, komunalnu infrastrukturu, elektroenergetske i elektronske objekte ili komunikacione mreže i uređaje, uz prethodno pribavljenu saglasnost ministarstva nadležnog za poslove poljoprivrede.

Ostale vrste objekata mogu se graditi po sprovedenom postupku promene namene poljoprivrednog zemljišta, uz plaćanje naknade za promenu namene.

Pitanje koje ste postavili ne odnosi se na primenu odredaba Zakona o planiranju i izgradnji i podzakonskih akata donetih na osnovu tog zakona.

Zaštita od buke regulisana je odredbama Zakona o zaštiti od buke u životnoj sredini („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 36/2009 i 88/2010), dok su indikatori buke u životnoj sredini, granične vrednosti, metode za ocenjivanje indikatora buke, uznemiravanja i štetnih efekata buke na zdravlje ljudi propisani Uredbom o indikatorima buke, graničnim vrednostima, metodama za ocenjivanje indikatora buke, uznemiravanja i štetnih efekata buke u životnoj sredini („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 75/2010).

Stav 8. člana 18. Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu brisan je članom 79. stav 1. tačka 11) Zakona o izmenama i dopunama Zakona o republičkim administrativnim taksama („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 113/2017). Stav koji je brisan odnosi se na ovlašćenje ministra nadležnog za rad i ministra nadležnog za finansije za utvrđivanje visine troškova postupka utvrđivanja ispunjenosti propisanih uslova u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, pre početka obavljanja delatnosti poslodavca. Shodno tome, odredbe Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu koje se odnose na obavezu izrade elaborata o uređenju gradilišta ostale su nepromenjene.

Saglasno članu 65. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji, na jednoj katastarskoj parceli može se obrazovati veći broj građevinskih parcela, koje se mogu deliti parcelacijom do minimuma utvrđenog primenom pravila o parcelaciji ili ukrupniti preparcelacijom, a prema planiranoj ili postojećoj izgrađenosti, odnosno, planiranoj ili postojećoj nameni građevinske parcele, na osnovu projekta parcelacije.

Odredbama Zakona o planiranju i izgradnji (član 69. stav 6) propisana je mogućnost građenja na poljoprivrednom zemljištu isključivo za linijske infrastrukturne objekte, komunalnu infrastrukturu, elektroenergetske i elektronske objekte ili komunikacione mreže i uređaje, uz prethodno pribavljenu saglasnost ministarstva nadležnog za poslove poljoprivrede.

Ostale vrste objekata mogu se graditi po sprovedenom postupku promene namene poljoprivrednog zemljišta, uz plaćanje naknade za promenu namene.

Odredbama Zakona o planiranju i izgradnji (član 69. stav 6) propisana je mogućnost građenja na poljoprivrednom zemljištu isključivo za linijske infrastrukturne objekte, komunalnu infrastrukturu, elektroenergetske i elektronske objekte ili komunikacione mreže i uređaje, i to uz prethodno pribavljenu saglasnost ministarstva nadležnog za poslove poljoprivrede. Ostale vrste objekata mogu se graditi po sprovedenom postupku promene namene poljoprivrednog  zemljišta.

Ukoliko je potrebno izvršiti priomenu namene objekta koji se nalazi na poljoprivrednom zemljištu, neophodno je najpre izvršiti promenu namene zemljišta (iz poljoprivrednog u građevinsko).

Građevinska parcela, saglasno članu 2. tačka 20) Zakona o paniranju i izgradnji, jeste deo građevinskog zemljišta, sa pristupom javnoj saobraćajnoj površini, koja je izgrađena ili planom predviđena za izgradnju. Imajući u vidu citiranu odredbu Zakona o planiranju i izgradnji, prilikom promene namene zemljišta iz poljoprivrednog u građevinsko, neophodno je na odgovarajući način obezbediti pristup parcele javnoj saobraćajnoj površini.

Ukoliko je u konkretnom slučaju reč o posebnom delu zgrade na kome postoji isključiva svojina jednog lica, nije potrebna saglasnost vlasnika ostalih posebnih delova zgrade.

Ukoliko je reč o posebnom delu zgrade koji je u režimu zajedničke svojine, eventualno pretvaranje bi predstavljalo raspolaganje zajedničkim delom zgrade (prenos prava svojine nad zajedničkim delovima zgrade u cilju dogradnje, nadziđivanja, pripajanja ili pretvaranja). Saglasno članu 44. stav 2. Zakona o stanovanju i održavanju zgrada, o raspolaganju zajedničkim delovima zgrade skupština stambene zajednice odlučuje većinom koju čine 2/3 ukupnog broja glasova.

Članom 3. stav 2. tačka 16) Zakona o stanovanju i održavanju zgrada regulisano je da su zajednički delovi zgrade oni delovi zgrade koji ne predstavljaju poseban ili samostalni deo zgrade, koji služe za korišćenje posebnih ili samostalnih delova zgrade, odnosno zgradi kao celini. U zajedničke delove stambene zgrade, između ostalog,  spadaju i fasade. Članom 42. stav 1. tačka 8) Zakona o stanovanju i održavanju zgrada propisano je da stambena zajednica donosi odluku o preduzimanju radova na zajedničkim delovima zgrade, dok je u članu 44. stav 1. istog Zakona regulisano da se takva odluka donosi običnom većinom glasova prisutnih članova koji imaju pravo glasa po određenom pitanju.

Saglasno citiranim odredbama Zakona o stanovanju i održavanju zgrada, za izvođenje radova na zajedničkim delovima zgrade (fasadi) potrebno je pribaviti odgovarajuću odluku stambene zajednice, i to većinom glasova prisutnih članova stambene zajednice koji imaju pravo glasa po tom pitanju.

Odredbama Zakona o planiranju i izgradnji nije propisana visina na kojoj je moguće postaviti pojedine delove objeta. Ta činjenica zavisi od sadržine planskog dokumenta kojim je obuhvaćena parcela na kojoj se nalazi predmetni objekat.

Kao što je u Vašem pitanju sugerisano, podatak o položaju objekata u odnosu na regulaciju i u odnosu na granice građevinske parcele navodi se u informaciji o lokaciji, a na osnovu pravila građenja sadržanih u planskom dokumentu.

Članom 106. stav 5. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da, u slučaju kada vlasnici postojećih objekata ili zemljišta ne postignu saglasnost u vezi sa parcelacijom zemljišta, zainteresovano lice može pokrenuti postupak za razvrgnuće suvlasničke zajednice kod nadležnog suda. U istom stavu propisano je da se u tom slučaju parcelacija sprovodi pred organom nadležnim za poslove državnog premera i katastra na osnovu pravnosnažne sudske odluke.

Saglasno citiranim odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, pravnosnažna sudska odluka predstavlja osnov za sprovođenje parcelacije pred organom nadležnim za poslove državnog premera i katastra, te nije potrebno sprovoditi nikakve dodatne aktivnosti, što podrazumeva da nije potrebno ni pribavljati potvrdu projekta parcelacije od strane organa nadležnog za poslove urbanizma.

Članom 3. stav 2. tačka 16) Zakona o stanovanju i održavanju zgrada propisano je da su zajednički delovi zgrade oni delovi zgrade koji ne predstavljaju poseban ili samostalni deo zgrade, koji služe za korišćenje posebnih ili samostalnih delova zgrade, odnosno zgradi kao celini, u koje, između ostalog, spadaju i strehe.

Članom 42. stav 1. tačka 8) Zakona o stanovanju i održavanju zgrada propisano je da skupština stambene zajednice donosi odluku o preduzimanju radova na zajedničkim delovima zgrade, pri čemu u tom slučaju skupština stambene zajednice donosi odluke običnom većinom glasova prisutnih članova, saglasno članu 44. stav 1. Zakona.

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o stanovanju i održavanju zgrada, za preduzimanje radova na zajedničkim delovima zgrade (streha) neophodno je pribaviti odluku skupštine stambene zajednice, i to većinom glasova prisutnih članova.

Članom 83. stav 1. Zakona o privrednim društvima propisano je da  preduzetnik jeste poslovno sposobno fizičko lice koje obavlja delatnost u cilju ostvarivanja prihoda i koje je kao takvo registrovano u skladu sa zakonom o registraciji.

Imajuć u vidu citirane odredbe Zakona o privrednim društvima, mišljenja smo da nema potrebe za zaključenjem posebnog ugovora „sa samim sobom“, jer forma preduzetnika podrazumeva samo da određeno fizičko lice obavlja delatnost u cilju ostvarivanja prihoda i da je kao takvo registrovano u skladu sa zakonom o registraciji. Shodno tome, mišljenja smo da bi nadležni organ, ukoliko bi uz zahtev bila priložena sva propisana dokumentacija, u aktu kojim se odobrava izvođenje radova svakako naveo odgovarajuće fizičko lice kao investitora.  

proizlazi da preduzetnik nema svojstvo pravnog lica, te da za obavljanje delatnosti odgovara celokupnom svojom imovinom. Shodno tome, građevinska dozvola može biti izdata fizičkom ili pravnom licu kao investitoru, odnosno da preduzetnik  ne može biti investitor, već to može biti samo fizičko lice.

Izdavanje privremene građevinske dozvole regulisano je odredbama člana 147. Zakona o planiranju i izgradnji. Objekat koji ste opisali u Vašem pitanju nije obuhvaćen članom 147. Zakona, pa građevinska dozvola koja bi eventualno bila izdata ne bi bila privremenog karaktera.

Pitanje u vezi sa registracijom poljoprivrednog gazdinstva nije predmet regulisanja Zakona o planiranju i izgradnji.

Članom 9. stav 1. Zakona o stanovanju i održavanju zgrada propisano je da raspolaganje zajedničkim delovima zgrade jeste prenos prava svojine nad zajedničkim delovima zgrade u cilju dogradnje, nadziđivanja, pripajanja ili pretvaranja. Članom 42. stav 1. tačka 12) istog Zakona propisano je da skupština stambene zajednice, koju čine svi vlasnici posebnih delova zgrade, donosi odluku o raspolaganju zajedničkim delovima zgrade. O raspolaganju zajedničkim delovima zgrade skupština stambene zajednice odlučuje većinom koju čine 2/3 ukupnog broja glasova, u skladu sa članom 44. stav 2. Zakona o stanovanju i održavanju zgrada.

Članovi skupštine stambene zajednice koji nisu glasali za odluku za koju je pribavljena zakonom propisana većina glasova imaju obavezu da se ponašaju na način kojim se ne sprečava realizacije donete odluke.

Postavljanje oglasnih panoa (bilborda) nije regulisano odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, već Zakona o oglašavanju („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 6/2016).

Članom 41. stav 1. Zakona o oglašavanju propisano je da se na otvorene površine kojima državni organ ili organ jedinice lokalne samouprave upravljaju ili su ovlašćeni da određuju način upravljanja u skladu sa posebnim propisima, oglasni pano se može postaviti samo uz prethodno odobrenje nadležnog organa. Nadležni organ donosi plan postavljanja oglasnih panoa na javnim površinama i na osnovu tog plana raspisuje konkurs za izbor korisnika mesta za postavljanje panoa na tim površinama, a bliži uslovi i kriterijumi za sprovođenje konkursa uključujući način određivanja naknade za postavljanje panoa, odnosno drugih oglasnih sredstava na javnim površinama, utvrđuju se aktom nadležnog organa jedinice lokalne samouprave.

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o oglašavanju, u cilju detaljnijeg informisanja u vezi sa postavljanjem reklamnog panoa (bilborda), potrebno je izvršiti uvid u akt   nadležnog organa jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji je planirano postavljanje predmetnog bilborda.

Članom 88. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da, kada se planskim dokumentom promeni namena poljoprivrednog u građevinsko zemljište, organ nadležan za donošenje planskog dokumenta je dužan da u roku od 15 dana od dana stupanja na snagu tog dokumenta, organu nadležnom za poslove državnog premera i katastra dostavi akt koji sadrži popis katastarskih parcela kojima je promenjena namena.

Saglasno citiranoj odredbi Zakona o planiranju i izgradnji, promena namene poljoprivrednog u građevinsko zemljište može se vršiti samo za cele katastarske parcele, a ne i za njene delove.

Pojam investitora definisan je članom 2. tačka 21) Zakona o planiranju i izgradnji, i to kao lice za čije potrebe se gradi objekat i na čije ime glasi građevinska dozvola.

Pojam finansijera definisan je članom 2. tačka 43) Zakona o planiranju i izgradnji, i to kao lice koje po osnovu zaključenog i overenog ugovora sa investitorom finansira, odnosno sufinansira izgradnju, dogradnju, rekonstrukciju, adaptaciju, sanaciju ili izvođenje drugih građevinskih odnosno investicionih radova predviđenih Zakonom i na osnovu tog ugovora stiče određena prava i obaveze koje su Zakonom propisane za investitora u skladu sa tim ugovorom, osim sticanja prava svojine na objektu koji je predmet izgradnje.

Investitor ima pravo da izvodi radove isključivo na zemljištu na kome ima odgovarajuće pravo, što podrazumeva pravo svojine, pravo zakupa na građevinskom zemljištu u javnoj svojini, kao i druga prava propisana Zakonom o planiranju i izgradnji. Izgradnja, odnosno izvođenje radova na zemljištu na kome investitor nema odgovarajuće pravo nije dozvoljeno.

Članom 17. stav 1. Zakona o hipoteci („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 115/05, 60/15, 63/15 – odluka US RS i 83/15) propisano je da vlasnik hipotekovane nepokretnosti ne sme fizički menjati predmet hipoteke (pregrađivanje, dogradnja, rušenje, spajanje, deoba, i dr.) bez pismene saglasnosti poverioca, koju poverilac neće odbiti da izda bez opravdanog razloga.

Imajući u vidu citiranu odredbu Zakona o hipoteci, ukoliko vlasnik hipotekovane nepokretnosti ima nameru da investira izvođenje nekih od radova koji su obuhvaćeni članom 17. stav 1. Zakona o hipoteci, u obavezi je da prethodno pribavi pisanu saglasnost hipotekarnog poverioca.

Odredbama Zakona o planiranju i izgradnji (član 69. stav 6) propisana je mogućnost građenja na poljoprivrednom zemljištu isključivo za linijske infrastrukturne  objekte, komunalnu infrastrukturu, elektroenergetske i elektronske objekte ili komunikacione mreže i uređaje, i to uz prethodno pribavljenu saglasnost ministarstva nadležnog za poslove poljoprivrede. Ostale vrste objekata mogu se graditi po sprovedenom postupku promene namene poljoprivrednog zemljišta.

Promena namene obradivog poljoprivrednog zemljišta regulisana je odredbama Zakona o poljoprivrednom zemljištu. Zahtev za izdavanje saglasnosti na promenu namene obradivog poljoprivrednog zemljišta investitor podnosi Ministarstvu poljoprivrede. Uz zahtev se podnosi sledeća dokumentacija:

• dokaz o vlasništvu, odnosno pravu korišćenja obradivog poljoprivrednog zemljišta za koje se traži saglasnost;
• zapisnik poljoprivrednog inspektora o postojećem stanju u pogledu načina korišćenja obradivog poljoprivrednog zemljišta za koje se traži saglasnost;
• dokaz o plaćenoj administrativnoj taksi;
• projekat rekultivacije, ako se promena namene vrši na određeno vreme iz člana 23. stav 1. tačka 2. Zakona i potvrda o overenim bilansnim rezervama mineralnih sirovina.

Za promenu namene obradivog poljoprivrednog zemljišta plaća se naknada, i to jednokratno u iznosu od 50% tržišne vrednosti obradivog poljoprivrednog zemljišta na dan podnošenja zahteva za promenu namene obradivog poljoprivrednog zemljišta, odnosno 20% tržišne vrednosti građevinskog zemljišta za promenu namene iz člana 23. stav 1. tačka 3) Zakona.

Članom 2. tačka 24) Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da pomoćni objekat jeste objekat koji je u funkciji glavnog objekta, a gradi se na istoj parceli na kojoj je sagrađen ili može biti sagrađen glavni stambeni, poslovni ili objekat javne namene. Iz citirane formulacije proizlazi da prethodna izgradnja glavnog stambenog, poslovnog ili objekta javne namene nije uslov za izgradnju pomoćnog objekta.

Nadležnost Gradske uprave, odnosno pojedinih organizacionih jedinica Gradske uprave grada Beograda regulisana je Odlukom o Gradskoj upravi grada Beograda.

U članu 60. predmetne Odluke regulisano je da Sekretarijat za imovinsko-pravne poslove, građevinsku i urbanističku inspekciju – Uprava za imovinsko-pravne poslove obavlja poslove koji se odnose na raspolaganje nepokretnostima, pribavljanje i otuđenje nepokretnosti, poveravanje na upravljanje, davanje i prenos prava korišćenja nad ovim nepokretnostima, davanje saglasnosti korisnicima nepokretnosti koja se odnosi na upravljanje nepokretnosti.

Imajući u vidu citirane odredbe Odluke o gradskoj upravi grada Beograda, u cilju dobijanja tražene saglasnosti možete se obratiti Sekretarijatu za imovinsko-pravne poslove, građevinsku i urbanističku inspekciju – Uprava za imovinsko-pravne poslove.

Članom 2. tačka 43) Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da finansijer jeste lice koje po osnovu zaključenog i overenog ugovora sa investitorom finansira, odnosno sufinansira izgradnju, dogradnju, rekonstrukciju, adaptaciju, sanaciju ili izvođenje drugih građevinskih odnosno investicionih radova predviđenih ovim zakonom i na osnovu tog ugovora stiče određena prava i obaveze koje su ovim zakonom propisane za investitora u skladu sa tim ugovorom, osim sticanja prava svojine na objektu koji je predmet izgradnje.

Shodno citiranoj odredbi Zakona o planiranju i izgradnji, finansijer ne može postati vlasnik celog objekta, ali nema prepreke da postane vlasnik jednog ili više posebnih delova objekta koji je predmet izgradnje.

U dosadašnjoj praksi preovladava stav da se licu koje finansira izgradnju priznaje status suinvestitora, u kom slučaju na to lice glase građevinska i upotrebna dozvola u procentima objekta koji treba da stekne. Međutim, zbog različite prakse u postupanju jedinica lokalne samouprave, prethodno bi trebalo proveriti da li nadležni organ konkretne jedinice lokalne samouprave priznaje svojstvo suinvestitora i licu koje nije vlasnik parcele na kojoj se gradi i objekta koji se ruši. Ukoliko konkretna jedinica lokalne samouprave tumači odredbe Zakona o planiranju i izgradnji tako da građevinska dozvola može da se izda samo na lica koja su suvlasnici parcele, onda na to lice treba preneti i svojinski udeo na parceli koja se gradi i objektu koji se ruši.

1. Pozivni centar je namenjen isključivo za pružanje dodatnih informacija i pojašnjenja u cilju boljeg razumevanja i pravilne primene Zakona o planiranju i izgradnji i podzakonskih akata donetih na osnovu tog zakona. Radnopravni status radnika angažovanih od strane izvođača radova regulisan je odredbama Zakona o radu.

2. Privremenim saobraćajnicama i priključcima u smislu člana 147. Zakona o planiranju i izgradnji smatraju se saobraćajnice i priključci privremenog karaktera, za kojima postoji potreba u roku definisanom privremenom građevinskom dozvolom (najviše tri godine od dana donošenja privremene građevinske dozvole).

3. Članom 1. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se odredbe tog zakona ne odnose se na izgradnju objekata koji se u smislu zakona kojim se uređuje rudarstvo smatraju rudarskim objektima, postrojenjima i uređajima. Imajući u vidu citiranu odredbu Zakona o planiranju i izgradnji, pitanja u vezi sa izgradnjom rudarskih objekata regulišu se Zakonom o rudarstvu i geološkim istraživanjima.

Odredbama Zakona o planiranju i izgradnji nisu propisana ograničenja u vezi sa površinom, spratnošću, visinom i konfiguracijom pomoćnog objekta.

Takođe, odredbama Zakona nisu propisana ograničenja u vezi sa vrstom materijala od kojih može da se pravi pomoćni objekat, odnosno eventualna zabrana da pomoćni objekat bude od istih materijala kao glavni.

Pojam zaštitnog pojasa odnosi se na javni put i definisan je odredbama Zakona o javnim putevima („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 101/2005, 123/2007, 101/2011, 93/2012 i 104/2013). Članom 2. stav 1. tačka 38) Zakona o javnim putevima zaštitni pojas definisan je kao površina uz ivicu zemljišnog pojasa, na spoljnu stranu, čija je širina određena tim zakonom i služi za zaštitu javnog puta i saobraćaja na njemu.

Širina zaštitnog pojasa sa svake strane javnog puta propisana je članom 29. Zakona o javnim putevima, i to:

• državni putevi I reda

- autoputevi                                     40 metara

• ostali državni putevi I reda 20 metara
• državni putevi II reda 10 metara
• opštinski putevi 5 metara

Izuzetno od citiranih odredbi, a saglasno članu 29. stav 2. istog Zakona, zaštitni pojas autoputeva, ostalih državnih puteva I reda i državnih puteva II reda može biti i veće širine, ako je planskim dokumentom predviđena izgradnja stanice za snabdevanje motornih vozila gorivom.

Pozivni centar ne raspolaže informacijom o razlozima zbog kojih je odredbama Zakona o planiranju i izgradnji rekonstrukcija linijskog infrastrukturnog objekta definisana na način na koji je to učinjeno.

Članom 8. stav 1. Pravilnika o uslovima i normativima za projektovanje stambenih zgrada i stanova („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 58/2012, 74/2015 i 82/2015) propisano je da se liftovi odgovarajućeg kapaciteta i karakteristika, a u skladu sa propisima kojima se uređuje ova oblast, obavezno ugrađuju u svaku stambenu zgradu sa četiri i više nadzemnih etaža. Shodno tome, u zgradu koju ste opisali obavezno se ugrađuje lift odgovarajućeg kapaciteta i karakteristika, pri čemu napominjemo da se odredbe citiranog Pravilnika primenjuju samo za period nakon njegovog stupanja na snagu.

Napominjemo da Pozivni centar nije namenjen za davanje pravnih saveta, kao ni za instrukcije za postupanje u konkretnim slučajevima.

Članom 2. tačka 20. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da je građevinska parcela deo građevinskog zemljišta, sa pristupom javnoj saobraćajnoj površini, koja je izgrađena ili planom predviđena za izgradnju. U članu 69. stav 2. istog Zakona propisano je da se (između ostalog) za postavljanje stubova elektronskih komunikacija ne primenjuju odredbe o formiranju građevinske parcele propisane Zakonom.

Shodno citiranim odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, za postavljanje stubova elektronskih komunikacija nije neophodno da parcela na kojoj se vrši postavljanje ima pristup javnoj saobraćajnoj površini.

Članom 135. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se građevinska dozvola  izdaje investitoru koji uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole dostavi projekat za građevinsku dozvolu, ima odgovarajuće pravo na zemljištu ili objektu i koji je dostavio dokaze propisane podzakonskim aktom kojim se bliže uređuje sadržina i način izdavanja građevinske dozvole i platio odgovarajuće administrativne takse. U stavu 8. člana 69. Zakona o planiranju i izgradnji regulisano je da se, kao dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima na zemljištu, za objekte iz stava 2. tog člana, može podneti i ugovor o ustanovljavanju prava službenosti, odnosno ugovor o zakupu zemljišta u privatnoj svojini sa vlasnikom zemljišta, zaključen u skladu sa posebnim propisima, kao i ugovor o uspostavljanju prava službenosti zaključen sa vlasnikom, odnosno korisnikom zemljišta koji je imalac javnih ovlašćenja, na period koji odredi vlasnik, odnosno korisnik zemljišta.

U skladu sa tim, uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole za postavljanje stubova elektronskih komunikacija, kao dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima na zemljištu može se dostaviti i ugovor o uspostavljanju prava službenosti.

Pitanje koje ste postavili ne odnosi se na primenu odredaba Zakona o planiranju i izgradnji i podzakonskih akata donetih na osnovu tog Zakona, već na primenu odredaba Zakona o stanovanju i održavanju zgrada.

Članom 3. stav 2. tačka 26) Zakona o stanovanju i održavanju zgrada propisano je da investiciono održavanje jeste izvođenje građevinsko-zanatskih, odnosno drugih radova u zavisnosti od vrste objekta u cilju poboljšanja uslova korišćenja zgrade u toku eksploatacije. Članom 42. stav 1. tačka 8) istog Zakona propisano je da skupština stambene zajednice donosi odluku o preduzimanju radova na zajedničkim delovima zgrade, dok je u članu 44. stav 1. Zakona regulisano da skupština stambene zajednice donosi odluke običnom većinom glasova prisutnih članova koji imaju pravo glasa po određenom pitanju.

Iz Vašeg pitanja se ne može zaključiti da li se u konkretnom slučaju sprovodi postupak urbane komasacije ili postupak eksproprijacije.

Postupak urbane komasacije regulisan je odredbama Zakona o planiranju i izgradnji (čl. 107 – 108b). Urbana komasacija je postupak kojim se postojeće katastarske parcele na području za koje je donet plan generalne ili plan detaljne regulacije pretvaraju u građevinske parcele, u skladu sa važećim planskim dokumentom, u cilju racionalnog korišćenja i uređenja građevinskog zemljišta, uz istovremeno rešavanje imovinsko pravnih odnosa koji nastanu u ovom postupku. Preraspodela građevinskih parcela vrši se tako što se, uvek kada je to moguće, vlasniku dodeljuje građevinsko zemljište sa položajem koji je isti ili sličan zemljištu koje je uneto u komasacionu masu, na osnovu merila površine ili na osnovu merila vrednosti. Na osnovu merila površine zemljišta, svakom vlasniku pripada građevinsko zemljište u površini parcele koja je uneta u komasacionu masu, umanjeno za udeo u površini koja će biti korišćena za javne namene i koju je utvrdila komisija za komasaciju. U slučaju da nastane razlika u površini između dodeljene i unete površine, a nakon odbitka dela površina za javne namene (po kriterijumu unete površine i unete vrednosti zemljišta) ta razlika se nadoknađuje u novcu, pri čemu iznos novčane naknade utvrđuje komisija za komasaciju.

Ukoliko je u pitanju postupak eksproprijacije, on nije regulisan odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, već odredbama Zakona o eksproprijaciji („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 53/95, „Službeni list SRJ“ broj 16/2001 – Odluka SUS i „Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 20/2009, 55/2013 – Odluka US i 106/2016 – autentično tumačenje).

Članom 9. Zakona o stanovanju i održavanju zgrada propisano je da je raspolaganje zajedničkim delovima zgrade prenos prava svojine nad zajedničkim delovima zgrade u cilju dogradnje, nadziđivanja, pripajanja ili pretvaranja. O raspolaganju zajedničkim delovima zgrade vlasnici posebnih delova odlučuju u skladu sa odredbama Zakona koje se odnose na rad i odlučivanje stambene zajednice.

Saglasno članu 43. Zakona o stanovanju i održavanju zgrada, vlasnik posebnog dela zgrade  ima jedan glas u skupštini stambene zajednice, a u slučaju da je jedno lice istovremeno vlasnik više posebnih delova zgrade, to lice ima onoliko glasova u skupštini stambene zajednice koliko ima posebnih delova u vlasništvu. Članom 44. stav 2. istog Zakona propisano je da o raspolaganju zajedničkim delovima zgrade, poveravanju upravljanja profesionalnom upravniku i kreditnom zaduživanju stambene zajednice skupština stambene zajednice odlučuje većinom koju čine 2/3 ukupnog broja glasova.

Ukoliko skupština stambene zajednice donese odluku o raspolaganju zajedničkim delovima zgrade propisanom većinom glasova, vlasnici posebnih delova zgrade koji se protive takvoj odluci nemaju osnov da spreče njenu realizaciju.

Članom 5. stav 2. Zakona o stanovanju i održavanju zgrada propisano je da se sticanjem prava svojine na posebnom delu zgrade stiče i pravo svojine nad zajedničkim delovima zgrade, pravo učešća u upravljanju stambenom zajednicom i pravo susvojine na zemljištu na kome je zgrada izgrađena, odnosno zemljištu koje služi za redovnu upotrebu zgrade. Ova zakonska odredba je imperativnog karaktera i vlasnici posebnih delova zgrade ne mogu samovoljno predvideti drugačiji svojinski režim nad zemljištem na kome je zgrada izgrađena, odnosno zemljištem koje služi za redovnu upotrebu zgrade.

Ukoliko je investitor pribavio svu propisanu dokumentaciju potrebnu za izgradnju objekta, u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji, ne postoji osnov po kom bi se mogla osporiti izgradnja predmetnog objekta.

Kada je reč o zaštiti od buke, predmetna materija regulisana je odredbama Zakona o zaštiti od buke u životnoj sredini („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 36/2009 i 88/2010), dok su indikatori buke u životnoj sredini, granične vrednosti, metode za ocenjivanje indikatora buke, uznemiravanja i štetnih efekata buke na zdravlje ljudi propisani Uredbom o indikatorima buke, graničnim vrednostima, metodama za ocenjivanje indikatora buke, uznemiravanja i štetnih efekata buke u životnoj sredini („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 75/2010).

Predmet uređivanja Zakona o planiranju i izgradnji je izgradnja objekata. Članom 2. tačka 22) Zakona propisano je da objekat, u smislu Zakona, jeste građevina spojena sa tlom.

Shodno citiranim odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, izgradnja kućice na drvetu nije predmet regulisanja tog Zakona.

Zajednički građevinski elementi (temelji, noseći zidovi i stubovi, međuspratne i druge konstrukcije, konstruktivni deo zida ili zidna ispuna, izolacija i završna obrada zida prema spoljašnjem prostoru ili prema zajedničkom delu zgrade, strehe, fasade, krov, dimnjaci, kanali za provetravanje, svetlarnici, konstrukcija i prostori za lift i druge posebne konstrukcije i dr.) predstavljaju zajednički deo zgrade, saglasno članu 3. stav 2. tačka 16) Zakona o stanovanju i održavanju zgrada. Članom 42. stav 1. tačka 8) istog Zakona regulisano je da skupština stambene zajednice donosi odluku o preduzimanju radova na zajedničkim delovima zgrade. Skupština stambene zajednice donosi odluke običnom većinom glasova prisutnih članova koji imaju pravo glasa.

Članom 135. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se građevinska dozvola izdaje investitoru koji uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole dostavi projekat za građevinsku dozvolu, ima odgovarajuće pravo na zemljištu ili objektu i koji je dostavio dokaze propisane podzakonskim aktom kojim se bliže uređuje sadržina i način izdavanja građevinske dozvole i platio odgovarajuće administrativne takse. U stavu 6. istog člana Zakona regulisano je da se za izgradnju ili izvođenje radova na građevinskom zemljištu ili objektu koji je u vlasništvu više lica, kao dokaz o odgovarajućem pravu prilaže i overena saglasnost tih lica.

Pribavljanje saglasnosti lica koji su suvlasnici na objektu ne kome je planirano izvođenje radova regulisano je odredbama Zakona o stanovanju i održavanju zgrada, koje ste i citirali u Vašem pitanju. Shodno citiranim odredbama Zakona o stanovanju i održavanju zgrada, uz zahtev za izvođenje radova na zajedničkim delovima stambene zgrade prilaže se saglasnost koju čini većina glasova prisutnih članova skupštine stambene zajednice. Ukoliko uz zahtev bude priložena predmetna saglasnost, ispunjeni su zakonski uslovi u pogledu načina dokazivanja odgovarajućeg prava na zemljištu.

Odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, kao i podzakonskih akata donetih na osnovu tog Zakona, nije predviđen popust za lica sa invaliditetom u postupku za izdavanje akata u ostvarivanju prava na izgradnju i upotrebu objekata.

Članom 97.st.10. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da investitor koji uklanja postojeći objekat koji je izgrađen u skladu sa zakonom, u cilju izgradnje novog objekta na istoj lokaciji, plaća doprinos za uređivanje građevinskog zemljišta samo za razliku u broju kvadrata korisne površine između objekta koji planira da izgradi i objekta koji se uklanja.

Procedura za postavljanje stubića na parkingu zavisi od svojinskog režima površine na kojoj imate nameru da postavite stubiće.

Ukoliko je površina o kojoj je reč deo parcele stambene zgrade, nije potrebno pribavljati bilo koji akt nadležnog organa za gradnju, odnosno za izvođenje radova, u skladu sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji. Međutim, s obzirom na to da bi u tom slučaju bila reč o korišćenju zemljišta koje služi za redovnu upotrebu zgrade, za postavljanje stubića je neophodno izdejstvovati odgovarajuću odluku skupštine stambene zajednice, i to većinom glasova prisutnih članova koji imaju pravo glasa, u skladu sa članom 42. stav 1. tačka 13) i članom 44. stav 1. Zakona o stanovanju i održavanju zgrada. 

Ukoliko imate nameru da postavite stubiće na parceli koja je u režimu javne svojine, ukazujemo Vam na činjenicu da je upravljanje (održavanje, rekonstrukcija, sanacija i sl.) javnim površinama na teritoriji jedinice lokalne samouprave u nadležnosti pravnog lice kome je kao upravljaču lokalnih puteva i ulica povereno vršenje tih poslova od strane skupštine jedinice lokalne samouprave. Iz tog razloga, fizička lica ne mogu u svojstvu investitora pribavljati bilo kakve dozvole za izvođenje radova na javnim površinama, niti po osnovu izvođenja radova mogu sticati bilo kakava prava na javnim površinama, a posebno ne mogu samovoljno regulistati režim parkiranja. Imajući to u vidu, sugerisali bismo Vam da se obratite upravljaču puta i ukažete na svoju zainteresovanost da finansirate izvođenje radova na toj javnoj površini.

Kada je reč o eventualnoj rezervaciji parking mesta na javnoj povrini namenjenoj za parkiranje, za dobijanje dodatnih informacija možete se obratiti javnom preduzeću u Vašem gradu/opštini kome je poverena komunalna delatnost upravljanja javnim parkiralištima.

Članom 135. stav 6. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole za izgradnju ili izvođenje radova na građevinskom zemljištu ili objektu koji je u vlasništvu više lica, kao dokaz o odgovarajućem pravu prilaže se i overena saglasnost tih lica.

Ukoliko je u konkretnom slučaju reč o radovima na objektu koji je u vlasništvu jednog lica (odnosno na kome ne postoji suvlasništvo), nije potrebna saglasnost suvlasnika zemljišta. Ukoliko na predmetnom objektu postoji suvlasništvo, neophodno je priložiti saglasnost onih lica koja su suvlasnici na predmetnom objektu, overenu u skladu sa propisom kojim se reguliše overa potpisa.

Članom 13. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se građevinska dozvola se izdaje investitoru koji uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole dostavi projekat za građevinsku dozvolu, ima odgovarajuće pravo na zemljištu ili objektu i koji je dostavio dokaze propisane podzakonskim aktom kojim se bliže uređuje sadržina i način izdavanja građevinske dozvole i platio odgovarajuće administrativne takse. Kao odgovarajuće pravo na zemljištu smatra se pravo svojine, pravo zakupa na građevinskom zemljištu u javnoj svojini, kao i druga prava propisana Zakonom.

S obzirom na činjenicu da niste imalac odgovarajućeg prava na predmetnom zemljištu, u smislu odredaba Zakona o planiranju i izgradnji, ne postoji mogućnost da se predmetni zid „legalizuje“.

Članom 69. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se, između ostalog, za građenje, odnosno postavljanje elektroenergetskih objekata može formirati građevinska parcela koja odstupa od površine ili položaja predviđenih planskim dokumentom za tu zonu. U stavu 3. istog člana propisano je da se za objekte iz stava 1, koji se sastoje iz podzemnih i nadzemnih delova, građevinska parcela formira za nadzemne delove tih objekata, dok se za podzemne delove tog objekta u trasi koridora ne formira posebna građevinska parcela.

U stavu 2. istog člana propisano je da se za postavljanje stubnih transformatorskih stanica 10/04 kv i 20/04 kv, merno-regulacionih stanica za gas kod potrošača, elektrodistributivnih, elektroprenosnih, anemometorskih i meteoroloških stubova, kao i stubova elektronskih komunikacija ne primenjuju odredbe o formiranju građevinske parcele propisane Zakonom.

Shodno citiranim odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, u slučaju izgradnje, odnosno postavljanja stubne transformatorske stanica 10/04 kv i 20/04 kv nije potrebno formirati građevinsku parcelu za predmetno zemljište.

Odredbama člana 69. stav 6. Zakona o planiranju i izgradnji predviđena je mogućnost građenja na poljoprivrednom zemljištu, uz prethodno pribavljenu saglasnost ministarstva nadležnog za poslove poljoprivrede, za sledeće objekte: linijski infrastrukturni objekti, komunalna infrastruktura, elektroenergetski i elektronski objekti i komunikacione mreže i uređaji.

Shodno citiranim odredbama Zakona, postoji mogućnost izgradnje navedenih objekata i na poljoprivrednom zemljištu, ali samo uz prethodno pribavljenu saglasnost ministarstva nadležnog za poslove poljoprivrede.

Pozivni centar ne raspolaže tom informacijom, niti je navedeno regulisano Zakonom o planiranju izgradnji.

Članom 97.st.7. ovog zakona propisano je da skupština jedinice lokalne samouprave opštim aktom utvrđuje zone i vrste namena objekta iz stava 2. ovog člana, iznose koeficijenata zone i koeficijenata namene, kriterijume, iznos i postupak umanjivanja doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta posebna umanjenja iznosa doprinosa za nedostajuću infrastrukturu kao i uslove i način obračuna umanjenja iz stava 5. ovog člana, i druge pogodnosti za investitore, metod valorizacije u slučaju plaćanja u ratama kao i druga pitanja od značaja za obračun i naplatu doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta, u skladu sa ovim zakonom, a svojim pojedinačnim aktom može predvideti dodatne pogodnosti za plaćanje doprinosa za objekte od posebnog značaja za razvoj jedinice lokalne samouprave. Ne mogu se predvideti umanjenja iznosa doprinosa za objekte stanogradnje, osim po osnovu propisanom u stavu 5. ovog člana, kao i za objekte socijalnog stanovanja kod kojih je investitor Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave.

Prema tome, potrebno je napraviti uvid u Odluku o utvrđivanju doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta lokalne samouprave.

Članom 171. stav 1. i 2. Zakona o planiranju I izgradnji propisano je da se rešenje o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela, koje se donosi na osnovu Zakona, izvršava republički, pokrajinski, odnosno organ jedinice lokalne samouprave nadležan za poslove građevinske inspekcije, a organ nadležan za poslove građevinske inspekcije sačinjava program uklanjanja objekata i odgovara za njegovo izvršenje.

Shodno citiranim odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, u cilju dobijanja dozvole za planirano snimanje, možete se obratiti nekom od organa nadležnih za poslove građevinske inspekcije (republički, pokrajinski, odnosno organ jedinice lokalne samouprave).

Pitanje koje ste postavili ne odnosi se na primenu odredaba Zakona o planiranju i izgradnji, već Zakona o stanovanju i održavanju zgrada.

Naime, u članu 42. stav 1. tačka 8) Zakona o stanovanju i održavanju zgrada propisano je da skupština stambene zajednice donosi odluku o preduzimanju radova na zajedničkim delovima zgrade, dok je članom 44. stav 1. Zakona regulisano da skupština stambene zajednice donosi odluke običnom većinom glasova prisutnih članova koji imaju pravo glasa po određenom pitanju. Upravnik stambene zajednice organizuje izvođenje radova na zajedničkim delovima zgrade i zemljištu za redovnu upotrebu zgrade u skladu sa usvojenim programom održavanja i kontroliše da li se ovi radovi izvode, saglasno članu 50. tačka 11. Zakona o stanovanju i održavanju zgrada.

Iz citiranih odredbi Zakona o stanovanju i održavanju zgrada proizlazi da je za donošenje odluke o preduzimanju radova na zajedničkim delovima zgrade neophodno da se o tome izjasni skupština stambene zajednice, i to većinom glasova prisutnih članova.

Skrećemo pažnju da je članom 12. stav 1. tačka 2) Zakona o stanovanju i održavanju zgrada propisano da vlasnik posebnog dela zgrade, osim prava propisanih zakonom kojim se uređuje pravo svojine, ima pravo i da izvrši popravku ili druge radove na zajedničkim delovima zgrade koja je neophodna radi otklanjanja opasnosti od prouzrokovanja štete na posebnom delu koji mu pripada ako to blagovremeno ne učini lice koje je dužno da izvrši popravku.

Članom 211. st.1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da će se novčanom kaznom od 25.000 do 50.000 dinara kazniti za prekršaj nadležni inspektor koji u slučajevima iz čl. 174, 176, 177, 178, 179, 180, 181, 182. i 198. ovog zakona ne donese rešenje, odnosno ne izda naredbu u primerenom roku, koji ne može biti duži od sedam dana od dana saznanja za učinjeni prekršaj. Za ponovljeni prekršaj iz stava 1. ovog člana učiniocu će se izreći novčana kazna i kazna zatvora do 30 dana.

Članom 209. st.1.tač.5) Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da će se novčanom kaznom od 25.000 do 50.000 dinara ili kaznom zatvora do 30 dana kazniti  za prekršaj odgovorno službeno lice u nadležnom organu uprave ako ne sačini program i ne sprovede izvršenje uklanjanja objekta (član 171).  Za ponovljeni prekršaj učiniocu će se izreći novčana kazna i kazna zatvora do 30 dana. Zahtev za pokretanje prekršajnog postupka iz stava 1. tač. 5) ovog člana podnosi organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole.

Sva zakonska i podzakonska akta možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u sekciji Propisi.

Ukoliko smatrate da nadležni organ ne postupa u skladu sa odredbama Zakona, potrebno je da se obratite Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, koje vrši nadzor nad izvršavanjem odredbi Zakona o planiranju i izgradnji, kao i podzakonskih akata donetih na osnovu ovog zakona.

Pitanje koje ste postavili ne odnosi se na primenu odredaba Zakona o planiranju i izgradnji, već Zakona o privrednim društvima.

Naime, članom 83. stav 1. Zakona o privrednim društvima definisano je da je preduzetnik poslovno sposobno fizičko lice koje obavlja delatnost u cilju ostvarivanja prihoda i koje je kao takvo registrovano u skladu sa zakonom o registraciji. U članu 8. stav 1. istog Zakona propisano je da preduzetnik za sve obaveze nastale u vezi sa obavljanjem svoje delatnosti odgovara celokupnom svojom imovinom i u tu imovinu ulazi i imovina koju stiče u vezi sa obavljanjem delatnosti.

Iz citiranih odredbi Zakona o privrednim društvima proizlazi da preduzetnik nema svojstvo pravnog lica, te da za obavljanje delatnosti odgovara celokupnom svojom imovinom. Shodno tome, građevinska dozvola može biti izdata fizičkom ili pravnom licu kao investitoru, a sva imovina koju fizičko lice – preduzetnik stekne u vezi sa obavljanjem delatnosti predstavlja jedinstvenu celinu sa ostatkom imovine tog fizičkog lica.

Ukoliko se radi o kompleksu objekata koji služe hemijskoj industriji u tom slučaju, bez obzira da li se radi o izgradnji postrojenja za hemijske postupke  ili pomoćnih objekata koji služe hemijskoj delatnosti (što bi se odnosilo na skladište koje pominjete u svom pitanju) za izdavanje građevinske dozvole kao i za promenu namene ovih objekata obzirom da su svi objekti u istom kompleksu, shodno čl. 133 Zakona o planiranu i izgradnji nadležno je Ministarstvo.  

Predlažemo da u ovakvoj situaciji pokrenete pred sudom opšte nadležnosti vanparnični postupak radi obezbeđenja dokaza u kom postupku ukoliko za to budu ispunjeni uslovi sud  može sastaviti zapisnik radi obezbeđenja dokaza  na osnovu veštačenja ovlašćenog sudskog veštaka kojim se utvrđuje da su predmetni radovi nužni radi otklanjanja odnosno sprečavanja dalje štete po stan čiji ste vi vlasnik.

Ne.

Članom 69. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se, između ostalog, za građenje, odnosno postavljanje komunikacionih mreža i uređaja može formirati građevinska parcela koja odstupa od površine ili položaja predviđenih planskim dokumentom za tu zonu. U stavu 3. istog člana propisano je da se za objekte iz stava 1, koji se sastoje iz podzemnih i nadzemnih delova, građevinska parcela formira za nadzemne delove tih objekata, dok se za podzemne delove tog objekta u trasi koridora ne formira posebna građevinska parcela.

Članom 69. stav 10. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da na zemljištu iznad podzemnih delova objekta iz stava 1. tog člana i na zemljištu ispod vodova visokonaponskih dalekovodova i elisa vetroturbina, investitor ima pravo prolaza ili preleta ispod, odnosno iznad zemljišta, uz obavezu sopstvenika, odnosno držaoca tog zemljišta da ne ometa izgradnju, održavanje i upotrebu tog objekta. U tom slučaju, ne dostavlja se dokaz o rešenim imovinsko pravnim odnosima u smislu Zakona, niti se formira građevinska parcela za predmetno zemljište.

Shodno citiranim odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, mišljenja smo da u slučaju izgradnje podzemne komunikacione mreže nije potrebno dostavljati dokaz o rešenim imovinsko pravnim odnosima u smislu Zakona, niti se formira građevinska parcela za predmetno zemljište.

Pitanje koje ste postavili ne odnosi se na primenu odredaba Zakona o planiranju i izgradnji i podzakonskih akata donetih na osnou tog Zakona, već Zakona o državnom premeru i katastru.

Naime, članom 114. stav 1. tačka 2) Zakona o državnom premeru i katastru propisano je da se promenom u postupku održavanja nepokretnosti, između ostalog, smatra i promene na nepokretnostima i stvarnim pravima na njima nastale uklanjanjem objekta. Zahtev za provođenje promene može da podnese samo imalac prava na nepokretnosti, u skladu sa članom 117. stav 1. Zakona (u roku od 30 dana od nastanka promene). Uz zahtev se dostavlja i isprava za upis koja je osnov za upis promene, odnosno isprave na osnovu kojih se mogu utvrditi nastale promene na nepokretnostima.  

Mišljenja smo da u situaciji koju ste opisali u Vašem pitanju postoji osnov za podnošenje krivične prijave saglasno članu 219a Krivičnog zakonika, kao i za podnošenje prijave za privredni prestup, odnosno prekršaj saglasno članovima 202. i 203. ili 208. Zakona o planiranju i izgradnji.

Takođe smo mišljenja da se odredbe člana 203. stav 1. tačka 1) i člana 208a stav 1. tačka 1) Zakona o planiranju i izgradnji ne mogu analogno primeniti na izvođenje radova bez rešenja iz člana 145. Zakona.

Stranica nije namenjena za davanje instrukcija za postupanje u konkretnim slučajevima.

U skladu sa definicijama iz čl.2.tač.24) i 24a) Zakona o planiranju i izgradnji:

24) pomoćni objekat jeste objekat koji je u funkciji glavnog objekta, a gradi se na istoj parceli na kojoj je sagrađen ili može biti sagrađen glavni stambeni, poslovni ili objekat javne namene (garaže, ostave, septičke jame, bunari, cisterne za vodu i sl.).

Zakon o stanovanju ne reguliše pitanje pravnog statusa zgrade u kojoj se nalazi stan koji je predmet otkupa tako da su veoma česte situacije u praksi da su otkupljeni stanovi u zgradama koje nemaju upotrebnu dozvolu. Kako je po zaključenom ugovoru o otkupu stana pribavljena i građevinska dozvola za nadogradnju iste zgrade oblik objekta je izmenjen i u tom slučaju treba da razmotrite mogućnost ili ozakonjenja zgrade kao celine ili mogućnost pribavljanja upotrebne dozvole za deo zgrade ili za celu zgradu.

Objekti koje ste naveli u Vašem pitanju ne spadaju u objekte infrastrukture, pa samim tim ni u objekte komunalne infrastrukture, što znači da se na njih ne primenjuju odredbe člana 135. stav 5, kao ni člana 97. stav 8. Zakona o planiranju i izgradnji.

Nije istekao rok za ozakonjenje obejakat već se verovatno radi o završetku postupka popisa besrpavno sagrađenih objekata koje bila dužna da sprovede nadležna građevinska inspekcija.

