Oblast: Sva pitanja

Izvođenje radova na adaptaciji vrši se na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole. Postupak izdavanja rešenja, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Promena namene objekta bez izvođenja građevinskih radova, kao i promena namene uz izvođenje građevinskih radova vrši se na osnovu rešenja kojim se odobrava promena namene objekta, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole. Postupak izdavanja rešenja, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Za postavljanje žičane ograde nije potrebno pribavljati akt nadležnog organa za gradnju, odnosno akt za izvođenje radova, saglasno članu 144. Zakona o planiranju i izgradnji.

Kada je reč o građenju zidane ograde, ono se vrši na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole. Postupak izdavanja rešenja, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Odredbama Zakona o planiranju i izgradnji nije propisana maksimalna veličina betonskih stopa za metalne „stubiće“.

Članom 135. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se građevinska dozvola izdaje investitoru koji uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole dostavi projekat za građevinsku dozvolu, ima odgovarajuće pravo na zemljištu ili objektu i koji je dostavio dokaze propisane podzakonskim aktom kojim se bliže uređuje sadržina i način izdavanja građevinske dozvole i platio odgovarajuće administrativne takse. U stavu 6. istog člana propisano je da se za izgradnju ili izvođenje radova na građevinskom zemljištu ili objektu koji je u vlasništvu više lica, kao dokaz o odgovarajućem pravu prilaže i overena saglasnost tih lica.

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, ukoliko se radovi izvode isključivo na objektu, uz zahtev za izdavanje rešenja o odobrenju izvođenja radova na rekonstrukciji prilaže se samo zakonom propisana saglasnost vlasnika objekta na kome se izvode radovi (a ne i vlasnika zemljišta).

Za izdavanje rešenja o građevinskoj dozvoli, odnosno rešenja o odobrenju izvođenja radova na državnim putevima prvog i drugog reda, putnim objektima i saobraćajnim priključcima na ove puteve i graničnim prelazima, nadležno je Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, u skladu sa članom 133. stav 2. tačka 14) i članom 145. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji. 

Saglasno članu 9. stav 1. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, ukoliko su ispunjeni formalni uslovi za dalje postupanje po zahtevu za izdavanje lokacijskih uslova, propisani članom 7. Pravilnika, nadležni organ po službenoj dužnosti, bez odlaganja dostavlja organu nadležnom za poslove državnog premera i katastra zahtev za izdavanje:

• kopije plana za katastarsku parcelu, odnosno katastarske parcele navedene u zahtevu, odnosno deo katastarske parcele, odnosno delove katastarske parcele, ako je to navedeno u zahtevu;
• izvoda iz katastra vodova, osim za izvođenje radova na nadziđivanju postojećeg objekta

U stavu 2. Istog člana propisano je da, uvidom u zvaničnu elektronsku bazu podataka katastra nepokretnosti, nadležni organ pribavlja podatke o površini parcele, odnosno parcela, osim za linijske objekte i antenske stubove.

Imajući u vidu citirane odredbe Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, u postupku izdavanja lokacijskih uslova relevantno je isključivo stanje iz evidencije katastra nepokretnosti, što podrazumeva da nelegalni objekti koji nisu ucrtani u katastru nisu relevantni.

Izvođenje radova na rekonstrukciji vrši se na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole. Postupak izdavanja rešenja, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 145. i članom 28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Članom 158. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se objekat za koji je u skladu sa Zakonom predviđeno izdavanje građevinske dozvole može koristiti po prethodno pribavljenoj upotrebnoj dozvoli. Uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole prilaže se, između ostalog, projekat za izvođenje sa potvrdom i overom investitora, lica koje vrši stručni nadzor i izvođača radova da je izvedeno stanje jednako projektovanom, ako u toku građenja nije odstupljeno od projekta za izvođenje ili projekat izvedenog objekta, izrađen u skladu sa pravilnikom kojim se uređuje sadržina tehničke dokumentacije, saglasno članu 42. stav 2. tačka 1) Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji i Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, u postupku izdavanja upotrebne dozvole konstatuje se da li je prilikom izgradnje objekta u svemu postupljeno u skladu sa tehničkom dokumentacijom na osnovu koje je izdata građevinska dozvola.

Izvođenje radova na investicionom održavanju (izvođenje građevinsko-zanatskih, odnosno drugih radova zavisno od vrste objekta u cilju poboljšanja uslova korišćenja objekta u toku eksploatacije) vrši se na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole. Postupak izdavanja rešenja, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 145. i članom 28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Rok za izdavanje rešenja o odobrenju izvođenja radova propisan je članom 145. stav 5. Zakona o planiranju i izgradnji i iznosi pet dana od dana podnošenja urednog zahteva.

Stranica ne raspolaže podatkom o ukupnom iznosu taksi i naknada koje je potrebno platiti za izdavanje rešenja o odobrenju izvođenja radova.

Postupak podnošenja zahteva i dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole propisani su članom 158. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 42. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Ukoliko je uz zahtev priložena sva potrebna dokumentacija, izrađena u skladu sa Zakonom i podzakonskim aktima, ne postoji zakonski osnov da upotrebna dozvola ne bude izdata.

Članom 135. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se građevinska dozvola izdaje investitoru koji uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole dostavi projekat za građevinsku dozvolu, ima odgovarajuće pravo na zemljištu ili objektu i koji je dostavio dokaze propisane podzakonskim aktom kojim se bliže uređuje sadržina i način izdavanja građevinske dozvole i platio odgovarajuće administrativne takse. U stavu 6. istog člana propisano je da se za izgradnju ili izvođenje radova na građevinskom zemljištu ili objektu koji je u vlasništvu više lica, kao dokaz o odgovarajućem pravu prilaže i overena saglasnost tih lica.

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole za izgradnju objekta, odnosno izvođenje radova na građevinskom zemljištu koje je u vlasništvu više lica, kao dokaz o odgovarajućem pravu prilaže se i overena saglasnost tih lica.

Izgradnja objekata i izvođenje radova za koje se ne izdaje građevinska dozvola propisani su odredbama čl. 144 – 146. Zakona o planiranju i izgradnji. Za izgradnju ostalih objekata, potrebno je pribaviti građevinsku dozvolu.

Postupak podnošenja zahteva i dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole propisani su članom 135. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Pre podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole, neophodno je pribaviti lokacijske uslove, u skladu sa čl. 53a – 57. Zakona i članom 6. Pravilnika. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Potreba za izradom tehničke dokumentacije za postavljanje ograde zavisi od vrste ograde o kojoj je reč.

Ukoliko je u pitanju žičana ili drvena ograda, za njeno postavljanje nije potrebno pribaviti akt nadležnog organa za gradnju, odnosno akt za izvođenje radova, saglasno članu 144. Zakona o planiranju i izgradnji. Ukoliko je reč o građenju zidane ograde, potrebno je pribaviti rešenje o odobrenju izvođenja predmetnih radova. Uz zahtev za izdavanje rešenje o odobrenju izvođenja predmetnih radova prilaže se, između ostalog, i idejni projekat ograde.

Odredbama Pravilnika o klasifikaciji objekta nije predviđen poseban klasifikacioni broj za ogradu.

Članom 16. stav 2. tačka 5) Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisano je da se uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole prilaže i energetska dozvola, izdata u skladu sa posebnim zakonom, za izgradnju energetskih objekata za koje postoji obaveza pribavljanja energetske dozvole.

Saglasno članu 30. stav 3. Zakona o energetici, energetska dozvola se pribavlja za izgradnju sledećih objekata:

• objekata za proizvodnju električne energije snage 1 MW i više;
• objekata za proizvodnju električne energije snage do 1 MW koji kao primarni energetski resurs koriste vodu;
• objekata za kombinovanu proizvodnju električne i toplotne energije u termoelektranama - toplanama električne snage 1 MW i više i ukupne toplotne snage 1 MW i više;
• direktnih dalekovoda;
• objekata za proizvodnju derivata nafte;
• naftovoda i produktovoda, objekata za skladištenje nafte, derivata nafte, biogoriva, komprimovanog prirodnog gasa i utečnjenog prirodnog gasa ukupnog rezervoarskog prostora većeg od 10 m³;
• objekata za transport prirodnog gasa, objekata za distribuciju prirodnog gasa i objekata za skladištenje prirodnog gasa;
• direktnih gasovoda;
• objekata za proizvodnju toplotne energije snage 1 MW i više;
• objekata za proizvodnju biogoriva kapaciteta preko 10 t godišnje.

Uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole za izgradnju ostalih objekata ne prilaže se energatska dozvola.

U skladu sa članom 144. Zakona o planiranju i izgradnji, za građenje jednostavnih objekata koji se grade na istoj katastarskoj parceli na kojoj je sagrađen glavni objekat, a koji se izvode na način da ne ometaju redovno korišćenje susednih objekata (vrtna senila do 15 m² osnove, staze, platoi, vrtni bazeni i ribnjaci površine do 12 m² i dubine do 1 m, nadstrešnice osnove do 10 m², dečja igrališta, dvorišni kamini površine do 2 m i visine do 3 m), nije potrebno pribavljati akt nadležnog organa za gradnju, odnosno akt za izvođenje radova.

U skladu sa članom 144. Zakona o planiranju i izgradnji, za građenje jednostavnih objekata koji se grade na istoj katastarskoj parceli na kojoj je sagrađen glavni objekat, a koji se izvode na način da ne ometaju redovno korišćenje susednih objekata (vrtna senila do 15 m² osnove, staze, platoi, vrtni bazeni i ribnjaci površine do 12 m² i dubine do 1 m, nadstrešnice osnove do 10 m², dečja igrališta, dvorišni kamini površine do 2 m i visine do 3 m), nije potrebno pribavljati akt nadležnog organa za gradnju, odnosno akt za izvođenje radova.

Ukoliko je reč o ribnjaku koji prevazilazi navedene dimenzioje, za njegovu izgradnju neophodno je pribaviti građevinsku dozvolu. Postupak podnošenja zahteva i dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole propisani su članom 135. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Pre podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole, neophodno je pribaviti lokacijske uslove, u skladu sa čl. 53a – 57. Zakona i članom 6. Pravilnika. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Odredbama Zakonom o planiranju i izgradnji, „propust“ nije definisan kao posebna vrsta objekta.

Izgradnja objekata i izvođenje radova za koje se ne izdaje građevinska dozvola propisani su odredbama čl. 144 – 146. Zakona o planiranju i izgradnji. Ukoliko je „propust“ obuhvaćen odredbama nekog od navedenih članova, potrebno je sagledati na koji način je uređen postupak građenja predmetnog objekta u konkretnom slučaju. Tekst Zakona možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Ukoliko izgradnja „propusta“ nije obuhvaćena odredbama čl. 144 – 146. Zakona o planiranju i izgradnji, za njegovo građenje je neophodno pribaviti građevinsku dozvolu. Postupak podnošenja zahteva i dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole propisani su članom 135. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Pre podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole, neophodno je pribaviti lokacijske uslove, u skladu sa čl. 53a – 57. Zakona i članom 6. Pravilnika.

Članom 135. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se građevinska dozvola izdaje investitoru koji uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole dostavi projekat za građevinsku dozvolu, ima odgovarajuće pravo na zemljištu ili objektu i koji je dostavio dokaze propisane podzakonskim aktom kojim se bliže uređuje sadržina i način izdavanja građevinske dozvole i platio odgovarajuće administrativne takse. U stavu 2. istog člana regulisano je da se kao odgovarajuće pravo na zemljištu smatra pravo svojine, pravo zakupa na građevinskom zemljištu u javnoj svojini, kao i druga prava propisana zakonom.

Članom 88. Zakona o planiranju i izgradnji regulisano je da, kada se planskim dokumentom promeni namena poljoprivrednog u građevinsko zemljište, organ nadležan za donošenje planskog dokumenta je dužan da u roku od 15 dana od dana stupanja na snagu tog dokumenta, organu nadležnom za poslove državnog premera i katastra dostavi akt koji sadrži popis katastarskih parcela kojima je promenjena namena. Organ nadležan za poslove državnog premera i katastra rešenjem provodi nastalu promenu i stavlja zabeležbu o obavezi plaćanja naknade za promenu namene poljoprivrednog zemljišta u bazu podataka katastra nepokretnosti iz koje se izdaje list nepokretnosti.

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, ukoliko podnosilac zahtev ima rešene imovinsko-pravne odnose u smislu odredaba Zakona (i ispuni druge propisane uslove), te ukoliko u evidenciji katastra nepokretnisti nije uneta zabeležba o obavezi plaćanja naknade za promenu namene poljoprivrednog zemljišta u građevinsko, ne postoji osnov da nadležni organ odbije izdavanje građevinske dozvole.

Izvođenje radova na investicionom održavanju (izvođenje građevinsko-zanatskih, odnosno drugih radova zavisno od vrste objekta u cilju poboljšanja uslova korišćenja objekta u toku eksploatacije) vrši se na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole. Postupak izdavanja rešenja, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Prava i obaveze vlasnika posebnih i samostalnih delova zgrade nisu predmet regulisanja odredaba Zakona o planiranju i izgradnji i podzakonskih akata donetih na osnovu tog Zakona, već Zakona o stanovanju i održavanju zgrada.

Članom 14. stav 1. tačka 4) Zakona o stanovanju i održavanju zgrada propisano je da je vlasnik posebnog dela, odnosno vlasnik samostalnog dela zgrade, dužan da učestvuje u troškovima održavanja i upotrebe zajedničkih delova zgrade i katastarske parcele na kojoj se nalazi zgrada, u meri i na način određen tim Zakonom. Članom 42. stav 1. tačka 5) istog Zakona regulisano je da skupština stambene zajednice, koju čine svi vlasnici posebnih delova, određuje visinu mesečnog iznosa koji plaćaju vlasnici posebnih delova za potrebe izvršenja poslova iz nadležnosti stambene zajednice, i to na ime troškova održavanja, troškova za rad organa stambene zajednice i drugih troškova.

Indeks izgrađenosti parcele definisan je članom 2. tačka 14) Zakona o planiranju i izgradnji, i to kao odnos (količnik) bruto razvijene građevinske površine izgrađenog ili planiranog objekta i ukupne površine građevinske parcele. Citirana definicija podrazumeva da je objekat izgrađen u skladu sa pravilima građenja utvrđenim planskim dokumentom kojim je obuhvaćena predmetna građevinska parcela.

Članom 31. stav 1. tačka 4) Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da pravila građenja u planskom dokumentu sadrže, između ostalog, položaj objekata u odnosu na regulaciju i u odnosu na granice građevinske parcele.

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, nejasno je na koji način erkeri objekta mogu da obuhvataju površinu van granica građevinske parcele. Ukoliko je ipak reč o objektu koji je izgrađen u skladu sa pravilima građenja utvrđenim planskim dokumentom kojim je obuhvaćena predmetna građevinska parcela, čiji erkeri prevazilaze granice građevinske parcele, prilikom izračunavanja indeksa izgrađenosti parcele uzima se u obzir bruto razvijena površina izgrađenog objekta u celosti (na način definisan članom 2. tačka 12. Zakona o planiranju i izgradnji).

Članom 135. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se građevinska dozvola izdaje investitoru koji uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole dostavi projekat za građevinsku dozvolu, ima odgovarajuće pravo na zemljištu ili objektu i koji je dostavio dokaze propisane podzakonskim aktom kojim se bliže uređuje sadržina i način izdavanja građevinske dozvole i platio odgovarajuće administrativne takse. U stavu 6. istog člana propisano je da se za izgradnju ili izvođenje radova na građevinskom zemljištu ili objektu koji je u vlasništvu više lica, kao dokaz o odgovarajućem pravu prilaže i overena saglasnost tih lica.

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole za izgradnju objekta, odnosno izvođenje radova na građevinskom zemljištu koje je u vlasništvu više lica, kao dokaz o odgovarajućem pravu prilaže se i overena saglasnost tih lica.

U skladu sa članom 69. stav 11. Zakona o planiranju i izgradnji, na zemljištu iznad podzemnih delova elektroenergetskih objekta investitor ima pravo prolaza ili preleta ispod, odnosno iznad zemljišta, uz obavezu sopstvenika, odnosno držaoca tog zemljišta da ne ometa izgradnju, održavanje i upotrebu tog objekta. U tom slučaju, ne dostavlja se dokaz o rešenim imovinsko pravnim odnosima u smislu ovog zakona, niti se formira građevinska parcela za predmetno zemljište.

Članom 18. stav 1. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisano je da nadležni organ, postupajući po zahtevu za izdavanje građevinske dozvole, odbacuje zahtev zaključkom ukoliko nisu ispunjeni formalni uslovi za dalje postupanje po zahtevu, propisani članom 17. Pravilnika, uz navođenje svih nedostataka. Članom 17. stav 1. tačka 4) Pravilnika propisano je da nadležni organ, proveravajući ispunjenost formalnih uslova za postupanje po zahtevu, između ostalog proverava i da li je uz zahtev priložena sva dokumentacija propisana Zakonom i podzakonskim aktima donetim na osnovu Zakona. Imajuću u vidu citirane odredbe Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, nadležni organ je u obavezi da po prijemu zahteva za izdavanje građevinske dozvole izvrši proveru ispunjenosti svih formalnih uslova za dalje postupanje po zahtevu, odnosno nema pravo da, postupajući po usaglašenom zahtevu, navodi nedostatke koji nisu bili prvobitno konstatovani, tj. navedeni.

Odredbama Zakona o planiranju i izgradnji (član 69. stav 6) propisana je mogućnost građenja na poljoprivrednom zemljištu isključivo za linijske infrastrukturne objekte, komunalnu infrastrukturu, elektroenergetske i elektronske objekte ili komunikacione mreže i uređaje, uz prethodno pribavljenu saglasnost ministarstva nadležnog za poslove poljoprivrede.

Ostale vrste objekata mogu se graditi po sprovedenom postupku promene namene poljoprivrednog zemljišta, uz plaćanje propisane naknade za promenu namene.

Članom 2. tačka 20) Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da građevinska parcela jeste deo građevinskog zemljišta, sa pristupom javnoj saobraćajnoj površini, koja je izgrađena ili planom predviđena za izgradnju.

Imajući u vidu citiranu odredbu Zakona o planiranju i izgradnji, ukoliko je planom predviđena izgradnja javne saobraćajne površine, a građevinsko zemljište na kome je planirana izgradnja ima pristup toj površini, ispunjeni su uslovi za građevinsku parcelu, pa u tom smislu nije potrebno pribavljati saglasnost trećih lica.

Članom 69. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisan je izuzetak od navedenog pravila. Navedenim članom Zakona prooisano je da se za građenje, odnosno postavljanje linijskih infrastrukturnih objekata, objekata komunalne infrastrukture, elektroenergetskih i elektronskih objekata ili komunikacionih mreža i uređaja, kao dokaz o rešenom pristupu javnoj saobraćajnoj površini priznaje i ugovor o uspostavljanju prava službenosti prolaza sa vlasnikom poslužnog dobra, odnosno saglasnost vlasnika poslužnog dobra.

Odredbama Zakona o planiranju i izgradnji (član 69. stav 6) propisana je mogućnost građenja na poljoprivrednom zemljištu isključivo za linijske infrastrukturne objekte, komunalnu infrastrukturu, elektroenergetske i elektronske objekte ili komunikacione mreže i uređaje, uz prethodno pribavljenu saglasnost ministarstva nadležnog za poslove poljoprivrede.

Ostale vrste objekata mogu se graditi po sprovedenom postupku promene namene poljoprivrednog zemljišta, uz plaćanje propisane naknade za promenu namene.

Odredbama Zakona o planiranju i izgradnji i podzakonskih akata donetih na osnovu tog Zakona regulisana je procedura u postupcima za izdavanje akata u ostvarivanju prava na izgradnju i korišćenje objekata do pravnosnažnosti odgovarajućeg akta.

Ukoliko je nakon nastupanja pravnosnažnosti određenog akta (rešenja o odobrenju izvođenja radova) potrebno izvršiti njegov poništaj, taj postupak se sprovodi isključivo u skladu sa odredbama drugog propisa, odnosno Zakona o opštem upravnom postupku.

Ukoliko je u konkretnom slučaju okončan postupak po zahtevu za legalizaciju objekta, neophodno je postupiti u skladu sa posledicama koje proizlaze iz načina na koji je postupak okončan.

Članom 176. stav 1. tačka 1) Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da je građevinski inspektor, u vršenju inspekcijskog nadzora, ovlašćen da naredi rešenjem obustavu radova i uklanjanje objekta ili njegovog dela, ako se objekat gradi ili je njegovo građenje završeno bez građevinske dozvole, odnosno ako se objekat gradi suprotno lokacijskim uslovima, odnosno građevinskoj dozvoli, odnosno potvrdi o prijavi radova.

Veličina podruma nije regulisana odredbama Zakona o planiranju i izgradnji i podzakonskih akata donetih na osnovu tog Zakona, već tehničkom dokumentacijom za izgradnju predmetnog objekta.

Članom 130. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da je organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole dužan da trajno čuva jedan originalni primerak dokumentacije na osnovu koje je izdata građevinska dozvola, odnosno primerak tehničke dokumentacije za izgradnju tog objekta. U stavu 2. istog člana propisano je da je investitor dužan da trajno čuva jedan originalni ili na propisan način kompletiran primerak tehničke dokumentacije na osnovu koje je izdata građevinska dozvola sa svim izmenama i dopunama izvršenim u toku građenja i svim detaljima za izvođenje radova.

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, primerak tehničke dokumentacije na osnovu koje je izdata građevinska dozvola za izgradnju predmetnog objekta možete potražiti kod organa koji je izdao konkretnu građevinsku dozvolu, kao i kod investitora tog objekta.

Izvođenje radova na investicionom održavanju objekta vrši se na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole. Postupak izdavanja rešenja, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Rešenje o građevinskoj dozvoli koje je izdato u skladu sa ranije važećim propisima, nisu relevantni sa aspekta važećeg Zakona o planiranju i izgradnji i podzakonskih akata donetih na osnovu tog Zakona. Shodno tome, u cilju izgradnje predmetnog objekta, potrebno je ponovo sprovesti postupak neophodan za pribavljanje građevinske dozvole i podneti odgovarajuću prijavu radova.

Izgradnja objekata i izvođenje radova vrši se na osnovu građevinske dozvole. Izuzeci od opšteg pravila, odnosno izgradnja objekata i izvođenje radova za koje se ne izdaje građevinska dozvola, propisani su odredbama čl. 144 - 146. Zakona o planiranju i izgradnji.

Članom 144. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da za dečja igrališta nije potrebno pribavljati akt nadležnog organa za gradnju, odnosno akt za izvođenje radova.

Kada je reč o teretani na otvorenom, odnosno otvorenim sportskim terenima, predmetna vrsta objekta nije obuhvaćena odredbama čl. 144 - 146. Zakona o planiranju i izgradnji. Imajući to u vidu, za njihovo građenje nije potrebno je pribaviti građevinsku dozvolu.

Članom 167. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da će organ jedinice lokalne samouprave nadležan za poslove građevinarstva odobriti rešenjem, po službenoj dužnosti ili na zahtev zainteresovanog lica, uklanjanje objekta, odnosno njegovog dela, za koji utvrdi da je usled dotrajalosti ili većih oštećenja ugrožena njegova stabilnost i da predstavlja neposrednu opasnost za život i zdravlje ljudi, za susedne objekte i za bezbednost saobraćaja. Rešenje o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela, može se izdati ako je nadležni građevinski inspektor prethodno doneo rešenje o zabrani korišćenja, odnosno upotrebe objekta, a može se izvršiti ako su prethodno rešena pitanja smeštaja korisnika objekta, osim u slučaju kada se uklanjanje objekta odobrava na zahtev vlasnika koji taj objekat koristi.

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, možete se obratiti organu jedinice lokalne samouprave nadležnom za poslove građevinarstva, na čijoj teritoriji se nalazi konkretan objekat.

Sadržina naslovne strane glavne sveske tehničke dokumentacije propisana je u Prilogu 1 Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata.

Navedenim aktom nije propisano da se na naslovnoj strani glavne sveske tehničke dokumentacije navodi ime finansijera objekta.

Potpisivanje elektronskih dokumenata (odnosno lica koja potpisuju elektronski dokument) zavisi od toga o kojoj vrsti tehničke dokumentacije je reč. Forma tehničke dokumentacije i elektronsko potpisivanje, za potrebe objedinjene procedure, propisani su u Prilogu 12 Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata.

Prilog možete pronaći posredstvom sledećeg linka: http://gradjevinskedozvole.rs/Files/00577/Prilog-12.pdf

 Članom 135. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se građevinska dozvola izdaje investitoru koji uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole dostavi projekat za građevinsku dozvolu, ima odgovarajuće pravo na zemljištu ili objektu i koji je dostavio dokaze propisane podzakonskim aktom kojim se bliže uređuje sadržina i način izdavanja građevinske dozvole i platio odgovarajuće administrativne takse. U stavu 2. istog člana propisano je da se kao odgovarajuće pravo na zemljištu smatra pravo svojine, pravo zakupa na građevinskom zemljištu u javnoj svojini, kao i druga prava propisana Zakonom.

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, građevinska dozvola se može izdati samo licu koje ima pravo svojine na zemljištu ili drugo pravo koje je odredbama Zakona propisano kao „odgovarajuće pravo“.

Rok za izdavanje građevinske dozvole propisan je članom 136. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji i iznosi pet radnih dana od dana podnošenja (urednog) zahteva.

Članom 31. stav 1. tačka 1) Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da pravila građenja u planskom dokumentu, između ostalog, sadrže vrstu i namenu odnosno kompatibilne namene objekata koji se mogu graditi u pojedinačnim zonama pod uslovima utvrđenim planskim dokumentom, odnosno klasu i namenu objekata čija je izgradnja zabranjena u tim zonama.

Imajući to u vidu, podatak o klasi i nameni objekata čija je izgradnja zabranjena u određenoj zoni možete dobiti uvidom u planski dokument kojim je obuhvaćena predmetna parcela.

Članom 3. stav 1. Uredbe o lokacijskim uslovima propisano je da lokacijski uslovi ne glase na ime podnosioca zahteva za njihovo izdavanje, pa ih u postupku pribavljanja građevinske dozvole može upotrebiti drugo lice koje ispunjava uslove za podnošenje tog zahteva.

Imajući to u vidu, u postupku dobijanja građevinske dozvole možete iskoristiti lokacijske uslove koji su izdati na zahtev drugog lica (pod uslovom da su još uvek važeći).

Postupak izdavanja upotrebne dozvole, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 158. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 42. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu http://gradjevinskedozvole.rs, u okviru sekcije „Propisi“.

Pitanje odnosa između investitora i izvođača radova, odnosno eventualnih međusobnih potraživanja, nije predmet regulisanja Zakona o planiranju i izgradnji i podzakonskih akata donetih na osnovu tog Zakona.

Izvođenje radova na dogradnji (izvođenje građevinskih i drugih radova kojima se izgrađuje novi prostor van postojećeg gabarita objekta, kao i nadziđivanje objekta, i sa njim čini građevinsku, funkcionalnu ili tehničku celinu) vrši se na osnovu građevinske dozvole. Postupak podnošenja zahteva i dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole propisani su članom 135. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Pre podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole, neophodno je pribaviti lokacijske uslove, u skladu sa čl. 53a – 57. Zakona i članom 6. Pravilnika. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Po završetku izvođenja radova, u skladu sa izdatom građevinskom dozvolom, ne vrši se legalizacija tog dela objekta, već se podnosi zahtev za izdavanje upotrebne dozvole. Postupak izdavanja upotrebne dozvole, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 158. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 42. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Izgradnja objekta vrši se na osnovu građevinske dozvole. Postupak podnošenja zahteva i dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole propisani su članom 135. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Pre podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole, neophodno je pribaviti lokacijske uslove, u skladu sa čl. 53a – 57. Zakona i članom 6. Pravilnika. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Građevinska dozvola koja je izdata u skladu sa ranije važećim propisima nije relevantna sa aspekta odredaba važećeg Zakona o planiranju i izgradnji.

Izvođenje radova na investicionom održavanju (izvođenje građevinsko-zanatskih, odnosno drugih radova zavisno od vrste objekta u cilju poboljšanja uslova korišćenja objekta u toku eksploatacije) vrši se na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole. Postupak izdavanja rešenja, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Link za pristup Sistemu za podnošenje elektronskih prijava: https://ceop.apr.gov.rs/eregistrationportal/

Iz Vašeg pitanja se ne može zaključiti o kojoj vrsti radova je reč, u smislu Zakona o planiranju i izgradnji.

Ukoliko je reč o tekućem održavanju (izvođenje radova koji se preduzimaju radi sprečavanja oštećenja koja nastaju upotrebom objekta ili radi otklanjanja tih oštećenja, a sastoje se od pregleda, popravki i preduzimanja preventivnih i zaštitnih mera, odnosno svi radovi kojima se obezbeđuje održavanje objekta na zadovoljavajućem nivou upotrebljivosti), nije potrebno pribavljati akt nadležnog organa za gradnju, odnosno akt za izvođenje radova, kao ni vršiti prijavu radova.

Ukoliko je za neke od planiranih radova potrebno pribaviti građevinsku dozvolu, odnosno rešenje o odobrenju izvođenja radova u skladu sa članom 145. Zakona, prijava radova je moguća tek nakon dobijanja odgovarajućeg akta kojim se odobrava njihovo izvođenje.

U skladu sa članom 69. stav 11. Zakona o planiranju i izgradnji, na zemljištu iznad podzemnih delova elektroenergetskih objekta investitor ima pravo prolaza ili preleta ispod, odnosno iznad zemljišta, uz obavezu sopstvenika, odnosno držaoca tog zemljišta da ne ometa izgradnju, održavanje i upotrebu tog objekta. U tom slučaju, ne dostavlja se dokaz o rešenim imovinsko pravnim odnosima u smislu ovog zakona, niti se formira građevinska parcela za predmetno zemljište.

Članom 18. stav 1. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisano je da nadležni organ, postupajući po zahtevu za izdavanje građevinske dozvole, odbacuje zahtev zaključkom ukoliko nisu ispunjeni formalni uslovi za dalje postupanje po zahtevu, propisani članom 17. Pravilnika, uz navođenje svih nedostataka. Članom 17. stav 1. tačka 4) Pravilnika propisano je da nadležni organ, proveravajući ispunjenost formalnih uslova za postupanje po zahtevu, između ostalog proverava i da li je uz zahtev priložena sva dokumentacija propisana Zakonom i podzakonskim aktima donetim na osnovu Zakona. Imajuću u vidu citirane odredbe Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, nadležni organ je u obavezi da po prijemu zahteva za izdavanje građevinske dozvole izvrši proveru ispunjenosti svih formalnih uslova za dalje postupanje po zahtevu, odnosno nema pravo da, postupajući po usaglašenom zahtevu, navodi nedostatke koji nisu bili prvobitno konstatovani, tj. navedeni.

Izvođenje radova na adaptaciji vrši se na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole. Postupak izdavanja rešenja, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Članom 145. stav 8. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da pravnosnažno rešenje o odobrenju izvođenja radova, za objekte koji se u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje upis u javnu knjigu o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima mogu upisati u javnu evidenciju, kao i za promenu namene objekta, odnosno dela objekta bez izvođenja radova, predstavlja osnov za upis u javnu knjigu o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima. Imajući to u vidu, pravosnažno rešenje o odobrenju izvođenja predmetnih radova predstavlja osnov za provođenje promene u evidenciji katastra nepokretnosti.

Građenje objekata vrši se na osnovu građevinske dozvole. Postupak podnošenja zahteva i dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole propisani su članom 135. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Pre podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole, neophodno je pribaviti lokacijske uslove, u skladu sa čl. 53a – 57. Zakona i članom 6. Pravilnika. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Članom 56. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se na izdate lokacijske uslove može podneti prigovor nadležnom opštinskom, odnosno gradskom veću, u roku od tri dana od dana dostavljanja lokacijskih uslova, a ako je lokacijske uslove izdalo nadležno ministarstvo ili nadležni organ autonomne pokrajine, prigovor se izjavljuje Vladi, preko nadležnog ministarstva.

Ukoliko je navedeni rok za prigovor istekao, nije moguće osporiti izdate lokacijske uslove u skladu sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji.

Građenje objekata vrši se na osnovu građevinske dozvole. Postupak podnošenja zahteva i dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole propisani su članom 135. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Pre podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole, neophodno je pribaviti lokacijske uslove, u skladu sa čl. 53a – 57. Zakona i članom 6. Pravilnika. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Članom 31. stav 1. tačka 4) Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da pravila građenja u planskom dokumentu, između ostalog, sadrže najveći dozvoljeni indeks zauzetosti ili izgrađenosti građevinske parcele.

Imajući to u vidu, inicijativu za izmenu (povećanje) najvećeg dozvoljenog indeksa zauzetosti ili izgrađenosti građevinske parcele možete pokrenuti kod nadležnog organa koji je doneo planski dokument kojim je obuhvaćena predmetna građevinska parcela.

Saglasno definiciji iz člana 2. tačka 24) Zakona o planiranju i izgradnji, bunar predstavlja pomoćni objekat, u smislu odredaba tog Zakona. Građenje pomoćnih objekata vrši se na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole. Postupak izdavanja rešenja, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Članom 31. stav 1. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisano je da se prijava radova vrši u skladu sa izdatom građevinskom dozvolom, rešenjem izdatim u skladu sa članom 145. Zakona, odnosno privremenom građevinskom dozvolom.

Iz citiranih odredaba Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem proizlazi da se, za radove koje se izvode u skladu sa članom 144. Zakona o planiranju i izgradnji, ne vrši prijava radova.

Ukoliko svi radovi čije izvođenje planirate predstavljaju tekuće održavanje, nije potrebno pribavljati akt nadležnog organa za gradnju, odnosno akt za izvođenje radova. Shodno tome, nije potrebno ni vršiti prijavu radova.

Radovi na tekućem održavanju definisani su članom 2. tačka 36a) Zakona o planiranju i izgradnji. Tekst Zakona možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Ukoliko je za neke od planiranih radova potrebno pribaviti građevinsku dozvolu, odnosno rešenje o odobrenju izvođenja radova u skladu sa članom 145. Zakona, prijava radova je moguća tek nakon dobijanja odgovarajućeg akta kojim se odobrava njihovo izvođenje.

Shodno odredbama člana 32. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem nadležni organ je prilikom provere formalnih uslova bio dužan da odbaci prijavu i obavesti podnosioca da nisu ispunjeni uslovi za privaju radova, odnosno izvođenje radova, a shodno odredbama propisanim članom 31. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

U neobičnoj situaciji u kojoj se nalazi Vaš nepotpun zahtev, a koju ste opisali u Vašem pitanju, mišljenja smo da je jedini način da nam dostavite potpisanu verziju tipskog ugovra za izgradnju priključka, koju će onda tehnička služba pokušati vanredno da ubaci u predmet. Molimo Vas da nam prilikom dostave tipskog ugovora navedete i broj Vašeg predmeta.

Pitanje pribvljanja potrebne saglasnosti za dogradnju zgrade nije regulisano odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, već Zakona o stanovanju i održavanju zgrada.

Članom 9. stav 1. Zakona o stanovanju i održavanju zgrada propisano je da raspolaganje zajedničkim delovima zgrade jeste prenos prava svojine nad zajedničkim delovima zgrade u cilju dogradnje, nadziđivanja, pripajanja ili pretvaranja. Članom 44. stav 2. istog Zakona regulisano je da o raspolaganju zajedničkim delovima zgrade skupština stambene zajednice, koju čine svi vlasnici posebnih delova zgrade, odlučuje većinom koju čine 2/3 ukupnog broja glasova.

Kada je reč o dokumentaciji koju je potrebno pribaviti u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji u cilju dogradnje, za izvođenje predmetnih radova neophodno je pribaviti građevinsku dozvolu. Postupak podnošenja zahteva i dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole propisani su članom 135. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Pre podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole, neophodno je pribaviti lokacijske uslove, u skladu sa čl. 53a – 57. Zakona i članom 6. Pravilnika. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Članom 138a stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se građenju može pristupiti na osnovu pravnosnažnog rešenja o građevinskoj dozvoli i prijavi radova iz člana 148. Zakona. U članu 142. stav 1. istog Zakona propisano je da, ukoliko u toku izgradnje, odnosno izvođenja radova, nastanu izmene u odnosu na izdatu građevinsku dozvolu, glavni projekat, odnosno projekat za građevinsku dozvolu, investitor je dužan da obustavi gradnju i podnese zahtev za izmenu građevinske dozvole.

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, ukoliko je do izmene građevinske dozvole došlo usled nastanka izmena u toku izgradnje, odnosno izvođenja radova, investitor je u obavezi da ponovo podnese prijavu radova u skladu sa izmenjenom građevinskom dozvolom.

Rok za izdavanje upotrebne dozvole propisan je članom 158. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji i iznosi pet radnih dana od dana podnošenja zahteva za izdavanje upotrebne dozvole (pod uslovom da je zahtev kompletan, odnosno da je uz zahtev priložena sva propisana dokumentacija).

Saglasno članu 53. tačka 2) Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, registrator registra objedinjenih procedura dužan je da obezbedi javnu dostupnost podataka o toku svakog pojedinačnog predmeta, kao i objavljivanje lokacijskih uslova, građevinske i upotrebne dozvole i rešenja iz člana 145. Zakona kroz Centralni informacioni sistem, u roku od tri radna dana od dana njihovog izdavanja. Pretragu objavljenih dokumenata u postupku objedinjene procedure možete izvršiti elektronskim putem, posredstvom Sistema za podnošenje elektronskih prijava (CEOP). Link za pristup Sistemu: https://ceop.apr.gov.rs/eregistrationportal/Public/Manage/Publications

Članom 3. stav 8. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisano je da donosilac akata izdatog u objedinjenoj proceduri izdaje klauzulu pravnosnažnosti tog akta u formi potvrde sastavljene u skladu sa stavom 2. istog člana, odnosno u formi elektronskog dokumenta, u pdf formatu, potpisanom kvalifikovanim elektronskim potpisom.

Iz citirane formulacije Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem proizlazi da podnosilac zahteva nije u obavezi da prilaže bilo koji dokument uz zahtev za izdavanje klauzule pravnosnažnosti akta izdatog u objedinjenoj proceduri.

Izvođenje radova na dogradnji (izvođenje građevinskih i drugih radova kojima se izgrađuje novi prostor van postojećeg gabarita objekta i sa njim čini građevinsku, funkcionalnu ili tehničku celinu) vrši se na osnovu građevinske dozvole. Postupak podnošenja zahteva i dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole propisani su članom 135. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Pre podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole, neophodno je pribaviti lokacijske uslove, u skladu sa čl. 53a – 57. Zakona i članom 6. Pravilnika. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Pribavljanje potrebne saglasnosti za izvođenje radova na dogradnji nije regulisano odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, već Zakona o stanovanju i održavanju zgrada.

Članom 9. stav 1. Zakona o stanovanju i održavanju zgrada propisano je da prenos prava svojine nad zajedničkim delovima zgrade u cilju dogradnje predstavlja raspolaganje zajedničkim delovima zgrade. Članom 44. stav 2. istog Zakona propisano je da o raspolaganju zajedničkim delovima zgrade skupština stambene zajednice, koju čine svi vlasnici posebnih delova, odlučuje većinom koju čine 2/3 ukupnog broja glasova.

Ovlašćenja građevinskog inspektora u slučaju kada je građenje objekta završeno bez građevinske dozvole, propisana su članom 176. stav 1. tačka 1) Zakona o planiranju i izgradnji. Navedenim članom Zakona propisano je da, ukoliko je građenje objekta završeno bez građevinske dozvole, građevinski inspektor je ovlašćen da naredi rešenjem uklanjanje objekta ili njegovog dela.

Članom 78. stav 2. tačka 3) Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade dokumenata prostornog i urbanističkog planiranja propisano je da tekstualni deo elaborata geodetskog obeležavanja sadrži, između ostalog, saglasnost nadležnog organa da je građevinska parcela u skladu sa uslovima utvrđenim u planskom dokumentu. Ukoliko je nadležni organ utvrdio da deo katastarske parcele ne ispunjava uslov u pogledu planskog dokumenta, spajanje susednih katastarskih parcela nije moguće na način kako je predviđeno elaboratom geodetskih radova.

Imajući to u vidu, spajanje katastarskih parcela u skladu sa čl. 77 – 78. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade dokumenata prostornog i urbanističkog planiranja moguće je samo ukoliko se iz postupka spajanja izdvoji deo parcele koji nije u skladu sa uslovima utvrđenim u planskom dokumentu. Obrazovanje većeg broja katastarskih parcela na jednoj katastarskoj parceli vrši se u postupku parcelacije.

Dokumentacija koja se prilaže uz prijavu radova propisana je članom 31. stav 2. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedenim članom Pravilnika propisano je da se uz prijavu radova prilažu:

• dokaz o izmirenju obaveza u pogledu doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta, ako je rešenjem o građevinskoj dozvoli predviđeno jednokratno plaćanje te obaveze, odnosno dokaz o uplati prve rate ako je rešenjem o građevinskoj dozvoli predviđeno plaćanje te obaveze na rate, u kom slučaju se dostavlja i sredstvo obezbeđenja za plaćanje doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta u skladu sa zakonom, ako se gradi objekat čija ukupna bruto razvijena građevinska površina prelazi 200 m², odnosno objekat sa više od dve stambene jedinice;
• tipski ugovor za izgradnju priključka na distributivni sistem električne energije, koji je operator distributivnog sistema električne energije dostavio investitoru uz uslove za projektovanje i priključenje, u postupku izdavanja lokacijskih uslova, u skladu sa kojima je izdata građevinska dozvola po kojoj se vrši prijava radova, a koji je potpisan kvalifikovanim elektronskim potpisom investitora, odnosno njegovog punomoćnika;
• saglasnost na studiju o proceni uticaja na životnu sredinu, ako je obaveza njene izrade utvrđena propisom kojim se uređuje procena uticaja na životnu sredinu, odnosno odluka da nije potrebna izrada studije za objekte za koje se u skladu sa tim propisom može zahtevati izrada te studije;
• akt ministarstva nadležnog za poslove finansija o uvođenju u posed nepokretnosti, u skladu sa posebnim zakonom, odnosno zaključen ugovor o pravu službenosti u skladu sa zakonom o planiranju i izgradnji, ako je rešenje o građevinskoj dozvoli za linijske infrastrukturne objekte izdato na osnovu konačnog rešenja o eksproprijaciji.

Članom 31. stav 1. tačka 3) Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da pravila građenja u planskom dokumentu, između ostalog, sadrže položaj objekata u odnosu na regulaciju i u odnosu na granice građevinske parcele.

Imajući to u vidu položaj objekata u odnosu na regulaciju i u odnosu na granice građevinske parcele određuje se isključivo planskim dokumentom kojim je obuhvaćena predmetna građevinska parcela.

Izjašnjenje komšije u vezi sa položajem objekta u odnosu na regulaciju i u odnosu na granice građevinske parcele nije relevantno.

Izgradnja objekata i izvođenje radova za koje se ne izdaje građevinska dozvola propisani su odredbama čl. 144 – 146. Zakona o planiranju i izgradnji. Imajući u vidu činjenicu da stambeni kontejneri nisu obuhvaćeni navedenim odredbama Zakona, za njihovo postavljanje neophodno je pribaviti građevinsku dozvolu.

Postupak podnošenja zahteva i dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole propisani su članom 135. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Pre podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole, neophodno je pribaviti lokacijske uslove, u skladu sa čl. 53a – 57. Zakona i članom 6. Pravilnika. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Izvođenje radova na uklanjanju prepreka za osobe sa invaliditetom vrši se na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole. Postupak izdavanja rešenja, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Članom 148. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 31. stav 1. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisano je da investitor podnosi prijavu radova, najkasnije osam dana pre početka izvođenja radova.

Odredbama navedenih propisa nije propisano da se u prijavi navodi rok izvođenja predmetnih radova. Shodno tome, nije predviđena mogućnost (jer ne postoji ni potreba) za produžetkom prijave.

Članom 135. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se građevinska dozvola izdaje investitoru koji uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole dostavi projekat za građevinsku dozvolu, ima odgovarajuće pravo na zemljištu ili objektu i koji je dostavio dokaze propisane podzakonskim aktom kojim se bliže uređuje sadržina i način izdavanja građevinske dozvole i platio odgovarajuće administrativne takse. U stavu 2. istog člana propisano je da se kao odgovarajuće pravo na zemljištu smatra pravo svojine, pravo zakupa na građevinskom zemljištu u javnoj svojini, kao i druga prava propisana Zakonom.

Imajući u vidu da pravo korišćenja nije predviđeno kao odgovarajuće pravo u smislu člana 135. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji, nije moguće dobiti građevinsku dozvolu ukoliko nije izvršeno pretvaranje prava korišćenja u pravo svojine (osim za izgradnju ili izvođenje radova na građevinskom zemljištu na kome je kao nosilac prava korišćenja upisano lice iz člana 102. stav 9. Zakona o planiranju i izgradnji).

Izvođenje radova na rekonstrukciji vrši se na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole. Postupak izdavanja rešenja, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

U cilju pribavljanja rešenja o odobrenju izvođenja radova na postojećem objektu nije potrebno pribaviti saglasnost vlasnika okolnih objekata.

Nadležni organ donosi rešenje kojim se odobrava izvođenje radova u roku od pet dana od dana podnošenja urednog zahteva, u skladu sa članom 145. stav 5. Zakona o planiranju i izgradnji.

Izvođenje radova na rekonstrukciji (izvođenje građevinskih radova na postojećem objektu u gabaritu i volumenu objekta, kojima se, između ostalog, menja spoljni izgled objekta) vrši se na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole. Postupak izdavanja rešenja, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Članom 31. stav 1. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisano je da se prijava radova u skladu sa izdatom građevinskom dozvolom, rešenjem izdatim u skladu sa članom 145. Zakona, odnosno privremenom građevinskom dozvolom, vrši nadležnom organu kroz Centralni informacioni sistem (najkasnije osam dana pre početka izvođenja radova).

Saglasno članu 144. Zakona o planiranju i izgradnji, za izvođenje radova na tekućem održavanju objekta ili stana nije potrebno pribavljati akt nadležnog organa za gradnju, odnosno akt za izvođenje radova.

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji i Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, za izvođenje radova na tekućem održavanju objekta ne postoji obaveza prijave radova.

Promenu namene zemljišta je potrebno izvršiti u svim slučajevima kada je planskim dokumentom propisana drugačija namena zemljišta od postojeće.

Kada je reč o komunikacionim mrežama i uređajima, njihovo građenje je moguće i na poljoprivrednom zemljištu, uz prethodno pribavljenu saglasnost ministarstva nadležnog za poslove poljoprivrede, saglasno članu 69. stav 6. Zakona o planiranju i izgradnji.

Pribavljanje potrebne saglasnosti za pripajanje zajedničkih delova zgrade nije regulisano odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, već Zakona o stanovanju i održavanju zgrada.

Pojam pripajanja definisan je članom 3. stav 2. tačka 27) Zakona o stanovanju i održavanju zgrada. Saglasno navedenom članu Zakona, pripajanje je izvođenje građevinskih i drugih radova kojima se adaptacijom deo zajedničkih delova zgrade dodaje posebnom delu zgrade i u kom se menja površina zajedničkih i posebnih delova zgrade, u okviru gabarita i volumena objekta, u skladu sa posebnim zakonom kojim se uređuje izgradnja objekata i propisima donetim na osnovu njega. Članom 9. stav 1. Zakona o stanovanju i održavanju zgrada propisano je da prenos prava svojine nad zajedničkim delovima zgrade u cilju pripajanja predstavlja raspolaganje zajedničkim delovima zgrade. Članom 44. stav 2. istog Zakona propisano je da o raspolaganju zajedničkim delovima zgrade skupština stambene zajednice, koju čine svi vlasnici posebnih delova, odlučuje većinom koju čine 2/3 ukupnog broja glasova.

Kada je reč o odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, izvođenje radova na adaptaciji vrši se na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole. Postupak izdavanja rešenja, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Članom 135. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se građevinska dozvola izdaje investitoru koji uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole dostavi projekat za građevinsku dozvolu, ima odgovarajuće pravo na zemljištu ili objektu i koji je dostavio dokaze propisane podzakonskim aktom kojim se bliže uređuje sadržina i način izdavanja građevinske dozvole i platio odgovarajuće administrativne takse. U stavu 6. istog člana propisano je da se za izgradnju ili izvođenje radova na građevinskom zemljištu ili objektu koji je u vlasništvu više lica, kao dokaz o odgovarajućem pravu prilaže i overena saglasnost tih lica.

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, za izvođenje radova na zemljištu koje je u vlasništvu više lica, kao dokaz o odgovarajućem pravu neophodno je priložiti overenu saglasnost ostalih suvlasnika.

Napominjemo da Stranica nije namenjena za davanje pravnih saveta.

