Oblast: Sva pitanja

Članom 135. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se građevinska dozvola izdaje investitoru koji uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole dostavi projekat za građevinsku dozvolu, ima odgovarajuće pravo na zemljištu ili objektu i koji je dostavio dokaze propisane podzakonskim aktom kojim se bliže uređuje sadržina i način izdavanja građevinske dozvole i platio odgovarajuće administrativne takse. U stavu 6. istog člana propisano je da se za izgradnju ili izvođenje radova na građevinskom zemljištu ili objektu koji je u vlasništvu više lica, kao dokaz o odgovarajućem pravu prilaže i overena saglasnost tih lica.

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole za izgradnju objekta, odnosno izvođenje radova na građevinskom zemljištu koje je u vlasništvu više lica, kao dokaz o odgovarajućem pravu prilaže se i overena saglasnost tih lica.

Izgradnja objekata i izvođenje radova za koje se ne izdaje građevinska dozvola propisani su odredbama čl. 144 – 146. Zakona o planiranju i izgradnji. Za izgradnju ostalih objekata, potrebno je pribaviti građevinsku dozvolu.

Postupak podnošenja zahteva i dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole propisani su članom 135. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Pre podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole, neophodno je pribaviti lokacijske uslove, u skladu sa čl. 53a – 57. Zakona i članom 6. Pravilnika. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Potreba za izradom tehničke dokumentacije za postavljanje ograde zavisi od vrste ograde o kojoj je reč.

Ukoliko je u pitanju žičana ili drvena ograda, za njeno postavljanje nije potrebno pribaviti akt nadležnog organa za gradnju, odnosno akt za izvođenje radova, saglasno članu 144. Zakona o planiranju i izgradnji. Ukoliko je reč o građenju zidane ograde, potrebno je pribaviti rešenje o odobrenju izvođenja predmetnih radova. Uz zahtev za izdavanje rešenje o odobrenju izvođenja predmetnih radova prilaže se, između ostalog, i idejni projekat ograde.

Odredbama Pravilnika o klasifikaciji objekta nije predviđen poseban klasifikacioni broj za ogradu.

Članom 16. stav 2. tačka 5) Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisano je da se uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole prilaže i energetska dozvola, izdata u skladu sa posebnim zakonom, za izgradnju energetskih objekata za koje postoji obaveza pribavljanja energetske dozvole.

Saglasno članu 30. stav 3. Zakona o energetici, energetska dozvola se pribavlja za izgradnju sledećih objekata:

• objekata za proizvodnju električne energije snage 1 MW i više;
• objekata za proizvodnju električne energije snage do 1 MW koji kao primarni energetski resurs koriste vodu;
• objekata za kombinovanu proizvodnju električne i toplotne energije u termoelektranama - toplanama električne snage 1 MW i više i ukupne toplotne snage 1 MW i više;
• direktnih dalekovoda;
• objekata za proizvodnju derivata nafte;
• naftovoda i produktovoda, objekata za skladištenje nafte, derivata nafte, biogoriva, komprimovanog prirodnog gasa i utečnjenog prirodnog gasa ukupnog rezervoarskog prostora većeg od 10 m³;
• objekata za transport prirodnog gasa, objekata za distribuciju prirodnog gasa i objekata za skladištenje prirodnog gasa;
• direktnih gasovoda;
• objekata za proizvodnju toplotne energije snage 1 MW i više;
• objekata za proizvodnju biogoriva kapaciteta preko 10 t godišnje.

Uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole za izgradnju ostalih objekata ne prilaže se energatska dozvola.

U skladu sa članom 144. Zakona o planiranju i izgradnji, za građenje jednostavnih objekata koji se grade na istoj katastarskoj parceli na kojoj je sagrađen glavni objekat, a koji se izvode na način da ne ometaju redovno korišćenje susednih objekata (vrtna senila do 15 m² osnove, staze, platoi, vrtni bazeni i ribnjaci površine do 12 m² i dubine do 1 m, nadstrešnice osnove do 10 m², dečja igrališta, dvorišni kamini površine do 2 m i visine do 3 m), nije potrebno pribavljati akt nadležnog organa za gradnju, odnosno akt za izvođenje radova.

U skladu sa članom 144. Zakona o planiranju i izgradnji, za građenje jednostavnih objekata koji se grade na istoj katastarskoj parceli na kojoj je sagrađen glavni objekat, a koji se izvode na način da ne ometaju redovno korišćenje susednih objekata (vrtna senila do 15 m² osnove, staze, platoi, vrtni bazeni i ribnjaci površine do 12 m² i dubine do 1 m, nadstrešnice osnove do 10 m², dečja igrališta, dvorišni kamini površine do 2 m i visine do 3 m), nije potrebno pribavljati akt nadležnog organa za gradnju, odnosno akt za izvođenje radova.

