Shodno odredbama člana 32. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem nadležni organ je prilikom provere formalnih uslova bio dužan da odbaci prijavu i obavesti podnosioca da nisu ispunjeni uslovi za privaju radova, odnosno izvođenje radova, a shodno odredbama propisanim članom 31. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

U neobičnoj situaciji u kojoj se nalazi Vaš nepotpun zahtev, a koju ste opisali u Vašem pitanju, mišljenja smo da je jedini način da nam dostavite potpisanu verziju tipskog ugovra za izgradnju priključka, koju će onda tehnička služba pokušati vanredno da ubaci u predmet. Molimo Vas da nam prilikom dostave tipskog ugovora navedete i broj Vašeg predmeta.

U skladu sa članom 3. stav 1. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, od 01.01.2016. godine objedinjena procedura, odnosno određene faze objedinjene procedure pokreću se pred nadležnim organom popunjavanjem odgovarajućeg zahteva, odnosno prijave kroz Centralni informacioni sistem, koji se potpisuje kvalifikovanim elektronskim potpisom.

Link za pristup Sistemu: https://ceop.apr.gov.rs/eregistrationportal/

Odredbama člana 135. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se građevinska dozvola  izdaje investitoru koji uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole dostavi projekat za građevinsku dozvolu, ima odgovarajuće pravo na zemljištu ili objektu i koji je dostavio dokaze propisane podzakonskim aktom kojim se bliže uređuje sadržina i način izdavanja građevinske dozvole (člana 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem) i platio odgovarajuće administrativne takse.

Odredbama člana 148. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da investitor podnosi prijavu radova organu koji je izdao građevinsku dozvolu najkasnije osam dana pre početka izvođenja radova.

Uz prijavu radova podnosi se dokaz o regulisanju obaveza u pogledu doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta, u skladu sa ovim zakonom, kao i dokaz o plaćenoj administrativnoj taksi.

Za linijske infrastrukturne objekte, pored dokaza iz stava 2. ovog člana, kada je rešenje o građevinskoj dozvoli izdato na osnovu konačnog rešenja o eksproprijaciji, dostavlja se i akt ministarstva nadležnog za poslove finansija o uvođenju u posed nepokretnosti, u skladu sa posebnim zakonom, odnosno zaključen ugovor o pravu službenosti u skladu sa ovim zakonom.

U prijavi iz stava 1. ovog člana investitor navodi datum početka i rok završetka građenja, odnosno izvođenja radova.

Nadležni organ o podnetoj prijavi obaveštava građevinsku inspekciju.

Rok za završetak građenja počinje da teče od dana podnošenja prijave iz stava 1. ovog člana.

Iako propisima nije izričito propisan postupak i način produženja roka završetka građenja, odnosno izvođenja radova, smatramo da bi investitor mogao da podnese novu prijavu radova kroz CEOP shodno odredbama člana 31. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, ukoliko mu je istekao rok završetka građenja, odnosno izvođenja radova, naveden po prethodnoj prijavi radova.

Takva situacija nije izričito navedena u propisima, ali ukoliko takse nisu iskorišćene, smatramo da bi nadležni organi trebalo da prihvate plaćene takse kao validan dokaz o uplati, s tim što bi to trebalo navesti u rubrici „komentar“ prilikom podnošenja sledećeg zahteva. Dakle potrebno je da se obratite nadležnom organu i da se informišete o istom.

Vama svakako ostaje mogućnost da se obratite zahtevom za povraćaj novca organu kome ste izvršili uplatu sredstava.

Zahtev za izdavanje akata u ostvarivanju prava na izgradnju i upotrebu objekata, po pravilu, podnosi investitor, koji može biti fizičko ili pravno lice.

Saglasno članu 49. Zakona o opštem upravnom postupku, stranka ili zakonski zastupnik stranke (investitora) može da ovlasti punomoćnika da je zastupa u postupku, pri čemu punomoćnik može biti svako ko je potpuno poslovno sposoban, izuzev lica koje se bavi nadripisarstvom.

Imajući u vidu citiranu odredbu Zakona o opštem upravnom postupku, stranka ili zakonski zastupnik stranke u ovlašćenju, odnosno punomoćju određuje ko će biti njen punomoćnik (fizičko ili pravno lice). Ukoliko je kao punomoćnik označeno pravno lice, pravo potpisa ima lice koje, u skladu sa internim aktima tog pravnog lica, ima pravo da ga zastupa.

Shodno odredbama člana 154. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se podobnost objekta za upotrebu utvrđuje se tehničkim pregledom. Tehnički pregled objekta vrši se po završetku izgradnje objekta, odnosno dela objekta koji predstavlja tehničko-tehnološku celinu i može se kao takav samostalno koristiti u skladu sa ovim zakonom. Tehnički pregled može se vršiti i uporedo sa izvođenjem radova. Tehnički pregled obuhvata kontrolu usklađenosti izvedenih radova sa građevinskom dozvolom i tehničkom dokumentacijom na osnovu koje se objekat gradio, kao i sa tehničkim propisima i standardima koji se odnose na pojedine vrste radova, odnosno materijala, opreme i instalacija.

Članom 155. istog zakona propisano je da tehnički pregled objekata vrši komisija ili privredno društvo, odnosno drugo pravno lice kome investitor poveri vršenje tih poslova i koje je upisano u odgovarajući registar za obavljanje tih poslova, u skladu sa ovim zakonom i podzakonskim aktom donetim na osnovu ovog zakona, kojim se uređuje sadržina zapisnika o tehničkom pregledu, sastav komisije za tehnički pregled, kao i način vršenja tehničkog pregleda. Kada je predmet tehničkog pregleda objekat za koji su utvrđene posebne mere zaštite od požara, član komisije za tehnički pregled je i inženjer protivpožarne zaštite sa odgovarajućom licencom. Tehnički pregled objekta obezbeđuje investitor, u skladu sa ovim zakonom. Troškove tehničkog pregleda snosi investitor. Izuzetno od odredbe iz stava 3. ovog člana, tehnički pregled objekta, ili dela objekta koji predstavlja celinu i može se kao takav samostalno koristiti, može obezbediti i drugo lice koje za to ima interes, u kom slučaju to lice snosi troškove tehničkog pregleda. Lice iz stava 5. ovog člana nakon pribavljenog pozitivnog mišljenja komisije za tehnički pregled objekta ima pravo da podnese zahtev za izdavanje upotrebne dozvole.