Izvođenje radova na sanaciji vrši se na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole. Postupak izdavanja rešenja, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Kada je reč o pribavljanju potrebne saglasnosti ostalih vlasnika posebnih delova zgrade (stanova), predmetna materija regulisana je odredbama Zakona o stanovanju i održavanju zgrada. Skupština stambene zajednice, koju čine svi vlasnici posebnih delova, donosi odluku o  izvođenju radova na zajedničkim delovima zgrade (u koje spada i fasada) običnom većinom glasova prisutnih članova koji imaju pravo glasa, u skladu sa članom 44. stav 1. Zakona o stanovanju i održavanju zgrada.

Članom 129. stav 3. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da tehničku kontrolu projekta za građevinsku dozvolu ne može da vrši odgovorni projektant koji je izradio taj projekat, odnosno koji je zaposlen u privrednom društvu koje je izradilo taj projekat ili preduzeću koje je investitor.

Imajući u vidu napred navedeno, ukoliko je odgovorno lice pravnog lica ujedno zaposleno u privrednom društvu koje je izradilo projekat za građevinsku dozvolu, mišljenja smo da to pravno lice ne bi imalo pravo da bude vršilac tehničke kontrole, saglasno citiranoj formulaciji člana 129. stav 3. Zakona o planiranju i izgradnji.

Izvođenje radova na rekonstrukciji vrši se na osnovu vrši se na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole. Postupak izdavanja rešenja, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Izvođenje radova na sanaciji vrši se na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole. Postupak izdavanja rešenja, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Izvođenje radova na adpataciji (izvođenje građevinskih i drugih radova na postojećem objektu, kojima se: vrši promena organizacije prostora u objektu, vrši zamena uređaja, postrojenja, opreme i instalacija istog kapaciteta, a kojima se ne utiče na stabilnost i sigurnost objekta, ne menjaju konstruktivni elementi, ne menja spoljni izgled i ne utiče na bezbednost susednih objekata, saobraćaja, zaštite od požara i životne sredine) vrši se na osnovu vrši se na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole. Postupak izdavanja rešenja, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Članom 57. stav 4. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da, ukoliko je planskim dokumentom predviđena izrada urbanističkog projekta, ili je urbanistički projekat izrađen po zahtevu investitora, lokacijski uslovi se izdaju na osnovu tog planskog dokumenta i urbanističkog projekta.

Ukoliko važeći planski dokument i urbanistički projekat ne sadrže mogućnosti, ograničenja i uslove za izgradnju objekata, odnosno sve uslove za priključenje na komunalnu, saobraćajnu i ostalu infrastrukturu, nadležni organ te uslove pribavlja po službenoj dužnosti, o trošku podnosioca zahteva, od imalaca javnih ovlašćenja, saglasno članu 54. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji.

Oglašavanje objekta u izgradnji nije predmet regulisanja Zakona o planiranju i izgradnji.

Odredbama Zakona o planiranju i izgradnji regulisano je samo da, pre početka građenja investitor obezbeđuje (između ostalog) obeležavanje gradilišta odgovarajućom tablom (član 149. Zakona). Izgled, sadržina i mesto postavljanja gradilišne table bliže su propisani Pravilnikom o izgledu, sadržini i mestu postavljanja gradilišne table. Navedeni Pravilnik možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

U skladu sa članom 2. tačka 31) Zakona o planiranju i izgradnji, ugradnja instalacija, postrojenja i opreme predstavlja građenje. Izvođenje građevinskih i drugih radova kojima se izgrađuje novi prostor van postojećeg gabarita objekta predstavlja dogradnju, saglasno članu 2. tačka 33) Zakona o planiranju i izgradnji.

Za izvođenje predmetnih radova neophodno je pribaviti građevinsku dozvolu. Postupak podnošenja zahteva i dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole propisani su članom 135. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Pre podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole, neophodno je pribaviti lokacijske uslove, u skladu sa čl. 53a – 57. Zakona i članom 6. Pravilnika. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Izvođenje radova na dogradnji (izvođenje građevinskih i drugih radova kojima se izgrađuje novi prostor van postojećeg gabarita objekta, kao i nadziđivanje objekta, i sa njim čini građevinsku, funkcionalnu ili tehničku celinu) vrši se na osnovu građevinske dozvole. Postupak podnošenja zahteva i dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole propisani su članom 135. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Pre podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole, neophodno je pribaviti lokacijske uslove, u skladu sa čl. 53a – 57. Zakona i članom 6. Pravilnika. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Članom 167. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da će organ jedinice lokalne samouprave nadležan za poslove građevinarstva odobriti rešenjem, po službenoj dužnosti ili na zahtev zainteresovanog lica, uklanjanje objekta, odnosno njegovog dela, za koji utvrdi da je usled dotrajalosti ili većih oštećenja ugrožena njegova stabilnost i da predstavlja neposrednu opasnost za život i zdravlje ljudi, za susedne objekte i za bezbednost saobraćaja. Navedeno rešenje može se izdati ako je nadležni građevinski inspektor prethodno doneo rešenje o zabrani korišćenja, odnosno upotrebe objekta, a može se izvršiti ako su prethodno rešena pitanja smeštaja korisnika objekta, osim u slučaju kada se uklanjanje objekta odobrava na zahtev vlasnika koji taj objekat koristi.

U drugim slučajevima ne postoji obaveza uklanjanja objekta, odnosno dela objekta.

Kada je reč o međusobnoj udaljenosti između objekata, članom 31. stav 1. tačka 3) Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da pravila građenja u planskom dokumentu, između ostalog, sadrže i položaj objekata u odnosu na regulaciju i u odnosu na granice građevinske parcele. Imajući u vidu citiranu odredbu Zakona o planiranju i izgradnji, podatak o minimalnoj udaljenosti objekta od granice građevinske parcele možete pronaći u pravilima građenja važećeg planskog dokumenta kojim je obuhvaćena predmetna parcela.

Dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole propisana je članom 135. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedenim odredbama Zakona, odnosno Pravilnika nije propisano da se uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole prilaže elaborat energetske efikasnosti (ni za jedan objekat, pa ni za objekte kategorije „A“).

Članom 135. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se građevinska dozvola izdaje investitoru koji uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole dostavi projekat za građevinsku dozvolu, ima odgovarajuće pravo na zemljištu ili objektu i koji je dostavio dokaze propisane podzakonskim aktom kojim se bliže uređuje sadržina i način izdavanja građevinske dozvole i platio odgovarajuće administrativne takse. U stavu 6. istog člana propisano je da se za izgradnju ili izvođenje radova na građevinskom zemljištu ili objektu koji je u vlasništvu više lica, kao dokaz o odgovarajućem pravu prilaže i overena saglasnost tih lica.

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, za izvođenje radova na zemljištu koje je u vlasništvu više lica, kao dokaz o odgovarajućem pravu neophodno je priložiti overenu saglasnost ostalih suvlasnika.

Odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, kao ni Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, nije eksplicitno propisano da je za podnošenje prijave radova neophodno da nadležni organ izda klauzulu pravosnažnosti građevinske dozvole.

Međutim, saglasno članu 138a stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji, građenju se može pristupiti na osnovu pravnosnažnog rešenja o građevinskoj dozvoli i prijavi radova iz člana 148. Zakona. Izuzetno, investitor može pristupiti građenju i na osnovu konačnog rešenja o građevinskoj dozvoli i prijavi radova iz člana 148. Zakona, na sopstveni rizik i odgovornost.

U skladu sa članom 36. Zakona o ozakonjenju, danom pravnosnažnosti rešenja o ozakonjenju stiču se uslovi za upis prava svojine u javnoj knjizi o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima, odnosno za odgovarajući upis u katastar vodova.

Takođe, saglasno članu 158. st. 11 – 12. Zakona o planiranju i izgradnji, u roku od pet radnih dana po pravnosnažnosti izdate upotrebne dozvole, nadležni organ po službenoj dužnosti dostavlja organu nadležnom za poslove državnog premera i katastra upotrebnu dozvolu, elaborat geodetskih radova za izvedeni objekat i posebne delove objekta, kao i elaborat geodetskih radova za podzemne instalacije. Organ nadležan za poslove državnog premera i katastra donosi rešenje o kućnom broju i vrši upis prava svojine na objektu, odnosno posebnim delovima objekta, i o tome obaveštava investitora i nadležni organ uprave u roku od sedam dana od dostavljanja upotrebne dozvole, a u roku od 30 dana vrši odgovarajući upis u katastar vodova.

Iz citiranih odredbi Zakona o ozakonjenju i Zakona o planiranju i izgradnji propizlazi da se na osnovu rešenja o ozakonjenju objekta, kao i na osnovu upotrebne dozvole, vrši upis prava svojine u javnoj knjizi o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima, odnosno odgovarajući upis u katastar vodova. Shodno tome, ne postoji potreba da se po izdavanju rešenja o ozakonjenju objekta podnosi zahtev za izdavanje upotrebne dozvole za isti objekat.

Izvođenje radova na sanaciji vrši se na osnovu vrši se na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole. Postupak izdavanja rešenja, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Potreba za pribavljanjem odgovarajuće dokumentacije za postavljanje ograde zavisi od vrste ograde koju nameravate da postavite.

Za postavljanje žičane ili drvene ograde nije potrebno pribavljati akt nadležnog organa za gradnju, odnosno akt za izvođenje radova, u skladu sa članom 144. Zakona o planiranju i izgradnji.

Građenje zidanih ograda vrši se na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole. Postupak izdavanja rešenja, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Indeks zauzetosti, kao i indeks izgrađenosti parcele su Zakonom o planiranju i izgradnji definisani kao odnos gabarita horizontalne projekcije, odnosno bruto razvijene građevinske površine izgrađenog ili planiranog objekta i ukupne površine građevinske parcele.

Definicija objekta, u smislu odredaba Zakona o planiranju i izgradnji, data je u članu 2. tačka 22) Zakona, i to kao građevina spojena sa tlom, koja predstavlja fizičku, funkcionalnu, tehničko - tehnološku ili biotehničku celinu (zgrade svih vrsta, saobraćajni, vodoprivredni i energetski objekti, objekti infrastrukture elektronskih komunikacija - kablovska kanalizacija, objekti komunalne infrastrukture, priključak na elektroenergetsku mrežu, industrijski, poljoprivredni i drugi privredni objekti, objekti sporta i rekreacije, groblja, skloništa i sl.), koji može biti podzemni ili nadzemni.

Iz citirane definicije objekta proizlazi da se prilikom izračunavanja indeksa zauzetosti, kao i indeksa izgrađenosti parcele, uzimaju u obzir saobraćajni objekti, kao i svi drugi objekti pobrojani u članu 2. tačka 22) Zakona o planiranju i izgradnji.

Članom 162. stav 1. Zakona propisano je da licencu za odgovornog urbanistu, projektanta i izvođača radova, kao i za odgovornog planera izdaje Inženjerska komora Srbije u skladu sa zakonom. Na zvaničnoj internet prezentaciji Inženjerske komore Srbije možete pronaći detaljnije informacije u vezi sa vrstama licenci odgovornog projektanta za diplomiranog građevinskog inženjera. Internet prezentaciji možete pristupiti posredstvom sledećeg linka: 

http://www.ingkomora.org.rs/licence/?id=projgradj#317

Kada je reč o licenci 317 - Odgovorni projektant građevinskih konstrukcija i arhitektonskih projekata, inženjer sa ovom licencom može da izrađuje arhitektonske projekte objekata do P+3+PK, površine do 2000 m2, koji ne uživaju bilo koji nivo ambijentalne zaštite.

Saglasno članu 126. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji, tehničku dokumentaciju za izgradnju objekata može da izrađuje privredno društvo, odnosno drugo pravno lice, odnosno preduzetnik koji su upisani u registar privrednih subjekata. Imajući u vidu citiranu definiciju iz Zakona o planiranju i izgradnji, za izradu tehničke dokumentacije nije propisan poseban uslov u pogledu pretežne delatnosti privrednog društva, odnosno drugog pravnog lica.

Priključci na izgrađenu vodovodnu, kanalizacionu, gasnu i sl. mrežu vrše se na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole. Postupak izdavanja rešenja, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Iz Vašeg pitanja ne može se zaključiti šta se podrazumeva pod „natkrivanjem“ terase.

Ukoliko je reč o zatvaranju (zastakljivanju) terase u zgradi, izvođenje predmetnih radova vrše se na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole. Postupak izdavanja rešenja, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Zahtev za izdaavnje rešenja o odobrenju izvođenja radova podnosi se jedinici lokalne samouprave na čijoj teritoriji se nalazi predmetni objekat, posredstvom Sistema za podnošenje elektronskih prijava. Link za pristup Sistemu: https://ceop.apr.gov.rs/eregistrationportal/

Stranica ne raspolaže podatkom o ukupnom iznosu taksi i naknada koje je potrebno platiti za izdavanje rešenja o odobrenju izvođenja radova.

Članom 141. stav 1 Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da, ako se nakon pravnosnažnosti rešenja o građevinskoj dozvoli promeni investitor, novi investitor je dužan da u roku od 15 dana od dana nastanka promene, podnese organu koji je izdao građevinsku dozvolu zahtev za izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli. Članom 142. stav 1. istog Zakona propisano je da, po izdavanju rešenja o građevinskoj dozvoli, investitor, u skladu sa novonastalim finansijskim i drugim okolnostima, izmenama u dostupnosti komunalne i druge infrastrukture, radi usaglašavanja sa projektom za izvođenje i iz drugih razloga, može podneti zahtev za izmenu građevinske dozvole.

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, u slučaju promene investitora, novi investitor je dužan da podnese zahtev za izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli, i to u roku od 15 dana od dana nastanka promene. U ostalim slučajevima, ukoliko želi da izvrši određene izmene, investitor može podneti zahtev za izmenu građevinske dozvole, pri čemu ako u toku izgradnje, odnosno izvođenja radova, nastanu izmene u odnosu na izdatu građevinsku dozvolu, glavni projekat, odnosno projekat za građevinsku dozvolu, investitor je dužan da obustavi gradnju i podnese zahtev za izmenu građevinske dozvole.

Napominjemo da Stranica nije namenjena za davanje pravnih saveta, kao ni za instrukcije za postupanje u konkretnim slučajevima.

Izvođenje radova na rekonstrukciji objekta vrši se na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole. Postupak izdavanja rešenja, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Napominjemo da je izdavanje rešenja o odobrenju izvođenja radova moguće samo za rekonstrukciju legalnih objekata, odnosno objekata koji su upisani u evidenciju katastra nepokretnosti. Ukoliko predmetni objekat nije evidentiran u katastru nepokretnosti, potrebno je sačekati sa okončanjem postupka ozakonjenja i tek nakon eventualnog upisa objekta u evidenciju katastra nepokretnosti moguće je podneti zahtev za izdavanje rešenja o odobrenju izvođenja radova.

Članom 142. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da, ako u toku izgradnje, odnosno izvođenja radova, nastanu izmene u odnosu na izdatu građevinsku dozvolu, glavni projekat, odnosno projekat za građevinsku dozvolu, investitor je dužan da obustavi gradnju i podnese zahtev za izmenu građevinske dozvole. U stavu 2. istog člana propisano je da se pod izmenom u smislu stava 1. smatra svako odstupanje od položaja, dimenzija, namene i oblika objekta, kao i drugih parametara i uslova utvrđenih u građevinskoj dozvoli, odnosno izvodu iz projekta.

Članom 71. alineja 2. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata propisano je da se uz glavnu svesku projekta izvedenog objekta obavezno prilaže opis eventualnih odstupanja izvedenog objekta u odnosu na projekat za građevinsku dozvolu, koji sadrži i navode listova pojedinih delova projekta gde su te izmene vidljive, ukoliko ova odstupanja ne predstavljaju izmene u smislu člana 142. stav 2. Zakona koje iziskuju izmenu građevinske dozvole.

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji i Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata, ukoliko u toku izvođenja radova dođe do odstupanja od dimenzija objekta utvrđenih u građevinskoj dozvoli, predmetna odstupanja ne mogu biti obuhvaćena projektom izvedenog objekta, već je neophodno sprovesti postupak za izmenu građevinske dozvole.

Članom 154. stav 4. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da tehnički pregled obuhvata kontrolu usklađenosti izvedenih radova sa građevinskom dozvolom i tehničkom dokumentacijom na osnovu koje se objekat gradio, kao i sa tehničkim propisima i standardima koji se odnose na pojedine vrste radova, odnosno materijala, opreme i instalacija.

Članom 18. stav 5. Pravilnika o sadržini i načinu vršenja tehničkog pregleda objekta, sastavu komisije, sadržini predloga komisije o utvrđivanju podobnosti objekta za upotrebu, osmatranju tla i objekta u toku građenja i upotrebe i minimalnim garantnim rokovima za pojedine vrste objekata regulisano je da komisija za tehnički pregled, na osnovu izvršenog tehničkog pregleda o kome je sačinjen zapisnik, utvrđuje da li je objekat, faza ili deo objekta, podoban za upotrebu ili nije, odnosno donosi predlog da se može ili ne može izdati upotrebna dozvola.

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji i Pravilnika o sadržini i načinu vršenja tehničkog pregleda objekta, sastavu komisije, sadržini predloga komisije o utvrđivanju podobnosti objekta za upotrebu, osmatranju tla i objekta u toku građenja i upotrebe i minimalnim garantnim rokovima za pojedine vrste objekata, ukoliko komisija za tehnički pregled utvrdi da izvedeni radovi nisu u skladu sa građevinskom dozvolom i tehničkom dokumentacijom na osnovu koje se objekat gradio, dužna je da donese predlog da se upotrebna dozvola ne može izdati.

Članom 135. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se građevinska dozvola izdaje investitoru koji uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole dostavi projekat za građevinsku dozvolu, ima odgovarajuće pravo na zemljištu ili objektu i koji je dostavio dokaze propisane podzakonskim aktom kojim se bliže uređuje sadržina i način izdavanja građevinske dozvole i platio odgovarajuće administrativne takse. U stavu 2. istog Zakona propisano je da se kao odgovarajuće pravo na zemljištu smatra pravo svojine, pravo zakupa na građevinskom zemljištu u javnoj svojini, kao i druga prava propisana ovim zakonom.

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, ukoliko mesna zajednica dostavi sve dokaze propisane članom 135. stav 1. Zakona, odnosno ukoliko dostavi dokaz o odgovarajućem pravu na zemljištu u smislu Zakona, može biti investitor.

Članom 3. stav 2. Uredbe o lokacijskim uslovima propisano je da, na zahtev jednog ili više podnosioca zahteva, za jednu parcelu može biti izdato više različitih lokacijskih uslova, odnosno uslova za priključenje i projektovanje.

Imajući u vidu citiranu odredbu Uredbe o lokacijskim uslovima, nadležni organ je u obavezi da postupi po svakom podnetom zahtevu za izdavanje lokacijskih uslova, u skladu sa propisima koji regulišu postupak izdavanja lokacijskihuslova.

Prioritet u ostvarivanju prava na gradnju utvrđuje se na osnovu redosleda podošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole za izgradnju predmetnog objekta.

Za postavljanje postavljanje žičane ograde nije potrebno pribavljati akt nadležnog organa za gradnju, odnosno akt za izvođenje radova, saglasno članu 144. Zakona o planiranju i izgradnji.

Pribavljanje potrebne saglasnosti za izvođenje radova na pripajanju nije regulisano odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, već Zakona o stanovanju i održavanju zgrada.

Članom 9. stav 1. Zakona o stanovanju i održavanju zgrada propisano je da raspolaganje zajedničkim delovima zgrade jeste prenos prava svojine nad zajedničkim delovima zgrade u cilju dogradnje, nadziđivanja, pripajanja ili pretvaranja. O raspolaganju zajedničkim delovima zgrade skupština stambene zajednice, koju čine svi vlasnici posebnih delova, odlučuje većinom koju čine 2/3 ukupnog broja glasova.

Izvođenje radova na razdvajanju ili spajanju poslovnog ili stambenog prostora vrši se na osnovu vrši se na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole. Postupak izdavanja rešenja, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Promena namene objekta bez izvođenja građevinskih radova vrši se na osnovu rešenja kojim se odobrava promena namene objekta, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole. Postupak izdavanja rešenja, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Saglasno članu 14. stav 4. Uredbe o lokacijskim uslovima, za objekte koji su u funkciji proizvodnje, prenosa i distribucije električne energije (izuzetno od opšteg pravila), uslove za projektovanje i priključenje u pogledu priključenja na distributivni, odnosno prenosni sistem električne energije, ne pribavlja nadležni organ u okviru objedinjene procedure, već investitor u skladu sa zakonom kojim se uređuje energetika.

Članom 30. stav 3. Zakona o energetici propisano je da se energetska dozvola pribavlja za izgradnju sledećih objekata:

• objekata za proizvodnju električne energije snage 1 MW i više;
• objekata za proizvodnju električne energije snage do 1 MW koji kao primarni energetski resurs koriste vodu;
• objekata za kombinovanu proizvodnju električne i toplotne energije u termoelektranama - toplanama električne snage 1 MW i više i ukupne toplotne snage 1 MW i više;
• direktnih dalekovoda;
• objekata za proizvodnju derivata nafte;
• naftovoda i produktovoda, objekata za skladištenje nafte, derivata nafte, biogoriva, komprimovanog prirodnog gasa i utečnjenog prirodnog gasa ukupnog rezervoarskog prostora većeg od 10 m³;
• objekata za transport prirodnog gasa, objekata za distribuciju prirodnog gasa i objekata za skladištenje prirodnog gasa;
• direktnih gasovoda;
• objekata za proizvodnju toplotne energije snage 1 MW i više;
• objekata za proizvodnju biogoriva kapaciteta preko 10 t godišnje.

Izvođenje radova na izgradnji vrši se na osnovu građevinske dozvole. Postupak podnošenja zahteva i dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole propisani su članom 135. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Pre podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole, neophodno je pribaviti lokacijske uslove, u skladu sa čl. 53a – 57. Zakona i članom 6. Pravilnika. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Izdavanje građevinske dozvole za radove na postojećem objektu moguće je isključivo ukoliko je reč o legalnom objektu, odnosno objektu koji je upisan u evidenciju katastra nepokretnosti.

Članom 155. stav 3. i 4. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da investitor obezbeđuje tehnički pregled objekta, kao i da snosi troškove tehničkog pregleda.

U stavu 5. istog člana propisano je da, izuzetno od navedenog pravila, tehnički pregled objekta, ili dela objekta koji predstavlja celinu i može se kao takav samostalno koristiti, može obezbediti i drugo lice koje za to ima interes, u kom slučaju to lice snosi troškove tehničkog pregleda. U tom slučaju, lice koje je o svom trošku obezbedilo tehnički pregled objekta ima pravo da podnese zahtev za izdavanje upotrebne dozvole, saglasno članu 155. stav 6. Zakona o planiranju i izgradnji.

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, možete podneti zahtev za  izdavanje upotrebne dozvole, pod uslovom da obezbedite i snosite troškove tehničkog pregleda objekta.

Postupak izdavanja upotrebne dozvole, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 158. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 42. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu http://gradjevinskedozvole.rs, u okviru sekcije „Propisi“.

Ukoliko uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole priložite kompletnu propisanu dokumentaciju, ne postoji prepreka da upotrebna dozvola bude izdata.

Napominjemo da Stranica nije namenjena za instrukcije za postupanje u konkretnim slučajevima.

Članom 31. stav 1. tačka 2) Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da pravila građenja u planskom dokumentu, između ostalog, sadrže uslove za parcelaciju, preparcelaciju i formiranje građevinske parcele, kao i minimalnu i maksimalnu površinu građevinske parcele.

Imajući to u vidu, podatak o minimalnoj površini građevinske parcele možete dobiti uvidom u planski dokument kojim je obuhvaćena predmetna parcela.

Izvođenje radova na adaptaciji vrši se na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole. Postupak izdavanja rešenja, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Građevinska dozvola iz 1980. godine nije relevantna sa aspekta odredaba važećeg Zakona o planiranju i izgradnji.

Izgradnja objekta (kuće) vrši se na osnovu građevinske dozvole. Postupak podnošenja zahteva i dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole propisani su članom 135. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Pre podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole, neophodno je pribaviti lokacijske uslove, u skladu sa čl. 53a – 57. Zakona i članom 6. Pravilnika. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Članom 53. tačka 2) Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisano je da je registrator registra objedinjenih procedura dužan da obezbedi javnu dostupnost podataka o toku svakog pojedinačnog predmeta, kao i objavljivanje lokacijskih uslova, građevinske i upotrebne dozvole i rešenja iz člana 145. Zakona kroz Centralni informacioni sistem, u roku od tri radna dana od dana njihovog izdavanja.

U skladu sa citiranim odredbama Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, pretragu objavljenih lokacijskih uslova i građevinskih dozvola možete izvršiti koristeći Centralni informacioni sistem, posredstvom sledećeg linka:

https://ceop.apr.gov.rs/eregistrationportal/Public/Manage/Publications

Članom 31. stav 1. tač. 3 - 5) Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da pravila građenja u planskom dokumentu, između ostalog, sadrže položaj objekata u odnosu na regulaciju i u odnosu na granice građevinske parcele, kao i najveću dozvoljenu visinu ili spratnost objekata.

Imajući to u vidu, podatak o položaju objekta u odnosu na granicu građevinske parcele, kao i o najvećoj dozvoljenoj visini ili spratnosti objekta, možete dobiti uvidom u planski dokument kojim je obuhvaćena predmetna parcela.

Članom 155. stav 3. i 4. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da investitor obezbeđuje tehnički pregled objekta, kao i da snosi troškove tehničkog pregleda.

U stavu 5. istog člana propisano je da, izuzetno od navedenog pravila, tehnički pregled objekta, ili dela objekta koji predstavlja celinu i može se kao takav samostalno koristiti, može obezbediti i drugo lice koje za to ima interes, u kom slučaju to lice snosi troškove tehničkog pregleda. U tom slučaju, lice koje je o svom trošku obezbedilo tehnički pregled objekta ima pravo da podnese zahtev za izdavanje upotrebne dozvole, saglasno članu 155. stav 6. Zakona o planiranju i izgradnji.

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, možete podneti zahtev za  izdavanje upotrebne dozvole, pod uslovom da obezbedite i snosite troškove tehničkog pregleda objekta.

Postupak izdavanja upotrebne dozvole, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 158. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 42. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu http://gradjevinskedozvole.rs, u okviru sekcije „Propisi“.

Potreba za pribavljanjem odgovarajuće dokumentacije za postavljanje ograde zavisi od vrste ograde o kojoj je reč.

Za postavljanje žičane ili drvene ograde nije potrebno pribavljati akt nadležnog organa za gradnju, odnosno akt za izvođenje radova, saglasno članu 144. Zakona o planiranju i izgradnji.

Građenje zidanih ograda vrši se na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole. Postupak izdavanja rešenja, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Članom 135. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se građevinska dozvola izdaje investitoru koji uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole dostavi projekat za građevinsku dozvolu, ima odgovarajuće pravo na zemljištu ili objektu i koji je dostavio dokaze propisane podzakonskim aktom kojim se bliže uređuje sadržina i način izdavanja građevinske dozvole i platio odgovarajuće administrativne takse. U stavu 2. istog člana propisano je da se kao odgovarajuće pravo na zemljištu smatra pravo svojine, pravo zakupa na građevinskom zemljištu u javnoj svojini, kao i druga prava propisana Zakonom.

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, pravno lice koje sprovede postupak pretvaranja prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu, ispunjava zakonski uslov u pogledu posedovanja odgovarajućeg prava na zemljištu i može da (uz ispunjenje ostalih propisanih uslova) izdejstvuje građevinsku dozvolu za izgradnju objekta na tom zemljištu.

Izvođenje radova na investicionom održavanju objekta i uklanjanju prepreka za osobe sa invaliditetom vrši se na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole. Postupak izdavanja rešenja, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Građenje pomoćnih objekata (objekat koji je u funkciji glavnog objekta, a gradi se na istoj parceli na kojoj je sagrađen ili može biti sagrađen glavni stambeni, poslovni ili objekat javne namene) vrši se na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole. Postupak izdavanja rešenja, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Odredbama Zakona o planiranju i izgradnji (član 2. tačka 28) predviđeno je da se potporni zidovi postavljaju (grade) u okviru pripremnih radova. Odredbama Zakona nije predviđena mogućnost građenja potpornog zida kao posebnog objekta.

Izmena građevinske dozvole je moguća ukoliko je rešenje o građevinskoj dozvoli i dalje na pravnoj snazi. Dokumentacija koja se podnosi uz zahtev za izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli propisana je članom 24. stav 2. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Uz zahtev za izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli zbog promene investitora prilaže se dokaz o sticanju, odnosno gubitku odgovarajućeg prava na zemljištu ili objektu u smislu Zakona (što bi u konkretnom slučaju bio izvod iz katastra nepokretnosti). 

Ukoliko rešenje o građevinskoj dozvoli više nije na pravnoj snazi, nije moguća izmena te građevinske dozvole. U tom slučaju, eventualno bi mogao biti podnet zahtev za izdavanje nove građevinske dozvole. Postupak podnošenja zahteva i dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole propisani su članom 135. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Pre podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole, neophodno je pribaviti lokacijske uslove, u skladu sa čl. 53a – 57. Zakona i članom 6. Pravilnika. 

Ukoliko su radovi po ranije izdatoj građevinskoj dozvoli realizovani, možete podneti zahtev za izdavanje upotrebne dozvole. Postupak izdavanja upotrebne dozvole, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 158. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 42. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Odredbama člana 178. stav 1. tačka 2) Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da ako građevinski inspektor u vršenju inspekcijskog nadzora utvrdi da na objektu koji se gradi ili koji je izgrađen postoje nedostaci koji predstavljaju neposrednu opasnost po stabilnost, odnosno bezbednost objekta i njegove okoline i život i zdravlje ljudi, zabraniće rešenjem korišćenje objekta ili njegovog dela dok se ne otklone utvrđeni nedostaci.

Odredbama Zakona nije propisano da građevinski inspektor donosi posebno rešenje kojim se dozvoljava ponovno korišćenje objekta (ili njegovog dela) po otklanjanju utvrđenih nedostataka.

Postavljanje oglasnih panoa (bilborda) nije predmet regulisanja Zakona o planiranju i izgradnji, već Zakona o oglašavanju („Službeni glasnik republike Srbije“ broj 6/2016).

Prema članu 39. Zakona o oglašavanju, oglasni pano (bilbord) predstavlja sredstvo za oglašavanje na otvorenim površinama, tj. površinama koje su izvan zatvorenog prostora i dostupne su javnosti, odnosno neodređenom broju primalaca. Članom 40. stav 2. Zakona o oglašavanju propisano je da uslove i način oglašavanja na otvorenim površinama bliže uređuje jedinica lokalne samouprave.

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o oglašavanju, informaciju o uslovima i načinu oglašavanja na otvorenim površinama, odnosno postavljanja bilborda, možete naći u odgovarajućem aktu jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji je planirano postavljanje bilborda.

Članom 3. Uredbe o lokacijskim uslovima propisano je da lokacijski uslovi ne glase na ime podnosioca zahteva za njihovo izdavanje, pa ih u postupku pribavljanja građevinske dozvole može upotrebiti drugo lice koje ispunjava uslove za podnošenje tog zahteva. Na zahtev jednog ili više podnosioca zahteva, za jednu parcelu može biti izdato više različitih lokacijskih uslova, odnosno uslova za priključenje i projektovanje.

Saglasno citiranim odredbama Uredbe o lokacijskim uslovima, više lica mogu podneti zahteve za izdavanje lokacijskih uslova za istu lokaciju (parcelu). Nadležni organ je u obavezi da postupi po svakom od podnetih zahteva, u rokovima koji su propisani Zakonom o planiranju i izgradnji i Pravilnikom o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Građenje ekonomskih objekata (objekti za gajenje životinja) vrši se na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole. Postupak izdavanja rešenja, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Promena namene objekta bez izvođenja građevinskih radova, kao i promena namene uz izvođenje građevinskih radova vrši se na osnovu rešenja kojim se odobrava promena namene objekta, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole. Postupak izdavanja rešenja, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Mogućnost eventualnog postavljanja kanalizacione cevi preko saobraćajnice zavisi od uslova upravljača javnog puta. U vezi sa tim, upravljač konkretnog javnog puta bi se, prilikom davanja odgovarajućih uslova (za projektovanje i priključenje, odnosno za ukrštanje i paralelno vođenje) izjasnio da li postoje tehničke mogućnosti za takvo rešenje i pod kojim uslovima.  

U skladu sa članom 3. stav 1. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, od 01.01.2016. godine objedinjena procedura, odnosno određene faze objedinjene procedure pokreću se pred nadležnim organom popunjavanjem odgovarajućeg zahteva, odnosno prijave kroz Centralni informacioni sistem, koji se potpisuje kvalifikovanim elektronskim potpisom.

Link za pristup Sistemu: https://ceop.apr.gov.rs/eregistrationportal/

Izvođenje radova na dogradnji objekta (izvođenje građevinskih i drugih radova kojima se izgrađuje novi prostor van postojećeg gabarita objekta i sa njim čini građevinsku, funkcionalnu ili tehničku celinu) vrši se na osnovu građevinske dozvole. Postupak podnošenja zahteva i dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole propisani su članom 135. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Pre podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole, neophodno je pribaviti lokacijske uslove, u skladu sa čl. 53a – 57. Zakona i članom 6. Pravilnika. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Građenje zidanih ograda vrši se na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova, saglasno članu 145. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji.

Članom 175. stav 1. tačka 2) Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da građevinski inspektor u vršenju inspekcijskog nadzora ima pravo i dužnost da proverava da li je za objekat koji se gradi, odnosno za izvođenje radova izdata građevinska dozvola i potvrđena prijava o početku građenja, odnosno izdato rešenje iz člana 145. Zakona. U članu 176. stav 1. tačka 1a) istog Zakona propisano je da je građevinski inspektor u vršenju inspekcijskog nadzora ovlašćen da naloži rešenjem uklanjanje objekta, odnosno vraćanje u prvobitno stanje, ako se objekat gradi, odnosno izvode radovi bez rešenja iz člana 145. Zakona.

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, građevinski inspektor je ovlašćen da u opisanoj situaciji preduzme odgoivarajuće mere, odnosno da naloži rešenjem uklanjanje objekta (ograde), odnosno vraćanje u prvobitno stanje, ukoliko su radovi na građenju ograde izvedeni bez rešenja o odobrenju izvođenja radova iz člana 145. Zakona.

Ukoliko je urbanističkim uslovima utvrđeno da je na parceli moguća izgradnja slobodno stojećeg objekta (u jednini), nije moguće izgraditi još jedan objekat, već bi bilo neophodno srušiti postojeći objekat i umesto njega izgraditi novi.

Građenje objekata vrš se na osnovu građevinske dozvole. Postupak podnošenja zahteva i dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole propisani su članom 135. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Pre podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole, neophodno je pribaviti lokacijske uslove, u skladu sa čl. 53a – 57. Zakona i članom 6. Pravilnika. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Izvođenje radova na investicionom održavanju (izvođenje građevinsko-zanatskih, odnosno drugih radova zavisno od vrste objekta u cilju poboljšanja uslova korišćenja objekta u toku eksploatacije) vrši se na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole. Kada se zahtev za izdavanje rešenja o odobrenju izvođenja radova podnosi radi izvođenja radova na investicionom održavanju, uz zahtev se, umesto idejnog projekta, prilaže tehnički opis i popis radova, u skladu sa članom 28. stav 2. tačka 1) Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Članom 133. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji propisani su objekti za čiju izgradnju građevinsku dozvolu izdaje Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. Izdavanje građevinskih dozvola za izgradnju objekata koji nisu određeni u članu 133. Zakona o planiranju i izgradnji povereno je jedinicama lokalne samouprave na čijoj teritoriji se planira izgradnja predmetnog objekta. Članom 145. stav 1. Zakona proopisano je da organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole izdaje rešenje o odobrenju izvođenja radova za radove obuhvaćene tim stavom.

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, za izdavanje rešenja o odobrenju izvođenja radova na investicionom održavanju na stambenoj zgradi nadležna je jedinica lokalne samouprave na čijoj teritoriji se nalazi predmetni objekat.

Izmena građevinske dozvole ne vrši se po automatizmu (na osnovu pravnosnažnog rešenja u ostavinskom postupku), već zainteresovano lice podnosi odgovarajući zahtev u tom cilju.

Članom 141. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da, ako se nakon pravnosnažnosti rešenja o građevinskoj dozvoli promeni investitor, novi investitor je dužan da u roku od 15 dana od dana nastanka promene, podnese organu koji je izdao građevinsku dozvolu zahtev za izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli. U stavu 2. istog člana propisano je da se uz zahtev prilaže dokaz o pravu svojine, odnosno drugom pravu na zemljištu radi izgradnje objekta, odnosno dokaz o pravu svojine na objektu radi rekonstrukcije objekta i drugi pravni osnov sticanja prava svojine na objektu u izgradnji, dok je u stavu 7. propisano da se kao odgovarajući dokaz može podneti i pravnosnažno rešenje o nasleđivanju.

Članom 142. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da po izdavanju rešenja o građevinskoj dozvoli, investitor, u skladu sa novonastalim finansijskim i drugim okolnostima, izmenama u dostupnosti komunalne i druge infrastrukture, radi usaglašavanja sa projektom za izvođenje i iz drugih razloga, može podneti zahtev za izmenu građevinske dozvole.

Kada se izmena građevinske dozvole traži zbog izmene projekta za građevinsku dozvolu, uz zahtev za izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli dostavlja se novi projekat za građevinsku dozvolu, odnosno separat izmena projekta za građevinsku dozvolu, sa izvodom iz projekta za građevinsku dozvolu, izrađen u skladu sa pravilnikom kojim se uređuje sadržina tehničke dokumentacije, saglasno članu 24. stav 2. tačka 1) Pravilnika postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Članom 17. stav 1. Zakona o hipoteci („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 115/05, 60/15, 63/15 – odluka US RS i 83/15) propisano je da vlasnik hipotekovane nepokretnosti ne sme fizički menjati predmet hipoteke (pregrađivanje, dogradnja, rušenje, spajanje, deoba, i dr.) bez pismene saglasnosti poverioca, koju poverilac neće odbiti da izda bez opravdanog razloga.

Imajući u vidu citiranu odredbu Zakona o hipoteci, u postupku ishodovanja rešenja o odobrenju izvođenja radova na rekonstrukciji objekta neophodno je pribaviti saglasnost hipotekarnog poverioca, ukoliko je objekat (u celini ili delimično) pod hipotekom.

Izvođenje radova na investicionom održavanju (izvođenje građevinsko-zanatskih, odnosno drugih radova zavisno od vrste objekta u cilju poboljšanja uslova korišćenja objekta u toku eksploatacije) vrši se na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole. Postupak izdavanja rešenja, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Za građenje jednostavnih objekata koji se grade na istoj katastarskoj parceli na kojoj je sagrađen glavni objekat, a koji se izvode na način da ne ometaju redovno korišćenje susednih objekata nije potrebno pribavljati akt nadležnog organa za gradnju, odnosno akt za izvođenje radova, u skladu sa članom 144. Zakona o planiranju i izgradnji. U jednostavne objekte spadaju nadstrešnice osnove do 10 m², dok je za građenje nadstrešnica osnove preko 10 m² potrebno pribaviti građevinsku dozvolu.

Postupak podnošenja zahteva i dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole propisani su članom 135. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Pre podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole, neophodno je pribaviti lokacijske uslove, u skladu sa čl. 53a – 57. Zakona i članom 6. Pravilnika. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Visina naknada za usluge Centralnog registra objedinjenih procedura (CEOP) propisana je Odlukom o naknadama za poslove registracije i druge usluge koje pruža Agencija za privredne registre („Sl. glasnik RS", br. 119/13, 138/14, 45/2015 i 106/15).

Kada je reč o visini naknada koje se odnose na lokacijske uslove, iznosi su sledeći:

• za izdavanje i izmenu lokacijskih uslova za klase objekata iz kategorije „A” i „B” 1.000,00 dinara;
• za izdavanje i izmenu lokacijskih uslova za klase objekata iz kategorije „V” i „G” 2.000,00 dinara.

Članom 135. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se građevinska dozvola izdaje investitoru koji uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole dostavi projekat za građevinsku dozvolu, ima odgovarajuće pravo na zemljištu ili objektu i koji je dostavio dokaze propisane podzakonskim aktom kojim se bliže uređuje sadržina i način izdavanja građevinske dozvole i platio odgovarajuće administrativne takse. Kao odgovarajuće pravo na zemljištu smatra se pravo svojine, pravo zakupa na građevinskom zemljištu u javnoj svojini, kao i druga prava propisana Zakonom, dok se za izgradnju ili izvođenje radova na građevinskom zemljištu ili objektu koji je u vlasništvu više lica, kao dokaz o odgovarajućem pravu prilaže i overena saglasnost tih lica.

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, ukoliko kao investitor priložite overenu saglasnost ostalih suvlasnika na zemljištu (iuz ispunjenje ostalih propisanih uslova), ne postoje pravne prepreke za izdavanje građevinske dozvole.

Saglasno članu 24. stav 2. tačka 1) Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, ukoliko se izmena rešenja o građevinskoj dozvoli traži zbog izmene projekta za građevinsku dozvolu, uz zahtev za izmenu dostavlja se novi projekat za građevinsku dozvolu, odnosno separat izmena projekta za građevinsku dozvolu, sa izvodom iz projekta za građevinsku dozvolu, izrađen u skladu sa pravilnikom kojim se uređuje sadržina tehničke dokumentacije.

Članom 3. st. 8 – 9. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisano je da donosilac akata izdatog u objedinjenoj proceduri izdaje klauzulu pravnosnažnosti tog akta u formi potvrde sastavljene u skladu sa stavom 2. tog člana, odnosno u formi elektronskog dokumenta, u pdf formatu, potpisanom kvalifikovanim elektronskim potpisom. Nadležni organ, odnosno imalac javnih ovlašćenja, će na zahtev i o trošku zainteresovanog lica, tom licu izdati u papirnom obliku prepis dokumenta koji je u okviru objedinjene procedure izdao u elektronskoj formi.

Ukoliko je u konkretnom slučaju reč o istom investitoru (pravnom licu koje je promenilo svoje poslovno ime), mišljenja smo da nije potrebno sprovoditi postupak izmene, odnosno izdavanja nove dokumentacije, već da je nadležnom organu potrebno samo dostaviti dokaz da je reč o istom pravnom licu (sa promenjenim poslovnim imenom).

Postupak donošenja rešenja o kućnom broju i upisa prava svojine na objektu sprovodi se tek nakon donošenja rešenja o upotrebnoj dozvoli, a sprovodi ga organ nadležan za poslove državnog premera i katastra po službenoj dužnosti, nakon prijema rešenja o upotrebnoj dozvoli.

Članom 17. stav 1. Zakona o hipoteci („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 115/05, 60/15, 63/15 – odluka US RS i 83/15) propisano je da vlasnik hipotekovane nepokretnosti ne sme fizički menjati predmet hipoteke (pregrađivanje, dogradnja, rušenje, spajanje, deoba, i dr.) bez pismene saglasnosti poverioca, koju poverilac neće odbiti da izda bez opravdanog razloga.

Imajući u vidu citiranu odredbu Zakona o hipoteci, u postupku ishodovanja rešenja o odobrenju izvođenja radova na rekonstrukciji objekta neophodno je pribaviti saglasnost hipotekarnog poverioca, ukoliko je objekat (u celini ili delimično) pod hipotekom.

Odredbama Zakona o planiranju i izgradnji (član 69. stav 6) propisana je mogućnost građenja na poljoprivrednom zemljištu isključivo za linijske infrastrukturne objekte, komunalnu infrastrukturu, elektroenergetske i elektronske objekte ili komunikacione mreže i uređaje, uz prethodno pribavljenu saglasnost ministarstva nadležnog za poslove poljoprivrede.

Ostale vrste objekata mogu se graditi po sprovedenom postupku promene namene poljoprivrednog zemljišta, uz plaćanje naknade za promenu namene.

Postupak izdavanja upotrebne dozvole, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 158. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 42. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Nadležni organ kome je podnet zahtev za izdavanje rešenja o odobrenju izvođenja radova na adaptaciji objekta razmenjuje akte u postupku objedinjene procedure sa podnosiocem zahteva. Ukoliko je nadležni organ doneo rešenje o odobrenju izvođenja radova, primerak rešenja je dostavljen podnosiocu zahteva (punomoćniku) elektronskim putem, posredstvom Centralnog informacionog sistema.

U skladu sa članom 3. stav 9. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, nadležni organ, odnosno imalac javnih ovlašćenja, će na zahtev i o trošku zainteresovanog lica, tom licu izdati u papirnom obliku prepis dokumenta koji je u okviru objedinjene procedure izdao u elektronskoj formi.

Članom 133. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji propisani su objekti za čiju izgradnju građevinsku dozvolu izdaje Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. Izdavanje građevinskih dozvola za izgradnju objekata koji nisu određeni u članu 133. Zakona o planiranju i izgradnji povereno je jedinicama lokalne samouprave na čijoj teritoriji se planira izgradnja predmetnog objekta.

Imajući u vidu da objekat koji ste opisali u Vašem pitanju nije obuhvaćen definicijom iz člana 133. Zakona o planiranju i izgradnji, za izdavanje građevinske dozvole za njegovu izgradnju nadležna je jedinica lokalne samouprave na čijoj teritoriji se planira izgradnja predmetnog objekta.

Izgradnja objekata je moguća isključivo na građevinskom zemljištu (osim objekata iz člana 69. stav 1. Zakona, koji se mogu graditi i na građevinskom zemljištu). Shodno tome, pre eventualne izgradnje na predmetnom zemljištu, neophodno je izvršiti promenu namene iz šumskog u građevinsko.

Pitanje u vezi sa potrebnom saglasnošću za izvođenje radova na dogradnji objekta nije regulisano odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, već Zakona o stanovanju i održavanju zgrada.

Članom 9. stav 1. Zakona o stanovanju i održavanju zgrada propisano je da raspolaganje zajedničkim delovima zgrade jeste prenos prava svojine nad zajedničkim delovima zgrade u cilju dogradnje, nadziđivanja, pripajanja ili pretvaranja. Članom 44. stav 2. istog Zakona propisano je da o raspolaganju zajedničkim delovima zgrade skupština stambene zajednice, koju čine svi vlasnici posebnih delova, odlučuje većinom koju čine 2/3 ukupnog broja glasova.

Pitanja u vezi sa eventualnom prodajom postojećeg stana i podnošenjem zahteva za legalizaciju nisu predmet regulisanja Zakona o planiranju i izgradnji i podzakonskih akata donetih na osnovu tog Zakona.

Članom 2. Pravilnika o izmenama Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata
("Sl. glasnik RS", br. 67/17) propisano je da se glavni projekat izrađen do dana stupanja na snagu ovog pravilnika, u skladu sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji ("Službeni glasnik RS", br. 72/09, 81/09 - ispravka, 64/10 - US, 24/11, 121/12, 42/13 - US, 50/13, 98/13 - US), može koristiti kao:

• projekat za građevinsku dozvolu, uz obaveznu izradu glavne sveske projekta za građevinsku dozvolu iz člana 50. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata ("Službeni glasnik RS", br. 23/15, 77/15, 58/16 i 96/16) i izvoda iz projekta za građevinsku dozvolu iz člana 33. ("Službeni glasnik RS", br. 23/15, 77/15, 58/16 i 96/16), u postupku pribavljanja građevinske dozvole, ako se taj zahtev podnese nadležnom organu najkasnije do 30. juna 2018. godine;
• idejni projekat za objekte iz čl. 145. i 147. Zakona, uz obaveznu izradu glavne sveske idejnog projekta, u skladu sa članom 42. ("Službeni glasnik RS", br. 23/15, 77/15, 58/16 i 96/16), u postupku pribavljanja rešenja po članu 145. Zakona, odnosno privremene građevinske dozvole, ako se taj zahtev podnese nadležnom organu najkasnije do 30. juna 2018. godine;
• projekat za izvođenje, uz obaveznu izradu glavne sveske projekta za izvođenje, u skladu sa članom 61. ("Službeni glasnik RS", br. 23/15, 77/15, 58/16 i 96/16), za potrebe izgradnje objekta, odnosno izvođenja radova, ako se prijava radova nadležnom organu izvrši najkasnije do 30. juna 2018. godine;
• projekat izvedenog objekta, uz obaveznu izradu glavne sveske projekta izvedenog objekta, u skladu sa čl. 61. i 71. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata ("Službeni glasnik RS", br. 23/15, 77/15, 58/16 i 96/16), u postupku pribavljanja upotrebne dozvole, ako se prijava radova nadležnom organu izvrši najkasnije do 30. juna 2018. godine, uz shodnu primenu čl. 70-74. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata ("Službeni glasnik RS", br. 23/15, 77/15, 58/16 i 96/16).