Ukoliko zgrada u kojoj se nalazi vaš stan nije izgrađena u skladu sa zakonom - bez građevinske dozvole je ili je odstupljeno od izdate građevinske dozvole u toku izgradnje, potrebno je proveriti da li se i ovaj objekat nalazi na spisku građevinske inspekcije a potom sa organom nadležnim za ozakonjenje objekata utvrditi da li je moguće pokrenuti odnosno dopuniti zahtev potrebnom dokumemntacijom za ozakonjenje.

Da li je za taj objekat izdata građevinska dozvola proveriti u opštinskoj/gradskoj arhivi odnosno u istorijskom arhivu.

Predlažemo da u ovakvoj situaciji pokrenete pred sudom opšte nadležnosti vanparnični postupak radi obezbeđenja dokaza u kom postupku ukoliko za to budu ispunjeni uslovi sud  može sastaviti zapisnik radi obezbeđenja dokaza  na osnovu veštačenja ovlašćenog sudskog veštaka kojim se utvrđuje da su predmetni radovi nužni radi otklanjanja odnosno sprečavanja dalje štete po stan čiji ste vi vlasnik.

Ne možete pristupiti izvođenju bilo kakvih radova na zajedničkim delovima zgrade bez saglasnosti vlasnika posebnih delova te zgrade obzirom da je i fasada zajendički deo zgrade u susvojini svih vlansika posebnih delova. Iz tih razloga potrebno je da se obratite stambenoj zajednici zahtevom za davanje saglasnosti za sanaciju dela postojeće fasade. Nakon pribavljanja saglasnosti vlasnika stanova, potrebno je obratiti se  sa detaljnim informacijama o vrsti radova čije se izvođenje planira kako bi se utvrdilo da li se radi o radovima za koje je potrebno ili nije potrebno izdavanje akta o odobrenju izvođenja tih radova. 

U ovakvim situacijama, obzirom da nije sporna saglasnost ostalih suvlansika, je po investitora najbolje rešenje da se po sprovođenju Projekta parcelacije u Katastru zaključi ugovor o razvrgnuću imovinske zajednice izmedju upisanih suvlasnika a potom izvrši upis prava svojine sa udelom 1/1 na vaše ime u Katastru kako biste bez daljih problema mogli da pribavite rešenje o građevinsoj dozvoli na svoje ime.

Do zaključenja tog ugovora i upisa u Katastru na vaše ime, možete podneti zahtev za izdavanje lokacijskih uslova (obzirom da u tom postupku nije potrebno dostavljati dokaze o rešenih imovinsim odnosima) ali tek nakon provođenja Projekta parcelacije u Katastru jer će tada u Katastru zaživeti novoformirana kat. parcela.

Ukoliko tehničkom dokumentaicjom za izgradnju predmetne zgrade nije predviđena izgradnja garaže u podrumu zgrade, u tom slučaju nije moguć upis u Katastru  već je potrebno sprovesti postupak ozakonjenja.

Članom 135. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se građevinska dozvola izdaje investitoru koji uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole dostavi projekat za građevinsku dozvolu, ima odgovarajuće pravo na zemljištu ili objektu i koji je dostavio dokaze propisane podzakonskim aktom kojim se bliže uređuje sadržina i način izdavanja građevinske dozvole i platio odgovarajuće administrativne takse. U stavu 2. istog člana propisano je da se kao odgovarajuće pravo na zemljištu smatra pravo svojine, pravo zakupa na građevinskom zemljištu u javnoj svojini, kao i druga prava propisana Zakonom.

Korisnik građevinskog zemljišta nema odgovarajuće pravo na zemljištu u smislu odredaba člana 135. Zakona o planiranju i izgradnji i ne može dobiti građevinsku dozvolu kao investitor radova na predmetnoj parceli. Shodno tome, zahtev za izdavanje građevinske dozvole može biti podnet tek nakon što potencijalni investitor u katastru nepokretnosti bude evidentiran kao vlasnik predmetnog zemljišta.

U vezi sa tim, nijedan ugovor zaključen sa nevlasnikom ne bi bio podoban da treće lice na osnovu njega stekne status finansijera radova u smislu odredaba Zakona o planiranju i izgradnji (član 135a).  

Način odlaganja otpadnog građevinskog materijala, zemlje i ostalog građevinskog materijala nije regulisan odredbama Zakona o planiranju i izgradnji i podzakonskih akata donetih na osnovu tog Zakona, već Zakonom o komunalnim delatnostima („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 88/11 i 104/16).

Članom 34. tačka 16. Zakona o komunalnim delatnostima propisano je da je opštinski, odnosno gradski komunalni inspektor ovlašćen da, između ostalog, zabrani rešenjem odlaganje otpadnog građevinskog materijala, zemlje i ostalog građevinskog materijala van za to određene lokacije. Postupanje suprotno ovoj odredbi Zakona o komunalnim delatnostima predstavlja prekršaj, za koji se pravno lice kažnjava novčanom kaznom od 100.000 do 1.000.000 dinara, preduzetnik kaznom od 50.000 do 500.000 dinara, a fizičko lice kaznom od 20.000 do 50.000 dinara.

Član 6.

Kontrolom usklađenosti izgrađenog objekta, odnosno izvedenih radova sa građevinskom dozvolom, odnosno rešenjem iz člana 145. Zakona i tehničkom dokumentacijom iz člana 5. stav 2. tač. 2) i 3) ovog pravilnika, kao i sa tehničkim propisima i standardima koji se odnose na pojedine vrste radova, odnosno materijala, opreme i instalacija, utvrđuje se usklađenost u pogledu:

1) položaja i osnovnih dimenzija objekta;

2) osnovnih elemenata konstrukcije objekta;

3) elemenata tehničke zaštite na objektu;

4) završne obrade i opreme objekta;

5) vrsta instalacija u objektu;

6) specifičnih uređaja i postrojenja koji su ugrađeni u objekat;

7) uređenja građevinske parcele na kojoj je izgrađen objekat.

Član 12.

Pregledom radova uređenja građevinske parcele na kojoj je izgrađen objekat proverava se:

1) da li su sa parcele uklonjeni svi pomoćni gradilišni objekti i uređaji, odnosno ranije izgrađeni objekti čije je rušenje predviđeno;

2) da li je izvršena predviđena nivelacija terena (nasipi, kaskade i sl.);

3) da li su izvršeni radovi predviđeni za odvod atmosferskih i podzemnih voda (rigole, drenažni kanali i sl.);

4) da li je, ukoliko je to predviđeno projektom, izvršeno ograđivanje građevinske parcele;

5) da li je izvršeno predviđeno uređenje slobodnih površina na parceli (pešačke i kolske staze, požarni putevi i platoi za vatrogasna vozila, parking prostori, travnjaci i sl.).

Pregled iz stava 1. ovog člana vrši se na osnovu:

1) građevinske dozvole;

2) tehničke dokumentacije iz člana 5. stav2. tač. 2) i 3) ovog pravilnika;

3) građevinskog dnevnika, odnosno dela dnevnika koji se odnosi na ovu vrstu radova.

Ovakva  situacija je vrlo česta u praksi i nije nemoguća. Najčešće nastaje ili prilikom izrade Katastra nepokretnosti kada se na osnoivu podataka iz izvršenog premera menjaju ganice postojeće katastrskih parcela ili prilikom provodjenja parcelacije u katastarskom operatu što predstavlja pripremu za postupak eksproprijacije.

Stupanjem na snagu dana 27.11.2015.god. Zakona o ozakonjenju objekata (Sl. Glasnik RS br. 96/2015) prestao je da važi prethodni Zakon o legalizaciji objekata.

Poslednje izmene Zakona o planiranju I izgradnji vršene su 2014.god., dakle u vreme važenja Zakona o legalizaciji a pre donošenja Zakona o ozakonjenju.

Bez obzira što se u članu 70. stav 3 važećeg Zakona o planiranju i  izgradnji pominje “legalizacija” to ne znači da se odredbe ovog člana ne mogu primeniti i na objekte koji su predmet ozakonjenja jer osnovna intencija Zakona o ozakonjenju objekata je ista kao kod Zakona o legalizaciji objekat– rešavanje pravnog statusa objekata izgrađenih bez građevinske dozvole I upotrebne dozvole.

Da bi lice koje nije evidentirano u evidenciji Katastra kao graditelj – držalac bespravno sagrađenog objekta na građevinskom zemljištu koje može biti predmet postupka za utvrđivanje zemljišta za redovnu upotrebu zgrade shodno čl. 70 Zakona o planiranju I izgradnji , potrebno je pre pokretanja ovog postupka kod Republičkog geodetskog zavoda da podnese zahtev za upis prava državine na objektu  shodno čl. 135 Zakona o državnom premeru i katastru.

List nepokretnosti koji se može pribaviti nakon izvršnosti rešenja o upisu shodno čl. 135 Zakona o državnom premeru i katastru predstavlja odgovarajući dokaz o postojanju prava na bespravno sagrađenog objektu potrebnog za vođenje postupka po čl. 70 Zakona o planiranju i izgradnji.

Napominjemo da se pozivni centar bavi isključivo odredbama Zakona o planiranju i izgradnji iz decembra 2014. godine.

Ukoliko smatrate da nadležni organ ne postupa u skladu sa odredbama ovog zakona, potrebno je da se obratite Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture koje vrši nadzor nad primenom odredbi ovog zakona i podzakonskih akata donetih na osnovu ovog zakona, shodno čl.172.st.1. Zakona o planiranju i izgradnji. 

Članom 173. i 174. Zakona o planiranju i izgradnji (ovde) propisana su prava i dužnosti, kao i ovlašćenja urbanističkog inspektora. Članom 175. Zakona i planiranju i izgradnji propisana su prava i dužnosti građevinskog inspektora, dok se čl.176-184. ovog zakona odnose na ovlašćenja građevinskog inspektora.

Takođe, članovima 209-211. ovog zakona propisane su kaznene odredbe:

Član 209.

Novčanom kaznom od 25.000 do 50.000 dinara ili kaznom zatvora do 30 dana kazniće se za prekršaj odgovorno službeno lice u nadležnom organu uprave ako:

1) ne dostavi u propisanom roku potrebne podatke i uslove za izradu planskog dokumenta (član 46);

2) ne izda lokacijske uslove, građevinsku, odnosno upotrebnu dozvolu u propisanom roku (čl. 8d, 53, 56, 136. i 158);

3) ne organizuje javnu prezentaciju urbanističkog projekta (član 63);

4) ne dostavi zahtevgrađevinskoj inspekciji za uklanjanje objekta za koji je izdata privremena građevinska dozvola (član 147);

5) ne sačini program i ne sprovede izvršenje uklanjanja objekta (član 171);

6) ne omogući urbanističkom odnosno građevinskom inspektoru potpun i nesmetan uvid u raspoloživu dokumentaciju (čl. 173. i 175);

7) ne preduzme propisane mere u vršenju inspekcijskog nadzora (čl. 173. i 175);

8) ne dostavi u propisanom roku podatke o objektima izgrađenim bez građevinske dozvole (član 200).

Za ponovljeni prekršaj iz stava 1. ovog člana učiniocu će se izreći novčana kazna i kazna zatvora do 30 dana.

Zahtev za pokretanje prekršajnog postupka iz stava 1. tač. 1) i 3) ovog člana podnosi nadležni urbanistički inspektor, zahtev iz stava 1. tač. 2) i 4) ovog člana građevinski inspektor, zahtev iz stava 1. tačka 6) ovog člana urbanistički, odnosno građevinski inspektor, a zahtev iz stava 1. tač. 5) i 7) ovog člana organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole.

Član 210.

Novčanom kaznom od 50.000 do 100.000 dinara ili kaznom zatvora do 30 dana kazniće se za prekršaj odgovorno službeno lice u nadležnom organu uprave ako:

1) izda lokacijske uslove protivno ovom zakonu i propisima donetim na osnovu ovog zakona (član 53);

2) izda građevinsku dozvolu protivno ovom zakonu i propisima donetim na osnovu ovog zakona (čl. 135. i 136);

3) izda upotrebnu dozvolu protivno propisima (član 158).

Za ponovljeni prekršaj iz stava 1. ovog člana učiniocu će se izreći novčana kazna i kazna zatvora do 30 dana.

Zahtev za pokretanje prekršajnog postupka iz stava 1. ovog člana podnosi registrator, odnosno organ nadležan za sprovođenje objedinjene procedure ako registrator nije imenovan u skladu sa članom 8vovog zakona.

Član 211.

Novčanom kaznom od 25.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj nadležni inspektor koji u slučajevima iz čl. 174, 176, 177, 178, 179, 180, 181, 182. i 198. ovog zakona ne donese rešenje, odnosno ne izda naredbu u primerenom roku, koji ne može biti duži od sedam dana od dana saznanja za učinjeni prekršaj.

Za ponovljeni prekršaj iz stava 1. ovog člana učiniocu će se izreći novčana kazna i kazna zatvora do 30 dana.

Određivanje zemljišta za redovnu upotrebu objekta u posebnim slučajevima (u koje spadaju i slučajevi u kojima je reč o legalizovanom objektu) regulisano je odredbama člana 70. Zakona o planiranju i izgradnji.

Zemljište za redovnu upotrebu jeste zemljište ispod objekta i zemljište oko objekta, koje ispunjava uslove za građevinsku parcelu i koje po sprovedenom postupku, u skladu sa ovim zakonom, postaje katastarska parcela. Zahtev za utvrđivanje zemljišta za redovnu upotrebu objekta i formiranje građevinske parcele podnosi se organu jedinice lokalne samouprave nadležnom za imovinsko-pravne poslove.

U slučaju kada je reč o objektu koji je upisan u evidenciju o nepokretnosti i pravima na njima u skladu sa ranije važećim zakonima kojima je uređivana legalizacija objekata ili na osnovu Zakona o legalizaciji objekata ("Službeni glasnik RS", br. 95/13 i 117/14), zahtev za utvrđivanje zemljišta za redovnu upotrebu objekta i formiranje građevinske parcele se podnosi ako je takav objekat izgrađen na građevinskom zemljištu na kome je kao nosilac prava korišćenja, odnosno vlasnik upisana Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave ili pravno lice čiji su osnivači Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave ili neko drugo pravno, odnosno fizičko lice. Uz zahtev za utvrđivanje zemljišta za redovnu upotrebu objekta i formiranje građevinske parcele vlasnik objekta dostavlja dokaz o pravu svojine i osnov sticanja, odnosno dokaz da je po podnetom zahtevu organ nadležan za poslove legalizacije doneo rešenje o legalizaciji objekta, kopiju plana parcele i uverenje organa nadležnog za poslove državnog premera i katastra da li je izvršeno obeležavanje, odnosno formiranje katastarske parcele i po kom osnovu. Po prijemu zahteva, organ nadležan za imovinsko-pravne poslove pribavlja po službenoj dužnosti od organa nadležnog za poslove urbanizma izveštaj da li postojeća katastarska parcela ispunjava uslove da bude određena kao zemljište za redovnu upotrebu objekta i uslove za građevinsku parcelu, odnosno da li je, radi utvrđivanja zemljišta za redovnu upotrebu objekta potrebno izraditi projekat preparcelacije, odnosno parcelacije, da li postoje urbanistički uslovi za izradu ovih projekata, odnosno pribavi mišljenje, ako je već izvršeno obeležavanje ili formiranje katastarske parcele, da izrada projekta preparcelacije, odnosno parcelacije nije potrebna. Ako organ za poslove urbanizma utvrdi da je potrebna izrada projekta preparcelacije, odnosno parcelacije, izveštaj sadrži i predlog za formiranje građevinske parcele. Izveštaj, kao i projekat preparcelacije, odnosno parcelacije, izrađuju se u skladu sa uslovima sadržanim u važećem planskom dokumentu, a naročito sa uslovima koji se odnose na položaj postojećeg objekta u odnosu na regulaciju i granice katastarske parcele, uslove i način pristupa katastarskoj parceli, opšti minimum u pogledu površine koji parcela mora ispunjavati u odnosu na namenu i površinu postojećeg objekta ili u skladu sa opštim pravilima za formiranje građevinske parcele propisanim u podzakonskom aktu kojim se uređuju opšta pravila za parcelaciju, regulaciju i izgradnju. Ako izveštaj iz stava sadrži obavezu izrade projekta preparcelacije, odnosno parcelacije, nadležni organ obaveštava podnosioca zahteva o potrebi izrade projekta, sa predlogom za formiranje katastarske parcele.

Vlasnici posebnih delova zgrade imaju pravo zajedničke nedeljive svojine nad zajedničkim delovima zgrade u skladu sa zakonom kojim se uređuju svojinsko-pravni odnosi, saglasno članu 8. stav 3. Zakona o stanovanju i održavanju zgrada („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 104/2016). Takođe, članom 5. stav 2. istog Zakona propisano je da se sticanjem prava svojine na posebnom delu zgrade stiče i pravo svojine nad zajedničkim delovima zgrade, pravo učešća u upravljanju stambenom zajednicom i pravo susvojine na zemljištu na kome je zgrada izgrađena, odnosno zemljištu koje služi za redovnu upotrebu zgrade.

Pitanje koje ste postavili ne odnosi se na primenu odredaba Zakona o planiranju i izgradnji, već Zakona o stanovanju i održavanju zgrada.
Članom 12. stav 1. tačka 3) Zakona o stanovanju i održavanju zgrada propisano je da vlasnik posebnog dela zgrade, osim prava propisanih zakonom kojim se uređuje pravo svojine, ima pravo i da svoj poseban deo zgrade menja, odnosno adaptira u skladu sa zakonom, bez zadiranja u posebne delove zgrade drugih vlasnika posebnih delova, zajedničke delove zgrade, odnosno samostalne delove zgrade.
Shodno citiranoj odredbi Zakona o stanovanju i održavanju zgrada, vlasnik posebnog dela zgrade ima pravo da u okviru tog dela izvodi radove bez pribavljanja saglasnosti ostalih vlasnika posebnih delova zgrade, ali uz obavezu dobijanja odgovarajućeg akta za ostvarivanje prava na izgradnju.

Namena Pozivnog centra je pružanje dodatnih informacija i pojašnjenja u cilju boljeg razumevanja i pravilne primene Zakona o planiranju i izgradnji. Pozivni centar ne daje instrukcije za postupanje u konkretnim slučajevima.
U vezi sa Vašim pitanjem, ukazujemo Vam na odredbe člana 53. Zakona o planiranju i izgradnji, kojim je propisana mogućnost dobijanja informacije o lokaciji, koja sadrži podatke o mogućnostima i ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli, odnosno na više katastarskih parcela na osnovu planskog dokumenta. Informaciju o lokaciji izdaje organ nadležan za izdavanje lokacijskih uslova u roku od osam dana od dana podnošenja zahteva, uz naknadu stvarnih troškova izdavanja te informacije

Članom 65. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se na većem broju katastarskih parcela može obrazovati jedna ili više građevinskih parcela na osnovu projekta preparcelacije, na način i pod uslovima utvrđenim u planskom dokumentu, a ukoliko planski dokument nije donet, obrazovaće se na osnovu podzakonskog akta kojim se utvrđuju opšta pravila parcelacije, regulacije i izgradnje. U članu 66. Zakona regulisano je da se uz zahtev za provođenje preparcelacije, odnosno parcelacije podnosi se dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima za sve katastarske parcele i projekat preparcelacije, odnosno parcelacije potvrđen od strane organa nadležnog za poslove urbanizma jedinice lokalne samouprave, čiji sastavni deo je projekat geodetskog obeležavanja.

Iz citiranih odredaba Zakona o planiranju i izgradnji proizlazi da nije predviđena mogućnost delimične, niti fazne preparcelacije, već se uz zahtev za provođenje preparcelacije mora priložiti dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima za sve katastarske parcele, što znači da postupak mora da obuhvati kompletnu površinu koja je predmet preparcelacije.

Članom 102. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se pravo korišćenja na građevinskom zemljištu pretvara u pravo svojine, bez naknade, i to danom stupanja na snagu Zakona a upis prava svojine vrši organ nadležan za poslove državnog premera i katastra, po službenoj dužnosti. Shodno tome, imalac prava korišćenja na građevinskom zemljištu nije u obavezi da preduzme nikakvu posebnu aktivnost u cilju upisa prava svojine.

Napominjemo da se citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji ne odnose na lica iz člana 102. stav 9. Zakona, odnosno:

• lica, nosioce prava korišćenja na građevinskom zemljištu, koja su bila ili jesu privredna društva i druga pravna lica na koja su se primenjivale odredbe zakona kojima se uređuje privatizacija, stečajni i izvršni postupak, kao i njihove pravne sledbenike;
• lica nosioce prava korišćenja na neizgrađenom građevinskom zemljištu u državnoj svojini koje je stečeno radi izgradnje u skladu sa ranije važećim zakonima kojima je bilo uređeno građevinsko zemljište do 13. maja 2013. godine, ili na osnovu odluke nadležnog organa;
• lica, nosioce prava korišćenja na građevinskom zemljištu, čiji je položaj određen zakonom kojim se uređuje sport, kao i udruženja;
• društvena preduzeća, nosioce prava korišćenja na građevinskom zemljištu;
• lica, nosioce prava korišćenja na građevinskom zemljištu, na koja se primenjuju odredbe propisa Republike Srbije i bilateralnih međunarodnih ugovora kojima se uređuje sprovođenje Aneksa G Sporazuma o pitanjima sukcesije ("Službeni list SRJ - Međunarodni ugovori", broj 6/02)

Lica iz člana 102. stav 9. Zakona o planiranju i izgradnji imaju pravo na pretvaranje prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu uz naknadu, u skladu sa odredbama Zakona o pretvaranju prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu uz naknadu („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 64/15). Tekst Zakona možete pronaći na sajtu http://gradjevinskedozvole.rs/index.php, u okviru sekcije „Propisi“.

Pitanja u vezi sa ozakonjenjem (legalizacijom) objekata možete postaviti posredstvom mejla: ozakonjenje@mgsi.gov.rs  

Članom 70. Zakona o planiranju i izgradnji regulisano je određivanje zemljišta za redovnu upotrebu objekta u posebnim slučajevima.

20.5. Određivanje zemljišta za redovnu upotrebu objekta u posebnim slučajevima

Član 70.

Zemljište za redovnu upotrebu jeste zemljište ispod objekta i zemljište oko objekta, koje ispunjava uslove za građevinsku parcelu i koje po sprovedenom postupku, u skladu sa ovim zakonom, postaje katastarska parcela.

Zemljište za redovnu upotrebu objekta izgrađenog u otvorenom stambenom bloku jeste zemljište ispod objekta, a po zahtevu podnosioca zahteva u postupku legalizacije, nadležni organ može odrediti građevinsko zemljište ispod objekta kao zemljište za redovnu upotrebu, uz obavezu podnosioca zahteva da u roku od pet godina od dana pravnosnažnosti rešenja o legalizaciji pokrene postupak za utvrđivanje zemljišta za redovnu upotrebu, u skladu sa ovim zakonom.

Zahtev za utvrđivanje zemljišta za redovnu upotrebu objekta i formiranje građevinske parcele podnosi se organu jedinice lokalne samouprave nadležnom za imovinsko-pravne (u daljem tekstu: nadležni organ) odnose ako:

1) postojeća katastarska parcela na kojoj je objekat sagrađen predstavlja samo zemljište ispod objekta, osim u slučaju propisanim ovim zakonom;

2) se radi o objektu za koji je podnet zahtev za legalizaciju za koji je nadležni organ utvrdio da postoji mogućnost legalizacije ili objektu koji je upisan u evidenciju o nepokretnosti i pravima na njima u skladu sa ranije važećim zakonima kojima je uređivana legalizacija objekata ili na osnovu Zakona o legalizaciji objekata ("Službeni glasnik RS", br. 95/13 i 117/14), kada je takav objekat izgrađen na građevinskom zemljištu na kome je kao nosilac prava korišćenja, odnosno vlasnik upisana Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave ili pravno lice čiji su osnivači Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave ili neko drugo pravno, odnosno fizičko lice;

3) se radi o objektu koji je upisan u evidenciju o nepokretnosti i pravima na njima u skladu sa Zakonom o posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima izgrađenim bez građevinske dozvole ("Službeni glasnik RS", broj 25/13), kada je takav objekat izgrađen na građevinskom zemljištu na kome je kao nosilac prava korišćenja, odnosno vlasnik upisana Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave ili pravno lice čiji su osnivači Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave ili neko drugo pravno, odnosno fizičko lice.

Uz zahtev iz stava 3. ovog člana vlasnik objekta dostavlja dokaz o pravu svojine i osnov sticanja, odnosno dokaz da je po podnetom zahtevu organ nadležan za poslove legalizacije utvrdio mogućnost legalizacije, odnosno doneo rešenje o legalizaciji objekta, kopiju plana parcele i uverenje organa nadležnog za poslove državnog premera i katastra da li je izvršeno obeležavanje, odnosno formiranje katastarske parcele i po kom osnovu.

Po prijemu zahteva iz stava 3. ovog člana nadležni organ pribavlja po službenoj dužnosti od organa nadležnog za poslove urbanizma izveštaj da li postojeća katastarska parcela ispunjava uslove da bude određena kao zemljište za redovnu upotrebu objekta i uslove za građevinsku parcelu, odnosno da li je, radi utvrđivanja zemljišta za redovnu upotrebu objekta potrebno izraditi projekat preparcelacije, odnosno parcelacije, da li postoje urbanistički uslovi za izradu ovih projekata, odnosno pribavi mišljenje, ako je već izvršeno obeležavanje ili formiranje katastarske parcele, da izrada projekta preparcelacije, odnosno parcelacije nije potrebna. Ako organ za poslove urbanizma utvrdi da je potrebna izrada projekta preparcelacije, odnosno parcelacije, izveštaj sadrži i predlog za formiranje građevinske parcele.

Izveštaj iz stava 5. ovog člana, kao i projekat preparcelacije, odnosno parcelacije, izrađuju se u skladu sa uslovima sadržanim u važećem planskom dokumentu, a naročito sa uslovima koji se odnose na položaj postojećeg objekta u odnosu na regulaciju i granice katastarske parcele, uslove i način pristupa katastarskoj parceli, opšti minimum u pogledu površine koji parcela mora ispunjavati u odnosu na namenu i površinu postojećeg objekta ili u skladu sa opštim pravilima za formiranje građevinske parcele propisanim u podzakonskom aktu kojim se uređuju opšta pravila za parcelaciju, regulaciju i izgradnju.

Ako izveštaj iz stava 5. ovog člana sadrži obavezu izrade projekta preparcelacije, odnosno parcelacije, nadležni organ obaveštava podnosioca zahteva o potrebi izrade projekta, sa predlogom za formiranje katastarske parcele.

Ako se na osnovu izveštaja iz stava 5. ovog člana utvrdi da nema urbanističkih uslova za izradu projekta preparcelacije, odnosno parcelacije, nadležni organ o tome obaveštava podnosioca zahteva, koji ima pravo da u roku od tri dana od dana dobijanja obaveštenja

podnese prigovor opštinskom, odnosno gradskom veću.

Rešenje o utvrđivanju zemljišta za redovnu upotrebu i formiranju građevinske parcele, po sprovedenom postupku, donosi nadležni organ.

Rešenjem iz stava 9. ovog člana određuju se svi elementi potrebni za formiranje katastarske parcele, odnosno utvrđuje se da je postojeća katastarska parcela istovremeno i građevinska parcela, a sastavni deo rešenja je potvrđeni projekat preparcelacije, odnosno parcelacije koji sadrži projekat geodetskog obeležavanja, odnosno konstataciju da je katastarska parcela već obeležena, odnosno formirana.

Rešenjem iz stava 9. ovog člana utvrđuje se prestanak prava korišćenja, odnosno prava svojine dotadašnjeg korisnika, odnosno vlasnika građevinskog zemljišta i pravo vlasnika objekta da pravo svojine na građevinskom zemljištu stekne neposrednom pogodbom, po tržišnoj ceni, u skladu sa ovim zakonom.

Na rešenje iz stava 9. ovog člana može se izjaviti žalba ministarstvu nadležnom za poslove građevinarstva, u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja.

Pravnosnažno rešenje iz stava 9. ovog člana je osnov za provođenje promene kod organa nadležnog za poslove državnog premera i katastra.

Ako je građevinska parcela formirana do 11. septembra 2009. godine u skladu za zakonom, nadležni organ tu činjenicu prihvata kao stečeno pravo u postupku određivanja zemljišta za redovnu upotrebu objekta.

U skladu sa  opštim pravilima građanskog prava koja se primenjuju na susedska prava,  ukoliko sused ne daje saglasnost drugom susedu za korišćenje njegove nepokretnosti u cilju vršenja neophodnih radova na objektu čiji je vlasnik drugi sused, može se podneti tužba sudu opšte nadležnosti kojom će se od suda tražiti da drugo lice obaveže na trpljenje.

U tom sudskom postupku utvrđivaće se opravdanost takvog tužbenog zahteva i u zavisnosti od okolnosti konkretnog slučaja I veštačenja koje će sud na predlog parničnih stranaka odrediti, zavisiće i odluka suda o tužbenom zahtevu.

Iz Vašeg pitanja se ne može zaključiti na koja podzakonska akta se misli.

Članom 135. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se građevinska dozvola, odnosno rešenje o odobrenju izvođenja radova iz člana 145. Zakona, izdaje investitoru koji ima odgovarajuće pravo na zemljištu ili objektu. U skladu sa članom 135. stav 2. ovog zakona, kao odgovarajuće pravo na zemljištu smatra se pravo svojine, pravo zakupa na građevinskom zemljištu u javnoj svojini, kao i druga prava propisana ovim zakonom. Članom 135. stav 6. Zakona o planiranju i izgradnji regulisano je da se za izgradnju ili izvođenje radova na građevinskom zemljištu ili objektu koji je u vlasništvu više lica, kao dokaz o odgovarajućem pravu prilaže i overena saglasnost tih lica, a ako se izvode radovi na nadziđivanju, prilaže se i ugovor zaključen u skladu sa posebnim zakonom.

Članom 9. stav 1. Zakona o stanovanju i održavanju zgrada propisano je da je raspolaganje zajedničkim delovima zgrade je prenos prava svojine nad zajedničkim delovima zgrade u cilju dogradnje, nadziđivanja, pripajanja ili pretvaranja, dok je u stavu 2. istog člana propisano je da o raspolaganju zajedničkim delovima zgrade vlasnici posebnih delova odlučuju u skladu sa odredbama ovog zakona koje se odnose na rad i odlučivanje stambene zajednice.

U skladu sa članom 44. stav 2. Zakona o stanovanju i održavanju zgrada, o raspolaganju zajedničkim delovima zgrade, poveravanju upravljanja profesionalnom upravniku i kreditnom zaduživanju stambene zajednice skupština stambene zajednice odlučuje većinom koju čine 2/3 ukupnog broja glasova.

Rešenje  o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona

Shodno čl.145. st.1. Zakona o planiranju i izgradnji, adaptacija se vrši na osnovu rešenja o odobrenju izvođenja radova, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole.

Podnošenje zahteva za izdavanje rešenja o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona vrši se u skladu sa čl.28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Iz citiranih odredaba Zakona o planiranju i izgradnji i Zakona o stanovanju i održavanju zgrada proizlazi da ne postoje prepreke da skupština stambene zajednice sprovede proceduru za pretvaranje zajedničkog dela stambene zgrade u stambeni prostor. 

Sve savete u vezi sigurnosti kupovine stana u izgradnji u konkretnom slučaju kao i savete  u vezi  povraćaja PDV-a možete dobiti od lica koja se bave pružanjem pravnih usluga i zastupanjem u postupku  prodaje (advokat, agencija za nekretnine). 

Što se tiče ostalog dela Vašeg pitanja, ukoliko je investitor završio izgradnju objekta, dužan je da izvrši tehnički pregled izgrađenog objekta, te ukoliko se utvrdi da je objekat izgrađen u skladu sa izdatom građevinskom dozvolom i odgovarajućom tehničkom dokumentacijom, investitor u elektronskom sistemu CEOP podnosi zahtev za izdavanje upotrebne dozvole uz koji dostavlja elaborat geodetskih radova  za objekat radi evidentiranja objekta i posebnih delova objekta (stanovi, lokali i dr.) kao i elaborat  geodetskih radova za podzemne instalacije.

Nakon pravnosnažnosti izdate upotrebne dozvole, nadležni organ (onaj koji je izdao upotrebnu dozvolu) po službenoj dužnosti podnosi zahtev Katastru za upis prava na objektu  i posebnim delovima objekta.

Po izvršnosti rešenja Katastra o izvršenim upisima, ukoliko zaključite ugovor sa investitorom, možete podneti zahtev Katastru za upis prava svojine na stanu koji je predmet kupoprodaje.

Na osnovu člana 60. Zakona o državnom premeru i katastru („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/2009, 18/2010, 65/2013, 15/2015 – odluka US i 96/2015 – odluka US), svojina i druga stvarna prava na nepokretnostima stiču se, prenose i ograničavaju upisom u katastar nepokretnosti, a prestaju brisanjem upisa. Članom 74. istog Zakona propisano je da upis nepokretnosti jeste upis podataka o parceli, objektu i posebnom delu objekta. Upis podataka o objektu zavisi od njegove klase i kategorije, odnosno od načina na koji su određeni u tehničkoj dokumentaciji po kojoj je objekat izgrađen.

Prema trenutno važećim propisima, klasifikacija i kategorizacija objekata regulisana je članom 7. Pravilnika o klasifikaciji objekata („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 22/2015).

Članom 114. stav 1. tačka 4) Zakona o državnom premeru i katastru regulisano je da promene u postupku održavanja katastra nepokretnosti obuhvataju, između ostalog, promene načina korišćenja objekta i posebnog dela objekta.

Pitanja u vezi sa primenom odredaba Zakona o državnom premeru i katastru, odnosno   promenom načina korišćenja objekta i posebnog dela objekta možete postaviti neposredno Republičkom geodetskom zavodu, kontakt mejl: kn@rgz.gov.rs 

Upis podataka o objektu zavisi od njegove klase i kategorije, odnosno od načina na koji su određeni u tehničkoj dokumentaciji po kojoj je objekat izgrađen.

Članom 114. stav 1. tačka 4) Zakona o državnom premeru i katastru regulisano je da promene u postupku održavanja katastra nepokretnosti obuhvataju, između ostalog, promene načina korišćenja objekta i posebnog dela objekta. Pitanja u vezi sa primenom odredaba Zakona o državnom premeru i katastru, odnosno promenom načina korišćenja objekta i posebnog dela objekta možete postaviti neposredno Republičkom geodetskom zavodu, kontakt mejl: kn@rgz.gov.rs 

Kada je reč o izvođenju radova na posebnom delu objekta (stanu), primenjuju se opšte odredbe Zakona o planiranju i izgradnju koje regulišu imovinsko - pravne odnose u cilju izvođenja radova na predmetnom objektu. U vezi sa tim, članom 135. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se građevinska dozvola se izdaje investitoru koji uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole dostavi projekat za građevinsku dozvolu, ima odgovarajuće pravo na zemljištu ili objektu i koji je dostavio dokaze propisane podžakonskim aktom kojim se bliže uređuje sadržina i način izdavanja građevinske dozvole i platio odgovarajuće administrativne takse.

Za izvođenje radova na posebnom delu objekta neophodno je dostaviti dokaz o pravu svojine, iz čega proizlazi da zakupac ne može biti investitor predmetnih radova. U vezi sa tim, Zakonom o planiranju i izgradnji je predviđena mogućnost da treće lice (npr. zakupac posebnog dela objekta) bude finansijer izvođenja radova, ako je uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole priložen ugovor između investitora i finansijera, overen u skladu sa zakonom koji uređuje overu potpisa, u kome se investitor saglasio da nosilac prava i obaveze iz građevinske dozvole bude i finansijer. U tom slučaju, finansijer solidarno sa investitorom odgovara za sve obaveze prema trećim licima, koje su posledica radnji koje preduzme u skladu sa ovlašćenjima koja su mu preneta ugovorom, u skladu sa članom 135a stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji.

Na osnovu podataka koje ste dali u svom pitanju kao I činjenice da izveštaj na osnovu kojeg se utvrđuje šta čini zemljište za redovnu upotrebu zgrade na osnovu podataka iz važećeg planskog dokumenta izdaje organ opštine nadležan za urbanizam  u svakom pojedinačnom odnosno konkretnom slučaju, nismo u mogućnosti da odgovorimo koje su mogućnosti za utvrđivanje zemljišta za redovnu upotrebu.

U svakom slučaju, ukoliko ste u Katastru upisani kao sopstvenik jednog od objekata ali ne I kao sopstvenik zemljišta pod objektom,   ispunjavate uslove iz člana 70 stav 3 tač. 1 Zakona o planiranju I izagradnji da podnesete zahtev službi opštine nadležnoj za imovinskopravne poslove. Sva ova pitanja na koje ukazujete mogu se raspraviti u konkretnom postupku za utvđivanje zemljišta za redovnu upotrebu zgrade.  

Kao što je u Vašem pitanju i konstatovano, odredbom člana 44.  Odluke o naknadama za poslove registracije i druge usluge koje pruza Agencija za privredne registre propisano je da državnim organima i organizacijama, organima autonomnih pokrajina i jedinicama lokalne samouprave, Agencija za privredne registre u skladu sa zakonom ustupa podatke i dokumenta bez naknade, na osnovu pisanog i obrazloženog zahteva, u slučajevima kada su im ti podaci potrebni za obavljanje poslova iz njihove nadležnosti. Shodno tome, ne postoji osnov za oslobođenje od plaćanja naknade za CEOP za jedinicu lokalne samouprave (u konkretnom slučaju grad Beograd). 

Saglasnost za dogradnju (proširenje) postojećeg pomoćnog objekta mora se pribaviti od svih upisanih zemljišnoknjižnih vlasnika. Saglasnost se daje u pismenoj formi sa odgovarajućom overom koju vrši javni beležnik.

Što se tiče „otkupa“ dela dvorišta takva situacija, ukoliko se radi o kolektivnoj stambenoj zgradi sa više vlasnika stanova, nije izvodljiva dok se prethodno ne utvrdi šta čini zemljište za redovnu upotrebu te zgrade i dok se po tom osnovu ne izvrši odgovar ajuća promena u Katastru. Tek po okončanju tog postupka i po okončanom postupku upisa po rešenju o utvrđivanju zemljišta za redovnu upotrebu zgrade pred Katastrom, ukoliko preostane neki deo parcele i pošto se utvrdi ko je vlasnik, može se govoriti o načinu i uslovima pribavljanja tog zemljišta.

Postupak za utvrđivanje zemljišta za redovnu upotrebu zgrade vodi se pred službom nadležnom u jedinici lokalne samouprave za imovinskopravne odnose.

Pitanje koje ste postavili ne odnosi se na primenu odredaba Zakona o planiranju i izgradnji, već Zakona o državnom premeru i katastru („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/2009, 18/2010, 65/2013, 15/2015 - odluka US i 96/2015).

Članom 74. stav 5. tačka 2) Zakona o državnom premeru i katastru propisano je da se podaci o posebnim delovima objekta, za nepokretnost za koju je izdata upotrebna dozvola, upisuju u evidenciju katastra nepokretnosti na osnovu te upotrebne dozvole, ako sadrži takve podatke, odnosno na osnovu tehničke dokumentacije na osnovu koje je izdata građevinska, odnosno upotrebna dozvola, i to putem uverenja nadležnog organa, a ako nadležni organ nije u mogućnosti da izda takvo uverenje, podaci o posebnom delu objekta mogu se upisati na osnovu nalaza i mišljenja stalnog sudskog veštaka građevinske struke na okolnost podataka o posebnom delu objekta nastalom saglasno upotrebnoj dozvoli.

Iz citiranih odredbi Zakona o državnom premeru i katastru proizlazi da bi se u cilju dobijanja predmetnog uverenja trebalo obratiti organu nadležnom za izdavanje upotrebne dozvole za konkretan objekat, a ukoliko nadležni organ nije u mogućnosti da izda takvo uverenje, podaci o posebnom delu objekta mogu se upisati na osnovu nalaza i mišljenja stalnog sudskog veštaka građevinske struke na okolnost podataka o posebnom delu objekta nastalom saglasno upotrebnoj dozvoli. 

Utvrđivanje obaveze plaćanja naknade za prenamenu ili oslobađanje od obaveze plaćanja ove naknade je postupak koji se vodi van objedinjene procedure. Stoga je potrebno da se investitor lično obrati nadležnom organom zahtevom uz koji će dostaviti svu potrebnu dokumentaciju I navesi sve informacije koje su navedene I u ovom pitanju. Nadležni organ u vašoj opštini, po sprovedenom postupku utvrđuje da li postoji obaveza plaćanja naknade ili se radi o oslobođenju od plaćanja naknade za prenamenu.

Predmet regulisanja Zakona o stanovanju i održavanju stambenih zgrada definisan je u članu 1. tog zakona. Kako se ovim zakonom reguliše održivi razvoj stanovanja, upravljanje, korišćenje i održavanje stambene zgradom, posebnih i zajedničkih delova zgrade, na oblast planiranja i izgradnje, odredbe ovog Zakona ne mogu se primenjivati osim kada je, u slučaju nadgradnje, pripajanja zajedničkih delova zgrade i pretvaranja zajedničke prostorije u stan, shodno članu 135. Zakona o planiranju izgradnji  potrebno dostaviti odgovarajući pravni osnov radi utvrđivanja postojanja prava podobnog za izdavanje građevinske dozvole.

Zakonodavac je u članu 3 st. 2 tač. 4 Zakona o stanovanju i održavanju stambenih zgrada definisao prodičnu zgradu sa najviše 2 stana za koju se u smislu tog zakona, ne primenjuju prava i obaveze utvrđene tim propisom. Ukoliko bi se radilo o porodičnoj zgradi sa vise od dva stana (što nije nemoguće u praksi ako se radi npr. o porodičnoj zajednici u kojoj 1 stan koriste roditelji a npr preostala 2 ili 3 stana njihova deca sa svojim porodicama), u tom slučaju na stanare te zgrade bi se primenjivale odgovarajuće odredbe o upravljanju, korišćenju i održavanju stamebne zgrade koje su propisane Zakonom o stanovanju i održavanju stambenih zgrada.

Dakle, definicija porodične zgrade iz člana 3 st.2 tač. 4  Zakona o stanovanju I održavanju stambene zgrade kao zgrade sa najviše 2 stana ne može da se analogno koristi u slučaju planiranja i izgradnje novih objekata u kom slučaju je potrebno koristiti postojeće podzakonske propise za tu oblast.

Članovima 65 - 67. Zakona o planiranju i izgradnji regulisani su postupci preparcelacije i parcelacije, dok su članom 68. Zakona regulisani ispravka granica susednih katastarskih parcela, spajanje susednih katastarskih parcela istog vlasnika, kao i spajanje susednih parcela na kojima je isto lice vlasnik ili dugoročni zakupac na osnovu ranijih propisa.

Shodno članu 65. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji, na većem broju katastarskih parcela može se obrazovati jedna ili više građevinskih parcela na osnovu projekta preparcelacije, na način i pod uslovima utvrđenim u planskom dokumentu, a ukoliko planski dokument nije donet, obrazovaće se na osnovu podzakonskog akta kojim se utvrđuju opšta pravila parcelacije, regulacije i izgradnje (Pravilnik o opštim pravilima za parcelaciju, regulaciju i izgradnju - „Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 22/2015).

Shodno članu 68. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji, ispravka granica susednih katastarskih parcela, spajanje susednih katastarskih parcela istog vlasnika, kao i spajanje susednih parcela na kojima je isto lice vlasnik ili dugoročni zakupac na osnovu ranijih propisa, vrši se na osnovu elaborata geodetskih radova.

Ukoliko je u konkretnom slučaju potrebno izvršiti ispravku (a ne izmenu) granica susednih parcela, primenjuju se odredbe člana 68. Zakona o planiranju i izgradnji, što podrazumeva rešavanje imovinsko - pravnih odnosa u skladu sa članom 68. stav 3. Zakona, a nakon toga i izradu pre izrde elaborata geodetskih radova.

Ukoliko ne postoji potreba za ispravkom granica susednih parcela, formiranje više građevinskih parcela na većem broju katastarskih parcela vrši se u postupku preparcelacije, u skladu sa odredbama čl. 65 - 67. Zakona o planiranju i izgradnji.

Članom 93. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da uređivanje građevinskog zemljišta obuhvata njegovo pripremanje i opremanje. Opremanje zemljišta obuhvata izgradnju objekata komunalne infrastrukture i izgradnju i uređenje površina javne namene.

Članom 94. Zakona propisano je da se uređivanje građevinskog zemljišta obavlja u skladu sa važećim planskim dokumentom prema srednjoročnim i godišnjim programima uređivanja koje donosi jedinica lokalne samouprave, uz staranje o zaštiti, racionalnom i održivom korišćenju zemljišta.

Shodno citiranim odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, jedinica lokalne samouprave, neposredno ili posredstvom privrednog društva, javnog preduzeća, odnosno druge organizacije obezbeđuje uslove za uređivanje, upotrebu, unapređivanje i zaštitu građevinskog zemljišta, što obuhvata i izgradnju komunalne infrastrukture.

Izuzetno, građevinsko zemljište koje nije uređeno u smislu Zakona, a nalazi se u obuhvatu planskog dokumenta na osnovu koga se mogu izdati lokacijski uslovi, odnosno građevinska dozvola, može se pripremiti, odnosno opremiti i sredstvima fizičkih ili pravnih lica, saglasno članu 92. Zakona o planiranju i izgradnji. U tom slučaju, zainteresovano lice podnosi nadležnom organu jedinice lokalne samouprave predlog o finansiranju pripremanja, odnosno opremanja građevinskog zemljišta, po kome je nadležni organ dužan da postupi u roku od 15 dana od dana prijema predloga. Ukoliko predlog bude prihvaćen, zainteresovano lice i nadležni organ zaključuju ugovor o zajedničkom pripremanju, odnosno opremanju građevinskog zemljišta.

Pitanje koje ste postavili ne odnosi se na primenu odredaba Zakona o planiranju i izgradnji, već Zakona o stanovanju i održavanju zgrada („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 104/2016).

Naime, članom 3. stav 2. tačka 16) Zakona o stanovanju i održavanju zgrada propisano je da su zajednički delovi zgrade oni delovi zgrade koji ne predstavljaju poseban ili samostalni deo zgrade, koji služe za korišćenje posebnih ili samostalnih delova zgrade, odnosno zgradi kao celini i u koje, između ostalog, spada i sušionica za veš. U članu 8. stav 3. istog Zakona propisano je da nad zajedničkim delovima zgrade vlasnici posebnih delova zgrade imaju pravo zajedničke nedeljive svojine u skladu sa zakonom kojim se uređuju svojinsko-pravni odnosi. Ova odredba se odnosi na sve vlasnike posebnih delova zgrade, bez obzira da li su ti posebni delovi zgrade postojali u trenutku izdavanja upotrebne dozvole za objekat, ili su naknadno dograđeni.

Iz formulacije člana 104. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji nesporno proizlazi da ukoliko se na katastarskoj parceli nalazi objekat, odnosno objekti u suvlasništvu različitih lica ili je objekat sastavljen od posebnih delova koji su u vlasništvu različitih lica, organ nadležan za poslove državnog premera i katastra u evidenciju nepokretnosti i pravima na njima upisuje da je katastarska parcela u suvlasništvu tih lica, a da je udeo tih lica u srazmeri sa površinom koju poseduju u odnosu na ukupnu površinu objekta, odnosno objekata koji se nalaze na toj parceli. U stavu 3. istog člana propisano je da po zahtevu lica koje stiče pravo svojine na građevinskom zemljištu, organ nadležan za poslove državnog premera i katastra u evidenciju nepokretnosti i pravima na njima upisuje to lice kao vlasnika katastarske parcele, odnosno kao suvlasnika udela na toj parceli.

Shodno citiranim odredbama člana 104. Zakona o planiranju i izgradnji, svaki vlasnik posebnog dela objekta ima pravo da organu nadležnom za poslove državnog premera i katastra podnese zahtev za upis suvlasništva na predmetnoj parceli, pri čemu je njegov udeo u srazmeri sa površinom koju poseduje u odnosu na ukupnu površinu objekta.