Dakle, dostavljanje dokumentacije za potrebe izrade izveštaja tehničkog pregleda objekta komisiji ne dostavlja se kroz CEOP.

Uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole prilaže se izveštaj komisije za tehnički pregled kojim se utvrđuje da je objekat podoban za upotrebu sa predlogom da se može izdati upotrebna dozvola, projekat za izvođenje ili projekat izvedenog stanja, elaborat geodetskih radova za izvedeni objekat i posebne delove objekta, kao i elaborat geodetskih radova za podzemne instalacije i sertifikat o energetskim svojstvima objekta, ako je za objekat propisana obaveza pribavljanja sertifikata o energetskim svojstvima.

Članom 2. tačka 21) Zakona o planiranju i izgradnji, investitor je definisan kao lice za čije potrebe se gradi objekat i na čije ime glasi građevinska dozvola, iz čega proizlazi da investitor može biti fizičko ili pravno lice.

Saglasno članu 76. Zakona o lokalnoj samoupravi, mesna zajednica, odnosno drugi oblik mesne samouprave ima svojstvo pravnog lica u okviru prava i dužnosti utvrđenih statutom i odlukom o osnivanju.

Imajući u vidu odredbe citiranih propisa, mesna zajednica, odnosno drugi oblik mesne samouprave može biti investitor u smislu Zakona o planiranju i izgradnji, pod uslovom da je ta mogućnost utvrđena statutom i odlukom o osnivanju.

Kao što je u Vašem pitanju navedeno, članom 126. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji proipisano je da tehničku dokumentaciju za izgradnju objekata može da izrađuje privredno društvo, odnosno drugo pravno lice, odnosno preduzetnik koji su upisani u registar privrednih subjekata. Članom 3. istog Zakona regulisano je da privredno društvo stiče svojstvo pravnog lica registracijom u registar privrednih subjekata u skladu sa zakonom kojim se uređuje registracija, odnosno Zakonom o postupku registracije u Agenciji za privredne registre („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 99/2011 i 83/2014).

Kada je reč o udruženjima, ona predstavljaju pravna lica koja se upisuju u registar udruženja, pri čemu i udruženje stiče status pravnog lica danom upisa u registar, dok je sâm upis dobrovoljan.

Imajući u vidu odredbe citiranih propisa, udruženja ne ispunjavaju zakonski uslov za izradu tehničke dokumentacije za izgradnju objekata, jer se upisuju u registar udruženja, a ne u registar privrednih subjekata (bez obzira na činjenicu što se oba registra vode kod Agencije za privredne registre).

Shodno odredebama člana 18. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisano je da ako nisu ispunjeni formalni uslovi za dalje postupanje po zahtevu, propisani članom 17. ovog pravilnika, nadležni organ zahtev odbacuje zaključkom, u roku od pet radnih dana od dana podnošenja zahteva, uz navođenje svih nedostataka. Dakle, nadležni organ sve uočene nedostatke mora taksativno navesti u zaključku o odbacivanju i ne može ih isticati usmeno ili na neki drugi način.

Mišljenja smo da je moguće izvršiti pouzdanu proveru validnosti sertifikata samo onoga koji je direktno potpisan prilikom podošenja zahteva kroz sistem (kao na slici u prilogu), dok apsolutna pouzdanost  provere validnosti sertifikata kojim su potpisani dokumenti koji su priloženi u sistemu  još nije apsolutno pouzdana, pogotovo, ako se kako ste naveli u Vašem pitanju, potpisi vide na dokumentu i kada se u AcrobatRideru vidi poruka ''Signed and all signatures are valid''.

Članom 4. stav 1. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisano je da se dostava podnesaka, akata i dokumentacije u objedinjenoj proceduri između podnosioca zahteva i nadležnog organa, kao i između nadležnog organa i imalaca javnih ovlašćenja obavlja elektronskim putem kroz CIS. U stavu 2. istog člana propisano je da se dostava smatra izvršenom danom kada je podnesak, odnosno akt, odnosno dokumentacija od strane pošiljaoca prosleđena primaocu kroz CIS.

Odredbama člana 28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisan je postupak za izdavanje rešenja  kojim se odobrava izvođenje radova iz člana 145., kao i šta se prilaže uz zahtev.

Pravilnik o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem možete pronaći na sledećm linku ovde.

Prilikom popunjavanja podataka o objektu i radovima popunjavate podatke vezano samo za posebni deo (stan-poslovni prostor) za koji tražite dozvolu za izvođenje radova, odnosno popunjavate podatke i dajete odgovore na pitanja koja Vam postavlja sistem.

Ukoliko nema finansijera  te podatke ne popunjavate, a shodno članu 2. tački 43) Zakona o planiranju i izgradnji finansijere je lice koje po osnovu zaključenog i overenog ugovora sa investitorom finansira, odnosno sufinansira izgradnju, dogradnju, rekonstrukciju, adaptaciju, sanaciju ili izvođenje drugih građevinskih odnosno investicionih radova predviđenih ovim zakonom i na osnovu tog ugovora stiče određena prava i obaveze koje su ovim zakonom propisane za investitora u skladu sa tim ugovorom, osim sticanja prava svojine na objektu koji je predmet izgradnje.

Članom 128. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je ko može biti odgovorni projektant. Navedenim članom Zakona regulisano je da Odgovorni projektant može biti lice sa stečenim visokim obrazovanjem odgovarajuće struke, odnosno smera, na akademskim studijama drugog stepena (master akademskih studija, master strukovnih studija, specijalističke akademske studije) odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje pet godina i licencom za projektovanje, izdatom u skladu sa Zakonom. Iz citirane odredbe Zakona proizlazi da odgovorni projektant može biti i građevinski inženjer, kao i inženjer arhitekture, pod uslovom da ispunjava ostale propisane uslove.