Imajući u vidu citirane odredbe Pravilnika o izmenama Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata, istekao je rok u kome je glavni projekat, izrađen do dana stupanja na snagu Pravilnika, u skladu sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji ("Službeni glasnik RS", br. 72/09, 81/09 - ispravka, 64/10 - US, 24/11, 121/12, 42/13 - US, 50/13, 98/13 - US), mogao biti korišćen.

Članom 135. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se građevinska dozvola izdaje investitoru koji uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole dostavi projekat za građevinsku dozvolu, ima odgovarajuće pravo na zemljištu ili objektu i koji je dostavio dokaze propisane podzakonskim aktom kojim se bliže uređuje sadržina i način izdavanja građevinske dozvole i platio odgovarajuće administrativne takse. Kao odgovarajuće pravo na zemljištu smatra se pravo svojine, pravo zakupa na građevinskom zemljištu u javnoj svojini, kao i druga prava propisana Zakonom, dok se za izgradnju ili izvođenje radova na građevinskom zemljištu ili objektu koji je u vlasništvu više lica, kao dokaz o odgovarajućem pravu prilaže i overena saglasnost tih lica.

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, ukoliko investitor ima isključivo pravo svojine (ili neko drugo pravo propisano Zakonom) na zemljištu na kome je planirana izgradnja, u cilju pribavljanja građevinske dozvole nije potrebno pribavljati saglasnost trećih lica. Ukoliko je reč o zemljištu koje je u vlasništvu više lica, kao dokaz o odgovarajućem pravu prilaže i overena saglasnost tih lica.

Izvođenje radova na dogradnji objekta (izvođenje građevinskih i drugih radova kojima se izgrađuje novi prostor van postojećeg gabarita objekta i sa njim čini građevinsku, funkcionalnu ili tehničku celinu) vrši se na osnovu građevinske dozvole. Članom 135. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se građevinska dozvola izdaje investitoru koji uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole dostavi projekat za građevinsku dozvolu, ima odgovarajuće pravo na zemljištu ili objektu i koji je dostavio dokaze propisane podzakonskim aktom kojim se bliže uređuje sadržina i način izdavanja građevinske dozvole i platio odgovarajuće administrativne takse. Kao odgovarajuće pravo na objektu smatra se pravo svojine, dok se za izgradnju ili izvođenje radova na građevinskom zemljištu ili objektu koji je u vlasništvu više lica, kao dokaz o odgovarajućem pravu prilaže i overena saglasnost tih lica.

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, nije moguće dobiti građevinsku dozvolu za izvođenje radova na objektu koji je u vlasništvu više lica, ukoliko prethodno nije pribavljena overena saglasnost ostalih suvlasnika.

Odredbama Zakona o planiranju i izgradnji nije predviđena mogućnost podnošenja posebnog zahteva za postavljanje skele na susednoj parceli za potrebe izvođenja radova na postojećem objektu.

Članom 31. stav 1. tačka 1) Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da pravila građenja u važećem planskom dokumentu, između ostalog, sadrže vrstu i namenu odnosno kompatibilne namene objekata koji se mogu graditi u pojedinačnim zonama pod uslovima utvrđenim planskim dokumentom, odnosno klasu i namenu objekata čija je izgradnja zabranjena u tim zonama.

Imajući u vidu citiranu odredbu Zakona o planiranju i izgradnji, podatak o tome da li je zabranjena izgradnja određene klase i namene objekta u konkretnoj zoni, možete saznati uvidom u važeći planski dokument kojim je obuhvaćena parcela na kojoj je predviđena gradnja predmetnog objekta.

Članom 31. stav 1. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisano je da se prijava radova u skladu sa izdatom građevinskom dozvolom, rešenjem izdatim u skladu sa članom 145. Zakona, odnosno privremenom građevinskom dozvolom, vrši nadležnom organu kroz CIS, najkasnije osam dana pre početka izvođenja radova.

Imajući u vidu citiranu odredbu Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, prijava radova može se izvršiti samo za sve radove obuhvaćene građevinskom dozvolom.

Kada je reč o izjavi o završetku izrade temelja, mišljenja smo da prijavom treba da budu obuhvaćeni svi radovi (odnosno objekti) koji su obuhvaćeni građevinskom dozvolom.

Članom 135. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se građevinska dozvola izdaje investitoru koji uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole dostavi projekat za građevinsku dozvolu, ima odgovarajuće pravo na zemljištu ili objektu i koji je dostavio dokaze propisane podzakonskim aktom kojim se bliže uređuje sadržina i način izdavanja građevinske dozvole i platio odgovarajuće administrativne takse. Kao odgovarajuće pravo na zemljištu smatra se pravo svojine, pravo zakupa na građevinskom zemljištu u javnoj svojini, kao i druga prava propisana Zakonom, dok se za izgradnju ili izvođenje radova na građevinskom zemljištu ili objektu koji je u vlasništvu više lica, kao dokaz o odgovarajućem pravu prilaže i overena saglasnost tih lica.

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, ukoliko investitor ima pravo svojine ili neko drugo pravo propisano Zakonom na zemljištu na kome je planirana izgradnja, u cilju pribavljanja građevinske dozvole nije potrebno pribavljati saglasnost trećih lica. Ukoliko je reč o zemljištu koje je u vlasništvu više lica, kao dokaz o odgovarajućem pravu prilaže i overena saglasnost tih lica.

Izvođenje radova na dogradnji objekta (izvođenje građevinskih i drugih radova kojima se izgrađuje novi prostor van postojećeg gabarita objekta i sa njim čini građevinsku, funkcionalnu ili tehničku celinu) vrši se na osnovu građevinske dozvole.  Postupak podnošenja zahteva i dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole propisani su članom 135. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Pre podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole, neophodno je pribaviti lokacijske uslove, u skladu sa čl. 53a – 57. Zakona i članom 6. Pravilnika. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Stranica ne raspolaže podatkom o ukupnom iznosu taksi i naknada koje je potrebno platiti za izdavanje rešenja o građevinskoj dozvoli.

U slučaju izvođenja radova bez dokumentacije propisane Zakonom o planiranju i izgradnji, građevinski inspektor je u obavezi da preduzme neku od mera iz člana 176. Zakona.

Podnošenje zahteva za izdavanje dokumentacije potrebne za izvođenje radova na izgradnji objekta nije povezano sa preduzimanjem Zakonom propisanih mera od strane građevinskog inspektora u slučaju izvođenja radova bez propisane dokumentacije.

Članom 31. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisana je sadržina pravila građenja u planskom dokumentu. U stavu 5. istog člana regulisano je da pravila građenja u zavisnosti od vrste planskog dokumenta mogu da sadrže i druge uslove arhitektonskog oblikovanja, materijalizacije, završne obrade, kolorita i drugo.

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, odgovori na Vaša pitanja zavise od toga šta je predviđeno odgovarajućim odredbama planskog dokumenta kojim je obuhvaćena katastarska parcela na kojoj je planiranoizvođenje predmetnih radova.

U skladu sa članom 136. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji, rok za izdavanje građevinske dozvole je pet radnih dana od dana podnošenja zahteva.

Izvođenje radova na investicionom održavanju (izvođenje građevinsko-zanatskih, odnosno drugih radova zavisno od vrste objekta u cilju poboljšanja uslova korišćenja objekta u toku eksploatacije) vrši se vrši se na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole. Postupak izdavanja rešenja, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Članom 145. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se rešenje o odobrenju izvođenja radova izdaje investitoru koji ima odgovarajuće pravo u skladu sa članom 135. Zakona. U članu 135. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji regulisano je da se kao odgovarajuće pravo na zemljištu smatra pravo svojine, pravo zakupa na građevinskom zemljištu u javnoj svojini, kao i druga prava propisana Zakonom, dok je u stavu 6. istog člana propisano da se za izgradnju ili izvođenje radova na građevinskom zemljištu ili objektu koji je u vlasništvu više lica, kao dokaz o odgovarajućem pravu prilaže i overena saglasnost tih lica.

Imajući u vidu sve citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, zahtev za izdavanje rešenja o odobrenju izvođenja radova na investicionom održavanju podnosi vlasnik zemljišta, a ukoliko je predmetno zemljište u vlasništvu više lica, kao dokaz o odgovarajućem pravu prilaže i overena saglasnost tih lica.

Članom 97. stav 9. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se doprinos za uređivanje građevinskog zemljišta plaća kada se namena objekta, odnosno dela objekta, menja iz jedne namene u drugu namenu za koju je propisan veći iznos doprinosa.

Saglasno citiranoj odredbi Zakona o planiranju i izgradnji, ukoliko se promena namene odnosi samo na deo objekta (pri čemu se promena odnosi na namenu za koju je propisan veći iznos doprinosa), doprinos za uređivanje uređivanje građevinskog zemljišta plaća se samo za deo objekta za koji se vrši promena namene.

Kao što je u Vašem pitanju konstatovano, formulacijom iz člana 101. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji nije regulisan stepen izgradnje objekta koji se minimalno zahteva za izmenu ugovora o zakupu na građevinskom zemljištu u javnoj svojini, u slučaju promene vlasnika objekta, odnosno posebnog fizičkog dela objekta. Međutim, imajući u vidu činjenicu da je promena zakupca moguća na zahtev „novog vlasnika objekta, odnosno dela objekta“, mišljenja smo da je neophodno da je završena izgradnja barem dela objekta koji čini tehničko-tehnološku celinu i može se kao takav samostalno koristiti.

Članom 53. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da informacija o lokaciji sadrži podatke o mogućnostima i ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli, odnosno na više katastarskih parcela na osnovu planskog dokumenta.

Saglasno citiranoj odredbi Zakona o planiranju i izgradnji, ukoliko je važećim planskim dokumentom (planom generalne regulacije) predviđeno da je u cilju izvođenja predmetnih radova neophodno izraditi plan detaljne regulacije, nesporno je da takva obaveza postoji, odnosno da je utemeljena u odredbama Zakona.

Napominjemo da Stranica nije namenjena za davanje pravnih saveta, kao ni za instrukcije za postupanje u konkretnim slučajevima.

Članom 142. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da, ukoliko u toku izgradnje, odnosno izvođenja radova, nastanu izmene u odnosu na izdatu građevinsku dozvolu, glavni projekat, odnosno projekat za građevinsku dozvolu, investitor je dužan da obustavi gradnju i podnese zahtev za izmenu građevinske dozvole.

Saglasno članu 24. stav 2. tačka 1) Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, uz zahtev za izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli dostavlja se novi projekat za građevinsku dozvolu, odnosno separat izmena projekta za građevinsku dozvolu, sa izvodom iz projekta za građevinsku dozvolu, izrađen u skladu sa pravilnikom kojim se uređuje sadržina tehničke dokumentacije, ako se izmena traži zbog izmene projekta za građevinsku dozvolu. Članom 26. stav 1. istog Pravilnika propisano je da, ukoliko se izmena građevinske dozvole traži zbog odstupanja u odnosu na izdatu građevinsku dozvolu, a podaci navedeni u izvodu iz projekta za građevinsku dozvolu, koji je sastavni deo zahteva za izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli, nisu u skladu sa važećim lokacijskim uslovima, nadležni organ odbacuje zahtev za izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli, i upućuje podnosioca da pribavi nove lokacijske uslove, odnosno zatraži izmenu važećih lokacijskih uslova.

Izvođenje radova na dogradnji (izvođenje građevinskih i drugih radova kojima se izgrađuje novi prostor van postojećeg gabarita objekta, kao i nadziđivanje objekta, i sa njim čini građevinsku, funkcionalnu ili tehničku celinu) vrši se na osnovu građevinske dozvole. Postupak podnošenja zahteva i dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole propisani su članom 135. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Pre podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole, neophodno je pribaviti lokacijske uslove, u skladu sa čl. 53a – 57. Zakona i članom 6. Pravilnika. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Priključenje na izgrađenu vodovodnu, kanalizacionu, gasnu i sl. mrežu vrši se na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole. Postupak izdavanja rešenja, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Ugovor sa jedinicom lokalne samouprave iz 1968. godine o priključenju na infrastrukturnu mrežu nije relevantan sa aspekta odredaba važećeg Zakona o planiranju i izgradnji.

Članom 2. tačka 24) Zakona o planiranju i izgradnji pomoćni objekat definisan je kao objekat koji je u funkciji glavnog objekta, a gradi se na istoj parceli na kojoj je sagrađen ili može biti sagrađen glavni stambeni, poslovni ili objekat javne namene (garaže, ostave, septičke jame, bunari, cisterne za vodu i sl.).

Saglasno citiranoj odredbi Zakona o planiranju i izgradnji,  pomoćni objekat može bii isključivo u funkciji glavnog objekta, odnosno ne može (u celini niti delimično) da služi nameni koja je predviđena za glavni objekat (stambeni, poslovni ili objekat javne namene).

Izvođenje radova na adaptaciji vrši se na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole. Postupak izdavanja rešenja, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Članom 145. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se rešenje o odobrenju izvođenja radova izdaje investitoru koji, između ostalog, ima odgovarajuće pravo u skladu sa članom 135. Zakona, dok je u članu 135. stav 6. istog Zakona regulisano da se za izgradnju ili izvođenje radova na građevinskom zemljištu ili objektu koji je u vlasništvu više lica, kao dokaz o odgovarajućem pravu prilaže i overena saglasnost tih lica

Kada je reč o pribavljanju potrebne saglasnosti za izvođenje opisanih radova, predmetna materija nije regulisana odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, već Zakona o stanovanju i održavanju zgrada. Naime, u skladu sa članom 42. stav 1. tačka 8) i članom 44. stav 1. Zakona o stanovanju i održavanju zgrada, skupština stambene zajednice, običnom većinom glasova prisutnih članova koji imaju pravo glasa, donosi odluku o preduzimanju radova na zajedničkim delovima zgrade (u koje spada i konstruktivni deo zida ili zidna ispuna).

Izgradnja objekta (kuće) vrši se na osnovu građevinske dozvole. Postupak podnošenja zahteva i dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole propisani su članom 135. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Pre podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole, neophodno je pribaviti lokacijske uslove, u skladu sa čl. 53a – 57. Zakona i članom 6. Pravilnika. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Zahtev za izdavanje građevinske dozvole podnosi investitor, koji može biti bilo koje fizičko ili pravno lice. Takođe, saglasno članu 49. Zakona o opštem upravnom postupku, stranka ili zakonski zastupnik stranke (investitora) može da ovlasti punomoćnika da je zastupa u postupku, pri čemu punomoćnik može biti svako ko je potpuno poslovno sposoban (izuzev lica koje se bavi nadripisarstvom), što podrazumeva i potencijalnog izvođača radova.

Rušenje postojećeg objekta je moguće izvesti na jedan od dva načina.

Prvi je da se rušenje realizuje u okviru pripremnih radova za izgradnju novog objekata. Saglasno članu 137. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji, pripremni radovi se izvode na osnovu građevinske dozvole za izgradnju objekta. U tom slučaju, izvođenje pripremnih radova (rušenje postojećeg objekta) mora biti obuhvaćeno tehničkom dokumentacijom za izgradnju novog objekta, odnosno projektom za građevinsku dozvolu. Postupak podnošenja zahteva i dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole propisani su članom 135. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Pre podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole, potrebno je pribaviti lokacijske uslove, u skladu sa članom 6. Pravilnika. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Drugi način je da se uklanjanje objekta sprovede na osnovu dozvole o uklanjanju objekta. Postupak za izdavanje dozvole o uklanjanju objekta propisan je članom 168. Zakona o planiranju i izgradnji. Uz zahtev za izdavanje dozvole o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela podnosi se:

• projekat rušenja sa tehničkom kontrolom;
• dokaz o svojini na objektu;
• uslovi, ako se radi o objektu čijim rušenjem bi bio ugrožen javni interes (zaštita postojeće komunalne i druge infrastrukture, zaštita kulturnog dobra, zaštita životne sredine i sl.).

Dozvola o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela izdaje se rešenjem u roku od 8 dana od dana dostavljanja uredne dokumentacije.

Građenje pomoćnih objekata (garaže, ostave, septičke jame, bunari, cisterne za vodu i sl.) vrši se na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole. Postupak izdavanja rešenja, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Članom 175. stav 1. tačka 2) Zakona o planiranju i izgradnji propisano da građevinski inspektor u vršenju inspekcijskog nadzora ima pravo i dužnost da proverava da li je za objekat koji se gradi, odnosno za izvođenje radova izdata građevinska dozvola i potvrđena prijava o početku građenja. U skladu sa tim, građevinski inspektor je članom 176. stav 1. tačka 1) Zakona ovlašćen da naredi rešenjem obustavu radova i uklanjanje objekta ili njegovog dela, ako se objekat gradi ili je njegovo građenje završeno bez građevinske dozvole, odnosno ako se objekat gradi suprotno lokacijskim uslovima, odnosno građevinskoj dozvoli, odnosno potvrdi o prijavi radova.

Odredbama Zakona o planiranju i izgradnji nije propisan rok u kome se kršenje odredaba Zakona može prijaviti građevinskom inspektoru.

Pribavljanje potrebne saglasnosti za izvođenje radova na zajedničkim delovima zgrade nije predmet regulisanja odredaba Zakona o planiranju i izgradnji, već Zakona o stanovanju i održavanju zgrada.

Naime, članom 9. stav 1. Zakona o stanovanju i održavanju zgrada propisano je da raspolaganje zajedničkim delovima zgrade jeste prenos prava svojine nad zajedničkim delovima zgrade u cilju dogradnje, nadziđivanja, pripajanja ili pretvaranja. Članom 44. stav 2. istog Zakona propisano je da o raspolaganju zajedničkim delovima zgrade skupština stambene zajednice, koju čine u svi vlasnici posebnih delova, odlučuje većinom koju čine 2/3 ukupnog broja glasova.

Izvođenje radova na sanaciji objekta vrši se na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole. Postupak izdavanja rešenja, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Izvođenje radova na dogradnji (izvođenje građevinskih i drugih radova kojima se izgrađuje novi prostor van postojećeg gabarita objekta, kao i nadziđivanje objekta, i sa njim čini građevinsku, funkcionalnu ili tehničku celinu) vrši se na osnovu građevinske dozvole. Postupak podnošenja zahteva i dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole propisani su članom 135. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Pre podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole, neophodno je pribaviti lokacijske uslove, u skladu sa čl. 53a – 57. Zakona i članom 6. Pravilnika. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Građenje pomoćnih objekata vrši se na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole. Postupak izdavanja rešenja, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Ukoliko se građenje pomoćnog objekta vrši na zemljištu koje je isključivo u vlasništvu investitora, nije potrebno pribaviti saglasnost trećih lica (što podrazumeva i saglasnost komšija).

Izgradnja objekata (uključujući i poljoprivredne objekte) vrši se na osnovu građevinske dozvole. Postupak podnošenja zahteva i dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole propisani su članom 135. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Pre podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole, neophodno je pribaviti lokacijske uslove, u skladu sa čl. 53a – 57. Zakona i članom 6. Pravilnika. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Izgradnja objekta na drugom objektu nije moguća, što podrazumeva da nije moguća ni gradnja plastenika na zgradi.

Postupak izdavanja rešenja o odobrenju izvođenja radova, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Članom 28. stav 5. navedenog Pravilnika propisano je da u slučaju izvođenja radova za koje je potrebno pribaviti uslove za projektovanje i priključenje od strane imaoca javnih ovlašćenja, pre podnošenja zahteva za izdavanje rešenja o odobrenju izvođenja radova, investitor podnosi zahtev za izdavanje lokacijskih uslova nadležnom organu.

Članom 55. Zakona o planiranju i izgradnji regulisano je da lokacijski uslovi sadrže sve urbanističke, tehničke i druge uslove i podatke potrebne za izradu idejnog, odnosno projekta za građevinsku dozvolu i projekta za izvođenje, kao i podatke o:

• broju i površini katastarske parcele, osim za linijske infrastrukturne objekte i antenske stubove;
• nazivu planskog dokumenta, odnosno planskom dokumentu i urbanističkom projektu na osnovu kojeg se izdaju lokacijski uslovi i pravila građenja za zonu ili celinu u kojoj se nalazi predmetna parcela;
• uslove za priključenje na komunalnu, saobraćajnu i drugu infrastrukturu;
• podatke o postojećim objektima na toj parceli koje je potrebno ukloniti pre građenja;
• druge uslove u skladu sa posebnim zakonom.

U skladu sa citiranim odredbama Zakona o planiranju i izgradnji i Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, lokacijskim uslovima utvrđuju se urbanistički, tehnički i drugi uslovi i podaci potrebni za izradu idejnog projekta, kao i drugi uslovi u skladu sa posebnim zakonom.

Postupak podnošenja zahteva i dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje lokacijskih uslova propisani su čl. 53a – 57. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 6. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Odedbama navedenih propisa regulisano je da se uz zahtev za izdavanje lokacijskih uslova prilaže idejno rešenje, izrađeno u skladu sa pravilnikom kojim se uređuje sadržina tehničke dokumentacije i dokaz o uplati administrativne takse za podnošenje zahteva i naknade za Centralnu evidenciju.

Iz odredaba navedenih propisa jasno proizlazi da se uz zahtev za izdavanje lokacijskih uslova ne prilaže saglasnost vlasnika susedne parcele za gradnju planiranog objekta.

Izvođenje radova na rekonstrukciji, kao i izvođenje radova na adaptaciji vrši se na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova. Dokumentacija koju je potrebno priložiti uz zahtev za izdavanje rešenja o odobrenju izvođenja radova definisana je članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Članom 28. stav 2. tačka 1) Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisano je da se uz zahtev za izdavanje rešenja o odobrenju izvođenja radova prilaže idejni projekat izrađen u skladu sa pravilnikom kojim se uređuje sadržina tehničke dokumentacije, odnosno u skladu sa Pravilnikom o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata.

Građenje pomoćnih objekata vrši se na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole. Postupak izdavanja rešenja, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Pravilnik o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 113/2015, 96/2016 i 120/2017) stupio je na snagu dana 01.01.2016. godine. Članom 3. stav 1. navedenog Pravilnika propisano je da se objedinjena procedura, odnosno određene faze objedinjene procedure pokreću pred nadležnim organom popunjavanjem odgovarajućeg zahteva, odnosno prijave kroz Centralni informacioni sistem, koji se potpisuje kvalifikovanim elektronskim potpisom.

Imajući u vidu da postupak za izdavanje upotrebne dozvole predstavlja posebnu fazu objedinjene procedure, zahtev za izdavanje upotrebne dozvole podnosi se u elektronskoj formi, popunjavanjem odgovarajućeg zahteva kroz Centralni informacioni sistem. Saglasno članu 3. stav 3. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, tehnička dokumentacija se dostavlja u dwf ili dwg formatu, potpisanom kvalifikovanim elektronskim potpisom, u skladu sa propisom koji uređuje sadržinu, način i postupak izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata, a ako taj format nije potpisan, ta dokumentacija se dostavlja i u pdf formatu, potpisanom kvalifikovanim elektronskim potpisom.

Nejasno je na koja lica se misli pod formulacijom „ista lica“.

Članom 97. stav 8. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se doprinos za uređivanje građevinskog zemljišta, između ostalog, ne obračunava za skladišne objekte. Shodno tome, za objekat koji ste opisali u Vašem pitanju ne obračunava se doprinos za uređivanje građevinskog zemljišta.

Dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole propisana je članom 28. st. 2-3. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedenim odredbama Pravilnika nije propisano da se uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole prilaže elaborat energetske efikasnosti.

Članom 4. stav 5. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da sertifikat o energetskim svojstvima zgrada čini sastavni deo tehničke dokumentacije koja se prilaže uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole.

Članom 175. stav 1. tačka 2) Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da građevinski inspektor u vršenju inspekcijskog nadzora ima pravo i dužnost da proverava da li je za objekat koji se gradi, odnosno za izvođenje radova izdata građevinska dozvola i potvrđena prijava o početku građenja, odnosno izdato rešenje iz člana 145. Zakona.

Članuom 176. stav 1. tačka 1) istog Zakona propisano je da je građevinski inspektor u vršenju inspekcijskog nadzora ovlašćen da naredi rešenjem obustavu radova i uklanjanje objekta ili njegovog dela, ako se objekat gradi ili je njegovo građenje završeno bez građevinske dozvole, odnosno ako se objekat gradi suprotno lokacijskim uslovima, odnosno građevinskoj dozvoli, odnosno potvrdi o prijavi radova. U stavu 1. tačka 2) istog člana propisano je da je građevinski inspektor ovlašćen i da naloži rešenjem obustavu radova i odredi rok koji ne može biti duži od 60 dana za pribavljanje, odnosno izmenu građevinske dozvole, ako se objekat ne gradi prema građevinskoj dozvoli, odnosno projektu za izvođenje, a ako investitor u ostavljenom roku ne pribavi, odnosno izmeni građevinsku dozvolu, da naloži rešenjem uklanjanje objekta, odnosno njegovog dela.

Stranica nije namenjena za davanje pravnih saveta, kao ni za instrukcije za postupanje u konkretnim slučajevima.

Članom 155. stav 3. i 4. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da tehnički pregled objekta obezbeđuje investitor, koji snosi i troškove tehničkog pregleda.

Izuzetak od navedenog pravila propisan je u članu 155. stav 5. Zakona o planiranju i izgradnji, kojim je regulisano da tehnički pregled objekta, ili dela objekta koji predstavlja celinu i može se kao takav samostalno koristiti, može obezbediti i drugo lice koje za to ima interes, u kom slučaju to lice snosi troškove tehničkog pregleda. U stavu 6. istog člana propisano je da lice koje obezbedi tehnički pregled objekta (odnosno dela objekta) nakon pribavljenog pozitivnog mišljenja komisije za tehnički pregled objekta ima pravo da podnese zahtev za izdavanje upotrebne dozvole.

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, svako zainteresovano lice (koje za to ima interes) može da obezbedi tehnički pregled objekta, a nakon pribaljenog pozitivnog mišljenja komisije za tehnički pregled objekta i da podnese zahtev za izdavanje upotrebne dozvole.

Postupak podnošenja zahteva i dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole propisani su članom 158. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 42. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Odredbama člana 135. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se građevinska dozvola  izdaje investitoru koji uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole dostavi projekat za građevinsku dozvolu, ima odgovarajuće pravo na zemljištu ili objektu i koji je dostavio dokaze propisane podzakonskim aktom kojim se bliže uređuje sadržina i način izdavanja građevinske dozvole (člana 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem) i platio odgovarajuće administrativne takse.

Članom 53. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da informacija o lokaciji sadrži podatke o mogućnostima i ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli, odnosno na više katastarskih parcela na osnovu planskog dokumenta. Informaciju o lokaciji izdaje organ nadležan za izdavanje lokacijskih uslova u roku od osam dana od dana podnošenja zahteva, uz naknadu stvarnih troškova izdavanja te informacije.

Imajući u vidu citiranu odredbu Zakona o planiranju i izgradnji, u cilju dobijanja željene informacije možete se obratiti nadležnom organu jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji je planirana izgradnja predmetnog objekta.

Izvođenje radova na investicionom održavanju (izvođenje građevinsko-zanatskih, odnosno drugih radova zavisno od vrste objekta u cilju poboljšanja uslova korišćenja objekta u toku eksploatacije) vrši se na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole. Postupak izdavanja rešenja, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Pitanje koje ste postavili nije predmet regulisanja odredaba Zakona o planiranju i izgradnji, već Zakona o stanovanju i održavanju zgrada.

Način odlučivanja skupštine stambene zajednice propisan je odredbama člana 44. Zakona o stanovanju i održavanju zgrada. Članom 44. stav 1. navedenog Zakona regulisano je da skupština stambene zajednice, koju čine svi vlasnici posebnih delova zgrade, donosi odluke običnom većinom glasova prisutnih članova koji imaju pravo glasa po određenom pitanju. U stavu 2. istog člana regulisano je da o raspolaganju zajedničkim delovima zgrade, poveravanju upravljanja profesionalnom upravniku i kreditnom zaduživanju stambene zajednice skupština stambene zajednice odlučuje većinom koju čine 2/3 ukupnog broja glasova.

Saglasno definiciji iz člana 2. tačka 24) Zakona o planiranju i izgradnji, septička jama predstavlja pomoćni objekat, u smislu odredaba tog Zakona. Građenje pomoćnih objekata vrši se na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole. Postupak izdavanja rešenja, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Nakon izdavanja rešenja o odobrenju izvođenja radova, a pre početka izvođenja, neophodno je izvršiti prijavu radova, u skladu sa članom 31. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Izgradnja objekta (kuće) vrši se na osnovu građevinske dozvole. Postupak podnošenja zahteva i dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole propisani su članom 135. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Pre podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole, neophodno je pribaviti lokacijske uslove, u skladu sa čl. 53a – 57. Zakona i članom 6. Pravilnika. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Izgradnja objekta (kuće) vrši se na osnovu građevinske dozvole. Postupak podnošenja zahteva i dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole propisani su članom 135. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Pre podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole, neophodno je pribaviti lokacijske uslove, u skladu sa čl. 53a – 57. Zakona i članom 6. Pravilnika. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Članom 134. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 132/14) propisano je da se odredbe drugih zakona kojima se na drugačiji način uređuju pitanja koja su predmet uređivanja tog zakona neće se primenjivati, osim zakona i propisa kojima se uređuje zaštita životne sredine, odnosno Zakona o zaštiti životne sredine („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 135/04, 36/09 - dr. zakon, 36/09, 72/09 - dr. zakon, 43/11 - US, 14/16) i podzakonskih akata donetih na osnovu tog zakona.

Imajući to u vidu, odredbe Zakona o sanitarnom nadzoru koje na drugačiji način regulišu izdavanje upotrebne dozvole u odnosu na Zakon o planiranju i izgradnji, odnosno utvrđuju obavezu dostavljanja dodatne dokumentacije u postupku po zahtevu za izdavanje upotrebne dozvole, ne primenjuju se.

Članom 53. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da informacija o lokaciji sadrži podatke o mogućnostima i ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli, odnosno na više katastarskih parcela na osnovu planskog dokumenta. Informaciju o lokaciji izdaje organ nadležan za izdavanje lokacijskih uslova u roku od osam dana od dana podnošenja zahteva, uz naknadu stvarnih troškova izdavanja te informacije.

Imajući u vidu citiranu odredbu Zakona o planiranju i izgradnji, u cilju dobijanja željene informacije možete se obratiti nadležnom organu jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji je planirana izgradnja predmetnog objekta.

Članom 63. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da organ jedinice lokalne samouprave nadležan za poslove urbanizma potvrđuje da urbanistički projekat nije u suprotnosti sa važećim planskim dokumentom i Zakonom i podzakonskim aktima donetim na osnovu Zakona. U stavu 2. istog člana propisano je da, pre potvrđivanja urbanističkog projekta, organ nadležan za poslove urbanizma organizuje javnu prezentaciju urbanističkog projekta u trajanju od sedam dana.

Odredbama Zakona o planiranju i izgradnji nije propisana obaveza pregleda urbanističkog projekta pre održavanja javne prezentacije.

Izgradnja objekta (kuće) vrši se na osnovu građevinske dozvole. Postupak podnošenja zahteva i dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole propisani su članom 135. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Pre podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole, neophodno je pribaviti lokacijske uslove, u skladu sa čl. 53a – 57. Zakona i članom 6. Pravilnika. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Građevinska dozvola iz 1980. godine nije relevantna sa aspekta odredaba važećeg Zakona o planiranju i izgradnji.

Članom 32. stav 2. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisano je da, ukoliko nisu ispunjeni formalni uslovi za potvrđivanje prijave radova, nadležni organ bez odlaganja odbacuje prijavu. Citiranim članom Pravilnika nije propisano kojim aktom se vrši odbacivanje prijave.

Članom 16. stav 2. Zakona o opštem upravnom postupku propisano je da su upravni akti rešenja i zaključci. Članom 146. stav 1. istog Zakona regulisano je da je zaključak upravni akt kojim organ upravlja postupkom i koji se donosi kad tim zakonom nije određeno da se donosi rešenje. Odredbama Zakona o opštem upravnom postupku nije određeno da se u situaciji obuhvaćenoj članom 32. stav 2. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem donosi rešenje. Imajući to u vidu, mišljenja smo da se odbacivanje prijave radova vrši zaključkom.

Sadržina i način vršenja tehničkog pregleda propisani su Pravilnikom o sadržini i načinu vršenja tehničkog pregleda objekta, sastavu komisije, sadržini predloga komisije o utvrđivanju podobnosti objekta za upotrebu, osmatranju tla i objekta u toku građenja i upotrebe i minimalnim garantnim rokovima za pojedine vrste objekata. Članom 18. stav 2. tačka 10) navedenog Pravilnika propisano je da se u zapisnik o tehničkom pregledu, između ostalog, unose i mišljenje i predlozi komisije.

Članom 19. Pravilnika propisano je da, ukoliko su na objektu utvrđeni nedostaci i nepravilnosti, Komisija daje mišljenje da se može odobriti njegova upotreba tek posle otklanjanja tih nedostataka i nepravilnosti, ili s obzirom na vrstu i prirodu nedostataka i nepravilnosti i pre njihovog otklanjanja, uz preduzimanje potrebnih mera obezbeđenja pri izvođenju naknadnih radova na otklanjanju uočenih nedostataka i nepravilnosti. Ako je utvrđeno da se nedostaci i nepravilnosti na objektu ne mogu otkloniti, ili da postoji neotklonjiva opasnost po stabilnost objekta, odnosno po život ili zdravlje ljudi, saobraćaj ili susedne objekte, Komisija predlaže da se objekat poruši ili ukloni.

Članom 53. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da informacija o lokaciji sadrži podatke o mogućnostima i ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli, odnosno na više katastarskih parcela na osnovu planskog dokumenta. Informaciju o lokaciji izdaje organ nadležan za izdavanje lokacijskih uslova u roku od osam dana od dana podnošenja zahteva, uz naknadu stvarnih troškova izdavanja te informacije.

Imajući u vidu citiranu odredbu Zakona o planiranju i izgradnji, u cilju dobijanja željene informacije možete se obratiti nadležnom organu jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji je planirana izgradnja predmetnog objekta.

Označavanje (numeracija) parking mesta u garaži nije predmet regulisanja Zakona o planiranju i izgradnji i podzakonskih akata donetih na osnovu tog Zakona.

Imajući u vidu činjenicu da je članom 130. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano da je organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole dužan da trajno čuva jedan originalni primerak dokumentacije na osnovu koje je izdata građevinska dozvola, odnosno primerak tehničke dokumentacije za izgradnju tog objekta, uvid u tehničku dokumentaciju na osnovu koje je izdata građevinska dozvola možete ostvariti kod organa koji je izdao građevinsku dozvolu.

Izgradnja objekta (kuće) vrši se na osnovu građevinske dozvole. Postupak podnošenja zahteva i dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole propisani su članom 135. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Pre podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole, neophodno je pribaviti lokacijske uslove, u skladu sa čl. 53a – 57. Zakona i članom 6. Pravilnika. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Odobrenje za izgradnju iz 1985. godine nije relevantno sa aspekta odredaba važećeg Zakona o planiranju i izgradnji.

Saglasno članu 158. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji, objekat za koji je u skladu sa Zakonom predviđeno izdavanje građevinske dozvole može se koristiti po prethodno pribavljenoj upotrebnoj dozvoli. Ukoliko za izgradnju objekta nije izdata građevinska dozvola, ne može se podneti zahtev za izdavanje upotrebne dozvole za taj objekat.

Pitanja u vezi sa primenom odredaba Zakona o ozakonjenju objekata možete postaviti posredstvom mejla: ozakonjenje@mgsi.gov.rs

Ukoliko su lokacijski uslovi istekli, nakon čega je podnet novi zahtev za izdavanje lokacijskih uslova, nadležni organ je u obavezi da ponovo sprovede kompletan postupak propisan za izdavanje lokacijskih uslova, što podrazumeva i pribavljanje uslova za projektovanje i priključenje od imaoca javnih ovlašćenja (izuzev u slučaju kada se lokacijski uslovi mogu izdati uvidom u planski dokument, odnosno separat).

Izvođenje radova na dogradnji objekta vrši se na osnovu građevinske dozvole.  Postupak podnošenja zahteva i dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole propisani su članom 135. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Pre podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole, neophodno je pribaviti lokacijske uslove, u skladu sa čl. 53a – 57. Zakona i članom 6. Pravilnika. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Shodno odredbama člana 58. Pravilnik o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata propsiano je da se projektu za građevinsku dozvolu, zavisno od vrste i klase objekta, između ostalog, prilažu i elaborat o geotehničkim uslovima izgradnje, izrađen prema propisima o geološkim istraživanjima.

Shodno tome upućujemo na odredbe Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima, sa posebnim osvrtom na poglavlje IV Geološka istraživanja i to od člana 16. do član 50., kao i  član 127. tač. 1) podtač. (5).

Takođe, član 51. istog pravilnika propisuje da se izjavama ovlašćenih lica u Glavnoj svesci projekta za građevinsku dozvolu potvrđuje se da su elaboratima propisane sve neophodne mere za ispunjenje osnovnih zahteva za objekat.

U projektu za građevinsku dozvolu, u zavisnosti od vrste i klase objekta, između ostalog, podnosi se:

1) izjava o geomehaničkim karakteristikama tla na kome se gradi objekat i uslovima za temeljenje objekta, od strane ovlašćenog lica koje je izradilo elaborat geomehaničkih istražnih radova, iz Priloga 6 ovog pravilnika.

Pojam investitora definisan je u članu 2. tačka 43) Zakona o planiranju i izgradnji, i to kao lice koje po osnovu zaključenog i overenog ugovora sa investitorom finansira, odnosno sufinansira izgradnju, dogradnju, rekonstrukciju, adaptaciju, sanaciju ili izvođenje drugih građevinskih odnosno investicionih radova predviđenih ovim zakonom.

Saglasno citiranoj zakonskoj definiciji, mora postojati zaključen (i overen) ugovor sa investitorom radova, kako bi određeno fizičko ili pravno lice imalo svojstvo finansijera tih radova u smislu odredaba Zakona o planiranju i izgradnji.

Uklanjanje postojećeg objekta je moguće izvesti na jedan od dva načina.

Prvi je da se uklanjanje realizuje u okviru pripremnih radova za izgradnju novog objekata. Saglasno članu 137. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji, pripremni radovi se izvode na osnovu građevinske dozvole za izgradnju objekta. U tom slučaju, izvođenje pripremnih radova (rušenje postojećeg objekta) mora biti obuhvaćeno tehničkom dokumentacijom za izgradnju novog objekta, odnosno projektom za građevinsku dozvolu.

Drugi način je da se uklanjanje objekta sprovede na osnovu dozvole o uklanjanju objekta. Postupak za izdavanje dozvole o uklanjanju objekta propisan je članom 168. Zakona o planiranju i izgradnji. Uz zahtev za izdavanje dozvole o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela podnosi se:

• projekat rušenja sa tehničkom kontrolom;
• dokaz o svojini na objektu;
• uslovi, ako se radi o objektu čijim rušenjem bi bio ugrožen javni interes (zaštita postojeće komunalne i druge infrastrukture, zaštita kulturnog dobra, zaštita životne sredine i sl.).

Dozvola o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela izdaje se rešenjem u roku od 8 dana od dana dostavljanja uredne dokumentacije.

Članom 128. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da odgovorni projektant može biti lice sa stečenim visokim obrazovanjem odgovarajuće struke, odnosno smera, na akademskim studijama drugog stepena (master akademskih studija, master strukovnih studija, specijalističke akademske studije) odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje pet godina i licencom za projektovanje, izdatom u skladu sa Zakonom. U stavu 4. istog člana propisano je da odgovorni projektant potvrđuje svojim potpisom i pečatom lične licence deo projekta za koji poseduje odgovarajuću licencu.

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, ukoliko posedujete odgovarajuću licencu, možete biti odgovorni projektant, odnosno možete potpisati idejni projekat.

Pitanje koje ste postavili nije predmet regulisanja odredaba Zakona o planiranju i izgradnji, već Zakona o stanovanju i održavanju zgrada.

Članom 9. stav 1. Zakona o stanovanju i održavanju zgrada propisano je da raspolaganje zajedničkim delovima zgrade jeste prenos prava svojine nad zajedničkim delovima zgrade u cilju dogradnje, nadziđivanja, pripajanja ili pretvaranja. U članu 44. stav 2. istog Zakona regulisano je da o raspolaganju zajedničkim delovima zgrade skupština stambene zajednice, koju čine svi vlasnici posebnih delova zgrade, odlučuje većinom koju čine 2/3 ukupnog broja glasova.

Članom 31. stav 1. tačka 2) Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da pravila građenja u važećem planskom dokumentu sadrže, između ostalog, uslove za parcelaciju, preparcelaciju i formiranje građevinske parcele, kao i minimalnu i maksimalnu površinu građevinske parcele.

U skladu sa tim, podatak o minimalnoj površini građevinske parcele možete pronaći u planskom dokumentu kojim je obuhvaćena parcela na kojoj planirate izgradnju.

Odredbama člana 26. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektornskim putem propisano je da ako se izmena građevinske dozvole traži zbog odstupanja u odnosu na izdatu građevinsku dozvolu, a podaci navedeni u izvodu iz projekta za građevinsku dozvolu, koji je sastavni deo zahteva za izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli, nisu u skladu sa važećim lokacijskim uslovima, nadležni organ odbacuje zahtev za izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli, i upućuje podnosioca da pribavi nove lokacijske uslove, odnosno zatraži izmenu važećih lokacijskih uslova.

Na izdavanje lokacijskih uslova iz stava 1. ovog člana shodno se primenjuju odredbe ovog pravilnika koje se odnose na izdavanje lokacijskih uslova.

U slučaju iz stava 1. ovog člana, neće se tražiti izmena idejnog rešenja, već će se umesto idejnog rešenja koristiti separat izmena projekta za građevinsku dozvolu koji se menja, odnosno novi projekat za građevinsku dozvolu ako ga je investitor izradio.

U slučaju iz stava 1. ovog člana, nadležni organ pribavlja samo one uslove za projektovanje i priključenje koji u važećim lokacijskim uslovima nisu u skladu sa traženom izmenom.

Odredbama člana 27. istog pravilnika propisano je da ako su ispunjeni uslovi za dalje postupanje po zahtevu za izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli, nadležni organ u zakonom propisanim rokovima donosi rešenje o izmeni rešenja o građevinskoj dozvoli.

Ako se izmena građevinske dozvole traži zbog promene investitora, odnosno finansijera, nadležni organ u zakonom propisanim rokovima utvrđuje i postojanje valjanog pravnog osnova za prenos prava iz građevinske dozvole na tog investitora, odnosno unošenje u građevinsku dozvolu tog finansijera i u zavisnosti sa tim donosi rešenje o izmeni rešenja o građevinskoj dozvoli ili taj zahtev odbija.

Ako je rešenje o izmeni rešenja o građevinskoj dozvoli kojim se menja investitor doneto po zahtevu koji je podnet nakon isteka roka propisanog članom 141. stav 1. Zakona, činjenica o prekoračenju roka se konstatuje u rešenju.

Na rešenje iz st. 1. i 2. ovog člana može se izjaviti žalba u roku od osam dana od dana dostavljanja, a ako je donosilac rešenja Ministarstvo, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine, protiv tog rešenja se tužbom može pokrenuti upravni spor.

U slučaju parcelacije, odnosno preparcelacije, izvršene u skladu sa izdatim lokacijskim uslovima, odnosno u slučaju promene broja parcele, odnosno parcela, nije potrebno vršiti izmenu građevinske dozvole, niti pribavljati nove lokacijske uslove.

Odredbama člana 144. propisana je posebna vrsta objekata, odnosno radova za koje nije potrebno pribavljati akt nadležnog organa za gradnju, odnosno akt za izvođenje radova.

U suprotnom potrebno je pribaviti akt nadležnog organa, rešenje o odobrenje izvođenja radova shodno članu 145. Zakona o planiranju i izgradnji ili građevinsku dozvolu.

Više o postupku sprovođenja objedinjene procedure, propisima, uputstvima i ostalim korisnim inforamcijama možete se informisati na sajtu građevisnkih dozvola www.građevinskedozvole.rs.  

Ukoliko je u konkretnom slučaju reč o gasnim instalacijama na kojima podnosilac zahteva ima rešene imovinsko-pravne odnose u smislu odredaba Zakona o planiranju i izgradnji, ne postoji prepreka za izdavanje rešenja o odobrenju izvođenja radova na tim instalacijama. 

Članom 16. stav 3. tačka 5) Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisano je da se uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole, između ostalog, prilaže i energetska dozvola, izdata u skladu sa posebnim zakonom, za izgradnju energetskih objekata za koje postoji obaveza pribavljanja energetske dozvole.

Obaveza pribavljanja energetske dozvole za potrebe izgradnje objekta regulisana je članom 30. Zakona o energetici („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 145/2014). Energetska dozvola se pribavlja za izgradnju sledećih objekata:

• objekata za proizvodnju električne energije snage 1 MW i više;
• objekata za proizvodnju električne energije snage do 1 MW koji kao primarni energetski resurs koriste vodu;
• objekata za kombinovanu proizvodnju električne i toplotne energije u termoelektranama - toplanama električne snage 1 MW i više i ukupne toplotne snage 1 MW i više;
• direktnih dalekovoda;
• objekata za proizvodnju derivata nafte;
• naftovoda i produktovoda, objekata za skladištenje nafte, derivata nafte, biogoriva, komprimovanog prirodnog gasa i utečnjenog prirodnog gasa ukupnog rezervoarskog prostora većeg od 10 m³;
• objekata za transport prirodnog gasa, objekata za distribuciju prirodnog gasa i objekata za skladištenje prirodnog gasa;
• direktnih gasovoda;
• objekata za proizvodnju toplotne energije snage 1 MW i više;
• objekata za proizvodnju biogoriva kapaciteta preko 10 t godišnje.

Iz citiranih odredbi Zakona o energetici proizlazi da za izgradnju stambenog objekta nije potrebno pribaviti energetsku dozvolu.

Saglasno članu 31. stav 2. tačka 2) Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, saglasnost na studiju o proceni uticaja na životnu sredinu, ako je obaveza njene izrade utvrđena propisom kojim se uređuje procena uticaja na životnu sredinu, odnosno odluka da nije potrebna izrada studije za objekte za koje se u skladu sa tim propisom može zahtevati izrada te studije, prilaže se uz prijavu radova, a ne uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole.

Ukoliko je građevinska dozvola koja je izdata na osnovu ranije važećih lokacijskih uslova i dalje na snazi, ne postoji prepreka da investitor podnese zahtev za izmenu građevinske dozvole (a ne zahtev za izdavanje nove građevinske dozvole).

Obaveza pribavljanja saglasnosti na tehničku dokumentaciju u pogledu mera zaštite od požara za izgradnju, rekonstrukciju i dogradnju objekata sa svim pripadajućim instalacijama, opremom i uređajima propisana je članom 33. Zakona o zaštiti od požara. U stavu 1. tačka 1) navedenog člana Zakona propisano je da je predmetna saglasnost potrebna za stambene, stambeno-poslovne i poslovne objekte površine veće od 2.000 m² ili spratnosti P+4+Pk(PS) i preko, zgrade za stanovanje zajednica, hotele, motele i zgrade za trgovinu na veliko i malo površine veće od 400 m² ili spratnosti preko P+2, kao i restorane, barove i slične ugostiteljske objekte.

Za izgradnju stambenih objekata koji su manji od navedene površine, odnosno spratnosti, nije potrebno pribavljati saglasnost na tehničku dokumentaciju u pogledu mera zaštite od požara.

Shodno odredbama člana 140. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da građevinska dozvola prestaje da važi ako se ne otpočne sa građenjem objekta, odnosno izvođenjem radova, u roku od dve godine od dana pravnosnažnosti rešenja kojim je izdata građevinska dozvola.

Rešenje kojim se utvrđuje prestanak važenja građevinske dozvole iz stava 1. ovog člana donosi organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole. Građevinska dozvola prestaje da važi ako se u roku od pet godina od dana pravnosnažnosti rešenja kojim je izdata građevinska dozvola, ne izda upotrebna dozvola, osim za objekte iz člana 133. ovog zakona, objekte komunalne infrastrukture koji se izvode fazno i porodične stambene zgrade koje investitor gradi radi rešavanja svojih stambenih potreba.

Na zahtev investitora, nadležni organ može doneti rešenje kojim se odobrava da pravnosnažna građevinska dozvola ostaje na pravnoj snazi još dve godine od roka propisanog stavom 3. ovog člana, ako investitor pruži dokaz da je stepen završenosti objekata preko 80%, odnosno ako se u postupku utvrdi da je objekat ukrovljen, sa postavljenom spoljnom stolarijom i izvedenim razvodima unutrašnjih instalacija koje omogućavaju njegovo priključenje na spoljnu mrežu infrastrukture.

Dakle, mišljenja smo da ukoliko nije donet akt o ukidanju odnosno stavljanju van snage građevinske dozvole, ista ostaje na snazi bez obzira što je ukinut plan detaljne regulacije na osnovu kojeg je izdata građevinska dozvola.

