Oblast: Sva pitanja
Na ovoj stranici možete pronaći odgovore na neka od do sada postavljenih pitanja u vezi sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji. Pitanja i odgovori su sistematizovani prema redosledu podnaslova iz Zakona. Omogućeno je i vršenje pretrage pitanja i odgovora po ključnim rečima. Ukoliko ne nađete odgovor koji ste tražili, možete nam poslati vaše pitanje preko stranice za postavljanje pitanja.
Pitanja i odgovore po oblastima u PDF formatu možete preuzeti na sledećoj stranici: PDF-ovi po oblastima.
Indeks izgrađenosti parcele definisan je članom 2. tačka 14) Zakona o planiranju i izgradnji, i to kao odnos (količnik) bruto razvijene građevinske površine izgrađenog ili planiranog objekta i ukupne površine građevinske parcele. Citirana definicija podrazumeva da je objekat izgrađen u skladu sa pravilima građenja utvrđenim planskim dokumentom kojim je obuhvaćena predmetna građevinska parcela.
Članom 31. stav 1. tačka 4) Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da pravila građenja u planskom dokumentu sadrže, između ostalog, položaj objekata u odnosu na regulaciju i u odnosu na granice građevinske parcele.
Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, nejasno je na koji način erkeri objekta mogu da obuhvataju površinu van granica građevinske parcele. Ukoliko je ipak reč o objektu koji je izgrađen u skladu sa pravilima građenja utvrđenim planskim dokumentom kojim je obuhvaćena predmetna građevinska parcela, čiji erkeri prevazilaze granice građevinske parcele, prilikom izračunavanja indeksa izgrađenosti parcele uzima se u obzir bruto razvijena površina izgrađenog objekta u celosti (na način definisan članom 2. tačka 12. Zakona o planiranju i izgradnji).
Članom 135. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se građevinska dozvola izdaje investitoru koji uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole dostavi projekat za građevinsku dozvolu, ima odgovarajuće pravo na zemljištu ili objektu i koji je dostavio dokaze propisane podzakonskim aktom kojim se bliže uređuje sadržina i način izdavanja građevinske dozvole i platio odgovarajuće administrativne takse. U stavu 6. istog člana propisano je da se za izgradnju ili izvođenje radova na građevinskom zemljištu ili objektu koji je u vlasništvu više lica, kao dokaz o odgovarajućem pravu prilaže i overena saglasnost tih lica.
Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole za izgradnju objekta, odnosno izvođenje radova na građevinskom zemljištu koje je u vlasništvu više lica, kao dokaz o odgovarajućem pravu prilaže se i overena saglasnost tih lica.
U skladu sa članom 69. stav 11. Zakona o planiranju i izgradnji, na zemljištu iznad podzemnih delova elektroenergetskih objekta investitor ima pravo prolaza ili preleta ispod, odnosno iznad zemljišta, uz obavezu sopstvenika, odnosno držaoca tog zemljišta da ne ometa izgradnju, održavanje i upotrebu tog objekta. U tom slučaju, ne dostavlja se dokaz o rešenim imovinsko pravnim odnosima u smislu ovog zakona, niti se formira građevinska parcela za predmetno zemljište.
Članom 18. stav 1. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisano je da nadležni organ, postupajući po zahtevu za izdavanje građevinske dozvole, odbacuje zahtev zaključkom ukoliko nisu ispunjeni formalni uslovi za dalje postupanje po zahtevu, propisani članom 17. Pravilnika, uz navođenje svih nedostataka. Članom 17. stav 1. tačka 4) Pravilnika propisano je da nadležni organ, proveravajući ispunjenost formalnih uslova za postupanje po zahtevu, između ostalog proverava i da li je uz zahtev priložena sva dokumentacija propisana Zakonom i podzakonskim aktima donetim na osnovu Zakona. Imajuću u vidu citirane odredbe Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, nadležni organ je u obavezi da po prijemu zahteva za izdavanje građevinske dozvole izvrši proveru ispunjenosti svih formalnih uslova za dalje postupanje po zahtevu, odnosno nema pravo da, postupajući po usaglašenom zahtevu, navodi nedostatke koji nisu bili prvobitno konstatovani, tj. navedeni.