Podnosilac zahteva za izdavanje građevinske dozvole može biti investitor ili lice koje on ovlasti, pri čemu  punomoćnik može biti svako lice koje je potpuno poslovno sposobno, osim lica koja se bave nadripisarstvom (što obuhvata sva pravna lica i potpuno poslovno sposobna fizička lica), saglasno članu 48. stav 1. Zakona o opštem upravnom postupku.

Ukoliko nije zatvoren Zahtev za upis prava svojine, odnosno ukoliko postoji mogućnost komunikacije sa RGZ pokrenite komunikaciju i tražite ispravku tehničke greške. U suprotnom, potrebno je pokrenuti novi zahtev kroz ostale postupke i tražiti ispravku rešenja.

Odredbama stavova 3. i 4. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisan je postupak overe tehničke dokumentacije, sve u skladu sa propisom koji uređuje sadržinu, način i postupak izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata.

Dostavljamo Vam i link na kojem se nalazi Prilog 12 Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata  - Forma tehničke dokumentacije i elektronsko potpisivanje, za potrebe objedinjene procedure, ovde, kojim je bliže propisan pregled formata elektronskih dokumenata i lica koja vrše elektronsko potpisivanje.

Granice ovlašćenja nadležnog organa tokom sprovođenja objedinjene procedure propisane su članom 8đ Zakona o planiranju i izgradnji. U stavu 1. i 2. navedenog člana propisano je da nadležni organ isključivo vrši proveru ispunjenosti formalnih uslova za izgradnju, što obuhvata:

• nadležnost za postupanje po zahtevu, odnosno prijavi;
• da li je podnosilac zahteva, odnosno prijave lice koje, u skladu sa ovim zakonom, može biti podnosilac zahteva odnosno prijave;
• da li zahtev, odnosno prijava sadrži sve propisane podatke;
• da li je uz zahtev, odnosno prijavu priložena sva dokumentacija propisana ovim zakonom i podzakonskim aktima donetim na osnovu ovog zakona;
• da li je uz zahtev priložen dokaz o uplati propisane naknade, odnosno takse;
• da li su podaci navedeni u izvodu iz projekta, koji je sastavni deo zahteva za izdavanje građevinske dozvole, u skladu sa izdatim lokacijskim uslovima.

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona, ukoliko nadležni organ utvrdi da su u konkretnom slučaju ispunjeni propisani formalni uslovi, u obavezi je da izda rešenje o odobrenju izvođenja radova, saglasno članu 8đ stav 3. Zakona o planiranju i izgradnji.

Postupanje po rešenju građevinske inspekcije o zabrani korišćenja/upotrebe objekta obezbeđuje se van objedinjene procedure, u skladu sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji koje regulišu inspekcijski nadzor.

Ispravka tehničke greške propisana je odredbama člana 3. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem i vrši se zaključkom sastavljenim u skladu sa stavom 2 člana 3 Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji se donosi po službenoj dužnosti ili po zahtevu stranke, uz shodnu primenu odredaba zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak, a koje uređuju ispravljanje grešaka u rešenju.

Potrebno je da podnesete kroz CEOP (centralnu evidenciju objedinjene procedure) novi zahtev kroz ostale postupke „Podnošenje zahteva za ostale postupke“ u okviru kojeg se nalazi i ispravka tehničke greške.

Dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole propisana je članom 135. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Kada je reč o troškovima za izdavanje građevinske dozvole, članom 16. stav 2. tačka 3) Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisano je da se uz zahtev dostavlja dokaz o uplati administrativne takse za podnošenje zahteva i donošenje rešenja o građevinskoj dozvoli i naknade za Centralnu evidenciju.

Po izdavanju građevinske dozvole, a pre otpočinjanja izvođenja radova, nije propisano plaćanje dodatnih troškova, izuzev doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta, koji može biti plaćen jednokratno ili na rate.

U postupku izdavanja građevinske dozvole nije predviđeno sprovođenje bilo kakve legalizacije.

Saglasno članu 126. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji, tehničku dokumentaciju za izgradnju objekata može da izrađuje privredno društvo, odnosno drugo pravno lice, odnosno preduzetnik koji su upisani u registar privrednih subjekata. Izuzetak od ovog pravila odnosi se na objekte za čiju izgradnju građevinsku dozvolu izdaje ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva, za čiju izgradnju tehničku dokumentaciju može da izrađuje privredno društvo, odnosno drugo pravno lice koje je upisano u odgovarajući registar za izradu tehničke dokumentacije za tu vrstu objekata i koje ima zaposlena lica sa licencom za odgovornog projektanta i koja imaju odgovarajuće stručne rezultate u izradi tehničke dokumentacije za tu vrstu i namenu objekta.

Kada je reč o odgovornom projektantu, saglasno članu 128. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji, to može biti lice sa stečenim visokim obrazovanjem odgovarajuće struke, odnosno smera, na akademskim studijama drugog stepena (master akademskih studija, master strukovnih studija, specijalističke akademske studije) odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje pet godina i licencom za projektovanje, izdatom u skladu sa Zakonom.

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, lice odgovarajuće struke sa licencom za projektovanje može biti odgovorni projektant, dok izradu tehničke dokumentacije može da vrši isključivo privredno društvo, odnosno drugo pravno lice, odnosno preduzetnik (odnosno samo privredno društvo ili drugo pravno lice za objekte za čiju izgradnju građevinsku dozvolu izdaje ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva).

Kada je reč o podnošenju zahteva u objedinjenoj proceduri, investitor može ovlastiti bilo koje potpuno poslovno sposobno lice da ga zastupa u postupku (što podrazumeva preduzimanje svih radnji), saglasno članu 49. stav 3. Zakona o opštem upravnom postupku.

Način opštenja između nadležnog organa i stranke regulisan je odredbama Zakona o opštem upravnom postupku. Članom 56. Zakona o opštem upravnom postupku propisano je da organ i stranka opšte u pisanom ili usmenom obliku, pri čemu opštenje u pisanom obliku obuhvata opštenje elektronskim putem i u papirnom obliku. U članu 57. stav 2. istog Zakona propisano je da stranka elektronskim putem opšti sa organom ako se prethodno sa tim saglasi ili ako je to posebnim propisom određeno.