Potreba za pribavljanjem odgovarajuće dokumentacije za postavljanje ograde, zavisi od vrste ograde koja se postavlja.

Za postavljanje žičane ili drvene ograde nije potrebno pribavljati akt nadležnog organa za gradnju, odnosno akt za izvođenje radova, saglasno članu 144. Zakona o planiranju i izgradnji.

Građenje zidanih ograda vrši se na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole. Postupak izdavanja rešenja, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Ukoliko je u pitanju postavljanje žičane ili drvene ograde, moraju biti ispoštovane odredbe planskog dokumenta kojim je obuhvaćena predmetna parcela, bez obzira na činjenicu što nije potrebno pribavljati akt nadležnog organa za gradnju, odnosno akt za izvođenje radova.

Izgradnja objekata vrši se na osnovu građevinske dozvole. Postupak podnošenja zahteva i dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole propisani su članom 135. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Pre podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole, neophodno je pribaviti lokacijske uslove, u skladu sa čl. 53a – 57. Zakona i članom 6. Pravilnika. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Kada je reč o plaćanju doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta, članom 97. stav 10. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da investitor koji uklanja postojeći objekat koji je izgrađen u skladu sa zakonom, u cilju izgradnje novog objekta na istoj lokaciji, plaća doprinos za uređivanje građevinskog zemljišta samo za razliku u broju kvadrata korisne površine između objekta koji planira da izgradi i objekta koji se uklanja.

Članom 31. stav 1. tač. 3) i 5) Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da pravila građenja u planskom dokumentu, između ostalog, sadrže položaj objekata u odnosu na regulaciju i u odnosu na granice građevinske parcele, kao i najveću dozvoljenu visinu ili spratnost objekata.

Imajući to u vidu, podatak o položaju objekata u odnosu na regulaciju i u odnosu na granice građevinske parcele, kao i o najvećoj dozvoljenoj visini ili spratnosti objekta možete dobiti uvidom u planski dokument kojim je obuhvaćena predmetna građevinska parcela. Planski dokument ne sadrži podatke o dozvoljenim dimenzijama prozora na objektu.

Odredbama člana 148. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da investitor podnosi prijavu radova organu koji je izdao građevinsku dozvolu najkasnije osam dana pre početka izvođenja radova.

Uz prijavu radova podnosi se dokaz o regulisanju obaveza u pogledu doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta, u skladu sa ovim zakonom, kao i dokaz o plaćenoj administrativnoj taksi.

Za linijske infrastrukturne objekte, pored dokaza iz stava 2. ovog člana, kada je rešenje o građevinskoj dozvoli izdato na osnovu konačnog rešenja o eksproprijaciji, dostavlja se i akt ministarstva nadležnog za poslove finansija o uvođenju u posed nepokretnosti, u skladu sa posebnim zakonom, odnosno zaključen ugovor o pravu službenosti u skladu sa ovim zakonom.

U prijavi iz stava 1. ovog člana investitor navodi datum početka i rok završetka građenja, odnosno izvođenja radova.

Nadležni organ o podnetoj prijavi obaveštava građevinsku inspekciju.

Rok za završetak građenja počinje da teče od dana podnošenja prijave iz stava 1. ovog člana.

Iako propisima nije izričito propisan postupak i način produženja roka završetka građenja, odnosno izvođenja radova, smatramo da bi investitor mogao da podnese novu prijavu radova kroz CEOP shodno odredbama člana 31. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, ukoliko mu je istekao rok završetka građenja, odnosno izvođenja radova, naveden po prethodnoj prijavi radova.

Aktivnosti koje obavlja stručni nadzor su na imperativan način propisane članom 153. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji. U skladu sa navedenim članom Zakona, stručni nadzor obuhvata:

• da li se građenje vrši prema građevinskoj dozvoli, odnosno prema tehničkoj dokumentaciji po kojoj je izdata građevinska dozvola;
• kontrolu i proveru kvaliteta izvođenja svih vrsta radova i primenu propisa, standarda i tehničkih normativa, uključujući standarde pristupačnosti;
• kontrolu i overu količina izvedenih radova;
• proveru da li postoje dokazi o kvalitetu materijala, opreme i instalacija koji se ugrađuju;
• davanje uputstava izvođaču radova;
• saradnju sa projektantom radi obezbeđenja detalja tehnoloških i organizacionih rešenja za izvođenje radova i
• rešavanje drugih pitanja koja se pojave u toku izvođenja radova.

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, stručni nadzor nije ovlašćen za davanje saglasnosti na tehničku dokumentaciju.

Sadržina projekta za građevinsku dozvolu propisana je odredbama čl. 52 – 57. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata. Članom 52. tačka 3) navedenog Pravilnika propisano je da projekat za građevinsku dozvolu za objekte kategorije "V" čine projekat arhitekture i projekat konstrukcije, projekte instalacija kao i projekte svih oblasti koji su relevantni za predmetni objekat i ispunjenje bitnih zahteva za objekat.

Dokumentacija koja se podnosi uz zahtev za izmenu građevinske dozvole propisana je članom 24. stav 2. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem i zavisi od razloga zbog kojih se zahtev podnosi.

Ukoliko se izmena traži zbog izmene projekta za građevinsku dozvolu, uz zahtev za izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli dostavlja se novi projekat za građevinsku dozvolu, odnosno separat izmena projekta za građevinsku dozvolu, sa izvodom iz projekta za građevinsku dozvolu, izrađen u skladu sa pravilnikom kojim se uređuje sadržina tehničke dokumentacije, saglasno članu 24. stav 2. tačka 1) Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Zakon je prilično nedorečen kada se radi o ovoj vrsti objekata, odnosno putne baze nisu konkretno pobrojane ni u članu 146. ni u članu 147. Zakona o planiranju i izgradnji.

U članu 146. Zakona navode se „manji montažni objekti“ (kiosci, bašte ugostiteljskih objekata, tezge i drugi pokretni mobilijar), kao i balon hala sportske namene, nadstrešnica za sklanjanje ljudi u javnom prevozu, objekata za deponovanje i separaciju rečnih agregata i plovećih postrojenja na vodnom zemljištu, a što uređuje i obezbeđuje jedinica lokalne samouprave i možete pogledati da li je nešto dodatno i bliže propisano odlukom Vaše lokalne samouprave za ovu vrstu objekata.

Što se tiče člana 147. skrećemo Vam pažnju da je propisano da se na postupak izdavanja privremene građevinske dozvole i njenu sadržinu primenjuju  odredbe koje se odnose na izdavanje rešenja iz člana 145. Zakona. U članu 145. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji regulisano je da se rešenje o odobrenju izvođenja radova izdaje investitoru koji ima odgovarajuće pravo u skladu sa članom 135. Zakona, koji dostavi idejni projekat u skladu sa podzakonskim aktom kojim se uređuje sadržina tehničke dokumentacije prema klasi objekta, odnosno tehnički opis i popis radova za izvođenje radova na investicionom održavanju, odnosno uklanjanju prepreka za kretanje osoba sa invaliditetom, a uredio je odnose sa jedinicom lokalne samouprave u pogledu doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta i platio odgovarajuću administrativnu taksu. Članom 135. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se kao odgovarajuće pravo na zemljištu smatra pravo svojine, pravo zakupa na građevinskom zemljištu u javnoj svojini, kao i druga prava propisana ovim zakonom.

Iz citiranih odredbi Zakona o planiranju i izgradnji proizlazi da se uz zahtev za izdavanje privremene građevinske dozvole, kao dokaz o odgovarajućem pravu na zemljištu može dostaviti dokaz o pravu zakupa na građevinskom zemljištu u javnoj svojini. Ukoliko podnosilac zahteva uz taj dokaz priloži i ostalu propisanu dokumentaciju, izdaje se privremena građevinska dozvola koja glasi na investitora – zakupca građevinskog zemljišta u javnoj svojini. Napominjemo da se ova mogućnost ne odnosi na izvođenje radova na proizvodnim objektima ili objektima u funkciji proizvodnih objekata, a za koje je podnet zahtev za legalizaciju, radi dovođenja objekta u funkcionalno stanje, u cilju nastavka proizvodnje ili obnavljanja proizvodnog procesa, već se u tom slučaju privremena građevinska dozvola može izdati samo ako je investitor upisan kao vlasnik na građevinskom zemljištu na kome je taj objekat sagrađen, saglasno članu 147. stav 4. Zakona o planiranju i izgradnji.

Napominjemo da mišljenje Pozivnog centra, kao ni bilo koje drugo mišljenje, nije pravno obavezujuće, te da je svaki nadležni organ odgovoran za svoje postupanje u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji i drugim važećim propisima.

Kada je reč o primeni odredaba Zakona o planiranju i izgradnji i podzakonskih akata donetih na osnovu tog Zakona, relevantno je stanje u evidenciji katastra nepokretnosti. Saglasno članu 60. Zakona o državnom premeru i katastru kojim je propisano načelo upisa, svojina i druga stvarna prava na nepokretnostima stiču se, prenose i ograničavaju upisom u katastar nepokretnosti (konstitutivnost upisa), a prestaju brisanjem upisa.

Ukoliko je u konkretnom slučaju reč o objektu koji nije upisan u katastar nepokretnosti, eventualno rušenje takvog objekta nije relevantno sa aspekta primene odredaba Zakona o planiranju i izgradnji i podzakonskih akata donetih na osnovu tog Zakona.

Izgradnja objekata vrši se na osnovu građevinske dozvole. Postupak podnošenja zahteva i dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole propisani su članom 135. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Pre podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole, neophodno je pribaviti lokacijske uslove, u skladu sa čl. 53a – 57. Zakona i članom 6. Pravilnika. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Saglasno članu 60. Zakona o državnom premeru i katastru kojim je propisano načelo upisa, svojina i druga stvarna prava na nepokretnostima stiču se, prenose i ograničavaju upisom u katastar nepokretnosti (konstitutivnost upisa), a prestaju brisanjem upisa. Imajući to u vidu, podatke o pravno relevantnim činjenicama u vezi sa konkretnom nepokretnošću možete dobiti uvidom u evidenciju katastra nepokretnosti kojom je obuhvaćen predmetni objekat.

Članom 31. stav 1. tačka 3) Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da pravila građenja u planskom dokumentu, između ostalog, sadrže položaj objekata u odnosu na regulaciju i u odnosu na granice građevinske parcele. S obzirom na činjenicu da pravilima građenja u planskom dokumentu mora biti propisana minimalna udaljenost objekta u odnosu na granice građevinske parcele, nejasno je na koji način je moguće da dve kuće imaju zajednički zid.

Kada je reč o eventualnoj naknadi štete, predmetna materija nije regulisana odredbama Zakona o planiranju i izgradnji i podzakonskih akata donetih na osnovu tog Zakona, već Zakona o obligacionim odnosima.

Članom 53a stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da su lokacijski uslovi javna isprava koja sadrži podatke o mogućnostima i ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli koja ispunjava uslove za građevinsku parcelu, a sadrži sve uslove za izradu tehničke dokumentacije. Članom 2. tačka 20) istog Zakona propisano je da građevinska parcela jeste deo građevinskog zemljišta, sa pristupom javnoj saobraćajnoj površini, koja je izgrađena ili planom predviđena za izgradnju.

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, lokacijski uslovi se mogu izdati samo za katastarsku parcelu koja je deo građevinskog zemljišta.

Izvođenje radova na razdvajanju ili spajanju poslovnog ili stambenog prostora vrši se na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole. Postupak izdavanja rešenja, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Zahtev se podnosi nadležnom organu jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji se nalazi predmetni objekat.

Kada je reč o dokumentaciji koja je potrebna za izvođenje predmetnih radova, promena namene objekta bez izvođenja građevinskih radova, kao i promena namene uz izvođenje građevinskih radova vrši se na osnovu rešenja kojim se odobrava promena namene objekta, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole. Postupak izdavanja rešenja, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Pribavljanje potrebnih saglasnosti za izvođenje radova u okviru zgrade nije regulisano odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, već Zakona o stanovanju i održavanju zgrada. Članom 7. stav 1. Zakona o stanovanju i održavanju zgrada propisano je da poseban deo zgrade može da promeni namenu u skladu sa propisima kojima se uređuje planiranje i izgradnja, dok članom 42. Zakona, kojim su regulisana ovlašćenja skupštine stambene zajednice, nije predviđeno da skupština stambene zajednice odlučuje o promeni namene posebnog dela zgrade. Shodno navedenim odredbama Zakona o stanovanju i održavanju zgrada, ukoliko je reč o posebnom delu objekta čiji ste isključivi vlasnik, za promenu namene nije potrebno pribaviti saglasnost skupštine stambene zajednice.

Takva situacija nije izričito navedena u propisima, ali ukoliko takse nisu iskorišćene, smatramo da bi nadležni organi trebalo da prihvate plaćene takse kao validan dokaz o uplati, s tim što bi to trebalo navesti u rubrici „komentar“ prilikom podnošenja sledećeg zahteva. Dakle potrebno je da se obratite nadležnom organu i da se informišete o istom.

Vama svakako ostaje mogućnost da se obratite zahtevom za povraćaj novca organu kome ste izvršili uplatu sredstava.

Rušenje postojećeg objekta je moguće izvesti na jedan od dva načina.

Prvi je da se rušenje realizuje u okviru pripremnih radova za izgradnju novog/novih objekata. Saglasno članu 137. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji, pripremni radovi se izvode na osnovu građevinske dozvole za izgradnju objekta. U tom slučaju, izvođenje pripremnih radova (rušenje postojećeg objekta) mora biti obuhvaćeno tehničkom dokumentacijom za izgradnju novog objekta/novih objekata, odnosno projektom za građevinsku dozvolu. Postupak podnošenja zahteva i dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole propisani su članom 135. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Pre podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole, potrebno je pribaviti lokacijske uslove, u skladu sa članom 6. Pravilnika. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Drugi način je da se uklanjanje objekta, odnosno njegovog dela, sprovede na osnovu dozvole o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela. Postupak za izdavanje dozvole o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela, propisan je članom 168. Zakona o planiranju i izgradnji. Uz zahtev za izdavanje dozvole o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela podnosi se:

• projekat rušenja sa tehničkom kontrolom;
• dokaz o svojini na objektu;
• uslovi, ako se radi o objektu čijim rušenjem bi bio ugrožen javni interes (zaštita postojeće komunalne i druge infrastrukture, zaštita kulturnog dobra, zaštita životne sredine i sl.).

Dozvola o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela izdaje se rešenjem u roku od 8 dana od dana dostavljanja uredne dokumentacije.

1. Prilikom razmatranja zahteva za izdavanje rešenja o odobrenju izvođenja radova za promenu namene objekta nadležni organ postupa u skladu sa članom 29. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. U stavu 2. tačka 1) navedenog člana propisano je da nadležni organ, između ostalog, proverava i usklađenost zahteva sa planskim dokumentom, odnosno separatom.

2. Saglasno članu 53. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji, lokacijski uslovi se izdaju za izgradnju, odnosno dogradnju objekata za koje se izdaje građevinska dozvola, kao i za objekte koji se priključuju na komunalnu i drugu infrastrukturu. Članom 2. stav 2. Uredbe o lokacijskim uslovima propisano je da se lokacijski uslovi se ne izdaju za izvođenje radova na investicionom održavanju objekta i uklanjanju prepreka za osobe sa invaliditetom, radove kojima se ne menja spoljni izgled, ne povećava broj funkcionalnih jedinica i kapacitet instalacija, adaptaciju, sanaciju, građenje zidanih ograda, kao i u svim ostalim slučajevima izvođenja radova kojima se ne vrši priključenje na komunalnu infrastrukturu odnosno ne menjaju kapaciteti i funkcionalnost postojećih priključaka na infrastrukturnu mrežu. Imajući u vidu odredbe citiranih propisa, za izvođenje radova na promeni namene objekta potrebno je pribaviti lokacijske uslove, ukoliko se vrši priključenje na komunalnu infrastrukturu ili se menjaju kapaciteti i funkcionalnost postojećih priključaka na infrastrukturnu mrežu. U suprotnom, nije potrebno pribavljati lokacijske uslove.

Radovi koje ste opisali u Vašem pitanju predstavljaju investiciono održavanje, u smislu odredaba Zakona o planiranju i izgradnji (izvođenje građevinsko-zanatskih, odnosno drugih radova zavisno od vrste objekta u cilju poboljšanja uslova korišćenja objekta u toku eksploatacije).

Izvođenje radova na investicionom održavanju objekta, kao i na razdvajanju ili spajanju poslovnog ili stambenog prostora, vrši se na osnovu istog akta, odnosno rešenja kojim se odobrava promena namene objekta, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole. Postupak izdavanja rešenja, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Kao što je u Vašem pitanju konstatovano, za izvođenje radova na tekućem održavanju objekta nije potrebno pribavljati akt nadležnog organa za gradnju, odnosno akt za izvođenje radova.

Ukoliko je površina na kojoj je potrebno postaviti zaštitnu ogradu u režimu susvojine vlasnika posebnih delova zgrada, nije potrebno pribaviti posebnu dozvolu za njeno postavljanje. Skupština stambene zajednice, većinom glasova prisutnih članova koji imaju pravo glasa po određenom pitanju, donosi odluku o načinu korišćenja zemljišta koje služi za redovnu upotrebu zgrade, saglasno članu 42. stav 1. tačka 13) Zakona o stanovanju i održavanju zgrada.

Članom 175. stav 1. tačka 2) Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da građevinski inspektor u vršenju inspekcijskog nadzora ima pravo i dužnost da proverava da li je za objekat koji se gradi, odnosno za izvođenje radova izdata građevinska dozvola i potvrđena prijava o početku građenja, odnosno izdato rešenje iz člana 145. Zakona. U članu 176. st. 1 – 1a) istog Zakona propisano je da je građevinski inspektor u vršenju inspekcijskog nadzora ovlašćen da naredi rešenjem obustavu radova i uklanjanje objekta ili njegovog dela, ako se objekat gradi ili je njegovo građenje završeno bez građevinske dozvole, odnosno ako se objekat gradi suprotno lokacijskim uslovima, odnosno građevinskoj dozvoli, odnosno potvrdi o prijavi radova, kao i da naloži rešenjem uklanjanje objekta, odnosno vraćanje u prvobitno stanje, ako se objekat gradi, odnosno izvode radovi bez rešenja iz člana 145. Zakona.

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, ukoliko je predmetni objekat izgrađen bez izdavanja odgovarajuće dokumentacije (građevinske dozvole, odnosno rešenja iz člana 145. Zakona) ili su radovi izvedeni suprotno lokacijskim uslovima, odnosno građevinskoj dozvoli, odnosno potvrdi o prijavi radova, možete o tome obavestiti građevinsku inspekciju jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji se nalazi predmetni objekat, radi preduzimanja zakonom propisanih ovlašćenja.

Iz formulacije člana 69. Zakona o planiranju i izgradnji nedvosmisleno proizlazi da se njegove odredbe primenjuju bez obzira na to koje lice je u konkretnom slučaju investitor radova (imalac javnih ovlašćenja ili drugo fizičko, odnosno pravno lice).

Građenje pomoćnih objekata (garaže, ostave, septičke jame, bunari, cisterne za vodu i sl.) vrši se na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole. Postupak izdavanja rešenja, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Izvođenje radova na investicionom održavanju objekta vrši se na osnovu rešenja kojim se odobrava promena namene objekta, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole. Postupak izdavanja rešenja, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Zahtev se podnosi elektronskim putem nadležnom organu jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji se nalazi predmetni objekat.

: Saglasno članu 128. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji, odgovorni projektant može biti lice sa stečenim visokim obrazovanjem odgovarajuće struke, odnosno smera, na akademskim studijama drugog stepena (master akademskih studija, master strukovnih studija, specijalističke akademske studije) odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje pet godina i licencom za projektovanje, izdatom u skladu sa Zakonom. Ova zakonska odredba odnosi se na izradu svih vrsta tehničke dokumentacije.

Građenje pomoćnih objekata vrši se na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole. Postupak izdavanja rešenja, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Uz zahtev za izdavanje rešenja o odobrenju izvođenja radova ne prilaže se idejno rešenje, već idejni projekat. Sadržina idejnog projekta propisana je odredbama člana 16. i čl. 42-49. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata.

Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Ukoliko bi u konkretnom slučaju bio u pitanju objekat koji je u funkciji glavnog objekta, a gradi se na istoj parceli na kojoj je sagrađen ili može biti sagrađen glavni stambeni, poslovni ili objekat javne namene, radilo bi se o pomoćnom objektu, u smislu odredaba Zakona o planiranju i izgradnji. Građenje pomoćnih objekata (garaže, ostave, septičke jame, bunari, cisterne za vodu i sl.) vrši se na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole. Postupak izdavanja rešenja, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

U suprotnom, za izgradnju predmetnog objekta bilo bi neophodno pribaviti građevinsku dozvolu. Postupak podnošenja zahteva i dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole propisani su članom 135. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Pre podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole, neophodno je pribaviti lokacijske uslove, u skladu sa čl. 53a – 57. Zakona i članom 6. Pravilnika. 

Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Članom 31. stav 1. tačka 2) Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da pravila građenja u planskom dokumentu, između ostalog, sadrže uslove za parcelaciju, preparcelaciju i formiranje građevinske parcele, kao i minimalnu i maksimalnu površinu građevinske parcele.

Imajući to u vidu, podatak o minimalnoj površini građevinske parcele možete dobiti uvidom u planski dokument kojim je obuhvaćena predmetna građevinska parcela.

U skladu sa članom 36. Zakona o ozakonjenju, danom pravnosnažnosti rešenja o ozakonjenju stiču se uslovi za upis prava svojine u javnoj knjizi o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima, odnosno za odgovarajući upis u katastar vodova.

Takođe, saglasno članu 158. st. 11 – 12. Zakona o planiranju i izgradnji, u roku od pet radnih dana po pravnosnažnosti izdate upotrebne dozvole, nadležni organ po službenoj dužnosti dostavlja organu nadležnom za poslove državnog premera i katastra upotrebnu dozvolu, elaborat geodetskih radova za izvedeni objekat i posebne delove objekta, kao i elaborat geodetskih radova za podzemne instalacije. Organ nadležan za poslove državnog premera i katastra donosi rešenje o kućnom broju i vrši upis prava svojine na objektu, odnosno posebnim delovima objekta, i o tome obaveštava investitora i nadležni organ uprave u roku od sedam dana od dostavljanja upotrebne dozvole, a u roku od 30 dana vrši odgovarajući upis u katastar vodova.

Iz citiranih odredbi Zakona o ozakonjenju i Zakona o planiranju i izgradnji propizlazi da se na osnovu rešenja o ozakonjenju objekta, kao i na osnovu upotrebne dozvole, vrši upis prava svojine u javnoj knjizi o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima, odnosno odgovarajući upis u katastar vodova. Shodno tome, ne postoji potreba da se po izdavanju rešenja o ozakonjenju objekta podnosi zahtev za izdavanje upotrebne dozvole za isti objekat.

Obaveza pribavljanja energetske dozvole za potrebe izgradnje objekta regulisana je članom 30. Zakona o energetici („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 145/2014). Energetska dozvola se pribavlja za izgradnju sledećih objekata:

• objekata za proizvodnju električne energije snage 1 MW i više;
• objekata za proizvodnju električne energije snage do 1 MW koji kao primarni energetski resurs koriste vodu;
• objekata za kombinovanu proizvodnju električne i toplotne energije u termoelektranama - toplanama električne snage 1 MW i više i ukupne toplotne snage 1 MW i više;
• direktnih dalekovoda;
• objekata za proizvodnju derivata nafte;
• naftovoda i produktovoda, objekata za skladištenje nafte, derivata nafte, biogoriva, komprimovanog prirodnog gasa i utečnjenog prirodnog gasa ukupnog rezervoarskog prostora većeg od 10 m³;
• objekata za transport prirodnog gasa, objekata za distribuciju prirodnog gasa i objekata za skladištenje prirodnog gasa;
• direktnih gasovoda;
• objekata za proizvodnju toplotne energije snage 1 MW i više;
• objekata za proizvodnju biogoriva kapaciteta preko 10 t godišnje.

Postupak podnošenja zahteva i dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje lokacijskih uslova propisani su čl. 53a – 57. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 6. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Lokacijske uslove za objekte iz člana 133. Zakona o planiranju i izgradnji izdaje Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine za objekte iz člana 134. Zakona. Lokacijske uslove za objekte koji nisu određeni u čl. 133. i 134. Zakona o planiranju i izgradnji, izdaje nadležni organ jedinice lokalne samouprave.

Zahtev za izdavanje akata u ostvarivanju prava na izgradnju i upotrebu objekata, po pravilu, podnosi investitor, koji može biti fizičko ili pravno lice.

Saglasno članu 49. Zakona o opštem upravnom postupku, stranka ili zakonski zastupnik stranke (investitora) može da ovlasti punomoćnika da je zastupa u postupku, pri čemu punomoćnik može biti svako ko je potpuno poslovno sposoban, izuzev lica koje se bavi nadripisarstvom.

Imajući u vidu citiranu odredbu Zakona o opštem upravnom postupku, stranka ili zakonski zastupnik stranke u ovlašćenju, odnosno punomoćju određuje ko će biti njen punomoćnik (fizičko ili pravno lice). Ukoliko je kao punomoćnik označeno pravno lice, pravo potpisa ima lice koje, u skladu sa internim aktima tog pravnog lica, ima pravo da ga zastupa.

Izgradnja objekata vrši se na osnovu građevinske dozvole. Postupak podnošenja zahteva i dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole propisani su članom 135. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Pre podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole, neophodno je pribaviti lokacijske uslove, u skladu sa čl. 53a – 57. Zakona i članom 6. Pravilnika. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Ukoliko je u pitanju manji montažni objekat privremenog karaktera, postavljanje i uklanjanje takvih objekata obezbeđuje i uređuje jedinica lokalne samouprave. Imajući to u vidu, u cilju dobijanja informacija u vezi sa postupkom i potrebnom dokumentacijom za postavljanje manjeg montažnog objekta, možete se obratiti jedinici lokalne samouprave na čijoj teritoriji je planirano postavljanje predmetnog objekta.

Iz Vašeg pitanja se ne može zaključiti o kakvim radovima je reč u konkretnom slučaju.

Ukoliko je u pitanju izvođenje radova na građenju, odnosno postavljanju linijskog infrastrukturnog objekta (vodovodna i kanalizaciona infrastruktura), kao dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima na zemljištu, umesto drugih dokaza propisanih Zakonom, može se podneti i ugovor o ustanovljavanju prava službenosti, odnosno ugovor o zakupu zemljišta u privatnoj svojini sa vlasnikom zemljišta, zaključen u skladu sa posebnim propisima, ugovor o uspostavljanju prava službenosti zaključen sa vlasnikom, odnosno korisnikom zemljišta koji je imalac javnih ovlašćenja, na period koji odredi vlasnik, odnosno korisnik zemljišta, kao i popis katastarskih parcela sa priloženim saglasnostima vlasnika, odnosno korisnika zemljišta. U skladu sa članom 16. stav 3. tačka 1) Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, dokaz o odgovarajućem pravu na zemljištu u smislu Zakona dostavlja se uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole, osim ako je to pravo upisano u javnoj knjizi ili je uspostavljeno zakonom, odnosno ako je Zakonom propisano da se taj dokaz ne dostavlja.

Članom 146. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da postavljanje i uklanjanje manjih montažnih objekata na javnim i drugim površinama (kiosci, bašte ugostiteljskih objekata, tezge i drugi pokretni mobilijar), obezbeđuje i uređuje jedinica lokalne samouprave. privremenog karaktera, postavljanje i uklanjanje takvih objekata obezbeđuje i uređuje jedinica lokalne samouprave. Imajući to u vidu, u cilju dobijanja informacija u vezi sa postupkom i potrebnom dokumentacijom za postavljanje manjeg montažnog objekta (kioska), možete se obratiti jedinici lokalne samouprave na čijoj teritoriji je planirano postavljanje predmetnog objekta.

Kada je reč o odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, za postavljanje solarnog kolektora koji se ne priključuje na elektrodistributivnu mrežu nije potrebno pribavljati akt nadležnog organa za gradnju, odnosno akt za izvođenje radova.

Međutim, korišćenje i održavanje zgrade, odnosno zajedničkih i posebnih delova zgrade, nije regulisano odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, već Zakona o stanovanju i održavanju zgrada. Članom 42. stav 1. tačka 16) Zakona o stanovanju i održavanju zgrada propisano je da skupština stambene zajednice, koju čine svi vlasnici posebnih delova zgrade, donosi odluku o postavljanju, odnosno ugradnji stvari na zajedničkim delovima zgrade i zemljištu koje služi za redovnu upotrebu zgrade i visini naknade koju plaćaju vlasnici tih stvari. Skupština stambene zajednice donosi odluke običnom većinom glasova prisutnih članova koji imaju pravo glasa po određenom pitanju, što u slučaju kada postoje samo dva vlasnika posebnih delova zgrade znači da se odluke donose jednoglasno.

Ukoliko ne postoji saglasnost suvlasnika u vezi sa postavljanjem solarnog kolektora na zajedničkom delu zgrade (krovu), a suvlasnik koji je postavio solarni kolektor bez propisane saglasnosti odbija da ga ukloni, drugi suvlasnik može sudskim putem zatražiti njegovo uklanjanje.

Sadržaj tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata propisan je odredbama Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata. Članom 26. navedenog Pravilnika propisano je da tehnička dokumentacija sadrži projekte koji se izrađuju u delovima, prema oblastima, odnosno, sadržaju. Projekti su u tehničkoj dokumentaciji označeni rednim brojem i obavezno složeni u sveske. Sveska broj 10 broj obuhvata pripremne radove, odnosno rušenje, zemljane radove, obezbeđenje temeljne jame. Projekti se izrađuju u zavisnosti od vrste objekta, odnosno radova koji se izvode.

Na rešenje o građevinskoj dozvoli može se izjaviti žalba u roku od osam dana od dana dostavljanja, saglasno članu 136. stav 3. Zakona o planiranju i izgradnji.

Ukoliko se radovima koji su planirani menja stanje objekta u odnosu na stanje koje je evidentirano u katastru nepokretnosti, neophodno je ishodovati odgovarajući akt za ostvarivanje prava na gradnju.

Promena namene objekta bez izvođenja građevinskih radova, kao i promena namene uz izvođenje građevinskih radova vrši se na osnovu rešenja kojim se odobrava promena namene objekta, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole. Postupak izdavanja rešenja, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Izvođenje radova na investicionom održavanju objekta, kao i na razdvajanju ili spajanju poslovnog ili stambenog prostora, vrši se na osnovu istog akta, odnosno rešenja kojim se odobrava promena namene objekta, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole. Postupak izdavanja rešenja, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

U zavisnosti od zahteva koji bi bio podnet, odnosno radova koji bi bili obuhvaćeni tehničkom dokumentacijom, nadležni organ bi izdao rešenje kojim se odobrava izvođenje onih radova koji su obuhvaćenih idejnim projektom.

Interni odnosi između vlasnika posebnih delova zgrade nisu relevantni sa aspekta Zakona o planiranju i izgradnji (izuzev pribavljanja propisane saglasnosti za izvođenje radova na zajedničkim delovima zgrade) i nisu predmet regulisanja tog Zakona.

Saglasnost vlasnika ostalih posebnih delova zgrade za izvođenje radova na pripajanju regulisana je odredbama Zakona o stanovanju i održavanju zgrada. Članom 9. stav 1. Zakona o stanovanju i održavanju zgrada propisano je da raspolaganje zajedničkim delovima zgrade jeste prenos prava svojine nad zajedničkim delovima zgrade u cilju dogradnje, nadziđivanja, pripajanja ili pretvaranja. Članom 44. stav 2. istog Zakona propisano je da skupština stambene zajednice odlučuje o raspolaganju zajedničkim delovima zgrade većinom koju čine 2/3 ukupnog broja glasova.

Ukoliko bi u konkretnom slučaju bio u pitanju objekat koji je u funkciji glavnog objekta, a gradi se na istoj parceli na kojoj je sagrađen ili može biti sagrađen glavni stambeni, poslovni ili objekat javne namene, radilo bi se o pomoćnom objektu, u smislu odredaba Zakona o planiranju i izgradnji. Građenje pomoćnih objekata (garaže, ostave, septičke jame, bunari, cisterne za vodu i sl.) vrši se na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole. Postupak izdavanja rešenja, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

U suprotnom, za izgradnju predmetnog objekta bilo bi neophodno pribaviti građevinsku dozvolu. Postupak podnošenja zahteva i dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole propisani su članom 135. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Pre podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole, neophodno je pribaviti lokacijske uslove, u skladu sa čl. 53a – 57. Zakona i članom 6. Pravilnika. 

Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Članom 97. stav 8. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se doprinos za uređivanje građevinskog zemljišta ne obračunava za objekte javne namene u javnoj svojini, objekte komunalne i druge infrastrukture, proizvodne i skladišne objekte, podzemne etaže objekata visokogradnje (prostor namenjen za garažiranje vozila, podstanice, trafostanice, ostave, vešernice i sl.), osim za delove podzemne etaže koje se koriste za komercijalne delatnosti, otvorena dečja igrališta, otvorene sportske terene i atletske staze.

Iz citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnju nedvosmisleno proizlazi da se  doprinos za uređivanje građevinskog zemljišta ne obračunava za podzemne garaže, bez obzira o kakvoj vrsti objekta je reč.

Odredbama Zakona o planiranju i izgradnji (član 69. stav 6) propisana je mogućnost građenja na poljoprivrednom zemljištu isključivo za linijske infrastrukturne objekte, komunalnu infrastrukturu, elektroenergetske i elektronske objekte ili komunikacione mreže i uređaje, uz prethodno pribavljenu saglasnost ministarstva nadležnog za poslove poljoprivrede.

Ostale vrste objekata mogu se graditi po sprovedenom postupku promene namene poljoprivrednog zemljišta, uz plaćanje naknade za promenu namene.

Odredbama Zakona o planiranju i izgradnji zemljani radovi nisu predviđeni kao posebna vrsta radova, već kao sastavni deo pripremnih radova koji prethode građenju objekta.

Kada je reč o postavljanju ograde, potreba za pribavljanjem odgovarajuće dokumentacije zavisi od vrste ograde koja se postavlja. Za postavljanje žičane ili drvene ograde nije potrebno pribavljati akt nadležnog organa za gradnju, odnosno akt za izvođenje radova, saglasno članu 144. Zakona o planiranju i izgradnji. Građenje zidanih ograda vrši se na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole. Postupak izdavanja rešenja, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Za postavljanje žičane ili drvene ograde nije potrebno pribavljati akt nadležnog organa za gradnju, odnosno akt za izvođenje radova, saglasno članu 144. Zakona o planiranju i izgradnji.

Članom 2. tačka 33) Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da dogradnja jeste izvođenje građevinskih i drugih radova kojima se izgrađuje novi prostor van postojećeg gabarita objekta, kao i nadziđivanje objekta, i sa njim čini građevinsku, funkcionalnu ili tehničku celinu

Članom 9. stav 1. Zakona o stanovanju i održavanju zgrada propisano je da raspolaganje zajedničkim delovima zgrade jeste prenos prava svojine nad zajedničkim delovima zgrade u cilju dogradnje, nadziđivanja, pripajanja ili pretvaranja. Članom 44. stav 2. istog Zakona propisano je da skupština stambene zajednice odlučuje o raspolaganju zajedničkim delovima zgrade većinom koju čine 2/3 ukupnog broja glasova.

Članom 2. tačka 33) Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da dogradnja jeste izvođenje građevinskih i drugih radova kojima se izgrađuje novi prostor van postojećeg gabarita objekta, kao i nadziđivanje objekta, i sa njim čini građevinsku, funkcionalnu ili tehničku celinu

Članom 9. stav 1. Zakona o stanovanju i održavanju zgrada propisano je da raspolaganje zajedničkim delovima zgrade jeste prenos prava svojine nad zajedničkim delovima zgrade u cilju dogradnje, nadziđivanja, pripajanja ili pretvaranja. Članom 44. stav 2. istog Zakona propisano je da skupština stambene zajednice odlučuje o raspolaganju zajedničkim delovima zgrade većinom koju čine 2/3 ukupnog broja glasova.

Članom 97. stav 8. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se ne obračunava za skladišne objekte. U skladu sa tim, za objekte, odnosno delove objekta koji se koriste za skladištenje, ne obračunava se doprinos za uređivanje građevinskog zemljišta.

Kao što je u Vašem pitanju konstatovano, članom 2. tačka 24) Zakona o planiranju i izgradnji pomoćni objekat je definisan kao objekat koji je u funkciji glavnog objekta, a gradi se na istoj parceli na kojoj je sagrađen ili može biti sagrađen glavni stambeni, poslovni ili objekat javne namene (garaže, ostave, septičke jame, bunari, cisterne za vodu i sl.). Iz citirane zakonske odredbe jasno proizlazi da pomoćni objekat mora biti u funkciji glavnog objekta, odnosno da ne može biti glavni, tj. jedini koji se gradi na predmetnoj parceli.

Imajući u vidu napred navedeno, ukoliko bi, osim objekta koji je opisan u Vašem pitanju, na istoj parceli bio građen i drugi (glavni) objekat, opisani objekat bi mogao biti tretiran kao pomoćni objekat, što podrazumeva građenje na osnovu rešenja o odobrenju radova. U suprotnom, za izgradnju predmetnog objekta bilo bi neophodno pribaviti građevinsku dozvolu, pri čemu je pre izdavanja građevinske dozvole potrebno pribaviti lokacijske uslove.

Izvođenje radova na dogradnji (izvođenje građevinskih i drugih radova kojima se izgrađuje novi prostor van postojećeg gabarita objekta, kao i nadziđivanje objekta, i sa njim čini građevinsku, funkcionalnu ili tehničku celinu) vrši se na osnovu građevinske dozvole. Postupak podnošenja zahteva i dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole propisani su članom 135. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Pre podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole, neophodno je pribaviti lokacijske uslove, u skladu sa čl. 53a – 57. Zakona i članom 6. Pravilnika. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Stranica ne raspolaže podatkom o ukupnom iznosu taksi i naknada koje je potrebno platiti za izdavanje rešenja o građevinskoj dozvoli.

Obaveza pribavljanja energetske dozvole za potrebe izgradnje objekta regulisana je članom 30. Zakona o energetici („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 145/2014). Saglasno članu 30. stav 3. tačka 2) Zakona o energetici, za izgradnju objekata za proizvodnju električne energije snage do 1 MW koji kao primarni energetski resurs koriste vodu, pribavlja se energetska dozvola.

Ukoliko regulacionim planom nije dozvoljena gradnja na predmetnoj parceli, jedini način da se takva situacija promeni je eventualna izmena planskog dokumenta kojim je predmetna parcela obuhvaćena. Prostorni plan jedinice lokalne samouprave donosi nadležni organ jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji se nalazi predmetna parcela.  

Saglasno članu 42. stav 5. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, investitor može podneti zahtev za izdavanje upotrebne dozvole i za radove izvedene u skladu sa rešenjem o privremenoj građevinskoj dozvoli. U tom slučaju, primenjuju se odredbe člana 42. stav 2. navedenog Pravilnika, kojim je regulisano koja dokumentacija se dostavlja uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole.

Članom 97. stav 8. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se doprinos za uređivanje građevinskog zemljišta ne obračunava za objekte javne namene u javnoj svojini, objekte komunalne i druge infrastrukture, proizvodne i skladišne objekte, podzemne etaže objekata visokogradnje (prostor namenjen za garažiranje vozila, podstanice, trafostanice, ostave, vešernice i sl.), osim za delove podzemne etaže koje se koriste za komercijalne delatnosti, otvorena dečja igrališta, otvorene sportske terene i atletske staze.

Iz citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnju nedvosmisleno proizlazi da se  doprinos za uređivanje građevinskog zemljišta ne obračunava za podzemne garaže, bez obzira o kakvoj vrsti objekta je reč, odnosno bez obzira na to da li je u pitanju objekat javne namene ili neka druga vrsta objekta.

Napominjemo da je reč o imperativnoj zakonskoj odredbi, kao i da svi podzakonski akti doneti na osnovu Zakona o planiranju i izgradnji moraju biti u skladu sa odredbama tog Zakona.

 U slučaju kada je na jednoj građevinskoj parceli planirana izgradnja dva objekta, moguće je podneti jedinstveni zahtev za izdavanje građevinske dozvole, a moguće je podneti i dva posebna zahteva (po jedan za svaki objekat).

Dokumentacija koja se dostavlja uz zhatev za izdavanje lokacijskih uslova propisana je članom 6. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, i to:

• idejno rešenje, izrađeno u skladu sa pravilnikom kojim se uređuje sadržina tehničke dokumentacije;
• dokaz o uplati administrativne takse za podnošenje zahteva i naknade za Centralnu evidenciju.

Ukoliko se traži izdavanje lokacijskih uslova za gradnju komunalne infrastrukture u regulaciji postojeće saobraćajnice, uz zahtev se podnosi i geodetski snimak postojećeg stanja na katastarskoj podlozi.

Rok važenja građevinske dozvole propisan je članom 140. Zakona o planiranju i izgradnji. U skladu sa nevedenim članom Zakona, građevinska dozvola prestaje da važi ako se ne otpočne sa građenjem objekta, odnosno izvođenjem radova, u roku od dve godine od dana pravnosnažnosti rešenja kojim je izdata građevinska dozvola. Takođe, građevinska dozvola prestaje da važi ako se u roku od pet godina od dana pravnosnažnosti rešenja kojim je izdata građevinska dozvola, ne izda upotrebna dozvola, osim za objekte iz člana 133. Zakona, objekte komunalne infrastrukture koji se izvode fazno i porodične stambene zgrade koje investitor gradi radi rešavanja svojih stambenih potreba.

Eventualna izmena građevinske dozvole ne utiče na rok važenja prvobitno izdate građevinske dozvole.

Dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izmenu građevinske dozvole zavisi od razloga zbog kog se zahtev podnosi. Dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izmenu građevinske dozvole propisana je članom 24. stav 2. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Tekst Pravilnika možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Članom 175. stav 1. tačka 2) Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da građevinski inspektor u vršenju inspekcijskog nadzora ima pravo i dužnost da proverava da li je za objekat koji se gradi, odnosno za izvođenje radova izdata građevinska dozvola i potvrđena prijava o početku građenja, odnosno izdato rešenje iz člana 145. Zakona. U članu 176. st. 1 – 1a) istog Zakona propisano je da je građevinski inspektor u vršenju inspekcijskog nadzora ovlašćen da naredi rešenjem obustavu radova i uklanjanje objekta ili njegovog dela, ako se objekat gradi ili je njegovo građenje završeno bez građevinske dozvole, odnosno ako se objekat gradi suprotno lokacijskim uslovima, odnosno građevinskoj dozvoli, odnosno potvrdi o prijavi radova, kao i da naloži rešenjem uklanjanje objekta, odnosno vraćanje u prvobitno stanje, ako se objekat gradi, odnosno izvode radovi bez rešenja iz člana 145. Zakona.

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, ukoliko su predmetni radovi izvedeni bez izdavanja odgovarajuće dokumentacije (građevinske dozvole, odnosno rešenja iz člana 145. Zakona) ili su izvedeni suprotno lokacijskim uslovima, odnosno građevinskoj dozvoli, odnosno potvrdi o prijavi radova, možete o tome obavestiti građevinsku inspekciju jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji se nalazi predmetni objekat, radi preduzimanja zakonom propisanih ovlašćenja.

Shodno odredbama člana 154. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se podobnost objekta za upotrebu utvrđuje se tehničkim pregledom. Tehnički pregled objekta vrši se po završetku izgradnje objekta, odnosno dela objekta koji predstavlja tehničko-tehnološku celinu i može se kao takav samostalno koristiti u skladu sa ovim zakonom. Tehnički pregled može se vršiti i uporedo sa izvođenjem radova. Tehnički pregled obuhvata kontrolu usklađenosti izvedenih radova sa građevinskom dozvolom i tehničkom dokumentacijom na osnovu koje se objekat gradio, kao i sa tehničkim propisima i standardima koji se odnose na pojedine vrste radova, odnosno materijala, opreme i instalacija.

Članom 155. istog zakona propisano je da tehnički pregled objekata vrši komisija ili privredno društvo, odnosno drugo pravno lice kome investitor poveri vršenje tih poslova i koje je upisano u odgovarajući registar za obavljanje tih poslova, u skladu sa ovim zakonom i podzakonskim aktom donetim na osnovu ovog zakona, kojim se uređuje sadržina zapisnika o tehničkom pregledu, sastav komisije za tehnički pregled, kao i način vršenja tehničkog pregleda. Kada je predmet tehničkog pregleda objekat za koji su utvrđene posebne mere zaštite od požara, član komisije za tehnički pregled je i inženjer protivpožarne zaštite sa odgovarajućom licencom. Tehnički pregled objekta obezbeđuje investitor, u skladu sa ovim zakonom. Troškove tehničkog pregleda snosi investitor. Izuzetno od odredbe iz stava 3. ovog člana, tehnički pregled objekta, ili dela objekta koji predstavlja celinu i može se kao takav samostalno koristiti, može obezbediti i drugo lice koje za to ima interes, u kom slučaju to lice snosi troškove tehničkog pregleda. Lice iz stava 5. ovog člana nakon pribavljenog pozitivnog mišljenja komisije za tehnički pregled objekta ima pravo da podnese zahtev za izdavanje upotrebne dozvole.

Dakle, dostavljanje dokumentacije za potrebe izrade izveštaja tehničkog pregleda objekta komisiji ne dostavlja se kroz CEOP.

Uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole prilaže se izveštaj komisije za tehnički pregled kojim se utvrđuje da je objekat podoban za upotrebu sa predlogom da se može izdati upotrebna dozvola, projekat za izvođenje ili projekat izvedenog stanja, elaborat geodetskih radova za izvedeni objekat i posebne delove objekta, kao i elaborat geodetskih radova za podzemne instalacije i sertifikat o energetskim svojstvima objekta, ako je za objekat propisana obaveza pribavljanja sertifikata o energetskim svojstvima.

Izvođenje radova na adaptaciji (izvođenje građevinskih i drugih radova na postojećem objektu, kojima se: vrši promena organizacije prostora u objektu, vrši zamena uređaja, postrojenja, opreme i instalacija istog kapaciteta, a kojima se ne utiče na stabilnost i sigurnost objekta, ne menjaju konstruktivni elementi, ne menja spoljni izgled i ne utiče na bezbednost susednih objekata, saobraćaja, zaštite od požara i životne sredine) vrši se na osnovu rešenja kojim se odobrava njihovo izvođenje.

Postupak izdavanja rešenja kojim se odobrava izvođenje radova, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs  u okviru sekcije „Propisi“.

U skladu sa članom 131. Zakona o planiranju i izgradnji, reviziju (stručnu kontrolu) idejnog projekta za objekte iz člana 133. Zakona vrši komisija koju obrazuje ministar nadležan za poslove građevinarstva, dok revizionu komisiju za stručnu kontrolu objekata iz člana 133. Zakona koji se u celini grade na teritoriji autonomne pokrajine obrazuje ministar nadležan za poslove građevinarstva, na predlog organa autonomne pokrajine nadležnog za poslove građevinarstva.

Članom 53. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da informacija o lokaciji sadrži podatke o mogućnostima i ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli, odnosno na više katastarskih parcela na osnovu planskog dokumenta.

U skladu sa tim, u cilju dobijanja informacije o mogućnostima i ograničenjima gradnje na konkretnoj parceli, možete se obratiti organ nadležnom za izdavanje lokacijskih uslova (organ jedinice lokalne samouprave), koji je u obavezi da traženu informaciju o lokaciji izda u roku od osam dana od dana podnošenja zahteva, uz naknadu stvarnih troškova izdavanja te informacije.

Izvođenje radova na dogradnji objekta (izvođenje građevinskih i drugih radova kojima se izgrađuje novi prostor van postojećeg gabarita objekta i sa njim čini građevinsku, funkcionalnu ili tehničku celinu) vrši se na osnovu građevinske dozvole. U skladu sa članom 135. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji, građevinska dozvola se izdaje investitoru koji uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole dostavi projekat za građevinsku dozvolu, ima odgovarajuće pravo na zemljištu ili objektu i koji je dostavio dokaze propisane podzakonskim aktom kojim se bliže uređuje sadržina i način izdavanja građevinske dozvole i platio odgovarajuće administrativne takse. U stavu 6. Istog člana propisano je da se za izgradnju ili izvođenje radova na građevinskom zemljištu ili objektu koji je u vlasništvu više lica, kao dokaz o odgovarajućem pravu prilaže se i overena saglasnost tih lica.