Odredbama Zakona o planiranju i izgradnji (član 69. stav 6) propisana je mogućnost građenja na poljoprivrednom zemljištu isključivo za linijske infrastrukturne objekte, komunalnu infrastrukturu, elektroenergetske i elektronske objekte ili komunikacione mreže i uređaje, uz prethodno pribavljenu saglasnost ministarstva nadležnog za poslove poljoprivrede.
Ostale vrste objekata mogu se graditi po sprovedenom postupku promene namene poljoprivrednog zemljišta, uz plaćanje propisane naknade za promenu namene.
Članom 2. tačka 20) Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da građevinska parcela jeste deo građevinskog zemljišta, sa pristupom javnoj saobraćajnoj površini, koja je izgrađena ili planom predviđena za izgradnju.
Imajući u vidu citiranu odredbu Zakona o planiranju i izgradnji, ukoliko je planom predviđena izgradnja javne saobraćajne površine, a građevinsko zemljište na kome je planirana izgradnja ima pristup toj površini, ispunjeni su uslovi za građevinsku parcelu, pa u tom smislu nije potrebno pribavljati saglasnost trećih lica.
Članom 69. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisan je izuzetak od navedenog pravila. Navedenim članom Zakona prooisano je da se za građenje, odnosno postavljanje linijskih infrastrukturnih objekata, objekata komunalne infrastrukture, elektroenergetskih i elektronskih objekata ili komunikacionih mreža i uređaja, kao dokaz o rešenom pristupu javnoj saobraćajnoj površini priznaje i ugovor o uspostavljanju prava službenosti prolaza sa vlasnikom poslužnog dobra, odnosno saglasnost vlasnika poslužnog dobra.
Odredbama Zakona o planiranju i izgradnji (član 69. stav 6) propisana je mogućnost građenja na poljoprivrednom zemljištu isključivo za linijske infrastrukturne objekte, komunalnu infrastrukturu, elektroenergetske i elektronske objekte ili komunikacione mreže i uređaje, uz prethodno pribavljenu saglasnost ministarstva nadležnog za poslove poljoprivrede.
Ostale vrste objekata mogu se graditi po sprovedenom postupku promene namene poljoprivrednog zemljišta, uz plaćanje propisane naknade za promenu namene.
Odredbama Zakona o planiranju i izgradnji i podzakonskih akata donetih na osnovu tog Zakona regulisana je procedura u postupcima za izdavanje akata u ostvarivanju prava na izgradnju i korišćenje objekata do pravnosnažnosti odgovarajućeg akta.
Ukoliko je nakon nastupanja pravnosnažnosti određenog akta (rešenja o odobrenju izvođenja radova) potrebno izvršiti njegov poništaj, taj postupak se sprovodi isključivo u skladu sa odredbama drugog propisa, odnosno Zakona o opštem upravnom postupku.
Ukoliko je u konkretnom slučaju okončan postupak po zahtevu za legalizaciju objekta, neophodno je postupiti u skladu sa posledicama koje proizlaze iz načina na koji je postupak okončan.
Članom 176. stav 1. tačka 1) Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da je građevinski inspektor, u vršenju inspekcijskog nadzora, ovlašćen da naredi rešenjem obustavu radova i uklanjanje objekta ili njegovog dela, ako se objekat gradi ili je njegovo građenje završeno bez građevinske dozvole, odnosno ako se objekat gradi suprotno lokacijskim uslovima, odnosno građevinskoj dozvoli, odnosno potvrdi o prijavi radova.
Veličina podruma nije regulisana odredbama Zakona o planiranju i izgradnji i podzakonskih akata donetih na osnovu tog Zakona, već tehničkom dokumentacijom za izgradnju predmetnog objekta.
Članom 130. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da je organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole dužan da trajno čuva jedan originalni primerak dokumentacije na osnovu koje je izdata građevinska dozvola, odnosno primerak tehničke dokumentacije za izgradnju tog objekta. U stavu 2. istog člana propisano je da je investitor dužan da trajno čuva jedan originalni ili na propisan način kompletiran primerak tehničke dokumentacije na osnovu koje je izdata građevinska dozvola sa svim izmenama i dopunama izvršenim u toku građenja i svim detaljima za izvođenje radova.
Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, primerak tehničke dokumentacije na osnovu koje je izdata građevinska dozvola za izgradnju predmetnog objekta možete potražiti kod organa koji je izdao konkretnu građevinsku dozvolu, kao i kod investitora tog objekta.
Izvođenje radova na investicionom održavanju objekta vrši se na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole. Postupak izdavanja rešenja, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.