Oblast: Imovinsko-pravni odnosi

Članom 135. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se građevinska dozvola izdaje investitoru koji uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole dostavi projekat za građevinsku dozvolu, ima odgovarajuće pravo na zemljištu ili objektu i koji je dostavio dokaze propisane podzakonskim aktom kojim se bliže uređuje sadržina i način izdavanja građevinske dozvole i platio odgovarajuće administrativne takse. U stavu 6. istog člana propisano je da se za izgradnju ili izvođenje radova na građevinskom zemljištu ili objektu koji je u vlasništvu više lica, kao dokaz o odgovarajućem pravu prilaže i overena saglasnost tih lica.

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, ukoliko se radovi izvode isključivo na objektu, uz zahtev za izdavanje rešenja o odobrenju izvođenja radova na rekonstrukciji prilaže se samo zakonom propisana saglasnost vlasnika objekta na kome se izvode radovi (a ne i vlasnika zemljišta).

Članom 135. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se građevinska dozvola izdaje investitoru koji uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole dostavi projekat za građevinsku dozvolu, ima odgovarajuće pravo na zemljištu ili objektu i koji je dostavio dokaze propisane podzakonskim aktom kojim se bliže uređuje sadržina i način izdavanja građevinske dozvole i platio odgovarajuće administrativne takse. U stavu 6. istog člana propisano je da se za izgradnju ili izvođenje radova na građevinskom zemljištu ili objektu koji je u vlasništvu više lica, kao dokaz o odgovarajućem pravu prilaže i overena saglasnost tih lica.

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole za izgradnju objekta, odnosno izvođenje radova na građevinskom zemljištu koje je u vlasništvu više lica, kao dokaz o odgovarajućem pravu prilaže se i overena saglasnost tih lica.

Prava i obaveze vlasnika posebnih i samostalnih delova zgrade nisu predmet regulisanja odredaba Zakona o planiranju i izgradnji i podzakonskih akata donetih na osnovu tog Zakona, već Zakona o stanovanju i održavanju zgrada.

Članom 14. stav 1. tačka 4) Zakona o stanovanju i održavanju zgrada propisano je da je vlasnik posebnog dela, odnosno vlasnik samostalnog dela zgrade, dužan da učestvuje u troškovima održavanja i upotrebe zajedničkih delova zgrade i katastarske parcele na kojoj se nalazi zgrada, u meri i na način određen tim Zakonom. Članom 42. stav 1. tačka 5) istog Zakona regulisano je da skupština stambene zajednice, koju čine svi vlasnici posebnih delova, određuje visinu mesečnog iznosa koji plaćaju vlasnici posebnih delova za potrebe izvršenja poslova iz nadležnosti stambene zajednice, i to na ime troškova održavanja, troškova za rad organa stambene zajednice i drugih troškova.

U skladu sa članom 69. stav 11. Zakona o planiranju i izgradnji, na zemljištu iznad podzemnih delova elektroenergetskih objekta investitor ima pravo prolaza ili preleta ispod, odnosno iznad zemljišta, uz obavezu sopstvenika, odnosno držaoca tog zemljišta da ne ometa izgradnju, održavanje i upotrebu tog objekta. U tom slučaju, ne dostavlja se dokaz o rešenim imovinsko pravnim odnosima u smislu ovog zakona, niti se formira građevinska parcela za predmetno zemljište.

Članom 18. stav 1. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisano je da nadležni organ, postupajući po zahtevu za izdavanje građevinske dozvole, odbacuje zahtev zaključkom ukoliko nisu ispunjeni formalni uslovi za dalje postupanje po zahtevu, propisani članom 17. Pravilnika, uz navođenje svih nedostataka. Članom 17. stav 1. tačka 4) Pravilnika propisano je da nadležni organ, proveravajući ispunjenost formalnih uslova za postupanje po zahtevu, između ostalog proverava i da li je uz zahtev priložena sva dokumentacija propisana Zakonom i podzakonskim aktima donetim na osnovu Zakona. Imajuću u vidu citirane odredbe Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, nadležni organ je u obavezi da po prijemu zahteva za izdavanje građevinske dozvole izvrši proveru ispunjenosti svih formalnih uslova za dalje postupanje po zahtevu, odnosno nema pravo da, postupajući po usaglašenom zahtevu, navodi nedostatke koji nisu bili prvobitno konstatovani, tj. navedeni.

Pitanje pribvljanja potrebne saglasnosti za dogradnju zgrade nije regulisano odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, već Zakona o stanovanju i održavanju zgrada.

Članom 9. stav 1. Zakona o stanovanju i održavanju zgrada propisano je da raspolaganje zajedničkim delovima zgrade jeste prenos prava svojine nad zajedničkim delovima zgrade u cilju dogradnje, nadziđivanja, pripajanja ili pretvaranja. Članom 44. stav 2. istog Zakona regulisano je da o raspolaganju zajedničkim delovima zgrade skupština stambene zajednice, koju čine svi vlasnici posebnih delova zgrade, odlučuje većinom koju čine 2/3 ukupnog broja glasova.

Kada je reč o dokumentaciji koju je potrebno pribaviti u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji u cilju dogradnje, za izvođenje predmetnih radova neophodno je pribaviti građevinsku dozvolu. Postupak podnošenja zahteva i dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole propisani su članom 135. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Pre podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole, neophodno je pribaviti lokacijske uslove, u skladu sa čl. 53a – 57. Zakona i članom 6. Pravilnika. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Članom 135. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se građevinska dozvola izdaje investitoru koji uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole dostavi projekat za građevinsku dozvolu, ima odgovarajuće pravo na zemljištu ili objektu i koji je dostavio dokaze propisane podzakonskim aktom kojim se bliže uređuje sadržina i način izdavanja građevinske dozvole i platio odgovarajuće administrativne takse. U stavu 6. istog člana propisano je da se za izgradnju ili izvođenje radova na građevinskom zemljištu ili objektu koji je u vlasništvu više lica, kao dokaz o odgovarajućem pravu prilaže i overena saglasnost tih lica.

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, za izvođenje radova na zemljištu koje je u vlasništvu više lica, kao dokaz o odgovarajućem pravu neophodno je priložiti overenu saglasnost ostalih suvlasnika.

Članom 135. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se građevinska dozvola izdaje investitoru koji uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole dostavi projekat za građevinsku dozvolu, ima odgovarajuće pravo na zemljištu ili objektu i koji je dostavio dokaze propisane podzakonskim aktom kojim se bliže uređuje sadržina i način izdavanja građevinske dozvole i platio odgovarajuće administrativne takse. U stavu 2. istog Zakona propisano je da se kao odgovarajuće pravo na zemljištu smatra pravo svojine, pravo zakupa na građevinskom zemljištu u javnoj svojini, kao i druga prava propisana ovim zakonom.

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, ukoliko mesna zajednica dostavi sve dokaze propisane članom 135. stav 1. Zakona, odnosno ukoliko dostavi dokaz o odgovarajućem pravu na zemljištu u smislu Zakona, može biti investitor.

Članom 135. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se građevinska dozvola izdaje investitoru koji uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole dostavi projekat za građevinsku dozvolu, ima odgovarajuće pravo na zemljištu ili objektu i koji je dostavio dokaze propisane podzakonskim aktom kojim se bliže uređuje sadržina i način izdavanja građevinske dozvole i platio odgovarajuće administrativne takse. U stavu 2. istog člana propisano je da se kao odgovarajuće pravo na zemljištu smatra pravo svojine, pravo zakupa na građevinskom zemljištu u javnoj svojini, kao i druga prava propisana Zakonom.

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, pravno lice koje sprovede postupak pretvaranja prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu, ispunjava zakonski uslov u pogledu posedovanja odgovarajućeg prava na zemljištu i može da (uz ispunjenje ostalih propisanih uslova) izdejstvuje građevinsku dozvolu za izgradnju objekta na tom zemljištu.

Članom 17. stav 1. Zakona o hipoteci („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 115/05, 60/15, 63/15 – odluka US RS i 83/15) propisano je da vlasnik hipotekovane nepokretnosti ne sme fizički menjati predmet hipoteke (pregrađivanje, dogradnja, rušenje, spajanje, deoba, i dr.) bez pismene saglasnosti poverioca, koju poverilac neće odbiti da izda bez opravdanog razloga.

Imajući u vidu citiranu odredbu Zakona o hipoteci, u postupku ishodovanja rešenja o odobrenju izvođenja radova na rekonstrukciji objekta neophodno je pribaviti saglasnost hipotekarnog poverioca, ukoliko je objekat (u celini ili delimično) pod hipotekom.

Članom 17. stav 1. Zakona o hipoteci („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 115/05, 60/15, 63/15 – odluka US RS i 83/15) propisano je da vlasnik hipotekovane nepokretnosti ne sme fizički menjati predmet hipoteke (pregrađivanje, dogradnja, rušenje, spajanje, deoba, i dr.) bez pismene saglasnosti poverioca, koju poverilac neće odbiti da izda bez opravdanog razloga.

Imajući u vidu citiranu odredbu Zakona o hipoteci, u postupku ishodovanja rešenja o odobrenju izvođenja radova na rekonstrukciji objekta neophodno je pribaviti saglasnost hipotekarnog poverioca, ukoliko je objekat (u celini ili delimično) pod hipotekom.

Pitanje u vezi sa potrebnom saglasnošću za izvođenje radova na dogradnji objekta nije regulisano odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, već Zakona o stanovanju i održavanju zgrada.

Članom 9. stav 1. Zakona o stanovanju i održavanju zgrada propisano je da raspolaganje zajedničkim delovima zgrade jeste prenos prava svojine nad zajedničkim delovima zgrade u cilju dogradnje, nadziđivanja, pripajanja ili pretvaranja. Članom 44. stav 2. istog Zakona propisano je da o raspolaganju zajedničkim delovima zgrade skupština stambene zajednice, koju čine svi vlasnici posebnih delova, odlučuje većinom koju čine 2/3 ukupnog broja glasova.

Pitanja u vezi sa eventualnom prodajom postojećeg stana i podnošenjem zahteva za legalizaciju nisu predmet regulisanja Zakona o planiranju i izgradnji i podzakonskih akata donetih na osnovu tog Zakona.

Članom 135. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se građevinska dozvola izdaje investitoru koji uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole dostavi projekat za građevinsku dozvolu, ima odgovarajuće pravo na zemljištu ili objektu i koji je dostavio dokaze propisane podzakonskim aktom kojim se bliže uređuje sadržina i način izdavanja građevinske dozvole i platio odgovarajuće administrativne takse. Kao odgovarajuće pravo na zemljištu smatra se pravo svojine, pravo zakupa na građevinskom zemljištu u javnoj svojini, kao i druga prava propisana Zakonom, dok se za izgradnju ili izvođenje radova na građevinskom zemljištu ili objektu koji je u vlasništvu više lica, kao dokaz o odgovarajućem pravu prilaže i overena saglasnost tih lica.

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, ukoliko investitor ima pravo svojine ili neko drugo pravo propisano Zakonom na zemljištu na kome je planirana izgradnja, u cilju pribavljanja građevinske dozvole nije potrebno pribavljati saglasnost trećih lica. Ukoliko je reč o zemljištu koje je u vlasništvu više lica, kao dokaz o odgovarajućem pravu prilaže i overena saglasnost tih lica.

Članom 31. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisana je sadržina pravila građenja u planskom dokumentu. U stavu 5. istog člana regulisano je da pravila građenja u zavisnosti od vrste planskog dokumenta mogu da sadrže i druge uslove arhitektonskog oblikovanja, materijalizacije, završne obrade, kolorita i drugo.

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, odgovori na Vaša pitanja zavise od toga šta je predviđeno odgovarajućim odredbama planskog dokumenta kojim je obuhvaćena katastarska parcela na kojoj je planiranoizvođenje predmetnih radova.

Kao što je u Vašem pitanju konstatovano, formulacijom iz člana 101. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji nije regulisan stepen izgradnje objekta koji se minimalno zahteva za izmenu ugovora o zakupu na građevinskom zemljištu u javnoj svojini, u slučaju promene vlasnika objekta, odnosno posebnog fizičkog dela objekta. Međutim, imajući u vidu činjenicu da je promena zakupca moguća na zahtev „novog vlasnika objekta, odnosno dela objekta“, mišljenja smo da je neophodno da je završena izgradnja barem dela objekta koji čini tehničko-tehnološku celinu i može se kao takav samostalno koristiti.

Pribavljanje potrebne saglasnosti za izvođenje radova na zajedničkim delovima zgrade nije predmet regulisanja odredaba Zakona o planiranju i izgradnji, već Zakona o stanovanju i održavanju zgrada.

Naime, članom 9. stav 1. Zakona o stanovanju i održavanju zgrada propisano je da raspolaganje zajedničkim delovima zgrade jeste prenos prava svojine nad zajedničkim delovima zgrade u cilju dogradnje, nadziđivanja, pripajanja ili pretvaranja. Članom 44. stav 2. istog Zakona propisano je da o raspolaganju zajedničkim delovima zgrade skupština stambene zajednice, koju čine u svi vlasnici posebnih delova, odlučuje većinom koju čine 2/3 ukupnog broja glasova.

Pitanje koje ste postavili nije predmet regulisanja odredaba Zakona o planiranju i izgradnji, već Zakona o stanovanju i održavanju zgrada.

Članom 9. stav 1. Zakona o stanovanju i održavanju zgrada propisano je da raspolaganje zajedničkim delovima zgrade jeste prenos prava svojine nad zajedničkim delovima zgrade u cilju dogradnje, nadziđivanja, pripajanja ili pretvaranja. U članu 44. stav 2. istog Zakona regulisano je da o raspolaganju zajedničkim delovima zgrade skupština stambene zajednice, koju čine svi vlasnici posebnih delova zgrade, odlučuje većinom koju čine 2/3 ukupnog broja glasova.

Iz formulacije člana 69. Zakona o planiranju i izgradnji nedvosmisleno proizlazi da se njegove odredbe primenjuju bez obzira na to koje lice je u konkretnom slučaju investitor radova (imalac javnih ovlašćenja ili drugo fizičko, odnosno pravno lice).

Iz Vašeg pitanja se ne može zaključiti o kakvim radovima je reč u konkretnom slučaju.

Ukoliko je u pitanju izvođenje radova na građenju, odnosno postavljanju linijskog infrastrukturnog objekta (vodovodna i kanalizaciona infrastruktura), kao dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima na zemljištu, umesto drugih dokaza propisanih Zakonom, može se podneti i ugovor o ustanovljavanju prava službenosti, odnosno ugovor o zakupu zemljišta u privatnoj svojini sa vlasnikom zemljišta, zaključen u skladu sa posebnim propisima, ugovor o uspostavljanju prava službenosti zaključen sa vlasnikom, odnosno korisnikom zemljišta koji je imalac javnih ovlašćenja, na period koji odredi vlasnik, odnosno korisnik zemljišta, kao i popis katastarskih parcela sa priloženim saglasnostima vlasnika, odnosno korisnika zemljišta. U skladu sa članom 16. stav 3. tačka 1) Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, dokaz o odgovarajućem pravu na zemljištu u smislu Zakona dostavlja se uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole, osim ako je to pravo upisano u javnoj knjizi ili je uspostavljeno zakonom, odnosno ako je Zakonom propisano da se taj dokaz ne dostavlja.

Kada je reč o odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, za postavljanje solarnog kolektora koji se ne priključuje na elektrodistributivnu mrežu nije potrebno pribavljati akt nadležnog organa za gradnju, odnosno akt za izvođenje radova.

Međutim, korišćenje i održavanje zgrade, odnosno zajedničkih i posebnih delova zgrade, nije regulisano odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, već Zakona o stanovanju i održavanju zgrada. Članom 42. stav 1. tačka 16) Zakona o stanovanju i održavanju zgrada propisano je da skupština stambene zajednice, koju čine svi vlasnici posebnih delova zgrade, donosi odluku o postavljanju, odnosno ugradnji stvari na zajedničkim delovima zgrade i zemljištu koje služi za redovnu upotrebu zgrade i visini naknade koju plaćaju vlasnici tih stvari. Skupština stambene zajednice donosi odluke običnom većinom glasova prisutnih članova koji imaju pravo glasa po određenom pitanju, što u slučaju kada postoje samo dva vlasnika posebnih delova zgrade znači da se odluke donose jednoglasno.

Ukoliko ne postoji saglasnost suvlasnika u vezi sa postavljanjem solarnog kolektora na zajedničkom delu zgrade (krovu), a suvlasnik koji je postavio solarni kolektor bez propisane saglasnosti odbija da ga ukloni, drugi suvlasnik može sudskim putem zatražiti njegovo uklanjanje.

Članom 2. tačka 33) Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da dogradnja jeste izvođenje građevinskih i drugih radova kojima se izgrađuje novi prostor van postojećeg gabarita objekta, kao i nadziđivanje objekta, i sa njim čini građevinsku, funkcionalnu ili tehničku celinu

Članom 9. stav 1. Zakona o stanovanju i održavanju zgrada propisano je da raspolaganje zajedničkim delovima zgrade jeste prenos prava svojine nad zajedničkim delovima zgrade u cilju dogradnje, nadziđivanja, pripajanja ili pretvaranja. Članom 44. stav 2. istog Zakona propisano je da skupština stambene zajednice odlučuje o raspolaganju zajedničkim delovima zgrade većinom koju čine 2/3 ukupnog broja glasova.

Članom 2. tačka 33) Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da dogradnja jeste izvođenje građevinskih i drugih radova kojima se izgrađuje novi prostor van postojećeg gabarita objekta, kao i nadziđivanje objekta, i sa njim čini građevinsku, funkcionalnu ili tehničku celinu

Članom 9. stav 1. Zakona o stanovanju i održavanju zgrada propisano je da raspolaganje zajedničkim delovima zgrade jeste prenos prava svojine nad zajedničkim delovima zgrade u cilju dogradnje, nadziđivanja, pripajanja ili pretvaranja. Članom 44. stav 2. istog Zakona propisano je da skupština stambene zajednice odlučuje o raspolaganju zajedničkim delovima zgrade većinom koju čine 2/3 ukupnog broja glasova.

Izvođenje radova na dogradnji objekta (izvođenje građevinskih i drugih radova kojima se izgrađuje novi prostor van postojećeg gabarita objekta i sa njim čini građevinsku, funkcionalnu ili tehničku celinu) vrši se na osnovu građevinske dozvole. U skladu sa članom 135. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji, građevinska dozvola se izdaje investitoru koji uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole dostavi projekat za građevinsku dozvolu, ima odgovarajuće pravo na zemljištu ili objektu i koji je dostavio dokaze propisane podzakonskim aktom kojim se bliže uređuje sadržina i način izdavanja građevinske dozvole i platio odgovarajuće administrativne takse. U stavu 6. Istog člana propisano je da se za izgradnju ili izvođenje radova na građevinskom zemljištu ili objektu koji je u vlasništvu više lica, kao dokaz o odgovarajućem pravu prilaže se i overena saglasnost tih lica.

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, ukoliko se predmetni radovi izvode samo u gabaritima objekta, za njihovo izvođenje je dovoljno pribaviti saglasnost vlasnika posebnih delova objekta (zgrade), u skladu sa odredbama Zakona o stanovanju i održavanju zgrada. Ukoliko se radovi izvode i na zemljištu koje je van gabarita objekta, neophodno je pribaviti saglasnost i vlasnika tog zemljišta.

Članom 135. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se građevinska dozvola izdaje investitoru koji uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole dostavi projekat za građevinsku dozvolu, ima odgovarajuće pravo na zemljištu ili objektu i koji je dostavio dokaze propisane podzakonskim aktom kojim se bliže uređuje sadržina i način izdavanja građevinske dozvole i platio odgovarajuće administrativne takse.

Odredbama Zakona o planiranju i izgradnji nije propisano da pravo korišćenja na građevinskom zemljištu javnog preduzeća čiji je osnivač Republika Srbija predstavlja odgovarajuće pravo na zemljištu, u smislu člana 135. stav 1. Zakona.

Ukoliko je u konkretnom slučaju reč o gradskom građevinskom zemljištu i ukoliko su ispunjeni ostali uslovi propisani članom 79. Zakona o planiranju i izgradnji, mišljenja smo da ne postoji prepreka za utvrđivanje zemljišta za redovnu upotrebu objekta i formiranje građevinske parcele, bez obzira na način korišćenja predmetnog zekljišta.

Članom 70. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da, po zahtevu podnosioca zahteva u postupku legalizacije, nadležni organ može odrediti građevinsko zemljište ispod objekta kao zemljište za redovnu upotrebu, uz obavezu podnosioca zahteva da u roku od pet godina od dana pravnosnažnosti rešenja o legalizaciji pokrene postupak za utvrđivanje zemljišta za redovnu upotrebu, u skladu sa tim zakonom.

Imajući u vidu citiranu odredbu Zakona o planiranju i izgradnji, ne postoji mogućnost da zemljište koje nije građevinsko bude određeno kao zemljište za redovnu upotrebu.

Ukazujemo i na odredbe člana 69. stav 6. Zakona o planiranju i izgradnji, kojim je propisano da se na poljoprivrednom zemljištu mogu graditi isključivo linijski infrastrukturni objekti, komunalna infrastruktura, elektroenergetski i elektronski objekti ili komunikacione mreže i uređaji, i to uz prethodno pribavljenu saglasnost ministarstva nadležnog za poslove poljoprivrede.

Pretvaranje prava korišćenja u pravo svojine, u skladu sa članom 102. Zakona o planiranju i izgradnji, sprovodi se na način da lica koja su u momentu stupanja Zakona na snagu imala pravo korišćenja na određenoj katastarskoj parceli, stiču pravo svojine na toj parceli u istom obimu u kom su imali pravo korišćenja. Drugim rečima, ukoliko je na određenoj parceli više lica imalo pravo korišćenja, ta lica stiču pravo susvojine na predmetnoj parceli, sa udelom koji su imali i u pravu korišćenja.

Pretvaranje prava korišćenja u pravo svojine bez naknade sprovodi se po samom zakonu, a upis prava svojine vrši organ nadležan za poslove državnog premera i katastra, po službenoj dužnosti, pod uslovom da nije reč o nekom od lica iz člana 102. stav 9. Zakona o planiranju i izgradnji.

Na jednoj katastarskoj parceli može se obrazovati veći broj građevinskih parcela, koje se mogu deliti parcelacijom do minimuma utvrđenog primenom pravila o parcelaciji ili ukrupniti preparcelacijom, a prema planiranoj ili postojećoj izgrađenosti, odnosno, planiranoj ili postojećoj nameni građevinske parcele, na osnovu projekta parcelacije, u skladu sa članom 65.stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji. 

Odredbama Zakona o planiranju i izgradnji i podzakonskih akata donetih na osnovu tog Zakona regulisan je u postupak za izdavanje akata u ostvarivanju prava na izgradnju i upotrebu objekata. „Uzurpiranje“, odnosno protivpravno prisvajanje izgrađenog zemljišta koje pripada zgradi nije predmet regulisanja odredaba Zakona o planiranju i izgradnji (kao ni podzakonskih akata donetih na osnovu tog Zakona), već Zakona o stanovanju i održavanju zgrada.

