Oblast: Imovinsko-pravni odnosi

Na ovoj stranici možete pronaći odgovore na neka od do sada postavljenih pitanja u vezi sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji. Pitanja i odgovori su sistematizovani prema redosledu podnaslova iz Zakona. Omogućeno je i vršenje pretrage pitanja i odgovora po ključnim rečima. Ukoliko ne nađete odgovor koji ste tražili, možete nam poslati vaše pitanje preko stranice za postavljanje pitanja.

Pitanja i odgovore po oblastima u PDF formatu možete preuzeti na sledećoj stranici: PDF-ovi po oblastima.

13.08.2018.
Da li je za rekonstrukciju krova stambene zgrade, zgrada poseduje upotrebnu dozvolu, upisani su vlasnici stanova, potrebna i saglasnost opštine koja je vlasnik zemljišta na kom se objekat nalazi"

Članom 135. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se građevinska dozvola izdaje investitoru koji uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole dostavi projekat za građevinsku dozvolu, ima odgovarajuće pravo na zemljištu ili objektu i koji je dostavio dokaze propisane podzakonskim aktom kojim se bliže uređuje sadržina i način izdavanja građevinske dozvole i platio odgovarajuće administrativne takse. U stavu 6. istog člana propisano je da se za izgradnju ili izvođenje radova na građevinskom zemljištu ili objektu koji je u vlasništvu više lica, kao dokaz o odgovarajućem pravu prilaže i overena saglasnost tih lica.

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, ukoliko se radovi izvode isključivo na objektu, uz zahtev za izdavanje rešenja o odobrenju izvođenja radova na rekonstrukciji prilaže se samo zakonom propisana saglasnost vlasnika objekta na kome se izvode radovi (a ne i vlasnika zemljišta).

09.08.2018.
Da li na placu površine 12 ari, gde stanuje 11 vlasnika - zajednicko dvoriste, može da se dobije dozvola za adaptaciju i prosirenje samo za moju stambenu jedinicu koja je inace odvojena od ostalih (nema ni jedan zajednicki zid) a ima slobodnu povrsinu gde bih mogla da se prosirim bez da opet dodirujem komšiju, i da li je za isto potrebna saglasnost ostalih vlasnika.

Članom 135. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se građevinska dozvola izdaje investitoru koji uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole dostavi projekat za građevinsku dozvolu, ima odgovarajuće pravo na zemljištu ili objektu i koji je dostavio dokaze propisane podzakonskim aktom kojim se bliže uređuje sadržina i način izdavanja građevinske dozvole i platio odgovarajuće administrativne takse. U stavu 6. istog člana propisano je da se za izgradnju ili izvođenje radova na građevinskom zemljištu ili objektu koji je u vlasništvu više lica, kao dokaz o odgovarajućem pravu prilaže i overena saglasnost tih lica.

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole za izgradnju objekta, odnosno izvođenje radova na građevinskom zemljištu koje je u vlasništvu više lica, kao dokaz o odgovarajućem pravu prilaže se i overena saglasnost tih lica.

07.08.2018.
Pre desetak godina kupila sam stan u zgradi sa cetiri stana, tada staroj oko 40 godina...Odrzavanje zgrade nije, znaci, u nadleznosti Gradskog stambenog, vec nas stanara. U medjuvremenu je krov zgrade, koji je od salonit ploca, propao, drvene grede istrulile, pocelo je da prokisnjava i morao bi da se menja. Ja sam na gornjem spratu i voljna sam, sa komsijom sa sprata, da se upustim u zamenu krova, ali vlasnik jednog stana iz prizemlja je u inostranstvu (ni saglasnost se ne moze dobiti), stan je prazan, a vlasnik drugog stana je nezainteresovan, kaze da se njega krov ne tice... Interesuje me sta mogu da ucinim u ovoj situaciji, s obzirom da meni prokisnjava i na mojoj strani je krov u losijem stanju i moralo bi nesto da se preduzme... Procitala sam na vasem sajtu da je odrzavanje zgrade zakonska obaveza svih stanara, ali me interesuje i to da li je nepostovanje te obaveze na neki nacin i sankcionisano...Da li to zaista moze samo tako, da neko hoce ili nece, a neko mora... Na koji nac in bih ja nesto mogla da preduzmem, da se krov ipak zameni, ili bar moj deo krova? S postovanjem