Članom 146.st.3. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da izgradnju i postavljanje spomenika i spomen obeležja na površinama javne namene obezbeđuje i uređuje jedinica lokalne samouprave, uz prethodno pribavljenu saglasnost ministarstva nadležnog za poslove kulture. Zabranjena je izgradnja spomenika i spomen obeležja izvan površina javne namene.

Prema tome, potrebno je da se obratite nadležnom organu jedinice lokalne samouprave.

Ne.

Članom 136. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisana je sadržina građevinske dozvole. U tački 3) citiranog stava regulisano je da, između ostalog, građevinska dozvola sadrži podatke o katastarskoj parceli, odnosno katastarskim parcelama na kojima se gradi objekat. Imajući to u vidu, eventualna promena građevinske parcele na kojoj se gradi objekat prouzrokovala uticala bi na punovažnost izdate građevinske dozvole.

Potrebno je da nadležnom organu za izdavanje građevinske dozvole podnesete zahtev za izdavanje informacije o lokaciji, koja sadrži podatke o mogućnostima i ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli, odnosno na više katastarskih parcela na osnovu planskog dokumenta.

Pitanje koje ste postavili ne odnosi se na odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, već Zakona o opštem upravnom postupku ("Službeni list SRJ" broj 33/97 i 31/01 i "Službeni glasnik Republike Srbije" broj 30/10) i Porodičnog zakona („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 18/05, 72/11 - dr. zakon i 6/15).

Naime, odredbama Zakona o planiranju i izgradnji nije posebno regulisano zastupanje maloletnika (deteta) u postupku za izdavanje dokumenata za izgradnju, pa se u tom delu shodno primenjuju odredbe Zakona o opštem upravnom postupku. Članom 43. Zakona o opštem upravnom postupku propisano je da stranka koja je potpuno poslovno sposobna može sama vršiti radnje u postupku (procesna sposobnost), dok za procesno nesposobno lice radnje u postupku vrši njegov zakonski zastupnik.

Članom 11. stav 2. Porodičnog zakona regulisano je da se potpuna poslovna sposobnost stiče punoletstvom i sklapanjem braka pre punoletstva uz dozvolu suda. Članom 72. stav 1. istog Zakona propisano je da roditelji imaju pravo i dužnost da zastupaju dete u svim pravnim poslovima i u svim postupcima izvan granica poslovne i procesne sposobnosti deteta (zakonsko zastupanje).

Iz odredaba citiranih propisa proizlazi da roditelji imaju pravo i dužnost da u svojstvu zakonskog zastupnika zastupaju dete u svim pravnim poslovima i u svim postupcima, bez ograničenja, što podrazumeva i preduzimanje svih radnji u postupku za izdavanje dokumenata za izgradnju.

Odgovor na Vaše pitanje zavisi od vrste objekta koji želite da gradite. Shodno tome, upućujemo Vas na odredbe člana 2. tačka 22) Zakona o planiranju i izgradnji, kojim je regulisano da je objekat građevina spojena sa tlom, koja predstavlja fizičku, funkcionalnu, tehničko - tehnološku ili biotehničku celinu (zgrade svih vrsta, saobraćajni, vodoprivredni i energetski objekti, objekti infrastrukture elektronskih komunikacija - kablovska kanalizacija, objekti komunalne infrastrukture, priključak na elektroenergetsku mrežu, industrijski, poljoprivredni i drugi privredni objekti, objekti sporta i rekreacije, groblja, skloništa i sl.), koji može biti podzemni ili nadzemni.

Izgradnja objekata vrši se na osnovu građevinske dozvole, izuzev objekata koji su obuhvaćeni odredbama čl. 144 – 146. Zakona o planiranju i izgradnji. Tekst Zakona možete pronaći ovde.

Kada je reč o samom oglašavanju, odnosno reklamiranju, ova materija nije predmet regulisanja Zakona o planiranju i izgradnji, već Zakona o oglašavanju („Službeni glasnik republike Srbije“ broj 79/05 i 83/14). Prema članu 27. Zakona o oglašavanju, na površinama koje nisu javne, postavljanje plakata dozvoljeno je samo uz saglasnost vlasnika, odnosno korisnika te površine.

Naknada za prenamenu građevinske parcele plaća se za celu kat. parcelu na kojoj se planira izgradnja objekta a okolnosti svakog konkretnog slučaja ceni organ jedinice lokalne samouprave koji je nadležan za vođenje ovog postupka i utvrđivanje visine naknade za prenamenu.

Saglasno članu 4. Zakona o privrednim društvima, društvo ima pretežnu delatnost, koja se registruje u skladu sa zakonom o registraciji, a može obavljati i sve druge delatnosti koje nisu zakonom zabranjene nezavisno od toga da li su određene osnivačkim aktom, odnosno statutom. Istim članom Zakona propisano je da se posebnim zakonom može usloviti registracija ili obavljanje određene delatnosti izdavanjem prethodnog odobrenja, saglasnosti ili drugog akta nadležnog organa.

Shodno citiranom članu Zakona o privrednim društvima, ne postoji zakonsko ograničenje za obavljanje delatnosti projektovanja (izrade tehničke dokumentacije).

Kada je reč o odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, članom 126. propisano je da tehničku dokumentaciju za izgradnju objekata može da izrađuje privredno društvo, odnosno drugo pravno lice, odnosno preduzetnik koji su upisani u registar privrednih subjekata. Iz citirane odredbe može se zaključiti da ni Zakonom o planiranju i izgradnji nije uvedeno ograničenje u pogledu mogućnosti izrade tehničke dokumentacije za izgradnju objekata. Izuzetak od ovog pravila postoji u slučaju izrade dokumentacije za izgradnju objekata, za koje građevinsku dozvolu izdaje ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine. U tim slučajevima, tehničku dokumentaciju može da izrađuje privredno društvo, odnosno drugo pravno lice koje je upisano u odgovarajući registar za izradu tehničke dokumentacije za tu vrstu objekata i koje ima zaposlena lica sa licencom za odgovornog projektanta i koja imaju odgovarajuće stručne rezultate u izradi tehničke dokumentacije za tu vrstu i namenu objekta.

Kada je reč o podnošenju zahteva kroz Centralnu evidenciju objedinjenih procedura, važe odredbe člana 48. stav 1. Zakona o opštem upravnom postupku koje se odnose na punomoćnika, kojima je propisano da punomoćnik može biti svako lice koje je potpuno poslovno sposobno, osim lica koja se bave nadripisarstvom (što obuhvata sva pravna lica i potpuno poslovno sposobna fizička lica).

Odredbe člana 106. stav 6. Zakona o planiranju i izgradnji primenjuju se samo u slučaju izrade projekta parcelacije za potrebe razvrgnuća suvlasničke zajednice u sudskom postupku. U slučaju kada se postupak parcelacije sprovodi na osnovu saglasnosti vlasnika postojećih objekata ili zemljišta, ne primenjuju se odredbe člana 106. stav 6. Zakona.

Naknada za prenamenu poljoprivrednog u građevinsko zemljipte u  slučaju izgradnje novih objekata na poljoprivrednom zemljištu plaća se uvek kada se radi o izgradnji na zemljištu koje je određeno za građevinsko zemljište planskim dokumentom jedinice lokalne samouprave usvojenim nakon 15. jula 1992.god. a što je predviđeno u članu 88. st. 6 Zakona o planiranju i izgradnji.

Plaćena naknada za prenamenu poljoprivrednog u građevinsko zemljište zakonom o ozakonjenju nije predviđena kao uslov za legalizaciju odnosno ozakonjenje bespravno sagrađenih objekata.

Da li je ili nije moguće izdavanje građevinske dozvole na osnovu prostornog plana opštine može se utvrditi uvidom u taj prostorni plan pa predlažemo da se nadležnom organu u vašoj opštini obratite zahtevom za izdavanje informacije o lokaciji.

Iz Vašeg pitanja se ne može zaključiti da li je reč o građevinskom zemljištu ili o zemljištu sa nekom drugom namenom (poljoprivredno, šumsko). Ukoliko je reč o građevinskom zemljištu, upućujemo Vas na odredbe člana 83. Zakona o planiranju i izgradnji, kojom je propisano da se građevinsko zemljište koristi prema nameni određenoj planskim dokumentom, na način kojim se obezbeđuje njegovo racionalno korišćenje, u skladu sa zakonom. Shodno tome, u cilju promene namene korišćenja građevinskog zemljišta neophodno je izmeniti planski dokument kojim je obuhvaćena predmetna parcela. Odluku o izmeni planskog dokumenta donosi organ koji je doneo odgovarajući planski dokument.

Zakon o poljoprivrednom zemljištu zabranjuje korišćenje poljoprivrednog zemljišta prve, druge, treće, četvrte i pete klase u nepoljoprivredne svrhe. Ukoliko se radi o poljoprivrednom zemljištu u građevinskom području sela, na tom zemljištu ne mogu se graditi objekti koji ne služe primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji. U suprotnom, na poljoprivrednom zemljištu se može graditi samo ako se radi o objektima u funkciji primarne poljoprivredne proizvodnje (objekti za smeštaj mehanizacije, repromaterijala, smeštaj i čuvanje gotovih poljoprivrednih proizvoda, staje za gajenje stoke, objekti za potrebe gajenja i prikazivanje starih autohtonih sorti biljnih kultura i rasa domaćih životinja, objekti za gajenje pečurki, puževa i riba). Pod uslovima  iz člana 22 – 26 Zakona o poljoprivrednom zemljištu može se ostvariti pravo na promenu namene obradivog u neobradivo poljoprivredno zemljište i nakon toga, pravo na gradnju objekata koji su u funkciji primarne poljoprivredne proizvodnje.

Status objekta izgrađenog na tuđem zemljištu, kao i prava u vezi sa tim objektom, zavise od pravnog statusa objekta, odnosno od činjenice da li je objekat izgrađen legalno.

Ukoliko je reč o objektu koji je legalno izgrađen, vlasnik objekta ima pravo da podnese zahtev za utvrđivanje zemljišta za redovnu upotrebu objekta i formiranje građevinske parcele, i to organu jedinice lokalne samouprave nadležnom za imovinsko-pravne odnose, u skladu sa članom 70. Zakona o planiranju i izgradnji. Zemljište za redovnu upotrebu jeste zemljište ispod objekta i zemljište oko objekta, koje ispunjava uslove za građevinsku parcelu i koje po sprovedenom postupku postaje katastarska parcela.

Ukoliko predmetni objekat nije izgrađen legalno, upućujemo Vas na član 176. stav 1. tačka 1.  Zakona o planiranju i izgradnji, kojim je propisano da je građevinski inspektor u vršenju inspekcijskog nadzora ovlašćen da naredi rešenjem obustavu radova i uklanjanje objekta ili njegovog dela, ako se objekat gradi ili je njegovo građenje završeno bez građevinske dozvole. U tom smislu, možete se obratiti nadležnom građevinskom inspektoru radi preduzimanja mera iz njegove nadležnosti.

Na osnovu podataka koje ste dostavili smatramo da nema nikakvih smetnji da u postupku preparcelacije, naravno, ukoliko je to moguće u skladu sa uslovima zar preparcelaciju koji su izdati od strane nadležnog organa, parcelacijom formirate 2 nove parcele  bez obzira kolika je udaljenost postojećeg starog objekta od medjne linije  izmedju tih novoformiranih parcela, a posebno uzimajući u obzir da se radi o istom vlansiku.

Udaljnost objekta je od bitnog značaja prilikom izgradnje novog objekta a ne prilikom formiranja građevinske parcele preparcelacijom.

Rušenje starog objekta radi potvrde projekta parcelacije bi bilo jedino od značaja ukoliko bi  po predlogu parcelacije medjna linija izmedju 2 novoformirane parcele išla preko starog objekta.

U Vašem pitanju nije precizirano o kakvoj promeni namene zemljišta je reč.

U slučaju kada se planskim dokumentom promeni namena poljoprivrednog u građevinsko zemljište, organ nadležan za poslove državnog premera i katastra rešenjem provodi nastalu promenu i rešenje dostavlja vlasniku zemljišta, ministarstvu nadležnom za poslove poljoprivrede i nadležnom poreskom organu u roku od 15 dana od dana donošenja rešenja, u skladu sa članom 88. stav 4. Zakona o planiranju i izgradnji (ovde).

Kada je reč o promeni namene šumskog zemljišta u građevinsko zemljište, članom 89. Zakona o planiranju i izgradnji, kojim je regulisan ovaj postupak, nije propisana obaveza dostavljanja rešenja vlasniku zemljišta za koje je izvršena promena namene.

U slučaju kada se vrši eksproprijacija zemljišta, postupak se sprovodi u skladu sa odredbama Zakona o eksproprijaciji („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 3/95, "Službeni list SRJ" broj 16/2001 - odluka SUS i "Službeni glasnik Republike Srbije" broj 20/2009, 55/2013 - odluka US i 106/2016 – autentično tumačenje). 

Napominjemo da stranica nije namenjena za davanje pravnih saveta, kao ni instrukcija za postupanje u konkretnim slučajevima.

Hodnik u stambenoj zgradi je zajednički deo zgrade na kojem svi vlasnici posebnih delova zgrade imaju pravo zajedničke nedeljive svojine. Zbog toga je potrebno pre izvođenja bilo kojih radova da zaključite ugovor u skladu sa čl. 6 i 9. Zakona o ostanovanju i održavanju zgrada (Sl. glasnik RS br. 104/2016) a potom  pribavite lokacijske uslove, građevinsku i upotrebnu dozvolu. 

Članom 53a stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da su lokacijski uslovi javna isprava koja sadrži podatke o mogućnostima i ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli koja ispunjava uslove za građevinsku parcelu, a sadrži sve uslove za izradu tehničke dokumentacije. U stavu 2. istog člana propisano je da se, izuzetno od citirane odredbe, lokacijski uslovi mogu izdati i za više katastarskih parcela, uz

obavezu investitora da pre izdavanja upotrebne dozvole izvrši spajanje tih parcela u skladu sa Zakonom.

Shodno citiranim odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, u momentu podnošenja zahteva za izdavanje lokacijskih uslova nije obavezno da bude formirana jedinstvena katastarska parcela za izgradnju predmetnog objekta, ali obaveza formiranja jedinstvene katastarske parcele postoji do izdavanja upotrebne dozvole. Ukoliko je formiranje katastarske parcele izvršeno važećim planskim dokumentom, ne postoji obaveza za investitora da izvrši spajanje predmetnih parcela.

Iz pitanja se ne može zaključiti o kakvoj situaciji je u konkretnom slučaju reč.

Članom 209.st.1.tač.5) i 7) i čl.211. Zakona o planiranju i izgradnji (ovde) propisane su kaznene mere u slučajevima kada građevinski inspektor ne postupa u skladu sa odredbama ovog zakona.

Član 209.

Novčanom kaznom od 25.000 do 50.000 dinara ili kaznom zatvora do 30 dana kazniće se za prekršaj odgovorno službeno lice u nadležnom organu uprave ako:

1) ne dostavi u propisanom roku potrebne podatke i uslove za izradu planskog dokumenta (član 46);

2) ne izda lokacijske uslove, građevinsku, odnosno upotrebnu dozvolu u propisanom roku (čl. 8d, 53, 56, 136. i 158);

3) ne organizuje javnu prezentaciju urbanističkog projekta (član 63);

4) ne dostavi zahtev građevinskoj inspekciji za uklanjanje objekta za koji je izdata privremena građevinska dozvola (član 147);

5) ne sačini program i ne sprovede izvršenje uklanjanja objekta (član 171);

6) ne omogući urbanističkom odnosno građevinskom inspektoru potpun i nesmetan uvid u raspoloživu dokumentaciju (čl. 173. i 175);

7) ne preduzme propisane mere u vršenju inspekcijskog nadzora (čl. 173. i 175);

8) ne dostavi u propisanom roku podatke o objektima izgrađenim bez građevinske dozvole (član 200).

Za ponovljeni prekršaj iz stava 1. ovog člana učiniocu će se izreći novčana kazna i kazna zatvora do 30 dana.

Zahtev za pokretanje prekršajnog postupka iz stava 1. tač. 1) i 3) ovog člana podnosi nadležni urbanistički inspektor, zahtev iz stava 1. tač. 2) i 4) ovog člana građevinski inspektor, zahtev iz stava 1. tačka 6) ovog člana urbanistički, odnosno građevinski inspektor, a zahtev iz stava 1. tač. 5) i 7) ovog člana organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole.

Član 211.

Novčanom kaznom od 25.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj nadležni inspektor koji u slučajevima iz čl. 174, 176, 177, 178, 179, 180, 181, 182. i 198. ovog zakona ne donese rešenje, odnosno ne izda naredbu u primerenom roku, koji ne može biti duži od sedam dana od dana saznanja za učinjeni prekršaj.

Za ponovljeni prekršaj iz stava 1. ovog člana učiniocu će se izreći novčana kazna i kazna zatvora do 30 dana.

Članom 151. stav 6. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da građenjem objekata za koje građevinsku dozvolu izdaje jedinica lokalne samouprave, spratnosti PO+P+4+PK čija ukupna površina ne prelazi 2.000 m2 bruto površine, objekata manje složenih građevinskih konstrukcija raspona do 12 metara, lokalnih i nekategorisanih puteva i ulica, unutrašnjih instalacija vodovoda i kanalizacije, grejanja i klimatizacije, i elektroinstalacije, unutrašnjih gasnih instalacija, kao i izvođenje pojedinih građevinsko-zanatskih i instalaterskih radova i radova na unutrašnjem uređenju objekata i uređenju terena, može rukovoditi i lice koje ima visoko obrazovanje na studijama prvog stepena, odgovarajuće struke, odnosno smera, položen stručni ispit, najmanje pet godina radnog iskustva i sa važećom licencom.
Članom 162. stav 1. Zakona propisano je da licencu za odgovornog urbanistu, projektanta i izvođača radova, kao i za odgovornog planera izdaje Inženjerska komora Srbije u skladu sa zakonom.
Detaljnije informacije u vezi sa izdavanjem licence za odgovornog izvođača radova možete pronaći na zvaničnoj internet prezentaciji Inženjerske komore Srbije, posredstvom sledećeg linka:
http://www.ingkomora.rs/licence/?id=lic0000

Shodno važećim odredbama čl. 69 Zakona o planiranju I izgradnji I Mišljenju Ministarstva građevinarstva, saobraćaja I infrastrukture od 28.04.2016.god  nije neophodna sagalsnost vlasnika parcela preko kojih se proteže vazdušni vod.

Stambeno zbrinjavanje po hitnom postupku sprovodi se u svim slučajevima propisanim u čl. 103 st. 2 Zakona o stanovanju i održavanju zgrada, te kako se ne može znati niti pretpostaviti koliko će biti potrebe za sprovođenje ovakvog postupka to nije neophodno sprovođenje ovog postupka uslovljavati donošenjem Lokalne stambene strategije i Akcionog plana obzirom da se ova akta donose radi regulisanja redovnog postupka stambene podrške u skladu sa Zakonom. 

Komšija je dobio rešenje o uklanjanju koje izdaje građevinska isnpekcija u skladu sa odredbama Zakona o ozakonjenju.To rešenje je osnov za stranku da izvrši  ili dopunu ranije podnetog zahteva za legalizaciju dokumentacijom potrebnom za ozakonjenje kako bi organ nadležan za ozakonjenje mogao da sporvede postupak i ukoliko su ispunjeni uslovi, donese rešenje o ozakonjenju, ili je sa druge strane to rešenje inspekcije osnov za pokretanje postupka ozakonjenja pred nadležnim organom, ukoliko nikada ranije pnije podnet zahtev za legalizaciju.                                                                                          U vašem slučaju i u slučaju komšije, očigledno je da je prilikom izgradnje objekta  došlo do odstupanja od izdate građevinske dozvole, i da je investitor od jednog stana po projektu izgradio 2 stana.   Zbog toga je potrebno da se pridružite postupku ozakonjenja koji je pokrenuo vaš komšija (ukoliko već ranije niste podneli prijavu za legalizaciju ili niste dobili rešenje od građevinske isnpekcije o uklanjanju) i da zajedno sa komšijom, uz izradu odgovarajuće tehničke dokumentacije i elaborata geodetskih radova, pokušate istovremeno da ozakonite oba stana. 

Iz Vašeg pitanja se ne može sa sigurnošću zaključiti, ali se na osnovu datog opisa može pretpostaviti da je reč o pomoćnom objektu, u smislu definicije iz člana 2. tačka 24) Zakona o planiranju i izgradnji, kojom je propisano da pomoćni objekat jeste objekat koji je u funkciji glavnog objekta, a gradi se na istoj parceli na kojoj je sagrađen ili može biti sagrađen glavni stambeni, poslovni ili objekat javne namene (garaže, ostave, septičke jame, bunari, cisterne za vodu i sl.). Građenje pomoćnih objekata vrši se na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole. Postupak izdavanja rešenja kojim se odobrava izvođenje radova, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu http://gradjevinskedozvole.rs, u okviru Sekcije „Propisi“.

Ukoliko je, pak, reč o manjem montažnom objektu privremenog karaktera, njegovo postavljanje i uklanjanje obezbeđuje i uređuje jedinica lokalne samouprave, saglasno članu 146. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji, pa je potrebno izvršiti uvid u odgovarajući akt konkretne jedinice lokalne samouprave kojim je to pitanje regulisano.

Kada je reč o mogućnosti gradnje na konkretnoj katastarskoj parceli, ukazujemo Vam na odredbe člana 53. Zakona o planiranju i izgradnji, kojim je propisano da informacija o lokaciji sadrži podatke o mogućnostima i ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli, odnosno na više katastarskih parcela na osnovu planskog dokumenta. Informaciju o lokaciji izdaje organ nadležan za izdavanje lokacijskih uslova u roku od osam dana od dana podnošenja zahteva, uz naknadu stvarnih troškova izdavanja te informacije.

Ukoliko je nadogradnja u vašoj zgradi izgrađena u svemu u skladu sa izdatom građevinskom dozvolom I odgovarajućom tehničkom dokumentacijom kojom se detaljno reguliše raspored stanova kao i način izvođenja vodovoda I kanalizacije, onda je sve u redu sa tom nadogradnjom.

Radi dobijanja odgovora na ovo pitanje, potrebno je da se obratite organu koji je u gradu odnosno opštini u kojoj živite nadležan za sprovođenje postupka namene poljoprivrednog u građevinsko zemljište. 

Saglasno definiciji iz člana 2. tačka 43) Zakona o planiranju i izgradnji, finansijer po osnovu zaključenog i overenog ugovora sa investitorom stiče određena prava i obaveze koje su Zakonom propisane za investitora u skladu sa tim ugovorom, osim sticanja prava svojine na objektu koji je predmet izgradnje. Imajući to u vidu, ugovorom između investitora i finansijera definiše se koja prava, Zakonom propisana za investitora, stiče finansijer, pri čemu to ne može biti pravo svojine na objektu koji je predmet izgradnje.

Pitanje registracije stambene zgrade, odnosno stambene zajednice je predmet regulisanja Zakona o stanovanju i održavanju zgrada ("Službeni glasnik RS" broj 104/2016), a ne Zakona o planiranju i izgradnji i podzakonskih akata donetih na osnovu tog Zakona.

Kada je reč o vlasništvu nad zemljištem na kome je izgrađena zgrada, članom 5. stav 2. Zakona o stanovanju i održavanju zgrada propisano je da se sticanjem prava svojine na posebnom delu zgrade stiče se i pravo svojine nad zajedničkim delovima zgrade, pravo učešća u upravljanju stambenom zajednicom i pravo susvojine na zemljištu na kome je zgrada izgrađena, odnosno zemljištu koje služi za redovnu upotrebu zgrade. Shodno citiranoj odredbi Zakona, ukoliko Služba za katastar nepokretnosti nije izvršila promenu imaoca prava svojine na zemljištu na kome je zgrada izgrađena, odnosno zemljištu koje služi za redovnu upotrebu zgrade, možete se obratiti odgovarajućim zahtevom za upis prava susvojine vlasnika posebnih delova zgrade.

Potrebno je da se obratite nadležnoj opštini (odeljenje za građevinske poslove i urbanizam) na kojoj se nalazi predmetni objekat.

Ukoliko je u A listu – Podaci o zemljištu predmetnog Lista nepokretnosti u odeljku “Vrsta zemljišta” upisano gradsko građevinsko zemljište i ukoliko se to zemljište nalazi u obuhvatu planskog dokumenta donetog do 15.jula 1992.good. odnosno do dana stupanja na snagu Zakona o poljoprivrednom zemljištu (Sl. Glasnik RS br. 49/92) bez obzira na kulturu tog zemljišta, nije potrebno vršiti prenamenu tog zemljišta u skladu sa odredbama Zakona o poljoprivrednom zemljištu tako da ni investitor izgradnje objekta nema obavezu plaćanja naknade za prenamenu.   

Prava i dužnosti građevinskog inspektora propisanai su članom 175. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji. Od svih propisanih prava i dužnosti, nakon završetka izgradnje i izdavanja upotrebne dozvole, građevinski inspektor, po prirodi stvari, može da proverava da li:

• izvršeni radovi, odnosno materijal, oprema i instalacije koji se ugrađuju odgovaraju zakonu i propisanim standardima, tehničkim normativima i normama kvaliteta (član 175. stav 1. tačka 6. Zakona);
• na objektu koji se gradi ili je izgrađen postoje nedostaci koji ugrožavaju bezbednost njegovog korišćenja i okoline (član 175. stav 1. tačka 8. Zakona);
• se u toku građenja i korišćenja objekta vrše propisana osmatranja i održavanja objekta (član 175. stav 1. tačka 10. Zakona);
• je tehnički pregled izvršen u skladu sa zakonom i propisima donetim na osnovu zakona (član 175. stav 1. tačka 11. Zakona);
• se objekat koristi za namenu za koju je izdata građevinska, odnosno upotrebna dozvola (član 175. stav 1. tačka 13. Zakona).

Osim taksativno navedenih prava i obaveza, građevinski inspektor je ovlašćen da vrši nadzor nad korišćenjem objekata i da preduzima mere ako utvrdi da se korišćenjem objekta dovode u opasnost život i zdravlje ljudi, bezbednost okoline, ugrožava životna sredina i ako se nenamenskim korišćenjem utiče na stabilnost i sigurnost objekta.

U cilju vršenja propisanih ovlašćenja, građevinski inspektor ima pravo da preduzima sve mere propisane Zakonom o inspekcijskom nadzoru („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 36/2015), kao i Zakonom o planiranju i izgradnji.

Izdavanje informacije o lokaciji regulisano je članom 53. Zakona o planiranju i izgradnji. Navedenim članom Zakona propisano je da informaciju o lokaciji izdaje organ nadležan za izdavanje lokacijskih uslova u roku od osam dana od dana podnošenja zahteva, uz naknadu stvarnih troškova izdavanja te informacije.

Imajući u vidu činjenicu da članom 53. Zakona o planiranju i izgradnji nije propisano da se uz zahtev za izdavanje informacije o lokaciji prilaže kopija katastarske parcele, podnosilac zahteva nije u obavezi da to učini. Napominjemo da se informacija o lokaciji na izdaje u okviru objedinjene procedure.

Ukoliko je u A listu – Podaci o zeljištu predmetnog Lista nepokretnosti u odeljku „Vrsta zemljišta“ upisano da se radi o gradskom građevinskom zemljištu u tom slučaju nije potrebno vršiti promenu namene zemljišta u smislu Zakona o poljoprivrednom zemljištu.

Zaštita od buke regulisana je odredbama Zakona o zaštiti od buke u životnoj sredini („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 36/2009 i 88/2010), dok su indikatori buke u životnoj sredini, granične vrednosti, metode za ocenjivanje indikatora buke, uznemiravanja i štetnih efekata buke na zdravlje ljudi propisani Uredbom o indikatorima buke, graničnim vrednostima, metodama za ocenjivanje indikatora buke, uznemiravanja i štetnih efekata buke u životnoj sredini („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 75/2010).

Mišljenja smo da je u konkretnom slučaju potrebno postupiti tako što će građevinski inspektor izvršiti inspekcijski nadzor na onoj parceli na kojoj se vrši građenje, nakon čega će obavestiti nadležni organ i investitora o potrebi ispravke nastale greške.

Potrebno je da nadležni organ ili investitor (u zavisnosti od toga sa čije strane je došlo do tehničke greške) izvrši ispravku tehničke greške kroz CIS.

Nadležni organ može pristupiti ovoj opciji odabirom predmeta čija se ipravka vrši (Otvorite postojeći predmet), nakon čega se pojavljuje polje „Dodatne aktivnosti“, u kojima je potrebno odabrati opciju „Ispravka tehničke greške.“

Podnosilac zahteva može da podnese zahtev za ispravku tehničke greške tako što će odabrati  tako što će odabrati Započnite novi zahtev, i u spisku zahteva odabrati „Ostali zahtevi“, među kojima je i navedeni zahtev.

Članom 1. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se odredbe zakona ne odnose na izgradnju objekata koji se u smislu zakona kojim se uređuje rudarstvo smatraju rudarskim objektima, postrojenjima i uređajima.

Imajući to u vidu, ukoliko predmetni objekat spada u rudarske objekte, postrojenja ili uređaje, u smislu zakona kojim se uređuje rudarstvo, nadležni organ nema zakonsko ovlašćenje da izda informaciju o lokaciji za taj objekat.

Reč je o stručnom ispitom za odgovornog planera, urbanistu, projektanta i izvođača, u skladu sa odredbama čl.161-162, odnosno čl.163-166. Zakona o planiranju i izgradnji (ovde), koji se polaže pred Inženjerskom komorom Srbije.

Pravilnik o polaganju stručnog ispita u oblasti prostornog i urbanističkog planiranja, izrade tehničke dokumentacije, građenja i energetske efikasnosti i o izdavanju i oduzimanju licence za odgovornog urbanistu, projektanta, izvođača radova i odgovornog planera (ovde) uređuju se uslovi, program i način polaganja stručnog ispita u oblasti prostornog i urbanističkog planiranja, izrade tehničke dokumentacije, građenja i energetske efikasnosti i uslovi i postupak za izdavanje i oduzimanje licence za odgovornog urbanistu, projektanta, izvođača radova i odgovornog planera.

1. STRUČNI ISPIT I LICENCE ZA ODGOVORNOG PLANERA, URBANISTU, PROJEKTANTA I IZVOĐAČA RADOVA
2. Stručni ispit

Član 161.

Stručni ispit, koji je kao uslov za obavljanje određenih poslova propisan ovim zakonom, polaže se pred komisijom koju obrazuje ministar nadležan za poslove urbanizma i građevinarstva.

Troškove polaganja stručnog ispita snosi kandidat ili privredno društvo, odnosno drugo pravno lice u kome je kandidat zaposlen.

2. Izdavanje i oduzimanje licence

Član 162.

Licencu za odgovornog urbanistu, projektanta i izvođača radova, kao i za odgovornog planera izdaje Inženjerska komora Srbije u skladu sa zakonom.

Troškove izdavanja licence iz stava 1. ovog člana, snosi podnosilac zahteva za izdanje licence.

Izdatu licencu Inženjerska komora Srbije će rešenjem oduzeti, ako utvrdi da ovlašćeno lice nesavesno i nestručno obavlja poslove za koje mu je licenca izdata ili ako mu je licenca izdata na osnovu netačnih ili neistinitih podataka.

Protiv rešenja iz st. 1. i 3. ovog člana može se izjaviti žalba ministru nadležnom za poslove urbanizma i građevinarstva.

Inženjerska komora Srbije vodi registar inženjera koji sadrži podatke o svim angažovanjima inženjera u svojstvu odgovornog planera, urbaniste, projektanta, izvođača radova, odnosno inženjera energetske efikasnosti, kao i podatke o pokrenutim postupcima za utvrđivanje odgovornosti i druge bitne podatke, u skladu sa aktom koji donosi ministar nadležan za poslove građevinarstva.

Članom 19. Uredbe o lokacijskim uslovima propisano je u kojim slučajevima nadležni organ pribavlja ove uslove:

Vodni uslovi

Član 19.

Vodni uslovi pribavljaju se za objekte, i to:

1) branu sa akumulacijom;

2) javni vodovod;

3) regionalni višenamenski hidrosistem;

4) hidroelektranu, termoelektranu, nuklearni objekat;

5) industrijski i drugi objekat za koji se zahvata i dovodi voda iz površinskih i podzemnih voda, industrijski objekat čije se otpadne vode ispuštaju u površinske vode, podzemne vode, odnosno drugi objekat čije se otpadne vode ispuštaju u površinske ili podzemne vode;

6) postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda i objekat za odvođenje i ispuštanje otpadnih voda;

7) magistralni i regionalni put, železnice i mostove na njima, aerodrom;

8) prevodnicu, plovni put, luku, marinu i pristanište;

9) industrijsku i komunalnu deponiju;

10) produktovod, TT, optički kabl i kablovski vod za prenos električne energije, kao i drugi cevovod, odnosno kablovski vod, kada se postavlja ispod korita reke ili ukršta sa rekom, kao i magistralni naftovod, gasovod, dalekovod i trafostanica, kada je to predviđeno planskim dokumentom ili separatom;

11) sistem za odvodnjavanje;

12) sistem za navodnjavanje;

13) sistem za odvođenje atmosferskih voda naselja;

14) podzemno i nadzemno skladište za naftu i njene derivate i druge hazardne i prioritetne supstance;

15) skladištenje na obalama materija koje mogu zagaditi vodu;

16) uređenje vodotoka i izgradnju zaštitnih vodnih objekata;

17) ribnjak;

18) javna skijališta;

19) javni vodovod u seoskom naselju;

20) vodenicu i stambeni objekat na splavu;

21) druge objekte i radove, koji mogu privremeno, povremeno ili trajno da prouzrokuju promene u vodnom režimu ili na koje može uticati vodni režim predviđen planskim dokumentom ili separatom.

Članom 102. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se pravo korišćenja na građevinskom zemljištu, pretvara u pravo svojine, bez naknade, izuzev slučajeva koji su obuhvaćeni članom 102. stav 9. Zakona.

Kada je reč o situacijama gde je na jednoj katastarskoj parceli izgrađeno više objekata, u vlasništvu različitih lica, one su regulisane članom 104. Zakona o planiranju i izgradnji.     

Ako je na jednoj katastarskoj parceli izgrađeno više objekata, u vlasništvu različitih lica, organ nadležan za poslove državnog premera i katastra, u evidenciju o nepokretnosti i pravima na njima upisuje da je katastarska parcela u suvlasništvu tih lica, a da je udeo tih lica u srazmeri sa površinom koju poseduju u odnosu na ukupnu površinu objekata koji se nalaze na toj parceli.

Ako se na katastarskoj parceli nalazi objekat, odnosno objekti u suvlasništvu različitih lica ili je objekat sastavljen od posebnih delova koji su u vlasništvu različitih lica, organ iz stava 1. ovog člana u evidenciju nepokretnosti i pravima na njima upisuje da je katastarska parcela u suvlasništvu tih lica, a da je udeo tih lica u srazmeri sa površinom koju poseduju u odnosu na ukupnu površinu objekta, odnosno objekata koji se nalaze na toj parceli.

Po zahtevu lica koje stiče pravo svojine na građevinskom zemljištu, organ nadležan za poslove državnog premera i katastra u evidenciju nepokretnosti i pravima na njima upisuje to lice kao vlasnika katastarske parcele, odnosno kao suvlasnika udela na toj parceli.

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, pravo korišćenja na građevinskom zemljištu, pretvara se u pravo svojine, bez naknade, a zahtev može podneti bilo koje lice koje stiče pravo svojine.

Članom 104. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da, ukoliko se na katastarskoj parceli nalazi objekat sastavljen od posebnih delova koji su u vlasništvu različitih lica, organ nadležan za poslove državnog premera i katastra u evidenciju nepokretnosti i pravima na njima upisuje da je katastarska parcela u suvlasništvu tih lica, a da je udeo tih lica u srazmeri sa površinom koju poseduju u odnosu na ukupnu površinu objekta. U stavu 3. istog člana propisano je da, po zahtevu lica koje stiče pravo svojine na građevinskom zemljištu, organ nadležan za poslove državnog premera i katastra u evidenciju nepokretnosti i pravima na njima upisuje to lice kao vlasnika katastarske parcele, odnosno kao suvlasnika udela na toj parceli.

Imajući to u vidu, ukoliko su u konkretnom slučaju različita lica vlasnici posebnih delova objekta, organ nadležan za poslove državnog premera i katastra je u obavezi da, na zahtev lica koje stiče pravo svojine, odnosno susvojine na građevinskom zemljištu izvrši upis tog lica kao vlasnika, odnosno suvlasnika udela na predmetnoj parceli.

Napominjemo da je Pozivni centar namenjen isključivo za pružanje dodatnih informacija i pojašnjenja u cilju boljeg razumevanja i pravilne primene Zakona o planiranju i izgradnji i podzakonskih akata donetih na osnovu tog Zakona.

Iz opisa situacije iz Vašeg pitanja proizlazi da su se u konkretnom slučaju stekli uslovi iz člana 104. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji.
Shodno tome, vlasnici stanova i drugih posebnih delova zgrade imaju pravo da podnesu zahtev organu nadležnom za poslove državnog premera i katastra, radi upisa tog, odnosno tih lica kao vlasnika katastarske parcele, odnosno kao suvlasnika udela na toj parceli u evidenciju nepokretnosti i pravima na njima, u skladu sa članom 104. stav 3. Zakona o planiranju i izgradnji.

Prema odredbama ranije važećih propisa, evidencija prava na nepokretnostima vođena je, između ostalog, u zemljišnim knjigama.

Članom 90. stav 1. važećeg Zakona o državnom premeru i katastru („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/2009, 18/2010, 65/2013, 15/2015 i 96/2015) propisano je da se katastar nepokretnosti osniva se u katastarskim opštinama u kojima je na snazi katastar zemljišta, odnosno zemljišna knjiga, knjiga tapija i intabulaciona knjiga. U stavu 4. tačka 1. istog člana propisano je da se katastar nepokretnosti osniva se prema podacima katastra zemljišta, zemljišne knjige i knjige tapija, odnosno intabulacione knjige i podacima komasacije koja nije provedena u katastru zemljišta, odnosno zemljišnoj knjizi (u daljem tekstu: neprovedena komasacija).

Iz citiranih odredbi Zakona o državnom premeru i katastru i opisa situacije iz Vašeg pitanja, proizlazi da je u predmetnoj katastarskoj opštini osnovan katastar nepokretnosti, a da su podaci o konkretnom objektu preuzeti iz zemljišne knjige.

 U skladu sa čl. 12 st. 1 tač.  Zakona o stanovanju i održavanju stambenih zgrada koji je stupio na snagu 31.12.2016.god., svaki vlasnik posebnog dela u kolektivnoj stambenoj zgradi ima pravo da vrši popravke na zajedničkim delovima zgrade ( u ovom slučaju na krovu) radi otklanjanja opasnosti od prouzrokovanja štete na posebnom delu (stanu) čiji je vlasnik ukoliko to blagovremeno ne učini lice koje dužno da izvrši popravku.                                                                                        U skladu sa čl. 13 istog Zakona, vlasnik posebnog dela zgrade ima pravo prečeg prenosa odnosno pravo da mu se pod propisanim uslovima, pre trećeg lica, ponudi prenos prava svojine na zajedničkom delu zgrade radi pripajanja, pretvaranja, dogradnje odnosno nadgradnje. Ukoliko stambena zajednica prenese pravo svojine na zajedničkim delovima zgrade radi nadzidjivanja trećem licu a da pri tom ne postupi u skladu sa čl. 13 navedenog zakona, imalac prava prečeg prenosa ima pravo da podnese tužbu nadležnom sudu i da traži da se ugovor oglasi bez dejstva prema njemu i da traži da mu se taj zajednički deo ustupi po istim uslovima.                                                                                        Skupština zgrade donosi odluku o raspolaganju zajedničkim delovima zgrade i ta odluka donosi se većinom koju čini 2/3 ukupnog broja glasova (čl. 42. st. 1 tač. 12 i član 44. st. 2 istog Zakona).                    Dakle, u konkretnom slučaju, vlasnik posebnog dela zgrade može samo da vrši hitne popravke krova u navedenom slučaju, nema pravo da zauzima zajedničke delove zgrade  bez odluke Skupštine stambene zajednice. Skupština stambene zajednice dužna je u skladu sa čl. 13 navedenog Zakona da ponudi nosiocu prava prečeg prenosa pravo svojine na zajedničkom delu zgrade, pa tek u slučaju da ista ne bude prihvaćena, može preneti pravo svojine na zajedničkom delu zgrade trećem licu, pod uslovom da postoji odlluka Skupštine stambene zajednice donet 2/3 većinom od ukupnog broja glasova.                                                                            

To je propisano članom 70. Zakona o planiranju i izgradnji.

Ako se u konkretnom slučaju radi o objektima za koje je podnet zahtev za legalizaciju za koji je nadležni organ utvrdio da postoji mogućnost legalizacije ili objektima koji su upisani u evidenciju o nepokretnosti i pravima na njima u skladu sa ranije važećim zakonima kojima je uređivana legalizacija objekata ili na osnovu Zakona o legalizaciji objekata ("Službeni glasnik RS", br. 95/13 i 117/14), kada su takvi objekti izgrađeni na građevinskom zemljištu na kome je kao nosilac prava korišćenja, odnosno vlasnik upisana Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave ili pravno lice čiji su osnivači Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave ili neko drugo pravno, odnosno fizičko lice, može se podneti zahtev za utvrđivanje zemljišta za redovnu upotrebu objekta i formiranje građevinske parcele organu jedinice lokalne samouprave nadležnom za imovinsko-pravne odnose, shodno čl.70.st.3.tač.2) Zakona o planiranju i izgradnji.

Uz zahtev za utvrđivanje zemljišta za redovnu upotrebu objekta i formiranje građevinske parcele vlasnik objekta dostavlja dokaz o pravu svojine i osnov sticanja, odnosno dokaz da je po podnetom zahtevu organ nadležan za poslove legalizacije utvrdio mogućnost legalizacije, odnosno doneo rešenje o legalizaciji objekta, kopiju plana parcele i uverenje organa nadležnog za poslove državnog premera i katastra da li je izvršeno obeležavanje, odnosno formiranje katastarske parcele i po kom osnovu, u skladu sa čl.70.st.4.Zakona o planiranju i izgradnji. Shodno st.5. ovog člana zakona,  po prijemu navedenog zahteva, nadležni organ pribavlja po službenoj dužnosti od organa nadležnog za poslove urbanizma izveštaj da li postojeća katastarska parcela ispunjava uslove da bude određena kao zemljište za redovnu upotrebu objekta i uslove za građevinsku parcelu, odnosno da li je, radi utvrđivanja zemljišta za redovnu upotrebu objekta potrebno izraditi projekat preparcelacije, odnosno parcelacije, da li postoje urbanistički uslovi za izradu ovih projekata, odnosno pribavi mišljenje, ako je već izvršeno obeležavanje ili formiranje katastarske parcele, da izrada projekta preparcelacije, odnosno parcelacije nije potrebna. Ako organ za poslove urbanizma utvrdi da je potrebna izrada projekta preparcelacije, odnosno parcelacije, izveštaj sadrži i predlog za formiranje građevinske parcele.

U skladu sa čl.70.st.6. ovog zakona, izveštaj iz stava 5. ovog člana, kao i projekat preparcelacije, odnosno parcelacije, izrađuju se u skladu sa uslovima sadržanim u važećem planskom dokumentu, a naročito sa uslovima koji se odnose na položaj postojećeg objekta u odnosu na regulaciju i granice katastarske parcele, uslove i način pristupa katastarskoj parceli, opšti minimum u pogledu površine koji parcela mora ispunjavati u odnosu na namenu i površinu postojećeg objekta ili u skladu sa opštim pravilima za formiranje građevinske parcele propisanim u podzakonskom aktu kojim se uređuju opšta pravila za parcelaciju, regulaciju i izgradnju.

Ako izveštaj iz stava 5. ovog člana sadrži obavezu izrade projekta preparcelacije, odnosno parcelacije, nadležni organ obaveštava podnosioca zahteva o potrebi izrade projekta, sa predlogom za formiranje katastarske parcele.

Ako se na osnovu izveštaja iz stava 5. ovog člana utvrdi da nema urbanističkih uslova za izradu projekta preparcelacije, odnosno parcelacije, nadležni organ o tome obaveštava podnosioca zahteva, koji ima pravo da u roku od tri dana od dana dobijanja obaveštenja podnese prigovor opštinskom, odnosno gradskom veću.

Rešenje o utvrđivanju zemljišta za redovnu upotrebu i formiranju građevinske parcele, po sprovedenom postupku, donosi nadležni organ.

Rešenjem iz stava 9. ovog člana određuju se svi elementi potrebni za formiranje katastarske parcele, odnosno utvrđuje se da je postojeća katastarska parcela istovremeno i građevinska parcela, a sastavni deo rešenja je potvrđeni projekat preparcelacije, odnosno parcelacije koji sadrži projekat geodetskog obeležavanja, odnosno konstataciju da je katastarska parcela već obeležena, odnosno formirana.

Rešenjem iz stava 9. ovog člana utvrđuje se prestanak prava korišćenja, odnosno prava svojine dotadašnjeg korisnika, odnosno vlasnika građevinskog zemljišta i pravo vlasnika objekta da pravo svojine na građevinskom zemljištu stekne neposrednom pogodbom, po tržišnoj ceni, u skladu sa ovim zakonom.

Na rešenje iz stava 9. ovog člana može se izjaviti žalba ministarstvu nadležnom za poslove građevinarstva, u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja.

Pravnosnažno rešenje iz stava 9. ovog člana je osnov za provođenje promene kod organa nadležnog za poslove državnog premera i katastra.

Ako je građevinska parcela formirana do 11. septembra 2009. godine u skladu za zakonom, nadležni organ tu činjenicu prihvata kao stečeno pravo u postupku određivanja zemljišta za redovnu upotrebu objekta.

Ukoliko prema evidenciji katastra nepokretnosti predmetni put ne prelazi preko parcele koja je u Vašem vlasništvu, imate pravo da sprečite sva treća lica da koriste Vašu parcelu, odnosno da zahtevate da se uzdrže od prelaska preko Vaše parcele.

Saglasno članu 31. Zakona o održavanju stambenih zgrada, u postupku nadzora stambenoj zgradi, odnosno javnom preduzeću za stambene usluge, odnosno drugom preduzeću kome su povereni poslovi održavanja stambene zgrade, naložiće se rešenjem bez odlaganja da u ostavljenom roku izvrše radove na održavanju kojima se sprečava ugrožavanje života i zdravlja ljudi i bezbednosti okoline. Ako stambena zgrada ne izvrši predmetne radove, lice koje vrši nadzor obaveštava o tome opštinsku odnosno gradsku upravu, koja će izvršenje radova obezbediti preko drugog lica, a na teret stambene zgrade. Saglasno članu 33. Zakona o održavanju stambenih zgrada, novčanom kaznom od 20.000 do 100.000 dinara kazniće se stambena zgrada ako ne izvrši radove na održavanju stambene zgrade kojima se sprečava ugrožavanje života i zdravlja ljudi i bezbednost okoline.

Napominjemo da je namena Pozivnog centra davanje dodatnih informacija i pojašnjenja u cilju boljeg razumevanja i pravilne primene Zakona o planiranju i izgradnji (a ne drugih zakona).

Ne postoji obrazac takve saglasnosti ali u njoj treba da bude sadržano: ime i prezime, JMBG i adresa suseda, podaci o kat. parceli i objektima čiji je on vlasnik i njegova izjava kojom potvrdjuje da je saglasan da postavite objekat na tačno definisanoj udaljenosti u odnosu na granicu parcele čiji je on vlasnik. Ova saglasnost mora biti overena od strane organa nadležnog za overu potpisa (notar, sud ili opštinska služba nadležna za overu). 

Odredbama člana 9. Zakona o finansiranju lokalne samouprave propisano je da Skupština jedinice lokalne samouprave može uvoditi lokalne administrativne takse za spise i radnje u upravnim stvarima, kao i za druge spise i radnje koje organi jedinice lokalne samouprave izdaju, odnosno obavljaju u okviru poslova iz svoje izvorne nadležnosti.

Jedinica lokalne samouprave ne može uvesti lokalnu administrativnu taksu za spise i radnje iz nadležnosti organa za koje je zakonom kojim se uređuju republičke administrativne takse propisano plaćanje republičkih administrativnih taksi.