U skladu sa članom 42. stav 1. tačka 13) Zakona o stanovanju i održavanju zgrada, skupština stambene zajednice donosi odluku o načinu korišćenja zemljišta koje služi za redovnu upotrebu zgrade, i to običnom većinom glasova prisutnih članova koji imaju pravo glasa po određenom pitanju, saglasno članu 44. stav 1. istog Zakona.

Članom 135. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji regulisano je da se građevinska dozvola  izdaje investitoru koji uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole dostavi projekat za građevinsku dozvolu, ima odgovarajuće pravo na zemljištu ili objektu i koji je dostavio dokaze propisane podzakonskim aktom kojim se bliže uređuje sadržina i način izdavanja građevinske dozvole i platio odgovarajuće administrativne takse. U stavu 6. istog člana propisano je da se za izgradnju ili izvođenje radova na građevinskom zemljištu ili objektu koji je u vlasništvu više lica, kao dokaz o odgovarajućem pravu prilaže i overena saglasnost tih lica .

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, za izvođenje radova na objektu, odnosno delu objekta koji je u vlasništvu više lica, neophodna je saglasnost suvlasnika. Posebni, odnosno zajednički delovi zgrade definisani su odgovarajućim odredbama Zakona o stanovanju i održavanju zgrada (član 3. stav 2. tačka 8) i član 3. stav 2. tačka 16) Zakona). Tekst Zakona možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Na posebnom delu zgrade može postojati isključiva svojina jednog lica, susvojina ili zajednička svojina u skladu sa zakonom, dok nad zajedničkim delovima zgrade vlasnici posebnih delova zgrade imaju pravo zajedničke nedeljive svojine u skladu sa zakonom kojim se uređuju svojinsko-pravni odnosi.

Ukoliko su predmetni radovi planirani na zajedničkom delu zgrade, za donošenje odluke o preduzimanju tih radova potrebna je većina glasova prisutnih članova stambene zajednice koji imaju pravo glasa po određenom pitanju, saglasno članu 44. stav 1. Zakona o stanovanju i održavanju zgrada.

Članom 135. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se građevinska dozvola izdaje investitoru koji uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole dostavi projekat za građevinsku dozvolu, ima odgovarajuće pravo na zemljištu ili objektu i koji je dostavio dokaze propisane podzakonskim aktom kojim se bliže uređuje sadržina i način izdavanja građevinske dozvole i platio odgovarajuće administrativne takse. U stavu 6. istog člana propisano je da se za izgradnju ili izvođenje radova na građevinskom zemljištu ili objektu koji je u vlasništvu više lica, kao dokaz o odgovarajućem pravu prilaže se i overena saglasnost tih lica.

Imajući u vidu citirane odredba Zakona o planiranju i izgradnji, ukoliko bi se planirani radovi izvodili isključivo na objektu, nije potrebno dostavljati dokaz o odgovarajućem pravu na zemljištu.

Članom 135. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji regulisano je da se građevinska dozvola izdaje investitoru koji uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole dostavi projekat za građevinsku dozvolu, ima odgovarajuće pravo na zemljištu ili objektu i koji je dostavio dokaze propisane podzakonskim aktom kojim se bliže uređuje sadržina i način izdavanja građevinske dozvole i platio odgovarajuće administrativne takse. U stavu 6. istog člana regulisano je da se za izgradnju ili izvođenje radova na građevinskom zemljištu ili objektu koji je u vlasništvu više lica, kao dokaz o odgovarajućem pravu prilaže i overena saglasnost tih lica.

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, u cilju dobijanja građevinske dozvole za izgradnju objekta na građevinskom zemljištu koje je u vlasništvu više lica neophodno je pribaviti overenu saglasnost svih suvlasnika na tom zemljištu.

Članom 102. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se pravo korišćenja na građevinskom zemljištu, pretvara se u pravo svojine, bez naknade. Pravo svojine stiče se danom stupanja na snagu Zakona, a upis prava svojine vrši organ nadležan za poslove državnog premera i katastra, po službenoj dužnosti. Pravo svojine na katastarskoj parceli upisuje se u korist lica koje je upisano kao vlasnik objekta, odnosno objekata koji se nalaze na toj parceli, odnosno u vlasništvu lica koje je upisano kao nosilac prava korišćenja na katastarskoj parceli na neizgrađenom građevinskom zemljištu, osim za lica iz člana 102. stav 9. Zakona.

Iz citiranih odredbi Zakona o planiranju i izgradnji proizlazi da se pravo svojine na katastarskoj parceli upisuje u korist vlasnika objekta, odnosno objekata na toj parceli, odnosno lica – nosilaca prava korišćenja, ukoliko je reč o neizgrađenom građevinskom zemljištu.

Napominjemo da se odredbe o pretvaranju prava korišćenja u pravo svojine bez naknade ne primenjuju na lica iz člana 102. stav 9. Zakona o planiranju i izgradnji, već se na njih primenjuju odredbe Zakona o pretvaranju prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu uz naknadu.

Tekst Zakona o planiranju i izgradnji možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Pitanje koje ste postavili nije regulisano odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, već Zakona o stanovanju i održavanju zgrada.

Članom 9. stav 1. Zakona o stanovanju i održavanju zgrada propisano je da raspolaganje zajedničkim delovima zgrade jeste prenos prava svojine nad zajedničkim delovima zgrade u cilju dogradnje, nadziđivanja, pripajanja ili pretvaranja. O raspolaganju zajedničkim delovima zgrade, skupština stambene zajednice odlučuje većinom koju čine 2/3 ukupnog broja glasova, saglasno članu 44. stav 2. Zakona o stanovanju i održavanju zgrada.

Pitanje koje ste postavili nije regulisano odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, već Zakona o stanovanju i održavanju zgrada.

Članom 9. stav 1. Zakona o stanovanju i održavanju zgrada propisano je da raspolaganje zajedničkim delovima zgrade jeste prenos prava svojine nad zajedničkim delovima zgrade u cilju dogradnje, nadziđivanja, pripajanja ili pretvaranja. O raspolaganju zajedničkim delovima zgrade, skupština stambene zajednice odlučuje većinom koju čine 2/3 ukupnog broja glasova, saglasno članu 44. stav 2. Zakona o stanovanju i održavanju zgrada.

Članom 9. stav 1. Zakona o stanovanju i održavanju zgrada propisano je da raspolaganje zajedničkim delovima zgrade jeste prenos prava svojine nad zajedničkim delovima zgrade u cilju dogradnje, nadziđivanja, pripajanja ili pretvaranja. O raspolaganju zajedničkim delovima zgrade, skupština stambene zajednice odlučuje većinom koju čine 2/3 ukupnog broja glasova, saglasno članu 44. stav 2. Zakona o stanovanju i održavanju zgrada.

Saglasno citiranim odredbama Zakona o stanovanju i održavanju zgrada, eventualno nadziđivanje stambene zgrade, kao i pripajanje zajedničkih delova zgrade (zajednička terasa) posebnom delu zgrade (stan), moguće je ukoliko skupština stambene zajednice donese odgovarajuću odluku o tome, većinom koju čine 2/3 ukupnog broja glasova.

Članom 135. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se građevinska dozvola izdaje investitoru koji uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole dostavi projekat za građevinsku dozvolu, ima odgovarajuće pravo na zemljištu ili objektu i koji je dostavio dokaze propisane podzakonskim aktom kojim se bliže uređuje sadržina i način izdavanja građevinske dozvole i platio odgovarajuće administrativne takse.

Članom 145. Zakona propisano je da se izvođenje radova na rekonstrukciji objekta vrši na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole, pri čemu se rešenje izdaje investitoru koji ima odgovarajuće pravo u skladu sa članom 135. Zakona.

Iz citiranih odredbi Zakona o planiranju i izgradnji proizlazi da se rešenje o odobrenju izvođenja radova na rekonstrukciji objekta izdaje investitoru koji je vlasnik tog objekta, pri čemu vlasnički režim na zemljištu nije relevantan za izdavanje predmetnog rešenja.

1. Pretvaranje prava korišćenja u pravo svojine, u skladu sa članom 102. Zakona o planiranju i izgradnji, sprovodi se na način da lica koja su u momentu stupanja Zakona na snagu imala pravo korišćenja na određenoj katastarskoj parceli, stiču pravo svojine na toj parceli u istom obimu u kom su imali pravo korišćenja. Drugim rečima, ukoliko je na određenoj parceli više lica imalo pravo korišćenja, ta lica stiču pravo susvojine na predmetnoj parceli, sa udelom koji su imali i u pravu korišćenja.

Pretvaranje prava korišćenja u pravo svojine bez naknade sprovodi se po samom zakonu, a upis prava svojine vrši organ nadležan za poslove državnog premera i katastra, po službenoj dužnosti, pod uslovom da nije reč o nekom od lica iz člana 102. stav 9. Zakona o planiranju i izgradnji.

Na jednoj katastarskoj parceli može se obrazovati veći broj građevinskih parcela, koje se mogu deliti parcelacijom do minimuma utvrđenog primenom pravila o parcelaciji ili ukrupniti preparcelacijom, a prema planiranoj ili postojećoj izgrađenosti, odnosno, planiranoj ili postojećoj nameni građevinske parcele, na osnovu projekta parcelacije, u skladu sa članom 65.stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji.  

Izvođenje radova na postojećem objektu (rekonstrukcija, odnosno adaptacija) je moguće bez obzira na eventualno sprovođenje parcelacije zemljišta i bez saglasnosti trećih lica, ukoliko je društvo jedini vlasnik tog objekta.

Pitanje koje ste postavili nije regulisano odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, već Zakona o stanovanju i održavanju zgrada.

Članom 9. stav 1. Zakona o stanovanju i održavanju zgrada propisano je da raspolaganje zajedničkim delovima zgrade jeste prenos prava svojine nad zajedničkim delovima zgrade u cilju dogradnje, nadziđivanja, pripajanja ili pretvaranja. O raspolaganju zajedničkim delovima zgrade, skupština stambene zajednice odlučuje većinom koju čine 2/3 ukupnog broja glasova, saglasno članu 44. stav 2. Zakona o stanovanju i održavanju zgrada.

Za izvođenje radova koji se izvode isključivo u okviru posebnog dela zgrade koji je u vlasništvu investitora (posebna funkcionalna celina u zgradi), nije potrebno pribaviti saglasnost trećih lica.

Kada je reč o izvođenju radova koji obuhvataju i zajedničke delove zgrade (delovi zgrade koji ne predstavljaju poseban ili samostalni deo zgrade, koji služe za korišćenje posebnih ili samostalnih delova zgrade, odnosno zgradi kao celini), potrebno je pribaviti odgovarajuću odluku skupštine stambene zajednice. Za donošenje odluke o preduzimanju radova na zajedničkim delovima zgrade potrebna je obična većina glasova prisutnih članova koji imaju pravo glasa.   

Članom 9. stav 1. Zakona o stanovanju i održavanju zgrada propisano je da raspolaganje zajedničkim delovima zgrade jeste prenos prava svojine nad zajedničkim delovima zgrade u cilju dogradnje, nadziđivanja, pripajanja ili pretvaranja. O raspolaganju zajedničkim delovima zgrade, skupština stambene zajednice odlučuje većinom koju čine 2/3 ukupnog broja glasova, saglasno članu 44. stav 2. Zakona o stanovanju i održavanju zgrada.

Postupak podnošenja zahteva i dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole propisani su članom 135. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Pre podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole, neophodno je pribaviti lokacijske uslove, u skladu sa čl. 53a – 57. Zakona i članom 6. Pravilnika.

Postupak podnošenja zahteva i dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole propisani su članom 158. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 42. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Za izvođenje radova na objektu koji je u vlasništvu više lica, kao dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima potrebno je priložiti overenu saglasnost vlasnika objekta, saglasno članu 135. stav 6. Zakona o planiranju i izgradnji. Saglasnost drugih lica nije potrebna.

Članom 135. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se građevinska dozvola izdaje investitoru koji uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole dostavi projekat za građevinsku dozvolu, ima odgovarajuće pravo na zemljištu ili objektu i koji je dostavio dokaze propisane podzakonskim aktom kojim se bliže uređuje sadržina i način izdavanja građevinske dozvole i platio odgovarajuće administrativne takse. U stavu 6. istog člana propisano je da se za izgradnju ili izvođenje radova na građevinskom zemljištu ili objektu koji je u vlasništvu više lica, kao dokaz o odgovarajućem pravu prilaže i overena saglasnost tih lica.

Saglasno citiranim odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, za dobijanje građevinske dozvole za izgradnju ili izvođenje radova na građevinskom zemljištu koje je u vlasništvu više lica, neophodno je pribaviti saglasnost suvlasnika tog zemljišta.

Telekomunikacioni kablovi spadaju u grupu objekata iz člana 69. ZPI, stav 1. - elektronski objekti, odnosno komunikacione mreže i uređaja, te u skladu sa istim članom, za te objekte, u postupku pribavljanja građevinske dozvole:

• postoji obaveza dostavljanja dokaza o uređenju imovinsko-pravnih odnosa sa vlasnikom parcele za objekte za nadzemne delove objekata iz člana 69. stav Zakona (glavni objekat, ulazna i izlazna mesta, reviziona okna i sl.), a nadležni organ pribavlja izvod iz lista nepokretnosti za te parcele;
• postoji obaveza dostavljanja dokaza o uređenju imovinsko-pravnih odnosa sa vlasnicima i držaocima zemljišta preko koga je omogućen pristup objektu, odnosno uređajima, radi održavanja i otklanjanja kvarova ili havarije, samo u slučaju kada se taj pristup odnosi na objekte za koje postoji obaveza formiranja građevinske parcele (posebna građevinska parcela se ne formira za podzemne delove objekata iz člana 69. stav 1. Zakona, u trasi koridora)
• ne postoji obaveza dostavljanja dokaza o uređenju imovinsko-pravnih odnosa sa vlasnikom parcele za podzemne delove objekata iz člana 69. stav 1. Zakona, s obzirom na to da je pravo građenja bez obaveze prethodnog uređenja imovinsko-pravnih odnosa sa vlasnikom parcele uspostavljeno Zakonom, te nadležni organ ne pribavlja izvod iz lista nepokretnosti za te parcele;
• ne postoji obaveza dostavljanja dokaza o uređenju imovinsko-pravnih odnosa sa vlasnicima i držaocima susednog i okolnog zemljišta radi prolaza i prevoza radi izvođenja radova u toku izgradnje, s obzirom na to da je to pravo uspostavljeno Zakonom;
• ne postoji obaveza dostavljanja dokaza o uređenju imovinsko-pravnih odnosa sa vlasnicima i držaocima zemljišta preko koga je omogućen pristup objektu, odnosno uređajima, radi održavanja i otklanjanja kvarova ili havarije, u slučaju kada se taj pristup odnosi na objekte za koje ne postoji obaveza formiranja građevinske parcele.

Investitor za izgradnju objekata iz stava 1. člana 69. ZPI ima pravo prolaza i provoza preko susednog i okolnog zemljišta koje je u svojini drugih vlasnika, radi izvođenja radova u toku izgradnje, kada to zahteva tehnološki postupak i na način koji je u skladu sa takvim tehnološkim postupkom.

Svi vlasnici i držaoci susednog i okolnog zemljišta dužni su da omoguće nesmetani pristup gradilištu i trpe izvođenje radova za potrebe izgradnje objekta ili uređaja iz stava 1. ovog člana.

Investitor je dužan da vlasnicima ili držaocima susednog ili okolnog zemljišta nadoknadi štetu koja bude pričinjena prolazom i prevozom i vrati zemljište u prvobitno stanje. Ako ne bude postignut sporazum o visini naknade štete, odluku o tome donosi nadležni sud.

Članom 135. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se građevinska dozvola izdaje investitoru koji uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole dostavi projekat za građevinsku dozvolu, ima odgovarajuće pravo na zemljištu ili objektu i koji je dostavio dokaze propisane podzakonskim aktom kojim se bliže uređuje sadržina i način izdavanja građevinske dozvole i platio odgovarajuće administrativne takse. U stavu 6. istog člana regulisano je da se za izgradnju ili izvođenje radova na građevinskom zemljištu ili objektu koji je u vlasništvu više lica, kao dokaz o odgovarajućem pravu prilaže se overena saglasnost tih lica.

U skladu sa citiranim odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, za utvrđivanje posedovanja odgovarajućeg prava na zemljištu u postupku izdavanja građevinske dozvole, relevantna je saglasnost suvlasnika u momentu podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole. Eventualna saglasnost ranijih suvlasnika na zemljištu ne predstavlja dokaz o odgovarajućem pravu u smislu odredaba člana 135. Zakona o planiranju i izgradnji.

Članom 135. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se građevinska dozvola izdaje investitoru koji uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole dostavi projekat za građevinsku dozvolu, ima odgovarajuće pravo na zemljištu ili objektu i koji je dostavio dokaze propisane podzakonskim aktom kojim se bliže uređuje sadržina i način izdavanja građevinske dozvole i platio odgovarajuće administrativne takse. U stavu 6. istog člana propisano je da se za izgradnju ili izvođenje radova na građevinskom zemljištu ili objektu koji je u vlasništvu više lica, kao dokaz o odgovarajućem pravu prilaže se i overena saglasnost tih lica.

Imajući u vidu citirane odredba Zakona o planiranju i izgradnji, ukoliko je predmetni objekat u vlasništvu više lica, za izvođenje radova na takvom objektu neophodno je pribaviti saglasnost ostalih suvlasnika.

Pitanje koje ste postavili ne odnosi se na primenu odredaba Zakona o planiranju i izgradnji, već Zakona o stanovanju i održavanju zgrada.

Saglasno definiciji iz člana 3. stav 2. tačka 16) Zakona o stanovanju i održavanju zgrada, tavanski prostor predstavlja zajednički deo zgrade. Članom 9. stav 1. istog Zakona propisano je da prenos prava svojine nad zajedničkim delovima zgrade u cilju dogradnje, nadziđivanja, pripajanja ili pretvaranja predstavlja raspolaganje zajedničkim delovima zgrade. U članu 44. stav 2. Zakona regulisano je da o raspolaganju zajedničkim delovima zgrade skupština stambene zajednice, koju čine svi vlasnici posebnih delova zgrade, odlučuje većinom koju čine 2/3 ukupnog broja glasova.

Članom 135. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se građevinska dozvola izdaje investitoru koji uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole dostavi projekat za građevinsku dozvolu, ima odgovarajuće pravo na zemljištu ili objektu i koji je dostavio dokaze propisane podzakonskim aktom kojim se bliže uređuje sadržina i način izdavanja građevinske dozvole i platio odgovarajuće administrativne takse. U stavu 6. istog člana propisano je da se za izgradnju ili izvođenje radova na građevinskom zemljištu ili objektu koji je u vlasništvu više lica, kao dokaz o odgovarajućem pravu prilaže se i overena saglasnost tih lica.

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, ukoliko je predmetna parcela u vlasništvu više lica, za izvođenje radova na zemljištu neophodno je pribaviti saglasnost ostalih suvlasnika. Kada je reč o radovima na objektu (tavan), ukoliko je isti u Vašem isključivom vlasništvu, nije potrebno pribavljati saglasnost trećih lica, dok je u suprotnom predmetna saglasnost neophodna.

Članom 69. stav 8. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se za izgradnju, dogradnju ili rekonstrukciju komunalne infrastrukture i linijskih infrastrukturnih i elektroenergetskih objekata, kao dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima na zemljištu, može, umesto propisanih dokaza, dostaviti i popis katastarskih parcela sa priloženim saglasnostima vlasnika, odnosno korisnika zemljišta. Saglasno citiranoj odredbi Zakona, za izvođenje navedenih radova, kao dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima na zemljištu, umesto propisanih dokaza može se dostaviti saglasnost isključivo vlasnika, odnosno korisnika zemljišta evidentiranih u evidenciji katastra nepokretnosti.

Članom 135. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se građevinska dozvola izdaje investitoru koji uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole dostavi projekat za građevinsku dozvolu, ima odgovarajuće pravo na zemljištu ili objektu i koji je dostavio dokaze propisane podzakonskim aktom kojim se bliže uređuje sadržina i način izdavanja građevinske dozvole i platio odgovarajuće administrativne takse. U stavu 6. istog člana propisano je da se za izgradnju ili izvođenje radova na građevinskom zemljištu ili objektu koji je u vlasništvu više lica, kao dokaz o odgovarajućem pravu prilaže se i overena saglasnost tih lica. U članu 145. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se rešenje o odobrenju izvođenja radova izdaje investitoru koji, između ostalog, ima odgovarajuće pravo u skladu sa članom 135. Zakona.

Izuzetak od pravila koje se odnosi na dostavljanje dokaza o odgovarajućem pravu propisan je u članu 69. Zakona o planiranju i izgradnji, i to za građenje, odnosno postavljanje linijskih infrastrukturnih objekata, komunalne infrastrukture, elektroenergetskih i elektronskih objekata ili komunikacionih mreža i uređaja.

Odredbama Zakona o planiranju i izgradnji propisana je novčana kazna za izvođenje radova bez građevinske dozvole, ali ne i za izvođenje radova bez rešenja o odobrenju izvođenja radova u skladu sa članom 145. Zakona.

Odredbama Zakona o planiranju i izgradnji nije propisana naknada štete zbog eventualnog protivzkonitog postupanja državnog organa.

O zakonitosti konačnog upravnog akta (rešenja protiv kojeg ne može da se izjavi žalba) odlučuje Upravni sud u upravnom sporu.

Članom 69. stav 8. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se za izgradnju, dogradnju ili rekonstrukciju komunalne infrastrukture i linijskih infrastrukturnih i elektroenergetskih objekata, kao dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima na zemljištu, može, umesto propisanih dokaza, dostaviti i popis katastarskih parcela sa priloženim saglasnostima vlasnika, odnosno korisnika zemljišta. Saglasno citiranoj odredbi Zakona, za izvođenje navedenih radova, kao dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima na zemljištu, umesto propisanih dokaza može se dostaviti saglasnost isključivo vlasnika, odnosno korisnika zemljišta evidentiranih u evidenciji katastra nepokretnosti.

Postupak podnošenja zahteva i dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole propisani su članom 135. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Kada je reč o granicama ovlašćenja nadležnog organa tokom sprovođenja objedinjene procedure, iste su propisane članom 8đ Zakona o planiranju i izgradnji. U skladu sa navedenim članom Zakona, nadležni organ isključivo vrši proveru ispunjenosti formalnih uslova za izgradnju, što podrazumeva:

• nadležnost za postupanje po zahtevu, odnosno prijavi;
• da li je podnosilac zahteva, odnosno prijave lice koje, u skladu sa Zakonom, može biti podnosilac zahteva odnosno prijave;
• da li zahtev, odnosno prijava sadrži sve propisane podatke;
• da li je uz zahtev, odnosno prijavu priložena sva dokumentacija propisana Zakonom i podzakonskim aktima donetim na Zakona;
• da li je uz zahtev priložen dokaz o uplati propisane naknade, odnosno takse;
• da li su podaci navedeni u izvodu iz projekta, koji je sastavni deo zahteva za izdavanje građevinske dozvole, u skladu sa izdatim lokacijskim uslovima.