Prava i obaveze vlasnika posebnih i samostalnih delova zgrade nisu predmet regulisanja odredaba Zakona o planiranju i izgradnji i podzakonskih akata donetih na osnovu tog Zakona, već Zakona o stanovanju i održavanju zgrada.

Članom 14. stav 1. tačka 4) Zakona o stanovanju i održavanju zgrada propisano je da je vlasnik posebnog dela, odnosno vlasnik samostalnog dela zgrade, dužan da učestvuje u troškovima održavanja i upotrebe zajedničkih delova zgrade i katastarske parcele na kojoj se nalazi zgrada, u meri i na način određen tim Zakonom. Članom 42. stav 1. tačka 5) istog Zakona regulisano je da skupština stambene zajednice, koju čine svi vlasnici posebnih delova, određuje visinu mesečnog iznosa koji plaćaju vlasnici posebnih delova za potrebe izvršenja poslova iz nadležnosti stambene zajednice, i to na ime troškova održavanja, troškova za rad organa stambene zajednice i drugih troškova.

06.08.2018.
Poštovani, u velikoj sam dilemi šta da radim dalje, a zbog sagledavanja celog predmeta opisaću vam ceo tok a radi se o izgradnji male hidroelektrane. Po dobijanju Lokacijskih uslova uradio sam projektnu dokumentaciju i shodno objedinjenoj proceduri podne sam zahtev za dobijanje građevinske dozvole. Nadležni organ opštine je na osnovu uvida u dostavljenu dokumentaciju utvrdio da nisu ispunjeni formalin uslovi za postupanje po predmetnom zahtevu i dat mi je rok od 10 dana od dana prijema a najkasnije 30 dana od njegovog objavljivanja podnesem usaglašeni zahtev. Razlog za odbijanje zahteva je sledeći: 1. U priloženoj dokumentaciji se navodi da će se predmetni objekat graditi u dve faze. Da bi se moglo postupiti u skladu sa zahtevom, potrevno je da se u izvodu iz projekta tačno definiše šta se od elektroinstalacija izvodi u prvoj fazi a koji radovi će se izvoditi u drugoj fazi, odnosno, da se uz zahtev za građevinsku dozvolu ne dostavlja dokumentacija koja se odnosi na pomenute elektroinstalacije koje će biti predmet izdavanja građevinske dozvole. 2. Potrebno je priloženu dokumentaciju (izvod iz projekta) elektronski overiti od strane svih lica koja su učestvovala u izradi. 3. Naslovna strana izvoda iz projekta ne odgovara obrazcu broj 2 koji je predviđen članom 33, stav3. tačka 1. Pravilnik o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekta. 4. Klasifikacioni brojevi predmetnog objekta nisu u skladu sa Lokacijskim uslovima, pa je isto potrebno uskladiti. 5. Potrebno je dostaviti ugovor o izgradnji nedostajuće infrastrukture sa odgovarajućim imaocima javnih ovlašćenja za priključenje na elektroenergetsku mrežu. U predviđenom roku sam podneo usaglašeni zahtev i uvidom u dostavljenu dokumentaciju nadležni organ opštine da je investitor dokumentacijom dostavljenom uz usaglašeni zahtev otklonio formalne nedostatke i u skladu sa članom 19. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, po utvrđivanju ispunjenosti formalnih uslova za postupanje po zahtevu, pribavljen je dokaz o vlasnicima kat. Parcela preko kojih prelazi predmetni objekat. Tek tada nadležni organ opštine uvidom u dostavljene Ugovore i dokaze o vlasnicima predmetnih parcela uočeno je da nedostaje (nije naveo u prvom zahtevu kada mi je naloženo šta da otklonim) dokaz o rešenim imovinskim odnosima za dve parcele a kroz te parcele prolazi cevovod. Jedna parcela se vodi na fizičko lice(sa kojom sam u medjuvremenu sklopio ugovor), dok druga parcela se vodi kao javna svojina Republike Srbije po kulturi reka i vodi se kao ostalo zemljište. U skladu sa odredbom člana 15. Pravilnika propisano je da se uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole nadležnom organu prilaže, između ostalog, i dokaz o odgovarajućem pravu na zemljištu ili objektu u smislu Zakona, osim ako je to pravo upisano u javnoj knjizi ili je uspostavljeno zakonom. Članom 18. stav 2 Pravilnika propisano je da nadležni organ ne pribavlja izvod iz lista nepokretnosti za katastarsku parcelu u slučajevima u kojima je pravo građenja uspostavljeno zakonom, bez obaveze prethodnog uređenja imovinsko-pravnih odnosa sa vlasnikom parcele. Shodno navedenim odredbama, u slučajevima u kojima je pravo građenja bez obaveze prethodnog uređenja imovinsko-pravnih odnosa sa vlasnikom parcele uspostavljeno zakonom, ne postoji obaveza dostavljanja dokaza o uređenju imovinsko-pravnih odnosa sa vlasnikom parcele. Dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima za cevovod male hidro elektrane važe odredbe člana 69. Zakona Stavom 3. istog člana propisano je da se za predmetne objekte koji se sastoje iz podzemnih i nadzemnih delova, građevinska parcela formira za nadzemne delove tih objekata (glavni objekat, ulazna i izlazna mesta, reviziona okna i sl.) dok se za podzemne delove tih objekata u trasi koridora ne formira posebna građevinska parcela. Na zemljištu iznad podzemnih delova objekta iz stava 1. ovog člana, u koje spadaju i elektroenergetski objekti, i na zemljištu ispod vodova visokonaponskih dalekovoda i elisa vetroturbina, investitor ima p