Članom 8. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da objedinjena procedura u postupcima za izdavanje akata u ostvarivanju prava na izgradnju i korišćenje objekata, između ostalog, obuhvata i izdavanje građevinske dozvole. U članu 8a st. 1 - 2. Zakona propisano je da se razmena dokumenata i podnesaka u objedinjenoj proceduri obavlja elektronskim putem, kao i da se sva akta koja u vezi sa objedinjenom procedurom donose nadležni organi i imaoci javnih ovlašćenja, kao i podnesci i dokumenti koji se dostavljaju u objedinjenoj proceduri, uključujući i tehničku dokumentaciju, dostavljaju u formi elektronskog dokumenta. 

Imajući u vidu odredbe citiranih propisa, kao i odredbe člana 4. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, mišljenja smo da stranka može izjaviti nadležnom organu žalbu na rešenje o građevinskoj dozvoli isključivo elektronskim putem, posredstvom Centralnog informacionog sistema, i to u formi elektronskog dokumenta. 

Način i vreme dostave u objedinjenoj proceduri regulisano je odrtedbama člana 4. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedenim članom Pravilnika propisano je da se dostava podnesaka, akata i dokumentacije u objedinjenoj proceduri između podnosioca zahteva i nadležnog organa, kao i između nadležnog organa i imalaca javnih ovlašćenja smatra izvršenom danom kada je podnesak, odnosno akt, odnosno dokumentacija od strane pošiljaoca prosleđena primaocu kroz Centralni informacioni sistem (CIS). Istim članom je propisano da, u slučaju dostave akta koji nadležni organ donosi po zahtevu podnosioca, dostava se smatra izvršenom danom kada su kumulativno ispunjeni sledeći uslovi:

• da je nadležni organ elektronskom poštom kroz CIS prosledio podnosiocu zahteva obaveštenje o mogućnosti preuzimanja tog akta kroz CIS i
• da je podnosiocu omogućeno preuzimanje tog akta kroz CIS.

U Vašem pitanju nije navedeno o kom konkretnom zahtevu je reč, u okviru objedinjene procedure. Međutim, u svakom od članova Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji regulišu postupanje nadležnog organa po prijemu odgovarajućeg zahteva, propisano je da ukoliko nisu ispunjeni formalni uslovi za dalje postupanje po zahtevu, nadležni organ zahtev odbacuje zaključkom, uz navođenje svih nedostataka.

U skladu sa tim, nadležni organ je u obavezi da, postupajući po zahtevu kojim se pokreće određena faza objedinjene procedure, u zaključku o odbacivanju zahteva navede sve eventualne nedostatke. Eventualno navođenje nedostataka koji nisu bili navedeni u prvobitnom zaključku o odbacivanju zahteva, nije u skladu sa odredbama Pravilnika o  postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Mišljenja smo da je nadležni organ pravilno postupio kada je odbio Vaš drugi usaglašeni zahtev, s obzirom da je stavom 5. člana 18. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjne procedure elektronskim putem propisano da podnosilac zahteva može samo jednom iskoristiti pravo na podnošenje usaglašenog zahteva bez obaveze dostavljanja tehničke dokumentacije uz zahtev koji je odbačen i ponovnog plaćanja administrativne takse za podnošenje zahteva i naknade navedene u članu 16. stav 2. tačka 3)., a imajući u vidu odredbu člana 98. Zakona o opštem upravnom postupku kojima je supsidijarno regulisan odustanak od zahteva i posledice odustanka.

Članom 32. stav 4. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisano je da, ako je za prijavljenu vrstu radova zakonom koji uređuje bezbednost i zdravlje na radu propisana obaveza podnošenja elaborata o uređenju gradilišta, uz prijavu radova može biti podnet taj elaborat i izveštaj o početku radova, u kom slučaju nadležni organ u ime i za račun poslodavca nadležnoj inspekciji rada bez odlaganja prosleđuje taj elaborat i izveštaj.

Saglasno citiranoj odredbe Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, ukoliko je podnosilac zahteva priložio elaborat o uređenju gradilišta i izveštaj o početku radova, nadležni organ je u obavezi da taj elaborat i izveštaj, posredstvom CEOP-a, prosledi nadležnoj inspekciji rada u ime i za račun podnosioca zahteva.

Saglasno članu 38. stav 4. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, ako investitor u roku od deset dana od prijema zaključka o odbacivanju zahteva za davanje saglasnosti na tehničku dokumentaciju, a najkasnije 30 dana od dana njegovog objavljivanja na internet stranici nadležnog organa, postupi u skladu sa primedbama iz zaključka, odnosno podnese nadležnom organu dokumentaciju usaglašenu sa primedbama iz tog zaključka, nema obavezu ponovnog plaćanja administrativne takse za podnošenje zahteva i naknade za Centralnu evidenciju, kao ni obavezu ponovnog dostavljanja dokumentacije, odnosno dela tehničke dokumentacije koja nije bila predmet usaglašavanja sa primedbama iz tog zaključka.

Imajući u vidu činjenicu da se građevinska dozvola izdaje na ime investitora (u skladu sa članom 135a stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji), mišljenja smo da se i ostala akta u postupku izgradnje izdaju na ime investitora. 

Shodno odredbama člana 139. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da po žalbi na rešenje o građevinskoj dozvoli jedinice lokalne samouprave, kao i na prvostepeno rešenje o odobrenju izvođenja radova iz člana 145. Zakona o planiranju i izgradnji jedinice lokalne samouprave, rešava ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva.

Po prijemu žalbe/prigovora prvostepeni organ odlučuje da li će sam rešavati žalbu ili je potrebno da je prosledi drugostepenom organu.

Dakle, žalba se predaje za drugostepeni organ preko prvostepenog organa, koji tu žalbu može, shodno odredbama tač. 1. člana 162. Zakona o opštem upravnom postupku, odbaciti rešenjem koja nije blagovremena, nije dozvoljena, koju je podnelo neovlašćeno lice ili koja nije uređena u roku koji je organ odredio. Ako prvostepeni organ ne odbaci žalbu, niti prihvati žalbeni zahtev, prosleđuje žalbu na odlučivanje  drugostepenom organu.