Ukoliko su ispunjeni svi formalni uslovi, nadležni organ izdaje rešenje o građevinskoj dozvoli, u roku od pet radnih dana od dana podnošenja zahteva, saglasno članu 136. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji.

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, zabeležba o sudskom sporu koji je u toku u vezi sa zemljištem na kome je planirano izvođenje predmetnih radova nije relevantna u postupku izdavanja građevinske dozvole, pri čemu od ishoda sudskog postupka zavisi da li će treća lica imati eventualnu mogućnost da ostvaruju prava koja proizlaze iz pravosnažne sudske presude koja bude biladoneta.

Izvođenje radova na dogradnji objekta (izvođenje građevinskih i drugih radova kojima se izgrađuje novi prostor van postojećeg gabarita objekta, kao i nadziđivanje objekta, i sa njim čini građevinsku, funkcionalnu ili tehničku celinu) vrši se na osnovu građevinske dozvole. Članom 135. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se građevinska dozvola izdaje investitoru koji uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole dostavi projekat za građevinsku dozvolu, ima odgovarajuće pravo na zemljištu ili objektu i koji je dostavio dokaze propisane podzakonskim aktom kojim se bliže uređuje sadržina i način izdavanja građevinske dozvole i platio odgovarajuće administrativne takse. U stavu 6. istog člana regulisano da se za izgradnju ili izvođenje radova na građevinskom zemljištu ili objektu koji je u vlasništvu više lica, kao dokaz o odgovarajućem pravu prilaže i overena saglasnost tih lica.

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, ukoliko ste isključivi vlasnik objekta na kome je planirano izvođenje radova, smatra se da su ispunjeni uslovi u vezi sa posedovanjem odgovarajućeg prava na objektu, u smislu člana 135. stav 1. Zakona, odnosno nije potrebno pribaviti saglasnost trećeg lica. Ukoliko postoji suvlasništvo na objektu, u cilju dobijanja građevinske dozvole neophodno je pribaviti i overenu saglasnost suvlasnika tog objekta.

Postupak podnošenja zahteva i dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole propisani su članom 135. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Pre podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole, neophodno je pribaviti lokacijske uslove, u skladu sa čl. 53a – 57. Zakona i članom 6. Pravilnika. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Zahtev za izdavanje građevinske dozvole u konkretnom slučaju podnosi se organu jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji je planirana izgradnja predmetnog objekta. Zahtev se podnosi elektronskim putem, posredstvom Sistema za podnošenje elektronskih prijava. Link za pristup Sistemu: https://ceop.apr.gov.rs/eregistrationportal/

Članom 135. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se građevinska dozvola izdaje investitoru koji uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole dostavi projekat za građevinsku dozvolu, ima odgovarajuće pravo na zemljištu ili objektu i koji je dostavio dokaze propisane podzakonskim aktom kojim se bliže uređuje sadržina i način izdavanja građevinske dozvole i platio odgovarajuće administrativne takse. U stavu 2. istog člana propisano je da se kao odgovarajuće pravo na zemljištu smatra pravo svojine, pravo zakupa na građevinskom zemljištu u javnoj svojini, kao i druga prava propisana Zakonom.

U članu 145. stav 2. Zakona propisano je da se rešenje o odobrenju izvođenja radova izdaje investitoru koji, između ostalog, ima odgovarajuće pravo u skladu sa članom 135. Zakona.

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, rešenje o odobrenju izvođenja radova može biti izdato samo ukoliko investitor ima neko od prava koja su odredbama Zakona propisana kao odgovarajuće pravo, pri čemu pravo korišćenja bez naknade ne predstavlja jedno od tih prava.

Saglasno Načelu upisa, koje je propisano članom 60. Zakona o državnom premeru i katastru, svojina i druga stvarna prava na nepokretnostima stiču se, prenose i ograničavaju upisom u katastar nepokretnosti (konstitutivnost upisa), a prestaju brisanjem upisa.

Imajući u vidu citiranu odredbu Zakona o državnom premeru i katastru, ukoliko prethodno nije izvršeno brisanje upisa predmetne nepokretnosti iz katastra nepokretnosti, vlasnik zemljišta je u obavezi da plati propisanu taksu u postupku njenog brisanja iz evidencije.

Članom 135. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se građevinska dozvola izdaje investitoru koji uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole dostavi projekat za građevinsku dozvolu, ima odgovarajuće pravo na zemljištu ili objektu i koji je dostavio dokaze propisane podzakonskim aktom kojim se bliže uređuje sadržina i način izdavanja građevinske dozvole i platio odgovarajuće administrativne takse. U stavu 6. istog člana propisano je da se za izgradnju ili izvođenje radova na građevinskom zemljištu ili objektu koji je u vlasništvu više lica, kao dokaz o odgovarajućem pravu prilaže i overena saglasnost tih lica.

U članu 145. stav 2. Zakona propisano je da se rešenje o odobrenju izvođenja radova izdaje investitoru koji, između ostalog, ima odgovarajuće pravo u skladu sa članom 135. Zakona.

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, za izvođenje radova na posebnim delovima zgrade koji su isključivo u Vašem vlasništvu nije potrebna saglasnost trećih lica. Za izvođenje radova na zajedničkim delovima zgrade neophodno je pribaviti saglasnost ostalih suvlasnika. Definicije posebnih i zajedničkih delova zgrade sadržane su u Zakonu o stanovanju i održavanju zgrada („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 104/2016). Tekst Zakona možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Potadke o svojinsko-pravnom statusu dvorišta, odnosno zemljišta, možete saznati na osnovu uvida u evidenciju katastra nepokretnosti.

Članom 102. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se pravo korišćenja na građevinskom zemljištu pretvara u pravo svojine, bez naknade. Navedeno pravo stiče se danom stupanja na snagu Zakona, a upis prava svojine vrši organ nadležan za poslove državnog premera i katastra, po službenoj dužnosti. Pravo svojine na katastarskoj parceli upisuje se u korist lica koje je upisano kao vlasnik objekta, odnosno objekata koji se nalaze na toj parceli, odnosno u vlasništvu lica koje je upisano kao nosilac prava korišćenja na katastarskoj parceli na neizgrađenom građevinskom zemljištu.

Članom 70. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da zemljište za redovnu upotrebu jeste zemljište ispod objekta i zemljište oko objekta, koje ispunjava uslove za građevinsku parcelu i koje po sprovedenom postupku, u skladu sa Zakonom, postaje katastarska parcela. Zahtev za utvrđivanje zemljišta za redovnu upotrebu objekta i formiranje građevinske parcele podnosi se organu jedinice lokalne samouprave nadležnom za imovinsko-pravne odnose (između ostalog), ako se radi o objektu za koji je podnet zahtev za legalizaciju za koji je nadležni organ utvrdio da postoji mogućnost legalizacije ili objektu koji je upisan u evidenciju o nepokretnosti i pravima na njima u skladu sa ranije važećim zakonima kojima je uređivana legalizacija objekata ili na osnovu Zakona o legalizaciji objekata ("Službeni glasnik RS", br. 95/13 i 117/14), kada je takav objekat izgrađen na građevinskom zemljištu na kome je kao nosilac prava korišćenja, odnosno vlasnik upisana Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave ili pravno lice čiji su osnivači Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave ili neko drugo pravno, odnosno fizičko lice.

U skladu sa citiranim odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, postupak za utvrđivanje zemljišta za redovnu upotrebu objekta i formiranje građevinske parcele moguće je pokrenuti samo ukoliko je reč o građevinskom zemljištu koje je u svojinskom režimu u skladu sa citiranim odredbama Zakona.

Ukoliko su fizička lica – vlasnici objekata evidentirani kao korisnici građevinskog zemljišta, pravo korišćenja pretvara se u pravo svojine, bez naknade, u skladu sa članom 102. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji. Pravo svojine na katastarskoj parceli upisuje se u korist lica koje je upisano kao vlasnik objekta, odnosno objekata koji se nalaze na toj parceli, odnosno u vlasništvu lica koje je upisano kao nosilac prava korišćenja na katastarskoj parceli na neizgrađenom građevinskom zemljištu. Ukoliko je reč o jedinstvenoj parceli na kojoj više lica ima pravo korišćenja, vrši se upis susvojine na parceli.

Članom 105. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da vlasnik objekta, odnosno posebnog fizičkog dela objekta koji nije upisan kao nosilac prava korišćenja na građevinskom zemljištu na kome je taj objekat, odnosno deo objekta izgrađen, stiče pravo svojine na katastarskoj parceli na kome je taj objekat izgrađen. Ova odredba ne primenjuje se na slučajeve kada je pravo svojine na objektu stečeno po osnovu legalizacije objekta, odnosno na osnovu Zakona o posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima izgrađenim bez građevinske dozvole ("Službeni glasnik RS", broj 25/13). U slučaju kada je više objekata različitih vlasnika izgrađeno na jednoj katastarskoj parceli, jedinstvo nepokretnosti uspostavlja se po sprovedenom postupku parcelacije, tako da se za svaki objekat posle parcelacije formira posebna katastarska parcela. U slučaju kada je na jednoj parceli upisano više sukorisnika, odnosno suvlasnika, a samo jedan od njih je vlasnik objekta izgrađenog na toj parceli, jedinstvo nepokretnosti uspostavlja se po sprovedenom postupku parcelacije za katastarsku parcelu na kojoj je sagrađen objekat, dok se ostale parcele formiraju kao katastarske parcele neizgrađenog građevinskog zemljišta.

Kada je reč o građevinskom zemljištu u javnoj svojini koje ne predstavlja deo katastarske parcele na kojoj je sagrađen predmetni objekat, otuđenje tog zemljišta sprovodi se javnim nadmetanjem ili prikupljanjem ponuda javnim oglasom, po tržišnim uslovima. Postupak otuđenja neizgrađenog građevinskog zemljišta u javnoj svojini regulisan je odredbama člana 99. Zakona o planiranju i izgradnji.

Postupak preparcelacije, odnosno parcelacije građevinskog zemljišta može se vršiti uz prethodno regulisanje imovinskopravnih odnosa na zemljištu koje je predmet postupka, saglasno članu 66. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji.

Članom 70. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da zemljište za redovnu upotrebu jeste zemljište ispod objekta i zemljište oko objekta, koje ispunjava uslove za građevinsku parcelu i koje po sprovedenom postupku, u skladu sa Zakonom, postaje katastarska parcela. Zahtev za utvrđivanje zemljišta za redovnu upotrebu objekta i formiranje građevinske parcele podnosi se organu jedinice lokalne samouprave nadležnom za imovinsko-pravne odnose (između ostalog), ako se radi o objektu za koji je podnet zahtev za legalizaciju za koji je nadležni organ utvrdio da postoji mogućnost legalizacije ili objektu koji je upisan u evidenciju o nepokretnosti i pravima na njima u skladu sa ranije važećim zakonima kojima je uređivana legalizacija objekata ili na osnovu Zakona o legalizaciji objekata ("Službeni glasnik RS", br. 95/13 i 117/14), kada je takav objekat izgrađen na građevinskom zemljištu na kome je kao nosilac prava korišćenja, odnosno vlasnik upisana Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave ili pravno lice čiji su osnivači Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave ili neko drugo pravno, odnosno fizičko lice. U skladu sa citiranim odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, postupak za utvrđivanje zemljišta za redovnu upotrebu objekta i formiranje građevinske parcele moguće je pokrenuti samo ukoliko je reč o građevinskom zemljištu koje je u svojinskom režimu u skladu sa citiranim odredbama Zakona. Ukoliko su fizička lica – vlasnici objekata evidentirani kao korisnici građevinskog zemljišta, pravo korišćenja pretvara se u pravo svojine, bez naknade, u skladu sa članom 102. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji. Pravo svojine na katastarskoj parceli upisuje se u korist lica koje je upisano kao vlasnik objekta, odnosno objekata koji se nalaze na toj parceli, odnosno u vlasništvu lica koje je upisano kao nosilac prava korišćenja na katastarskoj parceli na neizgrađenom građevinskom zemljištu. Ukoliko je reč o jedinstvenoj parceli na kojoj više lica ima pravo korišćenja, vrši se upis susvojine na parceli.

Članom 69. stav 10. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da na zemljištu iznad podzemnih delova objekta iz stava 1. tog člana, u koje spadaju i elektroenergetski vodovi, investitor ima pravo prolaza ili preleta ispod, odnosno iznad zemljišta, uz obavezu sopstvenika, odnosno držaoca tog zemljišta da ne ometa izgradnju, održavanje i upotrebu tog objekta. U tom slučaju, ne dostavlja se dokaz o rešenim imovinsko pravnim odnosima u smislu ovog zakona, niti se formira građevinska parcela za predmetno zemljište.

Citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji primenjuju se nezavisno od svojinskog režima zemljišta o kome je reč.

Članom 66. Zakona o planiranju i izgradnji propsiano je da organ nadležan za poslove državnog premera i katastra provodi parcelaciju, a uz zahtev za provođenje parcelacije podnosi se dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima za sve katastarske parcele i projekat parcelacije potvrđen od strane organa nadležnog za poslove urbanizma jedinice lokalne samouprave, čiji sastavni deo je projekat geodetskog obeležavanja.

Saglasno citiranim odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, podnosilac zahteva za provođenje parcelacije mora biti vlasnik svih katastarskih parcela za koje se provodi parcelacija.

Članom 69. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se za postavljanje stubnih transformatorskih stanica 10/04 kv i 20/04 kv ne primenjuju odredbe o formiranju građevinske parcele propisane Zakonom. Kao dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima na zemljištu, za objekte iz st. 1. i 2. člana 69. Zakona o planiranju i izgradnji, može se podneti i ugovor o ustanovljavanju prava službenosti, odnosno ugovor o zakupu zemljišta u privatnoj svojini sa vlasnikom zemljišta, zaključen u skladu sa posebnim propisima, kao i ugovor o uspostavljanju prava službenosti zaključen sa vlasnikom, odnosno korisnikom zemljišta koji je imalac javnih ovlašćenja, na period koji odredi vlasnik, odnosno korisnik zemljišta.

Saglasno citiranim odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, kao dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima na zemljištu za postavljanje stubnih transformatorskih stanica 10/04 kv i 20/04 kv, osim dokaza koji su propisani opštim odredbama Zakona, moguće je dostaviti i ugovor o ustanovljavanju prava službenosti, odnosno ugovor o zakupu zemljišta u privatnoj svojini sa vlasnikom zemljišta, zaključen u skladu sa posebnim propisima, kao i ugovor o uspostavljanju prava službenosti zaključen sa vlasnikom, odnosno korisnikom zemljišta koji je imalac javnih ovlašćenja, na period koji odredi vlasnik, odnosno korisnik zemljišta. Članom 69. stav 8. Zakona o planiranju i izgradnji nije propisana mogućnost da se u navedenom slučaju kao dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima na zemljištu dostavi saglasnost vlasnika parcele.

Deoba stvari na kojoj postoji susvojina nije predmet regulisanja Zakona o planiranju i izgradnji, već Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa ("Službeni list SFRJ" broj 6/80 i 36/90, "Službeni list SRJ" broj 29/96 i „Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 115/05 – dr. zakon).

Članom 15. stav 1. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa propisano je da suvlasnici imaju pravo da zajednički upravljaju stvarju, dok je u stavu 4. istog člana regulisano da je za preduzimanje poslova koji prelaze okvir redovnog upravljanja (otuđenje cele stvari, promena namene stvari, izdavanje cele stvari u zakup, zasnivanje hipoteke na celoj stvari, zasnivanje stvarnih službenosti, veće popravke i sl.) potrebna saglasnost svih suvlasnika. U članu 16. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa propisano je da suvlasnici sporazumno određuju način deobe stvari, a u slučaju da se ne može postići sporazum, odlučuje sud. Sud će odlučiti da se deoba izvrši prodajom stvari ako je fizička deoba nemoguća ili je moguća samo uz znatno smanjenje vrednosti stvari.

Članom 102. stav 1. i 2. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se pravo korišćenja na građevinskom zemljištu pretvara u pravo svojine, bez naknade i stiče se danom stupanja na snagu Zakona, a upis prava svojine vrši organ nadležan za poslove državnog premera i katastra, po službenoj dužnosti. U stavu 3. istog člana regulisano je da se pravo svojine na katastarskoj parceli upisuje u korist lica koje je upisano kao vlasnik objekta, odnosno objekata koji se nalaze na toj parceli, odnosno u vlasništvu lica koje je upisano kao nosilac prava korišćenja na katastarskoj parceli na neizgrađenom građevinskom zemljištu (osim za lica iz člana 102. stav 9. Zakona).

Iz citiranih odredbi Zakona o planiranju i izgradnji proizlazi da pravo svojine na katastarskoj parceli, po ispunjenju propisanih uslova, stiče isključivo lice koje je u evidenciji katastra nepokretnosti evidentirano, odnosno upisano kao vlasnik objekta/objekata, odnosno kao nosilac prava korišćenja na neizgrađenom građevinskom zemljištu. Ukoliko je neki objekat izgrađen bez građevinske dozvole, ne može biti ni evidentiran u evidenciji katastra nepokretnosti, pa samim tim ni “vlasništvo” nad takvim objektom ne može biti osnov za sticanje prava svojine na katastarskoj parceli.

Kada je reč o objektu za koji je izdejstvovana i građevinska i upotrebna dozvola, ispunjenost uslova za sticanje prava svojine na predmetnoj katastarskoj parceli zavisi od toga da li je taj objekat upisan u evidenciju katastra nepokretnosti, odnosno ko je evidentiran kao njegov vlasnik (u katastru nepokretnosti). Ukoliko je u pitanju objekat koji je upisan u evidenciju katastra nepokretnosti, vlasnik objekta stiče pravo svojine na predmetnoj parceli. Način sticanja prava svojine na katastarskoj parceli u tom slučaju (sa ili bez naknade) zavisi od toga da li je reč o nekom od lica pobrojanih u članu 102. stav 9. Zakona o planiranju i izgradnji, što se iz Vašeg pitanja ne može zaključiti.

Pitanja u vezi sa primenom odredaba Zakona o ozakonjenju objekata, odnosno u vezi sa mogućnošću ozakonjenja nelegalno izgrađenih objekata, možete postaviti posredstvom mejla: ozakonjenje@mgsi.gov.rs

Članom 70. Zakona o planiranju i izgradnji regulisano je samo određivanje zemljišta za redovnu upotrebu objekta u posebnim slučajevima (što se može zaključiti i iz podnaslova tog člana Zakona „20.5. Određivanje zemljišta za redovnu upotrebu objekta u posebnim slučajevima“). U tekstu člana regulišu se slučajevi na koje se predmetni član primenjuje, kao i pod kojim uslovima vlasnik objekta može podneti zahtev za utvrđivanje zemljišta za redovnu upotrebu objekta i formiranje građevinske parcele (član 70. stav 3. tač 1 – 3. Zakona). Iz formulacije člana nesporno je da se pod nadležnim organom podrazumeva organ jedinice lokalne samouprave nadležan za imovinsko-pravne odnose.

Pozivni centar je namenjen za pružanje dodatnih informacija i pojašnjenja u cilju boljeg razumevanja i pravilne primene Zakona o planiranju i izgradnji i podzakonskih akata donetih na osnovu tog Zakona. Kada je reč o odredbama Zakona o pretvaranju prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu uz naknadu, pitanja u vezi sa primenom odredaba tog Zakona možete postaviti neposredno Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture

Odredbama Zakona o planiranju i izgradnji (član 69. stav 6) propisana je mogućnost građenja na poljoprivrednom zemljištu isključivo za linijske infrastrukturne objekte, komunalnu infrastrukturu, elektroenergetske i elektronske objekte ili komunikacione mreže i uređaje, i to uz prethodno pribavljenu saglasnost ministarstva nadležnog za poslove poljoprivrede. Ostale vrste objekata mogu se graditi po sprovedenom postupku promene namene poljoprivrednog zemljišta.

Promena namene obradivog poljoprivrednog zemljišta regulisana je odredbama Zakona o poljoprivrednom zemljištu. Zahtev za izdavanje saglasnosti na promenu namene obradivog poljoprivrednog zemljišta investitor podnosi Ministarstvu poljoprivrede. Uz zahtev se podnosi sledeća dokumentacija:

• dokaz o vlasništvu, odnosno pravu korišćenja obradivog poljoprivrednog zemljišta za koje se traži saglasnost;
• zapisnik poljoprivrednog inspektora o postojećem stanju u pogledu načina korišćenja obradivog poljoprivrednog zemljišta za koje se traži saglasnost;
• dokaz o plaćenoj administrativnoj taksi;
• projekat rekultivacije, ako se promena namene vrši na određeno vreme iz člana 23. stav 1. tačka 2. Zakona i potvrda o overenim bilansnim rezervama mineralnih sirovina.

Za promenu namene obradivog poljoprivrednog zemljišta plaća se naknada, i to jednokratno u iznosu od 50% tržišne vrednosti obradivog poljoprivrednog zemljišta na dan podnošenja zahteva za promenu namene obradivog poljoprivrednog zemljišta, odnosno 20% tržišne vrednosti građevinskog zemljišta za promenu namene iz člana 23. stav 1. tačka 3) Zakona.

Članom 5. stav 2. Zakona o stanovanju i održavanju zgrada propisano je da se sticanjem prava svojine na posebnom delu zgrade stiče i pravo svojine nad zajedničkim delovima zgrade, pravo učešća u upravljanju stambenom zajednicom i pravo susvojine na zemljištu na kome je zgrada izgrađena, odnosno zemljištu koje služi za redovnu upotrebu zgrade. Imajući u vidu činjenicu da je reč o pravu koje se stiče na osnovu samog zakona (ex lege), nije potrebno sprovoditi posebnu proceduru.

Članom 135. stav 1. i 2. Zakona o planiranju I izgradnji propisano je da se građevinska dozvola izdaje investitoru koji uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole dostavi projekat za građevinsku dozvolu, ima odgovarajuće pravo na zemljištu ili objektu i koji je dostavio dokaze propisane podzakonskim aktom kojim se bliže uređuje sadržina i način izdavanja građevinske dozvole i platio odgovarajuće administrativne takse. Kao odgovarajuće pravo na zemljištu smatra se pravo svojine, pravo zakupa na građevinskom zemljištu u javnoj svojini, kao i druga prava propisana Zakonom.

Članom 69. Zakona o planiranju i izgradnji propisani su posebni slučajevi formiranja građevinske parcele, odnosno izuzeci od opšteg pravila. Imajući u vidu činjenicu da članom 69. stav 10. i 11. Zakona nisu obuhvaćeni niskonaponski nadzemni vodovi, za izvođenje predmetnih radova neophodno je dostaviti dokaz o rešenim imovinskopravnim odnosima, na neki od načina propisanih Zakonom.

Članom 102. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se pravo korišćenja na građevinskom zemljištu, pretvara u pravo svojine, bez naknade, pri čemu se pravo svojine stiče danom stupanja na snagu Zakona, a upis prava svojine vrši organ nadležan za poslove državnog premera i katastra, po službenoj dužnosti.