Zakonomo o republičkim administrativnim taksama propisano je da se predračunska vrednost po objektu odnosno radovima, usklađuje primenom indeksa potrošačkih cena koji objavljuje republički organ nadležan za poslove statistike, u period od prvog  dana narednog meseca od meseca utvrđivanja predračunske vrednosti, do poslednjeg dana meseca koji prethodi mesecu kada je zahtev podnet.

Promena podataka u katastru nepokretnosti sprovodi se na osnovu Zakona o državnom premeru i katastru, a ne na osnovu Zakona o planiranju i izgradnji.

Prema članu 121. Zakona o državnom premeru i katastru, upis u katastar nepokretnosti vrši se na osnovu priloženih isprava u skladu sa zahtevom, ili na osnovu zakona kojim je određen upis. Članom 124. stav 1. istog Zakona propisano je da uredan zahtev za upis u katastar nepokretnosti mora da sadrži:

• ime, ime jednog roditelja i prezime, odnosno naziv, jedinstveni matični broj građana, odnosno matični broj, prebivalište i boravište, odnosno sedište podnosioca zahteva i lica u čiju korist se zahteva upis, ako to lice nije ujedno i podnosilac zahteva;
• naziv katastarske opštine i označenje nepokretnosti za koju se zahteva upis, prema podacima katastra nepokretnosti;
• promenu za koju se zahteva upis;
• isprave za upis u originalu, overenom prepisu ili overenoj kopiji, odnosno u formi elektronskog dokumenta, ako je zahtev podnet u elektronskoj formi i dokaz o uplaćenoj taksi.

Detaljnije informacije u vezi sa procedurom za upis promena na nepokretnostima i stvarnim pravima na njima možete pronaći na zvaničnom sajtu Republičkog geodetskog zavoda: http://www.rgz.gov.rs/

Objekti koji su u katastru nepokretnosti evidentirani kao „objekti izgrađeni pre donošenja propisa o izgradnji objekta“ nisu predmet legalizacije, iz razloga što su izgrađeni u skladu sa tadašnjom pravnom regulativom, odnosno jer u vreme njihove izgradnje nisu postojali propisi koji su predviđali izdavanje dokumentacije za građenje (pa iz tog razloga nisu nelegalni).

Kada je reč o objektima koji su u katastru nepokretnosti evidentirani kao „objekti izgrađeni bez odobrenja za gradnju“, pitanja u vezi sa mogućnošću njihove legalizacije na osnovu odredaba Zakona o ozakonjenju objekata (“Službeni glasnik Republike Srbije” broj 96/2015) možete postaviti posredstvom mejla: ozakonjenje@mgsi.gov.rs.

Članom 175. stav 1. tačka 2) Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da građevinski inspektor u vršenju inspekcijskog nadzora ima pravo i dužnost da proverava da li je za objekat koji se gradi, odnosno za izvođenje radova izdata građevinska dozvola i potvrđena prijava o početku građenja, odnosno izdato rešenje iz člana 145. Zakona. Takođe, članom 175. stav 1. tačka 1a) Zakona propisano je da je građevinski inspektor u vršenju inspekcijskog nadzora ovlašćen da naloži rešenjem uklanjanje objekta, odnosno vraćanje u prvobitno stanje, ako se objekat gradi, odnosno izvode radovi bez rešenja iz člana 145. Zakona.

Imajući u vidu citirane odredbe, uklanjanje objekta izgrađenog bez građevinske dozvole, odnosno rešenja iz člana 145. Zakona, moguće je na osnovu rešenja koje izdaje građevinski inspektor u vršenju inspekcijskog nadzora.

Napminjemo da Pozivni centar nije namenjen za davanje pravnih saveta, kao ni za instrukcije za postupanje u konkretnim slučajevima.

Članom 175. Zakona o planiranju i izgradnji (ovde) propisana su prava i dužnosti građevinskog inspektora, dok su članom 176. ovog zakona regulisana ovlašćenja građevinskog inspektora u vršenju inspekcijskog nadzora.

Članom 175. stav 1. tačka 2) Zakona propisano je da građevinski inspektor u vršenju inspekcijskog nadzora ima pravo i dužnost da proverava da li je za objekat koji se gradi, odnosno za izvođenje radova izdata građevinska dozvola i potvrđena prijava o početku građenja, odnosno izdato rešenje iz člana 145. Zakona, dok je u članu 176. stav 1. tačka 1) Zakona propisano da je građevinski inspektor u vršenju inspekcijskog nadzora ovlašćen da naredi rešenjem obustavu radova i uklanjanje objekta ili njegovog dela, ako se objekat gradi ili je njegovo građenje završeno bez građevinske dozvole.

Takođe, članom 181. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da, kad građevinski inspektor u vršenju inspekcijskog nadzora utvrdi da se objekat gradi, odnosno izvode pripremni radovi bez građevinske dozvole, pored mera propisanih Zakonom, narediće rešenjem bez odlaganja i zatvaranje gradilišta.

Prema definiciji iz čl. 2. tač. 28) Zakona o planiranju i izgradnji, pripremni radovi jesu radovi koji prethode građenju objekta i odnose se naročito na: rušenje postojećih objekata na parceli, izmeštanje postojeće infrastrukture na parceli, raščišćavanje terena na parceli, obezbeđenje prostora za dopremu i smeštaj građevinskog materijala i opreme, građenje i postavljanje objekata, instalacija i opreme privremenog karaktera za potrebe izvođenja radova(postavljanje gradilišne ograde, kontejnera i sl.), zemljani radovi, radovi kojima se obezbeđuje sigurnost susednih objekata, odnosno sigurnost i stabilnost terena (šipovi, dijafragme, potporni zidovi i sl.), obezbeđivanje nesmetanog odvijanja saobraćaja i korišćenje okolnog prostora.

Imajući u vidu napred navedeno, mišljenja smo da nabavka i istovar materijala na parceli nije obuhvaćena definicijom pripremnih radova iz člana 2. tačka 28) Zakona o planiranju i izgradnji, te da u konkretnom slučaju nema osnova da građevinski inspektor preduzme Zakonom propisane mere za slučaj izvođenja radova bez izdate građevinske dozvole, odnosno rešenja iz člana 145. Zakona. Ukoliko bi bila preduzeta neka aktivnost koja je obuhvaćena definicijom pripremnih radova, bez prethodno pribavljene dokumentacije za građenje, građevinski inspektor bi imao pravo, ali i obavezu da postupi u skladu sa ovlašćenjima koja su mu data Zakonom za tu vrstu slučajeva.   

Stranica nije namenjena za davanje instrukcija za postupanje u konkretnim slučajevima.

Mišljenja smo da lice koje je Odgovorni izvođač radova građevinskih konstrukcija i građevinsko - zanatskih radova na objektima visokogradnje sa licencom 411 ne odgovara predmetnoj oblasti (arhitektura), s obzirom na opis delatnosti propisan Odlukom o izmeni i dopuni Odluke o vrstama licenci koje izdaje Inženjerska komora Srbije br. 4078/1-3 od 20.12.2012. godine.

Odlukom o izmeni i dopuni Odluke o vrstama licenci koje izdaje Inženjerska komora Srbije br. 4078/1-3 od 20.12.2012. godine propisan je opis delatnosti za Odgovornog izvođača radova građevinskih konstrukcija i građevinsko - zanatskih radova na objektima visokogradnje sa licencom 411:

• Izvođenje radova na gradnji građevinskih konstrukcija novih objekata, na rekonstrukciji i sanaciji konstrukcija:
• svih objekata visokogradnje;
• drumskih mostova raspona do 15 metara;
• cevnih i transportnih mostova;
• tornjeva raznih namena;
• temeljenja objekata visokogradnje;
• temeljenja ostalih inženjerskih objekata u jednostavnim geotehničkim uslovima;
• potpornih zidova;
• zaštite temeljnih jama;
• jednostavnih hidrotehničkih objekata;
• unutrašnjih instalacija vodovoda i kanalizacije;
• zanatskih građevinskih radova;
• pristupnih i gradilišnih puteva;
• pripremnih radova;
• Izrada projekata tehnologije izvođenja radova i organizacije rada;
• Izrada projekata jednostavnih skela i oplata.

Poljoprivredno zemljište je dobro od opšteg interesa za Republiku Srbiju, koje se koristi za poljoprivrednu proizvodnju i ne može se koristiti u druge svrhe, osim u slučajevima i pod uslovima utvrđenim Zakonom o poljoprivrednom zemljištu.

Ukoliko se radi o o izgradnji objekata iz člana 69., podobno pravo odnosno dokaz o pravu građenja na ovom zemljištu, shodno čl. 69 st. 6 Zakona o planiranju I izgradnji, predstavlja saglasnost Ministarstva nadležnog za poslove, koja se pribavlja u svim slučajevima građenja objekata iz čl. 69 Zakona, bez obzira da li je ili nije prethodno formirana posebna parcela.

To je propisano čl.24. Zakona o poljoprivrednom zemljištu (ovde), dok je članovima 25. i 26. ovog zakona regulisana naknada za promenu namene obradivog poljoprivrednog zemljišta i korišćenja u nepoljoprivredne svrhe, odnosno oslobađanje od obaveze plaćanja ove naknade.

Članom 24. Zakona o poljoprivrednom zemljištu propisano je da uz zahtev za izdavanje saglasnosti na promenu namene obradivog poljoprivrednog zemljišta investitor podnosi Ministarstvu:

1) dokaz o vlasništvu, odnosno pravu korišćenja obradivog poljoprivrednog zemljišta za koje se traži saglasnost;

2) zapisnik poljoprivrednog inspektora o postojećem stanju u pogledu načina korišćenja obradivog poljoprivrednog zemljišta za koje se traži saglasnost;

3) dokaz o plaćenoj administrativnoj taksi;

4) projekat rekultivacije, ako se promena namene vrši na određeno vreme iz člana 23. stav 1. Tačka 2. ovog zakona i potvrda o overenim bilansnim rezervama mineralnih sirovina.

Naknada za promenu namene obradivog poljoprivrednog zemljišta i korišćenja u nepoljoprivredne svrhe

Član 25.

Za promenu namene obradivog poljoprivrednog zemljišta plaća se naknada (u daljem tekstu: naknada za promenu namene).

Naknada za promenu namene plaća se jednokratno u iznosu od 50% tržišne vrednosti obradivog poljoprivrednog zemljišta na dan podnošenja zahteva za promenu namene obradivog poljoprivrednog zemljišta, odnosno 20% tržišne vrednosti građevinskog zemljišta za promenu namene iz člana 23. stav 1. tačka 3) ovog zakona.

Obavezu plaćanja, kao i visinu naknade za promenu namene rešenjem utvrđuje opštinska, odnosno gradska uprava, na zahtev zainteresovanog lica ili po nalogu poljoprivrednog inspektora.

Uz zahtev iz stava 3. ovog člana podnosi se:

1) dokaz o vlasništvu, odnosno pravu korišćenja obradivog poljoprivrednog zemljišta;

2) kopija plana katastarske parcele;

3) izvod iz odgovarajućeg urbanističkog plana o nameni katastarske parcele;

4) saglasnost Ministarstva za promenu namene obradivog poljoprivrednog zemljišta za slučajeve iz člana 23. tač. 1) i 2) ovog zakona.

Na rešenje iz stava 3. ovog člana može se izjaviti žalba Ministarstvu. Sredstva ostvarena od naknade za promenu namene u visini od 60% prihod su budžeta Republike Srbije, a u visini od 40% prihod su budžeta jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji se nalazi obradivo poljoprivredno zemljište čija se namena menja i koriste se za realizaciju godišnjeg programa zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta koji donosi nadležni organ te jedinice lokalne samouprave.

Oslobađanje od obaveze plaćanja naknade za promenu namene

Član 26.

Naknada za promenu namene ne plaća se u slučaju:

1) izgradnje ili rekonstrukcije porodične stambene zgrade poljoprivrednog domaćinstva u cilju poboljšanja uslova stanovanja članova tog domaćinstva ili u slučaju prirodnog razdvajanja poljoprivrednog domaćinstva najviše do 200 m² stambenog prostora;

2) izgradnje ekonomskih objekata koji se koriste za primarnu poljoprivrednu proizvodnju, odnosno koji su u funkciji primarne poljoprivredne proizvodnje, a vlasniku je poljoprivreda osnovna delatnost i ako ne poseduje drugo odgovarajuće neobradivo poljoprivredno zemljište;

3) određivanja lokacije za groblje ili proširenje groblja;

4) izgradnje objekata koji služe za odbranu od poplava, za odvodnjavanje i navodnjavanje zemljišta ili za uređenje bujica;

5) regulacije vodotoka u funkciji uređenja poljoprivrednog zemljišta;

6) izgradnje i proširenja poljskih puteva koji doprinose racionalnom korišćenju poljoprivrednog zemljišta;

7) pošumljavanja obradivog poljoprivrednog zemljišta šeste, sedme i osme katastarske klase u slučaju kada je poljoprivrednom osnovom ili projektom rekultivacije utvrđeno da će se to zemljište racionalnije koristiti ako se pošumi, kao i u slučaju iz člana 23. stav 1. tačka 1. ovog zakona;

8) podizanja rasadnika za proizvodnju reproduktivnog materijala voćno-loznih i šumskih drvenastih vrsta;

9) podizanja poljozaštitnih pojaseva;

10) podizanja veštačkih livada i pašnjaka na obradivom poljoprivrednom zemljištu šeste i sedme katastarske klase, kao i kada je poljoprivrednom osnovom ili projektom rekultivacije utvrđeno da će se to zemljište racionalnije koristiti ako se pretvori u veštačke livade i pašnjake, kao i u slučaju iz člana 23. stav 1. tačka 1) ovog zakona.

Objekti koji se koriste za primarnu poljoprivrednu proizvodnju, odnosno koji su u funkciji primarne poljoprivredne proizvodnje u smislu stava 1. tač. 1) i 2) ovog člana su objekti za smeštaj mehanizacije, repromaterijala, smeštaj i čuvanje gotovih poljoprivrednih proizvoda, staje za gajenje stoke, objekti za potrebe gajenja i prikazivanje starih autohtonih sorti biljnih kultura i rasa domaćih životinja, objekti za gajenje pečurki, puževa i riba (u daljem tekstu: poljoprivredni objekti).

Ispunjenost uslova za oslobađanje plaćanja naknade iz stava 1. ovog člana, na zahtev zainteresovanog lica, rešenjem utvrđuje opštinska, odnosno gradska uprava.

Uz zahtev za utvrđivanje oslobađanja plaćanja naknade iz stava 1. ovog člana zainteresovano lice podnosi dokaz o vlasništvu ili pravu korišćenja obradivog poljoprivrednog zemljišta, kopiju plana katastarske parcele, podatke o površini za koju se vrši promena namene i idejni projekat objekta, a u slučaju izgradnje porodičnog stambenog objekta podatke o uslovima stanovanja i članovima porodičnog domaćinstva.

Na rešenje iz stava 3. ovog člana može se izjaviti žalba Ministarstvu

Ukoliko se radi o suvlasništvu na istom objektu pri čemu je druga strana nesavesna i ponaša se na način kojim ugrožava ne samo svoja već i prava drugog suvlasnika i pri tom ne daje drugom suvlasniku saglasnost za izvođenje radova na sanaciji krova, možete se obratiti nadležnom  parničnom sudu  tužbom radi trpljenja i zatražiti od suda da donese presudu koja će zameniti saglasnost suvlasnika. Nakon toga potrebno je od nadležnog organa u elektronskoj objedinjenoj proceduri pribaviti rešenje o odobrenju izvođenja radova na sanaciji krova.

Za razvrgnuće imovinske zajednice na građevinskom zemljištu u smislu čl. 106 Zakona o planiranju i izgradnji koje se vrši između vlasnika objekata, stranke u ovom postupku razvrgnuća imovinske zajednice, bez obzira da li se radi o postupku van suda ili u vanparničnom postupku pred sudom, redovno su lica koja su u katastru upisana kao vlasnici objekata kao celine bez obzira da li su vlasnici objekta upisani ili nisu upisani kao nosioci prava na zemljištu. Vlasnici posebnih delova zgrade po Zakonu o održavanju stambenih zgrada koji je važio u vreme postavljanja pitanja, nisu vlasnici I zgrade kao celine.

Obzirom da su u konkretnom slučaju (nije sasvim jasno svi ili samo pojedini) vlasnici stanova upisani na prvobitnoj parceli kao zajedničari,  potrebno je i da ta lica sa upisanim pravom zajedničke svojine na zemljištu, pored vlansika objekata učestvuju u postupku.

Ukoliko postoji saglasnost svih vlasnika objekata i zajedničara na zemljištu, nakon deobe parcele na osnovu projekta parcelacije koji se izrađuje u skladu sa članom 65. – 67. Zakona o planiranju i izgradnji i provodi u Katastru tako što se vrši deoba prvobitne parcele,, zaključuje se ugovor o razvrgnuću imovinske zajednice koji se overava kod notara a potom se  podnosi zahtev za upis  u Katastru. Napominjemo da upis zajedničke svojine na novonastaloj parceli vlasnika posebnih delova jedne zgrade ne može biti definitavan odnosno ne mogu samo upisani zajedničari  imati pravo na zemljištu već prava na zemljištu pripadaju svim vlasnicima posebnih delova zgrade shodno čl. 104 st. 2 Zakona o planiranju I izgradnji.

Ukoliko ne postoji saglasnost za razvrgnuće imovinske zajednice u  tom slučaju svako od upsianih vlasnika objekta koji nije upisan ili je upisan i kao nosilac prava na zemljištu može pokrenuti predlogom vanparnični postupak. Lica koja su samo upisana na zemljištu a nisu upisana kao vlasnici objekta kao celine ne mogu imati legitimaciju za pokretanje ovog postupka jer je u smislu čl. 106 st. 2 ZPI rezultat razvrgnuća imovinske zajednice – posebna kat. parcela za svaki objekat.

Sastavni deo sudskog rešenja u ovom vanpraničnom postupku je u smislu čl.106 st. 6 Zakona je I projekat preparcelacije zato što je projekat prepracelacije u smislu Zakona o državnom premeru i katastru osnov za deobu parcele u gradskom građevinskom području. Ovaj projekat izrađuje odgovorni urbanista i pri tom se ne moraju poštovati opšta pravila za parcelaciju/preparcelaciju propisana u čl. 65 – 67. Zakona što znači da taj projekat ne mora biti potvrđen od strane  organa jedinice lokalne samouprave nadležnog za urbanizam.

Osnov za deobu kat. parcele u Katastru  ne može biti skica geometra, već jedino Projekat parcelacije koji može sadržati predlog deobe prema faktičkom stanju.

Odgovor na vaše pitanje  zavisi od pravnog osnova - načina sticanja prava na zemljištu svih upisanih lica, tako da nismo u mogućnosti da odgovorimo na vaše pitanje. Ukoliko smatrate da ste povređeni u pravu, obratite se nadležnom Katastru zahtevom za ispravku ili ponavljanje postupka upisa.

Atelje u svojoj suštini predstavlja radni prostor (radionicu) koja se neretko koristi i za stanovanje (umetnika). Ukoliko je u Katastru ovaj prostor upisan kao stan  nije neophodno vršiti prenamenu, osim ukoliko vlasnik stana to želi.

Ukoliko se radi o kolektivnoj stambenoj zgradi izgrađenoj u ranijem periodu, velika je verovatnoća da nadležnoj službi RGZ nije podneta pravnosnažna građevinska i upotrebna dozvola radi provođenja promene i upisa prava investitora izgradnje tog objekta. Predlažemo da status ovog objekta proverite u nadležnoj opštinskoj arhivi ili istorijskom arhivu. U ovom slučaju pored saglasnosti investitora, potrebno je obratiti se i Skupštini stanara zgrade radi pribavljanja potrebne saglasnosti od svakog vlasnika stana posebno uz navodjenje pravnog osnova sticanja vlasništva. Ukoliko se ispostavi da za kolektivnu stambenu zgradu nikada nije izdata gradjevinska dozvola, tada je potrbno obratiti se samo Skupštini  zgrade i pribaviti potrebnu saglasnost od svakog vlasnika stana posebno uz navodjenje pravnog osnova sticanja vlasništva. 

Da, ali se spajanje ne mora izvršiti odmah, već se može izvršiti i tokom građenja objekta - pre izdavanja upotrebne dozvole.

Članom 53a.st.2. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se lokacijski uslovi mogu izdati i za više katastarskih parcela, uz obavezu investitora da pre izdavanja upotrebne dozvole izvrši spajanje tih parcela u skladu sa ovim zakonom.

Napominjemo da se građevinska dozvola izdaje investitoru koji ima odgovarajuće pravo na zemljištu ili objektu u skladu sa čl.135. Zakona o planiranju i izgradnji. To znači da se u konkretnom slučaju građevinska dozvola, odnosno upotrebna dozvola može izdati investoru koji ima odgovarajuće pravo na svim parcelama koje su predmet zahteva.

Član 68. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji formulisan je tako da podrazumeva da mogućnost spajanja susednih parcela postoji samo ukoliko je isto lice vlasnik svih parcela koje se spajaju.

Ukoliko na nekoj od parcela postoji drugačiji imovinsko-pravni režim, odnosno ukoliko je treće lice vlasnik ili suvlasnik neke od parcela, mišljenja smo da u tom slučaju ne postoje uslovi za primenu člana 68. stav 1. Zakona, odnosno da nije moguće spajanje susednih katastarskih parcela na osnovu elaborata geodetskih radova.

Članom 3. stav 1. Zakona o javnim službama („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 42/91, 71/94, 79/2005 - dr. zakon, 81/2005 - ispr. dr. zakona, 83/2005 - ispr. dr. zakona i 83/2014 - dr. Zakon) propisano je da se ustanove osnivaju radi obezbeđivanja ostvarivanja prava utvrđenih zakonom i ostvarivanja drugog zakonom utvrđenog interesa u oblasti: obrazovanja, nauke, kulture, fizičke kulture, učeničkog i studentskog standarda, zdravstvene zaštite, socijalne zaštite, društvene brige o deci, socijalnog osiguranja, zdravstvene zaštite životinja. Takođe, u stavu 4. istog člana propisano je da se za obavljanje delatnosti, odnosno poslova utvrđenih zakonom koji se odnose na javno informisanje na jezicima nacionalnih manjina, mogu osnivati ustanove ili preduzeća.

„Infrastruktura železnice Srbije“ a. d. nije osnovano u formi ustanove, niti obavlja neku od delatnosti za koje je Zakonom o javnim službama propisano osnivanje ustanove. Imajući to u vidu, mišljenja smo da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za primenu člana 18. tačka 4) Zakona o republičkim administrativnim taksama, odnosno za oslobođenje od plaćanja takse za podnosioca zahteva.

Procedura za postavljanje stubića na parkingu zavisi od svojinskog režima površine na kojoj imate nameru da postavite stubiće.

Ukoliko je površina o kojoj je reč deo parcele stambene zgrade, nije potrebno pribavljati bilo koji akt nadležnog organa za gradnju, odnosno za izvođenje radova, u skladu sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji. Međutim, s obzirom na to da bi u konkretnom slučaju bilo reči o upravljanju stvarju u zajedničkoj svojini vlasnika stanova i drugih posebnih delova zgrade, za postavljanje stubića je neophodno pribaviti saglasnost suvlasnika kojima pripada više od polovine ukupne površine stanova i drugih posebnih delova zgrade.

Ukoliko imate nameru da postavite stubiće na parceli koja je u režimu javne svojine, ukazujemo Vam na činjenicu da je upravljanje (održavanje, rekonstrukcija, sanacija i sl.) javnim površinama na teritoriji jedinice lokalne samouprave je u nadležnosti pravnog lice kome je kao upravljaču lokalnih puteva i ulica povereno vršenje tih poslova od strane skupštine jedinice lokalne samouprave. Iz tog razloga, fizička lica ne mogu u svojstvu investitora pribavljati bilo kakve dozvole za izvođenje radova na javnim površinama, niti po osnovu izvođenja radova mogu sticati bilo kakava prava na javnim površinama, a posebno ne mogu samovoljno regulistati režim parkiranja. Imajući to u vidu, sugerisali bismo Vam da se obratite upravljaču puta (Direkcija za puteve grada Beograda) i ukažete na svoju zainteresovanost da finansirate izvođenje radova na toj javnoj površini.

Ukoliko ste sada u katastru nepokretnosti  evidentirani kao jedini vlasnik na zemljištu i objektu na kome se vrši dogradnja, nije potrebno pribavljati navedenu saglasnost. 

Ukoliko se radi o poljoprivrednom zemljištu u građevinskom području sela prve, druge, treće, četvrte i pete katastarske klase i ukoliko se radi o ekonomskom (pomoćnom) objektu u funkciji primarne poljoprivredne proizvodnje, radi se o zemljištu iz čl. 3 Zakona o poljoprivrednom zeljištu i zbog toga  potrebno je pred opštinskim organom uprave nadležnim za poljoprivredu pokrenuti postupak za promenu namene obradivog poljoprivrednog zemljišta i istovremeno podneti zahtev za utvrđivanje oslobođenja od obaveze plaćanja naknade za promene namene obzirom da se za ovu vrstu objekata shodno čl. 26 st.1 tač. 2 Zakona o poljoprivrednom zemljištu ne plaća naknada.

Objekti koji su u funkciji primarne poljoprivredne proizvodnje, shodno čl. 26. st. 2 Zakona o poljoprivrednom zemljištu su: objekti za smeštaj mehanizacije, repromaterijala, smeštaj i čuvanje gotovih poljoprivrednih proizvoda, staje za gajenje stoke, objekti za potrebe gajenja i prikazivanje starih autohtonih sorti biljnih kultura i rasa domaćih životinja, objekti za gajenje pečurki, puževa i riba.

Uz zahtev za utvrđivanje oslobađanja plaćanja naknade za prenamenu, potrebno je podneti: dokaz o vlasništvu poljoprivrednog zemljišta, kopiju plana, podatke o površini za koju se vrši prenamena i idejni projekat  za izgradnju pomoćne zgrade.  

Članom 103. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/2009, 81/2009, 64/2010 - Odluka US RS, 24/2011, 121/2012, 42/2013 - Odluka US RS, 50/2013 - Odluka US RS, 98/2013 - Odluka US RS, 132/2014 i 145/2014) propisano je da se zakupcima na građevinskom zemljištu u javnoj svojini, za koje je zaključen ugovor o zakupu radi izgradnje, u trajanju od najmanje 50 godina, u skladu sa ranije važećim zakonima o planiranju i izgradnji, po zahtevu zakupca, utvrđuje pravo svojine na građevinskom zemljištu, bez naknade, ako je u celosti isplaćen iznos zakupnine za period na koji glasi ugovor o zakupu.

Iz Vašeg pitanja proizlazi da je predmetni ugovor o zakupu građevinskog zemljišta u javnoj svojini zaključen 2011. godine, odnosno nakon stupanja na snagu aktuelnog Zakona o planiranju i izgradnji.  Imajući to u vidu, u konkretnom slučaju ne postoji pravni osnov za primenu odredaba člana 103. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji.

Ukoliko je u konkretnom slučaju reč o delu objekta koji predstavlja tehničko-tehnološku celinu, i može se kao takav samostalno koristiti, možete podneti izjavu o završetku objekta u konstruktivnom smislu nakon prve faze izgradnje kroz CIS, bez obzira na to što građevinskom dozvolom nije predviđena fazna izgradnja.

Moguće je podneti izjavu o završetku objekta u konstruktivnom smislu samo u slučaju da je reč o delu objekta koji predstavlja tehničko-tehnološku celinu, i može se kao takav samostalno koristiti, imajući u vidu sledeću odredbu:

Članom 3. st.1. tač. 3) Pravilnika o sadržini i načinu vršenja tehničkog pregleda objekta, sastavu komisije, sadržini predloga komisije o utvrđivanju podobnosti objekta za upotrebu, osmatranju tla i objekta u toku građenja i upotrebe i minimalnim garantnim rokovima za pojedine vrste objekata (ovde) propisano je da se tehnički pregled vrši i za za delove objekta koji nisu građevinskom dozvolom predviđeni kao posebne faze, a koji prema mišljenju Komisije ili u skladu sa tehničkom dokumentacijom predstavljaju tehničko-tehnološke celine i mogu se kao takvi samostalno koristiti.

Sticanje i prenos prava svojine na nepokretnostima regulisani su odredbama Zakona o državnom premeru i katastru („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/09, 18/10, 65/13, 15/15 – Odluka US RS i 96/15). U vezi sa tim, ukazujemo na odredbe člana 60. Zakona o državnom premeru i katastru, kojima je propisano da se svojina i druga stvarna prava na nepokretnostima stiču, prenose i ograničavaju upisom u katastar nepokretnosti (konstitutivnost upisa), a prestaju brisanjem upisa. Shodno tome, pravo svojine na nepokretnosti može se steći samo od vlasnika, koji je kao takav evidentiran u katastru nepokretnosti.

Napominjemo da se Pozivni centar bavi isključivo odredbama Zakona o planiranju i izgradnji i podzakonskih akata donetih na osnovu tog Zakona. Stranica nije namenjena za davanje instrukcija za postupanjeu konkretnim slučajevima.

Ukoliko je reč o promeni namene uz izvođenje građevinskih radova posebnog dela zgrade čiji ste jedini vlasnik, nije potrebno pribaviti saglasnost vlasnika drugih posebnih delova zgrade, jer pravo svojine na posebnom delu zgrade (objekta) predstavlja odgovarajuće pravo na objektu, u smislu člana 135. Zakona o planiranju i izgradnji.

Članom 106. Zakona o planiranju i izgradnji regulisani su slučajevi uspostavljanja jedinstva nepokretnosti, odnosno jedinstvenog predmeta prava svojine katastarske parcele izgrađenog građevinskog zemljišta sa objektima sagrađenim na njoj. U stavu 2. regulisana je situacija kada je više objekata različitih vlasnika izgrađeno na jednoj katastarskoj parceli, dok je u stavu 3. propisan način uspostavljanja jedinstva nepokretnosti kada je na jednoj parceli upisano više sukorisnika, odnosno suvlasnika, a samo jedan od njih je vlasnik objekta izgrađenog na toj parceli.

Iz opisa datog u Vašem pitanju, može se zaključiti da je reč o situaciji regulisanoj u članu 106. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji. Preduslov za uspostavljanje jedinstva nepokretnosti je da vlasnik objekta, odnosno posebnog fizičkog dela objekta bude evidentiran kao vlasnik, odnosno korisnik građevinskog zemljišta na kome je taj objekat, odnosno deo objekta izgrađen.

Na osnovu navoda iz Vašeg pitanja može se zaključiti da predmetno pravno lice nema pravo korišćenja na građevinskom zemljištu na kojem se nalazi legalizovani objekat. Takođe, članom 105. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da vlasnik objekta, odnosno posebnog fizičkog dela objekta koji nije upisan kao nosilac prava korišćenja na građevinskom zemljištu na kome je taj objekat, odnosno deo objekta izgrađen, stiče pravo svojine na katastarskoj parceli na kome je taj objekat izgrađen, u cilju uspostavljanja jedinstva nepokretnosti iz člana 106. ovog zakona, osim kada je pravo svojine na objektu stečeno po osnovu legalizacije objekta, odnosno na osnovu Zakona o posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima izgrađenim bez građevinske dozvole ("Službeni glasnik RS", broj 25/13).

Imajući u vidu napred navedeno, mišljenja smo da je za eventualno razvrgnuće suvlasničke zajednice kod nadležnog suda neophosno da zainteresovano lice prethodno bude evidentirano kao vlasnik, odnosno korisnik građevinskog zemljišta. U tom smislu, bilo bi potrebno prethodno pokrenuti postupak određivanja zemljišta za redovnu upotrebu objekta u posebnim slučajevima, propisan članom 70. Zakona o planiranju i izgradnji.

Napominjemo da mišljenje Pozivnog centra nije obavezujuće, kao i da je stanovište nadležnog suda jedino merodavno u slučaju eventualnog pokretanja sudskog postupka za razvrgnuće suvlasničke zajednice.

Zaključenjem ugovora o zakupu nastaju obligaciono-pravni odnosi između strana potpisnica. Pitanja u vezi sa ugovorom o zakupu nisu regulisana Zakonom o planiranju i izgradnji, već Zakonom o obligacionim odnosima („Službeni list SFRJ“ broj 29/78, 39/85, 45/89 – odluka USJ i 57/89, „Službeni list SRJ“ broj 31/93 i „Službeni list SCG“ broj 1/03), i to čl. 567 – 599. Shodno tome, obaveza zakupca sastoji se u tome da se pridržava odgovarajućih odredaba zaključenog ugovora i Zakona o obligacionim odnosima.

Ukazujemo na činjenicu da je članom 158. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano da se objekat za koji je u skladu sa Zakonom predviđeno izdavanje građevinske dozvole može koristiti po prethodno pribavljenoj upotrebnoj dozvoli. Izuzetno, objekat se može koristiti i bez izdate upotrebne dozvole, ako u roku od pet radnih dana od dana podnošenja zahteva za izdavanje upotrebne dozvole uz koji je priložen nalaz komisije za tehnički pregled kojim se utvrđuje da je objekat podoban za upotrebu i predlogom da se može izdati upotrebna dozvola, nadležni organ nije izdao upotrebnu dozvolu, niti je rešenjem odbio izdavanje upotrebne dozvole.

Ispravke grešaka u podacima koji su evidentirani u katastru nepokretnosti nije predmet regulisanja Zakona o planiranju i izgradnji, već Zakona o državnom premeru i katastru.

Članom 137. Zakona o državnom premeru i katastru („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/09, 18/10, 65/13, 15/15 - Odluka US RS i 96/15) propisano je da u postupku održavanja katastra nepokretnosti Služba za katastar nepokretnosti po službenoj dužnosti ili po zahtevu stranke, ispravlja sve utvrđene greške, nedostatke i propuste u podacima o nepokretnostima. Greške, nedostaci i propusti o upisanim stvarnim pravima na nepokretnostima, mogu se ispraviti u roku od deset godina od dana upisa u održavanju katastra nepokretnosti, ili u roku od deset godina od dana početka primene katastra nepokretnosti. Služba za katastar nepokretnosti donosi rešenje o ispravci, protiv koga se može izjaviti žalba u roku od osam dana od dana dostavljanja rešenja.

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o državnom premeru i katastru, u cilju ispravke grešaka u katastru nepokretnosti neophodno je da se obratite nadležnoj Službi za katastar nepokretnosti u sastavu Republičkog geodetskog zavoda, kako biste dobili detaljnije informacije u pogledu načina sprovođenja postupka ispravke uočenih grešaka.

Pitanja u vezi sa određivanjem granica katastarskih parcela definisana su odredbama Zakona o državnom premeru i katastru, a ne Zakona o planiranju i izgradnji.

Članom 8. stav 1. Zakona o državnom premeru i katastru propisano je da je za poslove državne uprave koji se odnose na državni premer nadležan Republički geodetski zavod. U članu 10. stav 1. istog Zakona propisano je da su u delokrugu Zavoda, između ostalog, i poslovi državne uprave koji se odnose na katastarski i komasacioni premer. Prema članu 45. Zakona o državnom premeru i katastru, katastarski premer vrši se u katastarskoj opštini ili njenom delu, i sadrži, između ostalog, obeležavanje granica katastarske parcele.

Imajući u vidu napred navedeno, za dobijanje dodatnih informacija u vezi sa obeležavanjem granica katastarske parcele i ispravkom eventualnih grešaka, možete se obratiti nadležnoj organizacionoj jedinici  Republičkog geodetskog zavoda.

Članom 146.st.3. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da izgradnju i postavljanje spomenika i spomen obeležja na površinama javne namene obezbeđuje i uređuje jedinica lokalne samouprave, uz prethodno pribavljenu saglasnost ministarstva nadležnog za poslove kulture. Zabranjena je izgradnja spomenika i spomen obeležja izvan površina javne namene.

Prema tome, potrebno je da se obratite nadležnom organu jedinice lokalne samouprave.

Pravilnikom o uslovima i normativima za projektovanje stambenih zgrada i stanova („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 58/12, 74/15 i 82/15) propisani su uslovi i normativi za projektovanje, odnosno izradu tehničke dokumentacije za građenje stambenih zgrada i stanova kao i delova drugih objekata namenjenih za stanovanje. Članom 18. Pravilnika propisano je da najmanja svetla visina u svim stambenim prostorijama u stanu iznosi 260 cm, osim u slučaju potkrovlja.

Odredbama Zakona o planiranju i izgradnji i podzakonskih akata donetih na osnovu tog Zakona nisu propisani posebni uslovi i normativi za objekte u kojima se obavlja poslovna delatnost.

Pre izdavanja građevinske dozvole, investitor je u obavezi da pribavi lokacijske uslove, koji sadrže podatke o mogućnostima i ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli koja ispunjava uslove za građevinsku parcelu, a sadrži sve uslove za izradu tehničke dokumentacije. Saglasno članu 57. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji, lokacijski uslovi se izdaju na osnovu prostornog plana područja posebne namene i prostornog plana jedinice lokalne samouprave, za delove teritorije u obuhvatu plana za koje nije predviđena izrada urbanističkog plana.

Shodno citiranim odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, lokacijski uslovi, a potom i građevinska dozvola, moraju biti usklađeni sa važećim planskim dokumentom za teritoriju na kojoj se vrši izvođenje radova.

Članom 176. stav 1. tačka 1) Zakona propisano je da je građevinski inspektor ovlašćen da naredi rešenjem obustavu radova i uklanjanje objekta ili njegovog dela, ako se objekat gradi ili je njegovo građenje završeno bez građevinske dozvole, odnosno ako se objekat gradi suprotno lokacijskim uslovima, odnosno građevinskoj dozvoli, odnosno potvrdi o prijavi radova. Svako zainteresovano lice ima pravo da nadležnom građevinskom inspektoru podnese prijavu, ukoliko smatra da je došlo do kršenja odredaba Zakona o planiranju i izgradnji za čiji je inspekcijski nadzor on nadležan. Pritom, nije neophodno prilagati dokaz da je došlo do kršenja odredaba Zakona, jer kontrolu toga vrši građevinski inspektor po službenoj dužnosti.

Pre izdavanja građevinske dozvole, investitor je u obavezi da pribavi lokacijske uslove, koji sadrže podatke o mogućnostima i ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli koja ispunjava uslove za građevinsku parcelu, a sadrži sve uslove za izradu tehničke dokumentacije. Saglasno članu 57. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji, lokacijski uslovi se izdaju na osnovu prostornog plana područja posebne namene i prostornog plana jedinice lokalne samouprave, za delove teritorije u obuhvatu plana za koje nije predviđena izrada urbanističkog plana.

Shodno citiranim odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, lokacijski uslovi, a potom i građevinska dozvola, moraju biti usklađeni sa važećim planskim dokumentom za teritoriju na kojoj se vrši izvođenje radova.

Članom 176. stav 1. tačka 1) Zakona propisano je da je građevinski inspektor ovlašćen da naredi rešenjem obustavu radova i uklanjanje objekta ili njegovog dela, ako se objekat gradi ili je njegovo građenje završeno bez građevinske dozvole, odnosno ako se objekat gradi suprotno lokacijskim uslovima, odnosno građevinskoj dozvoli, odnosno potvrdi o prijavi radova. Svako zainteresovano lice ima pravo da nadležnom građevinskom inspektoru podnese prijavu, ukoliko smatra da je došlo do kršenja odredaba Zakona o planiranju i izgradnji za čiji je inspekcijski nadzor on nadležan. Pritom, nije neophodno prilagati dokaz da je došlo do kršenja odredaba Zakona, jer kontrolu toga vrši građevinski inspektor po službenoj dužnosti.

Članom 175. stav 1. tačka 4) Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da građevinski inspektor u vršenju inspekcijskog nadzora ima pravo i dužnost da proverava da li se objekat gradi prema izdatoj građevinskoj dozvoli i projektu za izvođenje, odnosno tehničkoj dokumentaciji na osnovu koje je izdato rešenje iz člana 145. Zakona.

Svako zainteresovano lice ima pravo da nadležnom građevinskom inspektoru podnese prijavu, ukoliko smatra da je došlo do kršenja odredaba Zakona o planiranju i izgradnji za čiji je inspekcijski nadzor on nadležan.

Članom 176. stav 1. tačka 1) Zakona propisano je da je građevinski inspektor ovlašćen da naredi rešenjem obustavu radova i uklanjanje objekta ili njegovog dela, ako se objekat gradi ili je njegovo građenje završeno bez građevinske dozvole, odnosno ako se objekat gradi suprotno lokacijskim uslovima, odnosno građevinskoj dozvoli, odnosno potvrdi o prijavi radova. Pritom, nije neophodno prilagati dokaz da je došlo do kršenja odredaba Zakona, jer kontrolu toga vrši građevinski inspektor po službenoj dužnosti.

Predmetna materija regulisana je odredbama Pravilnika o opštim pravilima za parcelaciju, regulaciju i izgradnju (“Službeni glasnik Republike Srbije” broj 22/15).

Članom 37. Pravilnika propisano je da se građevinske parcele mogu se ograđivati zidanom ogradom do visine od 0,90 m (računajući od kote trotoara) ili transparentnom ogradom do visine od 1,40 m. Građevinske parcele čija je kota nivelete viša od 0,90 m od susedne, mogu se ograđivati transparentnom ogradom do visine od 1,40 m koja se može postavljati na podzid čiju visinu određuje nadležni opštinski organ. Zidane i druge vrste ograda postavljaju se na regulacionu liniju tako da ograda, stubovi ograde i kapije budu na građevinskoj parceli koja se ograđuje. Zidana neprozirna ograda između građevinskih parcela podiže se do visine 1,40 m uz saglasnost suseda, tako da stubovi ograde budu na zemljištu vlasnika ograde. Susedne građevinske parcele mogu se ograđivati živom zelenom ogradom koja se sadi u osovini granice građevinske parcele ili transparentnom ogradom do visine od 1,40 m, koja se postavlja prema katastarskom planu i operatu, tako da stubovi ograde budu na zemljištu vlasnika ograde. U zonama višeporodične i višespratne izgradnje, građevinske parcele se po pravilu ne ograđuju.

Članom 203. stav 1. tačka 2) Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da će se novčanom kaznom od 1.500.000 do 3.000.000 dinara kazniti za privredni prestup privredno društvo ili drugo pravno lice koje gradi objekat, ako postupa suprotno odredbama člana 152. Zakona, što podrazumeva i obavezu podnošenja izjave o završetku izrade temelja i izjave o završetku objekta u konstruktivnom smislu.

Takođe, članom 208a stav 1. tačka 3) Zakona propisano je da će se novčanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara kazniti za prekršaj preduzetnik – izvođač radova koji ne obavesti nadležni organ o završetku izgradnje temelja. Za isti prekršaj, propisana je novčana kazna za fizičko lice - investitora, u rasponu od 100.000 do 150.000 dinara.

U oba navedena slučaja, prijavu za privredni prestup, odnosno zahtev za pokretanje prekršajnog postupka podnosi nadležni građevinski inspektor.

Potrebno je da platite doprinos za uređivanje građevinskog zemljišta samo za razliku u broju kvadrata korisne površine između objekta koji planirate da gradite i objekta koji uklanjate, u skladu sa čl.97.st.10. Zakona o planiranju i izgradnji (što je u konkretnom slučaju 20m2).

Članom 97. stavom 10. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da investitor koji uklanja postojeći objekat koji je izgrađen u skladu sa zakonom, u cilju izgradnje novog objekta na istoj lokaciji, plaća doprinos za uređivanje građevinskog zemljišta samo za razliku u broju kvadrata korisne površine između objekta koji planira da izgradi i objekta koji se uklanja.

Pitanja koja ste postavili ne odnose se na pružanje dodatnih informacija i pojašnjenja u cilju boljeg razumevanja i pravilne primene Zakona o planiranju i izgradnji, već na pravnu pomoć.
Pozivni centar nije namenjen za davanje pravnih saveta, kao ni za instrukcije za postupanje u konkretnim slučajevima.

Članom 102. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se pravo korišćenja na građevinskom zemljištu, pretvara u pravo svojine, bez naknade, a upis prava svojine vrši organ nadležan za poslove državnog premera i katastra, po službenoj dužnosti. Takođe, članom 104. stav 2. Zakona propisano je da ako se na katastarskoj parceli nalazi objekat, odnosno objekti u suvlasništvu različitih lica ili je objekat sastavljen od posebnih delova koji su u vlasništvu različitih lica, organ nadležan za poslove državnog premera i katastra u evidenciju nepokretnosti i pravima na njima upisuje da je katastarska parcela u suvlasništvu tih lica, a da je udeo tih lica u srazmeri sa površinom koju poseduju u odnosu na ukupnu površinu objekta, odnosno objekata koji se nalaze na toj parceli.
Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, mišljenja smo da bi organ nadležan za poslove državnog premera i katastra trebalo da po službenoj dužnosti izvrši upis prava svojine vlasnika posebnih delova stambene zgrade, nad katastarskom parcelom na kojoj je objekat (stambena zgrada) izgrađen.

Procedura za postavljanje stubića na parkingu zavisi od svojinskog režima površine na kojoj imate nameru da postavite stubiće.

Ukoliko je površina o kojoj je reč deo parcele stambene zgrade, nije potrebno pribavljati bilo koji akt nadležnog organa za gradnju, odnosno za izvođenje radova, u skladu sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji. Međutim, s obzirom na to da je u konkretnom slučaju reč o upravljanju stvarju u zajedničkoj svojini vlasnika stanova i drugih posebnih delova zgrade, za postavljanje stubića je neophodno pribaviti saglasnost suvlasnika kojima pripada više od polovine ukupne površine stanova i drugih posebnih delova zgrade. 

Ukoliko imate nameru da postavite stubiće na parceli koja je u režimu javne svojine, ukazujemo Vam na činjenicu da je upravljanje (održavanje, rekonstrukcija, sanacija i sl.) javnim površinama na teritoriji jedinice lokalne samouprave je u nadležnosti pravnog lice kome je kao upravljaču lokalnih puteva i ulica povereno vršenje tih poslova od strane skupštine jedinice lokalne samouprave. Iz tog razloga, fizička lica ne mogu u svojstvu investitora pribavljati bilo kakve dozvole za izvođenje radova na javnim površinama, niti po osnovu izvođenja radova mogu sticati bilo kakava prava na javnim površinama, a posebno ne mogu samovoljno regulistati režim parkiranja. Imajući to u vidu, sugerisali bismo Vam da se obratite upravljaču puta i ukažete na svoju zainteresovanost da finansirate izvođenje radova na toj javnoj površini.

Ovlašćenja građevinskog inspektora u vršenju inspekcijskog nadzora propisana su članom 176. Zakona o planiranju i izgradnji. Navedenim članom je propisano da je inspektor ovlašćen da, ukoliko  utvrdi da se objekat gradi ili je njegovo građenje završeno bez građevinske dozvole, naredi rešenjem obustavu radova i uklanjanje objekta ili njegovog dela.

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, građevinski inspektor nema ovlašćenje da donese rešenje koje bi sadržalo drugačiji nalog, odnosno ne postoji mogućnost da investitor naknadno  pribavi građevinsku dozvolu za objekat čije građenje je otpočeto bez građevinske dozvole

Pojam građevinske parcele definisan je članom 2. tačka 20) Zakona o planiranju i izgradnji, kao deo građevinskog zemljišta, sa pristupom javnoj saobraćajnoj površini, koja je izgrađena ili planom predviđena za izgradnju.

Ukoliko predmetna parcela nema pristup, tj „izlaz“ na javnu saobraćajnu površinu, ne može se smatrati građevinskom parcelom, u smislu odredaba Zakona o planiranju i izgradnji. Posebni slučajevi formiranja grtađevinske parcele propisani su članom 69. Zakona o planiranju i izgradnji, i to za:

• građenje, odnosno postavljanje linijskih infrastrukturnih objekata, komunalne infrastrukture, elektroenergetskih i elektronskih objekata ili komunikacionih mreža i uređaja;
• postavljanje stubnih transformatorskih stanica 10/04 kv i 20/04 kv, merno-regulacionih stanica za gas kod potrošača, elektrodistributivnih, elektroprenosnih, anemometorskih i meteoroloških stubova, kao i stubova elektronskih komunikacija.