Članom 136. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se građevinska dozvola izdaje rešenjem, u roku od pet radnih dana od dana podnošenja zahteva (pod uslovom da su ispunjeni svi propisani uslovi za njeno izdavanje).

Članom 8a stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da sva akta koja u vezi sa objedinjenom procedurom donose nadležni organi i imaoci javnih ovlašćenja, kao i podnesci i dokumenti koji se dostavljaju u objedinjenoj proceduri, uključujući i tehničku dokumentaciju, dostavljaju se u formi elektronskog dokumenta. U članu 8v stav 3. Zakona propisano je da je registrator objedinjenih procedura dužan da obezbedi objavljivanje lokacijskih uslova, građevinske i upotrebne dozvole u elektronskom obliku putem interneta, u roku od tri radna dana od dana njihovog izdavanja.

Shodno citiranim odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, elektronski dokument se smatra donetim (izdatim) kada ovlašćeno lice digitalno potpiše predmetni dokument, a objavljivanje izdatog akta, posredstvom Centralne evidencije objedinjenih procedura, vrši se najkasnije u roku od tri radna dana od dana izdavanja. Kada je reč o roku važenja lokacijskih uslova, on je nedvosmisleno propisan članom 57. stav 7. Zakona o planiranju i izgradnji i iznosi 12 meseci od dana izdavanja (a ne od dana objavljivanja).

Članom 3. stav 2. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisano je da sva akta koja donose, odnosno razmenjuju, nadležni organ i imaoci javnih ovlašćenja u objedinjenoj proceduri i/ili radi upotrebe u toj proceduri, kao i drugi dokumenti koje podnosilac zahteva, nadležni organ i imaoci javnih ovlašćenja dostavljaju u objedinjenoj proceduri, dostavljaju se u formi elektronskog dokumenta, u pdf formatu, potpisanom kvalifikovanim elektronskim potpisom.

Kada je reč o licima koja potpisuju tehničku dokumentaciju, u Prilogu 12 Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata regulisani su forma tehničke dokumentacije i elektronsko potpisivanje, za potrebe objedinjene procedure, a takođe je taksativno navedeno koja lica elektronski potpisuju pojedine dokumente. Prilog 12 Pravilnika možete pronaći posredstvom sledećeg linka: http://gradjevinskedozvole.rs/Files/00577/Prilog-12.pdf

Kao što je u Vašem pitanju konstatovano, članom 126. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da tehničku dokumentaciju za izgradnju objekata može da izrađuje privredno društvo, odnosno drugo pravno lice, odnosno preduzetnik koji su upisani u registar privrednih subjekata. Iz citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji proizlazi da preduzetnik registrovan kod Agencije za privredne registre ima mogućnost da izrađuje tehničku dokumentaciju za izgradnju objekata, bez ispunjavanja dodatnih uslova.

Napominjemo da su Zakonom o planiranju i izgradnji (član 128) propisani posebni uslovi koje mora da ispunjava odgovorni projektant.

Kao što je u Vašem pitanju konstatovano, članom 8đ stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da tokom sprovođenja objedinjene procedure, nadležni organ isključivo vrši proveru ispunjenosti formalnih uslova za izgradnju i ne upušta se u ocenu tehničke dokumentacije, niti ispituje verodostojnost dokumenata koje pribavlja u toj proceduri, već lokacijske uslove, građevinsku i upotrebnu dozvolu izdaje, a prijavu radova potvrđuje, u skladu sa aktima i drugim dokumentima iz člana 8b Zakona.

Ukoliko nadležni organ utvrdi da su u konkretnom slučaju ispunjeni svi formalni uslovi propisani članom 8đ stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji, u obavezi je da izda traženi dokument.

U vezi sa eventualnom izradom tehničke dokumentacije suprotno propisima i pravilima struke, ukazujemo Vam na odredbe člana 162. stav 3. Zakona o planiranju i izgradnji, kojim je propisano da će Inženjerska komora Srbije rešenjem oduzeti izdatu licencu, ako utvrdi da ovlašćeno lice nesavesno i nestručno obavlja poslove za koje mu je licenca izdata. Takođe, članom 164. stav 1. tačka 5) Zakona utvrđeno je da Inženjerska komora Srbije organizuje sudove časti za utvrđivanje povreda profesionalnih standarda i normativa (profesionalne odgovornosti), kao i za izricanje mera za te povrede. Shodno tome, članom 176. stav 3. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da, kada građevinski inspektor utvrdi da je postupanje lica sa odgovarajućom licencom u suprotnosti sa propisima, odnosno pravilima struke, dužan je da o tome obavesti nadležni organ i organizaciju koja je izdala licencu radi utvrđivanja odgovornosti.

Članom 3. stav 2. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisano je da sva akta koja donose, odnosno razmenjuju, nadležni organ i imaoci javnih ovlašćenja u objedinjenoj proceduri i/ili radi upotrebe u toj proceduri, kao i drugi dokumenti koje podnosilac zahteva, nadležni organ i imaoci javnih ovlašćenja dostavljaju u objedinjenoj proceduri, dostavljaju se u formi elektronskog dokumenta, u pdf formatu, potpisanom kvalifikovanim elektronskim potpisom. Članom 2. Zakona o elektronskom dokumentu („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 51/2009) regulisano je da je Elektronski dokument skup podataka sastavljen od slova, brojeva, simbola, grafičkih, zvučnih i video zapisa sadržanih u podnesku, pismenu, rešenju, ispravi ili bilo kom drugom aktu koji sačine pravna i fizička lica ili organi vlasti radi korišćenja u pravnom prometu ili u upravnom, sudskom ili drugom postupku pred organima vlasti, ako je elektronski izrađen, digitalizovan, poslat, primljen, sačuvan ili arhiviran na elektronskom, magnetnom, optičkom ili drugom mediju.