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, ukoliko se predmetni radovi izvode samo u gabaritima objekta, za njihovo izvođenje je dovoljno pribaviti saglasnost vlasnika posebnih delova objekta (zgrade), u skladu sa odredbama Zakona o stanovanju i održavanju zgrada. Ukoliko se radovi izvode i na zemljištu koje je van gabarita objekta, neophodno je pribaviti saglasnost i vlasnika tog zemljišta.

Ne postoji mogućnost izmene građevinske dozvole koja je izdata 2008. godine.

Promena namene objekta bez izvođenja građevinskih radova, kao i promena namene uz izvođenje građevinskih radova vrši se na osnovu rešenja kojim se odobrava promena namene objekta, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole. Postupak izdavanja rešenja, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Izdavanje rešenja o odobrenju izvođenja radova moguće je isključivo za legalne objekte, odnosno objekte koji su upisani u evidenciju katastra nepokretnosti. Imajući to u vidu, neophodno je sprovesti postupak upisa izgrađenog objekta u evidenciju katastra nepokretnosti. Tek nakon upisa objekta u katastar nepokretnosti moguće je podneti zahtev za izdavanje rešenja o odobrenju izvođenja radova za promenu namene objekta (odnosno dela objekta).

Članom 57. st. 1 – 3. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se lokacijski uslovi izdaju na osnovu važećeg planskog dokumenta. U stavu 5. istog člana regulisano je da, ukoliko je za područje, na kome se nalazi katastarska parcela za koju je podnet zahtev za izdavanje lokacijskih uslova, predviđena obaveza dalje planske razrade (odnosno izrade plana detaljne regulacije), a takav planski dokument nije donet u roku propisanom članom 27. stav 6. Zakona, lokacijski uslovi izdaju se na osnovu podzakonskog akta kojim se uređuju opšta pravila parcelacije, uređenja i građenja, i na osnovu postojećeg planskog dokumenta koji sadrži regulacionu liniju.

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnju, ukoliko je za područje, na kome se nalazi katastarska parcela za koju je podnet zahtev za izdavanje lokacijskih uslova, predviđena obaveza dalje planske razrade, a planski dokument nije donet u propisanom roku, lokacijski uslovi izdaju se na osnovu Pravilnika o opštim pravilima za parcelaciju, regulaciju i izgradnju i postojećeg planskog dokumenta koji sadrži regulacionu liniju. Ukoliko je planski dokument donet, lokacijski uslovi izdaju se na osnovu tog planskog dokumenta.

Uvođenje grejanja na kotao na struju podrazumeva povećanje kapaciteta podtojećih elektro instalacija. Ta vrsta radova obuhvaćena je definicijom rekonstrukcije iz člana 2. tačka 32) Zakona o planiranju i izgradnji. Izvođenje radova na rekonstrukciji vrši se na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole. Postupak izdavanja rešenja, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Imajući u vidu da planirani radovi podrazumevaju povećanje kapaciteta instalacija, pre podnošenja zahteva za izdavanje rešenja o odobrenju izvođenja radova, neophodno je pribaviti lokacijske uslove, u skladu sa čl. 53a – 57. Zakona i članom 6. Pravilnika. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Krečenje predstavlja tekuće održavanje, u smislu odredaba Zakona o planiranju i izgradnji. Za radove na tekućem održavanju nije potrebno pribavljati akt nadležnog organa za gradnju, odnosno akt za izvođenje radova.

Izvođenje radova na investicionom održavanju vrši se na rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole. Uz zahtev za izdavanje rešenja o odobrenju izvođenja radova prilaže se, između ostalog, idejni projekat izrađen u skladu sa pravilnikom kojim se uređuje sadržina tehničke dokumentacije, odnosno tehnički opis i popis radova za izvođenje radova na investicionom održavanju, u skladu sa članom 28. stav 2. tačka 1) Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Odredbama Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata nije propisano da idejni projekat rešenje treba da sadrži podatak o investicionoj vrednosti radova. Kada je reč o opisu i popisu radova za izvođenje radova na investicionom održavanju, Pravilnik ne sadrži posebne odredbe o njegovoj sadržini, pa se shodno primenjuju odredbe koje regulišu sadržinu idejnog projekta.

Svaka vrsta tehničke dokumentacije mora biti potpisana od strane odgovornog lica projektanta, u skladu sa Prilogom 12 Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata (što podrazumeva i opis i popis radova za izvođenje radova na investicionom održavanju).

Članom 2. tačka 21) Zakona o planiranju i izgradnji, investitor je definisan kao lice za čije potrebe se gradi objekat i na čije ime glasi građevinska dozvola, iz čega proizlazi da investitor može biti fizičko ili pravno lice.

Saglasno članu 76. Zakona o lokalnoj samoupravi, mesna zajednica, odnosno drugi oblik mesne samouprave ima svojstvo pravnog lica u okviru prava i dužnosti utvrđenih statutom i odlukom o osnivanju.

Imajući u vidu odredbe citiranih propisa, mesna zajednica, odnosno drugi oblik mesne samouprave može biti investitor u smislu Zakona o planiranju i izgradnji, pod uslovom da je ta mogućnost utvrđena statutom i odlukom o osnivanju.

Članom 175. stav 1. tačka 2) Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da građevinski inspektor u vršenju inspekcijskog nadzora ima pravo i dužnost da proverava da li je za objekat koji se gradi, odnosno za izvođenje radova izdata građevinska dozvola i potvrđena prijava o početku građenja, odnosno izdato rešenje iz člana 145. Zakona. U članu 176. st. 1 – 1a) istog Zakona propisano je da je građevinski inspektor u vršenju inspekcijskog nadzora ovlašćen da naredi rešenjem obustavu radova i uklanjanje objekta ili njegovog dela, ako se objekat gradi ili je njegovo građenje završeno bez građevinske dozvole, odnosno ako se objekat gradi suprotno lokacijskim uslovima, odnosno građevinskoj dozvoli, odnosno potvrdi o prijavi radova, kao i da naloži rešenjem uklanjanje objekta, odnosno vraćanje u prvobitno stanje, ako se objekat gradi, odnosno izvode radovi bez rešenja iz člana 145. Zakona.

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, ukoliko su predmetni radovi izvedeni bez izdavanja odgovarajuće dokumentacije (građevinske dozvole, odnosno rešenja iz člana 145. Zakona) ili su izvedeni suprotno lokacijskim uslovima, odnosno građevinskoj dozvoli, odnosno potvrdi o prijavi radova, možete o tome obavestiti građevinsku inspekciju jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji se nalazi predmetni objekat, radi preduzimanja zakonom propisanih ovlašćenja.

Shodno odredebama člana 18. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisano je da ako nisu ispunjeni formalni uslovi za dalje postupanje po zahtevu, propisani članom 17. ovog pravilnika, nadležni organ zahtev odbacuje zaključkom, u roku od pet radnih dana od dana podnošenja zahteva, uz navođenje svih nedostataka. Dakle, nadležni organ sve uočene nedostatke mora taksativno navesti u zaključku o odbacivanju i ne može ih isticati usmeno ili na neki drugi način.

Mišljenja smo da je moguće izvršiti pouzdanu proveru validnosti sertifikata samo onoga koji je direktno potpisan prilikom podošenja zahteva kroz sistem (kao na slici u prilogu), dok apsolutna pouzdanost  provere validnosti sertifikata kojim su potpisani dokumenti koji su priloženi u sistemu  još nije apsolutno pouzdana, pogotovo, ako se kako ste naveli u Vašem pitanju, potpisi vide na dokumentu i kada se u AcrobatRideru vidi poruka ''Signed and all signatures are valid''.

Kao što je u Vašem pitanju navedeno, članom 126. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji proipisano je da tehničku dokumentaciju za izgradnju objekata može da izrađuje privredno društvo, odnosno drugo pravno lice, odnosno preduzetnik koji su upisani u registar privrednih subjekata. Članom 3. istog Zakona regulisano je da privredno društvo stiče svojstvo pravnog lica registracijom u registar privrednih subjekata u skladu sa zakonom kojim se uređuje registracija, odnosno Zakonom o postupku registracije u Agenciji za privredne registre („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 99/2011 i 83/2014).

Kada je reč o udruženjima, ona predstavljaju pravna lica koja se upisuju u registar udruženja, pri čemu i udruženje stiče status pravnog lica danom upisa u registar, dok je sâm upis dobrovoljan.

Imajući u vidu odredbe citiranih propisa, udruženja ne ispunjavaju zakonski uslov za izradu tehničke dokumentacije za izgradnju objekata, jer se upisuju u registar udruženja, a ne u registar privrednih subjekata (bez obzira na činjenicu što se oba registra vode kod Agencije za privredne registre).

Članom 154. stav 4. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da tehnički pregled obuhvata kontrolu usklađenosti izvedenih radova sa građevinskom dozvolom i tehničkom dokumentacijom na osnovu koje se objekat gradio, kao i sa tehničkim propisima i standardima koji se odnose na pojedine vrste radova, odnosno materijala, opreme i instalacija. Iz citirane odredbe Zakona proizlazi da ne postoji obaveza vršenja tehničkog pregleda za radove izvedene na osnovu rešenja o odobrenju izvođenja radova, izdatog u skladu sa članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji.

Članom 158. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se objekat za koji je u skladu sa Zakonom predviđeno izdavanje građevinske dozvole može koristiti po prethodno pribavljenoj upotrebnoj dozvoli. Takođe, članom 145. stav 7. Zakona regulisano je da, po završetku izgradnje, odnosno izvođenju radova, za objekte za koje je izdato rešenje o odobrenju izvođenja radova, po zahtevu investitora, nadležni organ može izdati upotrebnu dozvolu. Imajući to u vidu, ne postoji ni obaveza pribavljanja upotrebne dozvole za radove izvedene na osnovu rešenja o odobrenju izvođenja radova.

1. Ukoliko je propisano da se pojedini radovi izvode na osnovu građevinske dozvole, a drugi radovi na osnovu rešenja o odobrenju izvođenja radova, moguće je podneti posebne zahteve za izdavanje odgovarajuće dokumentacije za izvođenje radova. Izvođenje radova na dogradnji vrši se na osnovu građevinske dozvole, dok se izvođenje radova na adaptaciji, sanaciji, rekonstrukciji i investicionom održavanju vrši na osnovu rešenja o odobrenju izvođenja radova. Ukoliko se podnosi jedinstvena prijava, neophodno je podneti zahtev za izdavanje građevinske dozvole.
2. Izvođenje radova na izgradnji putnog objekta (saobraćajnice) vrši se na osnovu građevinske dozvole. Shodno tome, ukoliko se podnosi jedinstvena prijava, neophodno je podneti zahtev za izdavanje građevinske dozvole.
3. Moguće je podneti poseban zahtev za izdavanje odgovarajuće dokumentacije za građenje, odnosno izvođenje radova za svaku celinu za koju je izrađena posebna tehnička dokumentacija, u skladu sa Pravilnikom o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata.

U skladu sa članom 11. stav 1. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, ako se lokacijski uslovi ne mogu izdati uvidom u planski dokument, odnosno separat, nadležni organ je dužan da uslove za projektovanje i priključenje pribavi od imaoca javnih ovlašćenja, u skladu sa uredbom koja uređuje izdavanje lokacijskih uslova. Saglasno članu 17. stav 1. Uredbe o lokacijskim uslovima, uslovi priključenja na javni put pribavljaju se ako je izgradnja priključka na javni put predviđena idejnim rešenjem priloženim uz zahtev za izdavanje lokacijskih uslova, pri čemu uslove priključenja na javni put izdaje upravljač javnog puta.

Ukoliko se izgradnja kolskog prilaza objektu širine 2,5 – 3 metra vrši samostalno, odnosno bez izvođenja drugih radova, za izvođenje tih radova nije potrebno pribavljati akt nadležnog organa za gradnju, odnosno akt za izvođenje radova, saglasno članu 144. Zakona o planiranju i izgradnji.  

Ukoliko se izgradnja kolskog prilaza širine 2,5 – 3 metra vrši zajedno sa radovima za koje je potrebno pribaviti građevinsku dozvolu, odnosno rešenje o odobrenju izvođenja radova, izgradnja kolskog prilaza treba da bude obuhvaćena odgovarajućim aktom koji je neophodan za izvođenje drugih radova, koji se izvode zajedno sa izgradnjom kolskog prilaza.

Izvođenje radova na investicionom održavanju (izvođenje građevinsko-zanatskih, odnosno drugih radova zavisno od vrste objekta u cilju poboljšanja uslova korišćenja objekta u toku eksploatacije) vrši se na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole. Postupak izdavanja rešenja, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Izgradnja objekata (kuće) vrši se na osnovu građevinske dozvole. Postupak podnošenja zahteva i dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole propisani su članom 135. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Pre podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole, neophodno je pribaviti lokacijske uslove, u skladu sa čl. 53a – 57. Zakona i članom 6. Pravilnika. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Članom 124. stav 3. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da projekat izvedenog objekta jeste projekat za izvođenje sa izmenama nastalim u toku građenja objekta. Članom 42. stav 2. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisano je da se uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole prilaže, između ostalog, projekat za izvođenje sa potvrdom i overom investitora, lica koje vrši stručni nadzor i izvođača radova da je izvedeno stanje jednako projektovanom, ako u toku građenja nije odstupljeno od projekta za izvođenje ili projekat izvedenog objekta, izrađen u skladu sa pravilnikom kojim se uređuje sadržina tehničke dokumentacije.

Saglasno citiranim odredbama Zakona o planiranju i izgradnji i Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, ukoliko u toku izvođenja radova dođe do izmena, uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole prilaže se projekat izvedenog objekta, koji predstavlja projekat za izvođenje sa izmenama nastalim u toku građenja objekta.

Kao što je u Vašem pitanju konstatovano, članom 140. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da građevinska dozvola prestaje da važi ako se ne otpočne sa građenjem objekta, odnosno izvođenjem radova, u roku od dve godine od dana pravnosnažnosti rešenja kojim je izdata građevinska dozvola. Saglasno članu 138a stav 1. istog Zakona, građenju se može pristupiti na osnovu pravnosnažnog rešenja o građevinskoj dozvoli i prijavi radova iz člana 148. Zakona.

Iz citiranih odredbi Zakona o planiranju i izgradnji proizlazi da je prijava radova, u skladu sa članom 148. Zakona, preduslov za otpočinjanje radova. Ukoliko od dana pravnosnažnosti rešenja kojim je izdata građevinska dozvola protekne više od dve godine, a investitor ne izvrši prijavu radova u skladu sa izdatom građevinskom dozvolom, stekli su se uslovi da nadležni organ donese rešenje kojim se utvrđuje prestanak važenja građevinske dozvole, bez obzira na činjenicu da li su predmetni radovi izvedeni ili ne.

Odredbe Zakona o planiranju i izgradnji o tehničkom pregledu objekta, koje se ne primenjuju na pojedine objekte, propisane su Pravilnikom o objektima na koje se ne primenjuju pojedine odredbe Zakona o planiranju i izgradnji. Članom 5. navedenog Pravilnika propisano je da se odredbe Zakona i podzakonskih akata kojima se uređuje vršenje tehničkog pregleda objekta ne primenjuju za utvrđivanje podobnosti objekata kategorije "A" za upotrebu. U tom slučaju, umesto izveštaja o tehničkom pregledu, investitor uz zahtev za upotrebnu dozvolu dostavlja potvrdu izdatu od strane lica koje ispunjava uslove propisane Zakonom za odgovornog projektanta, odnosno odgovornog izvođača radova za tu vrstu objekata, o tome da je:

• izgradnja objekta završena i objekat izveden u skladu sa tehničkom dokumentacijom na osnovu koje je izdata građevinska dozvola;
• objekat priključen ili je podoban da bude priključen na infrastrukturnu mrežu, za priključke koji su predviđeni građevinskom dozvolom.

Međutim, odredbama Pravilnika podnosilac zahteva nije oslobođen obaveze da uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole za objekat kategorije „A“ dostavi elaborat geodetskih radova za izvedeni objekat i posebne delove objekta, niti je propisana mogućnost da umesto predmetnog elaborata dostavi neki drugi dokument.

Članom 135. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se građevinska dozvola izdaje investitoru koji uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole dostavi projekat za građevinsku dozvolu, ima odgovarajuće pravo na zemljištu ili objektu i koji je dostavio dokaze propisane podzakonskim aktom kojim se bliže uređuje sadržina i način izdavanja građevinske dozvole i platio odgovarajuće administrativne takse.

Odredbama Zakona o planiranju i izgradnji nije propisano da pravo korišćenja na građevinskom zemljištu javnog preduzeća čiji je osnivač Republika Srbija predstavlja odgovarajuće pravo na zemljištu, u smislu člana 135. stav 1. Zakona.

Izgradnja objekta vrši se na osnovu građevinske dozvole. Postupak podnošenja zahteva i dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole propisani su članom 135. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Pre podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole, neophodno je pribaviti lokacijske uslove, u skladu sa čl. 53a – 57. Zakona i članom 6. Pravilnika. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Stranica ne raspolaže podatkom o ukupnom iznosu taksi i naknada koje je potrebno platiti za izdavanje rešenja o građevinskoj dozvoli.

Napominjemo da stranica nije namenjena za davanje pravnih saveta, kao ni za instrukcije za postupanje u konkretnim slučajevima.

Građenje zidane ograde vrši se na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole. Postupak izdavanja rešenja, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Rok za izdavanje rešenja o odobrenju izvođenja radova iznosi pet dana od dana podnošenja zahteva, saglasno članu 145. stav 5. Zakona o planiranju i izgradnji.

Ukoliko je građenje ograde planirano na parceli koja je isključivo u Vašem vlasništvu, nije potrebno pribavljati saglasnost trećih lica (suseda).

Izvođenje radova na adaptaciji/rekonstrukciji vrši se na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole. Postupak izdavanja rešenja, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Izvođenje radova na dogradnji objekta (izvođenje građevinskih i drugih radova kojima se izgrađuje novi prostor van postojećeg gabarita objekta i sa njim čini građevinsku, funkcionalnu ili tehničku celinu) vrši se na osnovu građevinske dozvole. Postupak podnošenja zahteva i dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole propisani su članom 135. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Pre podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole, neophodno je pribaviti lokacijske uslove, u skladu sa čl. 53a – 57. Zakona i članom 6. Pravilnika. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Ukoliko je u konkretnom slučaju reč o gradskom građevinskom zemljištu i ukoliko su ispunjeni ostali uslovi propisani članom 79. Zakona o planiranju i izgradnji, mišljenja smo da ne postoji prepreka za utvrđivanje zemljišta za redovnu upotrebu objekta i formiranje građevinske parcele, bez obzira na način korišćenja predmetnog zekljišta.

Članom 70. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da, po zahtevu podnosioca zahteva u postupku legalizacije, nadležni organ može odrediti građevinsko zemljište ispod objekta kao zemljište za redovnu upotrebu, uz obavezu podnosioca zahteva da u roku od pet godina od dana pravnosnažnosti rešenja o legalizaciji pokrene postupak za utvrđivanje zemljišta za redovnu upotrebu, u skladu sa tim zakonom.

Imajući u vidu citiranu odredbu Zakona o planiranju i izgradnji, ne postoji mogućnost da zemljište koje nije građevinsko bude određeno kao zemljište za redovnu upotrebu.

Ukazujemo i na odredbe člana 69. stav 6. Zakona o planiranju i izgradnji, kojim je propisano da se na poljoprivrednom zemljištu mogu graditi isključivo linijski infrastrukturni objekti, komunalna infrastruktura, elektroenergetski i elektronski objekti ili komunikacione mreže i uređaji, i to uz prethodno pribavljenu saglasnost ministarstva nadležnog za poslove poljoprivrede.

Građenje pomoćnih objekata (garaže, ostave, septičke jame, bunari, cisterne za vodu i sl.) vrši se na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole. Postupak izdavanja rešenja, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Postupak izdavanja upotrebne dozvole, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 158. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 42. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Iz Vašeg pitanja se ne može zaključiti šta se podrazumeva pod formulacijom „etažiranje objekta“. Odredbama navedenih propisa nije propisano da je sprovođenje takve aktivnosti neophodno za dobijanje upotrebne dozvole.

Izvođenje radova na dogradnji objekta (izvođenje građevinskih i drugih radova kojima se izgrađuje novi prostor van postojećeg gabarita objekta i sa njim čini građevinsku, funkcionalnu ili tehničku celinu) vrši se na osnovu građevinske dozvole. Postupak podnošenja zahteva i dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole propisani su članom 135. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Pre podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole, neophodno je pribaviti lokacijske uslove, u skladu sa čl. 53a – 57. Zakona i članom 6. Pravilnika. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

U skladu sa članom 53a stav 6. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 6. stav 2. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, lokacijski uslovi izdaju se na osnovu idejnog rešenja budućeg objekta, koje se prilaže uz zhatev za izdavanje lokacijskih uslova. Sadržina idejnog rešenja objekta propisana je odredbama Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata.

Imajući u vidu odredbe navedenih propisa, ukoliko planirana izmena podrazumeva izmenu idejnog rešenja, potrebno je ponovo sprovesti postupak za izdavanje lokacijskih uslova, a nakon toga i građevinske dozvole. Ukoliko planirana izmena ne iziskuje izmenu idejnog rešenja, mišljenja smo da je moguće iskoristiti ranije izdate lokacijske uslove, uz obavezno sprovođenje postupka za izmenu građevinske dozvole.

Građenje pomoćnih objekata (objekat koji je u funkciji glavnog objekta, a gradi se na istoj parceli na kojoj je sagrađen ili može biti sagrađen glavni stambeni, poslovni ili objekat javne namene - garaže, ostave, septičke jame, bunari, cisterne za vodu i sl) vrši se na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole. Postupak izdavanja rešenja, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Odredbama Zakona o planiranju i izgradnji nije propisana mogućnost građenja potpornog zida kao posebnog objekta, već isključivo u sklopu pripremnih radova.

Pretvaranje prava korišćenja u pravo svojine, u skladu sa članom 102. Zakona o planiranju i izgradnji, sprovodi se na način da lica koja su u momentu stupanja Zakona na snagu imala pravo korišćenja na određenoj katastarskoj parceli, stiču pravo svojine na toj parceli u istom obimu u kom su imali pravo korišćenja. Drugim rečima, ukoliko je na određenoj parceli više lica imalo pravo korišćenja, ta lica stiču pravo susvojine na predmetnoj parceli, sa udelom koji su imali i u pravu korišćenja.

Pretvaranje prava korišćenja u pravo svojine bez naknade sprovodi se po samom zakonu, a upis prava svojine vrši organ nadležan za poslove državnog premera i katastra, po službenoj dužnosti, pod uslovom da nije reč o nekom od lica iz člana 102. stav 9. Zakona o planiranju i izgradnji.

Na jednoj katastarskoj parceli može se obrazovati veći broj građevinskih parcela, koje se mogu deliti parcelacijom do minimuma utvrđenog primenom pravila o parcelaciji ili ukrupniti preparcelacijom, a prema planiranoj ili postojećoj izgrađenosti, odnosno, planiranoj ili postojećoj nameni građevinske parcele, na osnovu projekta parcelacije, u skladu sa članom 65.stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji. 

Prilikom obračuna indeksa zauzetosti, odnosno indeksa izgrađenosti parcele u obzir se uzimaju isključivo objekti koji su evidentirani u evidenciji katastra nepokretnosti.

U skladu sa članom 146. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji, postavljanje i uklanjanje manjih montažnih objekata privremenog karaktera na javnim i drugim površinama obezbeđuje i uređuje jedinica lokalne samouprave.

Imajući to u vidu, u cilju dobijanja informacija u vezi sa postupkom i potrebnom dokumentacijom za postavljanje manjeg montažnog objekta, možete se obratiti jedinici lokalne samouprave na čijoj teritoriji je planirano postavljanje predmetnog objekta.

Izvođenje radova na adaptaciji (izvođenje građevinskih i drugih radova na postojećem objektu, kojima se: vrši promena organizacije prostora u objektu, vrši zamena uređaja, postrojenja, opreme i instalacija istog kapaciteta, a kojima se ne utiče na stabilnost i sigurnost objekta, ne menjaju konstruktivni elementi, ne menja spoljni izgled i ne utiče na bezbednost susednih objekata, saobraćaja, zaštite od požara i životne sredine) vrši se na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole. Postupak izdavanja rešenja, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Saglasno članu 145. stav 5. Zakona o planiranju i izgradnji, nadležni organ donosi rešenje kojim se odobrava izvođenje radova u roku od pet dana od dana podnošenja zahteva (pod uslovom da je uz zahtev podneta sve propisana dokumentacija).

Odredbama Zakona o planiranju i izgradnji i podzakonskih akata donetih na osnovu tog Zakona regulisan je u postupak za izdavanje akata u ostvarivanju prava na izgradnju i upotrebu objekata. „Uzurpiranje“, odnosno protivpravno prisvajanje izgrađenog zemljišta koje pripada zgradi nije predmet regulisanja odredaba Zakona o planiranju i izgradnji (kao ni podzakonskih akata donetih na osnovu tog Zakona), već Zakona o stanovanju i održavanju zgrada.

U skladu sa članom 42. stav 1. tačka 13) Zakona o stanovanju i održavanju zgrada, skupština stambene zajednice donosi odluku o načinu korišćenja zemljišta koje služi za redovnu upotrebu zgrade, i to običnom većinom glasova prisutnih članova koji imaju pravo glasa po određenom pitanju, saglasno članu 44. stav 1. istog Zakona.

Članom 175. stav 1. tačka 2) Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da građevinski inspektor u vršenju inspekcijskog nadzora ima pravo i dužnost da proverava da li je za objekat koji se gradi, odnosno za izvođenje radova izdata građevinska dozvola i potvrđena prijava o početku građenja, odnosno izdato rešenje iz člana 145. Zakona. U članu 176. stav 1. tač. 1) i 1a) istog Zakona propisano je da je u vršenju inspekcijskog nadzora građevinski inspektor ovlašćen da naredi rešenjem obustavu radova i uklanjanje objekta ili njegovog dela, ako se objekat gradi ili je njegovo građenje završeno bez građevinske dozvole, odnosno ako se objekat gradi suprotno lokacijskim uslovima, odnosno građevinskoj dozvoli, odnosno potvrdi o prijavi radova, kao i da naloži rešenjem uklanjanje objekta, odnosno vraćanje u prvobitno stanje, ako se objekat gradi, odnosno izvode radovi bez rešenja iz člana 145. Zakona. U slučaju da i nakon donošenja rešenja o obustavi građenja bude nastavljeno sa izvođenjem radova, propisana je kazna u vidu privrednog prestupa – za pravna lica, i to u iznosu od 1.500.000 do 3.000.000 dinara, odnosno prekršaja – za preduzetnika, i to u iznosu od 50.000 do 150.000 dinara

Citirane odredbe Zakona primenjuju se u svim slučajevima, bez obzira na to da li su u pitanju prostorije u državnoj svojini ili u nekom drugom obliku svojine, kao i da li su date u zakup ili ne.

Članom 30. stav 1. tačka 2) Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da pravila uređenja u planskom dokumentu, između ostalog, sadrže urbanističke i druge uslove za uređenje i izgradnju površina i objekata javne namene i mreže saobraćajne i druge infrastrukture, kao i uslove za njihovo priključenje.

Imajući to u vidu, podatak o urbanističkim i drugim uslovima za konkretnu parcelu možete dobiti uvidom u planski dokument kojim je obuhvaćena predmetna građevinska parcela.

U skaldu sa članom 145. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji, građenje zidanih ograda vrši se na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole. Postupak izdavanja rešenja, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Kada je reč o dozvoljenoj visini ograde, predmetna materija regulisana je odredbama Pravilnika o opštim pravilima za parcelaciju, regulaciju i izgradnju (“Službeni glasnik Republike Srbije” broj 22/15). Članom 37. Pravilnika propisano je da se građevinske parcele mogu se ograđivati zidanom ogradom do visine od 0,90 m (računajući od kote trotoara) ili transparentnom ogradom do visine od 1,40 m. Građevinske parcele čija je kota nivelete viša od 0,90 m od susedne, mogu se ograđivati transparentnom ogradom do visine od 1,40 m koja se može postavljati na podzid čiju visinu određuje nadležni opštinski organ. Zidane i druge vrste ograda postavljaju se na regulacionu liniju tako da ograda, stubovi ograde i kapije budu na građevinskoj parceli koja se ograđuje. Zidana neprozirna ograda između građevinskih parcela podiže se do visine 1,40 m uz saglasnost suseda, tako da stubovi ograde budu na zemljištu vlasnika ograde. Susedne građevinske parcele mogu se ograđivati živom zelenom ogradom koja se sadi u osovini granice građevinske parcele ili transparentnom ogradom do visine od 1,40 m, koja se postavlja prema katastarskom planu i operatu, tako da stubovi ograde budu na zemljištu vlasnika ograde. U zonama višeporodične i višespratne izgradnje, građevinske parcele se po pravilu ne ograđuju.

Za izvođenje radova na parceli koja je u isključivom vlasništvu investitora, nije potrebno pribavljati saglasnost trećih lica.

Izvođenje radova na rekonstrukciji vrši se na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole. Postupak izdavanja rešenja, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Izgradnja objekta vrši se na osnovu građevinske dozvole. Postupak podnošenja zahteva i dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole propisani su članom 135. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Pre podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole, neophodno je pribaviti lokacijske uslove, u skladu sa čl. 53a – 57. Zakona i članom 6. Pravilnika. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Davanje u zakup (izdavanje) nepokretnosti nije predmet regulisanja Zakona o planirnju i izgradnji i podzakonskih akata donetih na osnovu tog Zakona.

Članom 135. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji regulisano je da se građevinska dozvola  izdaje investitoru koji uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole dostavi projekat za građevinsku dozvolu, ima odgovarajuće pravo na zemljištu ili objektu i koji je dostavio dokaze propisane podzakonskim aktom kojim se bliže uređuje sadržina i način izdavanja građevinske dozvole i platio odgovarajuće administrativne takse. U stavu 6. istog člana propisano je da se za izgradnju ili izvođenje radova na građevinskom zemljištu ili objektu koji je u vlasništvu više lica, kao dokaz o odgovarajućem pravu prilaže i overena saglasnost tih lica .

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, za izvođenje radova na objektu, odnosno delu objekta koji je u vlasništvu više lica, neophodna je saglasnost suvlasnika. Posebni, odnosno zajednički delovi zgrade definisani su odgovarajućim odredbama Zakona o stanovanju i održavanju zgrada (član 3. stav 2. tačka 8) i član 3. stav 2. tačka 16) Zakona). Tekst Zakona možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Na posebnom delu zgrade može postojati isključiva svojina jednog lica, susvojina ili zajednička svojina u skladu sa zakonom, dok nad zajedničkim delovima zgrade vlasnici posebnih delova zgrade imaju pravo zajedničke nedeljive svojine u skladu sa zakonom kojim se uređuju svojinsko-pravni odnosi.

Ukoliko su predmetni radovi planirani na zajedničkom delu zgrade, za donošenje odluke o preduzimanju tih radova potrebna je većina glasova prisutnih članova stambene zajednice koji imaju pravo glasa po određenom pitanju, saglasno članu 44. stav 1. Zakona o stanovanju i održavanju zgrada.

Izvođenje radova na rekonstrukciji vrši se na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole. Postupak izdavanja rešenja, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Članom 209. stav 1. tačka 2) Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da će se kazniti novčanom kaznom od 25.000 do 50.000 dinara ili kaznom zatvora do 30 dana za prekršaj odgovorno službeno lice u nadležnom organu uprave ako ne izda lokacijske uslove, građevinsku, odnosno upotrebnu dozvolu u propisanom roku. Članom 8g stav 7. tačka 1) propisano je da je registrator centralne evidencije objedinjenih procedura dužan da bez odlaganja podnese prekršajnu prijavu protiv odgovornog lica u nadležnom organu, zbog navedenog prekršaja.

Shodno citiranim odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, ukoliko u konkretnom slučaju nadležni organ ne izda lokacijske uslove u propisanom roku, možete se obratiti registratoru centralne evidencije objedinjenih procedura, radi podnošenja prekršajne prijave protiv odgovornog lica u nadležnom organu, zbog navedenog prekršaja.

U zavisnosti od vrste radova koji su planirani, isti mogu biti realizovani na osnovu građevinske dozvole ili na osnovu rešenja o odobrenju izvođenja radova.

Postupak podnošenja zahteva i dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole propisani su članom 135. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Pre podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole, neophodno je pribaviti lokacijske uslove, u skladu sa čl. 53a – 57. Zakona i članom 6. Pravilnika.

Postupak izdavanja rešenja, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Rok za izdavanje građevinske dozvole iznosi pet radnih dana od dana podnošenja zahteva, u skladu sa članom 136. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji. Pre podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole, neophodno je pribaviti lokacijske uslove.

Ukoliko se lokacijski uslovi mogu utvrditi uvidom u planski dokument, odnosno separat, nadležni organ je dužan da ih izda u roku od pet radnih dana od dana prijema zahteva za njihovo izdavanje. Ukoliko se lokacijski uslovi ne mogu izdati uvidom u planski dokument, odnosno separat, nadležni organ je dužan da uslove za projektovanje i priključenje pribavi od imaoca javnih ovlašćenja, u skladu sa uredbom koja uređuje izdavanje lokacijskih uslova. Imaoci javnih ovlašćenja dužni su da te uslove po zahtevu nadležnog organa dostave u roku od 15 dana od dana prijema zahteva, a nadležni organ je u tom slučaju dužan da u roku od pet radnih dana od dana pribavljanja svih potrebnih uslova i drugih podataka od imaoca javnih ovlašćenja izda lokacijske uslove.

Tek nakon dobijanja lokacijskih uslova, može se podneti zahtev za izdavanje građevinske dozvole.

Izvođenje radova na dogradnji objekta (izvođenje građevinskih i drugih radova kojima se izgrađuje novi prostor van postojećeg gabarita objekta i sa njim čini građevinsku, funkcionalnu ili tehničku celinu) vrši se na osnovu građevinske dozvole.  Postupak podnošenja zahteva i dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole propisani su članom 135. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Pre podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole, neophodno je pribaviti lokacijske uslove, u skladu sa čl. 53a – 57. Zakona i članom 6. Pravilnika. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Nejasno je na šta se misli pod pojmom „Zakon Lex specialis“.

Članom 155. stav 3. i 4. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da investitor obezbeđuje tehnički pregled objekta, kao i da snosi troškove tehničkog pregleda.

U stavu 5. istog člana propisano je da, izuzetno od navedenog pravila, tehnički pregled objekta, ili dela objekta koji predstavlja celinu i može se kao takav samostalno koristiti, može obezbediti i drugo lice koje za to ima interes, u kom slučaju to lice snosi troškove tehničkog pregleda. U tom slučaju, lice koje je o svom trošku obezbedilo tehnički pregled objekta ima pravo da podnese zahtev za izdavanje upotrebne dozvole, saglasno članu 155. stav 6. Zakona o planiranju i izgradnji.

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, možete podneti zahtev za  izdavanje upotrebne dozvole, pod uslovom da obezbedite i snosite troškove tehničkog pregleda objekta.

Postupak izdavanja upotrebne dozvole, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 158. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 42. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu http://gradjevinskedozvole.rs, u okviru sekcije „Propisi“.

Pitanje poštovanja ugovornih (obligacionih) odnosa između investitora i trećih lica nije predmet regulisanja odredaba Zakona o planiranju i izgradnji i podzakonskih akata donetih na osnovu tog Zakona.

Izvođenje radova na investicionom održavanju (izvođenje građevinsko-zanatskih, odnosno drugih radova zavisno od vrste objekta u cilju poboljšanja uslova korišćenja objekta u toku eksploatacije) vrši se na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole. Postupak izdavanja rešenja, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Ukoliko je planiranim radovima predviđeno povećanje broja funkcionalnih jedinica i kapaciteta instalacija ili priključenje na komunalnu infrastrukturu, odnosno promena kapaciteta i funkcionalnosti postojećih priključaka na infrastrukturnu mrežu, potrebno je pribaviti lokacijske uslove, saglasno članu 2. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji. U suprotnom, ne postoji obaveza pribavljanja lokacijskih uslova za izvođenje predmetnih radova.

Članom 135. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se građevinska dozvola izdaje investitoru koji uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole dostavi projekat za građevinsku dozvolu, ima odgovarajuće pravo na zemljištu ili objektu i koji je dostavio dokaze propisane podzakonskim aktom kojim se bliže uređuje sadržina i način izdavanja građevinske dozvole i platio odgovarajuće administrativne takse. U stavu 6. istog člana propisano je da se za izgradnju ili izvođenje radova na građevinskom zemljištu ili objektu koji je u vlasništvu više lica, kao dokaz o odgovarajućem pravu prilaže se i overena saglasnost tih lica.

Imajući u vidu citirane odredba Zakona o planiranju i izgradnji, ukoliko bi se planirani radovi izvodili isključivo na objektu, nije potrebno dostavljati dokaz o odgovarajućem pravu na zemljištu.

Saglasno članu 16. stav 2. tačka 5) Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole prilaže se energetska dozvola, izdatu u skladu sa posebnim zakonom, ukoliko je reč o izgradnji energetskih objekata za koje postoji obaveza pribavljanja energetske dozvole. Izdavanje energetske dozvole regulisano je Zakonom o energetici („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 145/2014) i Pravilnikom o energetskoj dozvoli („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 15/2015).

Izvođenje radova na adaptaciji vrši se na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole. Postupak izdavanja rešenja, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Saglasno članu 144. Zakona o planiranju i izgradnji, za izgradnju kolskih prilaza objektima širine 2,5-3 m nije potrebno pribavljati akt nadležnog organa za gradnju, odnosno akt za izvođenje radova.

Ukoliko je u pitanju manji montažni objekat privremenog karaktera, postavljanje i uklanjanje takvih objekata obezbeđuje i uređuje jedinica lokalne samouprave. Imajući to u vidu, u cilju dobijanja informacija u vezi sa postupkom i potrebnom dokumentacijom za postavljanje manjeg montažnog objekta, možete se obratiti jedinici lokalne samouprave na čijoj teritoriji je planirano postavljanje predmetnog objekta.

Napominjemo da je odredbama Zakona o planiranju i izgradnji (član 69. stav 6) propisana je mogućnost građenja na poljoprivrednom zemljištu isključivo za linijske infrastrukturne objekte, komunalnu infrastrukturu, elektroenergetske i elektronske objekte ili komunikacione mreže i uređaje, uz prethodno pribavljenu saglasnost ministarstva nadležnog za poslove poljoprivrede. Ostale vrste objekata mogu se graditi po sprovedenom postupku promene namene poljoprivrednog zemljišta, uz plaćanje naknade za promenu namene.

Kada je reč o dokumentaciji koja je potrebna za izvođenje predmetnih radova, izvođenje radova na dogradnji objekta (izvođenje građevinskih i drugih radova kojima se izgrađuje novi prostor van postojećeg gabarita objekta i sa njim čini građevinsku, funkcionalnu ili tehničku celinu) vrši se na osnovu građevinske dozvole.  Postupak podnošenja zahteva i dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole propisani su članom 135. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Pre podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole, neophodno je pribaviti lokacijske uslove, u skladu sa čl. 53a – 57. Zakona i članom 6. Pravilnika. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Pribavljanje potrebnih saglasnosti za izvođenje radova u okviru zgrade nije regulisano odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, već Zakona o stanovanju i održavanju zgrada. Članom 9. stav 1. Zakona o stanovanju i održavanju zgrada propisano je da raspolaganje zajedničkim delovima zgrade jeste prenos prava svojine nad zajedničkim delovima zgrade u cilju dogradnje, nadziđivanja, pripajanja ili pretvaranja. Članom 44. stav 2. istog Zakona regulisano je da o raspolaganju zajedničkim delovima zgrade skupština stambene zajednice odlučuje većinom koju čine 2/3 ukupnog broja glasova.

Izgradnja objekta (vikendice) vrši se na osnovu građevinske dozvole. Postupak podnošenja zahteva i dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole propisani su članom 135. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Pre podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole, neophodno je pribaviti lokacijske uslove, u skladu sa čl. 53a – 57. Zakona i članom 6. Pravilnika. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.  

Podatke o mogućnostima i ograničenjima gradnje na konkretnoj katastarskoj parceli, na osnovu planskog dokumenta (što podrazumeva i maksimalne dimenzije kuće), možete dobiti iz informacije o lokaciji. Informaciju o lokaciji izdaje organ nadležan za izdavanje lokacijskih uslova u roku od osam dana od dana podnošenja zahteva, uz naknadu stvarnih troškova izdavanja te informacije, u skladu sa članom 53. Zakona o planiranju i izgradnji.

Članom 135. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se građevinska dozvola izdaje investitoru koji uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole dostavi projekat za građevinsku dozvolu, ima odgovarajuće pravo na zemljištu ili objektu i koji je dostavio dokaze propisane podzakonskim aktom kojim se bliže uređuje sadržina i način izdavanja građevinske dozvole i platio odgovarajuće administrativne takse. U stavu 2. istog člana propisano je da se kao odgovarajuće pravo na zemljištu smatra pravo svojine, pravo zakupa na građevinskom zemljištu u javnoj svojini, kao i druga prava propisana tim zakonom.

Iz citiranih odredbi Zakona o planiranju i izgradnji proizlazi da investitor koji podnosi zahtev za izdavanje građevinske dozvole mora imati odgovarajuće pravo na zemljištu, što podrazumeva pravo svojine (ili neko drugo pravo propisano Zakonom).

Kada je reč o finansijeru, u smislu odredaba Zakona o planiranju i izgradnji, taj pojam je propisan članom 2. tačka 43) Zakona. Saglasno navedenim odredbama Zakona, finansijer je lice koje po osnovu zaključenog i overenog ugovora sa investitorom finansira, odnosno sufinansira izgradnju, dogradnju, rekonstrukciju, adaptaciju, sanaciju ili izvođenje drugih građevinskih odnosno investicionih radova predviđenih ovim zakonom i na osnovu tog ugovora stiče određena prava i obaveze koje su ovim zakonom propisane za investitora u skladu sa tim ugovorom, osim sticanja prava svojine na objektu koji je predmet izgradnje. Iz citiranih odredbi Zakona proizlazi da finansijer ne može steći pravo svojine na objektu koji je predmet izgradnje, niti može u toku izgradnje „postati“ investitor (osim u slučaju prenosa prava svojine na zemljištu na kome se vrši izgradnja).

Članom 31. stav 1. tač. 3) i 5) Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da pravila građenja u planskom dokumentu, između ostalog, sadrže položaj objekata u odnosu na regulaciju i u odnosu na granice građevinske parcele, kao i najveću dozvoljenu visinu ili spratnost objekata.

Imajući to u vidu, podatak o najvećoj dozvoljenoj spratnosti objekta, kao i o položaju objekta u odnosu na granice građevinske parcele možete dobiti uvidom u planski dokument kojim je obuhvaćena predmetna građevinska parcela.

Iz Vašeg pitanja se ne može sa sigurnošću zaključiti o kakvom objektu je reč.

Ukoliko je reč o jednostavnom objektu, u smislu odredaba člana 144. Zakona o planiranju i izgradnji, nije potrebno pribavljati akt nadležnog organa za gradnju, odnosno akt za izvođenje radova. Ukoliko je u pitanju složeniji objekat, njegovo postavljanje vrši se na osnovu građevinske dozvole. Postupak podnošenja zahteva i dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole propisani su članom 135. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Pre podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole, neophodno je pribaviti lokacijske uslove, u skladu sa čl. 53a – 57. Zakona i članom 6. Pravilnika. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Iz pitanja nije jasno o kakvom je objektu reč, od kog materijala, kojih gabarita, da li je pokriven i ozidan ili ne, kako bi se utvrdilo da li je se radi o:

• građenju jednostavnog objekata koji se gradi na istoj katastarskoj parceli na kojoj je sagrađen glavni objekat, a koji spada u objekte navedene u članu 144. ZPI, za koje nije obavezno izraditi ni idejno rešenje ni pribavljati dovolu, ili o
• građenju pomoćnog objekta u funkciji glavnog objekta na istoj katastarskoj parceli iz čl. 2 ZPI, stav 1, pod 24), a koji spada u objekte navedene u članu 145. ZPI, za koji se izrađuje Idejni projekat i pribavlja rešenje o odobrenju radova.

U oba slučaja, pod pretpostavkom da se ne radi o novom nezavisnom objektu na posebnoj parceli, nije potrebno izraditi idejno rešenje, niti sprovoditi proceduru za pribavljanje građevinsku dozvole.

Rok za izdavanje građevinske dozvole iznosi pet radnih dana od dana podnošenja zahteva, u skladu sa članom 136. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji. Pre podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole, neophodno je pribaviti lokacijske uslove.

Ukoliko se lokacijski uslovi mogu utvrditi uvidom u planski dokument, odnosno separat, nadležni organ je dužan da ih izda u roku od pet radnih dana od dana prijema zahteva za njihovo izdavanje. Ukoliko se lokacijski uslovi ne mogu izdati uvidom u planski dokument, odnosno separat, nadležni organ je dužan da uslove za projektovanje i priključenje pribavi od imaoca javnih ovlašćenja, u skladu sa uredbom koja uređuje izdavanje lokacijskih uslova. Imaoci javnih ovlašćenja dužni su da te uslove po zahtevu nadležnog organa dostave u roku od 15 dana od dana prijema zahteva, a nadležni organ je u tom slučaju dužan da u roku od pet radnih dana od dana pribavljanja svih potrebnih uslova i drugih podataka od imaoca javnih ovlašćenja izda lokacijske uslove.

Tek nakon dobijanja lokacijskih uslova, može se podneti zahtev za izdavanje građevinske dozvole.

Članom 209. stav 1. tačka 2) Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da će se kazniti novčanom kaznom od 25.000 do 50.000 dinara ili kaznom zatvora do 30 dana za prekršaj odgovorno službeno lice u nadležnom organu uprave ako ne izda lokacijske uslove, građevinsku, odnosno upotrebnu dozvolu u propisanom roku. Članom 8g stav 7. tačka 1) propisano je da je registrator centralne evidencije objedinjenih procedura dužan da bez odlaganja podnese prekršajnu prijavu protiv odgovornog lica u nadležnom organu, zbog navedenog prekršaja.

Shodno citiranim odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, ukoliko u konkretnom slučaju nadležni organ ne izda građevinsku dozvolu u propisanom roku, možete se obratiti registratoru centralne evidencije objedinjenih procedura, radi podnošenja prekršajne prijave protiv odgovornog lica u nadležnom organu, zbog navedenog prekršaja.

Članom 135. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji regulisano je da se građevinska dozvola izdaje investitoru koji uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole dostavi projekat za građevinsku dozvolu, ima odgovarajuće pravo na zemljištu ili objektu i koji je dostavio dokaze propisane podzakonskim aktom kojim se bliže uređuje sadržina i način izdavanja građevinske dozvole i platio odgovarajuće administrativne takse. U stavu 6. istog člana regulisano je da se za izgradnju ili izvođenje radova na građevinskom zemljištu ili objektu koji je u vlasništvu više lica, kao dokaz o odgovarajućem pravu prilaže i overena saglasnost tih lica.

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, u cilju dobijanja građevinske dozvole za izgradnju objekta na građevinskom zemljištu koje je u vlasništvu više lica neophodno je pribaviti overenu saglasnost svih suvlasnika na tom zemljištu.

Članom 53. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da informacija o lokaciji sadrži podatke o mogućnostima i ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli, odnosno na više katastarskih parcela na osnovu planskog dokumenta. Informaciju o lokaciji izdaje organ nadležan za izdavanje lokacijskih uslova u roku od osam dana od dana podnošenja zahteva, uz naknadu stvarnih troškova izdavanja te informacije.

Saglasno citiranim odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, u cilju dobijanja tražene informacije možete se obratiti organu jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji je planirana izgradnja predmetnog objekta, radi izdavanja informacije o lokaciji.

Promena namene objekta bez izvođenja građevinskih radova, kao i promena namene uz izvođenje građevinskih radova vrši se na osnovu rešenja kojim se odobrava promena namene objekta, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole. Postupak izdavanja rešenja, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Izgradnja objekata vrši se na osnovu građevinske dozvole. Postupak podnošenja zahteva i dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole propisani su članom 135. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Pre podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole, neophodno je pribaviti lokacijske uslove, u skladu sa čl. 53a – 57. Zakona i članom 6. Pravilnika. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Izgradnja objekata vrši se na osnovu građevinske dozvole. Postupak podnošenja zahteva i dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole propisani su članom 135. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Pre podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole, neophodno je pribaviti lokacijske uslove, u skladu sa čl. 53a – 57. Zakona i članom 6. Pravilnika. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Izuzeci od ovog pravila propisani su odredbama čl. 144 – 146. Zakona o planiranju i izgradnji. Tim odredbama nije obuhvaćen objekat koji ste opisali u Vašem pitanju, pa je za njegovu izgradnju neophodno pribaviti građevinsku dozvolu.