Članom 53a stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da su lokacijski uslovi javna isprava koja sadrži podatke o mogućnostima i ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli koja ispunjava uslove za građevinsku parcelu, a sadrži sve uslove za izradu tehničke dokumentacije. Imajući u vidu citiranu odredbu Zakona, lokacijski uslovi se ne mogu izdati za parcelu koja ne ispunjava uslove za građevinsku parcelu.

Članom 69. stav 10. i 11. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da na zemljištu iznad podzemnih delova objekta iz stava 1. tog člana, (u koje spada i komunalna infrastruktura) investitor ima pravo prolaza ili preleta ispod, odnosno iznad zemljišta, uz obavezu sopstvenika, odnosno držaoca tog zemnjišta da ne ometa izgradnju, održavanje i upotrebu tog objekta. U navedenom slučaju, ne formira se građevinska parcela za predmetno zemljište, niti se dostavlja dokaz o rešenim imovinsko - pravnim odnosima u smislu Zakona.

Takođe, članom 16. stav 2. tačka 1. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisano je da se uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole nadležnom organu prilaže, između ostalog, dokaz o odgovarajućem pravu na zemljištu ili objektu u smislu Zakona, osim ako je to pravo upisano u javnoj knjizi ili je uspostavljeno zakonom, odnosno ako je Zakonom propisano da se taj dokaz ne dostavlja.

Shodno citiranim odredbama Zakona o planiranju i izgradnji i Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, za podzemne delove komunalne infrstrukture ne dostavlja se dokaz o rešenim imovinsko - pravnim odnosima sa vlasnikom, odnosno korisnikom parcele. Kada je reč nadzemnim delovima komunalne infrstrukture, primenjuju se odredbe Zakona koje regulišu formiranje građevinske parcele, odnosno postoji obaveza rešavanja imovinsko – pravnih odnosa na neki od načina propisanih Zakonom, kao i prilaganja dokaza o tome uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole.

Sanacija terena nije posebno regulisana odredbama Zakona o planiranju i izgradnji.
Članom 2. tačka 28) Zakona propisano je da pripremni radovi, između ostalog, obuhvataju i zemljane radove i radove kojima se obezbeđuje
sigurnost susednih objekata, odnosno sigurnost i stabilnost terena (šipovi, dijafragme, potporni zidovi i sl.).
Takođe, članom 93. Zakona propisano je da uređivanje građevinskog zemljišta obuhvata njegovo pripremanje i opremanje, pri čemu pripremanje, između ostalog, obuhvata i saniranje terena.

Postupak stručne kontrole regulisan je odredbama člana 132. Zakona o planiranju i izgradnji i sprovodi se u postuku van objedinjene procedure, odnosno ne vrši se kroz  Centralni informacioni sistem.

Za informacije o dostavljanju idejnog projekta za potrebe stručne kontrole od strane revizione komisije potrebno je da se obratite Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Odredbama Zakona o planiranju i izgradnji regulisano je pretvaranje prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu (član 102), dok pretvaranje prava korišćenja (ili prava na državinu) u pravo svojine na objektu nije predviđeno, odnosno omogućeno.

Pozivni centar se bavi isključivo davanjem mišljenja i pojašnjenja odredbi važećeg Zakona o planiranju i izgradnji i podzakonskih akata koji su doneti na osnovu njega i ne raspolaže informacijom o propisima koji su važili 1954. godine, kao ni da li je prema tada važećim propisima bilo predviđeno izdavanje upotrebne dozvole, u kojoj formi i ko ju je eventualno izdavao.

Ovlašćenje za raspolaganje objektom ima jedino njegov vlasnik, odnosno lice koje je u evidneciji katastra nepokretnosti upisano kao vlasnik objekta.

Pitanje upisa zemljišta u katastar nepokretnosti nije predmet regulisanja Zakona o planiranju i izgradnji, već Zakona o državnom premeru i katastru („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/09, 18/10, 65/13, 15/15 - Odluka US RS i 96/15).

Detaljnije informacije i uputstva u vezi sa upisom prava svojine na zemljištu možete pronaći na zvaničnoj internet stranici Republičkog geodetskog zavoda, posredstvom sledećeg linka: http://www.rgz.gov.rs/template1a.asp?PageName=2012_10_05_01&LanguageID=1

Ukoliko je objekat o kome je reč izgrađen bez građevinske dozvole, upućujemo Vas na odredbe Zakona o ozakonjenju („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 96/15), kojim su uređeni uslovi, postupak i način ozakonjenja objekata, odnosno delova objekta izgrađenih bez građevinske dozvole, odnosno odobrenja za izgradnju. Tekst Zakona možete pronaći posredstvom sledećeg linka: http://gradjevinskedozvole.rs/Files/00191/Zakon-o-ozakonjenju-objekata.pdf

U tarifnom broju 167 Zakona o republičkim administrativnim taksama propisano je da se predračunska vrednost po objektu, odnosno radovima, usklađuje primenom indeksa potrošačkih cena koji objavljuje republički organ nadležan za poslove statistike, u periodu od prvog dana narednog meseca od meseca utvrđivanja predračunske vrednosti, do poslednjeg dana meseca koji prethodi mesecu kada je zahtev podnet.

Članom 7. stav 3. Zakona o zvaničnoj statistici („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 104/09) propisano je da je Republički zavod za statistiku glavni proizvođač i diseminator zvaničnih statističkih podatka, kao i odgovorni stručni nosilac, organizator i koordinator sistema zvanične statistike u Republici Srbiji. U okviru poslova koji su mu Zakonom povereni, Republički zavod za statistiku objavljuje indekse potrošačkih cena na mesečnom nivou, koji su javno dostupni na zvaničnoj internet stranici Zavoda.

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o republičkim administrativnim taksama i Zakona o zvaničnoj statistici, nadležni organ je dužan da prilikom utvrđivanja usklađene predračunske vrednosti objekta primenjuje indekse potrošačkih cena koji objavljuje Republički zavod za statistiku.

Ukoliko nadležni organ utvrdi da u konkretnom slučaju uplaćeni iznos takse ne odgovara usklađenoj  predračunskoj vrednosti objekta, dužan je da o tome obavesti podnosioca zahteva, kao i da mu prezentuje na koji način, odnosno primenom kojih podataka i načina obračuna je utvrdio usklađenu  predračunsku vrednost objekta.

U slučaju da nadležni organ ne raspolaže podacima o indeksima potrošačkih cena za čitav obračunski period, trebalo bi da se obrati Republičkom zavodu za statistiku, radi dobijanja zvaničnih podataka koji mu nedostaju.

Članom 201. stav 5. tačka 25. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da ministar nadležan za poslove građevinarstva bliže propisuje opšta pravila za parcelaciju, regulaciju i izgradnju. U skladu sa citiranom odredbom Zakona, ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture doneo je Pravilnik o opštim pravilima za parcelaciju, regulaciju i izgradnju ("Službeni glasnik Republike Srbije" broj 22/15).
Shodno članu 106. stav 6. Zakona o planiranju i izgradnji, prilikom izrade projekta parcelacije za potrebe razvrgnuća suvlasničke zajednice u sudskom postupku ne primenjuju se odgovarajuće odredbe iz planskog dokumenta za tu zonu, ali se primenjuju odredbe Pravilnika o opštim pravilima za parcelaciju, regulaciju i izgradnju, u delu koji reguliše pojedina pitanja.

Članom 135. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se građevinska dozvola izdaje investitoru koji uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole dostavi projekat za građevinsku dozvolu, ima odgovarajuće pravo na zemljištu ili objektu i koji je dostavio dokaze propisane podzakonskim aktom kojim se bliže uređuje sadržina i način izdavanja građevinske dozvole i platio odgovarajuće administrativne takse.

Članom 17. stav 3. Zakona o održavanju stambenih zgrada ("Službeni glasnik RS" broj 44/95, 46/98 i 88/11) propisano je da skupština zgrade, saglasnošću članova skupštine kojima pripada više od polovine ukupne površine stanova i drugih posebnih delova zgrade, donosi odluke koje se odnose na investiciono održavanje zgrade (o kojima se radi u konkretnom slučaju).

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o održavanju stambenih zgrada, prilikom prilaganja dokaza o odgovarajućem pravu na objektu za izvođenje predmetnih radova trebalo bi priložiti odluku skupštine zgrade o izvođenju ovih radova, donetu saglasnošću članova skupštine kojima pripada više od polovine ukupne površine stanova i drugih posebnih delova zgrade.

Pozivni centar se bavi isključivo odredbama Zakona o planiranju i izgradnji.

To je regulisano odredbama Pravilnika o bližim uslovima i standardima za pružanje usluga socijalne zaštite ("Službeni glasnik RS", br. 42/2013), koji donosi Ministar rada, zapošljavanja i socijalne politike na osnovu člana 57. stav 1. Zakona o socijalnoj zaštiti ("Službeni glasnik RS", broj 24/11).

Predračunska vrednost radova predstavlja osnov za obračun republičke administrativne takse shodno Tarifnom  broju 170. Zakona o republičkim administrativnim taksama.

U slučaju kada nemate podatke o predračunskoj vrednosti izvedenih radova predlažemo da se o početnom iznosu – vrednosti građevinskih radova  obavestite korišćenjem podataka objavljenih na sajtu Republičkog zavoda za statistiku za oblast građevinarstva http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/public/ReportView.aspx

Ukazujemo i da je u napomeni za Tarifni broj 170 Zakona o republičkim administrativnim taksama predviđeno da se predračunska vrednost radova usklađuje sa indeksom potrošačkih cena koji takođe objavljuje Republički Zavod za statistiku.

Kako se radi o finansijskom obračunu, u velikom broju jedinica lokalne samouprave praksa je da ovaj obračun za potrebe izdavanja upotrebne dozvole vrši organ nadležan za obračun doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta prilikom dostavljanja zahteva nadležnog organa za konačni obračun doprinosa.

Ukoliko se iz bilo kojih razloga ne može uz pomoć gore navedenih podataka utvrditi predračunska vrednost izvedenih radova, može se obračunati predračunska vrednost  radova na način koji će biti povoljniji po stranku investitora izgradnje objekta završenog u  periodu za koji zakonom nije bila predviđena obaveza označavanja predračunske vrednosti radova korišćenjem drugih dokaznih sredstava: overena izjava investitora o početku i završetku izvođenja radova  ili  npr. rešenje građevinske inspekcije iz ranijeg perioda i sl..

Reč je o bruto razvijenoj građevinskoj površini.

Shodno čl.2.tač.12) Zakona o planiranju i izgradnji, bruto razvijena građevinska površina jeste zbir površina svih nadzemnih etaža objekta, merenih u nivou podova svih delova objekta - spoljne mere obodnih zidova (sa oblogama, parapetima i ogradama);

U vašim pitanjima nije označeno da li je upisani korisnik predmetne kat. parcele obveznik naknade za konverziju prava korišćenja građevinskog zemljišta u pravo svojine,  te na osnovu onoga što je navedeno u pitanjima pretpostavljamo da jeste.

U skladu sa Zakonom o pretvaranju prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu uz naknadu oba lica koja su označena u vašim pitanjima ne mogu biti podnosioci zahteva za konverziju uz naknadu niti drugo lice koje je uz saglasnost prvog lica izgradilo i legalizovalo objekat može biti stranka u postupku konverzije uz naknadu.

Zato je potrebno prvo u skladu sa članom 5. Zakona o pretvaranju prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu uz naknadu sprovesti postupak u skladu sa čl. 106. Zakona o planiranju i izgradnji, naročito iz razloga što je u pitanjima navedeno da nije moguća preparcelacija u skladu sa opštim pravilima o preparcelaciji.

Radi pravilnog rešenja ove sporne pravne situacije mišljenja smo da treba postupiti na sledeći način:

1. Prvo je potrebno da lice koje je, uz saglasnost pravnog lica korisnika kat. parcele dobijenu pre stupanja na snagu Zakona o planiranju i i zgradnji (Sl. glasnik RS br. 79/11) kada je uvedena konverzija uz naknadu, izgradilo  i legalizovalo 2010.god. objekat, uz saglasnost upisanog korisnika i vlasnika ostalih objekata da sprovede postupak parcelacije shodno čl. 106 st. 6 Zakona. Napominjemo da se u tom slučaju ne primenjuju opšta pravila preparcelacije propisana Pravilnikom o opštim pravilima parcelacije, regulacije i izgradnje. Ukoliko se saglasnost za preparcelaciju ne može dobiti, u tom slučaju to lice, treba da pokrene postupak razvrgnuća imovinske zajednice u vanparničnom postupku pred nadležnim sudom u kojem će se primenjivati ista pravila propisana u članu 106 Zakona.
2. Po pravnosnažnosti rešenja RGZ SKN o provođenju parcelacije izvršene uz saglasnost upisanog korisnika i po zaključenju ugovora o razvrgnuću imovinske zajednice između ova dva lica ili po osnovu pravnosnažnog rešenja donetog u vanparničnom postupku pred nadležnim sudom, upisani korisnik kat. parcele u površini koja preostane nakon okončanja gore navedenog postupka, može pred organom nadležnim za imovinskopravne poslove pokrenuti postupak konverzije uz naknadu.

Član 104 st. 2 Zakona o planiranju i izgradnji jasno propisuje obavezu RGZ da na zemljištu na kojem je izgrađen objekat  izvrši  upis prava svojine na građevinskom zemljištu na kojem je objekat u izgrađen u skladu sa zakonm, u korist vlasnika objekta odnosno upisanih vlasnika posebnih delova objekta srazmerno površini posebnog dela čiji su vlasnici.

Ukoliko se radi o građevinskoj parceli na kojoj se nalazi jedan objekat, RGZ je dužan da postupi u skladu sa čl. 121 st. 1. Zakona o državnom premeru i katastru i u skladu sa čl. 137 st. 2 Pravilnika o katastarskom premeru i katastarskom premeru (Sl. glasnik RS br.7/2016), bez obaveze stranke da uz svoj zahtev dostavlja posebnu ispravu obzirom da se upis vrši po osnovu samog zakona (Zakona o planiranju i izgadnji).  

Samo ukoliko se na jednoj građevinskoj parceli nalazi više objekata ili se radi o otvorenom stambenom bloku, RGZ ne može da postupi u skladu sa članom 104. St. 2 Zakona o planiran ju i izgradnji dok se prethodno u postupku utvrđivanja zemljišta za redovnu upotrebu objekta (čl. 70 Zakona o planiranju i izgradnji) ne formira građevinska parcela za objekat na koji se odnosi zahtev iz člana 104. st. 2 Zakona o planiranju i izgradnji.

U skladu sa načelom jedinstva nepokretnosti (član 106 Zakona o planiranju i izgradnji), po izvršenom upisu prava vlasnika posebnih delova objekta na građevinskom zemljištu na kojem se nalazi taj objekat, katastarska parcela izgrađenog građevinskog zemljišta, zajedno sa izgrađenim objektom postaje jedinstveni predmet prava svojine.

Uverenje Opštine u vašem slučaju nije osnov za upis prava na zemljištu u javnoj evidenciji za upis prava na nepokretnostima koju vodi RGZ SKN. 

Potrebno je na osnovu  čl. 70 st. 3 tač. 2 Zakona o planiranju i  izgradnji da podnesete organu nadležnom za imovinskopravne poslove Opštine Aranđelovac zahtev za utvrđivanje zemljišta za redovnu upotrebu objekta ako ste staus vašeg objekta rešili u skladu sa Zakonom o posebnim uslovima za izdavanje građevinske dozvole iz 1995.god.ili drugim propisom o leglaizaciji.

Uz zahtev treba da dostavite građevinsku i upotrebnu dozvolu za objekat odnosno rešenje o leglaizaciji, kopiju plana i uverenje RGZ da li je izvršeno geodetsko obeleževanje odnosno formiranje kat. parcele i po kom osnovu kao i druge isprave na čije vas dostavljanje nadležni organ obaveže.

U tom posupku, po prethodnom sprovođenju propisanih radnji i ukoliko su ispunjeni uslovi propsiani zakonom, nadležni organ donosi rešenje o utvrđivanju zemljišta za redovnu upotrebu objekta i ukoliko je to potrebno i  o formiranju građevinske parcele, koje nakon pravnosnažnosti predstavlja pravni osnov za upis kod RGZ SKN.

Napominjemo da se u vašem slučaju radi o građevinskom zemljištu u javnoj svojini Republike Srbije, zbog čega imate obavezu da  za površinu za koju bude utvrđeno da čini zemljište za redovnu upotrebu vašeg objekta, platite i odgovarajuću naknadu čiji iznos će se u utvrđivati u toku samog postupka.

Članom 88.st.5. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da je vlasnik katastarske parcele kojoj je promenjena namena izpoljoprivrednog u građevinsko zemljište dužan da plati naknadu za promenu namene zemljišta pre izdavanja građevinske dozvole, u skladu sa zakonom kojim se uređuje poljoprivredno zemljište. Takođe, članom 88.st.2.ovog zakona propisano je da organ nadležan za poslove državnog premera i katastra rešenjem provodi nastalu promenu i stavlja zabeležbu o obavezi plaćanja naknade za promenu namene poljoprivrednog zemljišta u bazu podataka katastra nepokretnosti iz koje se izdaje list nepokretnosti.

Član 88.

Kada se planskim dokumentom promeni namena poljoprivrednog u građevinsko zemljište, organ nadležan za donošenje planskog dokumenta je dužan da u roku od 15 dana od dana stupanja na snagu tog dokumenta, organu nadležnom za poslove državnog premera i katastra dostavi akt koji sadrži popis katastarskih parcela kojima je promenjena namena.

Organ nadležan za poslove državnog premera i katastra rešenjem provodi nastalu promenu i stavlja zabeležbu o obavezi plaćanja naknade za promenu namene poljoprivrednog zemljišta u bazu podataka katastra nepokretnosti iz koje se izdaje list nepokretnosti.

Poljoprivredno zemljište kojem je planskim dokumentom promenjena namena u građevinsko, do privođenja zemljišta nameni može se koristiti za poljoprivrednu proizvodnju.

Rešenje iz stava 2. ovog člana dostavlja se vlasniku zemljišta, ministarstvu nadležnom za poslove poljoprivrede i nadležnom poreskom organu u roku od 15 dana od dana donošenja rešenja.

Vlasnik katastarske parcele kojoj je promenjena namena iz poljoprivrednog u građevinsko zemljište dužan je da plati naknadu za promenu namene zemljišta pre izdavanja građevinske dozvole, u skladu sa zakonom kojim se uređuje poljoprivredno zemljište.

Ako je promena namene, odnosno vrste zemljišta iz poljoprivrednog u građevinsko izvršena na osnovu zakona, planskog dokumenta ili odluke nadležnog organa do 15. jula 1992. godine, odnosno do dana stupanja na snagu Zakona o poljoprivrednom zemljištu ("Službeni glasnik RS", broj 49/92), ne plaća se naknada za promenu namene zemljišta, bez obzira što je kao kultura određene klase tog zemljišta upisana njiva, vinograd, voćnjak, livada, pašnjak, trstik-močvara ili neplodno zemljište.

Organ nadležan za poslove državnog premera i katastra dužan je da, po dobijanju akta iz stava 1. ovog člana u roku od 60 dana upiše zabeležbu o obavezi plaćanja naknade za promenu namene zemljišta, za zemljište kome je namena promenjena izpoljoprivrednog u građevinsko zemljište posle roka utvrđenog u stavu 6. ovog člana.

Naknada za promenu namene poljoprivrednog u građevinsko zemljište ne plaća se prilikom izgradnje objekata od značaja za Republiku Srbiju, kao i za izgradnju objekata javne namene u skladu sa programom uređivanja građevinskog zemljišta kada je obveznik plaćanja Republika Srbija, autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave.

Vlada, na predlog ministarstva nadležnog za poslove građevinarstva, utvrđuje projekte za izgradnju objekata od značaja za Republiku Srbiju.

Pravilnikom o opštim pravilima za parcelaciju, regulaciju i izgradnju propisano je da

Svaka novoformirana građevinska parcela mora imati pristup na javnu saobraćajnu površinu.

Širina privatnog prolaza za parcele koje nemaju direktan pristup javnoj saobraćajnoj površini ne može

biti manja od 2,50 m. Objekti u privrednim i industrijskim zonama moraju obezbediti protivpožarni put

oko objekata, koji ne može biti uži od 3,5 m, za jednosmernu komunikaciju, odnosno 6 m za dvosmerno

kretanje vozila.

Članom 88.st.5. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da je vlasnik katastarske parcele kojoj je promenjena namena iz poljoprivrednog u građevinsko zemljište dužan da plati naknadu za promenu namene zemljišta pre izdavanja građevinske dozvole, u skladu sa zakonom kojim se uređuje poljoprivredno zemljište. Takođe, članom 88.st.2.ovog zakona propisano je da organ nadležan za poslove državnog premera i katastra rešenjem provodi nastalu promenu i stavlja zabeležbu o obavezi plaćanja naknade za promenu namene poljoprivrednog zemljišta u bazu podataka katastra nepokretnosti iz koje se izdaje list nepokretnosti.

Članom 99. Zakona o planiranju i izgradnji regulisana su pitanja u vezi sa otuđenjem, razmenom i davanjem u zakup i pribavljanjem građevinskog zemljišta u javnoj svojini. Otuđenje poljoprivrednog zemljišta u javnoj svojini nije predviđeno odredbama Zakona o planiranju i izgradnji.

Izvesno ostupanje od navedenog pravila predviđeno je jedino u članu 83. stav 2. Zakona, kojim je propisano da stupanjem na snagu planskog dokumenta kojim je promenjena namena zemljišta u građevinsko zemljište, vlasnici tog zemljišta stiču prava i obaveze propisane Zakonom i podzakonskim aktima donetim na osnovu Zakona, bez obzira na činjenicu što organ nadležan za upis na nepokretnostima i pravima na njima nije sproveo promenu u javnoj knjizi o evidenciji nepokretnosti i prava.

Ukoliko je u konkretnom slučaju stupio na snagu planski dokument kojim je promenjena namena predmetnog zemljišta u građevinsko zemljište, mišljenja smo da je moguće sprovesti proceduru njegovog otuđenja u skladu sa odredbama člana 99. Zakona o planiranju i izgradnji i Uredbe o uslovima pribavljanja i otuđenja nepokretnosti neposrednom pogodbom, davanja u zakup stvari u javnoj svojini i postupcima javnog nadmetanja i prikupljanja pismenih ponuda (“Službeni glasnik Republike Srbije” broj 24/12, 48/15 i 99/15), bez obzira na činjenicu da li je organ nadležan za upis na nepokretnostima i pravima na njima sproveo promenu u javnoj knjizi o evidenciji nepokretnosti i prava. Ukoliko je predmetno zemljište i dalje evidentirano kao poljoprivredno, a pritom nije stupio na snagu  planski dokument kojim je promenjena njegova namena u građevinsko zemljište, mišljenja smo da se nisu stekli propisani uslovi za sprovođenje postupka otuđenja tog zemljišta.

Članom 176. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je:

U vršenju inspekcijskog nadzora građevinski inspektor je ovlašćen da:

1) naredi rešenjem obustavu radova i uklanjanje objekta ili njegovog dela, ako se objekat gradi ili je

njegovo građenje završeno bez građevinske dozvole, odnosno ako se objekat gradi suprotno

lokacijskim uslovima, odnosno građevinskoj dozvoli, odnosno potvrdi o prijavi radova;

1a) naloži rešenjem uklanjanje objekta, odnosno vraćanje u prvobitno stanje, ako se objekat gradi,

odnosno izvode radovi bez rešenja iz člana 145. ovog zakona;

2) naloži rešenjem obustavu radova i odredi rok koji ne može biti duži od 60 dana za pribavljanje,

odnosno izmenu građevinske dozvole, ako se objekat ne gradi prema građevinskoj dozvoli, odnosno

projektu za izvođenje, a ako investitor u ostavljenom roku ne pribavi, odnosno izmeni građevinsku

dozvolu, da naloži rešenjem uklanjanje objekta, odnosno njegovog dela;

3) naloži rešenjem obustavu radova, ako investitor nije zaključio ugovor o građenju, u skladu sa ovim

zakonom;

4) naloži rešenjem obustavu radova i odredi rok koji ne može biti duži od 30 dana za pribavljanje

građevinske dozvole, ako utvrdi da je za radove koji se izvode na osnovu rešenja iz člana 145. ovog

zakona potrebno pribaviti građevinsku dozvolu, a ako investitor u ostavljenom roku ne pribavi

građevinsku dozvolu, da naloži rešenjem uklanjanje objekta, odnosno njegovog dela;

5) naloži rešenjem obustavu radova i odredi rok koji ne može biti duži od 30 dana za pribavljanje,

odnosno izmenu građevinske dozvole, ako izgrađeni temelji nisu usklađeni sa, građevinskom dozvolom i

projektom za izvođenje a ako investitor u ostavljenom roku ne pribavi građevinsku dozvolu, da naloži

rešenjem uklanjanje izgrađenih temelja i vraćanje terena u prvobitno stanje;

6) naloži rešenjem uklanjanje objekta, odnosno njegovog dela ako je nastavljeno građenje, odnosno

izvođenje radova i posle donošenja rešenja o obustavi radova;

7) naloži rešenjem uklanjanje privremenog objekta iz člana 147. ovog zakona protekom propisanog

roka;

8) naloži rešenjem investitoru, odnosno vlasniku objekta zabranu daljeg uklanjanja objekta, odnosno

njegovog dela, ako se objekat ili njegov deo uklanja bez rešenja o dozvoli uklanjanja objekta, odnosno

njegovog dela;

9) naloži rešenjem obustavu radova, ako investitor nije rešenjem odredio stručni nadzor, u skladu sa

ovim zakonom;

10) naredi sprovođenje drugih mera, u skladu sa ovim zakonom.

Rešenje o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela odnosi se i na delove objekta koji nisu opisani

u rešenju o rušenju, a nastali su nakon sastavljanja zabeležbe i čine jednu građevinsku celinu.

Kada građevinski inspektor utvrdi da je postupanje lica sa odgovarajućom licencom u suprotnosti sa

propisima, odnosno pravilima struke, dužan je da o tome obavesti nadležni organ i organizaciju koja je

izdala licencu radi utvrđivanja odgovornosti.

Građevinski inspektor podnosi prekršajnu, odnosno krivičnu prijavu i inicira postupak oduzimanja

licence glavnom projektantu, odnosno odgovornom projektantu koji je potpisao tehnički dokument

ili je potvrdio taj dokument, ako u postupku nadzora utvrdi da taj dokument nije u skladu sa ovim

zakonom i podzakonskim aktima donetim na osnovu ovog zakona.

Nadležni organ i organizacija iz stava 3. ovog člana dužni su da podnosioca obaveštenja obaveste o

preduzetim merama u roku od 30 dana od podnošenja obaveštenja, kao i da mu dostave primerak

odluke donete u postupku po prijavi, radi informisanja.

Članom 33. Pravilnika o opštim pravilima za parcelaciju, regulaciju i izgradnju propisano je da za parkiranje za sopstvene potrebe, vlasnici porodičnih i stambenih objekata svih vrsta po pravilu obezbeđuju prostor na sopstvenoj građevinskoj parceli, izvan javne saobraćajne površine, i to -jedno parking ili garažno mesto na jedan stan.Za parkiranje vozila za sopstvene potrebe, vlasnici ostalih objekata obezbeđuju prostor na sopstvenoj građevinskoj parceli, izvan javne saobraćajne površine, gde se broj potrebnih parking mesta određuje na osnovu namene i vrste delatnosti. Ipak, pitanje načina korišćenja parking mesta nije pitanje koje je regulisano odredbama Zakona o planiranju i izgradnji i podzakonskih akata koji se donose na osnovu njih. Parcela koja služi za redovnu upotrebu objekta mogla bi se smatrati zajedničkim dvorištem, koje bi samim tim predstavljala zajedničku imovinu svih vlasnika posebnih delova zgrade, a način njenog korišćenja uređuje se aktom skupštine zgrade.

Članom 110. Zakona o planiranju i izgradnji regulisano je da se građenje objekta vrši na osnovu građevinske dozvole i tehničke dokumentacije. Članom 135. Zakona propisano je da se građevinska dozvola izdaje investitoru koji uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole dostavi projekat za građevinsku dozvolu, ima odgovarajuće pravo na zemljištu ili objektu i koji je dostavio dokaze propisane podzakonskim aktom kojim se bliže uređuje sadržina i način izdavanja građevinske dozvole i platio odgovarajuće administrativne takse. Pod odgovarajućim pravom na zemljištu smatra se pravo svojine, pravo zakupa na građevinskom zemljištu u javnoj svojini, kao i druga prava propisana ovim zakonom.

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, izgradnja objekata je moguća samo na građevinskom zemljištu. Ukoliko planirate izgradnju objekta primarne poljoprivredne proizvodnje na poljoprivrednom zemljištu, neophodno je prethodno sprovesti promenu namene poljoprivrednog u građevinsko zemljište.

Postupak promene namene poljoprivrednog u građevinsko zemljište regulisan je članom 87. Zakona o planiranju I izgradnji, čiji tekst možete pronaći ovde.

Predmetna materija nije regulisana odredbama Zakona o planiranju i izgradnji i podzakonskim aktima donetim na osnovu tog Zakona, već Zakonom o državanju stambenih zgrada.

Naime, članom 6. Zakona o državanju stambenih zgrada ("Službeni glasnik RS" broj 44/95, 46/98 i 88/11) propisano je da popravka ili zamena krovne konstrukcije, krovnog pokrivača i drugih elemenata krova (dimnjaci, ventilacioni kanali, krovni otvori) predstavljaju radove na održavanju stambene zgrade čijim izvođenjem se sprečava ili otklanja opasnost po život i zdravlje ljudi, odnosno kojima se obezbeđuje sigurnost korisnika zgrade i okoline. U članu 9. Zakona propisano je da se radovi na održavanju stambene zgrade izvode na osnovu odluke organa upravljanja stambenom zgradom, dok sredstva za održavanje stambene zgrade obezbeđuju vlasnici stanova i drugih posebnih delova zgrade. Članom 24. Zakona o državanju stambenih zgrada regulisano je da troškove održavanja stambene zgrade snose vlasnici stanova, odnosno drugih posebnih delova zgrade srazmerno učešću površine svojih stanova, odnosno drugih posebnih delova zgrade u površini svih stanova i drugih posebnih delova u zgradi, prema stvarno učinjenim troškovima.

Članom 135. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se građevinska dozvola izdaje investitoru koji uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole dostavi projekat za građevinsku dozvolu, ima odgovarajuće pravo na zemljištu ili objektu i koji je dostavio dokaze propisane podzakonskim aktom kojim se bliže uređuje sadržina i način izdavanja građevinske dozvole i platio odgovarajuće administrativne takse. Ukoliko su navedeni uslovi ispunjeni, nadležni organ izdaje građevinsku dozvolu rešenjem, u roku od pet radnih dana od dana podnošenja zahteva. Članom 136. stav 3. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se na rešenje o građevinskoj dozvoli može izjaviti žalba u roku od osam dana od dana dostavljanja. Ukoliko u navedenom roku ne bude izjavljena žalba, rešenje o građevinskoj dozvoli postaje pravosnažno.

Iz Vašeg pitanja proizlazi da je nastuplia pravosnažnost rešenja o građevinskoj dozvoli, kao i da je izvršena prijava radova. U tom slučaju, investitor ima pravo da realizuje radove u svemu u skladu sa izdatom građevinskom dozvolom, a sva treća lica su u obavezi da se uzdrže od bilo kojih aktivnosti kojim ga ometaju u realizaciji njegovih prava.

Ukoliko se neko poziva na ugovor čije odredbe su u suprotnosti sa pravosnažnom građevinskom dozvolom, prava iz takvog ugovora može da ostvaruje na osnovu odluke nadležnog suda donete u odgovarajućem sudskom postupku.

Napominjemo da ostvarivanje prava iz takvog ugovora ne predstavlja materiju koja je regulisana odredbama Zakona o planiranju i izgradnji i podzakonskih akata donetih na osnovu tog Zakona.

Inspekcija za zaštitu životne sredine na nivou lokalne samouprave je organ nadležan za donošenje upravnih akta i vršenje upravnih radnji u postupku inspekcijskog nadzora u oblasti zaštite životne sredine u okviru poslova poverenih od strane Republike Srbije. Ovaj organ vrši nadzor zagađivača vazduha i nalaže mere za otklanjanje aerozagađenja kao i nadzor  u pogledu dozvoljenosti buke.

Prava i dužnosti inspketora zaštite životne sredine u odnosu na konretnu situaciju na koju se odnosi pitanje, regulisano je u čl. 110 st. 1 tač 4 – 6 Zakona o zaštiti životne sredine.

To znači da je pored utvrđivanja dozvoljenosti nivoa postojeće buke i postojanja aerozagađenja, inspektor dužan i da utvrdi da li se radi o izvođenju radova odnosno objektu za koje je potrebno izraditi ili zahtevati procenu uticaja na životnu sredinu na osnovu Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu (Sl. Glasnik RS br. 135/2004 i 36/2009) i Uredbi o utvrđivanju liste projekata za koje je obavezna procena uticaja i liste projekata za koje se može zahtevati procena uticaja na životnu sredinu (Sl. Glasnik RS br. 114/2008).

Pozivni centar ne raspolaže tom informacijom.  

Članom 88.st.5. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da je vlasnik katastarske parcele kojoj je promenjena namena iz poljoprivrednog u građevinsko zemljište dužan da plati naknadu za promenu namene zemljišta pre izdavanja građevinske dozvole, u skladu sa zakonom kojim se uređuje poljoprivredno zemljište. Takođe, članom 88.st.2.ovog zakona propisano je da organ nadležan za poslove državnog premera i katastra rešenjem provodi nastalu promenu i stavlja zabeležbu o obavezi plaćanja naknade za promenu namene poljoprivrednog zemljišta u bazu podataka katastra nepokretnosti iz koje se izdaje list nepokretnosti.

Član 88.

Kada se planskim dokumentom promeni namena poljoprivrednog u građevinsko zemljište, organ nadležan za donošenje planskog dokumenta je dužan da u roku od 15 dana od dana stupanja na snagu tog dokumenta, organu nadležnom za poslove državnog premera i katastra dostavi akt koji sadrži popis katastarskih parcela kojima je promenjena namena.

Organ nadležan za poslove državnog premera i katastra rešenjem provodi nastalu promenu i stavlja zabeležbu o obavezi plaćanja naknade za promenu namene poljoprivrednog zemljišta u bazu podataka katastra nepokretnosti iz koje se izdaje list nepokretnosti.

Poljoprivredno zemljište kojem je planskim dokumentom promenjena namena u građevinsko, do privođenja zemljišta nameni može se koristiti za poljoprivrednu proizvodnju.

Rešenje iz stava 2. ovog člana dostavlja se vlasniku zemljišta, ministarstvu nadležnom za poslove poljoprivrede i nadležnom poreskom organu u roku od 15 dana od dana donošenja rešenja.

Vlasnik katastarske parcele kojoj je promenjena namena iz poljoprivrednog u građevinsko zemljište dužan je da plati naknadu za promenu namene zemljišta pre izdavanja građevinske dozvole, u skladu sa zakonom kojim se uređuje poljoprivredno zemljište.

Ako je promena namene, odnosno vrste zemljišta iz poljoprivrednog u građevinsko izvršena na osnovu zakona, planskog dokumenta ili odluke nadležnog organa do 15. jula 1992. godine, odnosno do dana stupanja na snagu Zakona o poljoprivrednom zemljištu ("Službeni glasnik RS", broj 49/92), ne plaća se naknada za promenu namene zemljišta, bez obzira što je kao kultura određene klase tog zemljišta upisana njiva, vinograd, voćnjak, livada, pašnjak, trstik-močvara ili neplodno zemljište.

Organ nadležan za poslove državnog premera i katastra dužan je da, po dobijanju akta iz stava 1. ovog člana u roku od 60 dana upiše zabeležbu o obavezi plaćanja naknade za promenu namene zemljišta, za zemljište kome je namena promenjena iz poljoprivrednog u građevinsko zemljište posle roka utvrđenog u stavu 6. ovog člana.

Naknada za promenu namene poljoprivrednog u građevinsko zemljište ne plaća se prilikom izgradnje objekata od značaja za Republiku Srbiju, kao i za izgradnju objekata javne namene u skladu sa programom uređivanja građevinskog zemljišta kada je obveznik plaćanja Republika Srbija, autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave.

Vlada, na predlog ministarstva nadležnog za poslove građevinarstva, utvrđuje projekte za izgradnju objekata od značaja za Republiku Srbiju.

Pitanje ne sadrži dovoljno podataka na osnovu kojih bi se mogao dati sveobuhvatan odgovor, te iz tog razloga upućujemo na sledeće.

U konkrentom slučaju radi se o izgradnji pomoćnog objekta koje je u funkciji naftne bušotine, te iz tog razloga potrebno je pribaviti Lokacijske uslove i potom podneti zahtev za izdavanje rešenja na osnovu člana 145 Zakona o planiranju i izgradnji. Za izgradnju predmetnog objekta, obzirom na specifičnosti samog zemljišta na kojem se planira izgradnja i obzirom na član  69 st. 1 Zakona o planiranju i izgradnji, nije potrebno formirati građevinsku parcelu u smislu odredbi člana 65. I 66. Zakona o planiranju i izgradnji, već se to za slučaj potrebe može učiniti pre podnošenja zahteva za upotrebnu dozvolu.

Ukazujemo na stav 2 člana 69. Zakona o planiranju i izgradnji koji reguliše vrstu transformatorskih stanica za koje je izričito propisano da se odredbe Zakona u pogledu formiranja građevinske parcele ne primenjuju, što znači da za izgradnju te vrste objekata nije potrebno formirati građevinsku parcelu.

Ukoliko investitor insistira na izgradnji vrste trafostanice koja je navedena u pitanju, na osnovu podatka da bi se izgradnja planiranog objekta vršila na udaljenosti od 5 km (vazdušno) od naseljenog mesta, može se zaključiti da predmetna lokacija nije u građevinskom području sela, te iz tog razloga preporučujemo investitoru da se shodno čl. 69 st. 6 Zakona o planiranju i izgradnji obrati Ministarstvu za poljoprivredu radi pribavljanja saglasnosti za izgradnju planiranog objekta na predmetnom poljoprivrednom zemljištu.  U slučaju dobijanja te saglasnosti nadležnog Ministarstva, neće se primenjivati odredbe Zakona o poljoprivrednom zemljištu o deobi parcela, već će se u smislu čl. 69. St. 6 Zakona o planiranju i izgradnji primenjivati odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, a to znači da se na predmetnom poljoprivrednom zemljištu može formirati nova parcela – građevinska parcela čija bi površina bila manja od one površine koja je propisana Zakonom o poljoprivrednom zemljištu.

Pre pribavljanja ove saglasnosti Ministarstva za poljoprivredu, mišljenja smo da je potrebno da investitor prethodno izvrši  sledeće neophodne pripreme i pravne radnje:

1. Da pribavi Informaciju o lokaciji kako bi se utvrdilo koja je namena predmetnog zemljišta i da li je za predmetni prostor predviđeno ili nije predviđeno obavezno donošenje planskog dokumenta nižeg reda ili npr. izrada urbanističko-tehničkog dokumenta – urbanističkog projekta. Ukoliko je prostornim planom predviđena dalja urbanistička razrada tog prostora, potrebno je u tom slučaju inicirati donošenje takvih dokumenata jer tek po njihovim donošenju ispunjeni su uslovi za izgradnju predmetnog i drugih objekata.
2. U slučaju da prostornim planom nije predviđena dalja urbanistička razrada predmetnog prostora potrebno je pribaviti Lokacijske uslove koje nadležni organ izdaje na osnovu važećeg Prostornog plana uz dopunsku primenu pravila građenja propisanih Pravilnikom o opštim pravilima za parcelaciju, regulaciju i izgradnju (Sl. Glasnik RS br. 22/2015).

Po dobijanju saglasnosti  Ministarstva za poljoprivredu za izgradnju predmetnog objekta na planiranoj lokaciji, a pre podnošenja zahteva za izdavanje rešenja po čl. 145. Zakona o planiranju i izgradnji, potrebno je da investitor:

1. reši imovinske odnose na predmetnoj parceli: zaključi ugovor o kupoprodaji dela predmetne parcele sa vlasnikom poljoprivrednog zemljišta ili u smislu čl, 69 st. 8 Zakona o planiranju i izgradnji ugovor o zakupu zemljišta u privatnoj svojini i izvrši upis prava na nepokretnosti u evidenciji koju vodi RGZ SKN,
2. da planiranoj lokaciji za izgradnju obezbedi pristup javnoj površini tako što će zaključiti:

• ili ugovor o kupovini dela zemljišta
• ili ugovor o ustanovljavanju službenosti prolaza sa vlasnicima poslužnih dobara i izvršiti upis u evidenciji prava na nepokretnostima koju vodi RGZ SKN (upis prava službenosti u teretnom listu Lista nepokretnosti).

Ukoliko do planirane lokacije postoji poljski – nekategorisani put, u tom slučaju potrebno je od planirane lokacije do tog puta obezbediti pristup.

Što se tiče prenamene poljoprivrednog u građevinsko zemljište u skladu sa odredbama  Zakona o poljoprivrednom zemljištu, u zavisnosti od vrste namene predmetnog prostora i godine donošenja planskog dokumenta, u smislu odredbi člana 88. stav 6 Zakona o planiranju i izgradnji, potrebno je proveriti da li je ili nije nužno u smislu odredbi Zakona o poljoprivrednom zemljištu pokrenuti i voditi postupak prenamene.

U slučaju pokretanja postupka prenamene u smislu odredbi Zakona o poljoprivrednom zemljištu, uz zahtev sene dostvlja Izvod iz urbanističkog plana odnosno Informacija o lokaciji,  već se dostavljaju izdati Lokacijski uslovi i napred navedena saglasnost Ministarstva za poljoprivredu.

Da.

Na sticanje prava na pretvaranje tavanskog prostora ili nadziđivanje stambene zgrade primenjuje se Zakon o održavanju stambenih zgrada (Sl. glasnik RS br. 44/95, 46/98, 1/2001 – Odluka USRS, 101/2005 – dr. zakon, 27/2011 – odluka US i 88/2011) i odgovarajuće odredbe Zakona o planiranju i izgradnji.

U skladu sa čl. 18 i 21 Zakona o održavanju stambenih zgrada, pretvaranje tavanskog prostora u stambeni ili nadogradnja može se vršiti samo ukoliko su ispunjena 2 uslova: prvo, ukoliko je Skupština zgrade većinom od ukupnog broja članova donela odluku o tome i drugo, ukoliko je sa stambenom zgradom zaključen i overen pred organom nadležnim za overu ugovor o regulisanju međusobnih odnosa sa investitorom radova.

Pre preduzimanja bilo kakvih radnji u vezi navedenih radova potrebno je od organa nadležnog za izdavanje građevinskih dozvola pribaviti informaciju o lokaciji kako bi se utvrdili podaci o mogućnostima i ograničenjima gradnje na osnovu važećeg planskog dokumenta. Informaciju o lokaciji nadležni organ izdaje van elektronskog sistema objedinjene procedure.

Prilikom prilaganja dokaza o odgovarajućem pravu na objektu za izvođenje radova na pretvaranju zajedničke prostorije stambene zgrade za kolektivno stanovanje u stambeni prostor potrebno je postupiti u skladu sa članom 21. stav 1. i 3. Zakona o održavanju stambenih zgrada ("Službeni glasnik RS" broj 44/95, 46/98 i 88/11), odnosno potrebno je priložiti odluku skupštine zgrade o pretvaranju zajedničkih prostorija u stambeni prostor, donetu većinom od ukupnog broja članova skupštine zgrade (više od 50%).

Materija koja reguliše pitanje vlasništva prostorija u stambenim zgradama nije predmet odredaba Zakona o planiranju i izgradnji, već Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa („Službeni list SFRJ" broj 6/80 i 36/90 i "Službeni list SRJ" broj 29/96).

Članom 19. stav 2. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa propisano je da na zajedničkim delovima zgrade i uređajima u zgradi vlasnici posebnih delova zgrade imaju pravo zajedničke nedeljive svojine. U članu 6. Zakona o održavanju stambenih zgrada ("Službeni glasnik Republike Srbije" broj 44/95, 46/98 i 88/11) pobrojani su neki delovi stambene zgrade koji se smatraju zajedničkim delovima zgrade, i to: krovna konstrukcija, krovni pokrivač i drugi elementi krova, lifta sa pripadajućim delovima, protivpožarno stepenište, instalacije i uređaji za zaštitu od požara, gromobran, fasade, stepenište, itd.

Treba napomenuti da skupština zgrade, većinom od ukupnog broja članova skupštine zgrade, može doneti odluku da se zajedničke prostorije pretvore u stan ili poslovni prostor, odnosno odluku o pripajanju tih prostorija susednom stanu, odnosno poslovnoj prostoriji, saglasno članu 18. i 21. Zakona o održavanju stambenih zgrada. Zbog toga u svakom konketnom slučaju treba proveriti imovinsko – pravni ststus pojedinih prostorija u okviru stambene zgrade.

Proveru imovinsko - pravnog statusa pojedinih prostorija u okviru stambene zgrade možete izvršiti kod Republičkog geodetskog zavoda – Službe za katastar nepokretnosti koja je teritorijalno nadležna za konkretan objekat.

Potrebno je da se obratite Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrutkure, koje vrši nadzor nad izvršavanjem odredaba ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona, u skladu sa čl.172.st.1. Zakona o planiranju i izgradnji.

U skladu sa čl.211. st.1. Zakona o planiranju i izgradnji, novčanom kaznom od 25.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj nadležni inspektor koji u slučajevima iz čl. 174, 176, 177, 178, 179, 180, 181 i 182. ovog zakona ne donese rešenje, odnosno ne izda naredbu u primerenom roku, koji ne može biti duži od sedam dana od dana saznanja za učinjeni prekršaj. Članom st.211.st.2. ovog zakona propisano je da će se za ponovljeni prekršaj iz stava 1. ovog člana učiniocu izreći novčana kazna i kazna zatvora do 30 dana.

Takođe, shodno čl.209. st.1.tač.7) Zakona o planiranju i izgradnji, novčanom kaznom od 25.000 do 50.000 dinara ili kaznom zatvora do 30 dana kazniće se za prekršaj odgovorno službeno lice u nadležnom organu uprave ako ne preduzme propisane mere u vršenju inspekcijskog nadzora (čl. 173. i 175). Članom 209. st.2. ovog zakona propisano je da će se za ponovljeni prekršaj iz stava 1. ovog člana učiniocu izreći novčana kazna i kazna zatvora do 30 dana.  Zahtev za pokretanje prekršajnog postupka iz stava 1. tač. 7) podnosi nadležni organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole.

Trotoar je sastavni deo saobraćajnice  (ulice) čiji je vlasnik jedinica lokalne samouprave. Upravljanje (održavanje, rekonstrukcija, sanacija i sl.) javnim površinama na teritoriji jedinice lokalne samouprave je u nadležnosti pravnog lice kome je kao upravljaču lokalnih puteva i ulica povereno vršenje tih poslova od strane Skupštine jedinice lokalne samouprave i najčešće se radi o JP Direkciji za izgradnju.

Treća fizička lica ne mogu stoga pribavljati na svoje ime bilo kakave dozvole za izvodjenje radova na javnim površinama niti po osnovu izvođenja radova mogu sticati bilo kakava prava na javnim površinama a posebno ne mogu samovoljno regulistati režim parkiranja. Predlažemo da se obratite upravljaču puta i ukažete na svoju zainteresovanost da finansirate sanaciju tog dela trotoara.

Pretvaranje u stan ili poslovni prostor  zajedničke prostorije ili pripajanje zajendičke prostorije         susednom stanu regulisano je Zakonom o održavanju stambenih zgrada (čl. 21 i 22.).

             Lice koje smatra da mu je odlukom Skupštine zgrade povređeno neko pravo ili pravni interes,         shodno čl. 20 Zakona o održavanju stambenih zgrada , može tu odluku pobijati pred nadležnim            sudom.