Iz odredbi citiranih propisa proizlazi da je nadležni organ, u postupku sprovođenja objedinjene procedure, u obavezi da sve akte (za koje je nadležan) izdaje u formi elektronskog dokumenta, i to u pdf formatu, kao i da ih potpiše kvalifikovanim elektronskim potpisom. Izrada elektronskog dokumenta ne podrazumeva da predmetni akt prethodno bude izrađen u papirnom obliku, svojeručno potpisan od strane ovlašćenog lica i overen pečatom. Elektronski potpis mora biti validan, a u slučaju da nije validan, smatra se da digitalno potpisivanje nije ni izvršeno.

: Članom 8v stav 3. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da je lice koje vodi registar objedinjenih procedura (registrator) dužno da obezbedi objavljivanje lokacijskih uslova, građevinske i upotrebne dozvole u elektronskom obliku putem interneta, u roku od tri radna dana od dana njihovog izdavanja.

Pretragu objavljenih akata u Centralnom registru objedinjenih procedura (koji obuhvata i izdate građevinske dozvole) možete izvršiti posredstvom sledećeg linka: https://ceop.apr.gov.rs/eregistrationportal/Public/Manage/Publications

Nakon stupanja na snagu Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata, Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture donelo je Uputstvo o formatima elektronskih dokumenata i njihovo dostavljanje u CEOP-u. Cilj Uputstva je pojašnjenje načina kreiranja dokumentacije koja se dostavlja u objedinjenoj proceduri, propisanoj Zakonom o planiranju i izgradnji.

Na strani 10. Uputstva navedeno je da elektronsko potpisivanje dela projekta obavezno vrše:

• odgovorno lice projektanta predmetnog dela projekta;
• odgovorni projektant predmetnog dela projekta;
• vršilac tehničke kontrole predmetnog dela projekta (samo u slučaju kada je propisana tehnička kontrola projekta za građevinsku dozvolu).

Shodno citiranim odredbama Uputstva, svaki deo projekta potpisuju odgovorni projektant i odgovorno lice projektanta tog dela projekta, a po potrebi i vršilac tehničke kontrole predmetnog dela projekta (ukoliko je propisana tehnička kontrola projekta za građevinsku dozvolu). Projekat je dovoljno elektronski potpisati jednom, na predviđenom mestu.

Članom 209. stav 1. tačka 2. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da će se novčanom kaznom od 25.000 do 50.000 dinara ili kaznom zatvora do 30 dana kazniti za prekršaj odgovorno službeno lice u nadležnom organu uprave ako ne izda lokacijske uslove, građevinsku, odnosno upotrebnu dozvolu u propisanom roku. Prekršajnu prijavu u tom slučaju podnosi registrator Centralne evidencije objedinjenih procedura, u skladu sa članom 8g stav 7. Zakona o planiranju i izgradnji. Shodno tome, informaciju o eventualnom nepostupanju u propisanom roku po zahtevima za izdavanje lokacijskih uslova, građevinske, odnosno upotrebne dozvole možete proslediti registratoru Centralne evidencije objedinjenih procedura, radi podnošenja prekršajne prijave.

Takođe, članom 172. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da nadzor nad izvršavanjem odredaba Zakona i propisa donetih na osnovu Zakona, vrši ministarstvo nadležno za poslove urbanizma i građevinarstva, pa eventualne pritužbe možete uputiti i neposredno Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Razmena dokumenata i podnesaka u objedinjenoj proceduri, u koju spada i izmena građevinske dozvole, počev od  1. januara 2016. godine obavlja se elektronskim putem, saglasno članu 132. stav 2.  Zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 132/2014).

Zahtev za izdavanje klauzule pravnosnažnosti akta donetog u postupku objedinjene procedure podnosi lice koje je za to ovlašćeno kod podnosioca zahteva (odgovorno lice ili drugo lice na koje je to ovlašćenje preneto).

Nije propisano plaćanje taksi za izdavanje klauzule pravnosnažnosti.

Članom 14. Zakona o opštem upravnom postupku propisano je da je pravnosnažno rešenje ono rešenje protiv koga ne može da se izjavi žalba, niti pokrene upravni spor. Članom 136. stav 3. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se na rešenje o građevinskoj dozvoli može izjaviti žalba u roku od osam dana od dana dostavljanja, dok nije propisana mogućnost pokretanja upravnog spora, izuzev u slučaju rešenja koje donosi nadležno ministarstvo. Ukoliko je reč o rešenju o građevinskoj dozvoli (ili rešenju o odobrenju izvođenja radova), pravnosnažnost nastupa po proteku osmog dana od dana dostavljanja rešenja, pod uslovom da nije izjavljena žalba, kao i da nije reč o rešenju koje je donelo nadležno ministarstvo.

Ukoliko nadležni organ, u postupku po prijavi radova, utvrdi da nisu ispunjeni propisani formalni uslovi i odbaci prijavu, neophodno je podneti novu prijavu sa pratećom dokumentacijom, što podrazumeva i novi dokaz o uplati administrativne takse za podnošenje prijave i naknade za Centralnu evidenciju.

Mogućnost izgradnje bilo koje vrste objekta zavisi od planskog akta i rešavanja imovinsko-pravnih odnosa na predmetnoj parceli. Ukoliko postoje uslovi za izgradnju nekog objekta, neophodno je pribaviti i građevinsku dozvolu koja, između ostalog, sadrži podatke o investitoru, objektu čije se građenje dozvoljava sa podacima o gabaritu, visini, ukupnoj površini i predračunskoj vrednosti objekta, kao i katastarskoj parceli, odnosno katastarskim parcelama na kojima se gradi objekat.

Pretragu objavljenih akata (građevinskih dozvola) u Centralnom registru objedinjenih procedura možete izvršiti posredstvom sledećeg linka: https://ceop.apr.gov.rs/eregistrationportal/Public/Manage/Publications

Ukoliko za izgradnju predmetnog objekta nije izdata građevinske dozvola, ukazujemo Vam na odredbe člana 176. stav 1. tačka 1) Zakona o planiranju i izgradnji, kojim je propisano da je građevinski inspektor U vršenju inspekcijskog nadzora ovlašćen da naredi rešenjem obustavu radova i uklanjanje objekta ili njegovog dela, ako se objekat gradi ili je njegovo građenje završeno bez građevinske dozvole, odnosno ako se objekat gradi suprotno lokacijskim uslovima, odnosno građevinskoj dozvoli, odnosno potvrdi o prijavi radova.