Članom 53. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da informacija o lokaciji sadrži podatke o mogućnostima i ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli, odnosno na više katastarskih parcela na osnovu planskog dokumenta. Informaciju o lokaciji izdaje organ nadležan za izdavanje lokacijskih uslova u roku od osam dana od dana podnošenja zahteva, uz naknadu stvarnih troškova izdavanja te informacije.

Saglasno citiranim odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, u cilju dobijanja tražene informacije možete se obratiti organu jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji je planirana izgradnja predmetnog objekta, radi izdavanja informacije o lokaciji.

Izvođenje radova na dogradnji objekta (izvođenje građevinskih i drugih radova kojima se izgrađuje novi prostor van postojećeg gabarita objekta i sa njim čini građevinsku, funkcionalnu ili tehničku celinu) vrši se na osnovu građevinske dozvole.  Postupak podnošenja zahteva i dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole propisani su članom 135. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Pre podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole, neophodno je pribaviti lokacijske uslove, u skladu sa čl. 53a – 57. Zakona i članom 6. Pravilnika. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Promena namene objekta bez izvođenja građevinskih radova, kao i promena namene uz izvođenje građevinskih radova vrši se na osnovu rešenja kojim se odobrava promena namene objekta, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole. Postupak izdavanja rešenja, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Kada je reč o pribavljanju saglasnosti vlasnika ostalih posebnih delova zgrade, predmetna saglasnost je potrebna ukoliko je reč o zajedničkom delu zgrade. Članom 9. stav 1. Zakona o stanovanju i održavanju zgrada propisano je da raspolaganje zajedničkim delovima zgrade jeste prenos prava svojine nad zajedničkim delovima zgrade u cilju dogradnje, nadziđivanja, pripajanja ili pretvaranja. Članom 44. stav 2. istog Zakona regulisano je da o raspolaganju zajedničkim delovima zgrade skupština stambene zajednice odlučuje većinom koju čine 2/3 ukupnog broja glasova.

Ukoliko je reč o posebnom delu zgrade (u isključivom vlasništvu jednog lica), za izvođenje predmetnih radova nije potrebno pribaviti saglasnost ostalih vlasnika posebnih delova zgrade (stanova).

Rušenje postojećeg objekta je moguće izvesti na jedan od dva načina.

Prvi je da se rušenje realizuje u okviru pripremnih radova za izgradnju novog objekata. Saglasno članu 137. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji, pripremni radovi se izvode na osnovu građevinske dozvole za izgradnju objekta. U tom slučaju, izvođenje pripremnih radova (rušenje postojećeg objekta) mora biti obuhvaćeno tehničkom dokumentacijom za izgradnju novog objekta, odnosno projektom za građevinsku dozvolu. Postupak podnošenja zahteva i dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole propisani su članom 135. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Pre podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole, potrebno je pribaviti lokacijske uslove, u skladu sa članom 6. Pravilnika. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Drugi način je da se uklanjanje objekta sprovede na osnovu dozvole o uklanjanju objekta. Postupak za izdavanje dozvole o uklanjanju objekta propisan je članom 168. Zakona o planiranju i izgradnji. Uz zahtev za izdavanje dozvole o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela podnosi se:

• projekat rušenja sa tehničkom kontrolom;
• dokaz o svojini na objektu;
• uslovi, ako se radi o objektu čijim rušenjem bi bio ugrožen javni interes (zaštita postojeće komunalne i druge infrastrukture, zaštita kulturnog dobra, zaštita životne sredine i sl.).

Dozvola o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela izdaje se rešenjem u roku od 8 dana od dana dostavljanja uredne dokumentacije.

Za izgradnju novog objekta u svakom slučaju je neophodno pribaviti građevinsku dozvolu.

Kada je reč o pogodnostima u vezi sa izgradnjom nove kuće, članom 97. stav 10. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da investitor koji uklanja postojeći objekat koji je izgrađen u skladu sa zakonom, u cilju izgradnje novog objekta na istoj lokaciji, plaća doprinos za uređivanje građevinskog zemljišta samo za razliku u broju kvadrata korisne površine između objekta koji planira da izgradi i objekta koji se uklanja.

Građenje pomoćnih objekata (garaže, ostave, septičke jame, bunari, cisterne za vodu i sl.) vrši se na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole. Postupak izdavanja rešenja, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Građenje pomoćnih objekata (garaže, ostave, septičke jame, bunari, cisterne za vodu i sl.) vrši se na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole. Postupak izdavanja rešenja, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Izgradnja objekta (kuće) vrši se na osnovu građevinske dozvole. Postupak podnošenja zahteva i dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole propisani su članom 135. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Pre podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole, neophodno je pribaviti lokacijske uslove, u skladu sa čl. 53a – 57. Zakona i članom 6. Pravilnika. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Članom 4. stav 1. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisano je da se dostava podnesaka, akata i dokumentacije u objedinjenoj proceduri između podnosioca zahteva i nadležnog organa, kao i između nadležnog organa i imalaca javnih ovlašćenja obavlja elektronskim putem kroz CIS. U stavu 2. istog člana propisano je da se dostava smatra izvršenom danom kada je podnesak, odnosno akt, odnosno dokumentacija od strane pošiljaoca prosleđena primaocu kroz CIS.

Članom 144. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da za građenje jednostavnih objekata koji se grade na istoj katastarskoj parceli na kojoj je sagrađen glavni objekat, a koji se izvode na način da ne ometaju redovno korišćenje susednih objekata (u koje spadaju i vrtni bazeni i ribnjaci površine do 12 m²) nije potrebno pribavljati akt nadležnog organa za gradnju, odnosno akt za izvođenje radova. Za vrtne bazene i ribnjake površine veće od 12 m² neophodno je pribaviti građevinsku dozvolu.

Postupak podnošenja zahteva i dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole propisani su članom 135. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Pre podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole, neophodno je pribaviti lokacijske uslove, u skladu sa čl. 53a – 57. Zakona i članom 6. Pravilnika. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Članom 31. stav 1. tačka 4) Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da pravila građenja u planskom dokumentu, između ostalog, sadrže najveći dozvoljeni indeks zauzetosti ili izgrađenosti građevinske parcele. Imajući to u vidu, podatak o najvećem dozvoljenom procentu zauzetosti, odnosno izgrađenosti građevinske parcele možete dobiti uvidom u planski dokument kojim je obuhvaćena predmetna građevinska parcela.

Odredbama Zakona o planiranju i izgradnji (član 69. stav 6) propisana je mogućnost građenja na poljoprivrednom zemljištu isključivo za linijske infrastrukturne objekte, komunalnu infrastrukturu, elektroenergetske i elektronske objekte ili komunikacione mreže i uređaje, uz prethodno pribavljenu saglasnost ministarstva nadležnog za poslove poljoprivrede.

Ostale vrste objekata mogu se graditi po sprovedenom postupku promene namene poljoprivrednog zemljišta, uz plaćanje naknade za promenu namene.

Imajući u vidu činjenicu da odredbama Zakona o planiranju i izgradnji nije predviđena mogućnost izgradnje stambenog objekta (kuće) na poljoprivrednom zemljištu, eventualna izgradnja bila bi moguća tek po sprovedenom postupku promene namene zamljišta iz poljoprivrednog u građevinsko.

Ukoliko se radi o poljoprivrednom zemljištu u građevinskom području sela prve, druge, treće, četvrte i pete katastarske klase, radi se o zemljištu iz člana 3. Zakona o poljoprivrednom zeljištu, za koje je potrebno pred opštinskim organom uprave nadležnim za poljoprivredu pokrenuti postupak za promenu namene obradivog poljoprivrednog zemljišta.

Izgradnja objekta (kuće) vrši se na osnovu građevinske dozvole. Postupak podnošenja zahteva i dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole propisani su članom 135. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Pre podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole, neophodno je pribaviti lokacijske uslove, u skladu sa čl. 53a – 57. Zakona i članom 6. Pravilnika. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Odredbama Zakona o planiranju i izgradnji nije propisana mogućnost naknadnog (retroaktivnog) pribavljanja dokumentacije za izgradnju.

Saglasno članu 52. tačka 1) Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata, projekat za građevinsku dozvolu za objekte kategorije "A" čini projekat arhitekture sa izjavom odgovornog projektanta da objekat ima odgovarajuću nosivost i stabilnost. Tehinčkoj kontroli podležu svi projekti za građevinsku dozvolu, bez obzira na kategoriju objekta, u skladu sa članom 4. stav 2. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata.

Saglasno članu 140. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji, građevinska dozvola prestaje da važi ako se ne otpočne sa građenjem objekta, odnosno izvođenjem radova, u roku od dve godine od dana pravnosnažnosti rešenja kojim je izdata građevinska dozvola. U stavu 3. istog člana propisano je da građevinska dozvola prestaje da važi i ako se u roku od pet godina od dana pravnosnažnosti rešenja kojim je izdata građevinska dozvola, ne izda upotrebna dozvola, pri čemu to ne važi za objekte iz člana 133. Zakona, objekte komunalne infrastrukture koji se izvode fazno i porodične stambene zgrade koje investitor gradi radi rešavanja svojih stambenih potreba. Izmenom građevinske dozvole ne produžuje se rok njenog važenja.

Na zahtev investitora, nadležni organ može doneti rešenje kojim se odobrava da pravnosnažna građevinska dozvola ostaje na pravnoj snazi još dve godine od roka propisanog članom 140. stav 3. Zakona, ako investitor pruži dokaz da je stepen završenosti objekata preko 80%, odnosno ako se u postupku utvrdi da je objekat ukrovljen, sa postavljenom spoljnom stolarijom i izvedenim razvodima unutrašnjih instalacija koje omogućavaju njegovo priključenje na spoljnu mrežu infrastrukture, u skladu sa članom 140. stav 3. Zakona o planiranju i izgradnji.

Saglasno odredbama člana 151. Zakona o planiranju i izgradnji, investitor određuje jedno lice za odgovornog izvođača radova, bez obzira na kompleksnost radova, pri čemu su uslovi za obavljanje tih poslova propisani u istom članu Zakona i zavise od vrste radova koji se izvode.

Obaveze odgovornog izvođača radova propisane su članom 152. stav 7. Zakona o planiranju i izgradnji. Navedenim članom Zakona utvrđeno je da je odgovorni izvođač radova dužan da:

1. izvodi radove prema dokumentaciji na osnovu koje je izdata građevinska dozvola, odnosno projektu za izvođenje, u skladu sa propisima, standardima, uključujući standarde pristupačnosti tehničkim normativima i standardima kvaliteta koji važe za pojedine vrste radova, instalacija i opreme;
2. organizuje gradilište na način kojim će obezbediti pristup lokaciji, obezbeđenje nesmetanog odvijanja saobraćaja, zaštitu okoline za vreme trajanja građenja;
3. obezbeđuje sigurnost objekta, lica koja se nalaze na gradilištu i okoline (susednih objekata i saobraćajnica);
4. obezbeđuje dokaz o kvalitetu izvršenih radova, odnosno ugrađenog materijala, instalacija i opreme;
5. vodi građevinski dnevnik, građevinsku knjigu i obezbeđuje knjigu inspekcije;
6. obezbeđuje merenja i geodetsko osmatranje ponašanja tla i objekta u toku građenja;
7. obezbeđuje objekte i okolinu u slučaju prekida radova;
8. na gradilištu obezbedi ugovor o građenju, rešenje o određivanju odgovornog izvođača radova na gradilištu i projekat za izvođenje, odnosno dokumentaciju na osnovu koje se objekat gradi.

Saglasno članu 52. tačka 1) Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata, projekat za građevinsku dozvolu za objekte kategorije "A" čini projekat arhitekture sa izjavom odgovornog projektanta da objekat ima odgovarajuću nosivost i stabilnost. Tehinčkoj kontroli podležu svi projekti za građevinsku dozvolu, bez obzira na kategoriju objekta, u skladu sa članom 4. stav 2. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata.

Saglasno članu 140. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji, građevinska dozvola prestaje da važi ako se ne otpočne sa građenjem objekta, odnosno izvođenjem radova, u roku od dve godine od dana pravnosnažnosti rešenja kojim je izdata građevinska dozvola. U stavu 3. istog člana propisano je da građevinska dozvola prestaje da važi i ako se u roku od pet godina od dana pravnosnažnosti rešenja kojim je izdata građevinska dozvola, ne izda upotrebna dozvola, pri čemu to ne važi za objekte iz člana 133. Zakona, objekte komunalne infrastrukture koji se izvode fazno i porodične stambene zgrade koje investitor gradi radi rešavanja svojih stambenih potreba. Izmenom građevinske dozvole ne produžuje se rok njenog važenja.

Na zahtev investitora, nadležni organ može doneti rešenje kojim se odobrava da pravnosnažna građevinska dozvola ostaje na pravnoj snazi još dve godine od roka propisanog članom 140. stav 3. Zakona, ako investitor pruži dokaz da je stepen završenosti objekata preko 80%, odnosno ako se u postupku utvrdi da je objekat ukrovljen, sa postavljenom spoljnom stolarijom i izvedenim razvodima unutrašnjih instalacija koje omogućavaju njegovo priključenje na spoljnu mrežu infrastrukture, u skladu sa članom 140. stav 3. Zakona o planiranju i izgradnji.

Izvođenje radova na adaptaciji vrši se na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole. Postupak izdavanja rešenja, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Izdavanje rešenja o odobrenju izvođenja radova moguće je isključivo za legalne objekte, odnosno objekte koji su upisani u evidenciju katastra nepokretnosti.

Iz Vašeg pitanja ne može se zaključiti šta se podrazumeva pod terminom „komunalije“. Ukoliko je reč o doprinosu za uređivanje građevinskog zemljišta, njegovo plaćanje je moguće jednokratno ili na rate (u najmanje 36 mesečnih rata). Iznos, način plaćanja doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta i sredstvo obezbeđenja u slučaju plaćanja na rate su sastavni deo rešenja o građevinskoj dozvoli, saglasno članu 98. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji. U stavu 4. istog člana propisano je da je investitor dužan da najkasnije do podnošenja prijave radova izvrši uplatu doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta u celosti, odnosno ako plaća na rate da uplati prvu ratu i dostavi sredstvo obezbeđenja plaćanja.

Upotrebna dozvola izdaje se po završetku izvođenja radova i po pribavljenom izveštaju komisije za tehnički pregled kojim se utvrđuje da je objekat podoban za upotrebu sa predlogom da se može izdati upotrebna dozvola.

Odredbama Zakona o planiranju i izgradnji (član 158. stav 12) regulisan je upis prava svojine na objektu, odnosno posebnim delovima objekta za one objekte za koje je upotrebna dozvola izdata u okviru objedinjene procedure, u skladu sa odredbama tog Zakona.

Pitanje koje ste postavili ne odnosi se na primenu odredaba Zakona o planiranju i izgradnji, već Zakona o državnom premeru i katastru. Upis nepokretnosti u evidenciju katastra nepokretnosti, za objekte za koje nije izdata upotrebna dozvola u okviru objedinjene procedure, regulisan je odredbama člana 74. Zakona o državnom premeru i katastru.

Član 128a Zakona o planiranju i izgradnji reguliše imenovanje glavnog projektanta. Navedenim članom Zakona propisano je da investitor imenuje glavnog projektanta koji je odgovoran za usklađenost izvoda iz projekta sa podacima iz projekta za građevinsku dozvolu i koji svojim potpisom i pečatom lične licence potvrđuje usaglašenost svih pojedinačnih delova projekta. Glavni projektant mora da ispunjava uslove za odgovornog projektanta propisane Zakonom, pri čemu nije propisano da bilo ko od odgovornih projektanata mora biti imenovan za glavnog projektanta.

Glavni projektant i odgovorni projektanti ne moraju biti zaposleni u istom pravnom licu, niti glavni projektant mora biti zaposlen kod pravnog lica koje koje je nosilac izrade tehničke dokumentacije.

Glavnog projektanta određuje investitor i imenuje odlukom, pa to može biti i neko od odgovornih projektanata koji izrađuju pojedine delove projekta, ali i neko drugo lice zaposleno kod pravnog lica koje je nosilac izrade tehničke dokumentacije, kao i lice zaposleno kod investitora ili neko treće lice koje je investitor posebno angažovao, naravno pod uslovom da ispunjava uslove propisane zakonom.

Prema stavu 4. člana 26. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata, definisano je da “U tehničkoj dokumentaciji za inženjerske objekte, projekti su označeni rednim brojem i složeni u sveske prema oblastima i pravilima struke u zavisnosti od klase i kategorije objekta, pri čemu se oznakom broj "1" označava se onaj projekat kojim se određuje objekat u prostoru, odnosno projekat kojim se utvrđuju lokacijske, dispozicione i funkcionalne karakteristike objekta (npr. projekat trase puta, gasovoda, pruge, projekat konstrukcije mosta, antenskog stuba, dimnjaka i sl.).”

Predmetni projekat potpisuje odgovorni projektant koji je izradio taj projekat, odgovarajuće struke (ako se radi o mašinskom projektu, onda mašinski inženjer).

Saglasno članu 16. stav 2. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata, za objekte za koje su izdati lokacijski uslovi, idejnim projektom vrši se razrada planirane koncepcije objekta utvrđene idejnim rešenjem na osnovu kog su pribavljeni lokacijski uslovi. Grafička dokumentacija u idejnom projektu za zgrade sadrži osnovne šeme rasporeda instalacija, opreme i postrojenja, sa prikazom njihove međusobne veze kao i prikaz njihovog priključivanja na infrastrukturu, u skladu sa članu 47. stav 1. tačka 3) navedenog Pravilnika.

Saglasno članu 2. tačka 24) Zakona o planiranju i izgradnji, pomoćni objekat jeste objekat koji je u funkciji glavnog objekta, a gradi se na istoj parceli na kojoj je sagrađen ili može biti sagrađen glavni stambeni, poslovni ili objekat javne namene.

Građenje pomoćnih objekata vrši se na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole. Postupak izdavanja rešenja, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Stranica ne raspolaže podatkom o ukupnom iznosu taksi i naknada koje je potrebno platiti za izdavanje rešenja o odobrenju izvođenja radova.

Odredbama Zakona o planiranju i izgradnji nije propisana mogućnost „ubrzanog“ izdavanja građevinske dozvole.

Izgradnja objekata vrši se na osnovu građevinske dozvole. Postupak podnošenja zahteva i dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole propisani su članom 135. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Pre podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole, neophodno je pribaviti lokacijske uslove, u skladu sa čl. 53a – 57. Zakona i članom 6. Pravilnika. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Ukoliko je senik zamišljen kao pomoćni objekat (objekat koji je u funkciji glavnog objekta, a gradi se na istoj parceli na kojoj je sagrađen ili može biti sagrađen glavni stambeni, poslovni ili objekat javne namene), za njegovo građenje je potrebno pribaviti rešenje kojim se odobrava izvođenje tih radova, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole. Postupak izdavanja rešenja, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Izgradnja objekta je moguća na građevinskoj parceli. Članom 2. tačka 20) Zakona o planiranju i izgradnji građevinska parcela definisana je kao deo građevinskog zemljišta, sa pristupom javnoj saobraćajnoj površini, koja je izgrađena ili planom predviđena za izgradnju.

Uređeno građevinsko zemljište je članom 91. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji definisano kao zemljište koje je u skladu sa planskim dokumentom komunalno opremljeno za građenje i korišćenje (izgrađen pristupni put, elektromreža, obezbeđeno snabdevanje vodom i obezbeđeni drugi uslovi). Članom 92. stav 1. Zakona propisano je da se građevinsko zemljište koje nije uređeno u smislu Zakona, a nalazi se u obuhvatu planskog dokumenta na osnovu koga se mogu izdati lokacijski uslovi, odnosno građevinska dozvola, može pripremiti, odnosno opremiti i sredstvima fizičkih ili pravnih lica.

Član 2. stav 8. Uredbe o lokacijskim uslovima, kojim je propisana sadržina lokacijskih uslova, propisano je da lokacijski uslovi moraju sadržati i informaciju da u momentu izdavanja lokacijskih uslova nema faktičkih uslova za izgradnju objekta u skladu sa podnetim zahtevom, kao i da je zaključenje ugovora o izgradnji nedostajuće infrastrukture sa odgovarajućim imaocem javnih ovlašćenja, prethodni uslov za izdavanje građevinske dozvole, ako se u uslovima za projektovanje i priključenje koje je izdao imalac javnih ovlašćenja konstatuje da se objekat za koji je podnet zahtev ne može izgraditi bez izgradnje ili dogradnje komunalne ili druge infrastrukture, odnosno dodatnog pripremanja ili opremanja građevinskog zemljišta.

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji i Uredbe o lokacijskim uslovima, ukoliko u konkretnom slučaju predmetno zemljište nije uređeno u smislu Zakona, odnosno ukoliko nije izgrađen prstupni put, nadležni organ je obavezan da u lokacijskim uslovima navede da nema faktičkih uslova za izgradnju objekta u skladu sa podnetim zahtevom, kao i da je zaključenje ugovora o izgradnji nedostajuće infrastrukture sa odgovarajućim imaocem javnih ovlašćenja, prethodni uslov za izdavanje građevinske dozvole.

Odredbama Zakona o planiranju i izgradnji nije propisana mogućnost otpočinjanja izgradnje pre izdavanja građevinske dozvole.

Saglasno članu 138a Zakona o planiranju i izgradnji, građenju se može pristupiti na osnovu pravnosnažnog rešenja o građevinskoj dozvoli i prijavi radova iz člana 148. Zakona, a investitor može pristupiti građenju i na osnovu konačnog rešenja o građevinskoj dozvoli i prijavi radova, na sopstveni rizik i odgovornost.

Saglasno članu 141. stav 3. Zakona o planiranju i izgradnji, ako se objekat u izgradnji nalazi na zemljištu koje je u privatnoj svojini, uz zahtev za izmenu građevinske dozvole zbog promene investitora dostavlja se ugovor o kupovini građevinskog zemljišta, odnosno objekta u izgradnji, zaključen u obliku javnobeležničkog zapisa, odnosno drugi pravni osnovo sticanju prava svojine na građevinskom zemljištu, odnosno objektu u izgradnji, sa dokazom o plaćenom odgovarajućem porezu u skladu sa zakonom kojim se uređuju porezi na imovinu, odnosno dokazom da promet građevinskog zemljišta, odnosno objekta u izgradnji nije predmet oporezivanja u skladu sa zakonom kojim se uređuju porezi na imovinu. U tom slučaju, nadležni organ nije u obavezi da dodatno pribavlja list nepokretnosti iz evidencije katastra nepokretnosti.

Odredbama člana 135. Zakona o planiranju i izgradnji, kao ni člana 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, nije propisano da se uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole prilaže elaborat energetske efikasnosti.

Nažalost, nije moguće otpočeti sa izgradnjom objekta dok ne dobijete potrebnu dokumentaciju od strane nadležnog organa. Ukoliko nadležni organ nije odgovorio na Vaš zahtev u propisanim zakonskim rokovima, predlažem Vam da se obratite nadležnom organu i da zahtevate da Vam kroz objedinjenu proceduru odgovore na Vaš zahtev u najkraćem mogućem roku.

Odredbama člana 8. stava 7. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisano je da podnosilac zahteva može samo jednom iskoristiti pravo na podnošenje usaglašenog zahteva bez obaveze dostavljanja dokumentacije podnete uz zahtev koji je odbačen i ponovnog plaćanja administrativne takse za podnošenje zahteva i naknade navedenih u članu 6. stav 2. tačka 2) ovog pravilnika.

Mišljenja smo da tumačeći strogo formalno citirane odredbe Pravilnika, ukoliko podnosilac zahteva ne podnese usaglešeni zahtev, prilikom podnošenja novog zahteva za izdavanje lokacijskih uslova, prethodno izdati uslovi za projektovanje i priključenje imalaca javnih ovlašćenja više nisu važeći, iako prema našim saznanjima, u praksi se dešavaju i drugačija postupanja po istom pitanju, odnosno nadležni organi, odnosno imaoci javnih ovlašćenja priznaju i ne naplaćuju ponovo skoro izdate uslove za projektovanje i priključenje.

Prema članu 144. ZPI za građenje jednostavnog objekata koji se gradi na istoj katastarskoj parceli na kojoj je sagrađen glavni objekat, nije potrebno pribavljati nikakvu dozvolu. Zakonom niti bilo kojim drugim aktom nije precizno data definicija, odnosno kriterijum za definisanje jednostavnog objekta, ali bi se montažni kiosk male dimenzija koji nije potrebno priključiti na komunalnu infrastrukturu načelno mogao smatrati jednostavnim objektom iz ovog člana. Potrebno je proveriti da li je za obavljanje te delatnosti potrebno da objekat zadovoljava neke druge uslove (npr. sanitarne).

Deo rampe na tlu koji se nalazi van gabarita nadzemnog dela objekta ne ulazi u obračun površina ni zauzetosti.

Ukoliko investitor podnosi jedinstveni zahtev za izdavanje građevinske dozvole za sve objekte, predmetni zahtev podnosi se Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, ukoliko je Ministarstvo nadležno za izdavanje građevinske dozvole za barem jedan objekat za koji se zahtev podnosi.

Ukoliko investitor podnosi jedan zahtev za izdavanje građevinske dozvole za objekat za čije izdavanje je nadležno Ministarstvo, a poseban zahtev za ostale objekte za čije izdavanje je nadležna jedinica lokalne samouprave, taj zahtev podnosi se jedinici lokalne samouprave na čijoj teritoriji ja planirana izgradnja predmetnih objekata.

Članom 102. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se pravo korišćenja na građevinskom zemljištu, pretvara se u pravo svojine, bez naknade. Pravo svojine stiče se danom stupanja na snagu Zakona, a upis prava svojine vrši organ nadležan za poslove državnog premera i katastra, po službenoj dužnosti. Pravo svojine na katastarskoj parceli upisuje se u korist lica koje je upisano kao vlasnik objekta, odnosno objekata koji se nalaze na toj parceli, odnosno u vlasništvu lica koje je upisano kao nosilac prava korišćenja na katastarskoj parceli na neizgrađenom građevinskom zemljištu, osim za lica iz člana 102. stav 9. Zakona.

Iz citiranih odredbi Zakona o planiranju i izgradnji proizlazi da se pravo svojine na katastarskoj parceli upisuje u korist vlasnika objekta, odnosno objekata na toj parceli, odnosno lica – nosilaca prava korišćenja, ukoliko je reč o neizgrađenom građevinskom zemljištu.

Napominjemo da se odredbe o pretvaranju prava korišćenja u pravo svojine bez naknade ne primenjuju na lica iz člana 102. stav 9. Zakona o planiranju i izgradnji, već se na njih primenjuju odredbe Zakona o pretvaranju prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu uz naknadu.

Tekst Zakona o planiranju i izgradnji možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Pitanje koje ste postavili nije regulisano odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, već Zakona o stanovanju i održavanju zgrada.

Članom 9. stav 1. Zakona o stanovanju i održavanju zgrada propisano je da raspolaganje zajedničkim delovima zgrade jeste prenos prava svojine nad zajedničkim delovima zgrade u cilju dogradnje, nadziđivanja, pripajanja ili pretvaranja. O raspolaganju zajedničkim delovima zgrade, skupština stambene zajednice odlučuje većinom koju čine 2/3 ukupnog broja glasova, saglasno članu 44. stav 2. Zakona o stanovanju i održavanju zgrada.

Pitanje koje ste postavili nije regulisano odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, već Zakona o stanovanju i održavanju zgrada.

Članom 9. stav 1. Zakona o stanovanju i održavanju zgrada propisano je da raspolaganje zajedničkim delovima zgrade jeste prenos prava svojine nad zajedničkim delovima zgrade u cilju dogradnje, nadziđivanja, pripajanja ili pretvaranja. O raspolaganju zajedničkim delovima zgrade, skupština stambene zajednice odlučuje većinom koju čine 2/3 ukupnog broja glasova, saglasno članu 44. stav 2. Zakona o stanovanju i održavanju zgrada.

Članom 9. stav 1. Zakona o stanovanju i održavanju zgrada propisano je da raspolaganje zajedničkim delovima zgrade jeste prenos prava svojine nad zajedničkim delovima zgrade u cilju dogradnje, nadziđivanja, pripajanja ili pretvaranja. O raspolaganju zajedničkim delovima zgrade, skupština stambene zajednice odlučuje većinom koju čine 2/3 ukupnog broja glasova, saglasno članu 44. stav 2. Zakona o stanovanju i održavanju zgrada.

Saglasno citiranim odredbama Zakona o stanovanju i održavanju zgrada, eventualno nadziđivanje stambene zgrade, kao i pripajanje zajedničkih delova zgrade (zajednička terasa) posebnom delu zgrade (stan), moguće je ukoliko skupština stambene zajednice donese odgovarajuću odluku o tome, većinom koju čine 2/3 ukupnog broja glasova.

Dokaz koji uz zahtev o produženju roka važenja građevinske dozvole podnosi investitor može biti nalaz veštaka građevinske struke o stepenu gotovosti objekta ili nalaz nadležnog građevinskog inspektora u postupku po podnetom zahtevu kojim se utvrđuje zahtevani stepen gotovosti.

Forma tehničke dokumentacije i elektronsko potpisivanje, za potrebe objedinjene procedure, regulisani su u Prilogu 12 Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata.

Grafički deo tehničke dokumentacije priprema se u sledećim formatima:

• .dwg ili .dwf (.dwfx) koji su elektronski potpisani ili
• .dwg ili .dwf (.dwfx) koji nisu elektronski potpisani, uz obaveznu pripremu i dokumenta istog sadržaja u .pdf formatu koji je elektronski potpisan.

Iz citiranih odredbi Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata proizlazi da je propisano isključivo elektronsko potpisivanje grafičkog dela tehničke dokumentacije.

Granice ovlašćenja nadležnog organa regulisane su odredbama člana 8đ Zakona o planiranju i izgradnji. Navedenim članom Zakona propisano je da nadležni organ isključivo vrši proveru ispunjenosti formalnih uslova za izgradnju i ne upušta se u ocenu tehničke dokumentacije, niti ispituje verodostojnost dokumenata koje pribavlja u toj proceduri, već lokacijske uslove, građevinsku i upotrebnu dozvolu izdaje, a prijavu radova potvrđuje, u skladu sa aktima i drugim dokumentima iz člana 8b Zakona.

Iz citiranih zakonskih odredbi jasno proizlazi da nadležni organ nije ovlašćen da u postupku objedinjene procedure vrši proveru sadržine dostavljene tehničke dokumentacije.

Članom 135. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se građevinska dozvola izdaje investitoru koji uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole dostavi projekat za građevinsku dozvolu, ima odgovarajuće pravo na zemljištu ili objektu i koji je dostavio dokaze propisane podzakonskim aktom kojim se bliže uređuje sadržina i način izdavanja građevinske dozvole i platio odgovarajuće administrativne takse.

Članom 145. Zakona propisano je da se izvođenje radova na rekonstrukciji objekta vrši na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole, pri čemu se rešenje izdaje investitoru koji ima odgovarajuće pravo u skladu sa članom 135. Zakona.

Iz citiranih odredbi Zakona o planiranju i izgradnji proizlazi da se rešenje o odobrenju izvođenja radova na rekonstrukciji objekta izdaje investitoru koji je vlasnik tog objekta, pri čemu vlasnički režim na zemljištu nije relevantan za izdavanje predmetnog rešenja.

U skladu sa članom 146. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji, postavljanje i uklanjanje manjih montažnih objekata privremenog karaktera na javnim i drugim površinama obezbeđuje i uređuje jedinica lokalne samouprave.

Imajući to u vidu, u cilju dobijanja informacija u vezi sa postupkom i potrebnom dokumentacijom za postavljanje manjeg montažnog objekta, možete se obratiti jedinici lokalne samouprave na čijoj teritoriji je planirano postavljanje predmetnog objekta.

Izvođenje radova na dogradnji objekta (izvođenje građevinskih i drugih radova kojima se izgrađuje novi prostor van postojećeg gabarita objekta i sa njim čini građevinsku, funkcionalnu ili tehničku celinu) vrši se na osnovu građevinske dozvole.  Postupak podnošenja zahteva i dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole propisani su članom 135. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Pre podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole, neophodno je pribaviti lokacijske uslove, u skladu sa čl. 53a – 57. Zakona i članom 6. Pravilnika. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Odredbama člana 28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisan je postupak za izdavanje rešenja  kojim se odobrava izvođenje radova iz člana 145., kao i šta se prilaže uz zahtev.

Pravilnik o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem možete pronaći na sledećm linku ovde.

Prilikom popunjavanja podataka o objektu i radovima popunjavate podatke vezano samo za posebni deo (stan-poslovni prostor) za koji tražite dozvolu za izvođenje radova, odnosno popunjavate podatke i dajete odgovore na pitanja koja Vam postavlja sistem.

Ukoliko nema finansijera  te podatke ne popunjavate, a shodno članu 2. tački 43) Zakona o planiranju i izgradnji finansijere je lice koje po osnovu zaključenog i overenog ugovora sa investitorom finansira, odnosno sufinansira izgradnju, dogradnju, rekonstrukciju, adaptaciju, sanaciju ili izvođenje drugih građevinskih odnosno investicionih radova predviđenih ovim zakonom i na osnovu tog ugovora stiče određena prava i obaveze koje su ovim zakonom propisane za investitora u skladu sa tim ugovorom, osim sticanja prava svojine na objektu koji je predmet izgradnje.

Izgradnja objekata vrši se na osnovu građevinske dozvole.  Postupak podnošenja zahteva i dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole propisani su članom 135. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Pre podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole, neophodno je pribaviti lokacijske uslove, u skladu sa čl. 53a – 57. Zakona i članom 6. Pravilnika. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Postupak i dokumentacija koji su potrebni za izdavanje građevinske dozvole su identični za sve slučajeve izgradnje.

1. Pretvaranje prava korišćenja u pravo svojine, u skladu sa članom 102. Zakona o planiranju i izgradnji, sprovodi se na način da lica koja su u momentu stupanja Zakona na snagu imala pravo korišćenja na određenoj katastarskoj parceli, stiču pravo svojine na toj parceli u istom obimu u kom su imali pravo korišćenja. Drugim rečima, ukoliko je na određenoj parceli više lica imalo pravo korišćenja, ta lica stiču pravo susvojine na predmetnoj parceli, sa udelom koji su imali i u pravu korišćenja.

Pretvaranje prava korišćenja u pravo svojine bez naknade sprovodi se po samom zakonu, a upis prava svojine vrši organ nadležan za poslove državnog premera i katastra, po službenoj dužnosti, pod uslovom da nije reč o nekom od lica iz člana 102. stav 9. Zakona o planiranju i izgradnji.

Na jednoj katastarskoj parceli može se obrazovati veći broj građevinskih parcela, koje se mogu deliti parcelacijom do minimuma utvrđenog primenom pravila o parcelaciji ili ukrupniti preparcelacijom, a prema planiranoj ili postojećoj izgrađenosti, odnosno, planiranoj ili postojećoj nameni građevinske parcele, na osnovu projekta parcelacije, u skladu sa članom 65.stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji.  

Izvođenje radova na postojećem objektu (rekonstrukcija, odnosno adaptacija) je moguće bez obzira na eventualno sprovođenje parcelacije zemljišta i bez saglasnosti trećih lica, ukoliko je društvo jedini vlasnik tog objekta.

U skladu sa Pravilnikom o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata, članom 26. stav 6. je određeno da glavni projektant određuje koje sve projekte po oblastima će sadržati tehnička dokumentacija, u zavisnosti od vrste tehničke dokumentacije i klase i namene objekta. Takođe, stavom 7. je utvrđeno da sadržinu projekta pojedine oblasti potvrđuje ličnim pečatom i potpisom odgovorni projektant za predmetni projekat.

Odgovorni projektanti pojedinih delova projekta za izvođenje po oblastima izjavama potvrđuju:

1. Usklađenost dela projekta za izvođenje sa izdatom građevinskom dozvolom i odgovarajućim

delom projekta za građevinsku dozvolu

2. Usklađenost dela projekta sa ZPI, propisima, standardima i normativima iz relevantne oblasti izgradnje objekata i pravilima struke;
3. Usklađenost dela projekta sa propisanim i utvrđenim merama i preporukama za ispunjenje osnovnih zahteva za objekat.

Sadržinu projekata za izvođenje po pojedinoj oblasti određuje odgovorni projektant za tu oblast, na način da omogući utvrđivanje usklađenosti navedene pod 1. 2. i 3., kao i da prikaže sve detalje neophodne za izvođenje građevinsko-zanatskih i instalaterskih radova.

Tačna specifikacija crteža u projektu za izvođenje nije propisana po klasi i nameni objekta, već nju određuje odgovorni projektant, koji za to ima ovlašćenje i snosi profesionalnu odgovornost.

Pitanje nije jasno formulisano. Prema ZPI član. 2, stav. 1 pod 10) građevinska linija jeste linija na, iznad i ispod površine zemlje i vode do koje je dozvoljeno građenje osnovnog gabarita objekta. Planom mogu posebno biti definisana rastojanja podzemne i nadzemne građevinske linije, kao i različito definisane građevinske linije za različite namene objekata/delova objekata.

Iz navedene formulacije “rastojanje GL i RL za objekte u okviru kojih je garaza ulicnog fronta je 6m” moglo bi se zaključiti da se rastojanje od 6m odnosi na ceo objekat u okviru koga je garaža, odnosno da je potrebno “povući” celu zgradu na 6m od regulacione linije, ali da bi se dao precizan odgovor bilo bi potrebno izvršiti uvid u kompletnu formulaciju iz plana koja definiše položaj građevinskih linija, kao i u situacioni prikaz objekta na parceli.

Objekti za koje je neophodno utvrditi energetska svojstva utvrđeni su u članu 4. Pravilnika o energetskoj efikasnosti zgrada - "Službeni glasnik RS", br. 61/2011 od 19.8.2011. godine. a kategorije zgrada za koje nije potrebno  pribaviti energetski pasoš prema članu 4. Pravilnika o uslovima, sadržini i načinu izdavanja sertifikata  o energetskim svojstvima zgrada - "Službeni glasnik RS", br. 61/2011 od 19.8.2011. godine. Prema navedenim odredbama, ukoliko je objekat sa namenom hladnjače, koji se ne greje, nije potrebno raditi Elaborat o energetskoj efikasnosti, niti pribavljati energetski pasoš.

U skladu sa ZPI, član 2. stav 1. pod 12) bruto razvijena građevinska površina jeste zbir površina svih nadzemnih etaža objekta, merenih u nivou podova svih delova objekta - spoljne mere obodnih zidova (sa oblogama, parapetima i ogradama). U BRGP ulazi i bruto površina svih prohodnih terasa na svim etažama.

U skladu sa ZPI, clan 2. stav 1. pod 13) indeks zauzetosti parcele jeste odnos gabarita horizontalne projekcije izgrađenog ili planiranog objekta i ukupne površine građevinske parcele, izražen u procentima. Prema tome, u zauzetost parcele ulazi i horizontalna projekcija svih terasa, nadstrešnica i sl. sa svih etaža. Terasa u prizemlju, ukoliko je u nivou okolnog terena, ne ulazi u obračun zauzetosti, niti u BRGP.

Izračunavanje površina objekata u oblasti visokogradnje bliže se uređuje i standardom SRPS U.C2.100:2002.

Planskim dokumentom bliže se određuje da li suteren ili deo suterena određene namene ulazi u obračun BRGP, u zavisnosti od njegove namene, visine te etaže i visine iznad kote terena. Delovi suterena koji imaju namenu garaža, ostava, tehničkih ili pomoćnih prostorija ne ulaze u obračun BRGP. Uobičajeno je u planskim dokumentima da delovi suterena koji se koriste za stambenu ili komercijalnu namenu ulaze u obračun BRGP (u punom ili redukovanom iznosu),  ili se planskim doumentima definiše visina suterena iznad zemlje preko koje se delovi suterena stambene ili komercijalne namene uračunavaju u BRGP. Međutim, da bi se u konkretnom slučaju dao precizan odgovor, neophodno je utvrditi kako je to uređeno planskim dokumentom kojim je obuhvaćena lokacija na kojoj se predmetni objekat nalazi.

Obračun svih površina, uključujući i BRGP, kao i indeksa zauzetosti, vrši odgovorni projektant arhitekture, koji za to ima ovlašćenje i snosi profesionalnu odgovornost.

Odredbama važećeg Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/2009, 81/2009, 64/2010 - Odluka US RS, 24/2011, 121/2012, 42/2013 - Odluka US RS, 50/2013 - Odluka US RS, 98/2013 - Odluka US RS, 132/2014 i 145/2014) propisana je mogućnost produžetka važenja rešenja o građevinskoj dozvoli (pod određenim uslovima). Privremena građevinska dozvola izdaje se sa rokom važenja koji ne može biti duži od tri godine i može se jednom produžiti za još tri godine.

Iz Vašeg pitanja se može zaključiti da je u konkretnom slučaju reč o građevinskoj dozvoli koja je izdata po ranije važećem Zakonu kojim je regulisana gradnja objekata. Shodno tome, ne postoji mogućnost njenog „pretvaranja u trajnu građevinsku dozvolu“, već je potrebno sprovesti postupak za izdavanje nove građevinske dozvole.

Za izgradnju objekta neophodno je pribaviti građevinsku dozvolu. Pre podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole, neophodno je pribaviti lokacijske uslove, u skladu sa čl. 53a – 57. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 6. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Sadržina lokacijskih uslova propisana je članom 2. Uredbe o lokacijskim uslovima. U stavu 6. navedenog člana Uredbe regulisano je da lokacijski uslovi, između ostalog, sadrže uslove za projektovanje i priključenje na komunalnu, saobraćajnu i drugu infrastrukturu, šo obuhvata i podatke o kapacitetima, načinu i tehničkim uslovima za priključenje i mestu priključenja na sistem infrastrukture.

Iz odredaba citiranih propisa proizlazi da se mesto priključenja objekta na vodovodnu i kanalizacionu mrežu utvrđuje lokacijskim uslovima, a zavisi od uslova za projektovanje i priključenje na komunalnu infrastrukturu, koje izdaje komunalno preduzeće kome su poverene delatnosti snabdevanja vodom za piće i prečišćavanja i odvođenja atmosferskih i otpadnih voda.

Saglasno članu 147. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji, privremena građevinska dozvola se izdaje za izgradnju priključaka na komunalnu mrežu za potrebe građenja ili eksploatacije objekata.

Izgradnja fontane nije obuhvaćena odredbama člana 144, kao ni člana 145. Zakona o planiranju i izgradnji. Shodno tome, za izgradnju fontane neophodno je pribaviti građevinsku dozvolu.

Izgradnja pomoćnog objekta (objekat koji je u funkciji glavnog objekta, a gradi se na istoj parceli na kojoj je sagrađen ili može biti sagrađen glavni stambeni, poslovni ili objekat javne namene - garaže, ostave, septičke jame, bunari, cisterne za vodu i sl.) vrši se vrši se na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole. Postupak izdavanja rešenja, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Za građenje jednostavnih objekata (objekti koji se grade na istoj katastarskoj parceli na kojoj je sagrađen glavni objekat, a koji se izvode na način da ne ometaju redovno korišćenje susednih objekata) nije potrebno pribavljati akt nadležnog organa za gradnju, odnosno akt za izvođenje radova, saglasno članu 144. Zakona o planiranju i izgradnji.

Pitanje koje ste postavili nije regulisano odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, već Zakona o stanovanju i održavanju zgrada.

Članom 9. stav 1. Zakona o stanovanju i održavanju zgrada propisano je da raspolaganje zajedničkim delovima zgrade jeste prenos prava svojine nad zajedničkim delovima zgrade u cilju dogradnje, nadziđivanja, pripajanja ili pretvaranja. O raspolaganju zajedničkim delovima zgrade, skupština stambene zajednice odlučuje većinom koju čine 2/3 ukupnog broja glasova, saglasno članu 44. stav 2. Zakona o stanovanju i održavanju zgrada.

Odredbama člana 15. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure eletronskim putem propisano je da se postupak za izmenu lokacijskih uslova sprovodi se u objedinjenoj proceduri, a pokreće se podnošenjem zahteva nadležnom organu, u skladu sa Zakonom. Na proveru ispunjenosti uslova za postupanje po zahtevu za izmenu lokacijskih uslova i na izdavanje izmenjenih lokacijskih uslova, shodno se primenjuju odredbe ovog pravilnika koje se odnose na izdavanje lokacijskih uslova. Do izdavanja građevinske dozvole, zahtev za izmenu lokacijskih uslova može podneti samo lice na čiji zahtev su izdati lokacijski uslovi, odnosno njegovpravni sledbenik.

Članom 128. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je ko može biti odgovorni projektant. Navedenim članom Zakona regulisano je da Odgovorni projektant može biti lice sa stečenim visokim obrazovanjem odgovarajuće struke, odnosno smera, na akademskim studijama drugog stepena (master akademskih studija, master strukovnih studija, specijalističke akademske studije) odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje pet godina i licencom za projektovanje, izdatom u skladu sa Zakonom. Iz citirane odredbe Zakona proizlazi da odgovorni projektant može biti i građevinski inženjer, kao i inženjer arhitekture, pod uslovom da ispunjava ostale propisane uslove.

Podnosilac zahteva za izdavanje građevinske dozvole može biti investitor ili lice koje on ovlasti, pri čemu  punomoćnik može biti svako lice koje je potpuno poslovno sposobno, osim lica koja se bave nadripisarstvom (što obuhvata sva pravna lica i potpuno poslovno sposobna fizička lica), saglasno članu 48. stav 1. Zakona o opštem upravnom postupku.

Članom 97. stav 7. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da skupština jedinice lokalne samouprave opštim aktom utvrđuje, između ostalog, kriterijume, iznos i postupak umanjivanja doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta, kao i posebna umanjenja iznosa doprinosa za nedostajuću infrastrukturu. Shodno tome, iznos (procenat) umanjenja doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta zavisi od odredaba odgovarajućeg opšteg akta jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji je planirana izgradnja predmetnog objekta.

Sva pitanja u vezi sa realizacijom zajedničkog pripremanja, odnosno opremanja građevinskog zemljišta sredstvima fizičkih ili pravnih lica regulišu se ugovorom koji investitor zaključuje sa nadležnim organom jedinice lokalne samouprave ili privrednim društvom, javnim preduzećem, odnosno drugom organizacijom koju je jedinica lokalne samouprave osnovala radi obezbeđivanja uslova za uređivanje, upotrebu, unapređivanje i zaštitu građevinskog zemljišta.

Saglasno odredbama člana 128. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji, odgovorni projektant može biti samo jedno lice, koje ispunjava Zakonom propisane uslove za odgovornog projektanta.

Odredbama važećeg Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/2009, 81/2009, 64/2010 - Odluka US RS, 24/2011, 121/2012, 42/2013 - Odluka US RS, 50/2013 - Odluka US RS, 98/2013 - Odluka US RS, 132/2014 i 145/2014) propisana je mogućnost produžetka važenja rešenja o građevinskoj dozvoli (pod određenim uslovima). Iz Vašeg pitanja se može zaključiti da je u konkretnom slučaju reč o građevinskoj dozvoli koja je izdata po ranije važećem Zakonu o planiranju i izgradnji. Shodno tome, ne postoji mogućnost obnove predmetne građevinske dozvole, već je potrebno sprovesti postupak za izdavanje nove građevinske dozvole.

Napominjemo da ni važećim Zakonom o planiranju i izgradnji nije predviđena mogućnost obnove, već isključivo produžetka važenja građevinske dozvole.

Pravilnikom o načinu, postupku i sadržini podataka za utvrđivanje ispunjenosti uslova za izdavanje licence za izradu tehničke dokumentacije i licence za građenje objekata za koje građevinsku dozvolu izdaje ministarstvo, odnosno autonomna pokrajina, kao i o uslovima za oduzimanje tih licenci, propisan je u način, postupak i sadržina podataka za utvrđivanje ispunjenosti uslova za izdavanje licence za izradu tehničke dokumentacije i licence za građenje objekata (u daljem tekstu: licenca) za koje građevinsku dozvolu izdaje ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva (u daljem tekstu: Ministarstvo), odnosno nadležni organ autonomne pokrajine, kao i uslovi za oduzimanje tih licenci koji možete pronaći ovde. 

Prilogom broj 12 Forma tehničke dokumentacije i elektronsko potpisivanje, za potrebe objedinjne procedure koji je sastavni deo Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata, propsiana je forma, način overe, elektronsko potpisivanje različitih delova tehničke dokumentacije - Prilog broj 12. možete pronaći na sledećem linku  ovde.

Takođe, članom 8đ Zakona o planiranju i izgradnji propisane su granice ovlašćenja nadležnog organa.