Sastav komisije za tehnički pregled objekta regulisan je članovima 155. i 156. Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/09, 81/09, 64/10, 24/11, 121/12, 42/13, 50/13, 98/13, 132/14 i 145/14), kao i članovima 16. i 17. Pravilnika o sadržini i načinu vršenja tehničkog pregleda objekta, sastavu komisije, sadržini predloga komisije o utvrđivanju podobnosti objekta za upotrebu, osmatranju tla i objekta u toku građenja i upotrebe i minimalnim garantnim rokovima za pojedine vrste objekata („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 27/15 i 29/16).

Odredbama Zakona o planiranju i izgradnji omogućeno je investitorima da po sopstvenom nahođenju izaberu vršioca tehničkog pregleda, pri čemu to mora biti komisija ili privredno društvo, odnosno drugo pravno lice koje je upisano u odgovarajući registar za obavljanje tih poslova, u skladu sa Zakonom i navedenim Pravilnikom.

Međutim, iako investitori imaju slobodu izbora u pogledu poveravanja vršenja poslova tehničkog pregleda (u granicama postavljenim odredbama Zakona i Pravilnika), vršioci tehničkog pregleda u potpunosti snose odgovornost za svoj rad, kao i za eventualne štetne posledice koje iz toga mogu proizaći.

Naime, članom 129a Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da privredno društvo, odnosno drugo pravno lice ili preduzetnik, koje obavlja poslove izrade i kontrole tehničke dokumentacije, odnosno koje je izvođač radova, vršilac stručnog nadzora ili tehničkog pregleda, mora biti osigurano od odgovornosti za štetu koju može pričiniti drugoj strani, odnosno trećem licu. U vezi sa tim, članom 212. Zakona propisana je prekršajna novčana kazna u rasponu od 500.000 do 2.000.000 dinara za privredno društvo ili drugo pravno lice koje obavlja poslove izrade i kontrole tehničke dokumentacije, odnosno koje je izvođač radova, vršilac stručnog nadzora ili tehničkog pregleda, ako nije osigurano od odgovornosti za štetu.

Takođe, članom 6. stav 2. tačka 2. Pravilnika o uslovima osiguranja od profesionalne odgovornosti („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 40/15) propisano je da suma osiguranja koju privredno društvo, odnosno drugo pravno lice koje je vršilac tehničkog pregleda mora obavezno obezbediti ugovorom o osiguranju od profesionalne odgovornosti, iznosi minimalno 50.000 eura u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Pod osiguranjem od profesionalne odgovornosti, u smislu odredaba Pravilnika, smatra se zaštita od posledica stručne greške koja nastane tokom obavljanja poslova za koje je ugovarač (privredno društvo, odnosno drugo pravno lice) registrovan.

U skladu sa članom 70. stav 11. Zakona o planiranju i izgradnji, rešenjem o utvrđivanju zemljišta za redovnu upotrebu i formiranju građevinske parcele utvrđuje se prestanak prava korišćenja, odnosno prava svojine dotadašnjeg korisnika, odnosno vlasnika građevinskog zemljišta i pravo vlasnika objekta da pravo svojine na građevinskom zemljištu stekne neposrednom pogodbom, po tržišnoj ceni, u skladu sa ovim zakonom.

U skladu sa članom 70. stav 13. ovog Zakona, pravnosnažno rešenje o utvrđivanju zemljišta za redovnu upotrebu i formiranju građevinske parcele je osnov za provođenje promene kod organa nadležnog za poslove državnog premera i katastra.

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, pre podnošenja zahteva za upis prava svojine organu nadležnom za poslove državnog premera i katastra, neophodno je izdejstvovati rešenje o utvrđivanju zemljišta za redovnu upotrebu i formiranju građevinske parcele.

Izuzetak od ovog pravila propisan je u članu 105. stav 4. Zakona o planiranju i izgradnji. Prema odredbama citiranog člana, ukoliko se u postupku utvrđivanja zemljišta za redovnu upotrebu objekta propisanim članom 70. Zakona utvrdi da površina katastarske parcele istovremeno predstavlja i zemljište za redovnu upotrebu objekta u skladu sa Zakonom, vlasnik postojećeg objekta stiče pravo svojine na tom građevinskom zemljištu, po tržišnoj ceni, neposrednom pogodbom. U tom slučaju, organ nadležan za imovinsko pravne poslove jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji se nalazi predmetno zemljište, jednim rešenjem utvrđuje zemljište za redovnu upotrebu i pravo na pretvaranje prava korišćenja u pravo svojine, u skladu sa ovim zakonom. Po pravosnažnosti predmetnog rešenja, vlasnik objekta u skladu sa Zakonom stiče pravo na upis svojine na građevinskom zemljištu u javnoj knjizi o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima.

Ne.

U skladu sa čl.2. tač.10) Zakona o planiranju i izgradnji, građevinska linija jeste linija na, iznad i ispod površine zemlje i vode do koje je dozvoljeno građenje osnovnog gabarita objekta.

Da, za izvođenje radova na pretvaranju zajedničke prostorije stambene zgrade  u stambeni prostor treba priložiti odluku skupštine zgrade o pretvaranju zajedničkih prostorija u stambeni prostor, donetu većinom od ukupnog broja članova skupštine zgrade u skladu sa čl.21.st.1 i 3. Zakona o održavanju stambenih zgrada, koji možete pronaći ovde.

U skladu sa čl.21.st.1. Zakona o održavanju stambenih zgrada, skupština zgrade može doneti odluku da se zajedničke prostorije pretvore u stan ili poslovni prostor, ako su za to ispunjeni uslovi po propisima o planiranju i uređenju prostora i izgradnji objekata.

Shodno čl.21.st.3. ovog zakona, odluka iz stava 1. ovog člana donosi se većinom od ukupnog broja članova skupštine zgrade.

Situacija koju ste opisali podrazumeva da je neophodno sprovesti dva administrativna postupka pred nadležnim organima, kako biste bili u mogućnosti da dobijete građevinsku dozvolu za planiranu dogradnju legalizovane kuće.

Najpre je neophodno izvršiti promenu namene zemljišta iz poljoprivrednog u građevinsko. Članom 24. Zakona o poljoprivrednom zemljištu („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 62/06, 41/09 i 112/15) propisano je da se zahtev za izdavanje saglasnosti na promenu namene obradivog poljoprivrednog zemljišta podnosi Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine. Uz zahtev se dostavljaju:

• dokaz o vlasništvu, odnosno pravu korišćenja obradivog poljoprivrednog zemljišta za koje se traži saglasnost;
• zapisnik poljoprivrednog inspektora o postojećem stanju u pogledu načina korišćenja obradivog poljoprivrednog zemljišta za koje se traži saglasnost;
• dokaz o plaćenoj administrativnoj taksi.

Članom 25. Zakona o poljoprivrednom zemljištu propisano je da se za promenu namene obradivog poljoprivrednog zemljišta plaća naknada, pri čemu obavezu plaćanja, kao i visinu naknade za promenu namene rešenjem utvrđuje opštinska, odnosno gradska uprava, na zahtev zainteresovanog lica. Uz zahtev se podnosi:

• dokaz o vlasništvu, odnosno pravu korišćenja obradivog poljoprivrednog zemljišta;
• kopija plana katastarske parcele;
• izvod iz odgovarajućeg urbanističkog plana o nameni katastarske parcele.

Članom 26. Zakona o poljoprivrednom zemljištu propisano je i da se naknada za promenu namene obradivog poljoprivrednog zemljišta ne plaća u slučaju izgradnje ili rekonstrukcije porodične stambene zgrade poljoprivrednog domaćinstva u cilju poboljšanja uslova stanovanja članova tog domaćinstva.

Nakon sprovedenog postupka promene namene obradivog poljoprivrednog zemljišta, potrebno je izvršiti spajanje susednih parcela istog vlasnika, saglasno članu 68. Zakona o planiranju i izgradnji. Spajanje susednih parcela istog vlasnika vrši se na osnovu elaborata geodetskih radova, koji se izrađuje se u skladu sa Zakonom o državnom premeru i katastru. Nakon izrade elaborata geodetskih radova, vlasnik parcele podnosi zahtev za ispravku granica parcele Republičkom geodetskom zavodu – Službi za katastar nepokretnosti. Uz zahtev se podnosi i dokaz o rešenim imovinsko pravnim odnosima, a troškove ispravke granica parcele snosi vlasnik katastarske parcele.

Potrebno je prvo utvrditi da li je odstupanje u pogledu spratnosti nastalo zbog različitih standarda koji su se koristili 1966.god.za označavanje spratnosti i da li je razlika u površini objekta nastala eventualno, zbog novih metoda merenja koji su korišćeni u vreme izrade Katastra. Pri tom je potrebno imati u vidu da postoji određeni opseg dozvoljenog odstupanja koji je regulisan i Pravilnikom o katastarskom premeru i katastru nepokretnosti (Sl. Glansik RS br. 7/2016).

Ukoliko ni ove provere ne daju drugačije rezutate, u tom slučaju očigledno je da je do odstupanja nastalo ili u vreme izgradnje ili nakon toga, što znači da bi u tom slučaju trebalo prvo, u postupku ozakonjenja pribaviti rešenje o ozakonjenju crpne stanice te nakon pravnosnažnog upisa u RGZ SKN, pokrenuti u elektronskom sistemu CEOP novi postupak za rekonstrukciju crpne stanice.

Pozivni centar se bavi isključivo odredbama Zakona o planiranju i izgradnji. To je regulisano odredbama Zakona o javnim putevima, koji možete pronaći ovde.

Odredbama čl.58 Zakona o javnim putevima propisani su radovi na redovnom održavanju, dok su čl.59. ovog zakona propisani radovi na periodičnom održavanju, rehabilitaciji i pojačanom održavanju javnog puta.

Član 58.

Radovi na redovnom održavanju javnog puta jesu naročito:

1) pregled, utvrđivanje i ocena stanja puta i putnog objekta;

2) mestimično popravljanje kolovozne konstrukcije i ostalih elemenata trupa puta;

3) čišćenje kolovoza i ostalih elemenata puta u granicama zemljišnog pojasa;

4) uređenje bankina;

5) uređenje i očuvanje kosina nasipa, useka i zaseka;

6) čišćenje i uređenje jarkova, rigola, propusta i drugih delova sistema za odvodnjavanje puta;

7) popravka putnih objekata;

8) postavljanje, zamenjivanje, dopunjavanje i obnavljanje saobraćajne signalizacije;

9) čišćenje saobraćajne signalizacije;

10) postavljanje, zamenjivanje, dopunjavanje i obnavljanje opreme puta i objekata i opreme za zaštitu puta, saobraćaja i okoline;

11) čišćenje opreme puta i objekata i opreme za zaštitu puta, saobraćaja i okoline;

12) košenje trave i uređivanje zelenih površina na putu i zemljišnom pojasu;

13) čišćenje snega i leda sa kolovoza javnog puta i saobraćajnih površina autobuskih stajališta, parkirališta, bankina, rigola.

Član 59.

Radovi na periodičnom održavanju javnog puta obuhvataju: ojačanje kolovozne konstrukcije, rehabilitaciju i pojačano održavanje.

Radovi na ojačanju kolovozne konstrukcije jesu naročito:

1) postavljanje šljunčanog, odnosno tucaničkog zastora na neasfaltiranim putevima;

2) obrada površine kolovoznog zastora ili zaptivanje;

3) nanošenje novog asfaltnog sloja po celoj širini kolovoza određene nosivosti;

4) korekcija oblika postojećeg zastora ili kolovoza.

Radovi na rehabilitaciji javnog puta jesu naročito:

1) selektivno obnavljanje, zamena i pojačanje dotrajalih kolovoznih zastora i promena poprečnih

nagiba kolovoza na javnom putu, odnosno njegovom delu;

2) zamena složenih dilatacionih sprava, izolacije, kolovoza, ograda, slivnika, ležišta, oštećenih sekundarnih elemenata i dotrajalih pešačkih staza na mostovima, nadvožnjacima, podvožnjacima i vijaduktima;

3) obnavljanje antikorozivne zaštite čeličnih konstrukcija mostova, nadvožnjaka, podvožnjaka i vijadukata;

4) zamena deformisanih, dotrajalih i privremenih propusta za vodu;

5) postavljanje nove saobraćajne signalizacije na javnom putu, odnosno njegovom delu.

Radovi na pojačanom održavanju javnog puta (poboljšanje javnog puta), jesu naročito:

1) ublažavanje pojedinih uzdužnih nagiba i ispravka pojedinih krivina;

2) proširenje kolovozne konstrukcije, bankina i ostalih elemenata trupa puta na kraćim delovima puta;

3) proširenje raskrsnica u nivou;

4) zamena drenažnih sistema i hidroizolacije u tunelima i sanacija ili zamena tunelske obloge;

5) saniranje klizišta i odrona;

6) sanacija i izrada potpornih, obložnih i portalnih zidova;

7) zamena ili izrada drenažnog sistema za odvodnjavanje podzemnih voda sa javnog puta i putnog objekta;

8) postavljanje nove opreme puta i novih objekata i opreme za zaštitu puta, saobraćaja i okoline na javnom putu, odnosno njegovom delu.

Radovi iz st. 2, 3. i 4. ovog člana izvode se prema tehničkoj dokumentaciji koja se izrađuje u skladu sa ovim zakonom, tehničkim propisima i standardima i koja sadrži: opšti deo, projektni zadatak, tehnički opis, situacioni plan, uzdužni profil, poprečne profile, detalje potrebne za izvođenje radova, projekat saobraćajne signalizacije i opreme, opis radova sa predmerom i predračunom, projekat regulisanja saobraćaja za vreme izvođenja radova i tehničku kontrolu tehničke dokumentacije.

Tehničku dokumentaciju iz stava 5. ovog člana, pre početka izvođenja radova na ojačanju, rehabilitaciji i pojačanom održavanju javnog puta overava Ministarstvo za državne puteve, a za opštinske puteve i ulice opštinski odnosno gradski organ nadležan za poslove saobraćaja.

Overa iz stava 6. ovog člana prestaje da važi ako se radovi ne započnu u roku od godinu dana od dana izvršene overe.

Ministarstvo, ili opštinski, odnosno gradski organ nadležan za poslove saobraćaja, obrazuje komisiju za tehnički pregled izvedenih radova na periodičnom održavanju javnog puta i izdaje akt o prijemu tih radova.

Odredbama čl.209. i 211. Zakona o planiranju  propisane su mere u slučaju  kada građevinski ispektor ne postupa u skladu sa odredbama ovog zakona.

Potrebno je da se ponovo obratite ministarstvu nadležnom za poslove urbanizma i građevinarstva. Nadzor nad izvršavanjem odredaba ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona, vrši Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, u skladu sa čl.172. st.1. Zakona o planiranju i izgradnji.

Član 209.

Novčanom kaznom od 25.000 do 50.000 dinara ili kaznom zatvora do 30 dana kazniće se za prekršaj odgovorno službeno lice u nadležnom organu uprave ako:

1) ne dostavi u propisanom roku potrebne podatke i uslove za izradu planskog dokumenta (član 46);

2) ne izda lokacijske uslove, građevinsku, odnosno upotrebnu dozvolu u propisanom roku (čl. 8d, 53, 56, 136. i 158);

3) ne organizuje javnu prezentaciju urbanističkog projekta (član 63);

4) ne dostavi zahtev građevinskoj inspekciji za uklanjanje objekta za koji je izdata privremena građevinska dozvola (član 147);

5) ne sačini program i ne sprovede izvršenje uklanjanja objekta (član 171);

6) ne omogući urbanističkom odnosno građevinskom inspektoru potpun i nesmetan uvid u raspoloživu dokumentaciju (čl. 173. i 175);

7) ne preduzme propisane mere u vršenju inspekcijskog nadzora (čl. 173. i 175);

8) ne dostavi u propisanom roku podatke o objektima izgrađenim bez građevinske dozvole (član 200).

Za ponovljeni prekršaj iz stava 1. ovog člana učiniocu će se izreći novčana kazna i kazna zatvora do 30 dana.

Zahtev za pokretanje prekršajnog postupka iz stava 1. tač. 1) i 3) ovog člana podnosi nadležni urbanistički inspektor, zahtev iz stava 1. tač. 2) i 4) ovog člana građevinski inspektor, zahtev iz stava 1. tačka 6) ovog člana urbanistički, odnosno građevinski inspektor, a zahtev iz stava 1. tač. 5) i 7) ovog člana organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole.

Član 211.

Novčanom kaznom od 25.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj nadležni inspektor koji u slučajevima iz čl. 174, 176, 177, 178, 179, 180, 181, 182. i 198. ovog zakona ne donese rešenje, odnosno ne izda naredbu u primerenom roku, koji ne može biti duži od sedam dana od dana saznanja za učinjeni prekršaj.

Za ponovljeni prekršaj iz stava 1. ovog člana učiniocu će se izreći novčana kazna i kazna zatvora do 30 dana.

Članom 102. Zakona o planiranju i izgradnji regulisano je pretvaranje prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu bez naknade. U stavu 3. navedenog člana propisano je da se pravo svojine na katastarskoj parceli upisuje u korist lica koje je upisano kao vlasnik objekta, odnosno objekata koji se nalaze na toj parceli, odnosno u vlasništvu lica koje je upisano kao nosilac prava korišćenja na katastarskoj parceli na neizgrađenom građevinskom zemljištu, osim za lica iz člana 102. stav 9. Zakona. Članom 102. stav 9. Zakona o planiranju i izgradnji obuhvaćena su sledeća lica:

• lica, nosioce prava korišćenja na građevinskom zemljištu, koja su bila ili jesu privredna društva i druga pravna lica na koja su se primenjivale odredbe zakona kojima se uređuje privatizacija, stečajni i izvršni postupak, kao i njihove pravne sledbenike;
• lica nosioce prava korišćenja na neizgrađenom građevinskom zemljištu u državnoj svojini koje je stečeno radi izgradnje u skladu sa ranije važećim zakonima kojima je bilo uređeno građevinsko zemljište do 13. maja 2013. godine, ili na osnovu odluke nadležnog organa;
• lica, nosioce prava korišćenja na građevinskom zemljištu, čiji je položaj određen zakonom kojim se uređuje sport, kao i udruženja;
• društvena preduzeća, nosioce prava korišćenja na građevinskom zemljištu;
• lica, nosioce prava korišćenja na građevinskom zemljištu, na koja se primenjuju odredbe propisa Republike Srbije i bilateralnih međunarodnih ugovora kojima se uređuje sprovođenje Aneksa g Sporazuma o pitanjima sukcesije ("Službeni list SRJ - Međunarodni ugovori", broj 6/02).

Ukoliko ste u katastru nepokretnosti evidentirani kao vlasnik postojećeg objekta, odnosno nosilac prava korišćenja na predmetnoj parceli, stekli ste pravo svojine na zemljištu po samom Zakonu, bez naknade. Ukoliko ste obuhvaćeni krugom lica koji je definisan članom 102. stav 9. Zakona o planiranju i izgradnji, na Vas se primenjuju odredbe Zakona o pretvaranju prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu uz naknadu (“Službeni glasnik Republike Srbije” broj 64/15). Tekst Zakona možete pronaći ovde.

Ukoliko u katastru nepokretnosti niste evidentirani kao vlasnik postojećeg objekta, niti kao nosilac prava korišćenja na predmetnoj parceli, primenjuju se opšte odredbe o otuđenju građevinskog zemljišta u javnoj svojini, što je predmet regulisanja člana 99. i 100. Zakona o planiranju i izgradnji. U tom slučaju, otuđenje neizgrađenog građevinskog zemljišta u javnoj svojini sprovodi se javnim nadmetanjem ili prikupljanjem ponuda javnim oglasom, po tržišnim uslovima, u skladu sa Zakonom.

Objekti u konkretnom slučaju se mogu graditi i na poljoprivrednom zemljištu, u skladu sa čl.69. st.6. Zakona o planiranju i izgradnji.

U skladu sa čl.69. st.6. Zakona o planiranju i izgradnji, linijski infrastrukturni objekti i komunalna infrastruktura, elektroenergetski i elektronski objekti ili komunikacione mreže i uređaji, mogu se graditi i na poljoprivrednom zemljištu, uz prethodno pribavljenu saglasnost ministarstva nadležnog za poslove poljoprivrede. Za potrebe izgradnje navedenih objekata na poljoprivrednom zemljištu, mogu se primenjivati odredbe ovog zakona koje se odnose na preparcelaciju, parcelaciju i ispravku granica susednih parcela, kao i odredbe o odstupanju od površine ili položaja predviđenih planskim dokumentom u skladu sa stavom 1. ovog člana.

Na konkretan slučaj ne može se primeniti član 70 st. 14 Zakona planiranju i izgradnji, zato što se ona bližim tumačenjem i sagledavanjem situacije koja je predmet ovog pitanja, može primeniti samo na slučaj kada je na jednoj građevinskoj parceli (formiranoj pre 11.09.2009.god.) izgrađen jedan objekat.

U konkretnom slučaju, na jednoj kat.  parceli (verovatno formiranoj kao građevinska parcela) izgrađeno je više objekata različitih vlasnika. Potrebno je u postupku određivanja zemljišta za redovnu upotrebu zgrade odrediti da se za potrebe tog objekta mora izraditi projekat preparcelacije radi formiranja građevinske parcele za taj objekat. Ne treba zanemariti obavezu nadležnog organa da poštuje član 106 Zakona o planiranju i zgradnji zbog kojeg  ne može  favorizovati jednog vlasnika objekta na štetu ostalih vlasnika objekata prilikom davanja uslova za preparcelaciju radi formiranja građevinske parcele samo za potrebe objekta koji je predmet postupka.

Ukoliko preparcelacijom za taj objekat, ostali vlasnici ne bi imali izlaz na javnu površiniu odnosno na ostatku parcele ne bi mogli formirati posebne građevinske parcele za svoje objekte, u tom slučaju treba odbiti zahtev za utvrđivanje zemljišta za redovnu upotrebu zgrade i uputiti stranku da za postupak preparcelacije pribavi saglasnost ostalih vlansika objekata (član 106 st. 4 Zakona). Ukoliko saglasnost za preparcelaciju ne bude postignuta, stranka može  u skladu sa članom 106 st. 5 Zakona o planiranju i izgradnji pokreneuti pred nadležnim sudom vanparnični postupak za razvrgnuće imovinske zajednice. U tom postupku se takođe izrađuje projekat parcelacije ali shodno članu 106 st. 6 Zakona za potrebe razvrgnuća imovinske zajednice ne primenjuju se opšta pravila o parcelaciji odnosno preparcelaciji.

Ne, objedinjenom procedurom nije obuhvaćen postupak uklanjanja objekta.

Uklanjanje objekta regulisano je članovim 167-171. Zakona o planiranju i izgradnji. U slučaju da je rušenje deo projekta pripremnih radova za izgradnju objekta, tada je sastavni deo projekta za građevinsku dozvolu, u skladu sa članom 26. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata. U tom slučaju, zahtev za izdavanje građevinske dozvole podnosi se kroz centralni informacioni sistem, a u skladu sa članom 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Potrebno je prvo pribaviti informaciju o lokaciji i utvrditi da li se predmetno zemljište nalazi u regulaciji postojeće saobraćajnice - javnog puta. Ukoliko se ispostavi da je to zemljišt u u okviru regulacije postojeće saobraćajnice, u tom slučaju  parcela na kojoj se planira izgradnja objekta ima izlaz na javnu površinu, iako ta saobraćajnica nije imovinski rešena.

Ukoliko se parcela čiji je korisnik navedeno javno preduzeće nalazi van regulacije postojeće saobraćajnice, u tom slučaju je potrebno pred nadležnim organom  titulara prava javne svojine na tom zemljištu pokrenuti postupak za uspostavljanje službenosti prolaza nakon čega je potrebno u teretnom listu Lista nepokretnosti za tu kat. parcelu kod nadležne službe RGZ izvršiti upis tereta – prava službensoti prolaza uspostavljenog u korist investitora izgradnje planiranog objekta.

Uslovi građenja objekta određeni su pravilima građenja u planskom dokumentu.

Potrebno je da organu nadležnom za izdavane građevinske dozvole podnesete zahtev za izdavanje informacije o lokaciji koja sadrži podatke i mogućnostima i ograničenjima gradnje na određenoj kat. parceli u skladu sa važećim planskim dokumentom.

Pravila građenja u planskom dokumentu definišu koji objekti se mogu graditi na poljoprivrednom zemljištu.

Za predmetnu promenu namene stambenog u poslovni prostor potrebno je pribaviti saglasnost većine od ukupnog broja članova skupštine zgrade, odnosno više od 50%.

Pre svega, potrebno je proveriti da li je nova namena objekta u konkretnom slučaju u skladu sa planskim dokumentom.

U slučaju da jeste, prilikom prilaganja dokaza o odgovarajućem pravu na objektu za promenu namene stambenog u poslovni prostor treba postupiti u skladu sa članom 21. stav 1. i 3. Zakona o održavanju stambenih zgrada ("Službeni glasnik RS" broj 44/95, 46/98 i 88/11), odnosno potrebno je priložiti odluku skupštine zgrade o pretvaranju zajedničkih prostorija u stambeni prostor, donetu većinom od ukupnog broja članova skupštine zgrade. 

Shodno čl.17. Zakona o održavanju stambenih zgrada ("Sl. glasnik RS", br. 44/95, 46/98, 1/2001 - odluka USRS, 101/2005 - dr. zakon, 27/2011 - odluka US i 88/2011):

Skupština zgrade može punovažno odlučivati ako je prisutno više od polovine članova skupštine.

Skupština zgrade većinom glasova prisutnih članova skupštine zgrade donosi odluke koje se odnose na tekuće održavanje zgrade.

Skupština zgrade, saglasnošću članova skupštine kojima pripada više od polovine ukupne površine stanova i drugih posebnih delova zgrade, donosi odluke koje se odnose na investiciono održavanje zgrade.

Smatra se da je glasanje obavljeno i u slučaju kada vlasnici stanova i drugih posebnih delova u zgradi daju pismenu saglasnost, a prema kriterijumima za donošenje odluka utvrđenim ovim zakonom.

Ne.

Shodno čl.2. tač. 3) Pravilnika o energetskoj efikasnosti zgrada („Sl. glasnik RS“, br. 61/2011) bruto razvijena građevinska površina jeste zbir površina svih nadzemnih etaža zgrade, merenih u nivou podova svih delova objekta - spoljne mere obodnih zidova (sa oblogama, parapetima i ogradama). U bruto građevinsku površinu ne računaju se površine u okviru sistema dvostrukih fasada, staklenika, površine koje čine termički omotač zgrade u brutorazvijenu građevinsku površinu ne obračunava se kod heterogenih zidova debljina termoizolacije preko 5 cm, a kod homogenih zidova debljina zida veća od 30 cm uz postizanje, ovim pravilnikom propisanih uslova energetske efikasnosti zgrada.

Kako je i za građenje objekata i za izvođenje radova iz čl. 145 Zakona o planiranju i izgradnji na objektima iz čl. 133 istog zakona, shodno čl. 150 st. 2 Zakona, potrebno da izvođač poseduje odgovarajuću licencu ako se radi o objektima za koje građevinsku dozvolu ili rešenje odobrenju izvođenja radova  izdaje ministarstvo, i za otklanjanje nedostataka u toku trajanja garantnog roka i  za naknadne radove iz člana 145. Zakona potrebno je da izvođač poseduje tzv. veliku licencu.

Podnošenje zahteva za uklanjanje objekta ne vrši se u postupku objedinjene procedure, osim u slučaju kada uklanjanje objekta prethodi izgradnji novog objekta, odnosno kada se vrši na osnovu projekta za građevinsku dozvolu (projekat pripremnih radova).

Uklanjanje objekta vrši se u skladu sa čl. 167-171. Zakona o planiranju i izgradnji, koji možete pronaći ovde.

U skladu sa čl.168. Zakona, uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela, osim u slučaju izvršenja inspekcijskog rešenja, može se pristupiti samo na osnovu dozvole o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela.

Uz zahtev za izdavanje dozvole o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela podnosi se :

1) projekat rušenja sa tehničkom kontrolom;

2) dokaz o svojini na objektu

3) uslovi, ako se radi o objektu čijim rušenjem bi bio ugrožen javni interes (zaštita postojeće komunalne i druge infrastrukture, zaštita kulturnog dobra, zaštita životne sredine i sl.).

Dozvola o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela izdaje se rešenjem u roku od 8 dana od dana dostavljanja uredne dokumentacije.

Na rešenje iz stava 3. ovog člana može se izjaviti žalba u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja.

Na rešenje iz stava 3. ovog člana, kada je donosilac rešenja ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine, ne može se izjaviti žalba, ali se tužbom može pokrenuti upravni spor, u roku od 30 dana od dana dostavljanja rešenja.

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine, u skladu sa čl.47. Zakona o državnoj upravi („Sl.glasnik RS“ br.79/2005, 101/2007, 95/2010 i 99/2014), sarađujući u zajedničkim pitanjima koja se tiču primene Zakona o planiranju iizgradnji („Sl. glasnik RS“ br. 72/2009, 81/2009 – ispr., 64/2010 – odluka US, 24/20122, 121/2012, 42/2013 – odluka US, 50/2013 – odluka US,  98/2013 – odluka US, 132/2014 i 145/2014) i Zakona o vodama („Sl.glasnik RS“br. 30/10 i 93/12) donose Uputstvo o načinu postupanja nadležnih organa i imalaca javnih ovlašćenja koji sprovode objedinjenu proceduru u pogledu vodnih akata u postupcima ostvarivanja prava na gradnju, koje možete pronaći ovde.

U skladu sa ovim Uputstvom, vodna saglasnost i vodna dozvola pribavljaju se van objedinjene procedure, u skladu sa Zakonom o vodama. Ovim uputstvom propisano je da vodna saglasnost na tehničku dokumentaciju nije uslov za izdavanje građevinske dozvole i izdavanje upotrebne dozvole,  odnosno da vodna dozvola nije uslov za izdavanje upotrebne dozvole.

Posebni slučajevi formiranja građevinske parcele propisani su u članu 69. Zakona o planiranju i izgradnji, te kako se iz vašeg pitanja može zaključiti da se radi o izgradnji ulice - javnog puta kao linijskog infrastrukturnog objekta iz čl. 2 tač 26 Zakona o planiranju i izgradnji, to se u tom slučaju ne primenjuju opšta pravila za parcelaciju i preparcelaciju propisana u članu 65 Zakona o planiranju i izgradnji i Praviniku o opštim pravilima za parcelaciju, regulaciju i izgradnju.

Projekat parcelacije za potrebe izgradnje ulice - javnog puta izrađuje se u skladu sa čl. 69 st. 1 Zakona o planiranju i izgradnji. Ukoliko se radi o linijskom infrasrukturnom objektu - javnom putu koji se prostire preko teritorije 2 ili više katastaraskih opština, pre izdavanja upotrebne dozvole formira se jedna ili više građevinskih parcela  tako da svaka građevinska parcela predstavlja zbir pojedinačnih delova katastarskih parcela unutar granica jedne katastarske opštine.

S obzirom da je u Centralnom informacionom sistemu od 1. januara 2016. jodine obezbeđena javna dostupnost podataka o toku svakog pojedinačnog predmeta, mišljenja smo da registrator nema obavezu propisanu čl. 53. st.1. tač.2) Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Investitor izgradnje objekata iz člana 26a  i člana 27 Zakona o planiranju i izgradnji, obzirom da se radi o objektima javne namene (član 26a Zakona), odnosno o dobrima u opštoj upotrebi (u skladu sa čl. 10 st. 2 i čl. 11  Zakona o javnoj svojini), odnosno objektima od opšteg interesa (čl. 2 Zakon a o komunalnim delatnostima), izuzetno i objektima za vršenje komunalne delatnosti koja je u skladu sa čl. 2. St. 3 Zakona o komunalnim delatnostima proglašena za delatnost od lokalnog interesa  na nivou jedinice lokalne samouprave, od početka primene Zakona o javnoj svojini (6.10.2011.god.) može biti jedino jedinica lokalne samouprave i to po osnovu prava javne svojine na neizgrađenom građevinskom zemljištu ili objektu čija se dogradnja ili rekonstrukcija vrši.

Izuzetno, investitor izgradnje objekata na nivou lokalne samouprave može biti i javno preduzeće čiji je osnivač jedinica lokalne samouprave pod uslovima iz čl. 44 st. 3 Zakona o javnoj svojini, ali javno preduzeće ne može biti  investitor izgradnje:

10. dobara u opštoj upotrebi – javnih puteva označenih u članu 10. st. 7  Zakona o javnoj svojini,
11. dobara od opšteg interesa – mreža iz člana 11 st. 3 Zakona o javnoj svojini koja služe obavljanju privredne delatnosti zbog koje je to javno preduzeće i osnovano od strane jedinice lokalne samouprave (komunalni infrastrukturni objekti za vršenje delatnosti iz čl. 2 Zakona o komunalnim delatnostima).

Titular prava javne svojine (u ovom slučaju jedinica lokalne samouprave) može ovlastiti javno preduzeće čiji je osnivač da u njeno ime i za njen račun vrši investitorske poslove (podnosi zahteve, izradjuje tehničku dokumentaicju, pribavlja ostalu potrebnu dokumentaciju i sl.), ali javno preduzeće ne može biti investitor niti može steći svojinu na objektu koji se gradi, dograđuje ili rekonstruiše, već taj objekat može biti jedino u javnoj svojini osnivača – jedinice lokalne samouprave.

Fizičko lice ne može biti investitor izgradnje ovih objekata. Izuzetno, ukoliko se radi o objektu iz čl. 11 st. 5 Zakona o javnoj svojini, mreži ili delu mreže koji služi isključivo za potrebe jednog ili više lica, u tom slučaju ta mreža kao infrastrukturni objekat (ali ne kao komunalni infrastrukturni objekat)   može biti u svojini tih lica, što znači da  samo u tom slučaju fizička lica mogu biti investitori izgradnje. Na ova lica i na izgradnju ovih objekata međutim, ne može se primeniti član 69. Zakona o planiranju i izgradnji jer se ne radi o izgradnji komunlanih infrastrukturnih objekata, već se primenjuje opšti režim koji je predviđen Zakonom o planiranju i izgradnji, što znači da ova lica prilikom dobijanja rešenja o građevinskoj dozvoli ili rešenja po članu 145 Zakona o planiranju i izgradnji, moraju imati odgovarajuće pravo na zemljištu u skladu sa čl. 135 tog Zakona.  

Da.

U skladu sa čl.10.st.5. Pravilnika o uslovima, sadržini i načinu izdavanja sertifikata o energetskim svojstvima zgrada („Sl. glasnik RS“, br.69/2012), energetski razred za postojeće zgrade, nakon izvođenja radova na rekonstrukciji, dogradnji, obnovi, adaptaciji, sanaciji i energetskoj sanaciji, mora biti poboljšan najmanje za jedan razred.

Članom 69. Zakona o planiranju i izgradnji (ovde) su određeni posebni slučajevi formiranja građevinske parcele za linijske infrastrukturne objekte i komunalnu infrastrukturu.  

U skladu sa čl.69. st.3. Zakona o planiranju i izgradnji, za objekte iz člana 2. tač. 26) i 27), elektroenergetske i elektronske objekte ili komunikacione mreže i uređaje, koji se sastoje iz podzemnih i nadzemnih delova, građevinska parcela formira se za nadzemne delove tih objekata (glavni objekat, ulazna i izlazna mesta, reviziona okna i sl.), dok se za podzemne delove tog objekta u trasi koridora ne formira posebna građevinska parcela.

U skladu sa članom 2. tač. 26) i 27) Zakona:

26) linijski infrastrukturni objekat jeste javni put, javna železnička infrastruktura, elektroenergetski vod, naftovod, produktovod, gasovod, objekat visinskog prevoza, linijska infrastruktura elektronskih komunikacija, vodovodna i kanalizaciona infrastruktura i sl. koji može biti nadzemni ili podzemni, čija izgradnja je predviđena odgovarajućim planskim dokumentom;

27) komunalna infrastruktura jesu svi objekti infrastrukture za koje rešenje za izvođenje radova, odnosno građevinsku dozvolu izdaje jedinica lokalne samouprave;

Takođe, Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture je donelo Mišljenje o primeni odredbe člana 69. Zakona o planiranju i izgradnji, koje možete pronaći ovde.

Za izvođenje radova na rekonstrukciji izdaje se rešenje o odobrenju izvođenja radova, saglasno članu 145. Zakona o planiranju i izgradnji.

U stavu 2. citiranog člana propisano je da se rešenje o odobrenju izvođenja radova izdaje investitoru koji ima odgovarajuće pravo u skladu sa članom 135. ovog zakona, koji dostavi idejni projekat u skladu sa podzakonskim aktom kojim se uređuje sadržina tehničke dokumentacije prema klasi objekta, a uredio je odnose sa jedinicom lokalne samouprave u pogledu doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta i platio odgovarajuću administrativnu taksu.

Članom 135. Zakona o planiranju i izgradnji (na koji se upućuje u članu 145. stav 2. Zakona) propisano je da se pod odgovarajućim pravom smatra pravo svojine, pravo zakupa, kao i druga prava propisana zakonom.

Ukoliko investitor, uz zahtev za izdavanje rešenja o odobrenju izvođenja radova, dostavi dokaz da poseduje neko od prava propisanih odredbama Zakona o planiranju i izgradnji u pogledu rešenih imovinsko-pravnih odnosa (kao i ostalu dokumentaciju propisanu članom 145. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem), stekli su se zakonski uslovi za izdavanje rešenja o odobrenju izvođenja radova. U suprotnom, ne postoji pravni osnov da nadležni organ izda predmetno rešenje.

U skladu sa čl.172. Zakona o planiranju i izgradnji (ovde), nadzor nad izvršavanjem odredaba ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona, vrši Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Inspekcijski nadzor vrši nadležno ministarstvo preko inspektora u okviru delokruga utvrđenog zakonom.

Odredbama čl. 209 i 211.  Zakona o planiranju i izgradnji propisane su odgovarajuće mere koje se preduzimaju ukoliko nadležni inspektor ne postupa u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji:

Član 209.

Novčanom kaznom od 25.000 do 50.000 dinara ili kaznom zatvora do 30 dana kazniće se za prekršaj odgovorno službeno lice u nadležnom organu uprave ako:

1) ne dostavi u propisanom roku potrebne podatke i uslove za izradu planskog dokumenta (član 46);

2) ne izda lokacijske uslove, građevinsku, odnosno upotrebnu dozvolu u propisanom roku (čl. 8d, 53, 56, 136. i 158);

3) ne organizuje javnu prezentaciju urbanističkog projekta (član 63);

4) ne dostavi zahtev građevinskoj inspekciji za uklanjanje objekta za koji je izdata privremena građevinska dozvola (član 147);

5) ne sačini program i ne sprovede izvršenje uklanjanja objekta (član 171);

6) ne omogući urbanističkom odnosno građevinskom inspektoru potpun i nesmetan uvid u raspoloživu dokumentaciju (čl. 173. i 175);

7) ne preduzme propisane mere u vršenju inspekcijskog nadzora (čl. 173. i 175);

8) ne dostavi u propisanom roku podatke o objektima izgrađenim bez građevinske dozvole (član 200).

Za ponovljeni prekršaj iz stava 1. ovog člana učiniocu će se izreći novčana kazna i kazna zatvora do 30 dana.

Zahtev za pokretanje prekršajnog postupka iz  stava 1. tač. 7) ovog člana podnosi organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole.

Član 211.

Novčanom kaznom od 25.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj nadležni inspektor koji u slučajevima iz čl. 174, 176, 177, 178, 179, 180, 181, 182. i 198. ovog zakona ne donese rešenje, odnosno ne izda naredbu u primerenom roku, koji ne može biti duži od sedam dana od dana saznanja za učinjeni prekršaj.

Za ponovljeni prekršaj iz stava 1. ovog člana učiniocu će se izreći novčana kazna i kazna zatvora do 30 dana.

To nije regulisano odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, već odredbama Zakona o javnim nabavkama.

Članom 23. stav 1. Zakona o javnim nabavkama propisano je da lice koje je učestvovalo u planiranju javne nabavke, pripremi konkursne dokumentacije ili pojedinih njenih delova, i sa njim povezano lice ne može nastupati kao ponuđač ili kao podizvođač ponuđača, niti može sarađivati sa ponuđačima ili podizvođačima prilikom pripremanja ponude.

Iz citirane odredbe Zakona o javnim nabavkama proizlazi da pravno lice koje je izradilo projektnu dokumentaciju ne može nastupiti kao ponuđač u javnoj nabavci za izvođenje radova definisanih tom dokumentacijom.

Postavljanje sistema video nadzora za vršenje kontrole i neposrednog regulisanja saobraćaja na putevima nije predmet regulisanja odredaba Zakona o planiranju i izgradnji, već odredaba Zakona o policiji („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 6/16).

Članom 30. stav 2. tačka 9. Zakona o policiji propisano je da u policijske poslove spada, između ostalog, regulisanje, kontrola, pružanje pomoći i nadzor u saobraćaju na putevima i drugi poslovi iz propisa o bezbednosti saobraćaja. Članom 245. stav 5. istog Zakona propisano je da oprema elektronskog i video nadzora prostora i oprema nadzora telekomunikacija predstavljaju pokretne stvari za posebne namene koje koriste službe Ministarstva unutrašnjih poslova čija nadležnost, organizacija i postupanje ima bezbednosni ili poverljivi karakter. Članom 11. tačka 8. Zakona o policiji propisano je da Ministarstvo unutrašnjih poslova donosi i sprovodi posebne planove o izgradnji, korišćenju i održavanju internog informacionog sistema i informacione bezbednosti i sistema video nadzora.

Imajući u vidu napred navedeno, mišljenja smo da ne postoji pravni osnov da organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole izda akt o postavljanju sistema video nadzora  za vršenje kontrole i neposrednog regulisanja saobraćaja na putevima.

Napominjemo da postavljanje bilo koje druge vrste video nadzora nije regulisano pozitivnim propisima Republike Srbije.  

Uslovi građenja objekta određeni su pravilima građenja u planskom dokumentu.

Potrebno je da organu nadležnom za izdavane građevinske dozvole podnesete zahtev za izdavanje informacije o lokaciji koja sadrži podatke i mogućnostima i ograničenjima gradnje na određenoj kat. parceli u skladu sa važećim planskim dokumentom.

Pravila građenja u planskom dokumentu definišu koji objekti se mogu graditi na poljoprivrednom zemljištu.

To je regulisano Zakonom o poljoprivrednom zemljištu.

Uskladu sa čl.25. Zakona o poljoprivrednom zemljištu, za promenu namene obradivog poljoprivrednog zemljišta plaća se naknada.

Naknada za promenu namene plaća se jednokratno u iznosu od 50% tržišne vrednosti obradivog poljoprivrednog zemljišta na dan podnošenja zahteva za promenu namene obradivog poljoprivrednog zemljišta, odnosno 20% tržišne vrednosti građevinskog zemljišta za promenu namene iz člana 23. stav 1. tačka 3) ovog zakona.

Obavezu plaćanja, kao i visinu naknade za promenu namene rešenjem utvrđuje opštinska, odnosno gradska uprava, na zahtev zainteresovanog lica ili po nalogu poljoprivrednog inspektora.

Uz zahtev iz stava 3. ovog člana podnosi se:

1) dokaz o vlasništvu, odnosno pravu korišćenja obradivog poljoprivrednog zemljišta;

2) kopija plana katastarske parcele;

3) izvod iz odgovarajućeg urbanističkog plana o nameni katastarske parcele;

4) saglasnost Ministarstva za promenu namene obradivog poljoprivrednog zemljišta za slučajeve iz člana 23. tač. 1) i 2) ovog zakona.

Na rešenje iz stava 3. ovog člana može se izjaviti žalba Ministarstvu.

Sredstva ostvarena od naknade za promenu namene u visini od 60% prihod su budžeta Republike Srbije, a u visini od 40% prihod su budžeta jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji se nalazi obradivo poljoprivredno zemljište čija se namena menja i koriste se za realizaciju godišnjeg programa zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta koji donosi nadležni organ te jedinice lokalne samouprave.

U skladu sa čl.88. Zakona o planiranju i izgradnji, kada se planskim dokumentom promeni namena poljoprivrednog u građevinsko zemljište, organ nadležan za donošenje planskog dokumenta je dužan da u roku od 15 dana od dana stupanja na snagu tog dokumenta, organu nadležnom za poslove državnog premera i katastra dostavi akt koji sadrži popis katastarskih parcela kojima je promenjena namena.

Organ nadležan za poslove državnog premera i katastra rešenjem provodi nastalu promenu i stavlja zabeležbu o obavezi plaćanja naknade za promenu namene poljoprivrednog zemljišta u bazu podataka katastra nepokretnosti iz koje se izdaje list nepokretnosti.

Poljoprivredno zemljište kojem je planskim dokumentom promenjena namena u građevinsko, do privođenja zemljišta nameni može se koristiti za poljoprivrednu proizvodnju.

Rešenje iz stava 2. ovog člana dostavlja se vlasniku zemljišta, ministarstvu nadležnom za poslove poljoprivrede i nadležnom poreskom organu u roku od 15 dana od dana donošenja rešenja.

Vlasnik katastarske parcele kojoj je promenjena namena iz poljoprivrednog u građevinsko zemljište dužan je da plati naknadu za promenu namene zemljišta pre izdavanja građevinske dozvole, u skladu sa zakonom kojim se uređuje poljoprivredno zemljište.

U skladu sa čl.210. tač. 3) Zakona o planiranju i izgradnji, novčanom kaznom od 50.000 do 100.000 dinara ili kaznom zatvora do 30 dana kazniće se za prekršaj odgovorno službeno lice u nadležnom organu uprave ako izda upotrebnu dozvolu protivno propisima (član 158).

Za ponovljeni prekršaj iz stava 1. ovog člana učiniocu će se izreći novčana kazna i kazna zatvora do 30 dana.

Zahtev za pokretanje prekršajnog postupka iz stava 1. ovog člana podnosi registrator, odnosno organ nadležan za sprovođenje objedinjene procedure ako registrator nije imenovan u skladu sa članom 8v ovog zakona.

U skladu sa čl.209. tač.7) Zakona, novčanom kaznom od 25.000 do 50.000 dinara ili kaznom zatvora do 30 dana kazniće se za prekršaj odgovorno službeno lice u nadležnom organu uprave ako ne preduzme propisane mere u vršenju inspekcijskog nadzora (čl. 173. i 175).

Za ponovljeni prekršaj iz stava 1. ovog člana učiniocu će se izreći novčana kazna i kazna zatvora do 30 dana.

Zahtev za pokretanje prekršajnog postupka iz stava 1. tač. 7) ovog člana podnosi organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole.

U skladu sa čl.175. tač.6) Zakona, građevinski inspektor u vršenju inspekcijskog nadzora ima pravo i dužnost da proverava da li izvršeni radovi, odnosno materijal, oprema i instalacije koji se ugrađuju odgovaraju zakonu i propisanim standardima, tehničkim normativima i normama kvaliteta.

Takođe, 175. tač.11) Zakona, građevinski inspektor u vršenju inspekcijskog nadzora ima pravo i dužnost da proverava da li  je tehnički pregled izvršen u skladu sa zakonom i propisima donetim na osnovu zakona.

Shodno čl.176.st.3. Zakona o planiranju i izgradnji, kada građevinski inspektor utvrdi da je postupanje lica sa odgovarajućom licencom u suprotnosti sa propisima, odnosno pravilima struke, dužan je da o tome obavesti nadležni organ i organizaciju koja je izdala licencu radi utvrđivanja odgovornosti.

Građevinski inspektor podnosi prekršajnu, odnosno krivičnu prijavu i inicira postupak oduzimanja licence glavnom projektantu, odnosno odgovornom projektantu koji je potpisao tehnički dokument ili je potvrdio taj dokument, ako u postupku nadzora utvrdi da taj dokument nije u skladu sa ovim zakonom i podzakonskim aktima donetim na osnovu ovog zakona.

Nadležni organ i organizacija iz stava 3. ovog člana dužni su da podnosioca obaveštenja obaveste o preduzetim merama u roku od 30 dana od podnošenja obaveštenja, kao i da mu dostave primerak odluke donete u postupku po prijavi, radi informisanja.

Nije moguće izvršiti parcelaciju u konkretnom slučaju ako to nije u skladu sa uslovima za parcelaciju utvrđenim u planskom dokumentu, odnosno ukoliko nije u skladu sa podzakonskim aktom kojim se uređuju pravila parcelacije, regulacije i izgradnje u slučaju da planski dokument nije donet.