Shodno citiranim odredbama Zakona, imalac prava korišćenja na građevinskom zemljištu stiče pravo svojine na građevinskom zemljištu po samom Zakonu (ex lege), a upis vrši organ nadležan za poslove državnog premera i katastra, po službenoj dužnosti, što znači da nije potrebno podnositi poseban zahtev za pokretanje postupka.

Napominjemo da se citirane odredbe Zakona ne primenjuju na:

• lica, nosioce prava korišćenja na građevinskom zemljištu, koja su bila ili jesu privredna društva i druga pravna lica na koja su se primenjivale odredbe zakona kojima se uređuje privatizacija, stečajni i izvršni postupak, kao i njihove pravne sledbenike;
• lica nosioce prava korišćenja na neizgrađenom građevinskom zemljištu u državnoj svojini koje je stečeno radi izgradnje u skladu sa ranije važećim zakonima kojima je bilo uređeno građevinsko zemljište do 13. maja 2013. godine, ili na osnovu odluke nadležnog organa;
• lica, nosioce prava korišćenja na građevinskom zemljištu, čiji je položaj određen zakonom kojim se uređuje sport, kao i udruženja;
• društvena preduzeća, nosioce prava korišćenja na građevinskom zemljištu;
• lica, nosioce prava korišćenja na građevinskom zemljištu, na koja se primenjuju odredbe propisa Republike Srbije i bilateralnih međunarodnih ugovora kojima se uređuje sprovođenje Aneksa g Sporazuma o pitanjima sukcesije ("Službeni list SRJ - Međunarodni ugovori", broj 6/02).

Pravo i uslovi za pretvaranje prava korišćenja građevinskog zemljišta u pravo svojine za navedena lica uređena su Zakonom o pretvaranju prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu uz naknadu („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 64/2015).

Ukoliko su u konkretnom slučaju ispunjeni uslovi za pretvaranje prava korišćenja u pravo svojine bez naknade (u skladu sa članom 102. Zakona o planiranju i izgradnji), a organ nadležan za poslove državnog premera i katastra nije sproveo postupak upisa, možete se obratiti urgencijom u cilju realizacije zakonom propisanog postupka.

Korisnik je isto što i nosilac prava korišćenja.

Članom 65. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se na jednoj katastarskoj parceli može obrazovati veći broj građevinskih parcela, koje se mogu deliti parcelacijom do minimuma utvrđenog primenom pravila o parcelaciji ili ukrupniti preparcelacijom. U stavu 2. člana 66. Zakona propisano je da se uz zahtev za provođenje preparcelacije, odnosno parcelacije podnosi dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima za sve katastarske parcele.

Shodno citiranim odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, pre pokretanja postupka parcelacije na zemljištu neophodno je rešiti imovinsko-pravne odnose za sve katastraske parcele koje su predmet postupka parcelacije, što podrazumeva i eventualno pretvaranje prava korišćenja u pravo svojine.

Ukoliko ne postoji pismena isprava podobna za upis prava na zemljištu u korist vašeg dede odnosno njegovih pravnih sledbenika (pismeni ugovor o kupoprodaji koji je overen u skladu sa zakonom) potrebno je da pokrenete parnični postupak radi utvrđivanja prava svojine na predmetnom zemjištu pre sudom opšte nadležnosti prema upisanim zemljišnoknjižnim sopstvenicima i prodavcu odnosno njegovom pravnom sledbeniku. Po pravnosnažnosti te presude (ukoliko tužbeni zahtev bude usovjen), potrebno je upisati prava na nepokretnosti kod Katastra a potom podneti zahtev za izdavanje odgovarajućeg akta kojim se odobrava izgradnja garaže koju planirate da gradite.

Članom 60. stav 1. Zakona o državnom premeru i katastru („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/2009, 18/2010, 65/2013, 15/2015 - Odluka US RS i 96/2015) propisano je da se svojina i druga stvarna prava na nepokretnostima stiču, prenose i ograničavaju upisom u katastar nepokretnosti (konstitutivnost upisa), a prestaju brisanjem upisa.

Ukoliko je prilikom upisa stvarnog prava na objektu, odnosno posebnom delu objekta u katastar nepokretnosti došlo do tehničke greške, neophodno je izvršiti ispravku te greške. Ispravljanje grešaka u održavanju katastra nepokretnosti regulisano je članom 137. Zakona o državnom premeru i katastru, kojim je propisano da služba za katastar nepokretnosti po službenoj dužnosti ili po zahtevu stranke, ispravlja sve utvrđene greške, nedostatke i propuste u podacima o nepokretnostima, pri čemu se greške, nedostaci i propusti o upisanim stvarnim pravima na nepokretnostima mogu ispraviti u roku od deset godina od dana upisa u održavanju katastra nepokretnosti, ili u roku od deset godina od dana početka primene katastra nepokretnosti.

Napominjemo da je namena Pozivnog centra pružanje dodatnih informacija i pojašnjenja u cilju boljeg razumevanja i pravilne primene Zakona o planiranju i izgradnji i podzakonskih akata donetih na osnovu tog Zakona, ali ne i drugih zakona.

Odredbama Zakona o planiranju i izgradnji nije ograničen broj investitora za izvođenje određenih radova, već to zavisi od imovinsko - pravnih odnosa na zemljištu, odnosno objektu na kome se radovi izvode.

Ukoliko je građevinskom dozvolom kao investitor radova na izgradnji objekta određen samo jedan suvlasnik zamljišta, a na osnovu overene saglasnosti drugog suvlasnika zemljišta, upotrebna dozvola može biti izdata samo na investitora radova navedenog u građevinskoj dozvoli. Eventualna izmena investitora je moguća u skladu sa članom 141. Zakona o planiranju i izgradnji, što podrazumeva sprovođenje odgovarajućeg postupka za izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli. Saglasno citiranom članu Zakona, uz zahtev za izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli potrebno je dostaviti pravni osnov sticanja prava svojine na objektu u izgradnji. 

Ukoliko nakon izdavanja građevinske dozvole nije došlo do promene imovinsko-pravnog statusa predmetne parcele, dokaz o sticanju prava svojine na objektu u izgradnji može biti odgovarajući ugovor kojim se regulišu međusobni odnosi izmeđju investitora, odnosno između suinvestitora, ali ne i list nepokretnosti, jer se u njemu ne može konstatovati bilo kakva promena u odnosu na stanje koje je postojalo u momentu izdavanja građevinske dozvole.

Članom 65. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se na većem broju katastarskih parcela može obrazovati jedna ili više građevinskih parcela na osnovu projekta preparcelacije, na način i pod uslovima utvrđenim u planskom dokumentu, a ukoliko planski dokument nije donet, obrazovaće se na osnovu podzakonskog akta kojim se utvrđuju opšta pravila parcelacije, regulacije i izgradnje. U članu 66. Zakona regulisano je da se uz zahtev za provođenje preparcelacije, odnosno parcelacije podnosi se dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima za sve katastarske parcele i projekat preparcelacije, odnosno parcelacije potvrđen od strane organa nadležnog za poslove urbanizma jedinice lokalne samouprave, čiji sastavni deo je projekat geodetskog obeležavanja.

Iz citiranih odredaba Zakona o planiranju i izgradnji proizlazi da nije predviđena mogućnost delimične, niti fazne preparcelacije, već se uz zahtev za provođenje preparcelacije mora priložiti dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima za sve katastarske parcele, što znači da postupak mora da obuhvati kompletnu površinu koja je predmet preparcelacije.

Članom 69. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se, između ostalog, za građenje, odnosno postavljanje linijskih infrastrukturnih objekata (u koje spada i gasovod) može formirati građevinska parcela koja odstupa od površine ili položaja predviđenih planskim dokumentom za tu zonu. U stavu 3. istog člana propisano je da se za objekte iz stava 1, koji se sastoje iz podzemnih i nadzemnih delova, građevinska parcela formira za nadzemne delove tih objekata, dok se za podzemne delove tog objekta u trasi koridora ne formira posebna građevinska parcela.

U stavu 8. člana 69. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se, kao dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima na zemljištu, za objekte iz st. 1. i 2, može podneti i ugovor o ustanovljavanju prava službenosti, odnosno ugovor o zakupu zemljišta u privatnoj svojini sa vlasnikom zemljišta, zaključen u skladu sa posebnim propisima, kao i ugovor o uspostavljanju prava službenosti zaključen sa vlasnikom, odnosno korisnikom zemljišta koji je imalac javnih ovlašćenja, na period koji odredi vlasnik, odnosno korisnik zemljišta. Za izgradnju, dogradnju ili rekonstrukciju komunalne infrastrukture i linijskih infrastrukturnih i elektroenergetskih objekata, kao dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima na zemljištu, može se, umesto propisanih dokaza iz člana 69. i drugih dokaza propisanih Zakonom dostaviti i popis katastarskih parcela sa priloženim saglasnostima vlasnika, odnosno korisnika zemljišta.

Članom 69. stav 10. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da na zemljištu iznad podzemnih delova objekta iz stava 1. i na zemljištu ispod vodova visokonaponskih dalekovodova i elisa vetroturbina, investitor ima pravo prolaza ili preleta ispod, odnosno iznad zemljišta, uz obavezu sopstvenika, odnosno držaoca tog zemljišta da ne ometa izgradnju, održavanje i upotrebu tog objekta. U tom slučaju, ne dostavlja se dokaz o rešenim imovinsko pravnim odnosima u smislu Zakona, niti se formira građevinska parcela za predmetno zemljište.

Ukoliko je u konkretnom slučaju reč o objektu (gasovodu) koji je u celini podzemni, ne dostavlja se dokaz o rešenim imovinsko pravnim odnosima u smislu Zakona, niti se formira građevinska parcela za predmetno zemljište. Ukoliko je, pak, u pitanju objekat koji je delimično nadzemni, a delimično podzemni, za nadzemne delove formira se građevinska parcela u skladu sa odredbama člana 69. stav 8. Zakona o planiranju i izgradnji, dok se za podzemne delove ne dostavlja dokaz o rešenim imovinsko pravnim odnosima u smislu Zakona, niti se formira građevinska parcela.

Članom 69. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se, između ostalog, za građenje, odnosno postavljanje linijskih infrastrukturnih objekata (u koje spada i gasovod) može formirati građevinska parcela koja odstupa od površine ili položaja predviđenih planskim dokumentom za tu zonu. U stavu 3. istog člana propisano je da se za objekte iz stava 1, koji se sastoje iz podzemnih i nadzemnih delova, građevinska parcela formira za nadzemne delove tih objekata, dok se za podzemne delove tog objekta u trasi koridora ne formira posebna građevinska parcela.
U stavu 8. člana 69. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se, kao dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima na zemljištu, za objekte iz st. 1. i 2, može podneti i ugovor o ustanovljavanju prava službenosti, odnosno ugovor o zakupu zemljišta u privatnoj svojini sa vlasnikom zemljišta, zaključen u skladu sa posebnim propisima, kao i ugovor o uspostavljanju prava službenosti zaključen sa vlasnikom, odnosno korisnikom zemljišta koji je imalac javnih ovlašćenja, na period koji odredi vlasnik, odnosno korisnik zemljišta. Za izgradnju, dogradnju ili rekonstrukciju komunalne infrastrukture i linijskih infrastrukturnih i elektroenergetskih objekata, kao dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima na zemljištu, može se, umesto propisanih dokaza iz člana 69. i drugih dokaza propisanih Zakonom dostaviti i popis katastarskih parcela sa priloženim saglasnostima vlasnika, odnosno korisnika zemljišta.
Članom 69. stav 10. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da na zemljištu iznad podzemnih delova objekta iz stava 1. i na zemljištu ispod vodova visokonaponskih dalekovodova i elisa vetroturbina, investitor ima pravo prolaza ili preleta ispod, odnosno iznad zemljišta, uz obavezu sopstvenika, odnosno držaoca tog zemljišta da ne ometa izgradnju, održavanje i upotrebu tog objekta. U tom slučaju, ne dostavlja se dokaz o rešenim imovinsko pravnim odnosima u smislu Zakona, niti se formira građevinska parcela za predmetno zemljište.
Ukoliko je u konkretnom slučaju reč o objektu (gasovodu) koji je u celini podzemni, ne dostavlja se dokaz o rešenim imovinsko pravnim odnosima u smislu Zakona, niti se formira građevinska parcela za predmetno zemljište. Ukoliko je, pak, u pitanju objekat koji je delimično nadzemni, a delimično podzemni, za nadzemne delove formira se građevinska parcela u skladu sa odredbama člana 69. stav 8. Zakona o planiranju i izgradnji, dok se za podzemne delove ne dostavlja dokaz o rešenim imovinsko pravnim odnosima u smislu Zakona, niti se formira građevinska parcela.

Saglasno odredbama čl. 60. i 61. Zakona o državnom premeru i katastru („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/2009, 18/2010, 65/2013, 15/2015 - Odluka US RS i 96/2015), svojina i druga stvarna prava na nepokretnostima stiču se, prenose i ograničavaju upisom u katastar nepokretnosti (konstitutivnost upisa), a prestaju brisanjem upisa. Imalac prava na nepokretnosti obavezan je da podnese zahtev za upis nepokretnosti i prava svojine u katastar nepokretnosti.

Iz Vašeg pitanja se ne može zaključiti da li je objekat (zgrada) upisan u registar katastra nepokretnosti.

Ukoliko je zgrada evidentirana u registru katastra nepokretnosti, u cilju upisa prava svojine na posebnom delu objekta (stanu) neophodno je dokazati pravno sledbeništvo, odnosno da ste od lica koje je evidentirano kao vlasnik stana (neposredno ili posredno) stekli pravo svojine.

Ukoliko zgrada nije evidentirana u registru katastra nepokretnosti, potrebno je najpre sprovesti postupak za upis celog objekta u katastar nepokretnosti. Upis objekta u evidenciju katastra nepokretnosti vrši se na osnovu upotrebne dozvole. Ukoliko je za konkretnu zgradu izdata upotrebna dozvola, kako ste naveli u Vašem pitanju, potrebno je podneti zahtev za upis prava svojine na posebnom delu objekta u skladu sa članom 74. stav 5. tačka 2) Zakona o državnom premeru i katastru.

Iz Vašeg pitanja se ne može zaključiti da li je predmetni objekat evidentiran u evidenciji katastra nepokretnosti, ko je vlasnik objekta fizičko lice, kao i da li je neko evidentiran kao korisnik korisnik tog građevinskog zemljišta.

Članom 102. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se pravo korišćenja na građevinskom zemljištu pretvara u pravo svojine, bez naknade, pri čemu se ova odredba ne odnosi na:

• lica, nosioce prava korišćenja na građevinskom zemljištu, koja su bila ili jesu privredna društva i druga pravna lica na koja su se primenjivale odredbe zakona kojima se uređuje privatizacija, stečajni i izvršni postupak, kao i njihove pravne sledbenike;
• lica nosioce prava korišćenja na neizgrađenom građevinskom zemljištu u državnoj svojini koje je stečeno radi izgradnje u skladu sa ranije važećim zakonima kojima je bilo uređeno građevinsko zemljište do 13. maja 2013. godine, ili na osnovu odluke nadležnog organa;
• lica, nosioce prava korišćenja na građevinskom zemljištu, čiji je položaj određen zakonom kojim se uređuje sport, kao i udruženja;
• društvena preduzeća, nosioce prava korišćenja na građevinskom zemljištu;
• lica, nosioce prava korišćenja na građevinskom zemljištu, na koja se primenjuju odredbe propisa Republike Srbije i bilateralnih međunarodnih ugovora kojima se uređuje sprovođenje Aneksa g Sporazuma o pitanjima sukcesije ("Službeni list SRJ - Međunarodni ugovori", broj 6/02).

Saglasno članu 106. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji, po okončanom postupku pretvaranja prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu, katastarska parcela izgrađenog građevinskog zemljišta zajedno sa objektima sagrađenim na njoj postaje jedinstveni predmet prava svojine (jedinstvo nepokretnosti), tako da se sva postojeća prava i tereti koji su postojali na objektu, odnosno posebnom delu objekta, od trenutka upisa prava svojine prenose i na tu katastarsku parcelu, odnosno deo katastarske parcele vlasnika tog posebnog dela, osim ako je na tom zemljištu ustanovljen dugoročni zakup u skladu sa Zakonom.

Ukoliko predmetni objekat nije evidentiran u evidenciji katastra nepokretnosti, reč je o neizgrađenom građevinskom zemljištu u javnoj svojini, u smislu odredaba Zakona o planiranju i izgradnji, čije se otuđenje sprovodi javnim nadmetanjem ili prikupljanjem ponuda javnim oglasom, po tržišnim uslovima, u skladu sa Zakonom.

Pitanje koje ste postavili ne odnosi se na primenu odredaba Zakona o planiranju i izgradnji, već Zakona o državnom premeru i katastru („Službeni glasnik Republike Srbije“  broj 72/09, 18/10, 65/13, 15/15 – Odluka USRS i 96/15).

Članom 60. Zakona o državnom premeru i katastru propisano je da se svojina i druga stvarna prava na nepokretnostima stiču, prenose i ograničavaju upisom u katastar nepokretnosti (konstitutivnost upisa), a prestaju brisanjem upisa. Shodno citiranoj odredbi Zakona, upis prava svojine na nepokretnosti vrši se u katastru nepokretnosti, na osnovu dokumenta kojim se vrši prenos prava svojine na predmetnoj nepokretnosti (ugovor o kupoprodaji). Sticalac se evidentira u katastru nepokretnosti kao vlasnik sa istim obimom prava kao i vlasnik koji mu je preneo pravo svojine na predmetnoj nepokretnosti.

Da, potrebno je prethodno izvršiti pretvaranje prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu.

Pretvaranje prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu regulisano je čl.102. Zakona o planiranju i izgradnji, koji možete pronaći ovde.

Članom 135. st.1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se građevinska dozvola, odnosno rešenje o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona, izdaje investitoru koji ima odgovarajuće pravo na zemljištu ili objektu. U skladu sa čl.135.st.2. ovog zakona, kao odgovarajuće pravo na zemljištu smatra se pravo svojine, pravo zakupa na građevinskom zemljištu u javnoj svojini, kao i druga prava propisana ovim zakonom.

Fasada kolektivne stambene zgrade je zajednički deo zgrade i u zajedničkoj svojini svih stanara zgrade tako da je za izvođenje tih radova potrebna saglasnost vlasnika stanova u skladu sa Zakonom o stanovanju i održavanju stmbenih zgrada. Predlažemo da se radi dobijanja saglasnosti za izvođenje ovih radova obratite Skupštini stanara zgrade pozivajući se na čl. 10 st. 1 navedenog Zakona. 

Iz vašeg pitnaja ne može se zaključiti da li upisani nosilac prava korišćenja ima ili nema obavezu plaćanja naknade za konverziju prava korišćenja u pravo svojine. Ukoliko je osnov upisa prava korišćenja bilo rešenje i ugovor o davanju na korišćenje koji je u ranijem periodu doneto od strane nadležnog organa jedinice lokalne samouprave ili je zemljište stečeno u postupku privatizacije, izvršnom ili stečajnom postupku, u tom slučaju primenjuju se odredbe Zakona o pretvaranju prava korišćenja na građevinskom zemljiptu u pravo svojine uz naknadu, i taj postupak se vodi pred nadležnom imovinskopravnom službom koja u tom postupku u skladu sa ovim zakonom utvrđuje visinu naknade za konverziju. Ukoliko je pravo korišćenja upisano po drugom osnovu (npr. po osnovu odluke o određivanju gržđevinskog zemljišta a kupljeno je ili na drugi način stečeno pre stupanja na snagu te odluke ili je zemljište stečeno nasleđem na osnovu neprekinutog pravvnog kontinuiteta i bez učešća nadležnog organa u vezi dodele na korišćenje tog zemljištai sl.) u tom slučaju potrebno je da podnesete zahtev za konverziju Republičkom geodetskom zavodu - nadležnoj Službi za katastar nepokretnosti i u ovom postupku osim republičke takse od 300,00 din. nije potrebno patiti nikakvu drugu taksu ili naknadu. Predlažemo da se pre podnošenja zahteva Katastru u nadležnoj imovinskoj službi informišete da li predmetno zemljište podleže ili ne podleže plaćanju naknade za konverziju po Zakonu o pretvaranju prava korišćenja građevinsog zemljišta u pravo svojine uz naknadu. 

Konverzija prava korišćenja u pravo svojine bez nakande, vrši se u Republičkom geodetskom zavodu - nadležnoj Službi za katastar nepokretnosti samo ukoliko se ne radi o slučajeivma za koje je Zakonom o pretvaranju prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu uz naknadu. Ukoliko se radi o konverziji uz naknadu, organ nadležan za vođenje tog postupka i donošenja rešenja o konverziji je imovinskopravna služba. Identifikaciju da li se radi ili se ne radi o konverziji uz naknadu dužna je da izvrši ta služba. Što se tiče ranije izdate građevinske dozvole ona je prestala da važi i po izvršenoj konverziji prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu, možete podneti zahtev za izdavanje nove građevinske dozvole kroz elektronski sistem CEOP. Pravo korišćenja građevinskog zemljišta nije podobno pravo za izdavanje građevinske dozvole već samo pravo svojine. 

Članom 135. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se građevinska dozvola izdaje investitoru koji uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole dostavi projekat za građevinsku dozvolu, ima odgovarajuće pravo na zemljištu ili objektu i koji je dostavio dokaze propisane podzakonskim aktom kojim se bliže uređuje sadržina i način izdavanja građevinske dozvole i platio odgovarajuće administrativne takse.

Kao odgovarajuće pravo na zemljištu smatra se pravo svojine, pravo zakupa na građevinskom zemljištu u javnoj svojini, kao i druga prava propisana Zakonom o planiranju i izgradnji. Za izgradnju ili izvođenje radova na građevinskom zemljištu ili objektu koji je u vlasništvu više lica, kao dokaz o odgovarajućem pravu prilaže se i overena saglasnost tih lica, a ako se izvode radovi na nadziđivanju, prilaže se i ugovor zaključen u skladu sa posebnim zakonom.

Ukoliko investitor ima neko od navedenih prava na zemljištu, odnosno objektu na kome je planirano izvođenje radova, ispunjeni su Zakonom propisani uslovi po pitanju rešavanja imovinsko-pravnih odnosa. U tom slučaju, ne postoje prepreke za izdavanje građevinske dozvole, pod uslovom da investitor uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole priloži svu dokumentaciju propisanu članom 135. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Članom 55. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 132/2014) izvršena je izmena ranije važećih članova 82 – 106. Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/2009, 81/2009, 64/2010 - Odluka US RS, 24/2011, 121/2012, 42/2013 - Odluka US RS, 50/2013 - Odluka US RS i 98/2013 - Odluka US RS). Izmenama članova postojećeg propisa vrši se promena njihove sadržine, pri čemu osnovni Zakon nastavlja da važi (u delu u kome nije izmenjen). Ukoliko se želi postići da se važenje izmenjenih odredaba Zakona „veže“ za datum stupanja na snagu izmena i dopuna Zakona, to mora biti izričito navedeno u tekstu izmena i dopuna Zakona.