Članom 4. stav 4. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da sertifikat o energetskim svojstvima zgrada („energetski pasoš“) čini sastavni deo tehničke dokumentacije koja se prilaže uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole. Članom 156. stav 3. istog Zakona regulisano je da u vršenju tehničkog pregleda ne mogu da učestvuju lica koja su zaposlena u preduzeću, odnosno drugom pravnom licu koje je izradilo tehničku dokumentaciju ili je bilo izvođač radova kod investitora, lica koja su učestvovala u izradi tehničke dokumentacije i studije uticaja na životnu sredinu, ili u izvođenju radova kod investitora, lica koja su vršila stručni nadzor, lica koja vrše inspekcijski nadzor kao i lica koja rade na poslovima izdavanja građevinske dozvole u organu nadležnom za izdavanje građevinske dozvole.

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, u vršenju tehničkog pregleda objekta ne mogu da učestvuju lica koja su učestvovala u izradi „energetskog pasoša“ za taj objekat.

U skladu sa Pravilnikom o o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata, članom 26. stav 6. je određeno da glavni projektant određuje koje sve projekte po oblastima ćesadržati tehnička dokumentacija, u zavisnosti od vrste tehničke dokumentacije i klase i namene objekta. Takođe, stavom 7. je utvrđeno da sadržinu projekta pojedine oblasti potvrđuje ličnim pečatom i potpisom odgovorni projektant za predmetni projekat.

Odgovorni projektanti pojedinih delova projekta za građevinsku dozvolu po oblastima izjavama potvrđuju:

1. Usklađenost dela projekta za građevinsku dozvolu sa izdatim lokacijskim uslovima;
2. Usklađenost dela projekta sa ZPI, propisima, standardima i normativima iz relevantne oblasti izgradnje objekata i pravilima struke;
3. Usklađenost dela projekta sa propisanim i utvrđenim merama i preporukama za ispunjenje osnovnih zahteva za objekat.

Sadržinu projekata po pojedinoj oblasti određuje odgovorni projektant za tu oblast, na način da omogući utvrđivanje usklađenosti navedene pod 1. 2. i 3.

Sadržina projekta za građevinsku dozvolu definisana je članovima 17. i 52. – 57.  istog pravilnika, u zavisnosti od vrste i kategorije objekta, a projekti instalacija obavezno se prilažu samo za objekete kategorije V i G. Ukoliko je za predmetnu kategoriju za potrebe PGD izraditi projekte instalacija, istim pravilnikom je propisan samo minimalni sadržaj tih projekata u navedenim članovima 17. i 52. – 57.:

• U tekstualnoj dokumentaciji - podacima o projektovanim unutrašnjim i spoljašnjim instalacijama i opremi, kao i definisanjem ukupne potrošnje (član 54.)
• U numeričkoj dokumentaciji - proračune sa obzirom na vrstu instalacija i opreme i u cilju sagledavanja potreba objekta, procenu potrošnje,
• U grafičkoj dokumentaciji - osnovne šeme rasporeda instalacija, opreme i postrojenja, sa prikazom njihove međusobne veze kao i prikaz njihovog priključivanja na infrastrukturu, sa mestom priključenja na objektu i mestom priključenja na postojeću infrastrukturu u okviru parcele

Detaljni sadržaj u delovima projekta za građevinsku dozvolu utvrđuju odgovorni projektanti tih delova, koji za to imaju ovlašćenje i snose profesionalnu odgovornost.

Ukoliko se radi o istražnim radovima, kojima se utvrđuje nosivost tla, čiji rezultati će biti deo geomehaničkog elaborata, izvođenje tih radova i  postupak prijave i odobrenja tih radova uređen je Zakonom o rudarstvu i geoloskim istrazivanjima.

Ukoliko se probni šipovi izvode radi definisanja detalja projekta za izvođenje, ovi radovi se mogu obavljati nakon dobijanja građevinske dozvole i prijave radova, u okviru pripremnih radova, za koje prema važećem ZPI nije predviđeno pribavljanje posebne dozvole, nezavisno od toga koji nadležni organ izdaje dovolu.

Izvođenje radova na dogradnji objekta (izvođenje građevinskih i drugih radova kojima se izgrađuje novi prostor van postojećeg gabarita objekta i sa njim čini građevinsku, funkcionalnu ili tehničku celinu) vrši se na osnovu građevinske dozvole.  Postupak podnošenja zahteva i dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole propisani su članom 135. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Pre podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole, neophodno je pribaviti lokacijske uslove, u skladu sa čl. 53a – 57. Zakona i članom 6. Pravilnika. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Za izvođenje radova koji se izvode isključivo u okviru posebnog dela zgrade koji je u vlasništvu investitora (posebna funkcionalna celina u zgradi), nije potrebno pribaviti saglasnost trećih lica.

Kada je reč o izvođenju radova koji obuhvataju i zajedničke delove zgrade (delovi zgrade koji ne predstavljaju poseban ili samostalni deo zgrade, koji služe za korišćenje posebnih ili samostalnih delova zgrade, odnosno zgradi kao celini), potrebno je pribaviti odgovarajuću odluku skupštine stambene zajednice. Za donošenje odluke o preduzimanju radova na zajedničkim delovima zgrade potrebna je obična većina glasova prisutnih članova koji imaju pravo glasa.   

Izvođenje radova na dogradnji objekta (izvođenje građevinskih i drugih radova kojima se izgrađuje novi prostor van postojećeg gabarita objekta i sa njim čini građevinsku, funkcionalnu ili tehničku celinu) vrši se na osnovu građevinske dozvole.  Postupak podnošenja zahteva i dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole propisani su članom 135. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Pre podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole, neophodno je pribaviti lokacijske uslove, u skladu sa čl. 53a – 57. Zakona i članom 6. Pravilnika. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Izvođenje radova na dogradnji objekta (izvođenje građevinskih i drugih radova kojima se izgrađuje novi prostor van postojećeg gabarita objekta i sa njim čini građevinsku, funkcionalnu ili tehničku celinu) vrši se na osnovu građevinske dozvole. Postupak podnošenja zahteva i dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole propisani su članom 135. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Pre podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole, neophodno je pribaviti lokacijske uslove, u skladu sa čl. 53a – 57. Zakona i članom 6. Pravilnika. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Građenje pomoćnih objekata vrši se na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole, saglasno članu 145. Zakona o planiranju i izgradnji. Članom 31. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisano je da se, najkasnije osam dana pre početka izvođenja radova, vrši prijava radova u skladu rešenjem izdatim u skladu sa članom 145. Zakona. Prijava se vrši kroz Centralni informacioni sistem, i to nadležnom organu koji je izdao rešenje o odobrenju izvođenja radova. Po prijemu prijave, nadležni organ bez odlaganja potvrđuje prijavu radova, pod uslovom da su ispunjeni uslovi propisani članom 32. stav 1. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Izvođenje radova na izgradnji, kao i izvođenje radova na dogradnji, vrši se na osnovu građevinske dozvole. Postupak podnošenja zahteva i dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole propisani su članom 135. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Pre podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole, neophodno je pribaviti lokacijske uslove, u skladu sa čl. 53a – 57. Zakona i članom 6. Pravilnika. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Izvođenje radova na adaptaciji vrši se na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole. Postupak izdavanja rešenja, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Članom 9. stav 1. Zakona o stanovanju i održavanju zgrada propisano je da raspolaganje zajedničkim delovima zgrade jeste prenos prava svojine nad zajedničkim delovima zgrade u cilju dogradnje, nadziđivanja, pripajanja ili pretvaranja. O raspolaganju zajedničkim delovima zgrade, skupština stambene zajednice odlučuje većinom koju čine 2/3 ukupnog broja glasova, saglasno članu 44. stav 2. Zakona o stanovanju i održavanju zgrada.

Postupak podnošenja zahteva i dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole propisani su članom 135. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Pre podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole, neophodno je pribaviti lokacijske uslove, u skladu sa čl. 53a – 57. Zakona i članom 6. Pravilnika.

Postupak podnošenja zahteva i dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole propisani su članom 158. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 42. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Potvrda o pravnosnažnosti rešenja izdaje se po nastupanju pravnosnažnosti tog rešenja, odnosno kada protiv njega ne može da se izjavi žalba, niti pokrene upravni spor, saglasno članu 14. Zakona o opštem upravnom postupku.

Za izvođenje radova na objektu koji je u vlasništvu više lica, kao dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima potrebno je priložiti overenu saglasnost vlasnika objekta, saglasno članu 135. stav 6. Zakona o planiranju i izgradnji. Saglasnost drugih lica nije potrebna.

Izvođenje radova na razdvajanju ili spajanju poslovnog ili stambenog prostora vrši se na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole. Postupak izdavanja rešenja, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Garaže predstavljaju pomoćni objekat, u smislu odredaba Zakona o planiranju i izgradnji (član 2. tačka 24), ukoliko je takav objekat u funkciji glavnog objekta, a gradi se na istoj parceli na kojoj je sagrađen ili može biti sagrađen glvani stambeni, poslovni ili objekat javne namene (garaže, ostave, septičke jame bunari, cisterne za vodu i sl.).

Podatke vezano za kategoriju objekta, klasifikacioni broj i slično možete pronaći u odredbama Pravilnika o klasifikaciji objekata koji možete pronaći  ovde.

Ukoliko niste sigurni koje su tačne oznake Vašeg objekat potrebno je da unesete najpribližnije podatke, a nadležni organ nema pravo iz tih razloga da Vam odbaci zahtev, nego je u obavezi da te podatke (o kategoriji objekta i klasifikacionom broju) ispravi u samom zahtevu podnosioca.

Odredbama Zakona o planiranju i izgradnji nije propisan rok za odlučivanje po prigovoru na izdate lokacijske uslove. Shodno tome, primenjuju se odgovarajuće odredbe Zakona o opštem upravnom postupku koje se odnose na žalbu protiv rešenja prvostepenog organa. U skladu sa tim, rok za odlučivanje po žalbi iznosi 60 dana od dana predaje žalbe (odnosno prigovora).

Drugostepeni organ za odlučivanje po prigovoru na izdate lokacijske uslove jeste opštinsko, odnosno gradsko veće, saglasno članu 56. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji.

Izvođenje radova na rekonstrukciji vrši se na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole. Postupak izdavanja rešenja, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Članom 176. stav 1. tačka 1a) Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da je građevinski inspektor, u vršenju inspekcijskog nadzora, ovlašćen da naloži rešenjem uklanjanje objekta, odnosno vraćanje u prvobitno stanje, ako se objekat gradi, odnosno izvode radovi bez rešenja iz člana 145. Zakona.

Za izgradnju nadstrešnice osnove do 10 m² nije potrebno o pribavljati akt nadležnog organa za gradnju, odnosno akt za izvođenje radova, saglasno članu 144. Zakona o planiranju i izgradnji. Ukoliko je reč o nadstrešnici osnove preko 10 m², za njenu izgradnju je neophodno pribaviti građevinsku dozvolu.

Odredbama Zakona o planiranju i izgradnji nije propisana mogućnost retroaktivnog pribavljanja građevinske dozvole.

Uslovi za projektovanje i priključenje koji se obavezno pribavljaju od imalaca javnih ovlašćenja u postupku izdavanja lokacijskih uslova propisani su odredbama Uredbe o lokacijskim uslovima, i to čl. 14 – 24. Uredbe.

Postupak za priključenje objekta na komunalnu i drugu infrastrukturu propisan je članom 40. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedenim članom Pravilnika nije precizirano ko podnosi zahtev za priključenje objekta na infrastrukturu, pa je nadležni organ u obavezi da postupi po prijavi bez obzira na to ko je podnosilac zahteva.

Ukoliko se rušenje, odnosno uklanjanje objekta sprovodi na osnovu dozvole o uklanjanju objekta, izdate u skladu sa članom 168. Zakona o planiranju i izgradnji, taj postupak nije obuhvaćen definicijom objedinjene procedure iz člana 8. Zakona, pa samim tim ni Sistemom za podnošenje elektronskih prijava.

Shodno tome, primenjuju se opšta pravila u vezi sa opštenjem organa i stranke, propisana Zakonom o opštem upravnom postupku. Opštenje u pisanom obliku obuhvata opštenje elektronskim putem i u papirnom obliku. Stranka elektronskim putem opšti sa organom ako se prethodno sa tim saglasi ili ako je to posebnim propisom određeno (što se ne odnosi na konkretnu situaciju).

Broj primeraka projekata rušenja koji se predaje nije propisan odredbama Zakona o planiranju i izgradnji.

Članom 31. stav 1. tačka 4) Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da pravila građenja u važećem planskom dokumentu sadrže, između ostalog, najveći dozvoljeni indeks zauzetosti ili izgrađenosti građevinske parcele. U skladu sa tim, eventualna izmena najvećeg dozvoljenog indeksa zauzetosti ili izgrađenosti građevinske parcele moguća je na osnovu izmene pravila građenja planskog dokumenta kojim je obuhvaćena predmetna parcela. Inicijativu za izmenu možete pokrenuti kod organa jedinice lokalne samouprave koja je donela važeći planski dokument kojim je obuhvaćena predmetna građevinska parcela.

Ukoliko su izdati lokacijski uslovi važeći moguće je kroz CEOP podneti zahtev za priključenje na komunalnu infrastrukturu, a kroz sistem odnosno CEOP Vi se svakako obraćate nadležnom organu, i prilikom popunjavanja zahteva u CEOP-u navodite broj lokacijskih izdatih van objedinjene procedure u papirnoj formi.

Shodno odredbama stava 7. člana 57. lokacijski uslovi važe 12 meseci od dana izdavanja ili do isteka važenja građevinske dozvole izdate u skladu sa tim uslovima, za katastarsku parcelu za koju je podnet zahtev.

Shodno odredbama člana 3. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisana je forma u kojoj se dostavljaju akta i dokumentacija.

Ako se zahtev podnosi preko punomoćnika, uz zahtev se prilaže skenirana kopija (digitalizovan primerak) punomoćja, koja ne mora biti overena od strane organa koji je po zakonu nadležan za overu, s tim što nadležni organ može naknadno tražiti da mu se dostavi overeno punomoćje, ako posumnja u njegovu istinitost. Dokumenta glase na investitora, a Vi ste punomoćnik podnosioca zahteva.

Shodno odredbi člana 6. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisano je da se postupak  za izdavanje lokacijskih uslova pokreće se podnošenjem zahteva nadležnom organu kroz CIS i da se uz zahtev prilaže:

1) idejno rešenje, izrađeno u skladu sa pravilnikom kojim se uređuje sadržina tehničke dokumentacije;

2) dokaz o uplati administrativne takse za podnošenje zahteva i naknade za Centralnu evidenciju. Prilikom uplate bitno je da unesete tačan iznos takse, tekući račun i poziv na broj, koji ste dobili od nadležnog organa, odnosno podatke za naknadu za centralnu evidenciju generiše se kroz sistem centralne evidencije objedinjene procedure, dok visinu nankade za CEOP možete saznati na sajtu Agencije za privredne registre preko sledećeg linka .

Plaćanje ostalih naknada u objedinjenoj proceduri sprovodi se u skladu sa uredbom kojom se bliže uređuje postupak izdavanja lokacijskih uslova.

Ujedno Vas obaveštavamo da u svakom koraku u CIS-u imate prozor plave boje koji je informativnog karaktera i koji vam dodatno objašnjava šta treba da popunite u tom koraku.

Primer iz zahteva za lokacijske uslove, prvi korak „Podaci o podnosiocu zahteva“:

U ovom koraku unose se podaci o podnosiocu zahteva, koje je potrebno popuniti sa svim detaljima. Pri popunjavanju podataka o podnosiocu zahteva potrebno je imati u vidu da će na to pravno ili fizičko lice glasiti akti i rešenja doneti na osnovu zahteva.

U slučaju da zahtev podnosi punomoćnik, potrebno je uneti i sve detalje o punomoćniku, a punomoćje je potrebno pripremiti za unos u jednom od sledećih koraka.

Ako je podnosilac ili punomoćnik pravno lice, potrebno je uneti podatke o ovlašćenom licu, odnosno licu koje će elektronskim potpisom overiti zahtev.

Saglasno članu 8a Zakona o planiranju i izgradnji, sva akta koja u vezi sa objedinjenom procedurom (koja obuhvata i postupak izdavanja upotrebne dozvole) donose nadležni organi i imaoci javnih ovlašćenja, kao i podnesci i dokumenti koji se dostavljaju u objedinjenoj proceduri, uključujući i tehničku dokumentaciju, dostavljaju se u formi elektronskog dokumenta.

Postupak podnošenja zahteva i dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole propisani su članom 158. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 42. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

U skladu sa članom 36. Zakona o ozakonjenju, danom pravnosnažnosti rešenja o ozakonjenju stiču se uslovi za upis prava svojine u javnoj knjizi o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima, odnosno za odgovarajući upis u katastar vodova.

Takođe, saglasno članu 158. st. 11 – 12. Zakona o planiranju i izgradnji, u roku od pet radnih dana po pravnosnažnosti izdate upotrebne dozvole, nadležni organ po službenoj dužnosti dostavlja organu nadležnom za poslove državnog premera i katastra upotrebnu dozvolu, elaborat geodetskih radova za izvedeni objekat i posebne delove objekta, kao i elaborat geodetskih radova za podzemne instalacije. Organ nadležan za poslove državnog premera i katastra donosi rešenje o kućnom broju i vrši upis prava svojine na objektu, odnosno posebnim delovima objekta, i o tome obaveštava investitora i nadležni organ uprave u roku od sedam dana od dostavljanja upotrebne dozvole, a u roku od 30 dana vrši odgovarajući upis u katastar vodova.

Iz citiranih odredbi Zakona o ozakonjenju i Zakona o planiranju i izgradnji propizlazi da se na osnovu rešenja o ozakonjenju objekta, kao i na osnovu upotrebne dozvole, vrši upis prava svojine u javnoj knjizi o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima, odnosno odgovarajući upis u katastar vodova. Shodno tome, ne postoji potreba da se po izdavanju rešenja o ozakonjenju objekta podnosi zahtev za izdavanje upotrebne dozvole za isti objekat. 

Članom 135. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se građevinska dozvola izdaje investitoru koji uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole dostavi projekat za građevinsku dozvolu, ima odgovarajuće pravo na zemljištu ili objektu i koji je dostavio dokaze propisane podzakonskim aktom kojim se bliže uređuje sadržina i način izdavanja građevinske dozvole i platio odgovarajuće administrativne takse. U stavu 6. istog člana propisano je da se za izgradnju ili izvođenje radova na građevinskom zemljištu ili objektu koji je u vlasništvu više lica, kao dokaz o odgovarajućem pravu prilaže i overena saglasnost tih lica.

Saglasno citiranim odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, za dobijanje građevinske dozvole za izgradnju ili izvođenje radova na građevinskom zemljištu neophodno je pribaviti isključivo saglasnost suvlasnika tog zemljišta, a ne i imalaca drugih prava (plodouživaoci i sl).

Članom 135. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se građevinska dozvola izdaje investitoru koji uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole dostavi projekat za građevinsku dozvolu, ima odgovarajuće pravo na zemljištu ili objektu i koji je dostavio dokaze propisane podzakonskim aktom kojim se bliže uređuje sadržina i način izdavanja građevinske dozvole i platio odgovarajuće administrativne takse. U stavu 6. istog člana propisano je da se za izgradnju ili izvođenje radova na građevinskom zemljištu ili objektu koji je u vlasništvu više lica, kao dokaz o odgovarajućem pravu prilaže i overena saglasnost tih lica.

Saglasno citiranim odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, za dobijanje građevinske dozvole za izgradnju ili izvođenje radova na građevinskom zemljištu koje je u vlasništvu više lica, neophodno je pribaviti saglasnost suvlasnika tog zemljišta.

Saglasno članu 65. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji, na jednoj katastarskoj parceli može se obrazovati veći broj građevinskih parcela, koje se mogu deliti parcelacijom do minimuma utvrđenog primenom pravila o parcelaciji ili ukrupniti preparcelacijom, a prema planiranoj ili postojećoj izgrađenosti, odnosno, planiranoj ili postojećoj nameni građevinske parcele, na osnovu projekta parcelacije.

Izvođenje radova na investicionom održavanju (izvođenje građevinsko-zanatskih, odnosno drugih radova zavisno od vrste objekta u cilju poboljšanja uslova korišćenja objekta u toku eksploatacije) vrši se na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole. Postupak izdavanja rešenja, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Izvođenje radova na dogradnji objekta (izvođenje građevinskih i drugih radova kojima se izgrađuje novi prostor van postojećeg gabarita objekta i sa njim čini građevinsku, funkcionalnu ili tehničku celinu) vrši se na osnovu građevinske dozvole.  Postupak podnošenja zahteva i dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole propisani su članom 135. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Pre podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole, neophodno je pribaviti lokacijske uslove, u skladu sa čl. 53a – 57. Zakona i članom 6. Pravilnika. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Ukoliko se lokacijski uslovi mogu utvrditi uvidom u planski dokument, odnosno separat, nadležni organ je dužan da ih izda u roku od pet radnih dana od dana prijema zahteva za njihovo izdavanje. Ukoliko se lokacijski uslovi ne mogu izdati uvidom u planski dokument, odnosno separat, nadležni organ je dužan da uslove za projektovanje i priključenje pribavi od imaoca javnih ovlašćenja, u skladu sa uredbom koja uređuje izdavanje lokacijskih uslova. Imaoci javnih ovlašćenja dužni su da te uslove po zahtevu nadležnog organa dostave u roku od 15 dana od dana prijema zahteva, a nadležni organ je u tom slučaju dužan da u roku od pet radnih dana od dana pribavljanja svih potrebnih uslova i drugih podataka od imaoca javnih ovlašćenja izda lokacijske uslove.

Rok za izdavanje građevinske dozvole iznosi pet radnih dana od dana podnošenja zahteva, u skladu sa članom 136. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji.

Stranica ne raspolaže podatkom o ukupnom iznosu taksi i naknada koje je potrebno platiti za izdavanje rešenja o građevinskoj dozvoli.

U skladu sa ZPI, član 2. stav 1. pod 12) bruto razvijena građevinska površina jeste zbir površina svih nadzemnih etaža objekta, merenih u nivou podova svih delova objekta - spoljne mere obodnih zidova (sa oblogama, parapetima i ogradama).

Planskim dokumentom bliže se određuje da li suteren ili deo suterena određene namene ulazi u obračun BRGP, u zavisnosti od njegove namene, visine te etaže i visine iznad kote terena. Delovi suterena koji imaju namenu garaža, ostava, tehničkih ili pomoćnih prostorija ne ulaze u obračun BRGP. Uobičajeno je u planskim dokumentima definisano da delovi suterena koji se koriste za stambenu ili komercijalnu namenu ulaze u obračun BRGP (u punom ili redukovanom iznosu), ili se planskim doumentima definiše visina suterena iznad zemlje preko koje se delovi suterena stambene ili komercijalne namene uračunavaju u BRGP. Međutim, da bi se u konkretnom slučaju dao precizan odgovor, neophodno je utvrditi kako je to uređeno planskim dokumentom kojim je obuhvaćena lokacija na kojoj se predmetni objekat nalazi.

U skladu sa Pravilnikom o o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata, članom 24. je definisano da se tehnička dokumentacija sastoji iz sledećih delova:

1. glavna sveska
2. projekti

S obzirom da generalni projekat predstavlja jednu od vrsta tehničke dokumentacije, kao što je navedeno u članu 13. Istog pravilnika, pod 1), može se zaključiti da je i za generalni projekat neophodno izraditi glavnu svesku.

Pitanje nije jasno formulisano, nije jasno o čemu se radi, o kakvom objektu je reč, o kakvom priključku je reč, da li se radi o priključenju novog-rekonstruisanog dela objekta koji se prikazuje u tehničkoj dokumentaciji na postojećoj trafostanici ili se radi o izgradnji nedostajuće infrastrukture, odnosno novog napojnog kabla do mesta priključenja van granice parcele, u kom slučaju je potrebno da se pribavlja posebno rešenje o odobrenju za priključenje po članu 145. ZPI. Da bi se dao precizniji odgovor potrebno je da se izvrši uvid u tačnu formulaciju navedenu u zaključku o odbacivanju.

U skladu sa Pravilnikom o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata, članom 26. stav 6. je određeno da glavni projektant određuje koje sve projekte po oblastima će sadržati tehnička dokumentacija, u zavisnosti od vrste tehničke dokumentacije i klase i namene objekta. Takođe, stavom 7. je utvrđeno da sadržinu projekta pojedine oblasti potvrđuje ličnim pečatom i potpisom odgovorni projektant za predmetni projekat.

Odgovorni projektanti pojedinih delova idejnog projekta po oblastima izjavama potvrđuju:

1. Usklađenost dela projekta sa ZPI, propisima, standardima i normativima iz relevantne oblasti izgradnje objekata i pravilima struke;
2. Usklađenost dela projekta sa propisanim i utvrđenim merama i preporukama za ispunjenje osnovnih zahteva za objekat.

Sadržinu idejnog projekata po pojedinoj oblasti određuje odgovorni projektant za tu oblast, na način da omogući utvrđivanje usklađenosti navedene pod 1. i 2.

Minimalni sadržaj idejnog projekta definisan je u članovima 43. – 48. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata.

Detaljni sadržaj u delovima idejnog projekta utvrđuju odgovorni projektanti tih delova, koji za to imaju ovlašćenje i snose profesionalnu odgovornost.

Podatak o predračunskoj vrednosti objekta unosi se u osnovni sadržaj glavne sveske, dat u prilogu 1 navedenog pravilnika.

Telekomunikacioni kablovi spadaju u grupu objekata iz člana 69. ZPI, stav 1. - elektronski objekti, odnosno komunikacione mreže i uređaja, te u skladu sa istim članom, za te objekte, u postupku pribavljanja građevinske dozvole:

• postoji obaveza dostavljanja dokaza o uređenju imovinsko-pravnih odnosa sa vlasnikom parcele za objekte za nadzemne delove objekata iz člana 69. stav Zakona (glavni objekat, ulazna i izlazna mesta, reviziona okna i sl.), a nadležni organ pribavlja izvod iz lista nepokretnosti za te parcele;
• postoji obaveza dostavljanja dokaza o uređenju imovinsko-pravnih odnosa sa vlasnicima i držaocima zemljišta preko koga je omogućen pristup objektu, odnosno uređajima, radi održavanja i otklanjanja kvarova ili havarije, samo u slučaju kada se taj pristup odnosi na objekte za koje postoji obaveza formiranja građevinske parcele (posebna građevinska parcela se ne formira za podzemne delove objekata iz člana 69. stav 1. Zakona, u trasi koridora)
• ne postoji obaveza dostavljanja dokaza o uređenju imovinsko-pravnih odnosa sa vlasnikom parcele za podzemne delove objekata iz člana 69. stav 1. Zakona, s obzirom na to da je pravo građenja bez obaveze prethodnog uređenja imovinsko-pravnih odnosa sa vlasnikom parcele uspostavljeno Zakonom, te nadležni organ ne pribavlja izvod iz lista nepokretnosti za te parcele;
• ne postoji obaveza dostavljanja dokaza o uređenju imovinsko-pravnih odnosa sa vlasnicima i držaocima susednog i okolnog zemljišta radi prolaza i prevoza radi izvođenja radova u toku izgradnje, s obzirom na to da je to pravo uspostavljeno Zakonom;
• ne postoji obaveza dostavljanja dokaza o uređenju imovinsko-pravnih odnosa sa vlasnicima i držaocima zemljišta preko koga je omogućen pristup objektu, odnosno uređajima, radi održavanja i otklanjanja kvarova ili havarije, u slučaju kada se taj pristup odnosi na objekte za koje ne postoji obaveza formiranja građevinske parcele.

Investitor za izgradnju objekata iz stava 1. člana 69. ZPI ima pravo prolaza i provoza preko susednog i okolnog zemljišta koje je u svojini drugih vlasnika, radi izvođenja radova u toku izgradnje, kada to zahteva tehnološki postupak i na način koji je u skladu sa takvim tehnološkim postupkom.

Svi vlasnici i držaoci susednog i okolnog zemljišta dužni su da omoguće nesmetani pristup gradilištu i trpe izvođenje radova za potrebe izgradnje objekta ili uređaja iz stava 1. ovog člana.

Investitor je dužan da vlasnicima ili držaocima susednog ili okolnog zemljišta nadoknadi štetu koja bude pričinjena prolazom i prevozom i vrati zemljište u prvobitno stanje. Ako ne bude postignut sporazum o visini naknade štete, odluku o tome donosi nadležni sud.

Članom 176. stav 1. tačka 1a) Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da je građevinski inspektor u vršenju inspekcijskog nadzora ovlašćen da naloži rešenjem uklanjanje objekta, odnosno vraćanje u prvobitno stanje, ako se objekat gradi, odnosno izvode radovi bez rešenja iz člana 145. Zakona.

Članom 209. stav 1. tačka 7) Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da će se novčanom kaznom od 25.000 do 50.000 dinara ili kaznom zatvora do 30 dana kazniti za prekršaj odgovorno službeno lice u nadležnom organu uprave ako ne preduzme propisane mere u vršenju inspekcijskog nadzora. U tom slučaju, zahtev za pokretanje prekršajnog postupka podnosi organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole.

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, ukoliko u konkretnom slučaju građevinski inspektor nije preduzeo propisane mere, o tome možete obavestiti organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole, koji podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka.

Ukoliko smatrate da je izvršeno neko od krivičnih dela, krivična prijava podnosi se nadležnom javnom tužiocu.

Građenje pomoćnih objekata (garaže, ostave, septičke jame, bunari, cisterne za vodu i sl.) vrši se na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole. Postupak izdavanja rešenja, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Članom 31. stav 1. tač. 4 – 5) Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da pravila građenja u planskom dokumentu, između ostalog, sadrže najveći dozvoljeni indeks zauzetosti ili izgrađenosti građevinske parcele i najveću dozvoljenu visinu ili spratnost objekata. Imajući to u vidu, podatak o najvećem dozvoljenom procentu zauzetosti, odnosno izgrađenosti građevinske parcele, kao i o najvećoj dozvoljenoj visini ili spratnosti objekta možete dobiti uvidom u planski dokument kojim je obuhvaćena predmetna građevinska parcela.

Članom 208a Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da će se novčanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara kazniti za prekršaj preduzetnik koji nastavi sa građenjem objekta posle donošenja rešenja o obustavi građenja. Za isti prekršaj propisana je kazna za fizičko lice – investitora, u rasponu od 100.000 do 150.000 dinara. Zahtev za pokretanje prekršajnog postupka podnosi nadležni građevinski inspektor.

Članom 135. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se građevinska dozvola izdaje investitoru koji uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole dostavi projekat za građevinsku dozvolu, ima odgovarajuće pravo na zemljištu ili objektu i koji je dostavio dokaze propisane podzakonskim aktom kojim se bliže uređuje sadržina i način izdavanja građevinske dozvole i platio odgovarajuće administrativne takse. U stavu 6. istog člana regulisano je da se za izgradnju ili izvođenje radova na građevinskom zemljištu ili objektu koji je u vlasništvu više lica, kao dokaz o odgovarajućem pravu prilaže se overena saglasnost tih lica.

U skladu sa citiranim odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, za utvrđivanje posedovanja odgovarajućeg prava na zemljištu u postupku izdavanja građevinske dozvole, relevantna je saglasnost suvlasnika u momentu podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole. Eventualna saglasnost ranijih suvlasnika na zemljištu ne predstavlja dokaz o odgovarajućem pravu u smislu odredaba člana 135. Zakona o planiranju i izgradnji.

Postupak podnošenja zahteva i dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole propisani su članom 158. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 42. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Članom 2. tačka 20) Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da građevinska parcela jeste deo građevinskog zemljišta, sa pristupom javnoj saobraćajnoj površini, koja je izgrađena ili planom predviđena za izgradnju.

Saglasno citiranoj odredbi Zakona o planiranju i izgradnji, građevinska dozvola može biti izdata samo ukoliko parcela na kojoj je planirana izgradnja ima pristup javnoj saobraćajnoj površini (koja je izgrađena ili planom predviđena za izgradnju).

Priključci na izgrađenu vodovodnu, kanalizacionu, gasnu i sl. mrežu mogu se izvoditi samo za legalne objekte, odnosno objekte koji su evidentirani u evidenciji katastra nepokretnosti.

Saglasno članu 153. stav 3. Zakona o planiranju i izgradnji, stručni nadzor može da vrši lice koje ispunjava uslove propisane ovim zakonom za odgovornog projektanta ili odgovornog izvođača radova. U skladu sa tim, stručni nadzor nad svim vrstama radova vrši fizičko lice koje ispunjava uslov za odgovornog projektanta ili odgovornog izvođača radova u konkretnom slučaju (a ne privredno društvo, odnosno drugo pravno lice sa „velikom licencom“).

Članom 155. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da tehnički pregled objekata vrši komisija ili privredno društvo, odnosno drugo pravno lice kome investitor poveri vršenje tih poslova.

 Članom 156. stav 1. Zakona propisano je da u vršenju tehničkog pregleda može da učestvuje lice koje ispunjava uslove propisane ovim zakonom za odgovornog projektanta, odnosno odgovornog izvođača radova za tu vrstu objekata.

U skladu sa tim, ukoliko je vršenje tehničkog pregleda povereno komisiji, potrebno je da svaki od članova komisije ispunjava uslov za odgovornog projektanta ili odgovornog izvođača radova za tu vrstu objekata. Ukoliko je vršenje tehničkog pregleda povereno privrednom društvu, odnosno drugom pravnom licu, mišljenja smo da to pravno lice mora da ispunjava uslov za građenje objekta, odnosno izvođenje radova iz člana 133. stav 2. Zakona, odnosno da poseduje „veliku licencu“.

Zakon o planiranju i zgradnji osim definicije iz člana 2. tačke 24) ne propisuje dodatne odredbe vezano za pomoćne objekte te smo mišljenja da je u svakom konkretnom slučaju potrebno utvrditi da je pomoćni objekat u funkciji glavnog objekta.

Dakle u  konkretnom slučaju potrebno je utvrditi i da će na istoj parceli biti sagrađen glavni objekat, te da će pomoćni objekat biti u funkciji glavnog objekta. Garaža može biti sagrađena kao glavni  ili kao pomoćni objekat i potrebno je utvrditi da je garaža u funkciji glavnog objekta, pored toga što mora biti sagrađena na istoj parceli sa glavnim objektom.  

Ukoliko nije zatvoren Zahtev za upis prava svojine, odnosno ukoliko postoji mogućnost komunikacije sa RGZ pokrenite komunikaciju i tražite ispravku tehničke greške. U suprotnom, potrebno je pokrenuti novi zahtev kroz ostale postupke i tražiti ispravku rešenja.

Odredbama Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata nije propisano da idejno rešenje treba da sadrži podatak o investicionoj vrednosti radova.

Članom 31. stav 1. tačka 1) Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da pravila građenja u planskom dokumentu, između ostalog, sadrže vrstu i namenu odnosno kompatibilne namene objekata koji se mogu graditi u pojedinačnim zonama pod uslovima utvrđenim planskim dokumentom, odnosno klasu i namenu objekata čija je izgradnja zabranjena u tim zonama. Imajući to u vidu, podatak o klasi i nameni objekata čija je izgradnja zabranjena u toj zoni možete dobiti uvidom u planski dokument kojim je obuhvaćena predmetna građevinska parcela.

Članom 135. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se građevinska dozvola izdaje investitoru koji uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole dostavi projekat za građevinsku dozvolu, ima odgovarajuće pravo na zemljištu ili objektu i koji je dostavio dokaze propisane podzakonskim aktom kojim se bliže uređuje sadržina i način izdavanja građevinske dozvole i platio odgovarajuće administrativne takse. U stavu 6. istog člana propisano je da se za izgradnju ili izvođenje radova na građevinskom zemljištu ili objektu koji je u vlasništvu više lica, kao dokaz o odgovarajućem pravu prilaže se i overena saglasnost tih lica.

Imajući u vidu citirane odredba Zakona o planiranju i izgradnji, ukoliko je predmetni objekat u vlasništvu više lica, za izvođenje radova na takvom objektu neophodno je pribaviti saglasnost ostalih suvlasnika.

Pitanje koje ste postavili ne odnosi se na primenu odredaba Zakona o planiranju i izgradnji, već Zakona o stanovanju i održavanju zgrada.

Saglasno definiciji iz člana 3. stav 2. tačka 16) Zakona o stanovanju i održavanju zgrada, tavanski prostor predstavlja zajednički deo zgrade. Članom 9. stav 1. istog Zakona propisano je da prenos prava svojine nad zajedničkim delovima zgrade u cilju dogradnje, nadziđivanja, pripajanja ili pretvaranja predstavlja raspolaganje zajedničkim delovima zgrade. U članu 44. stav 2. Zakona regulisano je da o raspolaganju zajedničkim delovima zgrade skupština stambene zajednice, koju čine svi vlasnici posebnih delova zgrade, odlučuje većinom koju čine 2/3 ukupnog broja glasova.

Članom 31. stav 1. tačka 4) Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da pravila građenja u planskom dokumentu, između ostalog, sadrže najveći dozvoljeni indeks zauzetosti ili izgrađenosti građevinske parcele. Imajući to u vidu, podatak o najvećem dozvoljenom procentu zauzetosti, odnosno izgrađenosti građevinske parcele možete dobiti uvidom u planski dokument kojim je obuhvaćena predmetna građevinska parcela.

Ukoliko je parcela na kojoj je planirana izgradnja isključivo u Vašem vlasništvu, u cilju izgradnje objekta nije potrebno pribaviti saglasnost trećih lica (što podrazumeva i vlasnika susedne parcele).

Rušenje postojećeg objekta je moguće izvesti na jedan od dva načina.

Prvi je da se rušenje realizuje u okviru pripremnih radova za izgradnju novog objekata. Saglasno članu 137. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji, pripremni radovi se izvode na osnovu građevinske dozvole za izgradnju objekta. U tom slučaju, izvođenje pripremnih radova (rušenje postojećeg objekta) mora biti obuhvaćeno tehničkom dokumentacijom za izgradnju novog objekta, odnosno projektom za građevinsku dozvolu. Postupak podnošenja zahteva i dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole propisani su članom 135. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Pre podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole, potrebno je pribaviti lokacijske uslove, u skladu sa članom 6. Pravilnika. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Drugi način je da se uklanjanje objekta, odnosno njegovog dela, sprovede na osnovu dozvole o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela. Postupak za izdavanje dozvole o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela, propisan je članom 168. Zakona o planiranju i izgradnji. Uz zahtev za izdavanje dozvole o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela podnosi se:

• projekat rušenja sa tehničkom kontrolom;
• dokaz o svojini na objektu;
• uslovi, ako se radi o objektu čijim rušenjem bi bio ugrožen javni interes (zaštita postojeće komunalne i druge infrastrukture, zaštita kulturnog dobra, zaštita životne sredine i sl.).

Dozvola o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela izdaje se rešenjem u roku od 8 dana od dana dostavljanja uredne dokumentacije.

Za izgradnju novog objekta u svakom slučaju je neophodno pribaviti građevinsku dozvolu.

Iz Vašeg pitanja ne može se zaključiti da li ste u konkretnom slučaju bili investitor izgradnje predmetnog puta.

Ukoliko ste bili investitor izgradnje puta, potrebno je sprovesti postupak propisan za izdavanje upotrebne dozvole. Postupak podnošenja zahteva i dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole propisani su članom 158. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 42. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“. Po izdavanju upotrebne dozvole u okviru objedinjene procedure, nadležni organ po službenoj dužnosti dostavlja organu nadležnom za poslove državnog premera i katastra upotrebnu dozvolu, radi upisa objekta (puta) u evidenciju katastra nepokretnosti.

Ukoliko niste bili investitor izgradnje predmetnog puta, upis u evidenciju katastra nepokretnosti ne vrši se u skladu sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, već u skladu sa odredbama Zakona o državnom premeru i katastru (član 74).

Članom 135. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se građevinska dozvola izdaje investitoru koji uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole dostavi projekat za građevinsku dozvolu, ima odgovarajuće pravo na zemljištu ili objektu i koji je dostavio dokaze propisane podzakonskim aktom kojim se bliže uređuje sadržina i način izdavanja građevinske dozvole i platio odgovarajuće administrativne takse. U stavu 6. istog člana propisano je da se za izgradnju ili izvođenje radova na građevinskom zemljištu ili objektu koji je u vlasništvu više lica, kao dokaz o odgovarajućem pravu prilaže se i overena saglasnost tih lica.

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, ukoliko je predmetna parcela u vlasništvu više lica, za izvođenje radova na zemljištu neophodno je pribaviti saglasnost ostalih suvlasnika. Kada je reč o radovima na objektu (tavan), ukoliko je isti u Vašem isključivom vlasništvu, nije potrebno pribavljati saglasnost trećih lica, dok je u suprotnom predmetna saglasnost neophodna.

Saglasno članu 142. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji, po izdavanju rešenja o građevinskoj dozvoli, investitor, u skladu sa novonastalim finansijskim i drugim okolnostima… može podneti zahtev za izmenu građevinske dozvole. Uz zahtev za izmenu građevinske dozvole investitor prilaže novi projekat za građevinsku dozvolu, odnosno separat projekta za građevinsku dozvolu koji se menja, saglasno članu 142. stav 3. Zakona. Ako se izmena građevinske dozvole traži zbog odstupanja u odnosu na izdatu građevinsku dozvolu, a podaci navedeni u izvodu iz projekta za građevinsku dozvolu, koji je sastavni deo zahteva za izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli, nisu u skladu sa važećim lokacijskim uslovima, nadležni organ odbacuje zahtev za izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli, i upućuje podnosioca da pribavi nove lokacijske uslove, odnosno zatraži izmenu važećih lokacijskih uslova, u skladu sa članom 26. stav 1. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

1. Članom 26. Uredbe o lokacijskim uslovima propisano je da, ako se objekat za koji je podnet zahtev ne može realizovati bez izgradnje ili dogradnje komunalne ili druge infrastrukture, odnosno dodatnog pripremanja ili opremanja građevinskog zemljišta, u uslovima za projektovanje i priključenje se, pored podataka iz člana 25. Uredbe, navode i:
   • razlozi zbog kojih se objekat za koji je podnet zahtev ne može realizovati bez izgradnje ili dogradnje komunalne ili druge infrastrukture, odnosno dodatnog pripremanja ili opremanja građevinskog zemljišta;
   • alternativni načini obezbeđivanja tih uslova, ako postoje;
   • predviđena dinamika realizacije nedostajuće infrastrukture, u skladu sa programom uređivanja građevinskog zemljišta;
   • uslovi za zaključenje ugovora o zajedničkom pripremanju, odnosno opremanju građevinskog zemljišta, u cilju dovođenja postojeće infrastrukture na nivo neophodan za priključenje objekta iz idejnog rešenja.

Saglasno citiranim odredbama Uredbe o lokacijskim uslovima, ukoliko je u uslovima za projektovanje i priključenje naveden neki od pobrojanih podataka, mišljenja smo da bi u konkrtnom slučaju trebalo izdati „pozitivne“ lokacijske uslove, uz uslov sufinansiranja infrastrukture, na način naveden u uslovima za projektovanje i priključenje imaoca javnih ovlašćenja.

Izgradnja objekata vrši se na osnovu građevinske dozvole. Postupak podnošenja zahteva i dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole propisani su članom 135. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Pre podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole, neophodno je pribaviti lokacijske uslove, u skladu sa čl. 53a – 57. Zakona i članom 6. Pravilnika. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Članom 69. stav 8. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se za izgradnju, dogradnju ili rekonstrukciju komunalne infrastrukture i linijskih infrastrukturnih i elektroenergetskih objekata, kao dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima na zemljištu, može, umesto propisanih dokaza, dostaviti i popis katastarskih parcela sa priloženim saglasnostima vlasnika, odnosno korisnika zemljišta. Saglasno citiranoj odredbi Zakona, za izvođenje navedenih radova, kao dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima na zemljištu, umesto propisanih dokaza može se dostaviti saglasnost isključivo vlasnika, odnosno korisnika zemljišta evidentiranih u evidenciji katastra nepokretnosti.

Građenje pomoćnih objekata vrši se na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole. Postupak izdavanja rešenja, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Po prijemu zahteva za izdavanje građevinske dozvole, nadležni organ vrši proveru ispunjenosti formalnih uslova za postupanje po tom zahtevu, što je detaljnije regulisano članom 17. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. U skladu sa stavom 2. navedenog člana Pravilnika, nadležni organ, između ostalog, proverava da li su podaci navedeni u izvodu iz projekta, koji je sastavni deo zahteva za izdavanje građevinske dozvole, u skladu sa izdatim lokacijskm uslovima, pri čemu se proverava usklađenost sa idejnim rešenjem samo u pogledu elemenata bitnih za utvrđivanje lokacijskih uslova, odnosno uslova za projektovanje i priključenje. Ukoliko konstatuje da su svi propisani uslovi ispunjeni, ne postoji osnov da nadležni organ ne izda traženu građevinsku dozvolu.

Ispunjenost uslova za projektovanje i priključenje uz uslov sufinansiranja infrastrukture dokazuje se na način naveden u uslovima za projektovanje i priključenje izdat od strane imaoca javnih ovlašćenja.

Saglasno članu 57. st. 1 – 3. Zakona o planiranju i izgradnji, lokacijski uslovi izdaju se na osnovu važećeg planskog dokumenta koji obuhvata predmetnu parcelu.

Imajući to u vidu, eventualni dogovor između investitora i vlasnika susedne parcele u pogledu položaja objekta u odnosu na regulaciju i u odnosu na granice građevinske parcele, koji bi bio suprotan pravilima građenja u važećem planskom dokumentu, nije relevantan prilikom izdavanja lokacijskih uslova.

Saglasno članu 158. Zakona o planiranju i izgradnji, organ nadležan za poslove državnog premera i katastra vrši upis prava svojine na objektu, odnosno posebnim delovima objekta na osnovu upotrebne dozvole. Drugim rečima, upis objekta, odnosno posebnih delova objekta u evidenciju katastra nepokretnosti nije moguć ukoliko prethodno nije izdata upotrebna dozvola za predmetni objekat.

Odredbama stavova 3. i 4. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisan je postupak overe tehničke dokumentacije, sve u skladu sa propisom koji uređuje sadržinu, način i postupak izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata.

Dostavljamo Vam i link na kojem se nalazi Prilog 12 Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata  - Forma tehničke dokumentacije i elektronsko potpisivanje, za potrebe objedinjene procedure, ovde, kojim je bliže propisan pregled formata elektronskih dokumenata i lica koja vrše elektronsko potpisivanje.

Izvođenje radova na investicionom održavanju (izvođenje građevinsko-zanatskih, odnosno drugih radova zavisno od vrste objekta u cilju poboljšanja uslova korišćenja objekta u toku eksploatacije) vrši se na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole. Postupak izdavanja rešenja, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Izdavanje rešenja o odobrenju izvođenja radova moguće je isključivo za legalne objekte, odnosno objekte koji su upisani u evidenciju katastra nepokretnosti.

Rušenje može biti sprovedeno u okviru pripremnih radova za izgradnju novih stepenica. Saglasno članu 137. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji, pripremni radovi se izvode na osnovu građevinske dozvole za izgradnju objekta. U tom slučaju, izvođenje pripremnih radova (rušenje postojećih stepenica) mora biti obuhvaćeno tehničkom dokumentacijom za izgradnju novih stepnica, odnosno projektom za građevinsku dozvolu. Postupak podnošenja zahteva i dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole propisani su članom 135. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Pre podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole, potrebno je pribaviti lokacijske uslove, u skladu sa članom 6. Pravilnika. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Članom 135. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se građevinska dozvola izdaje investitoru koji uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole dostavi projekat za građevinsku dozvolu, ima odgovarajuće pravo na zemljištu ili objektu i koji je dostavio dokaze propisane podzakonskim aktom kojim se bliže uređuje sadržina i način izdavanja građevinske dozvole i platio odgovarajuće administrativne takse. U stavu 6. istog člana propisano je da se za izgradnju ili izvođenje radova na građevinskom zemljištu ili objektu koji je u vlasništvu više lica, kao dokaz o odgovarajućem pravu prilaže se i overena saglasnost tih lica. U članu 145. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se rešenje o odobrenju izvođenja radova izdaje investitoru koji, između ostalog, ima odgovarajuće pravo u skladu sa članom 135. Zakona.

Izuzetak od pravila koje se odnosi na dostavljanje dokaza o odgovarajućem pravu propisan je u članu 69. Zakona o planiranju i izgradnji, i to za građenje, odnosno postavljanje linijskih infrastrukturnih objekata, komunalne infrastrukture, elektroenergetskih i elektronskih objekata ili komunikacionih mreža i uređaja.

Odredbama Zakona o planiranju i izgradnji propisana je novčana kazna za izvođenje radova bez građevinske dozvole, ali ne i za izvođenje radova bez rešenja o odobrenju izvođenja radova u skladu sa članom 145. Zakona.

Odredbama Zakona o planiranju i izgradnji nije propisana naknada štete zbog eventualnog protivzkonitog postupanja državnog organa.

O zakonitosti konačnog upravnog akta (rešenja protiv kojeg ne može da se izjavi žalba) odlučuje Upravni sud u upravnom sporu.