Članom 8v stav 3. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da je lice koje vodi registar objedinjenih procedura (registrator) dužno da obezbedi objavljivanje lokacijskih uslova, građevinske i upotrebne dozvole u elektronskom obliku putem interneta, u roku od tri radna dana od dana njihovog izdavanja.

Pretragu objavljenih akata u Centralnom registru objedinjenih procedura možete izvršiti posredstvom sledećeg linka: https://ceop.apr.gov.rs/eregistrationportal/Public/Manage/Publications

Mogućnost izgradnje bilo koje vrste objekta zavisi od planskog akta i rešavanja imovinsko-planskih odnosa na predmetnoj parceli.

Pitanje u vezi sa elektronskim potpisivanjem iznosa doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta ne odnosi se na primenu odredaba Zakona o planiranju i izgradnji. Ovlašćenje za utvrđivanje, odnosno elektronsko potpisivanje iznosa doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta utvrđuje se odgovarajućim aktom o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u organizacionoj jedinici gradske/opštinske uprave kojoj je povereno obavljanje te vrste poslova. Shodno tome, odredbama Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta ovlašćenje za utvrđivanje iznosa doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta može biti povereno licima na onim radnim mestima za koje se proceni da je takva vrsta ovlašćenja u skladu sa njihovim sposobnostima, što podrazumeva i odgovarajući nivo odgovornosti.

Odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, kao i podzakonskih akata donetih na osnovu tog Zakona, nije posebno regulisano pitanje ovlašćenja za preduzimanje pojedinih radnji u okviru objedinjene procedure, u ime i za račun jedinice lokalne samouprave u svojstvu investitora. Međutim, ukoliko bi u konkretnom slučaju načelnik Odeljenja bio podnosilac zahteva, a ista organizaciona jedinica je nadležna i za rešavanje po tom zahtevu, mišljenja smo da bi takva situacija predstavljala sukob interesa u postupanju. Shodno tome, smatramo da bi lice ovlašćeno za rukovođenje opštinskom, odnosno gradskom upravom (načelnik uprave) trebalo da odredi bilo koje lice koje je potpuno poslovno sposobno, da u ime i za račun opštinske/gradske uprave sprovede potrebne radnje u okviru objedinjene procedure u konkretnom predmetu.

Trenutno se ovaj postupak ne vrši kroz CEOP, već je potrebno da se investitor direktno obrati organu nadležnom za poslove državnog premera i katastra. Ova funkcionalnost bi trebalo da bude omogućena u narednoj nadogradnji elektronskog sistema za podnošenje zahteva za gradnju.

Lokacijski uslovi sadrže sve urbanističke, tehničke i druge uslove i podatke potrebne za izradu idejnog projekta, projekta za građevinsku dozvolu i projekta za izvođenje.

Na osnovu dobijenih lokacijskih uslova vrši se izrada projekta za građevinsku dozvolu, odnosno idejnog projekta (u slučaju izvođenja radova iz čl.145. Zakona o planiranju i izgradnji), radi ishodovanja rešenja o građevinskoj dozvoli, odnosno rešenja o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona. Podnošenje zahteva za izdavanje rešenja o građevinskoj dozvoli, odnosno rešenja o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona, vrši se kroz Centralni informacioni sistem (CIS), u skladu sa čl.16, odnosno čl.28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u sekciji Propisi.

Takođe, nadležni organ kroz CIS dostavlja doneto rešenje o građevinskoj dozvoli, odnosno rešenje o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona, imaocima javnih ovlašćenja nadležnim za utvrđivanje uslova za projektovanje, odnosno priključenje objekta na infrastrukturnu mrežu, radi informisanja.

Prema tome, sva komunikacija između investitora, nadležnog organa i imaoca javnih ovlašćenja vrši se isključivo kroz CIS, osim u slučaju kada je lokacijskim uslovima predviđen uslov za izdavanje građevinske dozvole da se između investitora i imaoca javnih ovlašćenja sklopi ugovor, odnosno drugi dokaz o obezbeđivanju nedostajuće infrastrukture, u tom slučaju je potrebno obratiti se imaocima javnih ovlašćenja direktno.

Osam dana pre početka izvođenja radova potrebno je izvršiti prijavu radova, u skladu sa čl.31. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Svi zahtevi koji se podnose za potrebe izvođenja radova ili građenja objekata podnose se organu nadležnom za izdavanje građevinske dozvole, kroz Centralni informacioni sistem (CIS), kome možete pristupiti ovde.

Sva uputstva za korišćenje portala za elektronsko podnošenje zahteva za građenje možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u sekciji E-procedura.

 Nadležnost

Ukoliko je u konkretnom slučaju reč o objektu iz čl.133. Zakona o planiranju i izgradnji, lokacijske uslove, odnosno rešenje o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona, odnosno građevinsku dozvolu za izgradnju ovih objekata izdaje Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

U skladu sa čl.134. st.1. ovog zakona, poverava se autonomnoj pokrajini izdavanje građevinskih dozvola za izgradnju objekata određenih u članu 133. ovog zakona koji se u celini grade na teritoriji autonomne pokrajine.

U skladu sa čl.134. st.2. ovog zakona, poverava se jedinicama lokalne samouprave izdavanje građevinskih dozvola za izgradnju objekata koji nisu određeni u članu 133. ovog zakona.

1. Taksa za zahtev propisana je Tarifnim brojem 1 Tarife Republičkih administrativnih taksi, koja predstavlja sastavni deo Zakona o Republičkim administrativnim taksama („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 43/2003, 51/2003 - ispr., 61/2005, 101/2005 - dr. zakon, 5/2009, 54/2009, 50/2011, 70/2011 - usklađeni din. izn., 55/2012 - usklađeni din. izn., 93/2012, 47/2013 - usklađeni din. izn., 65/2013 - dr. zakon, 57/2014 - usklađeni din. izn., 45/2015 - usklađeni din. izn., 83/2015, 112/2015, 50/2016 - usklađeni din. izn. i 61/2017 - usklađeni din. izn.). Iznos takse za Tarifni broj 1 je 310 dinara.