U skladu sa članom 69. stav 11. Zakona o planiranju i izgradnji, na zemljištu iznad podzemnih delova elektroenergetskih objekta investitor ima pravo prolaza ili preleta ispod, odnosno iznad zemljišta, uz obavezu sopstvenika, odnosno držaoca tog zemljišta da ne ometa izgradnju, održavanje i upotrebu tog objekta. U tom slučaju, ne dostavlja se dokaz o rešenim imovinsko pravnim odnosima u smislu ovog zakona, niti se formira građevinska parcela za predmetno zemljište.

Članom 18. stav 1. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisano je da nadležni organ, postupajući po zahtevu za izdavanje građevinske dozvole, odbacuje zahtev zaključkom ukoliko nisu ispunjeni formalni uslovi za dalje postupanje po zahtevu, propisani članom 17. Pravilnika, uz navođenje svih nedostataka. Članom 17. stav 1. tačka 4) Pravilnika propisano je da nadležni organ, proveravajući ispunjenost formalnih uslova za postupanje po zahtevu, između ostalog proverava i da li je uz zahtev priložena sva dokumentacija propisana Zakonom i podzakonskim aktima donetim na osnovu Zakona. Imajuću u vidu citirane odredbe Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, nadležni organ je u obavezi da po prijemu zahteva za izdavanje građevinske dozvole izvrši proveru ispunjenosti svih formalnih uslova za dalje postupanje po zahtevu, odnosno nema pravo da, postupajući po usaglašenom zahtevu, navodi nedostatke koji nisu bili prvobitno konstatovani, tj. navedeni.