Ukoliko je reč o ribnjaku koji prevazilazi navedene dimenzioje, za njegovu izgradnju neophodno je pribaviti građevinsku dozvolu. Postupak podnošenja zahteva i dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole propisani su članom 135. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Pre podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole, neophodno je pribaviti lokacijske uslove, u skladu sa čl. 53a – 57. Zakona i članom 6. Pravilnika. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Odredbama Zakonom o planiranju i izgradnji, „propust“ nije definisan kao posebna vrsta objekta.

Izgradnja objekata i izvođenje radova za koje se ne izdaje građevinska dozvola propisani su odredbama čl. 144 – 146. Zakona o planiranju i izgradnji. Ukoliko je „propust“ obuhvaćen odredbama nekog od navedenih članova, potrebno je sagledati na koji način je uređen postupak građenja predmetnog objekta u konkretnom slučaju. Tekst Zakona možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Ukoliko izgradnja „propusta“ nije obuhvaćena odredbama čl. 144 – 146. Zakona o planiranju i izgradnji, za njegovo građenje je neophodno pribaviti građevinsku dozvolu. Postupak podnošenja zahteva i dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole propisani su članom 135. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Pre podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole, neophodno je pribaviti lokacijske uslove, u skladu sa čl. 53a – 57. Zakona i članom 6. Pravilnika.

Članom 135. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se građevinska dozvola izdaje investitoru koji uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole dostavi projekat za građevinsku dozvolu, ima odgovarajuće pravo na zemljištu ili objektu i koji je dostavio dokaze propisane podzakonskim aktom kojim se bliže uređuje sadržina i način izdavanja građevinske dozvole i platio odgovarajuće administrativne takse. U stavu 2. istog člana regulisano je da se kao odgovarajuće pravo na zemljištu smatra pravo svojine, pravo zakupa na građevinskom zemljištu u javnoj svojini, kao i druga prava propisana zakonom.

Članom 88. Zakona o planiranju i izgradnji regulisano je da, kada se planskim dokumentom promeni namena poljoprivrednog u građevinsko zemljište, organ nadležan za donošenje planskog dokumenta je dužan da u roku od 15 dana od dana stupanja na snagu tog dokumenta, organu nadležnom za poslove državnog premera i katastra dostavi akt koji sadrži popis katastarskih parcela kojima je promenjena namena. Organ nadležan za poslove državnog premera i katastra rešenjem provodi nastalu promenu i stavlja zabeležbu o obavezi plaćanja naknade za promenu namene poljoprivrednog zemljišta u bazu podataka katastra nepokretnosti iz koje se izdaje list nepokretnosti.

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, ukoliko podnosilac zahtev ima rešene imovinsko-pravne odnose u smislu odredaba Zakona (i ispuni druge propisane uslove), te ukoliko u evidenciji katastra nepokretnisti nije uneta zabeležba o obavezi plaćanja naknade za promenu namene poljoprivrednog zemljišta u građevinsko, ne postoji osnov da nadležni organ odbije izdavanje građevinske dozvole.

Izvođenje radova na investicionom održavanju (izvođenje građevinsko-zanatskih, odnosno drugih radova zavisno od vrste objekta u cilju poboljšanja uslova korišćenja objekta u toku eksploatacije) vrši se na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole. Postupak izdavanja rešenja, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Prava i obaveze vlasnika posebnih i samostalnih delova zgrade nisu predmet regulisanja odredaba Zakona o planiranju i izgradnji i podzakonskih akata donetih na osnovu tog Zakona, već Zakona o stanovanju i održavanju zgrada.

Članom 14. stav 1. tačka 4) Zakona o stanovanju i održavanju zgrada propisano je da je vlasnik posebnog dela, odnosno vlasnik samostalnog dela zgrade, dužan da učestvuje u troškovima održavanja i upotrebe zajedničkih delova zgrade i katastarske parcele na kojoj se nalazi zgrada, u meri i na način određen tim Zakonom. Članom 42. stav 1. tačka 5) istog Zakona regulisano je da skupština stambene zajednice, koju čine svi vlasnici posebnih delova, određuje visinu mesečnog iznosa koji plaćaju vlasnici posebnih delova za potrebe izvršenja poslova iz nadležnosti stambene zajednice, i to na ime troškova održavanja, troškova za rad organa stambene zajednice i drugih troškova.