Imajući u vidu odredbe člana 147. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji, ukoliko su u potpunosti ispunjeni uslovi propisani članom 145. Zakona i članom 28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, ne postoji prepreka za izdavanje privremene građevinske dozvole u konkretnom slučaju.

Kada je reč o planskom dokumentu, s obzirom na činjenicu da je reč o objektu privremenog karaktera, ne postoji osnov da se prilikom izdavanja privremene građevinske dozvole zahteva da je u planskom dokumentu predviđena izgradnja te vrste objekta.

Izvođenje radova na dogradnji objekta (izvođenje građevinskih i drugih radova kojima se izgrađuje novi prostor van postojećeg gabarita objekta i sa njim čini građevinsku, funkcionalnu ili tehničku celinu) vrši se na osnovu građevinske dozvole.  Postupak podnošenja zahteva i dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole propisani su članom 135. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Pre podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole, neophodno je pribaviti lokacijske uslove, u skladu sa čl. 53a – 57. Zakona i članom 6. Pravilnika. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Članom 69. stav 8. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se za izgradnju, dogradnju ili rekonstrukciju komunalne infrastrukture i linijskih infrastrukturnih i elektroenergetskih objekata, kao dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima na zemljištu, može, umesto propisanih dokaza, dostaviti i popis katastarskih parcela sa priloženim saglasnostima vlasnika, odnosno korisnika zemljišta. Saglasno citiranoj odredbi Zakona, za izvođenje navedenih radova, kao dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima na zemljištu, umesto propisanih dokaza može se dostaviti saglasnost isključivo vlasnika, odnosno korisnika zemljišta evidentiranih u evidenciji katastra nepokretnosti.

Ne.

Prijava radova predstavlja obavezu investitora, saglasno članu 148. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji. Nadležni organ, kome se podnosi prijava radova, obaveštava o tome građevinsku inspekciju.

Prijava gradilišta inspekciji rada nije predmet regulisanja Zakona o planiranju i izgradnji, već Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu.

Rušenje postojećeg objekta je moguće izvesti na jedan od dva načina.

Prvi je da se rušenje realizuje u okviru pripremnih radova za izgradnju novog/novih objekata. Saglasno članu 137. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji, pripremni radovi se izvode na osnovu građevinske dozvole za izgradnju objekta. U tom slučaju, izvođenje pripremnih radova (rušenje postojećeg objekta) mora biti obuhvaćeno tehničkom dokumentacijom za izgradnju novog objekta/novih objekata, odnosno projektom za građevinsku dozvolu. Postupak podnošenja zahteva i dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole propisani su članom 135. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Pre podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole, potrebno je pribaviti lokacijske uslove, u skladu sa članom 6. Pravilnika. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Drugi način je da se uklanjanje objekta, odnosno njegovog dela, sprovede na osnovu dozvole o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela. Postupak za izdavanje dozvole o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela, propisan je članom 168. Zakona o planiranju i izgradnji. Uz zahtev za izdavanje dozvole o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela podnosi se:

• projekat rušenja sa tehničkom kontrolom;
• dokaz o svojini na objektu;
• uslovi, ako se radi o objektu čijim rušenjem bi bio ugrožen javni interes (zaštita postojeće komunalne i druge infrastrukture, zaštita kulturnog dobra, zaštita životne sredine i sl.).

Dozvola o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela izdaje se rešenjem u roku od 8 dana od dana dostavljanja uredne dokumentacije.

Za izgradnju novog objekta u svakom slučaju je neophodno pribaviti građevinsku dozvolu.

Izvođenje radova na investicionom održavanju vrši se na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole. Postupak izdavanja rešenja, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Izvođenje radova na dogradnji objekta (izvođenje građevinskih i drugih radova kojima se izgrađuje novi prostor van postojećeg gabarita objekta i sa njim čini građevinsku, funkcionalnu ili tehničku celinu) vrši se na osnovu građevinske dozvole.  Postupak podnošenja zahteva i dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole propisani su članom 135. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Pre podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole, neophodno je pribaviti lokacijske uslove, u skladu sa čl. 53a – 57. Zakona i članom 6. Pravilnika. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Ukoliko se lokacijski uslovi mogu utvrditi uvidom u planski dokument, odnosno separat, nadležni organ je dužan da ih izda u roku od pet radnih dana od dana prijema zahteva za njihovo izdavanje. Ukoliko se lokacijski uslovi ne mogu izdati uvidom u planski dokument, odnosno separat, nadležni organ je dužan da uslove za projektovanje i priključenje pribavi od imaoca javnih ovlašćenja, u skladu sa uredbom koja uređuje izdavanje lokacijskih uslova. Imaoci javnih ovlašćenja dužni su da te uslove po zahtevu nadležnog organa dostave u roku od 15 dana od dana prijema zahteva, a nadležni organ je u tom slučaju dužan da u roku od pet radnih dana od dana pribavljanja svih potrebnih uslova i drugih podataka od imaoca javnih ovlašćenja izda lokacijske uslove.

Rok za izdavanje građevinske dozvole iznosi pet radnih dana od dana podnošenja zahteva, u skladu sa članom 136. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji.

Stranica ne raspolaže podatkom o ukupnom iznosu taksi i naknada koje je potrebno platiti za izdavanje rešenja o građevinskoj dozvoli.

Ne.

Građenje pomoćnih objekata vrši se na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole. Postupak izdavanja rešenja, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Saglasno članu 65. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji, na jednoj katastarskoj parceli može se obrazovati veći broj građevinskih parcela, koje se mogu deliti parcelacijom do minimuma utvrđenog primenom pravila o parcelaciji ili ukrupniti preparcelacijom, a prema planiranoj ili postojećoj izgrađenosti, odnosno, planiranoj ili postojećoj nameni građevinske parcele, na osnovu projekta parcelacije.

Saglasno članu 2. tačka 28) Zakona o planiranju i izgradnji, zemljani radovi čine sastavni deo pripremnih radova koji prethode građenju objekta. Međutim, ukoliko bi zemljani radovi bili izvođeni samostalno, odnosno ukoliko ne bi prethodili građenju objekta, mišljenja smo da za njihovo izvođenje nije potrebno pribavljati akt nadležnog organa za gradnju, odnosno akt za izvođenje radova.

Saglasno članu 53. Zakona o planiranju i izgradnji, informacija o lokaciji sadrži podatke o mogućnostima i ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli, odnosno na više katastarskih parcela na osnovu planskog dokumenta. Imajući u vidu citiranu zakonsku definiciju, ukoliko je došlo do promene stanja po pitanju katastarskih parcela obuhvaćenih informacijom o lokaciji, prethodno izdata informacija o lokaciji više nije važeća.

Za izgradnju nadstrešnice osnove do 10 m² nije potrebno o pribavljati akt nadležnog organa za gradnju, odnosno akt za izvođenje radova, saglasno članu 144. Zakona o planiranju i izgradnji. Ukoliko je reč o nadstrešnici osnove preko 10 m², za njenu izgradnju je neophodno pribaviti građevinsku dozvolu.

Izvođenje radova na dogradnji (izvođenje građevinskih i drugih radova kojima se izgrađuje novi prostor van postojećeg gabarita objekta, kao i nadziđivanje objekta, i sa njim čini građevinsku, funkcionalnu ili tehničku celinu) vrši se na osnovu građevinske dozvolue. Postupak podnošenja zahteva i dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole propisani su članom 135. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Pre podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole, neophodno je pribaviti lokacijske uslove, u skladu sa čl. 53a – 57. Zakona i članom 6. Pravilnika. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Izgradnja objekata vrši se na osnovu građevinske dozvole. Postupak podnošenja zahteva i dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole propisani su članom 135. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Pre podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole, neophodno je pribaviti lokacijske uslove, u skladu sa čl. 53a – 57. Zakona i članom 6. Pravilnika. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Zahtev za izdavanje građevinske dozvole u konkretnom slučaju podnosi se organu jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji je planirana izgradnja predmetnog objekta (Opština Voždovac). Zahtev se podnosi elektronskim putem, posredstvom Sistema za podnošenje elektronskih prijava. Link za pristup Sistemu: https://ceop.apr.gov.rs/eregistrationportal/

Stranica ne raspolaže podatkom o ukupnom iznosu taksi i naknada koje je potrebno platiti za izdavanje rešenja o građevinskoj dozvoli.

Ukoliko je rpedmetni objekat evidentiran u evidenciji katastra nepokretnosti, neophodno je sprovesti odgovarajuću proceduru za njegovo uklanjanje.

Rušenje postojećeg objekta je moguće izvesti na jedan od dva načina.

Prvi je da se rušenje realizuje u okviru pripremnih radova za izgradnju novog/novih objekata. Saglasno članu 137. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji, pripremni radovi se izvode na osnovu građevinske dozvole za izgradnju objekta. U tom slučaju, izvođenje pripremnih radova (rušenje postojećeg objekta) mora biti obuhvaćeno tehničkom dokumentacijom za izgradnju novog objekta/novih objekata, odnosno projektom za građevinsku dozvolu. Postupak podnošenja zahteva i dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole propisani su članom 135. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Pre podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole, potrebno je pribaviti lokacijske uslove, u skladu sa članom 6. Pravilnika. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Drugi način je da se uklanjanje objekta, odnosno njegovog dela, sprovede na osnovu dozvole o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela. Postupak za izdavanje dozvole o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela, propisan je članom 168. Zakona o planiranju i izgradnji. Uz zahtev za izdavanje dozvole o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela podnosi se:

• projekat rušenja sa tehničkom kontrolom;
• dokaz o svojini na objektu;
• uslovi, ako se radi o objektu čijim rušenjem bi bio ugrožen javni interes (zaštita postojeće komunalne i druge infrastrukture, zaštita kulturnog dobra, zaštita životne sredine i sl.).

Dozvola o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela izdaje se rešenjem u roku od 8 dana od dana dostavljanja uredne dokumentacije.

Rok važenja građevinske dozvole propisan je članom 140. Zakona o planiranju i izgradnji. U skladu sa navedenim članom Zakona, građevinska dozvola prestaje da važi ako se u roku od pet godina od dana pravnosnažnosti rešenja kojim je izdata građevinska dozvola, ne izda upotrebna dozvola. Ovaj rok se ne odnosi na objekte iz člana 133. Zakona, objekte komunalne infrastrukture koji se izvode fazno i porodične stambene zgrade koje investitor gradi radi rešavanja svojih stambenih potreba.

Ukoliko je građevinska dozvola prestala da važi, nije moguće nastaviti sa izvođenjem predmetnih radova, ali ne postoji prepreka da bude podnet zahtev za tehnički pregled objekta i eventualno izdavanje upotrebne dozvole nakon toga.

U skladu sa članom 155. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji, tehnički pregled objekata vrši komisija ili privredno društvo, odnosno drugo pravno lice kome investitor poveri vršenje tih poslova. Iz citirane odredba Zakona proizlazi da investitor formira komisiju za vršenje tehničkog pregleda.

Članom 156. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da U vršenju tehničkog pregleda može da učestvuje lice koje ispunjava uslove propisane Zakonom za odgovornog projektanta, odnosno odgovornog izvođača radova za tu vrstu objekata. U skladu sa tim, ukoliko je reč o izvođenju radova iz člana 133. stav 2. Zakona, tehnički pregled može da vrši privredno društvo, odnosno drugo pravno lice koje ima tzv. „veliku licencu“.

Članom 145. stav 7. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da, po završetku izgradnje, odnosno izvođenja radova, za objekte za koje se izdaje rešenje o odobrenju izvođenja radova, po zahtevu investitora, nadležni organ može izdati upotrebnu dozvolu. Takođe, u članu 42. stav 5. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisano je da investitor može podneti zahtev za izdavanje upotrebne dozvole i za radove izvedene u skladu sa rešenjem iz člana 145. Zakona.

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji i Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, za radove izvedene u skladu sa člaom 145. Zakona o planiranju i izgradnji investitor može (ali nije u obavezi) da podnese zahtev za izdavanje upotrebne dozvole.

Saglasno članu 97. stav 8. Zakona o planiranju i izgradnji, doprinos za uređivanje građevinskog zemljišta ne obračunava se za podzemne etaže objekata visokogradnje, u koje spada i prostor namenjen za garažiranje vozila.

Odredbe Zakona o planiranju i izgradnji primenjuju se na celoj teritoriji Republike Srbije i imaju jaču pravnu snagu od odluka jedinica lokalne samouprave, odnosno odluke jedinica lokalne samouprave moraju biti u skladu sa odredbama Zakona.

Saglasno članu 145. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji, izgradnja dela srednjenaponske elektrodistributivne mreže koji obuhvata 10 kv, 20 kv i kv vod vrši se na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole. Postupak izdavanja rešenja, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Članom 69. stav 10. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da na zemljištu ispod vodova visokonaponskih dalekovodova i elisa vetroturbina, investitor ima pravo prolaza ili preleta ispod, odnosno iznad zemljišta, uz obavezu sopstvenika, odnosno držaoca tog zemljišta da ne ometa izgradnju, održavanje i upotrebu tog objekta. U tim slučajevima, ne dostavlja se dokaz o rešenim imovinsko pravnim odnosima u smislu Zakona, niti se formira građevinska parcela za predmetno zemljište, saglasno članu 69. stav 11. Zakona.

Odredbama člana 28. Pravilnika o sprovođenju objedinjene procedure elektronskim putem propisan je postupka za izdavanje rešenja kojim se odobrava izvođenje radova iz člana 145. Zakona o planiranju i izgradnji.

U stavu 2. tačka 1) Pravilnika propisano je da se prilaže i dokaz o odgovarajućem pravu na zemljištu ili objektu u smislu Zakona o planiranju i zgradnji, osim ako je to pravo upisano u javnoj knjizi ili je uspostavljeno zakonom, odnosno ako je Zakonom o planiranju i izgradnji propisano da se taj dokaz ne dostavlja.

Pravilnik o sprovođenju objedinjene procedure elektronskim putem možete pronaći klikom na link ovde.

Odredbama člana 3. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisano je da se sva akta koja donose, odnosno razmenjuju, nadležni organ i imaoci javnih ovlašćenja u objedinjenoj proceduri i/ili radi upotrebe u toj proceduri, kao i drugi dokumenti koje podnosilac zahteva, nadležni organ i imaoci javnih ovlašćenja dostavljaju u objedinjenoj proceduri, dostavljaju se u formi elektronskog dokumenta, u pdf formatu, potpisanim kvalifikovanim elektronskim potpisom.

Osim gore navedene opšte odredbe vezano za dostavljanje dokumenata, nije data bliža odredba šta se smatra uredno izvršenim plaćanjem. Urednom uplatom u praksi se smatra overena uplatnica iz banke ili izvod iz banke. Mišljenja smo da bi trebalo prihvatiti kao validan dokaz o uplati izvod u pdf-u koje banke daju korišćenjem usluga on-line bankarstva, u digitalizovanoj kopiji potpisanoj digitalnim sertifikatom podnosioca zahteva.

Ukoliko je u evidenciji katastra nepokretnosti predmetni objekat evidentiran kao stambeni, nije potrebno vršiti promenu namene.

Ime: Andjelko

Članom 142. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da, po izdavanju rešenja o građevinskoj dozvoli, investitor, u skladu sa novonastalim finansijskim i drugim okolnostima, izmenama u dostupnosti komunalne i druge infrastrukture, radi usaglašavanja sa projektom za izvođenje i iz drugih razloga, može podneti zahtev za izmenu građevinske dozvole. Ako u toku izgradnje, odnosno izvođenja radova, nastanu izmene u odnosu na izdatu građevinsku dozvolu, glavni projekat, odnosno projekat za građevinsku dozvolu, investitor je dužan da obustavi gradnju i podnese zahtev za izmenu građevinske dozvole.

Saglasno članu 24. stav 2. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, ukoliko se zahtev za izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli podnosi zbog izmene projekta za građevinsku dozvolu, uz zahtev se dostavlja novi projekat za građevinsku dozvolu, odnosno separat izmena projekta za građevinsku dozvolu, sa izvodom iz projekta za građevinsku dozvolu, izrađen u skladu sa pravilnikom kojim se uređuje sadržina tehničke dokumentacije.

Po okončanju postupka izmene građevinske dozvole i završetku izvođenja radova, moguće je podneti zahtev za izdavanje upotrebne dozvole. Postupak podnošenja zahteva i dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole propisani su članom 158. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 42. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Ukoliko investitor nije otpočeo sa izvođenjem radova po prethodno izdatoj građevinskoj dozvoli, ne postoji zakonsko ograničenje za podnošenje zahteva za izdavanje lokacijskih uslova, a kasnije i građevinske dozvole za drugačiji objekat.

Izvođenje radova na dogradnji objekta (izvođenje građevinskih i drugih radova kojima se izgrađuje novi prostor van postojećeg gabarita objekta i sa njim čini građevinsku, funkcionalnu ili tehničku celinu) vrši se na osnovu građevinske dozvole.  Postupak podnošenja zahteva i dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole propisani su članom 135. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Pre podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole, neophodno je pribaviti lokacijske uslove, u skladu sa čl. 53a – 57. Zakona i članom 6. Pravilnika. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Izdavanje građevinske dozvole je moguće samo za dogradnju legalnih objekata, odnosno objekata koji su upisani u evidenciju katastra nepokretnosti. Ukoliko predmetni objekat nije evidentiran u katastru nepokretnosti, potrebno je sačekati sa okončanjem postupka ozakonjenja i tek nakon eventualnog upisa objekta u evidenciju katastra nepokretnosti moguće je podneti zahtev za izdavanje rešenja o odobrenju izvođenja radova.

Članom 6. stav 3. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisano je da se uz zahtev za izdavanje lokacijskih uslova za gradnju komunalne infrastrukture u regulaciji postojeće saobraćajnice podnosi i geodetski snimak postojećeg stanja na katastarskoj podlozi, izrađen od strane ovlašćenog lica upisanog u odgovarajući registar u skladu sa Zakonom.

Izrada geodetskog snimka nije regulisana odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, već Zakona o državnom premeru i katastru.

Izvođenje građevinskih radova kojima se izgrađuje novi prostor van postojećeg gabarita objekta, kao i nadziđivanje objekta predstavlja dogradnju, u smislu člana 2. tačka 33) Zakona o planiranju i izgradnji. Za izvođenje radova na dogradnji neophodno je pribaviti građevinsku dozvolu. Postupak podnošenja zahteva i dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole propisani su članom 135. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Pre podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole, neophodno je pribaviti lokacijske uslove, u skladu sa čl. 53a – 57. Zakona i članom 6. Pravilnika. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Zahtev za izdavanje građevinske dozvole podnosi investitor, koji može biti bilo koje fizičko ili pravno lice. Takođe, saglasno članu 49. Zakona o opštem upravnom postupku, stranka ili zakonski zastupnik stranke (investitora) može da ovlasti punomoćnika da je zastupa u postupku, pri čemu punomoćnik može biti svako ko je potpuno poslovno sposoban, izuzev lica koje se bavi nadripisarstvom.

Postupak podnošenja zahteva i dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole propisani su članom 135. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Lokacijske uslove je neophodno pribaviti pre podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole. Postupak podnošenja zahteva i dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje lokacijskih uslova propisani su čl. 53a – 57. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 6. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. 

Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Izgradnja objekata moguća je na građevinskom zemljištu. Ukoliko je u konkretnom slučaju predviđena izgradnja na zemljištu koje je šumsko, neophodno je sprovesti postupak promene namene šumskog zemljišta u građevinsko zemljište.

Članom 158. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se objekat za koji je u skladu sa Zakonom predviđeno izdavanje građevinske dozvole može se koristiti po prethodno pribavljenoj upotrebnoj dozvoli. Saglasno citiranoj odredbi Zakona o planiranju i izgradnji, korišćenje objekta uslovljeno je prethodnim pribavljanjem upotrebne dozvole.

Članom 155. stav 3. i 4. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da tehnički pregled objekta obezbeđuje investitor, koji snosi i troškove tehničkog pregleda.

Izuzetak od navedenog pravila propisan je u članu 155. stav 5. Zakona o planiranju i izgradnji, kojim je regulisano da tehnički pregled objekta, ili dela objekta koji predstavlja celinu i može se kao takav samostalno koristiti, može obezbediti i drugo lice koje za to ima interes, u kom slučaju to lice snosi troškove tehničkog pregleda. U stavu 6. istog člana propisano je da lice koje obezbedi tehnički pregled objekta (odnosno dela objekta) nakon pribavljenog pozitivnog mišljenja komisije za tehnički pregled objekta ima pravo da podnese zahtev za izdavanje upotrebne dozvole.

Navedene odredbe Zakona su obavezujuće za celu teritoriju Republike Srbije.

Iz formulacije člana 142. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji, koju ste citirali u Vašem pitanju, nedvosmisleno proizlazi da zahtev za izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli može biti podnet i pre početka izvođenja radova, odnosno da nije neophodno da se prethodno otpočne sa izvođenjem radova.

Saglasno članu 9. stav 1. Zakona o stanovanju i održavanju zgrada, prenos prava svojine nad zajedničkim delovima zgrade u cilju dogradnje, nadziđivanja, pripajanja ili pretvaranja predstavlja raspolaganje zajedničkim delovima zgrade, u smislu odredaba tog Zakona. U stavu 3. i 4. istog člana regulisano je da se navedeni prenos prava svojine vrši na osnovu ugovora između stambene zajednice i lica koje stiče pravo nad delom zajedničkih delova, a potpisi ugovornih strana overavaju se u skladu sa zakonom kojim se uređuje overa potpisa.

O raspolaganju zajedničkim delovima zgrade, skupština stambene zajednice, koju čine svi vlasnici posebnih delova, odlučuje većinom koju čine 2/3 ukupnog broja glasova, u skladu sa članom 44. stav 2. Zakona o stanovanju i održavanju zgrada.

Shodno odredbama stava 1. člana 21. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure propisano je da nadležni organ donosi rešenje o građevinskoj dozvoli u roku od pet radnih dana od dana podnošenje zahteva. Stav 3. Istog člana predviđa da nadležni organ dostavlja rešenje podnosiocu  zahteva bez odlaganja, a najkasnije u roku od tri dana od dana donošenja.

Dakle, nadležnom organu je istekao zakonski rok za donošenje i dostavljanje rešenja.

Predlažemo da se obratite nadležnom organu i da proverite zašto vam ne dostavljaju rešenje.

Inače, tačkom 2) člana 209. Zakona o planiranju i izgradnji propisane su odredbe za prekršaj odgovornog službenog lica u nadležnom organu ako u propisanom roku ne izda lokacijske uslove, građevinsku, odnosno upotrebnu dozvolu. Zahtev za pokretanje prekršajnog postupka podnosi nadležni građevinski inspektor.

Članom 28. stav 3. tačka 1) Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisano je da se uz zahtev za izdavanje rešenja o odobrenju izvođenja radova, između ostalog, dostavlja i dokaz o odgovarajućem pravu na zemljištu ili objektu u smislu Zakona, osim ako je to pravo upisano u javnoj knjizi ili je uspostavljeno zakonom, odnosno ako je Zakonom propisano da se taj dokaz ne dostavlja.

Imajući u vidu citiranu odredbu Pravilnika, ukoliko je odgovarajuće pravo upisano u javnoj knjizi, nije potrebno dostavljati dokaz o tome.

Izvođenje radova na investicionom održavanju (izvođenje građevinsko-zanatskih, odnosno drugih radova zavisno od vrste objekta u cilju poboljšanja uslova korišćenja objekta u toku eksploatacije) vrši se na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole. Postupak izdavanja rešenja, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Izgradnja objekata vrši se na osnovu građevinske dozvole. Postupak podnošenja zahteva i dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole propisani su članom 135. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Pre podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole, neophodno je pribaviti lokacijske uslove, u skladu sa čl. 53a – 57. Zakona i članom 6. Pravilnika. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Saglasno članu 142. Zakona o planiranju i izgradnji, izmena rešenja o građevinskoj dozvoli je moguća, u skladu sa novonastalim finansijskim i drugim okolnostima, izmenama u dostupnosti komunalne i druge infrastrukture, radi usaglašavanja sa projektom za izvođenje, kao i iz drugih razloga. Ako u toku izgradnje, odnosno izvođenja radova, nastanu izmene u odnosu na izdatu građevinsku dozvolu, glavni projekat, odnosno projekat za građevinsku dozvolu, investitor je dužan da obustavi gradnju i podnese zahtev za izmenu građevinske dozvole, pri čemu se izmenom smatra svako odstupanje od položaja, dimenzija, namene i oblika objekta, kao i drugih parametara i uslova utvrđenih u građevinskoj dozvoli, odnosno izvodu iz projekta.

Za postavljanje žičane ili drvene ograde nije potrebno pribavljati akt nadležnog organa za gradnju, odnosno akt za izvođenje radova, saglasno članu 144. Zakona o planiranju i izgradnji.

Građenje zidanih ograda vrši se na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole. Postupak izdavanja rešenja, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Izvođenje radova na dogradnji vrši se na osnovu građevinske dozvolue. Postupak podnošenja zahteva i dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole propisani su članom 135. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Pre podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole, neophodno je pribaviti lokacijske uslove, u skladu sa čl. 53a – 57. Zakona i članom 6. Pravilnika. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Stranica ne raspolaže podatkom o ukupnom iznosu taksi i naknada koje je potrebno platiti za izdavanje rešenja o građevinskoj dozvoli.

Ukoliko je u konkretnom slučaju reč o jednostavnom objektu, koji je postavljen na istoj katastarskoj parceli na kojoj je sagrađen glavni objekat, za njegovo postavljanje (kao i zamenu) nije potrebno pribavljati akt nadležnog organa za gradnju, odnosno akt za izvođenje radova.

Izmena rešenja o građevinskoj dozvoli regulisana je članom 142. Zakona o planiranju i izgradnji. Navedenim članom Zakona propisano je da, po izdavanju rešenja o građevinskoj dozvoli, investitor, u skladu sa novonastalim finansijskim i drugim okolnostima, izmenama u dostupnosti komunalne i druge infrastrukture, radi usaglašavanja sa projektom za izvođenje i iz drugih razloga, može podneti zahtev za izmenu građevinske dozvole. Ako u toku izgradnje, odnosno izvođenja radova, nastanu izmene u odnosu na izdatu građevinsku dozvolu, glavni projekat, odnosno projekat za građevinsku dozvolu, investitor je dužan da obustavi gradnju i podnese zahtev za izmenu građevinske dozvole.

Saglasno članu 24. stav 2. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, ukoliko se zahtev za izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli podnosi zbog izmene projekta za građevinsku dozvolu, uz zahtev se dostavlja novi projekat za građevinsku dozvolu, odnosno separat izmena projekta za građevinsku dozvolu, sa izvodom iz projekta za građevinsku dozvolu, izrađen u skladu sa pravilnikom kojim se uređuje sadržina tehničke dokumentacije.

Građenje pomoćnih objekata (u koje spada i garaža) vrši se na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole. Postupak izdavanja rešenja, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

U stavu 7. člana 145. Zakona propisano je da, po završetku izgradnje, odnosno izvođenju radova, za objekte za koje se izdaje rešenje o odobrenju izvođenja radova, po zahtevu investitora, nadležni organ može izdati upotrebnu dozvolu. Takođe, u članu 42. stav 5. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisano je da investitor može podneti zahtev za izdavanje upotrebne dozvole i za radove izvedene u skladu sa rešenjem iz člana 145. Zakona.

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji i Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, za izgrađene pomoćne objekte (garažu) investitor može (ali nije u obavezi) da podnese zahtev za izdavanje upotrebne dozvole.

Postupak podnošenja zahteva i dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole propisani su članom 158. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 42. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Članom 142. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da, po izdavanju rešenja o građevinskoj dozvoli, investitor, u skladu sa novonastalim finansijskim i drugim okolnostima, izmenama u dostupnosti komunalne i druge infrastrukture, radi usaglašavanja sa projektom za izvođenje i iz drugih razloga, može podneti zahtev za izmenu građevinske dozvole. Ako u toku izgradnje, odnosno izvođenja radova, nastanu izmene u odnosu na izdatu građevinsku dozvolu, glavni projekat, odnosno projekat za građevinsku dozvolu, investitor je dužan da obustavi gradnju i podnese zahtev za izmenu građevinske dozvole.

Saglasno članu 24. stav 2. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, ukoliko se zahtev za izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli podnosi zbog izmene projekta za građevinsku dozvolu, uz zahtev se dostavlja novi projekat za građevinsku dozvolu, odnosno separat izmena projekta za građevinsku dozvolu, sa izvodom iz projekta za građevinsku dozvolu, izrađen u skladu sa pravilnikom kojim se uređuje sadržina tehničke dokumentacije.

Članom 2. tačka 32) Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da rekonstrukcija jeste izvođenje građevinskih radova na postojećem objektu u gabaritu i volumenu objekta, kojima se: utiče na stabilnost i sigurnost objekta i zaštitu od požara; menjaju konstruktivni elementi ili tehnološki proces; menja spoljni izgled objekta ili povećava broj funkcionalnih jedinica, vrši zamena uređaja, postrojenja, opreme i instalacija sa povećanjem kapaciteta.

Svi radovi koji su obuhvaćeni citiranom zakonskom definicijom izvode se na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole. Postupak izdavanja rešenja, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Odredbama Zakona o planiranju i izgradnji (član 69. stav 6) propisana je mogućnost građenja na poljoprivrednom zemljištu isključivo za linijske infrastrukturne objekte, komunalnu infrastrukturu, elektroenergetske i elektronske objekte ili komunikacione mreže i uređaje, uz prethodno pribavljenu saglasnost ministarstva nadležnog za poslove poljoprivrede.

Ostale vrste objekata mogu se graditi po sprovedenom postupku promene namene poljoprivrednog zemljišta, uz plaćanje naknade za promenu namene.

Imajući u vidu činjenicu da odredbama Zakona o planiranju i izgradnji nije predviđena mogućnost izgradnje stambenog objekta (kuće) na poljoprivrednom zemljištu, eventualna izgradnja bila bi moguća tek po sprovedenom postupku promene namene zamljišta iz poljoprivrednog u građevinsko.

Ukoliko se radi o poljoprivrednom zemljištu u građevinskom području sela prve, druge, treće, četvrte i pete katastarske klase, radi se o zemljištu iz člana 3. Zakona o poljoprivrednom zeljištu i zbog toga je potrebno pred opštinskim organom uprave nadležnim za poljoprivredu pokrenuti postupak za promenu namene obradivog poljoprivrednog zemljišta.

Izvođenje radova na investicionom održavanju (izvođenje građevinsko-zanatskih, odnosno drugih radova zavisno od vrste objekta u cilju poboljšanja uslova korišćenja objekta u toku eksploatacije) vrši se na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole. Postupak izdavanja rešenja, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Izvođenje radova na dogradnji (izvođenje građevinskih i drugih radova kojima se izgrađuje novi prostor van postojećeg gabarita objekta, kao i nadziđivanje objekta, i sa njim čini građevinsku, funkcionalnu ili tehničku celinu) vrši se na osnovu građevinske dozvolue. Postupak podnošenja zahteva i dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole propisani su članom 135. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Pre podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole, neophodno je pribaviti lokacijske uslove, u skladu sa čl. 53a – 57. Zakona i članom 6. Pravilnika. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli zavisi od razloga zbog kog se podnosi zahtev. Predmetna materija regulisana je članom 24. stav 2. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedenim članom Pravilnika propisano je da se uz zahtev za izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli dostavlja:

• novi projekat za građevinsku dozvolu, odnosno separat izmena projekta za građevinsku dozvolu, sa izvodom iz projekta za građevinsku dozvolu, izrađen u skladu sa pravilnikom kojim se uređuje sadržina tehničke dokumentacije, ako se izmena traži zbog izmene projekta za građevinsku dozvolu;
• dokaz o sticanju, odnosno gubitku odgovarajućeg prava na zemljištu ili objektu u smislu Zakona, osim ako je to pravo upisano u javnoj knjizi ili je uspostavljeno zakonom, odnosno ako je Zakonom propisano da se taj dokaz ne dostavlja, ako se izmena traži zbog promene investitora;
• ugovor između investitora i finansijera, ako se izmena traži zbog unosa finansijera u to rešenje, odnosno saglasnost finansijera za njegovo brisanje iz rešenja o građevinskoj dozvoli, ako se izmena traži zbog brisanja finansijera iz tog rešenja;
• izjašnjenje investitora o načinu plaćanja doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta, ako se izmena traži zbog promene načina plaćanja doprinosa.

Članom 31. stav 1. tačka 3) Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da pravila građenja u planskom dokumentu, između ostalog, sadrže položaj objekata u odnosu na regulaciju i u odnosu na granice građevinske parcele. Imajući to u vidu, podatak o minimalnoj udaljenosti objekata u odnosu na regulaciju i u odnosu na granice građevinske parcele možete dobiti uvidom u važeći planski dokument kojim je obuhvaćena predmetna građevinska parcela.

Saglasno definiciji iz člana 2. tačka 24a) Zakona o planiranju i izgradnji, ekonomski objekti obuhvataju i objekte za mašine i vozila, kao i objekte za gajenje životinja. Građenje ekonomskih objekata vrši se na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole. Postupak izdavanja rešenja, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Izvođenje radova na investicionom održavanju (izvođenje građevinsko-zanatskih, odnosno drugih radova zavisno od vrste objekta u cilju poboljšanja uslova korišćenja objekta u toku eksploatacije) vrši se na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole. Postupak izdavanja rešenja, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Izvođenje radova na investicionom održavanju (izvođenje građevinsko-zanatskih, odnosno drugih radova zavisno od vrste objekta u cilju poboljšanja uslova korišćenja objekta u toku eksploatacije) vrši se na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole. Postupak izdavanja rešenja, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Odredbama Zakona o planiranju i izgradnji (član 69. stav 6) propisana je mogućnost građenja na poljoprivrednom zemljištu isključivo za linijske infrastrukturne objekte, komunalnu infrastrukturu, elektroenergetske i elektronske objekte ili komunikacione mreže i uređaje, uz prethodno pribavljenu saglasnost ministarstva nadležnog za poslove poljoprivrede.

Ostale vrste objekata mogu se graditi po sprovedenom postupku promene namene poljoprivrednog zemljišta, uz plaćanje naknade za promenu namene.

Shodno odredbi stava 1. člana 140. Zakona o planiranju i izgradnji, građevinska dozvola prestaje da važi ako se ne otpočne sa građenjem objekta, odnosno izvođenjem radova, u roku od dve godine od dana pravosnažnosti rešenja kojim je izdata građevinska dozvola. Rešenje kojim se utvrđuje prestanak važenja građevinske dozvole, koje donosi organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole, ima samo deklarativno, a ne i konstitutivno dejstvo.

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, ukoliko je predmetna građevinska dozvola prestala da važi, neophodno je ponovo sprovesti postupak za njeno izdavanje.

Odredbama Zakona o planiranju i izgradnji (član 69. stav 6) propisana je mogućnost građenja na poljoprivrednom  zemljištu isključivo za linijske infrastrukturne objekte, komunalnu infrastrukturu, elektroenergetske i elektronske objekte ili komunikacione mreže i uređaje, i to uz prethodno pribavljenu saglasnost ministarstva nadležnog za poslove poljoprivrede. Ostale vrste objekata mogu se graditi po sprovedenom postupku promene namene poljoprivrednog zemljišta.

Imajući u vidu činjenicu da odredbama Zakona o planiranju i izgradnji nije predviđena mogućnost izgradnje ekonomskog objekta na poljoprivrednom zemljištu, eventualna izgradnja bila bi moguća tek po sprovedenom postupku promene namene zamljišta iz poljoprivrednog u građevinsko.

Promena namene obradivog poljoprivrednog zemljišta regulisana je odredbama Zakona o poljoprivrednom  zemljištu.

Odredbama Zakona o planiranju i izgradnji (član 69. stav 6) propisana je mogućnost građenja na poljoprivrednom  zemljištu isključivo za linijske infrastrukturne objekte, komunalnu infrastrukturu, elektroenergetske i elektronske objekte ili komunikacione mreže i uređaje, i to uz prethodno pribavljenu saglasnost ministarstva nadležnog za poslove poljoprivrede. Ostale vrste objekata mogu se graditi po sprovedenom postupku promene namene poljoprivrednog zemljišta.

Imajući u vidu činjenicu da odredbama Zakona o planiranju i izgradnji nije predviđena mogućnost izgradnje stambene kuće na poljoprivrednom zemljištu, eventualna izgradnja bila bi moguća tek po sprovedenom postupku promene namene zamljišta iz poljoprivrednog u građevinsko.

Promena namene obradivog poljoprivrednog zemljišta regulisana je odredbama Zakona o poljoprivrednom  zemljištu.

Izvođenje radova na dogradnji (izvođenje građevinskih i drugih radova kojima se izgrađuje novi prostor van postojećeg gabarita objekta, kao i nadziđivanje objekta, i sa njim čini građevinsku, funkcionalnu ili tehničku celinu). neophodno je pribaviti građevinsku dozvolu. Postupak podnošenja zahteva i dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole propisani su članom 135. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Pre podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole, neophodno je pribaviti lokacijske uslove, u skladu sa čl. 53a – 57. Zakona i članom 6. Pravilnika. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Promena namene objekta bez izvođenja građevinskih radova, kao i promena namene uz izvođenje građevinskih radova vrši se na osnovu rešenja kojim se odobrava promena namene objekta. Postupak izdavanja rešenja, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

U skladu sa tim, ukoliko podnosilac zahteva postupi u svemu u skladu sa navedenim odredbama Zakona i Pravilnika, ne postoji prepreka za izdavanje rešenja kojim se odobrava promena namene objekta.

Članom 141. Zakona o planiranju i izgradnji propisana je obaveza pokretanja postupka za izmenu građevinske dozvole u slučaju promene investitora, nakon pravnosnažnosti rešenja o građevinskoj dozvoli. Međutim, ukoliko dođe do promene određenih podataka u vezi sa investitorom, ali ne i do promene samog investitora, ne postoji obaveza sprovođenja postupka izmene građevinske dozvole.

Za izvođenje radova na dogradnji objekta neophodno je pribaviti građevinsku dozvolu. Postupak podnošenja zahteva i dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole propisani su članom 135. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Pre podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole, neophodno je pribaviti lokacijske uslove, u skladu sa čl. 53a – 57. Zakona i članom 6. Pravilnika. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Izvođenje radova na investicionom održavanju (izvođenje građevinsko-zanatskih, odnosno drugih radova zavisno od vrste objekta u cilju poboljšanja uslova korišćenja objekta u toku eksploatacije) vrši se na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole. Postupak izdavanja rešenja, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Članom 135. stav 6. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se za izgradnju ili izvođenje radova na građevinskom zemljištu ili objektu koji je u vlasništvu više lica, kao dokaz o odgovarajućem pravu prilaže se i overena saglasnost tih lica, a ako se izvode radovi na nadziđivanju, prilaže se i ugovor zaključen u skladu sa posebnim zakonom.

U skladu sa napred navedenim, ukoliko je u konkretnom slučaju reč o izvođenju radova na dogradnji koji ne predstavljaju nadziđivanje objekta, kao dokaz o odgovarajućem pravu prilaže se samo overena saglasnost suvlasnika objekta. Ukoliko je, pak, reč o radovima na nadziđivanju objekta, kao dokaz o odgovarajućem pravu prilaže se i ugovor zaključen u skladu sa posebnim zakonom.

Izvođenje radova na dogradnji objekta (izvođenje građevinskih i drugih radova kojima se izgrađuje novi prostor van postojećeg gabarita objekta i sa njim čini građevinsku, funkcionalnu ili tehničku celinu) vrši se na osnovu građevinske dozvole.  Postupak podnošenja zahteva i dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole propisani su članom 135. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Pre podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole, neophodno je pribaviti lokacijske uslove, u skladu sa čl. 53a – 57. Zakona i članom 6. Pravilnika. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Napominjemo da je izdavanje građevinske dozvole moguće samo za legalne objekte, odnosno objekte koji su upisani u evidenciju katastra nepokretnosti. Ukoliko predmetni objekat nije evidentiran u katastru nepokretnosti, potrebno je sačekati sa okončanjem postupka ozakonjenja i tek nakon eventualnog upisa objekta u evidenciju katastra nepokretnosti moguće je podneti zahtev za izdavanje rešenja o odobrenju izvođenja radova.

Ukoliko je rešenje o odobrenju izvođenja radova i dalje važeće, možete nastaviti sa izvođenjem radova koji su obuhvaćeni tim rešenjem. Ukoliko je u međuvremenu istekao rok važenja rešenja o odobrenju izvođenja radova, potrebno je ponovo sprovesti postupak za izdavanje predmetnog rešenja.

Izvođenje radova na investicionom održavanju objekta vrši se na osnovu vrši se na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole. Postupak izdavanja rešenja, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Rušenje postojećeg objekta je moguće izvesti na jedan od dva načina.

Prvi je da se rušenje realizuje u okviru pripremnih radova za izgradnju novog/novih objekata. Saglasno članu 137. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji, pripremni radovi se izvode na osnovu građevinske dozvole za izgradnju objekta. U tom slučaju, izvođenje pripremnih radova (rušenje postojećih objekata) mora biti obuhvaćeno tehničkom dokumentacijom za izgradnju novog objekta/novih objekata, odnosno projektom za građevinsku dozvolu. Postupak podnošenja zahteva i dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole propisani su članom 135. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Pre podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole, potrebno je pribaviti lokacijske uslove, u skladu sa članom 6. Pravilnika. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Drugi način je da se uklanjanje objekta, odnosno njegovog dela, sprovede na osnovu dozvole o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela, nakon čega bi u posebnom postupku bila izdata građevinska dozvola za izgradnju novog objekta. Postupak za izdavanje dozvole o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela, propisan je članom 168. Zakona o planiranju i izgradnji. Uz zahtev za izdavanje dozvole o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela podnosi se:

• projekat rušenja sa tehničkom kontrolom;
• dokaz o svojini na objektu;
• uslovi, ako se radi o objektu čijim rušenjem bi bio ugrožen javni interes (zaštita postojeće komunalne i druge infrastrukture, zaštita kulturnog dobra, zaštita životne sredine i sl.).

Dozvola o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela izdaje se rešenjem u roku od 8 dana od dana dostavljanja uredne dokumentacije.

U ovom slučaju, nakon uklanjanja objekta, za izgradnju novog objekta, potrebno je pribaviti prvo lokacijske uslove, a zatim i građevinsku dozvolu.

Građenje pomoćnih objekata (objekat koji je u funkciji glavnog objekta, a gradi se na istoj parceli na kojoj je sagrađen ili može biti sagrađen glavni stambeni, poslovni ili objekat javne namene) vrši se na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole. Postupak izdavanja rešenja, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Prava i dužnosti građevinskog inspektora propisani su članom 175. Zakona o planiranju i izgradnji. Navedenim članom je, između ostalog, propisano da građevinski inspektor u vršenju inspekcijskog nadzora ima pravo i dužnost da proverava da li se objekat gradi prema izdatoj građevinskoj dozvoli i projektu za izvođenje. U članu 176. istog Zakona propisane su mere koje je građevinski inspektor ovlašćen da preduzme u vršenju inspekcijskog nadzora.

Ukoliko je građevinski inspektor, u vršenju inspekcijskog nadzora, konstatovao da se objekat gradi prema izdatoj građevinskoj dozvoli i projektu za izvođenje, kao i da nije došlo do kršenja drugih odredaba iz člana 175. Zakona o planiranju i izgradnji, ne postoji osnov da budu preduzete neke od mera propisanih članom 176. Zakona.

Iz Vašeg pitanja se ne može zaključiti koji zahtev je podnet u konkretnom slučaju.

Kada je reč o postupku izdavanja lokacijskih uslova, članom 57. st. 1 – 3. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se lokacijski uslovi izdaju na osnovu važećeg planskog dokumenta. U stavu 5. istog člana regulisano je da, ukoliko je za područje, na kome se nalazi katastarska parcela za koju je podnet zahtev za izdavanje lokacijskih uslova, predviđena obaveza dalje planske razrade (odnosno izrade plana detaljne regulacije), a takav planski dokument nije donet u roku propisanom članom 27. stav 6. Zakona, lokacijski uslovi izdaju se na osnovu podzakonskog akta kojim se uređuju opšta pravila parcelacije, uređenja i građenja, i na osnovu postojećeg planskog dokumenta koji sadrži regulacionu liniju.

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnju, lokacijski uslovi izdaju se na osnovu Pravilnika o opštim pravilima za parcelaciju, regulaciju i izgradnju i postojećeg planskog dokumenta koji sadrži regulacionu liniju samo u slučaju kada je za područje, na kome se nalazi katastarska parcela za koju je podnet zahtev za izdavanje lokacijskih uslova, predviđena obaveza dalje planske razrade (odnosno izrade plana detaljne regulacije), a takav planski dokument nije donet u propisanom roku. U ostalim slučajevima, lokacijski uslovi izdaju se na osnovu važećeg planskog dokumenta.

Ukoliko je reč o zahtevu za izdavanje građevinske dozvole, odnosno rešenja o odobrenju izvođenja radova, odredbama Zakona o planiranju i izgradnji i Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem nije predviđeno da nadležni organ vrši uvid u planski dokument prilikom razmatranja tih zahteva.

Članom 147. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se na postupak izdavanja privremene građevinske dozvole i njenu sadržinu primenjuju odredbe koje se odnose na izdavanje rešenja iz člana 145. Zakona. Imajući to u vidu, kao i odredbe člana 53a stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji, lokacijski uslovi izdaju se za objekte, odnosno radove za koje se izdaje privremena građevinska dozvola samo ukoliko je reč o objektima koji se priključuju na komunalnu i drugu infrastrukturu.

Članom 158. stav 3. Zakona o planiranju i izgradnji, kao i članom 42. stav 2. tačka 5) Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisano je da se uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole, između ostalog, prilaže i elaborat geodetskih radova za izvedeni objekat i posebne delove objekta. Odredbama citiranih propisa nije propisan izuzetak od pravila, što znači da se predmetna dokumentacija dostavlja uz svaki zahtev za izdavanje upotrebne dozvole.

Radovi na dogradnji objekta ne podrazumevaju isto što i radovi na nadziđivanju objekta.

Saglasno definiciji iz člana 2. tačka 33) Zakona o planiranju i izgradnji, dogradnja jeste izvođenje građevinskih i drugih radova kojima se izgrađuje novi prostor van postojećeg gabarita objekta, kao i nadziđivanje objekta, i sa njim čini građevinsku, funkcionalnu ili tehničku celinu. Iz citirane odredbe Zakona nedvosmisleno se može zaključiti da je dogradnja širi pojam koji obuhvata i nadziđivanje objekta.

U skladu sa napred navedenim, ukoliko je u konkretnom slučaju reč o izvođenju radova na dogradnji koji ne predstavljaju nadziđivanje objekta, kao dokaz o odgovarajućem pravu prilaže se samo overena saglasnost suvlasnika objekta. Ukoliko je, pak, reč o radovima na nadziđivanju objekta, kao dokaz o odgovarajućem pravu prilaže se i ugovor zaključen u skladu sa posebnim zakonom.

Postupak za izdavanje upotrebne dozvole identičan je za sve objekte, bez obzira na to po kom propisu je izdata građevinska dozvola za izgradnju tog objekta.

Postupak podnošenja zahteva i dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole propisani su članom 158. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 42. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Članom 135. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se građevinska dozvola izdaje investitoru koji uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole dostavi projekat za građevinsku dozvolu, ima odgovarajuće pravo na zemljištu ili objektu i koji je dostavio dokaze propisane podzakonskim aktom kojim se bliže uređuje sadržina i način izdavanja građevinske dozvole i platio odgovarajuće administrativne takse. U članu 145. stav 2. Zakona propisano je da se rešenje o odobrenju izvođenja radova izdaje investitoru koji, između ostalog, ima odgovarajuće pravo u skladu sa članom 135. Zakona.

Posebni slučajevi formiranja građevinske parcele propisani su članom 69. Zakona o planiranju i izgradnji. U stavu 8. navedenog člana propisano je da se za linijske infrastrukturne objekte (u koje spada i javni put) kao dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima na zemljištu, umesto dokaza propisanih Zakonom, može dostaviti i popis katastarskih parcela sa priloženim saglasnostima vlasnika, odnosno korisnika zemljišta.

Iz citiranih odredbi Zakona o planiranju i izgradnji proizlazi da se, u cilju dobijanja rešenja o odobrenju izvođenja radova u skladu sa članom 145. Zakona, za radove na javnom putu može dostaviti i popis katastarskih parcela sa priloženim saglasnostima vlasnika, odnosno korisnika zemljišta. Međutim, odredbama Zakona nije propisana mogućnost da ne bude dostavljena saglasnost nekog od vlasnika katastarskih parcela preko kojih prelazi predmetni linijski infrastrukturni objekat (javni put).