19.07.2018.
Zanima me da li ja kao fizičko lice i vlasnik stana na poslednjem spratu stambene zgrade imam pravo da podnesem zahtev za dozvolu gradnje objekta-stana iznad mog stana? Da li je uopšte zakonski moguće da neko ko nije investitor nadozida sprat u osmospratnoj zgradi?

Pitanje pribvljanja potrebne saglasnosti za dogradnju zgrade nije regulisano odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, već Zakona o stanovanju i održavanju zgrada.

Članom 9. stav 1. Zakona o stanovanju i održavanju zgrada propisano je da raspolaganje zajedničkim delovima zgrade jeste prenos prava svojine nad zajedničkim delovima zgrade u cilju dogradnje, nadziđivanja, pripajanja ili pretvaranja. Članom 44. stav 2. istog Zakona regulisano je da o raspolaganju zajedničkim delovima zgrade skupština stambene zajednice, koju čine svi vlasnici posebnih delova zgrade, odlučuje većinom koju čine 2/3 ukupnog broja glasova.

Kada je reč o dokumentaciji koju je potrebno pribaviti u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji u cilju dogradnje, za izvođenje predmetnih radova neophodno je pribaviti građevinsku dozvolu. Postupak podnošenja zahteva i dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole propisani su članom 135. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Pre podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole, neophodno je pribaviti lokacijske uslove, u skladu sa čl. 53a – 57. Zakona i članom 6. Pravilnika. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

09.07.2018.
Da li je potrebna saglasnost suvlasnika za izdavanje rešenja o građevinskoj dozvoli na suvlasničkoj katastarskoj parceli? U konkretnom slučaju radi se o suvlasničkoj katastarskoj praceli sa poremećenim susedskim odnosima gde jedan od suvlasnika odbija da da saglasnost drugom suvlasniku. U lokacijskim uslovima ikoeficijent izgrađenosti utvrđen je za celu katastarsku parcelu te je prvostepeni organ mišljenja da bi izdavanjem građevinske dozvole bez saglasnosti jednog od suvlasnika bila nanaeta šteta ostalim suvlasnicima jer bi eventualno bili onemogućeni da kasnije grade na svom delu parcele. Molimo za vaše mišljenje

Članom 135. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se građevinska dozvola izdaje investitoru koji uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole dostavi projekat za građevinsku dozvolu, ima odgovarajuće pravo na zemljištu ili objektu i koji je dostavio dokaze propisane podzakonskim aktom kojim se bliže uređuje sadržina i način izdavanja građevinske dozvole i platio odgovarajuće administrativne takse. U stavu 6. istog člana propisano je da se za izgradnju ili izvođenje radova na građevinskom zemljištu ili objektu koji je u vlasništvu više lica, kao dokaz o odgovarajućem pravu prilaže i overena saglasnost tih lica.

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, za izvođenje radova na zemljištu koje je u vlasništvu više lica, kao dokaz o odgovarajućem pravu neophodno je priložiti overenu saglasnost ostalih suvlasnika.

05.07.2018.
Da li mesna zajednica može biti investitor na izvođenju radova na izgradnji fekalne kanalizacije na teritoriji iste mesne zajednice? Ako saglasno članu 76 Zakona o lokalnoj samoupravi, mesna zajednica ima svojstvo pravnog lica, a članu 2 i 18 Zakona o javnoj svojini mesna zajednica ima pravo korišćenja, osnosno nema pravo svojine, da li ipak MZ može biti investitor

Članom 135. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se građevinska dozvola izdaje investitoru koji uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole dostavi projekat za građevinsku dozvolu, ima odgovarajuće pravo na zemljištu ili objektu i koji je dostavio dokaze propisane podzakonskim aktom kojim se bliže uređuje sadržina i način izdavanja građevinske dozvole i platio odgovarajuće administrativne takse. U stavu 2. istog Zakona propisano je da se kao odgovarajuće pravo na zemljištu smatra pravo svojine, pravo zakupa na građevinskom zemljištu u javnoj svojini, kao i druga prava propisana ovim zakonom.