U skladu sa čl.65.st.1. Zakona o planiranju i izgradnji, na većem broju katastarskih parcela može se obrazovati jedna ili više građevinskih parcela na osnovu projekta preparcelacije, na način i pod uslovima utvrđenim u planskom dokumentu, a ukoliko planski dokument nije donet, obrazovaće se na osnovu podzakonskog akta kojim se utvrđuju opšta pravila parcelacije, regulacije i izgradnje.

Ne, za unutrašnju gasnu instalaciju za koju je dat tehnički opis u projektu za građevinsku dozvolu za objekat kategorije B na osnovu koga je ishodovana građevinska dozvola, nije potrebno naknadno podnositi zahtev za izdavanje rešenja o odobrenju izvođenja radova.

Ukoliko je građevinska dozvola ishodovana na osnovu projekta za građevinsku dozvolu za objekat kategorije B, koju čini pored projekta arhitekture i projekta konstrukcije, tehički opis svih instalacija, uključujući i tehnički opis unutrašnjih gasnih instalacija, za ugradnju unutrašnjih gasnih instalacija nije potrebno naknadno pribavljati rešenje o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona.

U skladu sa čl.52. st.1. tač.2) Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata (ovde), projekat za građevinsku dozvolu  za objekte kategorije "B" čine projekat arhitekture i projekat konstrukcije objekta, kao i tehnički opisi svih instalacija.

Na rešavanje drugostepenog organa po prigovoru shodno se primenjuju odredbe članova 229-235. Zakona o opštem upravnom postupku koje se odnose na rešavanje drugostepenog organa po žalbi.

Član 229.

(1) Ako je žalba nedopuštena, neblagovremena ili izjavljena od neovlašćenog lica, a prvostepeni organ je propustio da je zbog toga odbaci, odbaciće je organ koji je nadležan za rešavanje po žalbi.

(2) Ako žalbu ne odbaci, drugostepeni organ uzima predmet u rešavanje.

(3) Drugostepeni organ može odbiti žalbu, poništiti rešenje u celini ili delimično, ili ga izmeniti.

Član 230.

(1) Drugostepeni organ će odbiti žalbu kad utvrdi da je postupak koji je rešenju prethodio pravilno sproveden i da je rešenje pravilno i na zakonu zasnovano, a žalba neosnovana.

(2) Drugostepeni organ će odbiti žalbu i kad nađe da je u prvostepenom postupku bilo nedostataka, ali da oni nisu mogli imati uticaja na rešenje upravne stvari.

(3) Kad drugostepeni organ nađe da je prvostepeno rešenje zasnovano na zakonu, ali zbog drugih razloga a ne zbog onih koji su u rešenju navedeni, on će u svom rešenju izložiti te razloge, a žalbu odbiti.

Član 231.

(1) Ako drugostepeni organ utvrdi da je u prvostepenom postupku učinjena nepravilnost koja čini rešenje ništavim oglasiće takvo rešenje ništavim, kao i onaj deo postupka koji je sproveden posle te nepravilnosti.

(2) Ako drugostepeni organ utvrdi da je prvostepeno rešenje doneo nenadležan organ, poništiće to rešenje po službenoj dužnosti i dostaviti predmet nadležnom organu na rešavanje.

Član 232.

(1) Kad drugostepeni organ utvrdi da su u prvostepenom postupku odlučne činjenice nepotpuno ili pogrešno utvrđene, da se u postupku nije vodilo računa o pravilima postupka koja su od uticaja na rešenje stvari, ili da je dispozitiv pobijanog rešenja nejasan ili je u protivrečnosti sa obrazloženjem, on će dopuniti postupak i otkloniti navedene nedostatke sam ili preko prvostepenog organa ili zamoljenog organa. Ako drugostepeni organ nađe da se na osnovu činjenica utvrđenih u dopunjenom postupku upravna stvar mora rešiti drukčije nego što je rešena prvostepenim rešenjem, on će svojim rešenjem poništiti prvostepeno rešenje i sam rešiti upravnu stvar.

(2) Ako drugostepeni organ nađe da će nedostatke prvostepenog postupka brže i ekonomičnije otkloniti prvostepeni organ, on će svojim rešenjem poništiti prvostepeno rešenje i vratiti predmet prvostepenom organu na ponovni postupak. U tom slučaju, drugostepeni organ je dužan svojim rešenjem da ukaže prvostepenom organu u kom pogledu treba dopuniti postupak, a prvostepeni organ je dužan u svemu da postupi po drugostepenom rešenju i da, bez odlaganja, a najdocnije u roku od 30 dana od dana prijema predmeta, donese novo rešenje. Protiv novog rešenja stranka ima pravo na žalbu.

Član 233.

(1) Ako drugostepeni organ utvrdi da su u prvostepenom rešenju pogrešno ocenjeni dokazi, da je iz utvrđenih činjenica izveden pogrešan zaključak u pogledu činjeničnog stanja, da je pogrešno primenjen pravni propis na osnovu koga se rešava upravna stvar, ili ako nađe da je na osnovu slobodne ocene trebalo doneti drukčije rešenje, on će svojim rešenjem poništiti prvostepeno rešenje i sam rešiti upravnu stvar.

(2) Ako drugostepeni organ utvrdi da je rešenje pravilno u pogledu utvrđenih činjenica i u pogledu primene zakona, ali da se cilj zbog koga je doneseno može postići i drugim sredstvima povoljnijim za stranku, izmeniće prvostepeno rešenje u tom smislu.

Član 234.

(1) Drugostepeni organ može povodom žalbe izmeniti prvostepeno rešenje u korist žalioca i mimo zahteva postavljenog u žalbi, a u okviru zahteva postavljenog u prvostepenom postupku ako se time ne vređa pravo trećih lica.

(2) Drugostepeni organ može povodom žalbe izmeniti prvostepeno rešenje na štetu žalioca, ali samo iz nekog od razloga predviđenih u čl. 253, 256. i 257. ovog zakona.

Član 235.

(1) Odredbe ovog zakona koje se odnose na prvostepeno rešenje shodno se primenjuju i na rešenja koja se donose po žalbi.

(2) U obrazloženju drugostepenog rešenja moraju se oceniti i svi navodi žalbe. Ako je prvostepeni organ u obrazloženju svog rešenja pravilno ocenio navode koji se u žalbi iznose, drugostepeni organ može se pozvati na razloge prvostepenog rešenja.

U skladu sa čl.70.st.11. Zakona o planiranju i izgradnji, rešenjem o utvrđivanju zemljišta za redovnu upotrebu i formiranju građevinske parcele, utvrđuje se prestanak prava korišćenja, odnosno prava svojine dotadašnjeg korisnika, odnosno vlasnika građevinskog zemljišta i pravo vlasnika objekta da pravo svojine na građevinskom zemljištu stekne neposrednom pogodbom, po tržišnoj ceni, u skladu sa ovim zakonom.

Odredba člana 135. stav 6. Zakona o planiranju i izgradnji odnosi se na situaciju kada je reč o izvođenju radova na građevinskom zemljištu ili objektu u vlasništvu više lica.

Prema odredbi člana 19. stav 2. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa ("Službeni list SFRJ" broj 6/80 i 36/90 i "Službeni list SRJ" broj 29/96, 1/03, 52/04, 115/05 i 19/09), vlasnici posebnih delova zgrade imaju pravo zajedničke nedeljive svojine na zajedničkim delovima zgrade i uređajima u zgradi, ali nemaju pravo zajedničke svojine na zgradi u celini (kao objektu).

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, mišljenja smo da bi prilikom prilaganja dokaza o odgovarajućem pravu na objektu za izvođenje radova na pretvaranju zajedničke prostorije stambene zgrade za kolektivno stanovanje u stambeni prostor trebalo postupiti u skladu sa članom 21. stav 1. i 3. Zakona o održavanju stambenih zgrada ("Službeni glasnik RS" broj 44/95, 46/98 i 88/11), odnosno da bi trebalo priložiti odluku skupštine zgrade o pretvaranju zajedničkih prostorija u stambeni prostor, donetu većinom od ukupnog broja članova skupštine zgrade.  

U skladu sa čl.1.st.2. Zakona o planiranju i izgradnji, odredbe ovog zakona ne odnose se na planiranje i uređenje prostora, odnosno izgradnju i uklanjanje objekata koji se u smislu zakona kojim se uređuje odbrana smatraju vojnim kompleksima, odnosno vojnim objektima, kao i na izgradnju objekata koji se u smislu zakona kojim se uređuje rudarstvo smatraju rudarskim objektima, postrojenjima i uređajima.

Ugradnja lifta vrši se u skladu sa odredbama Pravilnika o uslovima i normativima za projektovanje stambenih zgrada i stanova, koji možete pronaći ovde.

Da, uz obavezu investitora da pre izdavanja upotrebne dozvole izvrši spajanje tih parcela u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji.

U skladu sa čl.53a st.2. Zakona o planiranju i izgradnji, lokacijski uslovi se mogu izdati i za više katastarskih parcela, uz obavezu investitora da pre izdavanja upotrebne dozvole izvrši spajanje tih parcela u skladu sa ovim zakonom.

Spajanje susednih parcela istog vlasnika vrši se u skladu sa čl.68. Zakona o planiranju i izgradnji.

Da, ukoliko je u konkretnom slučaju reč o selima koja nemaju donet planski dokument sa detaljnošću koja je potrebna za izdavanje lokacijskih uslova i sastavni je deo prostornog plana jedinice lokalne samouprave, odnosno o selima za koja nije predviđena izrada planskog dokumenta, u skladu sa čl.20a Zakona o planiranju i izgradnji.

U skladu sa čl.20. st.1. tač.6) Zakona o paniranju i izgradnji, prostorni plan jedinice lokalne samouprave sadrži naročito uređajne osnove za sela.  

U skladu sa čl.20a Zakona, uređajna osnova za selo se izrađuje obavezno za sela koja nemaju donet planski dokument sa detaljnošću koja je potrebna za izdavanje lokacijskih uslova i sastavni je deo prostornog plana jedinice lokalne samouprave, odnosno donosi se za sela za koja nije predviđena izrada planskog dokumenta.

Kad se uređajna osnova za selo izrađuje pre ili nakon donetog prostornog plana njihova izrada i donošenje se vrši u skladu sa odredbama ovog zakona koje se odnose na izradu i donošenje urbanističkog plana.

Ne, potrebno je da predsednik Komisije, kao i članovi Komisije imaju odgovarajuću licencu za obavljanje stručnih poslova u oblasti planiranja, uređenja prostora i izgradnje.

U skladu sa čl.52. st.2. Zakona o planiranju i izgradnji, predsednik i članovi Komisije imenuju se iz reda stručnjaka za oblast prostornog planiranja i urbanizma i drugih oblasti koje su od značaja za obavljanje stručnih poslova u oblasti planiranja, uređenja prostora i izgradnje, sa odgovarajućom licencom, u skladu sa ovim zakonom.

Članom 2. i 3. Odluke o vrstama licenci koje izdaje Inženjerska komora Srbije (ovde), propisane su licence za odgovornog planera i urbanistu, koji mogu obavljati stručne poslove u oblasti planiranja, uređenja prostora i izgradnje.

S obzirom da Zakonom o planiranju i izgradnji nije propisano drugačije, predsednik komisije može biti lice koje je vlasnik firme sa navedenom šifrom delatnosti.  

S obzirom da Zakonom o planiranju i izgradnji nije propisano drugačije, predsednik komisije može biti lice koje je vlasnik firme sa navedenom šifrom delatnosti.  

Ne.

U skladu sa čl.52. st.2. Zakona o planiranju i izgradnji, predsednik i članovi Komisije imenuju se iz reda stručnjaka za oblast prostornog planiranja i urbanizma i drugih oblasti koje su od značaja za obavljanje stručnih poslova u oblasti planiranja, uređenja prostora i izgradnje, sa odgovarajućom licencom, u skladu sa ovim zakonom.

S obzirom da Zakonom o planiranju i izgradnji nije propisano drugačije, članovi komisije mogu biti zaposlena u organu jedinice lokalne samouprave zaduženom za izdavanje lokacijskih uslova i građevinskih dozvola.

S obzirom da Zakonom o planiranju i izgradnji nije propisano drugačije, članovi komisije mogu biti zaposlena u javnom preduzeću čiji je osnivač jedinica lokalne samouprave. 

Potrebno je da preduzeće bude evidentirano u Agenciji za privredne registre (APR).

U APR se evidentira samo pretežna delatnost privrednog društva, a privredni subjekt može da obavlja i sve ostale delatnosti (osim ukoliko za njih potrebna posebna dozvola ili saglasnost).

Privredno društvo ili drugo pravno lice može da obavlja tehnički pregled, pod uslovom da je u tehničkom smislu osposobljeno za to, i da ima odgovarajuće licence za vrste radova koje su izvršene.

Za izgradnju trafostanice potrebno je podneti zahtev za izdavanje rešenje o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona u skladu sa čl.28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Za potrebe izrade idejnog projekta za izgradnju trafostanice potrebno je pre podnošenja zahteva za izdavanje rešenja pribaviti lokacijske uslove.

Podnošenje zahteva za izdavanje lokacijskih uslova vrši se u skladu sa čl.6. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

U skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji i Uredbom o lokacijskim uslovima, nadležni organ u postupku objedinjene procedure pribavlja uslove za projektovanje i priključenje od imaoca javnih ovlašćenja.

Jedini izuzetak kada se uslovi za projektovanje i priključenje objekta koji su u funkciji proizvodnje, prenosa i distribucije električne energije pribavljaju direktno od imaoca javnih ovlašćenja, a ne u postupku objedinjene procedure, je za objekte za koje građevinsku dozvolu izdaje ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine, a to je propisano članom 14. stav 4. Uredbe o lokacijskim uslovima.

Da, za izgradnju trafostanica po članu 145. Zakona potrebno je podneti izjavu o završetku izrade temelja, u skladu sa čl.34. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Prilikom podnošenja prijave radova ne podnosi se rešenje o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona.  U skladu sa čl.34. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, zz izjavu o završetku izrade temelja izvođač radova obavezno podnosi geodetski snimak izgrađenih temelja, izrađen u skladu sa propisima kojim se uređuje izvođenje geodetskih radova.

Ne.

Podnošenje zahteva za rušenje objekta ne vrši se u postupku objedinjene procedure, pa samim tim se podnošenje zahteva ne vrši kroz Centralni informacioni sistem.

U skladu sa čl.2.st.1.tač.4) Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, objedinjena procedura jeste skup postupaka i aktivnosti koje sprovodi nadležni organ u vezi sa izgradnjom, dogradnjom ili rekonstrukcijom objekata, odnosno izvođenjem radova, a koji uključuju izdavanje lokacijskih uslova, izdavanje građevinske dozvole, odnosno rešenja iz člana 145. Zakona o planiranju i izgradnji (u daljem tekstu: Zakon), prijavu radova, prijavu završetka izrade temelja i završetka objekta u konstruktivnom smislu, izdavanje upotrebne dozvole, obezbeđenje priključenja na infrastrukturnu mrežu, upis prava svojine na izgrađenom objektu i izmenu akata koji se pribavljaju u ovoj proceduri, kao i pribavljanje uslova za projektovanje, odnosno priključenje objekata na infrastrukturnu mrežu, pribavljanje saglasnosti na tehničku dokumentaciju i pribavljanje isprava i drugih dokumenata koje izdaju imaoci javnih ovlašćenja, a uslov su za izgradnju objekata, odnosno za izdavanje lokacijskih uslova, građevinske i upotrebne dozvole iz njihove nadležnosti.

Promena namene poljoprivrednog u građevinsko zemljište uređena je članom 88. Zakona o planiranju i izgradnji, koji možete pronaći ovde.

Član 88.

Kada se planskim dokumentom promeni namena poljoprivrednog u građevinsko zemljište, organ

nadležan za donošenje planskog dokumenta je dužan da u roku od 15 dana od dana stupanja na snagu

tog dokumenta, organu nadležnom za poslove državnog premera i katastra dostavi akt koji sadrži popis katastarskih parcela kojima je promenjena namena.

Organ nadležan za poslove državnog premera i katastra rešenjem provodi nastalu promenu i stavlja zabeležbu o obavezi plaćanja naknade za promenu namene poljoprivrednog zemljišta u bazu podataka katastra nepokretnosti iz koje se izdaje list nepokretnosti.

Poljoprivredno zemljište kojem je planskim dokumentom promenjena namena u građevinsko, do

privođenja zemljišta nameni može se koristiti za poljoprivrednu proizvodnju.

Rešenje iz stava 2. ovog člana dostavlja se vlasniku zemljišta, ministarstvu nadležnom za poslove poljoprivrede i nadležnom poreskom organu u roku od 15 dana od dana donošenja rešenja.

Vlasnik katastarske parcele kojoj je promenjena namena iz poljoprivrednog u građevinsko zemljište dužan je da plati naknadu za promenu namene zemljišta pre izdavanja građevinske dozvole, u skladu sa zakonom kojim se uređuje poljoprivredno zemljište.

Ako je promena namene, odnosno vrste zemljišta iz poljoprivrednog u građevinsko izvršena na

osnovu zakona, planskog dokumenta ili odluke nadležnog organa do 15. jula 1992. godine, odnosno do dana stupanja na snagu Zakona o poljoprivrednom zemljištu ("Službeni glasnik RS", broj 49/92), ne plaća se naknada za promenu namene zemljišta, bez obzira što je kao kultura određene klase tog zemljišta upisana njiva, vinograd, voćnjak, livada, pašnjak, trstik-močvara ili neplodno zemljište.

Organ nadležan za poslove državnog premera i katastra dužan je da, po dobijanju akta iz stava 1.

ovog člana u roku od 60 dana upiše zabeležbu o obavezi plaćanja naknade za promenu namene

zemljišta, za zemljište kome je namena promenjena iz poljoprivrednog u građevinsko zemljište posle roka utvrđenog u stavu 6. ovog člana.

Naknada za promenu namene poljoprivrednog u građevinsko zemljište ne plaća se prilikom izgradnje objekata od značaja za Republiku Srbiju, kao i za izgradnju objekata javne namene u skladu sa programom uređivanja građevinskog zemljišta kada je obveznik plaćanja Republika Srbija, autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave.

Vlada, na predlog ministarstva nadležnog za poslove građevinarstva, utvrđuje projekte za izgradnju objekata od značaja za Republiku Srbiju

Promena namene šumskog u građevinsko zemljište uređena je čl.89. Zakona o planiranju i izgradnji.

Član 89.

Kada se planskim dokumentom promeni namena šumskog u građevinsko zemljište, organ nadležan za donošenje plana je dužan da u roku od 15 dana od dana stupanja na snagu planskog dokumenta,

ministarstvu nadležnom za poslove šumarstva i organu nadležnom za poslove državnog premera i katastra dostavi akt koji sadrži popis katastarskih parcela kojima je promenjena namena.

Organ nadležan za poslove državnog premera i katastra rešenjem provodi nastalu promenu i stavlja zabeležbu o obavezi plaćanja naknade za promenu namene šumskog zemljišta-šume, u bazu podataka katastra nepokretnosti iz koje se izdaje list nepokretnosti.

Vlasnik katastarske parcele kojoj je promenjena namena iz šumskog u građevinsko zemljište dužan je da plati naknadu za promenu namene zemljišta pre izdavanja lokacijskih uslova, odnosno građevinske dozvole, u skladu sa zakonom kojim se uređuju šume.

Promena namene iz šumskog u građevinsko zemljište sadržana u planskom dokumentu se smatra

opštim interesom u skladu sa članom 10. Zakona o šumama ("Službeni glasnik RS", br. 30/10 i 93/12).

Od dana stupanja na snagu planskog dokumenta kojim je izvršena promena namene šumskog

zemljišta u građevinsko zemljište, vlasnik takvog zemljišta ostvaruje sva prava vlasnika na građevinskom zemljištu, u skladu sa ovim zakonom.

U skladu sa čl.16.st.3.tač)1 Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole prilaže se dokaz o odgovarajućem pravu na zemljištu ili objektu u smislu Zakona, osim ako je to pravo upisano u javnoj knjizi ili je uspostavljeno zakonom, odnosno ako je Zakonom propisano da se taj dokaz ne dostavlja.

Obzirom da nadležni organ u postupku izdavanja građevinske dozvole pribavlja list nepokretnosti za nepokretnost koja je predmet zahteva, u skladu sa čl.19. Pravilnika, podnosilac zahteva ne prilaže ovaj dokaz o odgovarajućem pravu na zemljištu u slučaju da je to pravo upisano u javnoj knjizi.

U skladu sa čl.135. Zakona o planiranju i izgradnji, za izgradnju linijskih infrastrukturnih objekata, kao dokaz o odgovarajućem pravu smatra se i pravnosnažno ili konačno rešenje o eksproprijaciji, zaključen ugovor o pravu službenosti u skladu sa ovim zakonom, zaključen ugovor o zakupu na zemljištu u privatnoj svojini, kao i drugi dokazi propisani članom 69. ovog zakona.

Za izgradnju komunalne infrastrukture u regulaciji postojeće saobraćajnice, u skladu sa faktičkim stanjem na terenu, ne dostavlja se dokaz o odgovarajućem pravu na zemljištu, odnosno objektu.

Za izgradnju ili izvođenje radova na građevinskom zemljištu ili objektu koji je u vlasništvu više lica, kao dokaz o odgovarajućem pravu prilaže se i overena saglasnost tih lica, a ako se izvode radovi na nadziđivanju, prilaže se i ugovor zaključen u skladu sa posebnim zakonom.

Za izgradnju ili izvođenje radova na građevinskom zemljištu na kome je kao nosilac prava korišćenja upisano lice iz člana 102. stav 9. ovog zakona, uz zahtev iz stava 1. ovog člana prilaže se izvod iz lista nepokretnosti sa upisanim pravom korišćenja u korist podnosioca zahteva.

Uslove za projektovanje i priključenje objekata na distributivni, odnosno prenosni sistem električne energije, kao i na distributivni, odnosno sistem za transport prirodnog gasa ne pribavlja  nadležni organ u postupku objedinjene procedure, već investitor u skaldu sa zakonom kojim se uređuje energetika, u skladu sa čl.14.st.4. i čl.18.st.2. Uredbe o lokacijskim uslovima, koju možete pronaći ovde.

U skladu sa čl.14.st.4. Uredbe o lokacijskim uslovima, izuzetno od člana 29. stav 2. ove uredbe, za objekte koji su u funkciji proizvodnje, prenosa i distribucije električne energije, kao i za druge objekte za koje građevinsku dozvolu izdaje ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine, uslove za projektovanje i priključenje u pogledu priključenja na distributivni, odnosno prenosni sistem električne

energije, ne pribavlja nadležni organ u okviru objedinjene procedure, već investitor u skladu sa zakonom kojim se uređuje energetika.

Takođe, u skladu sa čl.18.st.2. Uredbe, izuzetno od člana 29. stav 2. ove uredbe, za objekte koji su u funkciji transporta, distribucije i proizvodnje prirodnog gasa, odnosno biogasa, kao i za objekte za koje građevinsku dozvolu izdaje ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine, uslove za projektovanje i priključenje u pogledu priključenja na distributivni sistem, odnosno na sistem za transport prirodnog gasa ne pribavlja nadležni organ u okviru objedinjene procedure, već investitor u skladu sa zakonom kojim se uređuje energetika.

Uslovi građenja objekta određeni su pravilima građenja u planskom dokumentu.

Potrebno je da organu nadležnom za izdavane građevinske dozvole podnesete zahtev za izdavanje informacije o lokaciji koja sadrži podatke i mogućnostima i ograničenjima gradnje na određenoj kat. parceli u skladu sa važećim planskim dokumentom.

U skladu sa čl.2.st.4. Uredbe o lokacijskim uslovima, kada se radi o rekonstrukciji postojeće infrastrukturne mreže sa zapaljivim i gorivim tečnostima, kao o zapaljivim gasovima, odnosno izgradnji priključka na ove mreže, imalac javnih ovlašćenja koji je i investitor radova, uz zahtev za izdavanje rešenja iz člana 145. Zakona, prilaže i uslove u pogledu mera zaštite od požara i eksplozija, u skladu sa članom 16. ove uredbe, koje može pribaviti i van objedinjene procedure.

Ne, Zakonom o planiranju i izgradnji i podzakonskim aktima donetih na osnovu ovog zakona nije propisano pribavljanje saglasnosti u pogledu mera zaštite od požara na idejni projekat, već na projekat za izvođenje.

Kada je za objekte propisano pribavljanje saglasnosti u pogledu mera zaštite od požara, saglasnost se pribavlja na projekat za izvođenje, pre izdavanja upotrebne dozvole.

U skladu sa čl.123.st.5. Zakona o planiranju i izgradnji, za objekte za koje se u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita od požara pribavlja saglasnost na tehnički dokument, pre izdavanja upotrebne dozvole pribavlja se saglasnost na projekat za izvođenje.

U skladu sa čl.37. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem (ovde), kada je zakonom kojim se uređuje zaštita od požara utvrđena obaveza pribavljanja saglasnosti na tehničku dokumentaciju u pogledu mera zaštite od požara, investitor dostavlja nadležnom organu glavni projekat zaštite od požara, izrađen u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita od požara i projekat za izvođenje, izrađen u skladu sa pravilnikom kojim se uređuje sadržina tehničke dokumentacije.

Takođe, za izvođenje radova na izgradnji gasnih priključaka na izgrađenu gasnu mrežu iz čl.145. Zakona nije propisana obaveza izrade projekta za izvođenje.

U slučaju da je invesitor izgradnje i dalje vlasnik predmetnog objekta, građevinski inspektor bi trebalo investitoru da naloži preduzimanje neke od mera propisane čl.176-179. Zakona o planiranju i izgradnji.

Ukoliko su stanari u međuvremenu postali vlasnici stanova, odnosno zajedničkih delova stambene zgrade, građevinski inspektor bi trebalo njima da naloži preduzimanje neke od mera propisane Zakonom o planiranju i izgradnji.

Potrebno je izvršiti uvid u planski dokument.

Saglasno članu 88. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji, promena namene iz poljoprivrednog u građevinsko zemljište vrši se ukoliko je takva promena predviđena planskim dokumentom. Vlasnik katastarske parcele kojoj je promenjena namena iz poljoprivrednog u građevinsko zemljište dužan je da plati naknadu za promenu namene zemljišta pre izdavanja građevinske dozvole, u skladu sa zakonom kojim se uređuje poljoprivredno zemljište.

Ne.

Kod linijskih objekata koji se prostiru preko većeg broja parcela, prilikom popunjavanja zahteva, u koraku Podaci o lokaciji, nije neophodno uneti podatke za svaku parcelu, već se mogu uneti podaci najmanje o jednoj katastarskoj parceli na svakoj katastarskoj opštini, za početnu parcelu svake deonice koja prolazi kroz pojedinu katastarsku opštinu, u kom slučaju se u kasnijem koraku predviđenom za prilaganje dokumentacije, kroz opciju "Ostala dokumenta" obavezno mora priložiti poseban elektronski potpisani dokument u pdf. formatu sa tabelarnim prikazom svih parcela sa podacima o opštini, katastarskoj opštini, broju i podbroju za svaku parcelu.

Ne.

Obavezu članstva nije moguće utvrditi podzakonskim aktima ili opštim aktima komore, jer navedena obaveza nije utvrđena Zakonom.

Potrebno je obratiti se organu nadležnom za izdavanje građevinske dozvole na čijoj teritoriji se nalazi objekat, radi provere da li je u konkretnom slučaju pribavljena odgovarajuća dozvola.

Takođe, ukoliko je građevinska dozvola u konkretnom slučaju pribavljena u periodu od 1.januara 2016. godine, moguće je proveriti podatke o toku svakog pojedinačnog predmeta na Objavama kroz Centralni informacioni sistem, kome možete pristupiti ovde, u skladu sa čl.55.st.1. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

U skladu sa čl.55. st.1. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem (koji možete pronaći ovde), podaci o toku svakog pojedinačnog predmeta, kao i akta nadležnih organa za koja je propisano da se objavljuju na internet stranici nadležnog organa, javno su dostupni u elektronskom obliku, preko internet strane nadležnog organa i Agencije za privredne registre svim zainteresovanim licima, radi uvida i preuzimanja, u obimu u kome se obezbeđuje zaštita autorskog prava, poslovne tajne i podataka o ličnosti.

Nadležni organ će omogućiti zainteresovanim licima uvid u ostale podatke, akta i dokumentaciju koja je dostavljena, odnosno pribavljena u postupku objedinjene procedure u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita autorskog prava, poslovne tajne i podataka o ličnosti.

Takođe, u skladu sa čl.175. st.1.tač.2) i 4) Zakona o planiranju i izgradnji, građevinski inspektor u vršenju inspekcijskog nadzora ima pravo i dužnost da proverava da li je za objekat koji se gradi, odnosno za izvođenje radova izdata građevinska dozvola i potvrđena prijava o početku građenja, odnosno izdato rešenje iz člana 145. ovog zakona, kao i da li  se objekat gradi prema izdatoj građevinskoj dozvoli i projektu za izvođenje, odnosno tehničkoj dokumentaciji na osnovu koje je izdato rešenje iz člana 145. ovog zakona.

Član 176. Zakona o planiranju i izgradnji (ovde) propisuje sledeće mere u slučaju da se građenje vrši suprotno Zakonu:

U skladu sa čl.176.st.1.tač.1)Zakona o planiranju i izgradnji, u vršenju inspekcijskog nadzora građevinski inspektor je ovlašćen da naredi rešenjem obustavu radova i uklanjanje objekta ili njegovog dela, ako se objekat gradi ili je njegovo građenje završeno bez građevinske dozvole, odnosno ako se objekat gradi suprotno lokacijskim uslovima, odnosno građevinskoj dozvoli, odnosno potvrdi o prijavi radova.

U skladu sa čl.176.st.1.tač.2)Zakona o planiranju i izgradnji, u vršenju inspekcijskog nadzora građevinski inspektor je ovlašćen da naloži rešenjem uklanjanje objekta, odnosno vraćanje u prvobitno stanje, ako se objekat gradi, odnosno izvode radovi bez rešenja iz člana 145. ovog zakona.

U skladu sa čl.176.st.1.tač.2)Zakona o planiranju i izgradnji, u vršenju inspekcijskog nadzora građevinski inspektor je ovlašćen da naloži rešenjem obustavu radova i odredi rok koji ne može biti duži od 60 dana za pribavljanje, odnosno izmenu građevinske dozvole, ako se objekat ne gradi prema građevinskoj dozvoli, odnosno projektu za izvođenje, a ako investitor u ostavljenom roku ne pribavi, odnosno izmeni građevinsku dozvolu, da naloži rešenjem uklanjanje objekta, odnosno njegovog dela.

Takođe, radi provere da li je namena objekta u konkretnom slučaju u skladu sa pravilima građenjima u planskom dokumentu, potrebno je obratiti se nadležnom organu radi uvida u planski dokument.

U skladu sa čl.173. st.1.tač.3) Zakona o planiranju i izgradnji, urbanistički inspektor, u vršenju inspekcijskog nadzora, ima pravo i dužnost da proverava da li su lokacijski uslovi izdati u skladu sa planskim dokumentom.

Shodno čl.174.st.1.tač.2) ovog Zakona, u vršenju inspekcijskog nadzora urbanistički inspektor je ovlašćen da podnese prigovor nadležnom organu na izdate lokacijske uslove, odnosno urbanistički projekat, u roku koji ne može biti duži od 30 dana od dana izdavanja lokacijskih uslova, odnosno potvrđivanja urbanističkog projekta, ako utvrdi da ti akti nisu u skladu sa zakonom, odnosno planskim dokumentom i o tome obavesti investitora.

Na sticanje prava na pretvaranje tavanskog prostora ili nadziđivanje stambene zgrade primenjuje se Zakon o održavanju stambenih zgrada (Sl. glasnik RS br. 44/95, 46/98, 1/2001 – Odluka USRS, 101/2005 – dr. zakon, 27/2011 – odluka US i 88/2011) i odgovarajuće odredbe Zakona o planiranju i izgradnji.

U skladu sa čl. 18 i 21 Zakona o održavanju stambenih zgrada, pretvaranje tavanskog prostora u stambeni ili nadogradnja može se vršiti samo ukoliko su ispunjena 2 uslova: prvo, ukoliko je Skupština zgrade većinom od ukupnog broja članova donela odluku o tome i drugo, ukoliko je sa stambenom zgradom zaključen i overen pred organom nadležnim za overu ugovor o regulisanju međusobnih odnosa sa investitorom radova.

Pre preduzimanja bilo kakvih radnji u vezi navedenih radova potrebno je od organa nadležnog za izdavanje građevinskih dozvola pribaviti informaciju o lokaciji kako bi se utvrdili podaci o mogućnostima i ograničenjima gradnje na osnovu važećeg planskog dokumenta. Informaciju o lokaciji nadležni organ izdaje van elektronskog sistema objedinjene procedure.

Sve ostale zahteve shodno odredbama Zakona o planiranju i izgradnji koji se odnose na izvođenje predmetnih radova potrebno je podneti elektronskim putem kroz Centralnu evidenciju objedinjne procedure ovde:

https://ceop.apr.gov.rs/eregistrationportal/Protected/Home

Prvo je potrebno podneti zahtev za lokacijske uslove uz koji je potrebno priložiti dokumentaciju iz člana 6. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem (Sl. glansik RS br. 113/2015) a potom i zahtev za građevinsku dozvolu i potrebnu dokumentaciju (čl. 16 Pravilnika),prijavu radova (čl. 31 Pravilnika) i na kraju zahtev za izdavanje upotrebne dozvole sa potrebnom dokumentacijom (čl. 42 Pravilnika).

Sva dokumentacija koja se prilaže uz zahtev mora biti sačinjena u digitalizovanoj kopiji, potpisana od strane odgovarajućeg lica elektronskim kvalifikovanim sertifikatom u odgovarajućem formatu u skladu sa  Uputstvom – Formati elektronskih dokumenata tehničke dokumentacije i njihovo dostavljanje u CEOP-u   -  koje je dostupno  na sledećem linku:

http://gradjevinskedozvole.rs/Files/00309/Uputstvo-formati-elektronskih-dokumenata-tehnicke-dokumentacije-i-dostavljanje-u-CEOP-u.pdf

U vezi pitanja koje se odnosi na eventualnu ugradnju lifta,  shodno čl. 1a st. 3 Pravilnika o uslovima i normativima za projektovanje stambenih zgrada i stanova (Sl. glasnik RS br. 58/2012, 74/2015 i 82/2015) u slučaju kada se radi o dogradnji odnosno nadziđivanju stambene zgrade ne postoji obaveza projektovanja a samim tim ni izgradnje lifta.  

Ukoliko je  deoba po vašim rečima izvršena samo u ostavinskom rešenju a ne i promenom u evidenciji prava na nepokretnostima koju vodi RGZ Služba za katastar nepokretnosti, potrebno je istu u skladu sa čl. 74 Zakona o državnom premeru i katastru sprovesti  i kod Katastra i pribaviti shodno čl. 135. st. 6 Zakona o planirnanju i izgradnji saglasnost suvlasnika objekta.

Na pretvaranje tavanskog  prostora u stambeni prostor u stambenoj zgradi izgrađenoj u skladu sa zakonom (izdata građevinska i upotrebna dozvola i izvršena etažna i fizička deoba) shodno čl. 145 Zakona o planiranju i izgradnji podnosi se zahtev za izdavanje rešenja o odobrenju izvođenja radova.

Zahtev se podnosi u elektronskom sistemu objedinjene procedure: https://ceop.apr.gov.rs/eregistrationportal/Protected/Home

Uz zahtev se dostavlja dokumentacija označena u čl. 28 Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure (Sl. glasnik RS br. 113/2015) u digitalizovanoj kopiji potpisana kvalifikovanim elektronskim sertifikatom odgovarajućeg lica u formatu propisanom Uputstvom – Formati elektronskih dokumenata tehničke dokumentacije i njihovo dostavljanje u CEOP-u - koje je dostupno  na sledećem linku:

http://gradjevinskedozvole.rs/Files/00309/Uputstvo-formati-elektronskih-dokumenata-tehnicke-dokumentacije-i-dostavljanje-u-CEOP-u.pdf

           Osim u slučaju kupovine prvog stana (radi rešavanja stambene potrebe kupca prvog stana i članova njegovog domaćinstva) kada je u skladu sa  važećim poreskim propisima predviđena mogućnost oslobođenja od obaveze plaćanja poreza na prenos apsolutnih prava odnosno povraćaj PDV-a (ukoliko se stan kupuje od investitora), u našem pravnom sistemu nije predviđena takva mogućnost za izgradnju objekta bez razlike da li se radi o stambenom ili stambeno-poslovnom objektu.

            Izgradnja objekata je regulisana Zakonom o planiranju i izgradnji i odgovarajućim podzakonskim aktima, i osim umanjenja od 30% u slučaju jednokratnog plaćanja doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta koji je investitor dužan da uplati pre početka izvođenja radova na izgradnji objekta, nije predviđena nijedna druga olakšica za investitora. 

U digitalnom sertifikatu moguće je ne samo ukloniti JMBG već i umesto teksta koji je obično prikazan, importovati grafički svojeručni potpis  vlasnika digitalnog sertifikata. Kako digitalne sertifikate izdaju različita sertifikaciona tela ova podešavanja zavise od rešenja za koje se sertifikaciono telo opredelilo.

Predlažemo da se u vezi ovih podešavanja obratite vašem IT administratoru ili sertifikacionom telu koje je izdalo digitalni sertifikat.

Površina  javne namene u smislu odredbi Zakona o planiranju, je svaki prostor koji je planskim dokumentom predviđen za uređenje ili izgradnju objekata javne namene i javnih površina. Objekti javne namene (objekti komunalne infrastrukture, bolnice i druge javne ustanove i sl.) i  javne površine (javni putevi, mostovi, tuneli, granični prelazi, ulice, trgovi, parkovi i sl.) su svi objekti za čiju izgradnju je u smislu odredbi Zakona o eksproprijaciji potrebno da Vlada RS donese rešenje o utvrđivanju javnog interesa.

Ove objekte Zakon o javnoj svojini određuje kao dobra u opštoj upotrebi (čl. 10 Zakona o javnoj svojini). Ova dobra mogu biti u javnoj svojini Republike, Pokrajine ili Jedinice lokalne samouprave s tim što se posebnim zakonom uređuje način njihovog korišćenja i upravljanja (npr. Zakon o javnim putevima).  

Mreže (infrastrukturni linijski objekti: elektromreža, komunalni infrastrukturni objekti i dr.) su u smislu Zakona o javnoj svojini dobra od opšteg interesa  koja takođe mogu biti u svojini Republike, Pokrajine i Jedinice lokalne samouprave. Postoje i neke mreže koje nisu u javnoj svojini (npr. optički i telekomunikacioni vodovi), za izgradnju tih mreža ne utvrđuje se javni interes ali se najčešće ovi vodovi izvode na javnoj površini (npr. u regulaciji saobraćajnice) i ta okolnost je bitna kod rešavanja imovinskopravnih odnosa radi sticanja odgovarajućeg prava za izgradnju.

       Zakonom o planiranju i zgradnji nije predviđen rok važenja rešenja o odobrenju izvođenja  radova na koje se primenjuje član 145. tog zakona, tako da niti ima mogućnosti niti je potrebno produžavati rok važenja tog rešenja. Potrebno je podneti prijavu radova u lektronskom sistemu objedinjnene procedure ovde ovde https://ceop.apr.gov.rs/eregistrationportal/Public/Home , i nakon toga započeti sa izvođenjem radova na koje se odnosi predmetno rešenje.

Na pretvaranje tavanskog prostora (koji predstavlja zajednički deo stambene zgrade) u stambeni prostor ne primenjuje se član 145. Zakona o planiranju i izgradnji kao u slučaju kada se radi o prenameni stambenog prostora (izgrađenog u skladu sa zakonom) u poslovni prostor ili poslovnog u stambeni ili adaptaciji.

U ovom konkretnom slučaju potrebno je u redovnom postupku kroz elektronski sistem objedinjene procedure pribaviti prvo, lokacijske uslove kako bi se utvrdilo da li postoje mogućnosti ili ograničenja za pretvaranje tavanskog u stambeni prostor ili ne.

Zatim je potrebno rešiti imovinske odnose, odnosno pribaviti odgovarajuće saglasnosti od stanara – vlasnika stanova u stambenoj zgradi u skladu sa odredbama Zakona o održavanju stambenih zgrada, potom podneti zahtev za izdavanje građevinske dozvole a nakon ravnosnažnosti rešenja o građevinskoj dozvoli, podneti i prijavu radova.

Sve ove zahteve možete podneti ovde:https://ceop.apr.gov.rs/eregistrationportal/Public/Home.

Uz zahtev u zavisnosti od toga da li se radi o izdavanju lokacijskih uslova, građevinske dozvole ili prijave radova podnosi se dokumentacija iz člana 6., 16.  i 31. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem (Sl. glasnik RS br. 113/2015).

Članom 10. Odluke o vrstama licenci koje izdaje Inženjerska komora Srbije propisan je opis delatnosti koje obavlja odgovorni projektant telekomunikacionih mreža i sistema sa licencom 353.

U skladu sa čl.10. ove odluke, lice sa licencom 353 može vršiti izradu sledećih projekata:

• Telekomunikacionih mreža i sistema, mesne, regionalne, magistralne, vazdušne, kablovske, (KDS, Optika, ATC, SDH, PDH, RR sistemi, Mobilna telefonija, SAT sistemi), i dr.;
• Pristupnih mreža (ISDN, ADSL, Primarna i sekundarna kablovska mreža) i dr.;
• Instalacija za distribuciju RA i TV programa, i sistemi ZAS i KDS.;
• Telefonskih, računarskih instalacija i mreža, strukturno kabliranje za stambene i poslovne objekte i dr.;
• Interfonskih i videointerfonskih sistema, video nadzor, internu TV, detekciju gasa i dojavu požara, tehničko obezbeđenje objekta, evidenciju i kontrolu pristupa i dr.;
• Telemetrije, upravljanja procesima i sistemima u industriji, elektroprivredi, vazdušnom, drumskom, rečnom i železničkom saobraćaju i dr.;
• Upravljanja elektromotornim, i drugim (hidrauličnim i pneumatskim) pogonima, merenja i regulacija na stambenim, poslovnim, industrijskim i javnim objektima i dr.;
• Upravljanja elektromotornim pogonima sa energetskim pretvaračima i povratnim spregama po raznim veličinama, višemotornim pogonima (do 35 KV) u raznim industrijskim pogonima (valjaonice, industrija papira, rudnici, površinski kopovi, itd.);
• Upravljanja sistemima i postrojenjima sa centralnim i distribuiranim sistemima upravljanja (PLC);
• Upravljanja i regulacija industrijskih i drugih procesa;
• Mernih sistema raznih namena;
• Napajanja i NN elektroenergetski razvod (do 1000 V naizmeničnog napona, odnosno 1500 V jednosmernog napona), instalacija uzemljenja i gromobranske zaštite za napred navedene objekte;
• Telekomunikacionih mreža i sistema za nuklearne objekte i druge objekte koji služe za proizvodnju nuklearne energije, nuklearnog goriva i radioizotopa, za uskladištenje radioaktivnih otpadnih materija, kao i u naučno-istraživačke svrhe u oblasti nuklearne tehnike
• Telekomunikacionih mreža i sistema za objekte za proizvodnju i preradu nafte i gasa, međunarodne i magistralne gasovode i naftovode za transport, gasovode nazivnog radnog nadpritiska preko 16 bar, skladišta nafte, gasa i naftnih derivata kapaciteta preko 500 tona i magistralne i regionalne toplodalekovode
• Telekomunikacionih mreža i sistema za objekte bazne i prerađivačke hemijske industrije, crne i obojene metalurgije, objekte za preradu kože i krzna, objekte za preradu kaučuka, objekte za proizvodnju celuloze i papira i objekte za preradu nemetalnih minerala
• Telekomunikacionih mreža i sistema za hidroelektrane i termoelektrane snage 10 MVA i veće;
• Telekomunikacionih mreža i sistema za objekte kulturnih dobara od nacionalnog i međunarodnog značaja i objekte u njihovoj zaštićenoj okolini i druga zaštićena dobra od nacionalnog i međunarodnog značaja, u skladu sa zakonom;
• Telekomunikacionih mreža i sistema za postrojenja i uređaje za uklanjanje otpada spaljivanjem i hemijskim postupcima, kao i za objekte za proizvodnju, skladištenje i uništavanje opasnih materija i skladištenje i uništavanje štetnih materija i otpada koji ima svojstvo opasnih materija;
• Telekomunikacionih mreža i sistema za aerodrome za javni vazdušni saobraćaj:
  • Objekti visokogradnje na aerodromskom kompleksu (putnički terminali, robni terminali, vazduhoplovne baze - hangari, objekti infrastrukture i objekti za radio-navigacionu opremu);
  • Objekti niskogradnje na aerodromskom kompleksu (poletno-sletne staze, rulne staze, pristanišne platforme, hangarske platforme);
• Telekomunikacionih mreža i sistema za mehanizovana teretna i javna putnička pristaništa;
• Telekomunikacionih mreža i sistema za autoputeve, magistralne i regionalne puteve i saobraćajne priključke na autoputeve, magistralne i regionalne puteve i dr.;
• Telekomunikacionih mreža i sistema za putne objekte (mostove i tunele) i dr.;
• Telekomunikacionih mreža i sistema za javne železničke infrastrukture i priključke;
• Telekomunikacionih mreža i sistema za objekte na železničkim prugama (mostovi i tuneli);
• Telekomunikacionih objekata u sistemima veza koji su međunarodnog i magistralnog značaja i za telekomunikacione objekte koji se grade na teritoriji dve ili više opština, zaključno sa glavnim kapacitetima.

Nije moguće.

Kada se planskim dokumentom u konkretnom slučaju izvrši promena namene poljoprivrednog u građevinsko zemljište, to se odnosi na celu parcelu.

Namena cele parcele mora biti u skladu sa planskim dokumentom.

Pitanje parcelacije je zaseban postupak od postupka promene namene zemljišta, regulisan odredbama člana 65. Zakona o planiranju i izgradnji. (ovde)

Takođe, shodno čl.27. Zakona o poljoprivrednom zemljištu, obradivo poljoprivredno zemljište ne može da se usitni na parcele čija je površina manja od pola hektara.

To nije regulisano Zakonom o planiranju i izgradnji.

Nadležnost za izdavanje odobrenja za postavnjanje objekata i sredstava za oglašavanje je definisana statutom lokalne samouprave.

U skladu sa tim potrebno je da se obratite nadležnom organu.

Imajući u vidu princip uspostavljanja jedinstva nepokretnosti, garantovan članom 106 Zakona, jasno je da bi bilo suprotno zakonu omogućiti "konverziju" - pretvaranje prava korišćenja u pravo svojine u korist likvidiranog društva na koje je upisano pravo korišćenja zemljišta u javnoj svojini, odnosno u korist radnika ako postanu vlasnici tog objekta, pre prethodne preparcelacije tog zemljišta. Ovo naročito imajući u vidu da su objekti ostalih privrednih društva upisani u javne knjige.

Imajući u vidu da svojinu na nepokretnosti-objektu stiče investitor gradjenjem tog objekta u skladu sa zakonom 21. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, jasno je da se izmena građevinske dozvole, po osnovu promene investitora u toku gradnje, može izvršiti samo u delu te dozvole, za objekte za koje nije izdata upotrebna dozvola. U suprotnom bi se kroz promet građevinske dozvole dozvolio promet već izgrađenih objekata, što bi dovelo i do pravne nesigurnosti na tržištu nepokretnosti.

Obzirom da je izdavanjem upotrebne dozvole za neke od objekata iz građevinske dozvole ista u tom delu konzumirana, jasno je da u tom delu građevinska dozvola ne može da bude izmenjena.

Pogrešno je tumačenje odredbe člana 141. stav 1. Zakona, da novi investitor ne može podneti zahtev za izmenu građevinske dozvole nakon isteka roka od 15 dana od dana prometa građevinske dozvole. Naime, ovaj rok nije prekluzivan jer nije izričito propisan gubitak prava na izmenu građevinske dozvole ako taj rok nije ispoštovan.