Imajući u vidu činjenicu da u konkretnom slučaju važenje izmenjenog člana 103. Zakona o planiranju i izgradnji nije posebno propisano, ne primenjuje se poseban rok, pa se pod ugovorima o zakupu radi izgradnje zaključenim u skladu sa ranije važećim zakonima o planiranju i izgradnji smatraju ugovori zaključeni pre 11. septembra 2009. godine.

Svaki nadležni organ je odgovoran za svoje postupanje u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji i drugim važećim propisima. U tom smislu, mišljenje Pozivnog centra, kao ni bilo koje drugo mišljenje u vezi sa postupanjem u konkretnom slučaju, nije pravno obavezujuće.

U skladu sa stavom 8. člana 69. Zakona o planiranju i izgradnji, propisano je da se,  za objekte iz st. 1. i 2. istog člana, kao dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima na zemljištu, može podneti i ugovor o ustanovljavanju prava službenosti, odnosno ugovor o zakupu zemljišta u privatnoj svojini sa vlasnikom zemljišta, zaključen u skladu sa posebnim propisima, kao i ugovor o uspostavljanju prava službenosti zaključen sa vlasnikom, odnosno korisnikom zemljišta koji je imalac javnih ovlašćenja, na period koji odredi vlasnik, odnosno korisnik zemljišta.

S obzirom da mala solarna elektrana predstavlja elektroenergetski objekat, koji je obuhvaćen stavom 1. člana 69. Zakona o planiranju i izgradnji, odredbe stava 8. u pogledu dokaza o rešenim imovinsko-pravnim odnosima odnose se i na takav objekat, bez obzira da li je vlasnik zemljišta u privatnoj svojini fizičko  ili pravno lice. Ukoliko su vlasnik, odnosno vlasnici objekta koji je predmet zakupa i zemljišta isti, može se smatrati da je ugovor o zakupu objekta sa vlasnikom, odnosno vlasnicima objekta u privatnoj svojini, radi izgradnje male solarne elektrane na krovu objekta, validan dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima, u postupku izdavanja građevinske dozvole. Imajući u vidu da kroz katastar nepokretnosti u određenom broju slučajeva nije sprovedeno pretvaranje prava korišćenja u pravo vlasništva koje je utvrđeno članom 104. Zakona o planiranju i izgradnji, i u takvim slučajevima je dovoljno dostaviti ugovor sa vlasnikom, odnosno vlasnicima posebnih delova objekta, jer su oni po sili zakona postali vlasnici zemljišta.

Članom 69. stav 8. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se za građenje, odnosno postavljanje objekata komunalne infrastrukture, kao dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima na zemljištu može podneti i ugovor o ustanovljavanju prava službenosti, odnosno ugovor o zakupu zemljišta u privatnoj svojini sa vlasnikom zemljišta, zaključen u skladu sa posebnim propisima, kao i ugovor o uspostavljanju prava službenosti zaključen sa vlasnikom, odnosno korisnikom zemljišta koji je imalac javnih ovlašćenja, na period koji odredi vlasnik, odnosno korisnik zemljišta.

Imajući u vidu citiranu odredbu Zakona o planiranju i izgradnji, mišljenja smo da se kao dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima za izgradnju trafo stanice može podneti i ugovor o ustanovljavanju prava službenosti.

Nekategorisani putevi predstavljaju objekte komunalne infrastrukture u smislu člana 2. tačka 27) Zakona o planiranju izgradnji, s obzirom na to da je reč o objektima infrastrukture za koje rešenje za izvođenje radova,
odnosno građevinsku dozvolu izdaje jedinica lokalne samouprave.
Članom 69. stav 8. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se za izgradnju, dogradnju ili rekonstrukciju komunalne infrastrukture i linijskih infrastrukturnih i elektroenergetskih objekata, kao dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima na zemljištu može, umesto propisanih dokaza iz tog člana i drugih dokaza propisanih Zakonom, dostaviti i popis katastarskih parcela sa priloženim saglasnostima vlasnika, odnosno korisnika zemljišta.
Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, mišljenja smo da je za izvođenje radova opisanih u Vašem pitanju, kao dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima, moguće dostaviti popis katastarskih parcela sa priloženim saglasnostima vlasnika, odnosno korisnika zemljišta.

Prilikom dostavljanja projekta parcelacije, odnosno projekta preparcelacije, organu jedinice lokalne samouprave nadležnom za poslove urbanizma (na potvrđivanje), nije potrebno prilagati dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima. Dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima prilaže se tek prilikom podnošenja zahteva za provođenje parcelacije organu nadležnom za poslove državnog premera i katastra, u skladu sa čl.46. Zakona o planiranju i izgradnji.

Članom 46. stavom 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da organ nadležan za poslove državnog premera i katastra provodi preparcelaciju, odnosno parcelaciju. Članom 46.stavom 2. ovog zakona regulisano je da se uz zahtev za provođenje preparcelacije, odnosno parcelacije podnosi se dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima za sve katastarske parcele i projekat preparcelacije, odnosno parcelacije potvrđen od strane organa nadležnog za poslove urbanizma jedinice lokalne samouprave, čiji sastavni deo je projekat geodetskog obeležavanja.

Saglasno članu 69. stav 11. Zakona o planiranju i izgradnji, na zemljištu iznad podzemnih delova linijskih infrastrukturnih objekata, komunalne infrastrukture, elektroenergetskih i elektronskih objekata ili komunikacionih mreža i uređaja, kao i na zemljištu ispod vodova visokonaponskih dalekovodova i elisa vetroturbina ne dostavlja se dokaz o rešenim imovinsko pravnim odnosima u smislu Zakona, niti se formira građevinska parcela za predmetno zemljište.

Napominjemo da je namena Pozivnog centra pružanje dodatnih informacija i pojašnjenja u cilju boljeg razumevanja i pravilne primene Zakona o planiranju i izgradnji, ali da Pozivni centar nije nadležan za davanje tumačenja odredaba Zakona.

Članom 99. Zakona o planiranju i izgradnji regulisana su pitanja u vezi sa otuđenjem, razmenom i davanjem u zakup i pribavljanjem građevinskog zemljišta u javnoj svojini. Otuđenje poljoprivrednog zemljišta u javnoj svojini nije predviđeno odredbama Zakona o planiranju i izgradnji.

Izvesno ostupanje od navedenog pravila predviđeno je jedino u članu 83. stav 2. Zakona, kojim je propisano da stupanjem na snagu planskog dokumenta kojim je promenjena namena zemljišta u građevinsko zemljište, vlasnici tog zemljišta stiču prava i obaveze propisane Zakonom i podzakonskim aktima donetim na osnovu Zakona, bez obzira na činjenicu što organ nadležan za upis na nepokretnostima i pravima na njima nije sproveo promenu u javnoj knjizi o evidenciji nepokretnosti i prava.

Ukoliko je u konkretnom slučaju stupio na snagu planski dokument kojim je promenjena namena predmetnog zemljišta u građevinsko zemljište, mišljenja smo da je moguće sprovesti proceduru njegovog otuđenja u skladu sa odredbama člana 99. Zakona o planiranju i izgradnji i Uredbe o uslovima pribavljanja i otuđenja nepokretnosti neposrednom pogodbom, davanja u zakup stvari u javnoj svojini i postupcima javnog nadmetanja i prikupljanja pismenih ponuda (“Službeni glasnik Republike Srbije” broj 24/12, 48/15 i 99/15), bez obzira na činjenicu da li je organ nadležan za upis na nepokretnostima i pravima na njima sproveo promenu u javnoj knjizi o evidenciji nepokretnosti i prava. Ukoliko je predmetno zemljište i dalje evidentirano kao poljoprivredno, a pritom nije stupio na snagu  planski dokument kojim je promenjena njegova namena u građevinsko zemljište, mišljenja smo da se nisu stekli propisani uslovi za sprovođenje postupka otuđenja tog zemljišta.

Članom 19. stav 1. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa ("Službeni list SFRJ" broj 6/80 i 36/90 i "Službeni list SRJ" broj 29/96) propisano je da pravo svojine na posebnom delu zgrade može postojati na stanu, poslovnoj prostoriji ili garaži, odnosno garažnom mestu.

Iz Vašeg pitanja proizlazi da u konkretnom slučaju Vi imate pravo svojine na stanu na spratu, kao i na tavanu, dok je drugo lice vlasnik poslovnih prostorija, odnosno lokala.

Međutim, kada je reč o zajedničkim delovima zgrade i uređajima u zgradi, vlasnici posebnih delova zgrade imaju pravo zajedničke nedeljive svojine na njima, što je propisano u članu 19. stav 2. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa.

Definisanje zajedničkih delova zgrade je predmet odredaba Zakona o održavanju stambenih zgrada. U članu 2. propisano je da se stambenom zgradom, u smislu Zakona, smatra zgrada namenjena stanovanju, kao i zgrada u kojoj je najmanje jedan poseban deo namenjen stanovanju i sa njom čini građevinsku i funkcionalnu celinu. Članom 6. Zakona definisan su zajednički delovi stambene zgrade, čijim održavanjem se sprečava ili otklanja opasnost po život i zdravlje ljudi, odnosno kojima se obezbeđuje sigurnost korisnika zgrade i okoline, pri čemu je u tački 1. propisano da tu, između ostalog, spadaju krovna konstrukcija, krovni pokrivač i drugi elementi krova (dimnjaci, ventilacioni kanali, krovni otvori).

U članu 17. stav 3. Zakona o održavanju stambenih zgrada propisano je da skupština zgrade, saglasnošću članova skupštine kojima pripada više od polovine ukupne površine stanova i drugih posebnih delova zgrade, donosi odluke koje se odnose na investiciono održavanje zgrade.

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa i Zakona o održavanju stambenih zgrada, vlasnik posebnog dela zgrade može doneti odluku o izvođenju radova u okviru tog dela zgrade bez pribavljanja saglasnosti vlasnika drugih posebnih delova u okviru zgrade. Međutim, odluka o izvođenju radova na investicionom održavanju zajedničkih delova zgrade donosi se saglasnošću članova skupštine kojima pripada više od polovine ukupne površine stanova i drugih posebnih delova zgrade.

U konkretnom slučaju, možete samostalno sprovesti proceduru za pribavljanje odgovarajuće dozvole za izvođenje radova u okviru posebnih delova zgrade čiji ste vlasnik (stan na spratu i tavanske prostorije). Izvođenje radova na promeni namene prostorija uz izvođenje građevinskih radova vrši se na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole, u skladu sa članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji. Postupak izdavanja rešenja kojim se odobrava izvođenje radova, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu http://gradjevinskedozvole.rs, u okviru Sekcije „Propisi“.

Za izvođenje radova na zameni krovne konstrukcije i krovnog pokrivača, neophodno je pribaviti saglasnost vlasnika više od polovine ukupne površine stanova i drugih posebnih delova zgrade.

: Članom 135. stav 1. Zakona o planiranju I izgradnji propisano je da se građevinska dozvola izdaje investitoru koji uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole dostavi projekat za građevinsku dozvolu, ima odgovarajuće pravo na zemljištu ili objektu i koji je dostavio dokaze propisane podzakonskim aktom kojim se bliže uređuje sadržina i način izdavanja građevinske dozvole i platio odgovarajuće administrativne takse. U stavu 2. istog člana Zakona propisano je da se kao odgovarajuće pravo na zemljištu smatra pravo svojine, pravo zakupa na građevinskom zemljištu u javnoj svojini, kao i druga prava propisana ovim zakonom.

Članom 9. Zakona o javnoj svojini (“Službeni glasnik Republike Srbije” broj 72/11, 88/13 i 105/14) propisano je da su vode, vodotoci i njihovi izvori, mineralni resursi, resursi podzemnih voda, geotermalni i drugi geološki resursi i rezerve mineralnih sirovina, i druga dobra koja su posebnim zakonom određena kao prirodna bogatstva, u svojini Republike Srbije. Takođe, članom 10. stav 1. Zakona o javnoj svojini utvrđeno je da su stvari koje su zakonom određene kao dobra od opšteg interesa u javnoj svojini (poljoprivredno zemljište, šume i šumsko zemljište, vodno zemljište, vodni objekti, zaštićena prirodna dobra, kulturna dobra i dr.), zbog čega uživaju posebnu zaštitu.

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o javnoj svojini, fizička i pravna lica ne mogu steći pravo svojine na vodama, vodotocima i njihovim izvorima, kao ni na vodnom zemljištu, pa samim tim ne mogu steći ni odgovarajuće pravo na tom zemljištu, u smislu odredaba Zakona o planiranju i izgradnji, koje je neophodno radi dobijanja građevinske dozvole. Shodno tome, ne postoji mogućnost izgradnje bazena na području koje je obuhvaćeno vodnim zemljištem.

Smisao stava 10. i 11. člana 69. Zakona o planiranju i izgradnji je sprečavanje situacije u kojoj bi zlonamerni sopstvenik, odnosno držalac zemljišta, bez odgovarajućeg pravnog interesa, ometao izgradnju, održavanje i upotrebu podzemnog objekta ispod njegovog zemljišta, odnosno  objekata iznad tog zemljišta (vodovi visokonaponskih dalekovodova i elise vetroturbina). Međutim, navedenim odredbama Zakona investitor nije oslobođen opšte obaveze uzdržavanja od činjenja štete sopstveniku, odnosno držaocu zemljišta preko koga ima pravo prolaza ili preleta.

U tom smislu, investitor ostaje obavezan da vlasnicima ili držaocima susednog ili okolnog zemljišta nadoknadi štetu koja bude pričinjena prolazom i prevozom i vrati zemljište u prvobitno stanje, uz eventualno donošenje sudske odluke u slučaju da strane ne postignu sporazum o visini naknade štete.

Zaključenje sporazuma o naknadi štete koju investitor eventualno pričini prolazom, odnosno prevoz, nije obavezni deo objedinjene procedure. Zaključenje tog sporazuma vrši se izuzetno, ukoliko dođe do nastanka štete, a sporazum o naknadi štete ne prilaže se ni u jednom od postupaka obuhvaćenih objedinjenom procedurom.  

Pretvaranje prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu bez naknade regulisano je članom 102. Zakona o planiranju i izgradnji. Prema citiranom članu Zakona, pravo svojine na katastarskoj parceli upisuje se u korist lica koje je upisano kao vlasnik objekta, odnosno objekata koji se nalaze na toj parceli, odnosno u vlasništvu lica koje je upisano kao nosilac prava korišćenja na katastarskoj parceli na neizgrađenom građevinskom zemljištu, osim za lica iz člana 102. stav 9. Zakona.

Iz Vašeg pitanja proizlazi da niste evidentirani kao vlasnik objekta koji se nalazi na predmetnoj parceli, dok se ne može zaključiti da li ste evidentirani kao nosilac prava korišćenja na katastarskoj parceli na neizgrađenom građevinskom zemljištu. Ukoliko niste nosilac prava korišćenja na katastarskoj parceli, ne postoji pravni osnov da budete upisani kao vlasnik zemljišta (konverzija prava korišćenja u pravo svojine), već je neophodno da prethodno sprovedete postupak za izdavanje upotrebne dozvole za predmetni objekat.

Članom 158. stav 4. Zakona o planiranju i izgradnji regulisano je da se upotrebna dozvola izdaje za ceo objekat ili za deo objekta koji predstavlja tehničko-tehnološku celinu i može se kao takav samostalno koristiti.

Ukoliko Vaš deo objekta predstavlja tehničko-tehnološku celinu i može se samostalno koristiti, postoji mogućnost izdavanja upotrebne dozvole samo za taj deo objekta.

U tom slučaju, potrebno je postupiti u skladu sa odredbama propisa koji regulišu izdavanje upotrebne dozvole. Postupak i dokumentacija koju je potrebno priložiti uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole propisani su članom 158. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 42. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu http://gradjevinskedozvole.rs u okviru Sekcije „Propisi“. 

Optički kablovi jesu objekti iz čl.69.st.1. Zakona o planiranju i izgradnji.

Ne postoji obaveza dostavljanja dokaza o uređenju imovinsko-pravnih odnosa sa vlasnikom parcele za podzemne delove objekata iz čl.69.st.1. Zakona o planiranju i izgradnji.

Za nadzemne delove objekata iz čl.69.st.1. Zakona o planiranju i izgradnji postoji obaveza dostavljanja dokaza o uređenju imovinsko-pravnih odnosa sa vlasnikom parcele. U tom slučaju, kao dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima na zamljištu, osim dokaza propisanih članom 135.Zakona, mogu se priložiti i drugi dokazi iz čl.69.st.8. ovog zakona.

Mišljenjem o primeni odredbe člana 69. Zakona o planiranju i izgradnji (ovde) detaljnije se izlaže način postupanja nadležnog organa u postupku objedinjene procedure, u vezi sa primenom odredaba koje se odnose na formiranje građevinske parcele i vrste dokaza o rešenim imovinsko-pravnim odnosima na zemljištu, a koje je potrebno dostaviti nadležnom organu pre donošenja pojedinačnih akata za potrebe građenja, odnosno postavljanja objekata iz čl.69. st. 1,2,3. i 4. Zakona.

Takođe, ukoliko je u konkretnom slučaju reč o radovima iz čl.144. Zakona o planiranju i izgradnji (ovde),  odnosno o mikrorovovima za optičke i druge kablove, za izvođenje ovih radova nije potrebno pribavljati akt nadležnog organa za građenje.

U skladu sa članom 66. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji, uz zahtev za provođenje preparcelacije, odnosno parcelacije podnosi se dokaz o rešenim imovinsko - pravnim

odnosima za sve katastarske parcele i projekat preparcelacije, odnosno parcelacije potvrđen od strane organa nadležnog za poslove urbanizma jedinice lokalne samouprave, čiji sastavni deo je projekat geodetskog obeležavanja.

U skladu sa članom 135. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji, smatra se da je investitor rešio imovinsko – pravne odnose na zemljištu ukoliko ima odgovarajuće pravo na zemljištu, pod čime se podrazumeva pravo svojine, pravo zakupa na građevinskom zemljištu u javnoj svojini, kao i druga prava propisana zakonom za pojedine specifične situacije.

S obzirom na činjenicu da u postupku preparcelacije, odnosno parcelacije nije predviđen izuzetak od pravila, smatra se da je investitor rešio imovinsko – pravne odnose na zemljištu ukoliko ima pravo svojine ili pravo zakupa na građevinskom zemljištu u javnoj svojini.

Članom 102. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se pravo korišćenja na građevinskom zemljištu pretvara u pravo svojine, bez naknade, a upis prava svojine vrši organ nadležan za poslove državnog premera i katastra, po službenoj dužnosti. Istim članom propisano je da se pravo svojine na katastarskoj parceli upisuje u korist lica koje je upisano kao vlasnik objekta, odnosno objekata koji se nalaze na toj parceli.

Članom 104. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da, ukoliko je na jednoj katastarskoj parceli izgrađeno više objekata, u vlasništvu različitih lica, organ nadležan za poslove državnog premera i katastra, u evidenciju o nepokretnosti i pravima na njima upisuje da je katastarska parcela u suvlasništvu tih lica, a da je udeo tih lica u srazmeri sa površinom koju poseduju u odnosu na ukupnu površinu objekata koji se nalaze na toj parceli. U tom slučaju, organ nadležan za poslove državnog premera i katastra, na zahtev lica koje stiče pravo svojine na građevinskom zemljištu, upisuje u evidenciju nepokretnosti to lice kao vlasnika katastarske parcele, odnosno kao suvlasnika udela na toj parceli.

Iz citiranih odredaba Zakona proizlazi da, ukoliko postoji više vlasnika objekata na katastarskoj praceli, svi oni postaju suvlasnici te katastarske parcele, uz udeo koji je u srazmeri sa površinom koju poseduju u odnosu na ukupnu površinu objekata koji se nalaze na toj parceli. U slučaju da organ nadležan za poslove državnog premera i katastra nije po službenoj dužnosti izvršio upis prava svojine u skladu sa citiranim odredbama Zakona, možete se obratiti zahtevom za upis suvlasništva na toj parceli.

Napominjemo da se citirane odredbe člana 102. Zakona o planiranju i izgradnji ne primenjuju na lica koja su taksativno pobrojana u članu 102. stav 9. Zakona, odnosno:

• lica, nosioce prava korišćenja na građevinskom zemljištu, koja su bila ili jesu privredna društva i druga pravna lica na koja su se primenjivale odredbe zakona kojima se uređuje privatizacija, stečajni i izvršni postupak, kao i njihove pravne sledbenike;
• lica nosioce prava korišćenja na neizgrađenom građevinskom zemljištu u državnoj svojini koje je stečeno radi izgradnje u skladu sa ranije važećim zakonima kojima je bilo uređeno građevinsko zemljište do 13. maja 2013. godine, ili na osnovu odluke nadležnog organa;
• lica, nosioce prava korišćenja na građevinskom zemljištu, čiji je položaj određen zakonom kojim se uređuje sport, kao i udruženja;
• društvena preduzeća, nosioce prava korišćenja na građevinskom zemljištu;
• lica, nosioce prava korišćenja na građevinskom zemljištu, na koja se primenjuju odredbe propisa Republike Srbije i bilateralnih međunarodnih ugovora kojima se uređuje sprovođenje Aneksa g Sporazuma o pitanjima sukcesije ("Službeni list SRJ - Međunarodni ugovori", broj 6/02).

Pravo i uslovi za pretvaranje prava korišćenja građevinskog zemljišta u pravo svojine za ta lica uređeni su Zakonom o pretvaranju prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu uz naknadu („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 64/15). Tekst Zakona možete pronaći na sajtu http://gradjevinskedozvole.rs, u okviru Sekcije „Propisi“, podsekcija „Zakoni“.

Kao dokazi o rešenim imovinsko-pravnim odnosima na zemljištu za objekte iz čl. 2 tač. 26 Zakona o planiranju i izgradnji (linijski infrastrukturni objekti) koriste se dokazi iz člana 69 stav 5 – 11 Zakona o planiranju i izgradnji koristi.

Zakonom o javnoj svojini određeni su titulari prava javne svojine na nepokretnostima u javnoj svojini i to su: Republika Srbija, Autonomna pokrajina i Jedinica lokalne samouprave (izuzetno, i gradska opština ukoliko je to predviđeno Statutom jedinice lokalne samouprave; trenutno ni za jednu gradsku opštinu u Republici Srbiji nisu ispunjeni zakonom predviđeni uslovi za sticanje titulara prava javne svojine).

Organi, organizacije i ustanove čiji je osnivač Republika, Autonomna pokrajina ili Jedinica lokalne samouprave mogu  biti korisnici nepokretnosti u javnoj svojini ili nosioci prava korišćenja na tim nepokretnostima (sa upisanim pravom korišćenja kod RGZ) i nemaju prava raspolaganja tim nepokretnostima, niti imaju pravo da daju bilo kakvu saglasnost u vezi tih nepokretnosti niti da zaključuju ugovore o službenosti prolaza.