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, ukoliko mesna zajednica dostavi sve dokaze propisane članom 135. stav 1. Zakona, odnosno ukoliko dostavi dokaz o odgovarajućem pravu na zemljištu u smislu Zakona, može biti investitor.

29.06.2018.
Da li d.o.o. - nosilac prava koriscenja (1/1) na parceli neizgradjenog gradjevinskog zemljista moze da gradi objekat, a da prethodno pretvori pravo koriscenja u pravo svojine bez naknade - imajuci u vidu da je parcelu stekao kupovinom prava koriscenja od ranijeg sopstvenika kome je to pravo ustanovljeno odlukom nadleznog organa po članu 84 starog ZPI?

Članom 135. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se građevinska dozvola izdaje investitoru koji uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole dostavi projekat za građevinsku dozvolu, ima odgovarajuće pravo na zemljištu ili objektu i koji je dostavio dokaze propisane podzakonskim aktom kojim se bliže uređuje sadržina i način izdavanja građevinske dozvole i platio odgovarajuće administrativne takse. U stavu 2. istog člana propisano je da se kao odgovarajuće pravo na zemljištu smatra pravo svojine, pravo zakupa na građevinskom zemljištu u javnoj svojini, kao i druga prava propisana Zakonom.

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, pravno lice koje sprovede postupak pretvaranja prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu, ispunjava zakonski uslov u pogledu posedovanja odgovarajućeg prava na zemljištu i može da (uz ispunjenje ostalih propisanih uslova) izdejstvuje građevinsku dozvolu za izgradnju objekta na tom zemljištu.

22.06.2018.
S obzirom da je za izvodjenje radova na objektu, potrebna svojina, da li je za rekonstrukciju krova potrebna saglasnost hipotekarnog poverioca, s obzirom da deo objekta jednog od vlasnika ima hipoteku

Članom 17. stav 1. Zakona o hipoteci („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 115/05, 60/15, 63/15 – odluka US RS i 83/15) propisano je da vlasnik hipotekovane nepokretnosti ne sme fizički menjati predmet hipoteke (pregrađivanje, dogradnja, rušenje, spajanje, deoba, i dr.) bez pismene saglasnosti poverioca, koju poverilac neće odbiti da izda bez opravdanog razloga.

Imajući u vidu citiranu odredbu Zakona o hipoteci, u postupku ishodovanja rešenja o odobrenju izvođenja radova na rekonstrukciji objekta neophodno je pribaviti saglasnost hipotekarnog poverioca, ukoliko je objekat (u celini ili delimično) pod hipotekom.

21.06.2018.
Da li je rekonstrukciju krova objekta, koji je sastoji od posebnih delova, a jedan deo pod hipotekom, potrebna saglasnost hipotekarnog poverioca

Pitanja i odgovori | Imovinsko-pravni odnosi

Oblast: Imovinsko-pravni odnosi

13.08.2018.
Da li je za rekonstrukciju krova stambene zgrade, zgrada poseduje upotrebnu dozvolu, upisani su vlasnici stanova, potrebna i saglasnost opštine koja je vlasnik zemljišta na kom se objekat nalazi"

19.07.2018.
Zanima me da li ja kao fizičko lice i vlasnik stana na poslednjem spratu stambene zgrade imam pravo da podnesem zahtev za dozvolu gradnje objekta-stana iznad mog stana? Da li je uopšte zakonski moguće da neko ko nije investitor nadozida sprat u osmospratnoj zgradi?

22.06.2018.
S obzirom da je za izvodjenje radova na objektu, potrebna svojina, da li je za rekonstrukciju krova potrebna saglasnost hipotekarnog poverioca, s obzirom da deo objekta jednog od vlasnika ima hipoteku

21.06.2018.
Da li je rekonstrukciju krova objekta, koji je sastoji od posebnih delova, a jedan deo pod hipotekom, potrebna saglasnost hipotekarnog poverioca

Oblasti