Shodno čl.8. st.2. Pravilnika o izmenama i dopunama Pravilnika o uslovima i normativima za projektovanje stambenih zgrada i stanova (ovde), najveći broj stanova po liftu je 30.

Shodno čl.8.st.3. ovog pravilnika, najmanje jedan lift u stambenoj zgradi mora da zadovolji standarde pristupačnosti.

Član 146. Zakona o planiranju i izgradnji propisuje nadležnost jedinice lokalne samouprave za obezbeđivanje i uređenje postavljanja i uklanjanja manjih montažnih objekata privremenog karaktera na javnim i drugim površinama.

Ukoliko je u konkretnom slučaju reč o površini koja se može podvesti pod „javne i druge površine“, jedinica lokalne samouprave odgovarajućom odlukom reguliše postavljanje i uklanjanje manjih montažnih objekata, pa bi trebalo postupiti u skladu sa odredbama te Odluke. Ukoliko je reč o površini koja je u privatnom vlasništvu, jedinica lokalne samouprave nema nadležnost za postupanje u tom slučaju.

Član 146. Zakona o planiranju i izgradnji propisuje nadležnost jedinice lokalne samouprave za obezbeđivanje i uređenje postavljanja i uklanjanja manjih montažnih objekata privremenog karaktera na javnim i drugim površinama.

Ukoliko je u konkretnom slučaju reč o površini koja se može podvesti pod „javne i druge površine“, jedinica lokalne samouprave odgovarajućom odlukom reguliše postavljanje i uklanjanje manjih montažnih objekata, pa bi trebalo postupiti u skladu sa odredbama te Odluke.

Postavljanje oglasnih plakata i panoa nije predmet regulisanja Zakona o planiranju i izgradnji, već Zakona o oglašavanju („Službeni glasnik republike Srbije“ broj 79/05 i 83/14). Prema članu 25. Zakona o oglašavanju, oglasni pano se može postaviti na javnim površinama na osnovu dozvole nadležnog organa, dok su članom 26. Zakona propisani slučajevi u kojima je dozvoljeno oglašavanje na plakatu postavljenom na javnoj površini. Prema članu 27. Zakona o oglašavanju, na površinama koje nisu javne, postavljanje plakata dozvoljeno je samo uz saglasnost vlasnika, odnosno korisnika te površine.

Pozivni centar je namenjen za dobijanje dodatnih informacija i pojašnjenja u cilju boljeg razumevanja i pravilne primene Zakona o planiranju i izgradnji. Pitanje koje ste postavili ne odnosi se na primenu odredaba Zakona o planiranju i izgradnji.

U zavisnosti od vrste obaveza koje se ne poštuju, možete se obratiti Ministarstvu unutrašnjih poslova, odnosno nadležnom sudu.

Članom 2. tačka 20. Zakona o planiranju i izgradnji definisano je da je građevinska parcela deo građevinskog zemljišta, sa pristupom javnoj saobraćajnoj površini, koja je izgrađena ili planom predviđena za izgradnju. Ukoliko u konkretnom slučaju katastarska parcela ne čini građevinsku parcelu, neophodno je formirati parcelu.

Formiranje građevinske parcele definisano je članovima 65 – 67. Zakona o planiranju i izgradnji. Članom 65. stav 1. Zakona propisano je da se na većem broju katastarskih parcela može obrazovati jedna ili više građevinskih parcela na osnovu projekta preparcelacije, na način i pod uslovima utvrđenim u planskom dokumentu, a ukoliko planski dokument nije donet, obrazovaće se na osnovu podzakonskog akta kojim se utvrđuju opšta pravila parcelacije, regulacije i izgradnje. Projekat preparcelacije izrađuje ovlašćeno privredno društvo, odnosno drugo pravno lice ili preduzetnik koje je upisano u odgovarajući registar. Sastavni deo projekta preparcelacije, odnosno parcelacije je i projekat geodetskog obeležavanja. Izradom projekta preparcelacije rukovodi odgovorni urbanista arhitektonske struke, a potvrđuje ga organ jedinice lokalne samouprave nadležan za poslove urbanizma, u roku od 10 dana.

Ispravku svih tehničkih grešaka treba vršiti po službenoj dužnosti, saglasno odredbama Zakona o opštem upravnom postupku, odnosno nema potreba da se u tom cilju vodi poseban sudski postupak (izuzev u situaciji kada je neko pravo prethodno pogrešno utvrđeno).

Citiranom odredbom Zakona o planiranju i izgradnji nije propisano da je neophodno izvršiti prenamenu zemljišta kod izgradnje elektroenergetskih i elektronskih objekata ili komunikacione mreže i uređaja na poljoprivrednom zemljištu, iz čega se može zaključiti da je dovoljno samo prethodno pribaviti saglasnost ministarstva nadležnog za poslove poljoprivrede.

 Pribavljanje svih mišljenja i uslova u postupku objedinjene procedure je obaveza nadležnog organa.

Zakonom o planiranju i izgradnji nije predviđen „tehnološki“ objekat. Iz opisa objekata u pitanja zaključujemo da je reč o objektima regulisanim zakonom kojim se uređuje rudarstvo, odnosno rudarskim objektima, postrojenjima i uređajima. Postupak u vezi sa izgradnjom tih objekata regulisan je Zakonom o rudarstvu i geološkim istraživanjima.

Ukoliko je u konkretnom slučaju reč o radovima navedenim u čl. 58. i 59. Zakona o javnim putevima, njihovo izvođenje se vrši prema tehničkoj dokumentaciji koja se izrađuje u skladu sa Zakonom o javnim putevima, tehničkim propisima i standardima i koja sadrži: opšti deo, projektni zadatak, tehnički opis, situacioni plan, uzdužni profil, poprečne profile, detalje potrebne za izvođenje radova, projekat saobraćajne signalizacije i opreme, opis radova sa predmerom i predračunom, projekat regulisanja saobraćaja za vreme izvođenja radova i tehničku kontrolu tehničke dokumentacije.

U slučaju da je u konkretnom slučaju reč o radovima na rekonstrukciji, primenjuju se odredbe Zakona o planiranju i izgradnji i Zakona o javnim putevima.

Čl.58.

Radovi na redovnom održavanju javnog puta jesu naročito:

1) pregled, utvrđivanje i ocena stanja puta i putnog objekta;

2) mestimično popravljanje kolovozne konstrukcije i ostalih elemenata trupa puta;

3) čišćenje kolovoza i ostalih elemenata puta u granicama zemljišnog pojasa;

4) uređenje bankina;

5) uređenje i očuvanje kosina nasipa, useka i zaseka;

6) čišćenje i uređenje jarkova, rigola, propusta i drugih delova sistema za odvodnjavanje puta;

7) popravka putnih objekata;

8) postavljanje, zamenjivanje, dopunjavanje i obnavljanje saobraćajne signalizacije;

9) čišćenje saobraćajne signalizacije;

10) postavljanje, zamenjivanje, dopunjavanje i obnavljanje opreme puta i objekata i opreme za zaštitu puta, saobraćaja i okoline;

11) čišćenje opreme puta i objekata i opreme za zaštitu puta, saobraćaja i okoline;

12) košenje trave i uređivanje zelenih površina na putu i zemljišnom pojasu;

13) čišćenje snega i leda sa kolovoza javnog puta i saobraćajnih površina autobuskih stajališta, parkirališta, bankina, rigola.

Član 59.

Radovi na periodičnom održavanju javnog puta obuhvataju: ojačanje kolovozne konstrukcije, rehabilitaciju i pojačano održavanje.

Radovi na ojačanju kolovozne konstrukcije jesu naročito:

1) postavljanje šljunčanog, odnosno tucaničkog zastora na neasfaltiranim putevima;

2) obrada površine kolovoznog zastora ili zaptivanje;

3) nanošenje novog asfaltnog sloja po celoj širini kolovoza određene nosivosti;

4) korekcija oblika postojećeg zastora ili kolovoza.

Radovi na rehabilitaciji javnog puta jesu naročito:

1) selektivno obnavljanje, zamena i pojačanje dotrajalih kolovoznih zastora i promena poprečnih nagiba kolovoza na javnom putu, odnosno njegovom delu;

2) zamena složenih dilatacionih sprava, izolacije, kolovoza, ograda, slivnika, ležišta, oštećenih sekundarnih elemenata i dotrajalih pešačkih staza na mostovima, nadvožnjacima, podvožnjacima i vijaduktima;

3) obnavljanje antikorozivne zaštite čeličnih konstrukcija mostova, nadvožnjaka, podvožnjaka i vijadukata;

4) zamena deformisanih, dotrajalih i privremenih propusta za vodu;

5) postavljanje nove saobraćajne signalizacije na javnom putu, odnosno njegovom delu.

Radovi na pojačanom održavanju javnog puta (poboljšanje javnog puta), jesu naročito:

1) ublažavanje pojedinih uzdužnih nagiba i ispravka pojedinih krivina;

2) proširenje kolovozne konstrukcije, bankina i ostalih elemenata trupa puta na kraćim delovima puta;

3) proširenje raskrsnica u nivou;

4) zamena drenažnih sistema i hidroizolacije u tunelima i sanacija ili zamena tunelske obloge;

5) saniranje klizišta i odrona;

6) sanacija i izrada potpornih, obložnih i portalnih zidova;

7) zamena ili izrada drenažnog sistema za odvodnjavanje podzemnih voda sa javnog puta i putnog objekta;

8) postavljanje nove opreme puta i novih objekata i opreme za zaštitu puta, saobraćaja i okoline na javnom putu, odnosno njegovom delu.

Radovi iz st. 2, 3. i 4. ovog člana izvode se prema tehničkoj dokumentaciji koja se izrađuje u skladu sa ovim zakonom, tehničkim propisima i standardima i koja sadrži: opšti deo, projektni zadatak, tehnički opis, situacioni plan, uzdužni profil, poprečne profile, detalje potrebne za izvođenje radova, projekat saobraćajne signalizacije i opreme, opis radova sa predmerom i predračunom, projekat regulisanja saobraćaja za vreme izvođenja radova i tehničku kontrolu tehničke dokumentacije.

Tehničku dokumentaciju iz stava 5. ovog člana, pre početka izvođenja radova na ojačanju, rehabilitaciji i pojačanom održavanju javnog puta overava Ministarstvo za državne puteve, a za opštinske puteve i ulice opštinski odnosno gradski organ nadležan za poslove saobraćaja.

Overa iz stava 6. ovog člana prestaje da važi ako se radovi ne započnu u roku od godinu dana od dana izvršene overe.

Ministarstvo, ili opštinski, odnosno gradski organ nadležan za poslove saobraćaja, obrazuje komisiju za tehnički pregled izvedenih radova na periodičnom održavanju javnog puta i izdaje akt o prijemu tih radova.

Članom 102. stav 3. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se pravo svojine na katastarskoj parceli upisuje u korist lica koje je upisano kao vlasnik objekta, odnosno objekata koji se nalaze na toj parceli, odnosno u vlasništvu lica koje je upisano kao nosilac prava korišćenja na katastarskoj parceli na neizgrađenom građevinskom zemljištu. U tom slučaju, pravo korišćenja na građevinskom zemljištu pretvara se u pravo svojine bez naknade, pri čemu se pravo stiče danom stupanja na snagu zakona (17. decembar 2014. godine), a upis prava svojine vrši organ nadležan za poslove državnog premera i katastra, po službenoj dužnosti.

Na osnovu opisa situacije koji ste dali, zaključujemo da u Vašem slučaju treba primeniti citiranu odredbu Zakona o planiranju i izgradnji.

Pravilnikom o minimalnim garantnim rokovima za pojedine vrste objekata odnosno radova („Sl. glasnik RS“, br.93/2011) ne propisuju se minimalni garantni rokovi za navedenu vrstu objekata, pa se primenjuje opšti garantni rok, u trajanju od 2 godine.

U konkretnom slučaju bi bilo neophodno izvršiti uvid u status predmetnog objekta, u smislu stepena zašitite kao kulturnog dobra. Ukoliko je reč o nekom stepenu zaštite navedenom u članu 133. Stav 2. tačka 9) Zakona o planiranju i izgradnji,  građevinsku dozvolu izdaje Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. Reč je o sledećim objektima: objekti u granicama nepokretnih kulturnih dobara od izuzetnog značaja i kulturnih dobara upisanih u Listu svetske kulturne i prirodne baštine, objekti u zaštićenoj okolini kulturnih dobara od izuzetnog značaja sa određenim granicama katastarskih parcela i objekata u zaštićenoj okolini kulturnih dobara upisanih u Listu svetske kulturne i prirodne baštine, objekti u zaštićenim područjima u skladu sa aktom o zaštiti kulturnih dobara

Potrebno je izvršiti uvid u planski dokument.

Pravila građenja u planskom dokumentu definišu koji objekti se mogu graditi na poljoprivrednom zemljištu, odnosno da li je promenjena namena poljoprivrednog u građevinsko zemljište.

Potrebno je izvršiti uvid u planski dokument.

Pravila građenja u planskom dokumentu definišu da li je dozvoljeno građenje poljoprivrednih objekata, odnosno objekata u funkciji poljoprivrede na poljoprivrednom zemljištu.

Takođe, planskim dokumentom je definisana promena namene poljoprivrednog u građevinsko zemljište.

Pravila građenja u planskom dokumentu određuju koji objekti se mogu graditi na poljoprivrednom zemljištu.

U slučaju da je u konkretnom slučaju reč o objektima koji se ne mogu graditi na poljoprivrednom zemljištu u skladu sa planskim dokumentom, ukoliko je planskim dokumentom promenjena namena poljoprovrednog u građevinsko zemljište, vlasnik katastarske parcele kojoj je promenjena namena dužan je da plati naknadu za promenu namene zemljišta pre izdavanja građevinske dozvole.

Shodno čl.27. Zakona o poljoprivrednom zemljištu, obradivo poljoprivredno zemljište ne može da se usitni na parcele čija je površina manja od pola hektara.

Da, mišljenja smo da privredno društvo koje poseduje licencu za izvođenje radova I053M1 može da izvodi mašinske radove i na objektima za koje se zahteva licenca I052M1, s obzirom da su propisani isti uslovi za obe licence, odnosno najmanje dva lica sa licencom 430 (odgovorni izvođač radova termotehnike, termoenergetike, procesne i gasne tehnike).

Shodno čl.10. PRAVILNIKA O NAČINU, POSTUPKU I SADRŽINI PODATAKA ZA UTVRĐIVANjE ISPUNjENOSTI USLOVA ZA IZDAVANjE LICENCE ZA IZRADU TEHNIČKE DOKUMENTACIJE I LICENCE ZA GRAĐENjE OBJEKATA ZA KOJE GRAĐEVINSKU DOZVOLU IZDAJE MINISTARSTVO, ODNOSNO AUTONOMNA POKRAJINA, KAO I O USLOVIMA ZA ODUZIMANjE TIH LICENCI („Sl.glasnik RS“, br.24/2015):

- Za licencu - izvođenje termotehničkih, termoenergetskih, procesnih i gasnih instalacija za termoelektrane - toplane električne snage 10 MW i više (I053M1): najmanje dva lica sa licencom 430 (odgovorni izvođač radova termotehnike, termoenergetike, procesne i gasne tehnike);

- Za licencu - izvođenje termotehničkih, termoenergetskih, procesnih i gasnih instalacija za termoelektrane snage 10 MW i više (I052M1): najmanje dva lica sa licencom 430 (odgovorni izvođač radova termotehnike, termoenergetike, procesne i gasne tehnike);

Da.

Da.

To nije regulisano Zakonom o planiranju i izgradnji, već Zakonom o javnoj svojini.

Shodno čl.29. Zakona o javnoj svojini,  nepokretne stvari pribavljaju se u javnu svojinu i otuđuju iz javne svojine, polazeći od tržišne vrednosti nepokretnosti, koju je procenio poreski, odnosno drugi nadležni organ, u postupku javnog nadmetanja, odnosno prikupljanjem pismenih ponuda, ako zakonom nije drukčije određeno.

Pribavljanjem nepokretnih stvari, u smislu stava 1. ovog člana, smatra se i razmena nepokretnosti i izgradnja objekata.

Nepokretne stvari se mogu pribavljati u javnu svojinu besteretnim pravnim poslom (nasleđe, poklon ili jednostrana izjava volje), kao i eksproprijacijom na osnovu posebnog zakona.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, nepokretne stvari se mogu pribaviti ili otuđiti neposrednom pogodbom, ali ne ispod od strane nadležnog organa procenjene tržišne vrednosti nepokretnosti (kod otuđenja), odnosno ne iznad te vrednosti (kod pribavljanja), ako u konkretnom slučaju to predstavlja jedino moguće rešenje. Predlog akta, odnosno akt o ovakvom raspolaganju mora da sadrži obrazloženje iz koga se može utvrditi postojanje ovih okolnosti.

U konkretnom slučaju, s obzirom da za glavni objekat nije izdata upotrebna dozvola, odnosno da nije evidentiran u službi za katastar nepokretnosti, u indeks izgrađenosti i zauzetosti ne obračunava se površina glavnog stambenog objekta.

Shodno čl.2. tač.13) i 14) Zakona o planiranju i izgradnji:

13) indeks zauzetosti parcele jeste odnos gabarita horizontalne projekcije izgrađenog ili planiranog objekta i ukupne površine građevinske parcele, izražen u procentima;

14) indeks izgrađenosti parcele jeste odnos (količnik) bruto razvijene građevinske površine izgrađenog ili planiranog objekta i ukupne površine građevinske parcele;

Shodno čl.158. Zakona o planiranju i izgradnji, objekat za koji je u skladu sa ovim zakonom predviđeno izdavanje građevinske dozvole može se koristiti po prethodno pribavljenoj upotrebnoj dozvoli.

S obzirom da je za objekat u konkretnom slučaju potrebno pribaviti upotrebnu dozvolu, ukupan indeks izgrađenosti  i zauzetosti glavnog i pomoćnog objekta ne sme prelaziti indeks izgrađenosti i zauzetosti propisan planskim dokumentom.

To nije regulisano odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, već je predmet Zakona o autorskom i srodnim pravima.

Član 38. Zakona o autorskom i srodnim pravima

Ako vlasnik građevine kao materijalizovanog primerka dela arhitekture ima nameru da vrši određene izmene na građevini obavezan je da preradu dela prvo ponudi autoru ako je dostupan. Autor je dužan da se o ponudi vlasnika građevine izjasni u roku od 30 dana od dana prijema ponude.

Nije moguće dati precizan odgovor bez uvida u konkretna idejna rešenja, jer se ne može sagledati predstavnjena problematika (npr. da li predviđeni razvodni gasovod služi samo za snabdevanje preko ove MRS ili predstavlja nezavisni deo mreže). Na osnovu iznetih  podataka čini se da sve navedeno predstavlja jednu celinu, pa bi u tom slučaju trebalo pristupiti pribavljanju lokacijskih uslova za razvodni gasovod, merno regulacionu stanicu i distributivni gasovod na sonovu jednog sveobuhvatnog idejnog rešenja. Nakon pribavljanja lokacijskih uslova se onda može pristupiti realizaciji bilo kroz jednu sveobuhvatnu građevinsku dozvolu (sa mogućnošću fazne realizacije) ili parcijalno – kroz pribavljanje građevinske dozvole za MRS, a za delove gasovodne mreže kroz pribavljanje rešenja po članu 145. Zakona.

Zakon ne reguliše na koji način će se obavljati navedeni poslovi, to je na nivou organizacije jedinice lokalne samouprave.

Zakon reguliše da se Odlukom o gradskoj upravi vrši raspodela poslova iz nadležnosti jedinice lokalne samouprave. Podela o pojedinačnim zaduženjima se vrši Odlukom o sistematizaciji radnih mesta u okviru nadležnog organa.

Shodno Pravilniku o polaganju stručnog ispita i uslovima za dobijanje licence i ovlašćenja za izradu Glavnog projekta zaštite od požara i posebnih sistema i mera zaštite od požara, na osnovu uverenja o položenom stručnom ispitu koje izdaje Ministarstvo unutrašnjih poslova, podnosi se zahtev za izdavanje licence koju izdaje Ministarstvo unutrašnjih poslova. 

U skladu sa Uredom o načinu priznavanja inostranih isprava i znakova usaglašenosti ("Službeni glasnik RS", broj 98/09):

Član 1.

Ovom uredbom uređuje se način priznavanja važenja u Republici Srbiji isprava o usaglašenosti koje izdaju inostrana tela za ocenjivanje usaglašenosti (u daljem tekstu: inostrane isprave) i znakova usaglašenosti izdatih u inostranstvu (u daljem tekstu: inostrani znakovi usaglašenosti).

Član 2.

Inostrane isprave jesu: sertifikat, izveštaj o ispitivanju, deklaracija o usaglašenosti, uverenje o kontrolisanju ili drugi dokument kojim se potvrđuje usaglašenost proizvoda sa zahtevima inostranog tehničkog propisa.

Inostrani znakovi usaglašenosti jesu: SE znak i drugi znakovi usaglašenosti koji se stavlja na proizvod u skladu zahtevima inostranog tehničkog propisa.

Član 3.

 Inostrana isprava ili znak usaglašenosti koji je izdat u skladu sa potvrđenim međunarodnim sporazumom čiji je potpisnik Republika Srbija, važi u Republici Srbiji.

Na traženje pravnih ili fizičkih lica, ministarstvo u čijem delokrugu je priprema i donošenje tehničkih propisa kojima se uređuju zahtevi za proizvode na koje se odnosi inostrana isprava, odnosno znak usaglašenosti (u daljem tekstu: nadležno ministarstvo), daje mišljenje o postojanju potvrđenog međunarodnog sporazuma iz stava 1. ovog člana, odnosno da li je određena inostrana isprava ili znak usaglašenosti izdat u skladu sa tim sporazumom.

Član 4.

Ako inostrana isprava ili znak usaglašenosti nije izdat u skladu sa sporazumom iz člana 3. stav 1. ove uredbe, postupak za priznavanje važenja inostrane isprave, odnosno znaka usaglašenosti pokreće se, pre stavljanja proizvoda na tržište ili upotrebu u Republici Srbiji, na osnovu zahteva za priznavanje koji podnosi inostrani proizvođač ili njegov zastupnik, odnosno uvoznik (u daljem tekstu: podnosilac zahteva).

Zahtev iz stava 1. ovog člana podnosi se nadležnom ministarstvu.

Podnosilac zahteva snosi troškove postupka priznavanja koji obuhvataju troškove za rad Komisije za priznavanje važenja inostranih isprava i znakova usaglašenosti iz člana 7. ove uredbe (u daljem tekstu: Komisija).

Član 5.

Zahtev iz člana 4. ove uredbe sadrži:

1) poslovno ime, odnosno naziv i adresu sedišta i pravnu formu podnosioca zahteva;

2) vrstu inostrane isprave, odnosno znaka usaglašenosti, čije priznavanje se traži;

3) naziv države u kojoj je izdata inostrana isprava, odnosno znak usaglašenosti;

4) naziv inostranog tehničkog propisa na osnovu koga je izdata inostrana isprava, odnosno na osnovu koga je stavljen znak usaglašenosti, kao i naziv službenog glasila u kome je taj propis objavljen;

5) vrstu, odnosno naziv proizvoda i druge podatke radi bliže identifikacije proizvoda na koji se odnosi inostrana isprava, odnosno znak usaglašenosti;

6) poslovno ime, odnosno naziv i adresu sedišta i pravnu formu pravnog subjekta koji je izdao inostranu ispravu, odnosno stavio znak usaglašenosti na proizvod;

7) naziv države u kojoj je imenovano ili ovlašćeno telo za ocenjivanje usaglašenosti koje je izdalo inostranu ispravu;

8) naziv organa koji je imenovao, odnosno ovlastio telo za ocenjivanje usaglašenosti iz tačke 7) ovog člana;

9) druge podatke od značaja za priznavanje važenja inostrane isprave, odnosno znaka usaglašenosti.

Član 6.

Uz zahtev iz člana 5. ove uredbe podnose se sledeći dokazi:

1) kopija izvoda iz registra privrednih subjekata za podnosioca zahteva, overena od strane nadležnog organa, kao i overeni prevod tog izvoda na srpski jezik od strane ovlašćenog sudskog tumača, ako je podnosilac zahteva inostrani proizvođač;

2) originalnu inostranu ispravu ili njenu kopiju overenu od strane inostranog nadležnog organa, kao i overeni prevod te isprave na srpski jezik od strane ovlašćenog sudskog tumača;

3) kopiju originalnog teksta tehničkog propisa iz člana 5. tačka 4) ove uredbe i overeni prevod tog propisa na srpski jezik od strane ovlašćenog sudskog tumača;

4) kopiju izvoda iz registra privrednih subjekata za lice iz člana 5. tačka 6) ove uredbe, overenu od strane inostranog nadležnog organa, kao i overeni prevod tog izvoda na srpski jezik od strane ovlašćenog sudskog tumača;

5) kopiju akta o imenovanju, odnosno ovlašćivanju ili drugog odgovarajućeg dokumenta, koji je izdao organ iz člana 5. tačka 8) ove uredbe, overenu od strane inostranog nadležnog organa, kao i overeni prevod tog akta na srpski jezik od strane ovlašćenog sudskog tumača;

6) dokaz o plaćenoj republičkoj administrativnoj taksi, u skladu sa zakonom;

7) drugi dokazi kojima se potvrđuju navodi iz zahteva.

Član 7.

Ispunjenost uslova za priznavanje važenja inostrane isprave utvrđuje Komisija koju, za oblast jednog ili više tehničkih propisa, obrazuje ministar nadležnog ministarstva (u daljem tekstu: nadležni ministar).

Komisiju sačinjavaju najmanje tri člana, od kojih je najmanje jedan predstavnik nadležnog ministarstva, predstavnik Akreditacionog tela Srbije i predstavnik iz reda stručnjaka iz oblasti koja je uređena odgovarajućim srpskim tehničkim propisom.

Članovi Komisije mogu imati zamenike.

Po potrebi, u rad Komisije mogu se uključiti i drugi stručnjaci, izvan nadležnog ministarstva, za oblast koja je uređena odgovarajućim srpskim tehničkim propisom.

Radom Komisije rukovodi predstavnik nadležnog ministarstva.

Član 8.

Komisija na osnovu podnetog zahteva za priznavanje i priloženih dokaza, utvrđuje da li:

 1) zahtevi iz inostranog tehničkog propisa obezbeđuju najmanje isti stepen zaštite bezbednosti života i zdravlja ljudi, zaštite životinja i biljaka, zaštite životne sredine, zaštite potrošača i drugih korisnika i zaštite imovine, koji su određeni zahtevima odgovarajućeg srpskog tehničkog propisa;

2) zahtevi iz inostranog tehničkog propisa koje inostrano telo za ocenjivanje usaglašenosti mora da ispuni da bi sprovodilo postupak ocenjivanja usaglašenosti proizvoda, obezbeđuju najmanje isti stepen ispunjenosti zahteva koji su utvrđeni odgovarajućim srpskim tehničkim propisom za imenovano, odnosno ovlašćeno telo za ocenjivanje usaglašenosti.

Član 9.

Komisija na osnovu podnetog zahteva za priznavanje, priloženih dokaza i utvrđenih činjenica, utvrđuje da li inostrana isprava, odnosno znak usaglašenosti, ispunjava uslove iz člana 8. ove uredbe.

Nadležni ministar, na predlog Komisije, donosi rešenje o priznavanju važenja inostrane isprave, odnosno znaka usaglašenosti, ako je utvrđeno da inostrana isprava, odnosno znak usaglašenosti ispunjava propisane uslove.

Nadležni ministar, na predlog Komisije, donosi rešenje kojim se odbija zahtev za priznavanje, ako je utvrđeno da inostrana isprava, odnosno znak usaglašenosti, ne ispunjava propisane uslove.

Predlozi iz st. 2. i 3. ovog člana, moraju biti obrazloženi.

Član 10.

Nadležni ministar donosi rešenje o priznavanju važenja inostrane isprave, odnosno znaka usaglašenosti po prethodno pribavljenom mišljenju ministarstva nadležnog za poslove koji se odnose na tehničke propise.

Uz zahtev za davanje mišljenja iz stava 1. ovog člana, nadležno ministarstvo dostavlja predlog rešenja o priznavanju važenja inostrane isprave, odnosno znaka usaglašenosti, sa obrazloženjem. Ministarstvo iz stava 1. ovog člana dužno je da mišljenje pismeno dostavi nadležnom ministarstvu u roku od deset dana od dana prijema zahteva za davanje mišljenja.

Ako mišljenje ne bude dostavljeno u roku iz stava 3. ovog člana, smatra se da nije bilo primedaba.

Član 11.

Rešenje iz člana 10. ove uredbe važi do isteka roka važenja inostrane isprave, ako je taj rok utvrđen u ispravi.

Ako u inostranoj ispravi nije utvrđen rok važenja, rešenje o priznavanju važenja inostrane isprave važi najduže tri godine od dana njegovog donošenja.

Član 12.

Rešenje iz člana 10. stav 1. ove uredbe, sadrži naročito:

1) vrstu inostrane isprave, odnosno znaka usaglašenosti;

2) poslovno ime, odnosno naziv i adresu sedišta pravnog subjekta koji je izdao inostranu ispravu, odnosno stavio znak usaglašenosti na proizvod;

3) naziv države u kojoj je izdata inostrana isprava, odnosno stavljen znak usaglašenosti;

4) naziv inostranog tehničkog propisa na osnovu koga je izdata inostrana isprava, odnosno stavljen znak usaglašenosti, kao i naziv i broju službenog glasila u kome je taj propis objavljen; 5) vrstu, odnosno naziv proizvoda i druge podatke radi bliže identifikacije proizvoda na koji se odnosi inostrana isprava, odnosno znak usaglašenosti;

6) rok važenja rešenja.

Član 13.

Rešenje iz člana 12. ove uredbe, nadležno ministarstvo dostavlja ministarstvu nadležnom za vođenje registra inostranih isprava i znakova usaglašenosti koji važe u Republici Srbiji radi upisa u taj registar, u skladu sa zakonom kojim se uređuju tehnički zahtevi za proizvode i ocenjivanju usaglašenosti i propisom donetim na osnovu tog zakona.

Za nove isporuke proizvoda iz uvoza, za koji je rešenje o priznavanju inostranih isprava i znakova usaglašenosti upisano u registar iz stava 1. ovog člana, nije potrebno podnositi novi zahtev za priznavanje.

Pri uvozu proizvoda iz stava 2. ovog člana, kao dokaz o važenju inostranih isprava i znakova usaglašenosti koje prate taj proizvod, koristi se odgovarajući izvod iz registra iz stava 1. ovog člana.

Pitanje koje se odnosi na takse je regulisano odredbama Zakona o republičkim administrativnim taksama, i nije predmet Zakona o planiranju i izgradnji.

Da, jer odredbama Zakona o planiranju i izgradnji (kao ni drugim važećim propisima) nije uvedeno ograničenje u pogledu angažovanja odgovornog projektanta koji radi u jednoj jedinici lokalne samouprave za obavljanje nekih poslova objedinjene procedure u drugoj jedinici lokalne samouprave.

Shodno članu 117. Zakona o upravnom postupku, koji se odnosi na spajanje stvari u jednom postupku:

(1) Ako se prava ili obaveze stranaka zasnivaju na istom ili sličnom činjeničnom stanju i na istom pravnom osnovu i ako je organ koji vodi postupak u pogledu svih predmeta stvarno nadležan, može se pokrenuti i voditi jedan postupak i onda kad se radi o pravima i obavezama više stranaka.

(2) Pod istim uslovima jedna stranka ili više stranaka mogu u jednom postupku ostvarivati i više različitih zahteva.

(3) O vođenju jednog postupka u slučajevima iz st. 1. i 2. ovog člana organ će doneti poseban zaključak. Protiv tog zaključka može se izjaviti žalba, osim ako je zaključak doneo drugostepeni organ.

Takođe u skladu sa čl.145. stav 7. i 8. Zakona o planiranju i izgradnji:

Po završetku izgradnje, odnosno izvođenju radova, za objekte iz stava 1. ovog člana, po zahtevu investitora, nadležni organ može izdati upotrebnu dozvolu.

Pravnosnažno rešenje iz stava 2. ovog člana, za objekte koji se u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje upis u javnu knjigu o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima mogu upisati u javnu evidenciju, kao i za promenu namene objekta, odnosno dela objekta bez izvođenja radova, predstavlja osnov za upis u javnu knjigu o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima, a ako je za predmetni objekat, odnosno izvođenje radova izdata i upotrebna dozvola po zahtevu investitora, osnov za upis u javnu knjigu predstavlja pravnosnažno rešenje iz stava 2. ovog člana i pravnosnažno rešenje o upotrebnoj dozvoli.

Shodno čl.117. Zakona o upravnom postupku i čl.145. Zakona o planiranju i izgradnji, mišljenja smo da je moguće dobiti jednu upotrebnu dozvolu na osnovu dva izdata rešenja.

Da. S obzirom da u roku od godinu dana investitor mora da pribavi građevinsku dozvolu, koja se shodno čl.135. Zakona o planiranju i izgradnji izdaje investitoru koji uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole dostavi projekat za građevinsku dozvolu, potrebno je vršiti izradu projekta za građevinsku dozvolu.

U zavisnosti od vrste objekta koji se gradi, odnosno radova koji se izvode, vrši se izrada projekta za građevinsku dozvolu, odnosno idejnog projekta u slučaju građenja objekata, odnosno izvođenja radova iz člana 145.

Shodno čl.10. Odluke o vrstama licenci koje izdaje Inženjerska komora Srbije, u opisu delatnosti nosioca licence 353 (Odgovorni projektant telekomunikacionih mreža i sistema), između ostalog, propisana je „izrada projekata telekomunikacionih mreža i sistema, mesne, regionalne, magistralne, vazdušne, kablovske, (KDS, Optika, ATC, SDH, PDH, RR sistemi, Mobilna telefonija, SAT sistemi), i dr.“

Obzirom da nije precizirano da se izrada projekata KDS mreže odnosi isključivo na podzemne, odnosno nadzemne mreže, mišljenja smo da nosilac licence 353 (Odgovorni projektant telekomunikacionih mreža i sistema), može da vrši izradu projekta podzemne KDS mreže.

Nadležnost za održavanje se određuje u zavisnosti od kategorije puta o kome se radi. A svakako se primenjuje čl.145, odnosno da se „izvođenje radova na uređenju saobraćajnica u okviru postojeće regulacije ulica vrši na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova, koje izdaje organ nadležan za izdaavnje građevinske dozvole.“

Radovi na redovnom i periodičnom održavanju javnog puta izvode se shodno članovima 58. i 59. Zakona o javnim putevima.

U skladu sa čl. 129a Zakona o planiranju i izgradnji, privredno društvo, odnosno drugo pravno lice ili preduzetnik, koje obavlja poslove izrade i kontrole tehničke dokumentacije, odnosno koje je izvođač radova, vršilac stručnog nadzora ili tehničkog pregleda, mora biti osigurano od odgovornosti za štetu koju može pričiniti drugoj strani, odnosno trećem licu.

Shodno čl.2. Pravilnika o osiguranju od profesionalne odgovornosti, privredno društvo, odnosno drugo pravno lice ili preduzetnik koje obavlja poslove izrade i kontrole tehničke dokumentacije, odnosno koje je izvođač radova, vršilac stručnog nadzora ili tehničkog pregleda, mora biti osigurano od odgovornosti za štetu prilikom pružanja profesionalnih usluga koju može imati druga strana, odnosno treće lice u skladu sa zakonom kojim se uređuje planiranje i izgradnja.

U skladu sa čl. 129a Zakona o planiranju i izgradnji, privredno društvo, odnosno drugo pravno lice ili preduzetnik, koje obavlja poslove izrade i kontrole tehničke dokumentacije, odnosno koje je izvođač radova, vršilac stručnog nadzora ili tehničkog pregleda, mora biti osigurano od odgovornosti za štetu koju može pričiniti drugoj strani, odnosno trećem licu.

Shodno čl.2. Pravilnika o osiguranju od profesionalne odgovornosti, privredno društvo, odnosno drugo pravno lice ili preduzetnik koje obavlja poslove izrade i kontrole tehničke dokumentacije, odnosno koje je izvođač radova, vršilac stručnog nadzora ili tehničkog pregleda, mora biti osigurano od odgovornosti za štetu prilikom pružanja profesionalnih usluga koju može imati druga strana, odnosno treće lice u skladu sa zakonom kojim se uređuje planiranje i izgradnja.

Dokaz da je privredno društvo, odnosno drugo pravno lice ili preduzetnik osigurano od profesionalne odgovornosti se dokazuje ugovorom o osiguranju od profesionalne odgovornosti. Shodno čl.3. Pravilnika, lice odnosno preduzetnik iz člana 2. ovog pravilnika, osiguranje od profesionalne odgovornosti obezbeđuje zaključenjem ugovora o osiguranju od profesionalne odgovornosti, sa društvom registrovanim za ovu vrstu osiguranja.

Ugovorom se bliže uređuju međusobna prava i obaveze, kao i postupanje u slučaju naplate štete u svakom pojedinačnom osiguranom slučaju.

Shodno čl. 175. Zakona o planiranju i izgradnji, građevinski inspektor u vršenju inspekcijskog nadzora ima pravo i dužnost da proverava da li:

1) privredno društvo, odnosno drugo pravno lice ili preduzetnik koje gradi objekat, odnosno lice koje vrši stručni nadzor, odnosno lica koja obavljaju pojedine poslove na građenju objekata, ispunjavaju propisane uslove;

Shodno čl. 212. Zakona o planiranju i izgradnji, novčanom kaznom od 500.000 do 2.000.000 dinara kazniće se za prekršaj privredno društvo ili drugo pravno lice koje obavlja poslove izrade i kontrole tehničke dokumentacije, odnosno koje je izvođač radova, vršilac stručnog nadzora ili tehničkog pregleda, ako nije osigurano od odgovornosti za štetu (član 129a).

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u privrednom društvu ili drugom pravnom licu novčanom kaznom od 20.000 do 100.000 dinara.

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se preduzetnik novčanom kaznom od 100.000 do 500.000 dinara.

Zahtev za pokretanje prekršajnog postupka iz stava 1. ovog člana podnosi nadležni građevinski inspektor.

Shodno članu 151. stav 3. Zakona o planiranju i izgradnji, licencu za odgovornog izvođača radova može da stekne lice sa stečenim visokim obrazovanjem odgovarajuće struke, odnosno smera, na studijama drugog stepena ili sa stečenim visokim obrazovanjem na studijama prvog stepena odgovarajuće struke, odnosno smera, položenim stručnim ispitom i najmanje tri godine radnog iskustva sa visokim obrazovanjem na studijama drugog stepena, odnosno pet godina radnog iskustva sa visokim obrazovanjem na studijama prvog stepena, sa stručnim rezultatima na građenju objekata.

Shodno Pravilniku o uslovima osiguranja od profesionalne odgovornosti („Sl.Glasnik RS“, br.40/2015) „suma osiguranja koju Ugovarač mora obavezno obezbediti Ugovorom, iznosi minimalno 50.000 Eura u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, za privredna društva, odnosno druga pravna lica.“

Sva odstupanja na veći iznosa su moguća ukoliko se investitor i vršilac izrade tehničke dokumentacije o tome sporazumeju u toku realizacije ugovora.

U skladu sa Zakonom o službenoj upotrebi jezika i pisma, u službenoj upotrebi je ćiričko pismo, pod čime se smatra i pismeno opštenje organa i organizacija sa strankama odnosno građanima.

U skladu sa čl. 147. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji, na postupak izdavanja privremene građevinske dozvole i njenu sadržinu primenjuju se odredbe koje se odnose na izdavanje rešenja iz čl.145 ovog zakona.

U skladu sa čl.16 Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekta („Sl. Glasnik RS“, br.23/2015), za potrebe pribavljanja rešenja o odobrenju za izvođenje radova iz člana 145. Zakona izrađuje se idejni projekat.

Započeti postupci za rešavanje zahteva podnetih do dana stupanja na snagu ovog zakona, okončaće se po propisima po kojima su započeti.

Svaki sledeći zahtev podnosi se shodno odredbama novog zakona.

Pomoćni objekat je definisan članom 2. tačka 24. Zakona o planiranju i izgradnji, kao objekat koji je u funkciji glavnog objekta, a gradi se na istoj parceli na kojoj je sagrađen ili može biti sagrađen glavni stambeni, poslovni ili objekat javne namene. Saglasno navedenoj definiciji, glavni objekat ne mora biti sagrađen u momentu izgradnje pomoćnog objekta. Površina pomoćnog objekta nije definisana, pa u tom smislu ne postoje ograničenja.

Pitanje usaglašenosti proizvoda iz uvoza regulisano je Pravilnikom o načinu stavljanja znakova usaglašenosti na proizvode, kao i upotrebi znakova usaglašenosti. Članom 9. Pravilnika propisano je da na proizvod iz uvoza Srpski znak usaglašenosti može da se stavi na osnovu rešenja nadležnog ministra kojim je priznato važenje inostrane isprave, odnosno znaka usaglašenosti ili na osnovu izvoda iz registra o važenju inostranih isprava i znakova usaglašenosti u Republici Srbiji, kao i u slučaju inostranih isprava i znakova usaglašenosti koji važe u Republici Srbiji na osnovu potvrđenog međunarodnog sporazuma. Takođe, Srpski znak usaglašenosti može da se stavi na proizvod iz uvoza i na osnovu Potvrde o usaglašenosti koju izdaje imenovano telo za ocenjivanje usaglašenosti ili na osnovu izvoda iz evidencije tog tela o izdatim potvrdama o usaglašenosti, ako je to propisano tehničkim propisom. Na proizvod koji je usaglašen sa propisanim zahtevima i za koje je to propisano tehničkim propisom stavlja se SE znak u skladu sa uredbom kojom se uređuje oblik, izgled i sadržaj znaka usaglašenosti.

To je regulisano odredbama zakona o legalizaciji obejkata (Sl.GL. br. 95/2013, 117/2014), i nije predmet odredbi Zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji iz decembra 2014. godine.

U skladu sa članom 66. stav 2.  Zakona o planiranju i izgradnji, „Uz zahtev za provođenje preparcelacije, odnosno parcelacije podnosi se dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima za sve katastarske parcele i projekat preparcelacije, odnosno parcelacije potvrđen od strane organa nadležnog za poslove urbanizma jedinice lokalne samouprave, čiji sastavni deo je projekat geodetskog obeležavanja.“ Prema tome, potrebno je.

Ukoliko su ispunjeni navedeni uslovi, može se provesti preparcelacija, bez obzira na ranije projekte parcelacije ili peparcelacije na građevinskoj parceli.

Pod posebnim zakonom smatra se Zakon o održavanju stambenih zgrada i pod nadziđivanjem podrazumevaju se radovi iz čl. 18. Zakona o održavanju stambenih zgrada, kojim je predviđena mogućnost saglasno propisima o planiranju i uređenju prostora i izgradnji objekata, da skupština zgrade može doneti odluku kojom „...se može izgraditi, odnosno adaptirati novi stan“. Tačno je da je sud  je izgubio nadležnost, i da do formalne promene ove odredbe Zakona o održavanju stambenih zgrada, potrebno je overiti ugovor u skladu sa Zakonom o javnom beležništvu. Međutim, Ustavni sud je doneo Odluku (objavljena u Sl. Gl. RS br. 27/2011 od 20.04.2011. godine) kojom je utvrdio da se odredbe člana 18. stav 1. u delu koji glasi  „saglašnošću vlasnika i drugih posebnih delova zgrada kojima pripada više od polovine ukupne površine stanova i drugih posebnih delova zgrada“ nisu u saglasnosti sa Ustavom i potvrđenim međunarodnim ugovorima, tako da je gore citirana odredba prestala da važi danom objavljivanja Odluke Ustavnog suda u Sl. Gl. RS. Dakle, po oceni Suda, odluke o pitanjima koje se odnose na promenu namene zajedničke nedeljive svojine mogu se donositi pod uslovom da svi  etažni vlasnici imaju pravo jednakog odlučivanja o načinu koriščenja zajedničkih delova zgrade, kao i pravo na delotvornu zaštitu u slučaju da odlukom skupštine zgrade bude izigran cilj zbog koga je pravo na prenamenu zajedničkih delova zgrade zakonom ustanovljeno.

S obzirom na činjenicu da je reč o objektu u svojini grada, a da se primopredaja vrši sa javnim preduzećem čiji je osnivač Republika Srbija, pitanje primopredaje bi trebalo rešiti zaključenjem ugovora kojim se ustupa pravo upravljanja i korišćenja merno – regulacione stanice javnom preduzeću.

Potrebno je prethodno uraditi projekat  parcelacije za parcelu koja se deli, pa nakon toga kroz postupak geodetskog elaborata uraditi spajanje dve susedne parcele istog vlasnika.

Nije moguće na osnovu člana 68. izvršiti spajanje dve parcele različitih vlasnika. To je moguće uraditi kroz projekat preparcelacije.

Pravo i uslovi za pretvaranje prava korišćenja građevinskog zemljišta u pravo svojine za lica iz stava 9. ovog člana uređuju se posebnim zakonom, koji tek treba da bude donet.

Pitanje konverzije zemljišta u naselju Rtanj

Iz pitanja proizlazi da se radi o stambenim zgradama koje su legalno sazidane, jer je navedeno da su pitanje sticanja zemljišta pokrenuli vlasnici stanova, pa oni pravo na konverziju ostvaruju bez naknade u skladu sa članom 102. Zakona, uz obavezu parcelacije u skladu sa članom 106. Zakona, koji bliže uređuje principe uspostavljanja jedinstva nepokretnosti.

Ako je pak reč o objektima koji su u postupku legalizacije, konverzija se ostvaruje uz naknadu u skladu sa čl. 70 i 105. Zakona, a parcelacije se vrši u skladu sa principima iz člana 106. Zakona. U tom slučaju treba voditi računa da li postoje uslovi za legalizacijupropisani članom 3. Zakona o legalizaciji ("Sl. glasnik RS", br. 95 od 31. oktobra 2013, 117/14), jer se u suprotnom objekat ne može legalizovati pa se ne može ostvariti ni pravo na konverziju zemljišta koje se nalazi ispod tog objekta.

Član 70. Zakona se nalazi u odeljku koji uređuje parcelaciju, a uređuje pitanje preparcelacije-formiranja građevinske parcele, mimo standarda propisanih za građevinske parcele (mala površine), u cilju uspostavljanja jedinstva nepokretnosti, za delove parcela na kojima se nalaze objekti koji su u postupku legalizacije, a građeni su na tuđem zemljištu. Ako postoje uslovi za legalizaciju takvih objekta, Zakon dozvoljava formiranje parcele ispod objekta, a vlasnik objekta  pokreće postupak propisan članom 70. Zakona,  u kome postaje vlasnik novoformirane parcele uz plaćanje tržišne cene dotadašnjem korisniku, odnosno vlasniku.

Čl. 105. i 106. Zakona se nalaze u odeljku koji uređuje konverziju. Član 105. Zakona takođe uređuje  pitanje zemljišta za redovnu upotrebu objekta, koje se  određuje u slučaju objekata u postupku  legalizaciji, dok član 106. bliže uređuje principe uspostavljanja jedinstva nepokretnosti i u slučaju ako su objekti iz legalizacije i u svim drugim slučajevima.

 Iako stvara konfuziju to što se čl. 70, 105. i 106. Zakona nalaze u različitim delovima zakona, a uređuju istu materiju, oni su u potpunoj saglasnosti i međusobno se dopunjuju, s tim što član 106, omogućuje preparcelaciju u cilju uspostavljanja jedinstva nepokretnosti i uslučaju kada na jednoj parceli postoji više legalno sagrađenih objekata. Taj član u stavu 6. izričito propisuje da se prilikom izrade projekta parcelacije za potrebe razvrgnuća suvlasničke zajednice u sudskom postupku, ne moraju se primenjivati odredbe o minimalnoj površini građevinske parcele, o pristupu javnoj saobraćajnoj površini, visini i udaljenju objekata, koji su propisani planskim dokumentom za tu zonu. Dale, po tim odredbama vlasnik legalno izgrađenog dvorišnog objekta može tražiti da mu se prizna pravo na parcelu ispod objekta, a legalizovanog objekta to pravo ostvaruje, ali uz plaćanje tržišne cene za zemljište.