Ako se radi o nepokretnostima u javnoj svojini organ nadležan za odučivanje ili sprovođenje postupaka raspolaganja nepokretnostima u javnoj svojini je:

1. za Republiku Srbiju – Republička Direkcija za imovinu
2. za Autonomne pokrajine– organ određen Statutom AP Vojvodine
3. za Jedinicu lokalne samouprave – organ određen Statutom i opštim aktom Jedinice lokalne samouprave

Overa potpisa na izjavama – saglasnostima iz člana 69. Zakona o planiranju i izgradnji  i  overa potpisa na ugovorima o uspostavljanju službenosti prolaza mogu se overiti sve do 1.03.2017.god. i pred osnovnim sudom i pred opštinskim organom uprave. 

Povodom Vaše dileme u vezi sa potrebom rešavanja imovinsko - pravnih odnosa za potrebe izgradnje male hidroelektrane i dostavljanja dokaza o tome, obaveštavamo Vas o sledećem:

Članom 69. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se za građenje, odnosno postavljanje elektroenergetskih objekata (u koje spada i mala hidroelektrana), može formirati građevinska parcela koja odstupa od površine ili položaja predviđenih planskim dokumentom za tu zonu, pod uslovom da postoji pristup objektu, odnosno uređajima, radi održavanja i otklanjanja kvarova ili havarije. U tom slučaju. kao dokaz o rešenom pristupu javnoj saobraćajnoj površini priznaje se i ugovor o uspostavljanju prava službenosti prolaza sa vlasnikom poslužnog dobra, odnosno saglasnost vlasnika poslužnog dobra.

U članu 69. stav 3. Zakona propisano je da se za objekte iz stava 1. tog člana (u koje spadaju i elektroenergetski objekti), koji se sastoje iz podzemnih i nadzemnih delova, građevinska parcela formira za nadzemne delove tih objekata (glavni objekat, ulazna i izlazna mesta, reviziona okna i sl.), dok se za podzemne delove tog objekta u trasi koridora ne formira posebna građevinska parcela.

Članom 69. stav 8. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se, kao dokaz o rešenim imovinsko - pravnim odnosima na zemljištu, za objekte iz stava 1. i 2. (u koje spadaju i elektroenergetski objekti), može podneti i ugovor o ustanovljavanju prava službenosti, odnosno ugovor o zakupu zemljišta u privatnoj svojini sa vlasnikom zemljišta, zaključen u skladu sa posebnim propisima, kao i ugovor o uspostavljanju prava službenosti zaključen sa vlasnikom, odnosno korisnikom zemljišta koji je imalac javnih ovlašćenja, na period koji odredi vlasnik, odnosno korisnik zemljišta. Za izgradnju, dogradnju ili rekonstrukciju elektroenergetskih objekata, može se, umesto dokaza propisanih Zakonom, dostaviti i popis katastarskih parcela sa priloženim saglasnostima vlasnika, odnosno korisnika zemljišta.

Članom 69. stav 10. i 11. Zakona propisano je da na zemljištu iznad podzemnih delova objekta iz stava 1. tog člana, (u koje spadaju i elektroenergetski objekti) investitor ima pravo prolaza ili preleta ispod, odnosno iznad zemljišta, uz obavezu sopstvenika, odnosno držaoca tog zemnjišta da ne ometa izgradnju, održavanje i upotrebu tog objekta. U navedenom slučaju, ne formira se građevinska parcela za predmetno zemljište, niti se dostavlja dokaz o rešenim imovinsko - pravnim odnosima u smislu Zakona.

Takođe, članom 16. stav 2. tačka 1. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisano je da se uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole nadležnom organu prilaže, između ostalog, dokaz o odgovarajućem pravu na zemljištu ili objektu u smislu Zakona, osim ako je to pravo upisano u javnoj knjizi ili je uspostavljeno zakonom, odnosno ako je Zakonom propisano da se taj dokaz ne dostavlja.

Shodno citiranim odredbama Zakona o planiranju i izgradnji i Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, za podzemni cevovod male hidroelektrane, ne dostavlja se dokaz o rešenim imovinsko - pravnim odnosima sa vlasnikom, odnosno korisnikom parcele. Kada je reč nadzemnim delovima male hidroelektrane, primenjuju se odredbe Zakona koje regulišu formiranje građevinske parcele, odnosno postoji obaveza rešavanja imovinsko – pravnih odnosa na neki od načina propisanih Zakonom, kao i prilaganja dokaza o tome uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole.

Da.

U skladu sa čl.69.st.8. Zakona o planiranju i izgradnji,  kao dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima na zemljištu, za objekte iz st. 1. i 2. ovog člana, može se podneti i ugovor o ustanovljavanju prava službenosti, odnosno ugovor o zakupu zemljišta u privatnoj svojini sa vlasnikom zemljišta, zaključen u skladu sa posebnim propisima, kao i ugovor o uspostavljanju prava službenosti zaključen sa vlasnikom, odnosno korisnikom zemljišta koji je imalac javnih ovlašćenja, na period koji odredi vlasnik, odnosno korisnik zemljišta. Za izgradnju, dogradnju ili rekonstrukciju komunalne infrastrukture i linijskih infrastrukturnih i elektroenergetskih objekata, kao dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima na zemljištu, može se, umesto propisanih dokaza iz ovog člana i drugih dokaza propisanih ovim zakonom dostaviti i popis katastarskih parcela sa priloženim saglasnostima vlasnika, odnosno korisnika zemljišta. Kada se kao dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima na zemljištu prilaže ugovor o ustanovljavanju prava službenosti ili saglasnost vlasnika ili korisnika zemljišta, organ nadležan za poslove državnog premera i katastra upisuje pravo svojine samo na objektu, a ugovor, odnosno saglasnost vlasnika se upisuje u list nepokretnosti koji vodi organ nadležan za poslove državnog premera i katastra.

U cilju otklanjanja dileme u pogledu imovinsko – pravnog statusa predmetne površine, potrebno je izvršiti uvid u evidenciju katastra nepokretnosti i utvrditi ko je njen vlasnik. Ukoliko je reč o garažama koje se nalaze u okviru stambenih zgrada (kao što se iz Vašeg pitanja može zaključiti), ne radi se o javnoj površini, već o sastavnom delu stambene zgrade (odnosno stambenih zgrada).

Prema članu 19. stav 1. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, pravo svojine na posebnom delu zgrade može postojati na stanu, poslovnoj prostoriji ili garaži, odnosno garažnom mestu. Na zajedničkim delovima zgrade (u koje spada i krov), vlasnici posebnih delova zgrade imaju pravo zajedničke nedeljive svojine.

Članom 17. stav 3. Zakona o održavanju stambenih zgrada propisano je da skupština zgrade, saglasnošću članova skupštine kojima pripada više od polovine ukupne površine stanova i drugih posebnih delova zgrade, donosi odluke koje se odnose na investiciono održavanje zgrade (u koje spada popravka krova). Saglasno članu 24. stav 1. istog Zakona, troškove održavanja stambene zgrade snose vlasnici stanova, odnosno drugih posebnih delova zgrade srazmerno učešću površine svojih stanova, odnosno drugih posebnih delova zgrade u površini svih stanova i drugih posebnih delova u zgradi.

Članom 145. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se izvođenje radova na investicionom održavanju objekta vrši na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole.

Postupak izdavanja rešenja kojim se odobrava izvođenje radova, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu http://gradjevinskedozvole.rs u okviru Sekcije „Propisi“.

Ukoliko se ispostavi da je reč o površini koja nije deo stambene zgrade, već javna površina, za njenu popravku nadležno je javno preduzeće kome je ta površina poverena na upravljanje i održavanje.

Iz Vašeg pitanja se ne može zaključiti šta podrazumevate pod formulacijom da “vlasnik objekta nema vlasništvo, a vlasnik je po ugovoru o kupoprodaji”.

Prema članu 60. Zakona o državnom premeru i katastru („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/09, 18/10, 65/13, 15/15 i 96/15), svojina i druga stvarna prava na nepokretnostima stiču se, prenose i ograničavaju upisom u katastar nepokretnosti, a prestaju brisanjem upisa. Takođe, članom 63. istog Zakona propisano je da su podaci o nepokretnostima upisani u katastar nepokretnosti istiniti i pouzdani i niko ne može snositi štetne posledice zbog tog pouzdanja.

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o državnom premeru i katastru, vlasnikom se smatra lice koje je kao takvo upisano u katastar nepokretnosti. Ugovor o kupoprodaji nepokretnosti sa licem koje nije vlasnik ne može imati stvarnopravno dejstvo, odnosno ne može dovesti do sticanja prava svojine na predmetnoj nepokretnosti. U tom slučaju, savesni kupac jedino ima pravo naknade štete od lica koje ga je dovelo u zabludu da jeste vlasnik nepokretnosti.

Ukoliko postoji valjani pravni osnov da neko lice bude upisano u katastar nepokretnosti kao vlasnik, može se pokrenuti odgovarajući postupak za upis prava svojine kod Republičkog geodetskog zavoda. Postupak, potrebna dokumentacija i takse za upis u katastar nepokretnosti detaljno su opisani na internet stranici Republičkog geodetskog zavoda. Stranici možete pristupiti posredstvom sledećeg linka: http://www.rgz.gov.rs/template1a.asp?PageName=2012_08_10_01

Da još jednom podsetimo, u tzv. "uslovnim" uslovima za projektovanje i priključenje može se ko uslov za izdavanje građevinske dozvole postaviti isključivo prethodno zaključenje ugovora o izgradnji nedostajuće infrastrukture, ne i zaključenje ugovora o zasnivanju službenosti, jer se uslovi za projektovanje i priključenje izdaju u cilju priključenja objekta na infrastrukturu imaoca javnih ovlašćenja, a ne u cilju uspostavljanja prava službenosti na njegovoj imovini.

Shodno odredbama člana član 46. Zakona o osnovama svojinsko prvanih odnosa napuštena nepokretnost prelazi u državnu svojinu u trenutku njenog napuštanja, te smo mišljenja da je potrebno da se obratite nadležnom javnom pravobraniocu radi utvrđivanja imovinsko-pravnih odnosa na navedenom objektu odnosno radi obijanja saglasnosti vezano za sprovođenja rušenja na istom.

Imajući u vidu da svojinu na nepokretnosti-objektu stiče investitor gradjenjem tog objekta u skladu sa zakonom 21. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, jasno je da se izmena građevinske dozvole, po osnovu promene investitora u toku gradnje, može izvršiti samo u delu te dozvole, za objekte za koje nije izdata upotrebna dozvola. U suprotnom bi se kroz promet građevinske dozvole dozvolio promet već izgrađenih objekata, što bi dovelo i do pravne nesigurnosti na tržištu nepokretnosti.

Obzirom da je izdavanjem upotrebne dozvole za neke od objekata iz građevinske dozvole ista u tom delu konzumirana, jasno je da u tom delu građevinska dozvola ne može da bude izmenjena.

Pogrešno je tumačenje odredbe člana 141. stav 1. Zakona, da novi investitor ne može podneti zahtev za izmenu građevinske dozvole nakon isteka roka od 15 dana od dana prometa građevinske dozvole. Naime, ovaj rok nije prekluzivan jer nije izričito propisan gubitak prava na izmenu građevinske dozvole ako taj rok nije ispoštovan.

Potrebno je da pribavite informaciju o lokaciji koju nadležni organ  jedinice lokalne samouprave  izdaje na osnovu važećeg planskog dokumenta.

Vrsta zemljišta (građevinsko ili poljoprivredno) i planirana namena su od značaja za ostvarivanje prava na gradnju. Da li je u konkretnom slučaju potrebna preparcelacija radi formiranja građevinske parcele ceni nadležni organ jedinice lokalne samouprave.

Pravo korišćenja građevinskog zemljišta nije pravo podobno za izdavanje građevinske dozvole, stoga je potrebno pre pribavljanja građevinske dozvole izvršiti konverziju u pravo svojine.

Nakon toga potrebno je u sistemu elektronske objedinjene procedure pribaviti prvo, Lokacijske uslove a potom i Rešenje o građevinskoj dozvoli

Zahtev za izdavanje Lokacijskih uslova a potpom i građevinske dozvole možete podneti ovde:

https://ceop.apr.gov.rs/eregistrationportal/Public/Home.

Dokumentacija koja se nadležnom organu dostavlja uz zahtev  propisana je u članu 6. (za Lokacijske uslove) i članu 16. (za građevinsku dozvolu) Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem (Sl. glasnik RS br. 113/2015).

Pre početka bilo kakvog postupka potrebno je da se upoznate sa pravilima (i obavezama) utvrđenim Zakonom o planiranju i izgradnji i Zakonom o održavanju stambenih zgrada. Osim toga, potrebno je utvrditi da li predmetna zelena površina predstavlja parcelu koja pripada stambenoj zgradi ili ne, koja je namena te površine tako što ćete pribaviti informaciju o lokaciji.

U skladu sa članom 104  st. 2 Zakona o planiranju i izgradnji potrebno je da RGZ SKN upiše pravo svojine na predmetnoj parceli u korist svih vlasnika posebnih delova zgrade (stanova i poslovnih prostora) srazmerno površini posebnih delova zgrade koje ta lica imaju u svojini, naročito stoga, što shodno čl. 135 Zakona o planiranju i zgradnji pravo korišćenja u konkretnom slučaju nije podobno pravo za pribavljanje građevinske dozvole.

Po izvršenom upisu prava svojine na zemljištu u korist vlasnika stanova, potrebno je da zaključite odgovarajući ugovor sa Skupštinom stanara zgrade uz saglasnost svih vlasnika posebnih delova zgrade, u skladu sa odredbama Zakona o održavanju stambenih zgrada, na osnovu kojeg biste mogli steći legitimaciju za podnošenje zahteva za izdavanje građevinske dozvole.

Vaša namera da proširite svoj lokal i na delu označene površine predstavlja dogradnju postojeće stambene zgrade i iz tih razloga je potrebna saglasnost svih vlasnika posebnih delova zgrade.

Ukoliko se utvrdi da su svi ovde navedeni uslovi ostvarljivi predlažemo da krenete u proceduru pribavljanja dokumentacije potrebne za dogradnju ovog objekta.

Razmena parcela koju ste predložili Opštini, ne može se realizovati dok prethodno ne izvršite preparcelaciju radi odvajanja površina javne namene i tek pošto se u Katastru izvrši provođenje Projetka preparcelacije i formira posebna kat. parcela predviđena za izgradnju saobraćajnice i građevinska/e parcela/e za izgradnju objekta. Dakle, i pored toga što  izrada Projekta preparcelacije zahteva znatna finansijska sredstva, u vašem slučaju Projekat preparcelacije  je nužan prethodni uslov bez kojeg se ne može.

Ukoliko se u toku preparcelacije pokaže da bi u sastav  građevinske parcele u kojoj vi imate veću površinu, ušla I kat. parcela čiji je nosilac prava javne svojine Opštine, potrebno je za izradu i provođenje Projekta preparcelacije pribaviti i saglasnost nadležnog organa Opštine.

U svom pitanju niste naveli da li je na predmetnoj parceli upisano pravo korišćenja u vašu korist, te ukoliko jeste tada je potrebno svakako da pre ili posle provođenja preparcelacije izvršite konverziju u pravo svojine pred RGZ SKN ukoliko se radi o slučaju za koji se radi konverzija bez naknade ili ako se radi o slučaju na koji se primenjuju odredbe Zakona o pretvaranju prava korišćenja na građevinskom zemljištu u pravo svojine uz naknadu, pred nadležnim organom uprave.

Nakon pravnosnažnosti rešenja o provođenju Projekta preparcelacije znaće se o kojim površinama za razmenu se radi, i tada se može krenuti u razmenu sa Opštinom. Napominjemo da se razmenom u ovom slučaju smatra i pribavljanje nepokrentosti u javnoj svojinu u smislu odredbi čl. 99. st. 21  Zakona o planiranju i izgradnji, da se ova razmena sa Opštinom može sprovesti i na osnovu sporazuma sa vlasnikom građevinskog zemljišta (sa vama pod uslovom da ste umesto prava korišćenja upisali u Katastru pravo svojine) u skladu sa čl. 99 st. 20 Zakona o planiranju i izgradnji te da je u skladu sa istom odredbom Opština u obavezi da način razmene – pribavljanja  kao i sam postupak  u ovakvim slučajevima reguliše svojim opštim aktom – Odlukom o načinu i postupku raspolaganja neizgrađenim građevinskim zemljištem.

Ukoliko Opština još uvek nije uskladila postojeći opšti akt kojim je regulisan postupak raspolaganja neizgrađenim građevinskim zemljište u javnoj svojini sa odredbama čl. 99 Zakona o planiranju i izgradnji ili ukoliko ne postoji spremnost nadležnih organa Opštine da se realizuje razmena nepokretnosti u konkretnom slučaju,  u tom slučaju može se u postupku ispravke granica susednih parcela pribaviti uz naknadu (koju biste vi platili) deo građevinske parcele koji pripada opštini.

U takvoj situaciji, nakon što ste i vi upisali pravo svojine, nakon što je formirana građevinska parcela u čiji sastav ulazi vaša parcela sa većom površinom  i parcela sa upisanim pravom javne svojine Opštine sa manjom površinom, potrebno je postupati u skladu sa čl. 68 i čl. 100 Zakona o planiranju i izgradnji.   

U konkretnom slučaju radi se o izgradnji novih betonskih temelja sa novim, većim dimenzijama radi postavljanja novih čelično - rešetkastih stubova dalekovoda. Dakle, ne može se smatrati da se radi o jednostavnim radovima za koje nije potrebno pribavljanje rešenja o građevinskoj dozvoli odnosno drugog akta nadležnog organa u skladu sa propisima o izgradnji objekata.

Stubovi dalekovoda sa betonskim temeljima većih dimenzija od prvobitno izgrađenih,  predstavljaju novi objekat i stoga je u skladu sa propisima o eksproprijaciji potrebno da korisnik ekspropijacije preko Ministarstva finansija od Vlade RS pribavi rešenje o utvrđivanju javnog interesa  za sprovođenje postupka eksproprijacije (u ovom slučaju se ne radi o nepotpunoj eksproprijaciji) u kom postupku svakako treba priložiti i rešenje o upotrebnoj dozvoli za izgradnju dalekovoda koje je pribavljeno u ranijem periodu.

Nakon toga potrebno je da korisnik ekspropijacije (pravno lice/pravni sledbenik  pravnog lica koje je u upotrebnoj dozvoli označen kao investitor) pred nadležnim organom uprave pokrene postupak eksproprijacije.

Nakon pravnosnažnosti eksproprijaciji, korisnik ekpropijacije -  pravno lice u čiju korist je izvršena eksproprijacija,  u svojstvu investitora podnosi odgovarajući zahtev za dobijanje rešenja u skladu sa propisima o izgradnji objekata. 

Izvođač radova nije ovlašćen da pokreće i vodi postupak utvrđivanja javnog interesa i postupak eksproprijacije.

Član 135. stav 4. Zakona o planiranju i izgradnji izričito propisuje da se za izgradnju linijskih infrastrukturnih objekata za dokaz o odgovarajućem pravu, između ostalog, smatraju i ugovor o pravu službenosti, odnosno ugovor o zakupu na zemljištu u privatnoj svojini.

Član 69. stav 8. Zakona propisuje da se za infrastrukturne objekte koji se grade po osnovu zasnivanja prava službenosti, kao dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima na zemljištu, može podneti i ugovor o ustanovljavanju prava službenosti, odnosno zakupu zemljišta, kao i popis katastarskih parcela sa priloženim saglasnostima vlasnika, odnosno korisnika zemljišta. U tom stavu je izričito popisano da organ nadležan za poslove državnog premera i katastra, nakon izgradnje takvog objekta, u Katastar upisuje pravo svojine na tom objektu, a istovremeno u teretni list koji se vodi za predmetnu parcelu i ugovor, odnosno saglasnost vlasnika u vezi sa izgradnjom tog objekta.

Iz navedenog je nesporno da je prilikom podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole dovoljno dostaviti ugovor sa vlasnikom, odnosno korisnikom parcele, čije je pravo svojine, odnosno korišćenja upisano u Katastar, odnosno saglasnost tog lica, te da je to dovoljan dokaz o zasnivanju odgovarajućeg prava na zemljištu. Dakle, takav ugovor, odnosno saglasnost ne treba prethodno da bude upisan u teretnom listu nepokretnosti za predmetnu parcelu.

Imajući u vidu da član 16. stav 3. tačka 1) Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisuje da se uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole ne prilaže dokaz o odgovarajućem pravu na zemljištu, ako je to pravo upisano u javnoj knjizi ili je uspostavljeno zakonom, jasno je da je pravo investitora da pravo službenosti zasnovano ugovorom, odnosno pravo zakupa može prethodno upisati u Katastar, u kom slučaju nije obavezan da dostavi ugovor, odnosno saglasnost koja je bila pravni osnov za takav upis.

Zakon o planiranju i izgradnji ne propisuje rok važenja saglasnosti vlasnika posebnih delova stambene zgrade.

Ne.

Shodno čl.135. Zakona o planiranju i izgradnji, kao odgovarajuće pravo na zemljištu smatra se pravo svojine, pravo zakupa na građevinskom zemljištu u javnoj svojini, kao i druga prava propisana ovim zakonom.

Pravo korišćenje ne predstavlja pravni osnov za rešenje o odobrenju radova po čl 145. Zakona o planrianju i izgradnji, odnosno rešenje o građevinskoj dozvoli.

Potrebno je izvršiti pretvaranje prava korišćenja na građevinskom zemljištu u pravo svojine.

Saglasnost suvlasnika je potrebna ukoliko ako se gradi ili se izvode radovi na građevinskom zemljištu ili objektu koji je u suvlasništvu više lica, a ukoliko gradite ili izvodite radove na zemljištu ili objektu koje se nalazi u vašem vlasništvu smatramo da vam nije potrebna saglasnost suseda.

Saglasno članu 88. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji, promena namene iz poljoprivrednog u građevinsko zemljište vrši se ukoliko je takva promena predviđena planskim dokumentom. Vlasnik katastarske parcele kojoj je promenjena namena iz poljoprivrednog u građevinsko zemljište dužan je da plati naknadu za promenu namene zemljišta pre izdavanja građevinske dozvole, u skladu sa zakonom kojim se uređuje poljoprivredno zemljište.

Promena namene iz poljoprivrednog u građevinsko zemljište vrši se za sve parcele za koje je takva promena predviđena planskim dokumentom.

Dokumentacija potrebna za izdavanje građevinske dozvole definisana je članom 135. Zakona o planiranju i izgradnji, kao i članom 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Tekst navedenih propisa možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs, u okviru sekcije „Propisi“.

Zahtev za izdavanje građevinske dozvole podnosi se nadležnom organu jedinice lokalne samouprave, posredstvom Centralnog informacionog sistema, popunjavanjem odgovarajućeg zahteva.

Link za pristup sistemu: https://ceop.apr.gov.rs

Članom 135. stav 1. Zakona o planirawu i izgradnji propisano je da se građevinska dozvola izdaje investitoru koji uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole dostavi projekat za građevinsku dozvolu i ima odgovarajuće pravo na zemljištu ili objektu, pri čemu se pod odgovarajućim pravom na zemljištu smatra pravo svojine, pravo zakupa na građevinskom zemljištu u javnoj svojini, kao i druga prava propisana Zakonom.

Članom 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisano je da se uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole prilaže dokaz o odgovarajućem pravu na zemljištu ili objektu u smislu Zakona, osim ako je to pravo upisano u javnoj knjizi ili je uspostavljeno zakonom. Imajući u vidu citiranu odredbu Pravilnika, nije potrebno dostavljati dokaz o pravu svojine na zemljištu, odnosno objektu, ukoliko je to pravo evidentirano u katastru nepokretnosti.

U skladu sa članom 3. stav 2. i 3. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, sva akta koja podnosilac zahteva dostavlja u objedinjenoj proceduri, dostavljaju se u formi elektronskog dokumenta, u pdf formatu, potpisanom kvalifikovanim elektronskim potpisom, izuzev tehničke dokumentacije, koja se osim u pdf formatu dostavlja i u dwg ili dwf formatu, bez obaveze digitalnog potpisivanja.

Projekat za građevinsku dozvolu mora da sadrži sve elemente propisane Pravilnikom o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata. Ugovori sa imaocima javnih ovlašćenja se zaključuju ukoliko je takva obaveza predviđena lokacijskim uslovima.

Uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole ne prilažu se lokacijski uslovi (odnosno lokacijska dozvola).

Sadržina izvoda iz projekta propisana je članom 33. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Tekst Pravilnika možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs, u okviru sekcije „Propisi“.

Plaćanje propisanih taksi i naknada može se izvršiti neposredno u pošti ili banci, kao i elektronski. Podnosilac zahteva je dužan da uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole priloži dokaz o izvršenoj uplati (bez obzira na način na koji je uplata izvršena), potpisan kvalifikovanim elektronskim potpisom.

Član 135. stav 4. Zakona o planiranju i izgradnji propisuje da se za izgradnju linijskih infrastrukturnih objekata, kao dokaz o odgovarajućem pravu smatra i pravnosnažno ili konačno rešenje o eksproprijaciji, zaključen ugovor o pravu službenosti u skladu sa Zakonom, zaključen ugovor o zakupu na zemljištu u privatnoj svojini, kao i drugi dokazi propisani članom 69. ovog zakona.

Član 69. stav 8. Zakona propisuje da se za infrastrukturne objekte koji se grade po osnovu zasnivanja prava službenosti, kao dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima na zemljištu, može podneti i ugovor o ustanovljavanju prava službenosti, odnosno zakupu zemljišta, kao i popis katastarskih parcela sa priloženim saglasnostima vlasnika, odnosno korisnika zemljišta.

član 16. stav 3. tačka 1) Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisuje da se uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole prilaže i dokaz o odgovarajućem pravu na zemljištu ili objektu u smislu Zakona, osim ako je to pravo upisano u javnoj knjizi ili je uspostavljeno zakonom, odnosno ako je Zakonom propisano da se taj dokaz ne dostavlja.

Iz navedenog proizlazi da se navedena saglasnost ne pribavlja u okviru objedinjene procedure, već da je investitor dužan da saglasnost za izgradnju te infrastrukture pribavi od vlasnika, odnosno korisnika te parcele, pre pokretanja procedure za izdavanje građevinske dozvole, u direktnoj komunikaciji sa tim licem, osim u sledećeim situacijama:

1) za izgradnju podzemnih delova linijskih infrastrukturnih objekata, odnosno podzemnih delove komunalne infrastrukture, za parcele na kojima nisu ulazna i izlazna mesta te infrastrukture (član. 69. stav 10. Zakona);

2) za izgradnju visokonaponskih dalekovodova i elisa vetroturbina, za parcele na kojima se ne postavljaju stubovi, odnosno objekti (član. 69. stav 10. Zakona);

3) Za izgradnju komunalne infrastrukture u regulaciji postojeće saobraćajnice, u skladu sa faktičkim stanjem na terenu, (član 135. stav 5. Zakona);

4) u drugim slučajevima u kojima je pravo građenja uspostavljeno zakonom, bez obaveze prethodnog uređenja imovinsko-pravnih odnosa sa vlasnikom parcele.

Članom 20. stav 2. Uredbe o uslovima, načinu i postupku pod kojima se građevinsko zemljište u javnoj svojini može otuđiti ili dati u zakup po ceni manjoj od tržišne cene, odnosno zakupnine ili bez naknade, kao i uslove, način i postupak razmene nepokretnosti izričito je propisano da o raspolaganju građevinskim zemljištem iz stava 1. tač. 1) i 2) ovog člana na predlog Direkcije, odlučuje Vlada. Shodno tome, i u ovom slučaju o raspolaganju građevinskim zemljištem odlučuje Vlada Republike Srbije, dok sam postupak sprovodi nadležni organ autonomne pokrajine.

Citiranom odredbom Zakona o planiranju i izgradnji nije propisano da je neophodno izvršiti prenamenu zemljišta kod izgradnje elektroenergetskih i elektronskih objekata ili komunikacione mreže i uređaja na poljoprivrednom zemljištu, iz čega se može zaključiti da je dovoljno samo prethodno pribaviti saglasnost ministarstva nadležnog za poslove poljoprivrede.

 Pribavljanje svih mišljenja i uslova u postupku objedinjene procedure je obaveza nadležnog organa.

Kao dokaz o odgovarajućem pravu za izvođenje radova u konkretnom slučaju može se priložiti overena saglasnost ostalih vlasnika.

Shodno čl.135. stav 6. Zakona o planiranju i izgradnji, za izgradnju ili izvođenje radova na građevinskom zemljištu ili objektu koji je u vlasništvu više lica, kao dokaz o odgovarajućem pravu prilaže se i overena saglasnost tih lica.

Nije potrebno. To je definisano članom 69. st. 10-14. Zakona o planiranju i izgradnji.

Tekst Zakona o planiranju i izgradnji (i odgovarajuće članove Zakona) možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije Propisi, podsekcija Zakoni.

Potrebno je proveriti da li je javno preduzeće upisano kao korisnik građevinskom zemljištu u evidenciji katastra nepokretnosti.

Ukoliko javno preduzeće jeste upisano kao korisnik građevinskog zemljišta, u skladu sa čl.69. stav 8. Zakona o planiranju i izgradnji, moguće je zaključiti ugovor o uspostavljanju prava službenosti sa korisnikom zemljišta koje je imalac javnih ovlašćenja, što predstavlja dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima.

Iz postavljenog pitanja zaključujemo da je reč o postavljanju antenskih stubova u skladu sa članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji, za koje nije potrebno pribaviti građevinsku dozvolu, i koje se vrši na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje radova, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole.

Iz postavljenog pitanja ne vidi se tačno o kakvom ugovoru između javnog preduzeća i „Telenora“ je reč.

Da, u skladu sa čl.99. Zakona o planiranju i izgradnji. Tekst Zakona možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije Propisi, podsekcija Zakoni.

Da, član 135. stav 5. Zakona o planiranju i izgradnji odnosi se na izgradnju saobraćajnice, s obzirom da se održavanje ulica i puteva smatra komunalnom delatnošću prema odredbama Zakona o komunalnim delatnostima, ali isključivo ako je reč o održavanju ulica i puteva za koje rešenje za izvođenje radova, odnosno građevinsku dozvolu izdaje jedinica lokalne samouprave.  

Shodno čl.2. stav 2. Tač. 10) Zakona o komunalnim delatnostima, komunalnom delatnošću se smatra, između ostalog, i održavanje ulica i puteva.

Shodno čl.27. tač. 27) Zakona o planiranju i izgradnji, komunalna infrastruktura jesu svi objekti infrastrukture za koje rešenje za izvođenje radova, odnosno građevinsku dozvolu izdaje jedinica lokalne samouprave.

Takođe, član 54.stav 2. Zakona o planiranju se odnosi na izdavanje lokacijskih uslova za dogradnju ulica i puteva, ali, kao što je već navedeno, isključivo ako je reč o ulicama i putevima za koje rešenje za izvođenje radova, odnosno građevinsku dozvolu izdaje jedinica lokalne samouprave. 

Shodno čl.65. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji , na većem broju katastarskih parcela može se obrazovati jedna ili više građevinskih parcela na osnovu projekta preparcelacije, na način i pod uslovima utvrđenim u planskom dokumentu, a ukoliko planski dokument nije donet, obrazovaće se na osnovu podzakonskog akta kojim se utvrđuju opšta pravila parcelacije, regulacije i izgradnje.

Shodno čl.65. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji, na jednoj katastarskoj parceli može se obrazovati veći broj građevinskih parcela, koje se mogu deliti parcelacijom do minimuma utvrđenog primenom pravila o parcelaciji ili ukrupniti preparcelacijom, a prema planiranoj ili postojećoj izgrađenosti, odnosno, planiranoj ili postojećoj nameni građevinske parcele, na osnovu projekta parcelacije, pod uslovima i na način propisanim u stavu 1. ovog člana.

U konkretnom slučaju, ukoliko je planski dokument donet, i ako utvrđuje minimalnu površinu parcele od 500m2, s obzirom da se parcelacija sprovodi u skladu sa planskim dokumentom, nije moguće formirati parcelu površine 150m2.

To se može utvrditi na zvaničnom sajtu Republičkog geodetskog zavoda: www.rgz.gov.rs

Ukoliko baza podataka u Republičkom geodetskom zavodu nije ažurirana, možete izvršiti uvid u zemljišne knjige za područje vaše katastarske opštine.

Ukoliko nije moguće dobiti saglasnost suvlasnika parcele, nophodno je sprovesti postupak parcelacije, kako bi investitor postao isključivi vlasnik parcele na kojoj se objekat nalazi.

Potrebno je izvršiti pretvaranje prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu u skladu sa odgovarajućom odredbom Zakona o planiranju i izgradnji, odnosno Zakona o pretvaranju prava korišćenja u pravo svojine na građevinsko zemljište uz naknadu, u zavisnosti od konkretnog slučaja. Taj prenos ne može biti izvršen sa pravnog na fizičko lice, već se kao titular mora javiti isto lice koje je sada nosilac prava korišćenja. Nakon toga, prenos prava svojine sa pravnog lica na fizičko lice moguć je pod uslovima koji su propisani Zakonom o privrednim društvima (što nije predmet rada Pozivnog centra).

Ne.

Shodno stav 2. Čl.145. Zakona o planiranju i izgradnji, rešenje o odobrenju izvođenja radova se izdaje investitoru koji ima odgovarajuće pravo u skladu sa članom 135. ovog zakona, koji dostavi idejni projekat u skladu sa podzakonskim aktom kojim se uređuje sadržina tehničke dokumentacije prema klasi objekta, odnosno tehnički opis i popis radova za izvođenje radova na investicionom održavanju, odnosno uklanjanju prepreka za kretanje osoba sa invaliditetom, a uredio je odnose sa jedinicom lokalne samouprave u pogledu doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta i platio odgovarajuću administrativnu taksu.

Shodno čl.135. Zakona o planiranju i izgradnji,  kao odgovarajuće pravo na zemljištu smatra se pravo svojine, pravo zakupa na građevinskom zemljištu u javnoj svojini, kao i druga prava propisana ovim zakonom. Kao odgovarajuće pravo na građevinskom zemljištu za lica iz člana 102. stav 9. ovog zakona smatra se i pravo korišćenja na građevinskom zemljištu koje je upisano u odgovarajuću evidenciju nepokretnosti i pravima na njima, do donošenja posebnog propisa kojim će biti uređeno pravo i način sticanja prava svojine na građevinskom zemljištu za ova lica.

Za izgradnju ili izvođenje radova na građevinskom zemljištu ili objektu koji je u vlasništvu više lica, kao dokaz o odgovarajućem pravu prilaže se i overena saglasnost tih lica, a ako se izvode radovi na nadziđivanju, prilaže se i ugovor zaključen u skladu sa posebnim zakonom.

Shodno čl.2. tač 26) Zakona o planiranju i izgradnji, linijski infrastrukturni objekat jeste javni put, javna železnička infrastruktura, elektroenergetski vod, naftovod, produktovod, gasovod, objekat visinskog prevoza, linijska infrastruktura elektronskih komunikacija, vodovodna i kanalizaciona infrastruktura i sl. koji može biti nadzemni ili podzemni, čija izgradnja je predviđena odgovarajućim planskim dokumentom.

Shodno čl.145. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji,  rešenje o odobrenju izvođenja radova se izdaje investitoru koji ima odgovarajuće pravo u skladu sa članom 135. ovog zakona, koji dostavi idejni projekat u skladu sa podzakonskim aktom kojim se uređuje sadržina tehničke dokumentacije prema klasi objekta, odnosno tehnički opis i popis radova za izvođenje radova na investicionom održavanju, odnosno uklanjanju prepreka za kretanje osoba sa invaliditetom, a uredio je odnose sa jedinicom lokalne samouprave u pogledu doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta i platio odgovarajuću administrativnu taksu.

U skladu sa čl.135. ovog zakona:

Za izgradnju linijskih infrastrukturnih objekata, kao dokaz o odgovarajućem pravu smatra se i pravnosnažno ili konačno rešenje o eksproprijaciji, zaključen ugovor o pravu službenosti u skladu sa ovim zakonom, zaključen ugovor o zakupu na zemljištu u privatnoj svojini, kao i drugi dokazi propisani članom 69. ovog zakona.

Shodno čl.69. stv 8. ovog zakona, kao dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima na zemljištu, za objekte iz st. 1. i 2. ovog člana, može se podneti i ugovor o ustanovljavanju prava službenosti, odnosno ugovor o zakupu zemljišta u privatnoj svojini sa vlasnikom zemljišta, zaključen u skladu sa posebnim propisima, kao i ugovor o uspostavljanju prava službenosti zaključen sa vlasnikom, odnosno korisnikom zemljišta koji je imalac javnih ovlašćenja, na period koji odredi vlasnik, odnosno korisnik zemljišta. Za izgradnju, dogradnju ili rekonstrukciju komunalne infrastrukture i linijskih infrastrukturnih i elektroenergetskih objekata, kao dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima na zemljištu, može se, umesto propisanih dokaza iz ovog člana i drugih dokaza propisanih ovim zakonom dostaviti i popis katastarskih parcela sa priloženim saglasnostima vlasnika, odnosno korisnika zemljišta. Kada se kao dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima na zemljištu prilaže ugovor o ustanovljavanju prava službenosti ili saglasnost vlasnika ili korisnika zemljišta, organ nadležan za poslove državnog premera i katastra upisuje pravo svojine samo na objektu, a ugovor, odnosno saglasnost vlasnika se upisuje u list nepokretnosti koji vodi organ nadležan za poslove državnog premera i katastra.

Shodno stav 10. član 69. Zakona o planiranju i izgradnji, na zemljištu iznad podzemnih delova objekta iz stava 1. ovog člana i na zemljištu ispod vodova visokonaponskih dalekovodova i elisa vetroturbina, investitor ima pravo prolaza ili preleta ispod, odnosno iznad zemljišta, uz obavezu sopstvenika, odnosno držaoca tog zemljišta da ne ometa izgradnju, održavanje i upotrebu tog objekta.

S obzirom da je u konkretnom slučaju reč o podzemnom linijskom infrastrukturnom objektu, može se primeniti stav 10. čl.69. Zakona o planiranju i izgradnji.

Shodno stav.5. član 135. Zakona o planiranju i izgradnji, za izgradnju komunalne infrastrukture u regulaciji postojeće saobraćajnice, u skladu sa faktičkim stanjem na terenu, ne dostavlja se dokaz o odgovarajućem pravu na zemljištu, odnosno objektu.

S obzirom da se navedeni član odnosi na komunalnu infrastrukturu, a da se elektroenergetski vod ne smatra komunalnom infrastrukturom, stav 5. čl.135.ovog zakona se ne može primeniti u konkretnom slučaju.

Shodno čl.9. Uredbe o uslovima, načinu i postupku pod kojima se građevinsko zemljište u javnoj svojini može otuđiti ili dati u zakup po ceni manjoj od tržišne cene, odnosno zakupnine ili bez naknade, kao i uslove, način i postupak razmene nepokretnosti („Sl. glasnik RS“, br.61/2015),  jedinice lokalne samouprave koje na svojoj teritoriji imaju više od 100.000 stanovnika, mogu otuđiti građevinsko zemljište u industrijskim zonama po ceni koja je manja od tržišne cene ili otuđiti građevinsko zemljište bez naknade, za izgradnju objekata iz člana 7. stav 1 tačka 1) ove uredbe, kao i objekata za obavljanje usluga u oblasti informaciono komunikacionih tehnologija koje mogu biti predmet međunarodne trgovine.

Shodno navedenom članu, samo jedinice koje imaju veći broj stanovnika od 100.000. stanovnika, mogu otuđiti građevinsko zemljište u industrijskim zonama po ceni koja je manja od tržišne cene ili otuđiti građevinsko zemljište bez naknade, za izgradnju objekata iz člana 7. stav 1 tačka 1) ove uredbe, kao i objekata za obavljanje usluga u oblasti informaciono komunikacionih tehnologija koje mogu biti predmet međunarodne trgovine.

Da, potrebno je sprovesti postupak za utvrđivanje zemljišta za redovnu upotrebu u pomenutom slučaju.

U skladu sa čl. 105. Stav 2. Zakona, da bi vlasnik objekta, odnosno posebnog fizičkog dela objekta koji nije upisan kao nosilac prava korišćenja na građevinskom zemljištu na kome je taj objekat, odnosno deo objekta izgrađen, stekao pravo svojine na katastarskoj parceli na kome je taj objekat izgrađen, u cilju uspostavljanja jedinstva nepokretnosti iz čl.106. Zakona, sprovodi se postupak utvrđivanja zemljišta za redovnu upotrebu, kojim zemljište za redovnu upotrebu, odnosno zemljište ispod objekta i zemljište oko objekta, a koje ispunjava uslove za građevinsku parcelu -  postaje katastarska parcela, shodno čl.70 stav 1.

Po sprovedenom postupku utvrđivanja zemljišta za redovnu upotrebu i formiranje građevinske parcele, nadležni organ donosi rešenje o utvrđivanju zemljišta za redovnu upotrebu i formiranju građevinske parcele, shodno čl.70. stav 9.

U skladu sa čl.70. stav 11. rešenjem o utvrđivanju zemljišta za redovnu upotrebu i formiranju građevinske parcele utvrđuje se prestanak prava  korišćenja,  odnosno  prava  svojine  dotadašnjeg  korisnika, odnosno vlasnika građevinskog zemljišta i pravo vlasnika objekta da pravo svojine na građevinskom zemljištu stekne neposrednom pogodbom, po tržišnoj ceni, u skladu sa ovim zakonom.

Odnosno, shodno članu 105.  stav 4-6:

Ako se u postupku utvrđivanja zemljišta za redovnu upotrebu objekta propisanim članom 70. ovog zakona utvrdi da površina katastarske parcele istovremeno predstavlja i zemljište za redovnu upotrebu objekta u skladu sa ovim zakonom, vlasnik postojećeg objekta stiče pravo svojine na tom građevinskom zemljištu, po tržišnoj ceni, neposrednom pogodbom.

Ako se u postupku utvrđivanja zemljišta za redovnu upotrebu objekta propisanim članom 70. ovog zakona utvrdi da je zemljište za redovnu upotrebu objekta manje od katastarske parcele na kojoj je objekat sagrađen, vlasnik zemljišta može, ako se od preostalog zemljišta ne može formirati posebna građevinska parcela, taj preostali deo zemljišta otuđiti vlasniku objekta po tržišnoj ceni, neposrednom pogodbom.

Ako se u postupku utvrđivanja zemljišta za redovnu upotrebu objekta propisanim članom 70. ovog zakona utvrdi da je zemljište za redovnu upotrebu objekta manje od katastarske parcele na kojoj je objekat sagrađen, vlasnik zemljišta, ako se od preostalog zemljišta može formirati posebna građevinska parcela, raspolaže tim zemljištem u skladu sa ovim zakonom.

Shodno čl.102. stav 9. tačka 1) Zakona o planiranju i izgradnji, odredbe stava 1. ovog člana („Pravo korišćenja na građevinskom zemljištu, pretvara se u pravo svojine, bez naknade.“) ne primenjuju se na lica, nosioce prava korišćenja na građevinskom zemljištu, koja su bila ili jesu privredna društva i druga pravna lica na koja su se primenjivale odredbe zakona kojima se uređuje privatizacija, stečajni i izvršni postupak, kao i njihove pravne sledbenike.

Shodno navedenom, pravo korišćenja na građevinskom zemljištu se u slučaju lica, nosioca prava korišćenja na građevinskom zemljištu koja su privredna društa odnosno pravna lica na koja su se primenjivale odredbe zakona kojima se uređuje izvršni postupak, pretvara u pravo svojine sa naknadom.

Shodno čl. 2. Zakona o pretvaranju prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu uz naknadu („Sl. glasnik RS“, br. 64/2015), lica koja su bila ili jesu privredna društva i druga pravna lica koja su privatizovana na osnovu zakona kojima se uređuje privatizacija, stečajni i izvršni postupak, kao i njihovi pravni sledbenici u statusnom smislu imaju pravo na pretvaranje prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu (u daljem tekstu: konverzija).

Pravo iz stava 1. ovog člana ostvaruje se uz naknadu, pod uslovima propisanim ovim zakonom.

Naknada za konverziju predstavlja tržišnu vrednost tog zemljišta u momentu podnošenja zahteva za konverziju, u skladu sa ovim zakonom.

Da, popis katastarskih parcela mora biti izdat od strane Službe za katastar nepokretnosti.

Što se tiče načina izdavanja i naplaćivanja ove usluge, to vrši Služba katastra na obrascima koji su predviđeni za tu namenu, a naplata se vrši u skladu sa Zakonom o republičkim administrativnim taksama.

Ispravka granica susednih katastarskih parcela se vrši u slučaju greške u stanju koje je evidentirano u katastru nepokretnosti.

U slučaju ispravke granica susednih katastarskih parcela, nije relevantno u čijoj su svojini susedne parcele.

Ispravka granica susednih katastarskih parcela se vrši u slučaju greške u stanju koje je evidentirano u katastru nepokretnosti.

Preparcelacija je postupak obrazovanja jedne ili više građevinskih parcela na većem broju katastarskih parcela, u skladu sa postupkom propisanim članovima 65-67. Zakona o planiranju i izgradnji.

Shodno čl.68. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji, ispravka granica susednih katastarskih parcela, spajanje susednih katastarskih parcela istog vlasnika, kao i spajanje susednih parcela na kojima je isto lice vlasnik ili dugoročni zakupac na osnovu ranijih propisa, vrši se na osnovu elaborata geodetskih radova.

Shodno navedenom, s obzirom da nije napomenuto, mišljenja smo da, u slučaju ispravke granice susednih katastarskih parcela, na katastarskim parcelama ne mora biti isto lice vlasnik.

Takođe, shodno čl.68. stav 3. ovog zakona, pre izrade elaborata geodetskih radova, vlasnik katastarske parcele rešava imovinsko-pravne odnose.

Shodno čl.65. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji, na većem broju katastarskih parcela može se obrazovati jedna ili više građevinskih parcela na osnovu projekta preparcelacije, na način i pod uslovima utvrđenim u planskom dokumentu, a ukoliko planski dokument nije donet, obrazovaće se na osnovu podzakonskog akta kojim se utvrđuju opšta pravila parcelacije, regulacije i izgradnje.

Shodno navedenom, ukoliko je reč o obrazovanju građevinske parcele od većeg broja katastarskih parcela, vrši se izrada projekta preparcelacije.

Shodno čl. 65 i 66. Zakon o planiranju i izgradnji, izrada projekta parcelacije/preparcelacije je obavezna.

Pravo svojine na katastarskoj parceli upisuje se u korist lica koje je upisano kao vlasnik objekta, odnosno objekata koji se nalaze na toj parceli, odnosno u vlasništvu lica koje je upisano kao nosilac prava korišćenja na katastarskoj parceli na neizgrađenom građevinskom zemljištu, osim za lica iz člana 102. stav 9. ovog zakona.

Shodno čl.53a Zakona o planiranju i izgradnji, lokacijski uslovi se mogu izdati i za više katastarskih parcela, uz obavezu investitora da pre izdavanja upotrebne dozvole izvrši spajanje tih parcela u skladu sa ovim zakonom.

1.Ukoliko je nemoguće ostvariti pravo prelaza provoza okolnog zemljišta koje je u svojini drugih vlasnika a radi izvođenja radova u toku izgradnje, smatramo da je najcelishodnije to pravo ostvariti preko suda u vanparničnom postupku, u cilju ustanovaljavanja prava službenosti (sa mogućnošću ostvarivanja naknade u korist vlasnika poslužnog dobra).

2.Nakon pridobijanja građevinske dozvole, i po prijavi radova može se pristupiti pripremnim radovima.

Shodno članu 148. Zakona o planiranju i izgradnji, investitor podnosi prijavu radova organu koji je izdao građevinsku dozvolu najkasnije osam dana pre početka izvođenja radova. Ovim su obuhvaćeni i pripremni radovi, koji čine poseban projekat u okviru projekta za građevinsku dozvolu.

3.Da.

Shodno čl. 147. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji, na postupak izdavanja privremene građevinske dozvole i njenu sadržinu primenjuju se odredbe koje se odnose na izdavanje rešenja iz člana 145. ovog zakona.

Shodno čl.147. stav 2. i u skladu sa čl. 145. stav. 2. ovog zakona, rešenje o privremenoj građevinskoj dozvoli se izdaje investitoru koji ima odgovarajuće pravo u skladu sa članom 135. ovog zakona.

Shodno čl. 135. Stav 2,3 i 4. ovog zakona:

Kao odgovarajuće pravo na zemljištu smatra se pravo svojine, pravo zakupa na građevinskom zemljištu u javnoj svojini, kao i druga prava propisana ovim zakonom.

Kao odgovarajuće pravo na građevinskom zemljištu za lica iz člana 102. stav 9. ovog zakona smatra se i pravo korišćenja na građevinskom zemljištu koje je upisano u odgovarajuću evidenciju nepokretnosti i pravima na njima, do donošenja posebnog propisa kojim će biti uređeno pravo i način sticanja prava svojine na građevinskom zemljištu za ova lica.

Za izgradnju linijskih infrastrukturnih objekata, kao dokaz o odgovarajućem pravu smatra se i pravnosnažno ili konačno rešenje o eksproprijaciji, zaključen ugovor o pravu službenosti u skladu sa ovim zakonom, zaključen ugovor o zakupu na zemljištu u privatnoj svojini, kao i drugi dokazi propisani članom 69. ovog zakona.

Shodno čl.69. stav 8. Zakona o planiranju i izgradnji, kao dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima na zemljištu, za objekte iz st. 1. i 2. ovog člana, može se podneti i ugovor o ustanovljavanju prava službenosti, odnosno ugovor o zakupu zemljišta u privatnoj svojini sa vlasnikom zemljišta, zaključen u skladu sa posebnim propisima, kao i ugovor o uspostavljanju prava službenosti zaključen sa vlasnikom, odnosno korisnikom zemljišta koji je imalac javnih ovlašćenja, na period koji odredi vlasnik, odnosno korisnik zemljišta. Za izgradnju, dogradnju ili rekonstrukciju komunalne infrastrukture i linijskih infrastrukturnih i elektroenergetskih objekata, kao dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima na zemljištu, može se, umesto propisanih dokaza iz ovog člana i drugih dokaza propisanih ovim zakonom dostaviti i popis katastarskih parcela sa priloženim saglasnostima vlasnika, odnosno korisnika zemljišta. Kada se kao dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima na zemljištu prilaže ugovor o ustanovljavanju prava službenosti ili saglasnost vlasnika ili korisnika zemljišta, organ nadležan za poslove državnog premera i katastra upisuje pravo svojine samo na objektu, a ugovor, odnosno saglasnost vlasnika se upisuje u list nepokretnosti koji vodi organ nadležan za poslove državnog premera i katastra.

Shodno čl.53a stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji, lokacijski uslovi su javna isprava koja sadrži podatke o mogućnostima i ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli koja ispunjava uslove za građevinsku parcelu.

S obzirom da je parcela u postupku preparcelacije, odnosno da još uvek nije doneto rešenje o formiranju katastarske parcele, shodno čl.66. ovog zakona, katastarska parcela nije formirana, čime ne ispunjava uslove za izdavanje lokacijskih uslova.

Shodno čl.102. stav 1. pravo korišćenja na građevinskom zemljištu, pretvara se u pravo svojine, bez naknade.

Pravo svojine iz stava 1. Ovog člana stiče se danom stupanja na snagu ovog zakona, a upis prava svojine vrši organ nadležan za poslove državnog premera i katastra, po službenoj dužnosti.

Pravo svojine nakatastarskoj parceli upisuje se u korist lica koje je upisano kao vlasnik ojekta, odnosno objekata koji se nalaze na toj parceli, odnosno u vlasništvu lica koje je upisano kao nosilac prava korišćenja na katastarskoj parceli na neizgrađenom građevinskom zemljištu, osim za lica iz člana 102. stav 9. ovog zakona.

Shodno čl. 132 (s3), pravo i uslovi za pretvaranje prava korišćenja građevinskog zemljišta u pravo svojine za lica iz člana 102. stav 9. uređuju se posebnim zakonom u roku ne dužem od šest meseci od stupanja na snagu ovog zakona.

Shodno članu 135. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji, kao odgovarajuće pravo koje ima investitor koji podnosi zahtev za građevinsku dozvolu, smatra se pravo svojine, pravo zakupa na građevinskom zemljištu u javnoj svojini, kao i druga prava propisana ovim zakonom.

Kao odgovarajuće pravo na građevinskom zemljištu za lica iz člana 102. stav 9. ovog zakona smatra se i pravo korišćenja na građevinskom zemljištu koje je upisano u odgovarajuću evidenciju nepokretnosti i pravima na njima, do donošenja posebnog propisa kojim će biti uređeno pravo i način sticanja prava svojine na građevinskom zemljištu za ova lica.

Shodno čl. 69. stav 8. Zakona o planiranju i izgradnji, kao dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima na zemljištu, za objekte iz st. 1. i 2. ovog člana, može se podneti i ugovor o ustanovljavanju prava službenosti, odnosno ugovor o zakupu zemljišta u privatnoj svojini sa vlasnikom zemljišta, zaključen u skladu sa posebnim propisima, kao i ugovor o uspostavljanju prava službenosti zaključen sa vlasnikom, odnosno korisnikom zemljišta koji je imalac javnih ovlašćenja, na period koji odredi vlasnik, odnosno korisnik zemljišta.

Za izgradnju, dogradnju ili rekonstrukciju komunalne infrastrukture i linijskih infrastrukturnih i elektroenergetskih objekata, kao dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima na zemljištu, može se, umesto propisanih dokaza iz ovog člana i drugih dokaza propisanih ovim zakonom dostaviti i popis katastarskih parcela sa priloženim saglasnostima vlasnika, odnosno korisnika zemljišta.

Kada se kao dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima na zemljištu prilaže ugovor o ustanovljavanju prava službenosti ili saglasnost vlasnika ili korisnika zemljišta, organ nadležan za poslove državnog premera i katastra upisuje pravo svojine samo na objektu, a ugovor, odnosno saglasnost vlasnika se upisuje u list nepokretnosti koji vodi organ nadležan za poslove državnog premera i katastra.

Shodno čl.68. Zakona o planiranju i izgradnji:

Ispravka granica susednih katastarskih parcela, spajanje susednih katastarskih parcela istog vlasnika, kao i spajanje susednih parcela na kojima je isto lice vlasnik ili dugoročni zakupac na osnovu ranijih propisa, vrši se na osnovu elaborata geodetskih radova.

Elaborat geodetskih radova iz stava 1. ovog člana izrađuje se u skladu sa propisima o državnom premeru i katastru.

Pre izrade elaborata geodetskih radova, vlasnik katastarske parcele rešava imovinsko pravne odnose.

Ukoliko je susedna katastarska parcela u javnoj svojini, saglasnost za ispravku granice daje nadležni pravobranilac.

Vlasnik parcele, nakon izrade elaborata geodetskih radova, podnosi zahtev za ispravku granica parcele organu nadležnom za poslove državnog premera i katastra.

Uz zahtev iz stava 5. ovog člana, vlasnik podnosi i dokaz o rešenim imovinsko pravnim odnosima.

Prilikom ispravke granice susednih parcela mora se poštovati pravilo da katastarska parcela u javnoj svojini koja se pripaja susednoj parceli ne ispunjava uslove za posebnu građevinsku parcelu, kao i da je manje površine od parcele kojoj se pripaja.

Troškove ispravke granica parcele snosi vlasnik, odnosno zakupac katastarske parcele.

Shodno čl.69 stav 8. Zakona o planiranju i izgradnji, za izgradnju, dogradnju ili rekonstrukciju komunalne infrastrukture i linijskih infrastrukturnih i elektroenergetskih objekata, kao dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima na zemljištu, može se, umesto propisanih dokaza iz ovog člana i drugih dokaza propisanih ovim zakonom dostaviti i popis katastarskih parcela sa priloženim saglasnostima vlasnika, odnosno korisnika zemljišta.

Kada se kao dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima na zemljištu prilaže ugovor o ustanovljavanju prava službenosti ili saglasnost vlasnika ili korisnika zemljišta, organ nadležan za poslove državnog premera i katastra upisuje pravo svojine samo na objektu, a ugovor, odnosno saglasnost vlasnika se upisuje u list nepokretnosti koji vodi organ nadležan za poslove državnog premera i katastra.

U svim slučajevima u kojima je pravo građenja uspostavljeno zakonom ne postoji obaveza prethodnog uređenja imovinsko-pravnih odnosa sa vlasnikom parcele.

Po sprovedenom postupku utvrđivanja zemljišta za redovnu upotrebu i formiranje građevinske parcele, nadležni organ donosi rešenje o utvrđivanju zemljišta za redovnu upotrebu i formiranju građevinske parcele, shodno čl.70. stav 9.

U skladu sa čl.70. stav 11. rešenjem o utvrđivanju zemljišta za redovnu upotrebu i formiranju građevinske parcele utvrđuje se prestanak prava  korišćenja,  odnosno  prava  svojine  dotadašnjeg  korisnika, odnosno vlasnika građevinskog zemljišta i pravo vlasnika objekta da pravo svojine na građevinskom zemljištu stekne neposrednom pogodbom, po tržišnoj ceni, u skladu sa ovim zakonom.

Odnosno, shodno članu 105.  stav 4-6:

Ako se u postupku utvrđivanja zemljišta za redovnu upotrebu objekta propisanim članom 70. ovog zakona utvrdi da površina katastarske parcele istovremeno predstavlja i zemljište za redovnu upotrebu objekta u skladu sa ovim zakonom, vlasnik postojećeg objekta stiče pravo svojine na tom građevinskom zemljištu, po tržišnoj ceni, neposrednom pogodbom.

Ako se u postupku utvrđivanja zemljišta za redovnu upotrebu objekta propisanim članom 70. ovog zakona utvrdi da je zemljište za redovnu upotrebu objekta manje od katastarske parcele na kojoj je objekat sagrađen, vlasnik zemljišta može, ako se od preostalog zemljišta ne može formirati posebna građevinska parcela, taj preostali deo zemljišta otuđiti vlasniku objekta po tržišnoj ceni, neposrednom pogodbom.

Ako se u postupku utvrđivanja zemljišta za redovnu upotrebu objekta propisanim članom 70. ovog zakona utvrdi da je zemljište za redovnu upotrebu objekta manje od katastarske parcele na kojoj je objekat sagrađen, vlasnik zemljišta, ako se od preostalog zemljišta može formirati posebna građevinska parcela, raspolaže tim zemljištem u skladu sa ovim zakonom.

Shodno čl.105. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji, zahtev za upis prava svojine na katastarskoj parceli na kome je objekat izgrađen, podnosi vlasnik objekta, odnosno posebnog dela objekta koji nije upisan kao nosilac prava korišćenja na građevinskom zemljištu na kome je taj objekat, odnosno deo objekta izgrađen,  u cilju uspostavljanja jedinstva nepokretnosti iz člana 106. ovog Zakona,  osim kada je pravo svojine na objektu stečeno po osnovu legalizacije objekata, organu nadležnom za poslove državnog premera i katastra.

Da, potrebno je sprovesti postupak za utvrđivanje zemljišta za redovnu upotrebu u pomenutom slučaju.

U skladu sa čl. 105. Stav 2. Zakona, da bi vlasnik objekta, odnosno posebnog fizičkog dela objekta koji nije upisan kao nosilac prava korišćenja na građevinskom zemljištu na kome je taj objekat, odnosno deo objekta izgrađen, stekao pravo svojine na katastarskoj parceli na kome je taj objekat izgrađen, u cilju uspostavljanja jedinstva nepokretnosti iz čl.106. Zakona, sprovodi se postupak utvrđivanja zemljišta za redovnu upotrebu, kojim zemljište za redovnu upotrebu, odnosno zemljište ispod objekta i zemljište oko objekta, a koje ispunjava uslove za građevinsku parcelu -  postaje katastarska parcela, shodno čl.70 stav 1.

Shodno čl. 106. Zakona, po okončanom postupku pretvaranja prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu, u skladu sa ovim zakonom, katastarska  parcela  izgrađenog  građevinskog  zemljišta  zajedno sa objektima sagrađenim na njoj postaje jedinstveni predmet prava svojine (jedinstvo nepokretnosti), tako da se sva postojeća prava i tereti koji su postojali na objektu, odnosno posebnom delu objekta, od trenutka upisa prava svojine prenose i na tu katastarsku parcelu, odnosno deo katastarske parcele vlasnika tog posebnog dela, osim ako je na tom zemljištu ustanovljen dugoročni zakup u skladu sa ovim zakonom.

Zahtev za utvrđivanje zemljišta za redovnu upotrebu objekta i formiranje građevinske parcele podnosi se organu jedinice lokalne samouprave nadležnom za imovinsko-pravne (u daljem tekstu: nadležni organ) odnose ako:

1) postojeća katastarska parcela na kojoj je objekat sagrađen predstavlja samo zemljište ispod objekta, osim u slučaju propisanim ovim zakonom;

2) se radi o objektu za koji je podnet zahtev za legalizaciju za koji je nadležni organ utvrdio da postoji mogućnost legalizacije ili objektu koji je upisan u evidenciju o nepokretnosti i pravima na njima u skladu sa ranije važećim zakonima kojima je uređivana legalizacija objekata ili na osnovu Zakona o legalizaciji objekata ("Službeni glasnik RS", br. 95/13 i 117/14), kada je takav objekat izgrađen na građevinskom zemljištu na kome je kao nosilac prava korišćenja, odnosno vlasnik upisana Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave ili pravno lice čiji su osnivači Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave ili neko drugo pravno, odnosno fizičko lice;

3) se radi o objektu koji je upisan u evidenciju o nepokretnosti i pravima na njima u skladu sa Zakonom o posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima izgrađenim bez građevinske dozvole ("Službeni glasnik RS", broj 25/13), kada je takav objekat izgrađen na građevinskom zemljištu na kome je kao nosilac prava korišćenja, odnosno vlasnik upisana Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave ili pravno lice čiji su osnivači Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave ili neko drugo pravno, odnosno fizičko lice.

Shodno čl.104. Zakona o planiranju i izgradnji, ako je na jednoj katastarskoj parceli izgrađeno više objekata, u vlasništvu različitih lica, organ nadležan za poslove državnog premera i katastra, u evidenciju o nepokretnosti i pravima na njima upisuje da je katastarska parcela u suvlasništvu tih lica, a da je udeo tih lica u srazmeri sa površinom koju poseduju u odnosu na ukupnu površinu objekata koji se nalaze na toj parceli.

Da bi se uspostavilo jedinstvo nepokretnosti, kada je više objekata različitih vlasnika izgrađeno na jednoj katastarskoj parceli, sprovodi se postupak parcelacije, tako da se za svaki objekat posle parcelacije formira posebna katastarska parcela.

U skladu sa čl.65 Zakon o planiranju i izgradnji, na većem broju katastarskih parcela može se obrazovati jedna ili više građevinskih parcela na osnovu projekta parcelacije, odnosno preparcelacije, na način i pod uslovima utvrđenim u planskom dokumentu, a ukoliko planski dokument nije donet, obrazovaće se na osnovu podzakonskog akta kojim se utvrđuju opšta pravila parcelacije, regulacije i izgradnje.

Projekat preparcelacije, odnosno parcelacije izrađuje ovlašćeno privredno društvo, odnosno drugo pravno lice ili preduzetnik koje je upisano u odgovarajući registar. Sastavni deo projekta preparcelacije, odnosno parcelacije je i projekat geodetskog obeležavanja. Izradom projekta preparcelacije, odnosno parcelacije rukovodi odgovorni urbanista arhitektonske struke.

Shodno Čl.66. Zakon o planiranju i izgradnji, organ nadležan za poslove državnog premera i katastra provodi preparcelaciju, odnosno parcelaciju.

Uz zahtev za provođenje preparcelacije, odnosno parcelacije podnosi se dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima za sve katastarske parcele i projekat preparcelacije, odnosno parcelacije potvrđen od strane organa nadležnog za poslove urbanizma jedinice lokalne samouprave, čiji sastavni deo je projekat geodetskog obeležavanja.

Po zahtevu za provođenje preparcelacije, odnosno parcelacije, organ nadležan za poslove državnog premera i katastra, donosi rešenje o formiranju katastarske/ih parcele/a.

Shodno čl.106. stav 6. Zakona, parcelacija se, u slučaju kada je više objekata različitih vlasnika izgrađeno na jednoj katastarskoj parceli, sprovodi na osnovu saglasnosti vlasnika postojećih objekata ili zemljišta.

Prilikom izrade projekta parcelacije za potrebe razvrgnuća suvlasničke zajednice u sudskom postupku, ne moraju se primenjivati odredbe o minimalnoj površini građevinske parcele, o pristupu javnoj saobraćajnoj površini, visini i udaljenju objekata, koji su propisani planskim dokumentom za tu zonu.

Investitor za izgradnju objekata iz stava 1. ovog člana ima pravo prolaza i provoza preko susednog i okolnog zemljišta koje je u svojini drugih vlasnika, radi izvođenja radova u toku izgradnje, kada to zahteva tehnološki postupak i na način koji je u skladu sa takvim tehnološkim postupkom.

Svi vlasnici i držaoci susednog i okolnog zemljišta dužni su da omoguće nesmetani pristup gradilištu i trpe izvođenje radova za potrebe izgradnje objekta ili uređaja iz stava 1. ovog člana.

Shodno čl.69 stav 1. za građenje, odnosno postavljanje objekata iz člana 2. tač. 26) i 27), elektroenergetskih i elektronskih objekata ili komunikacionih mreža i uređaja, može se formirati građevinska parcela koja odstupa od površine ili položaja predviđenih planskim dokumentom za tu zonu, pod uslovom da postoji pristup objektu, odnosno uređajima, radi održavanja i otklanjanja kvarova ili havarije. Kao dokaz o rešenom pristupu javnoj saobraćajnoj površini priznaje se i ugovor o uspostavljanju prava službenosti prolaza sa vlasnikom poslužnog dobra, odnosno saglasnost vlasnika poslužnog dobra.

Objekti navedeni u čl.2 tačka 26. i 27:

26) linijski infrastrukturni objekat jeste javni put, javna železnička infrastruktura, elektroenergetski vod, naftovod, produktovod, gasovod, objekat visinskog prevoza, linijska infrastruktura elektronskih komunikacija, vodovodna i kanalizaciona infrastruktura i sl. koji može biti nadzemni ili podzemni, čija izgradnja je predviđena odgovarajućim planskim dokumentom;

27) komunalna infrastruktura jesu svi objekti infrastrukture za koje rešenje za izvođenje radova, odnosno građevinsku dozvolu izdaje jedinica lokalne samouprave;

Dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima se ne dostavlja za ostvarivanje prava prolaza ili preleta ispod, odnosno iznad, zemljišta iznad podzemnih delova komunalne infrastrukture i linijskih infrastrukturnih i drugih objekata iz stava 1. člana 69. Zakona o planiranju i izgradnji, i na zemljištu ispod vodova visokonaponskih dalekovodova i elisa vetroturbina.

Shodno stavu 8. člana 49. ZPI za izgradnju, dogradnju ili rekonstrukciju komunalne infrastrukture i linijskih infrastrukturnih i elektroenergetskih objekata, kao dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima na zemljištu, može se, umesto propisanih dokaza iz ovog člana i drugih dokaza propisanih ovim zakonom dostaviti i popis katastarskih parcela sa priloženim saglasnostima vlasnika, odnosno korisnika zemljišta. Kada se kao dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima na zemljištu prilaže ugovor o ustanovljavanju prava službenosti ili saglasnost vlasnika ili korisnika zemljišta, organ nadležan za poslove državnog premera i katastra upisuje pravo svojine samo na objektu, a ugovor, odnosno saglasnost vlasnika se upisuje u list nepokretnosti koji vodi organ nadležan za poslove državnog premera i katastra.

Napominjemo da stavovi 4. i 5. člana 135. propisuju da se za izgradnju linijskih infrastrukturnih objekata, kao dokaz o odgovarajućem pravu smatra se i pravnosnažno ili konačno rešenje o eksproprijaciji, zaključen ugovor o pravu službenosti u skladu sa ovim zakonom, zaključen ugovor o zakupu na zemljištu u privatnoj svojini, kao i drugi dokazi propisani članom 69. ovog zakona. Za izgradnju komunalne infrastrukture u regulaciji postojeće saobraćajnice, u skladu sa faktičkim stanjem na terenu, ne dostavlja se dokaz o odgovarajućem pravu na zemljištu, odnosno objektu.

U skladu sa čl.135 stav 5. Zakona o planiranju i izgradnji, „Za izgradnju komunalne infrastrukture u regulaciji postojeće saobraćajnice, u skladu sa faktičkim stanjem na terenu, ne dostavlja se dokaz o odgovarajućem pravu na zemljištu, odnosno objektu.“