2. Članom 8đ Zakona o planiranju i izgradnji, kojim su propisane granice ovlašćenja nadležnog organa, regulisano je da nadležni organ, u okviru provere ispunjenosti formalnih uslova, između ostalog, proverava da li je uz zahtev priložen dokaz o uplati propisane naknade, odnosno takse. Shodno citiranoj odredbi Zakona, ukoliko podnosilac zahteva ne dostavi dokaz o uplati propisanog iznosa takse, odnosno naknade, to predstavlja razlog za odbacivanje zahteva zbog neispunjenosti formalnih uslova.

3. Ukoliko podnosilac zahteva ne dostavi dokaz o uplati propisanog iznosa takse, odnosno naknade, nadležni organ donosi rešenje o odbacivanju zahteva zbog neispunjenosti formalnih uslova.

Uslovi i dokumentacija potrebni za podnošenje zahteva za izdavanje građevinske dozvole su identični za domaća i strana pravna lica.

Pre podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole neophodno je pribaviti lokacijske uslove. Takođe, pre pribavljanja lokacijskih uslova, a za potrebe izrade idejnog rešenja, moguće je od nadležnog organa za izdavanje građevinske dozvole pribaviti informaciju o lokaciji, koja sadrži podatke o mogućnostima i ograničenjima gradnje na predmetnoj katastarskoj parceli na osnovu planskog dokumenta.

Postupak izdavanja građevinske dozvole, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 135. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu http://gradjevinskedozvole.rs, u okviru Sekcije „Propisi“.

Ukoliko je u konkretnom slučaju reč o pomoćnom objektu u smislu odredaba Zakona o planiranju i izgradnji (objekat koji je u funkciji glavnog objekta, a gradi se na istoj parceli na kojoj je sagrađen ili može biti sagrađen glavni stambeni, poslovni ili objekat javne namene), njegovo građenje vrši se na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova. Postupak izdavanja rešenja kojim se odobrava izvođenje radova, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu http://gradjevinskedozvole.rs, u okviru Sekcije „Propisi“. Uz zahtev za izdavanje rešenja o odobrenju za izvođenje radova prilaže se i dokaz o uplati administrativne takse za podnošenje zahteva i donošenje rešenja i naknade za Centralnu evidenciju objedinjenih procedura.

Ukoliko je reč o montažnom objektu, njegovo postavljanje i uklanjanje nije predmet regulisanja Zakona o planiranju i izgradnji, već odgovarajućeg akta jedinice lokalne samouprave.

Članom 8d. st.1.tač.2)Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da nadležni organ po zahtevu za izdavanje građevinske dozvole, dozvolu izdaje najkasnije u roku od pet radnih dana od dana podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole.

Članom 209. st.1. tač. 2) Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da će se kaznom od 25.000 do 50.000 dinara ili kaznom zatvora do 30 dana kazniće se za prekršaj odgovorno službeno lice u nadležnom organu uprave ako ne izda lokacijske uslove, građevinsku, odnosno upotrebnu dozvolu u propisanom roku (čl. 8d, 53, 56, 136. i 158). Član 209. st. 2. ovog zakona regulisano je da će se za ponovljeni prekršaj iz stava 1. ovog člana učiniocu će se izreći novčana kazna i kazna zatvora do 30 dana. Zahtev za pokretanje prekršajnog postupka iz stava 1. tač. 2) podnosi građevinski inspektor, u skladu sa čl. 209.st. 3. Zakona o planiranju i izgradnji.

Takođe, članom 8g.st.7. ovog zakona regulisano je da je registrator centralne evidencije dužan da bez odlaganja podnese prekršajnu prijavu protiv odgovornog lica u nadležnom organu ako ne izda lokacijske uslove, građevinsku, odnosno upotrebnu dozvolu u propisanom roku.

Ukoliko smatrate da nadležni organ ne postupa u skladu sa zakonom, možete se obratiti Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. U skladu sa čl.172. st.1. Zakona o planiranju i izgradnji, nadzor nad izvršavanjem odredaba ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona, vrši Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Davanje saglasnosti na tehničku dokumentaciju u pogledu mera zaštite od požara i prijava radova predstavljaju dva odvojena postupka obuhvaćena objedinjenom procedurom. Odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, kao ni Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem nije propisan obavezni redosled sprovođenja ova dva postupka.

Takođe, članom 8đ Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da tokom sprovođenja objedinjene procedure, nadležni organ isključivo vrši proveru ispunjenosti formalnih uslova za izgradnju, što podrazumeva proveru da li je uz zahtev, odnosno prijavu priložena sva dokumentacija propisana Zakonom i podzakonskim aktima donetim na osnovu Zakona.

Imajući u vidu napred navedeno, nadležni organ ima pravo isključivo da vrši proveru ispunjenosti formalnih uslova (propisanih članom 8đ stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji), ali ne i da zahteva prethodno sprovođenje drugog postupka, čiji redosled nije izričito propisan.

Ukoliko bi nakon prijave radova organ nadležan za poslove zaštite od požara odbacio zahtev za davanje saglasnosti na projekat za izvođenje, iz razloga koji podrazumevaju izmenu tehničke dokumentacije na osnovu koje je izdata građevinska dozvola, podnosilac zahteva bi bio dužan da obustavi gradnju i podnese zahtev za izmenu građevinske dozvole.  

Članom 37. stav 1. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisano je da, kada je zakonom kojim se uređuje zaštita od požara utvrđena obaveza pribavljanja saglasnosti na tehničku dokumentaciju u pogledu mera zaštite od požara, investitor dostavlja nadležnom organu glavni projekat zaštite od požara, izrađen u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita od požara i projekat za izvođenje, izrađen u skladu sa pravilnikom kojim se uređuje sadržina tehničke dokumentacije, kao i dokaz o uplati administrativne takse za podnošenje zahteva i naknade za Centralnu evidenciju. Članom 20. stav 1. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata propisano je da se tehnička dokumentacija, odnosno njeni delovi za potrebe objedinjene procedure izrađuju u elektronskoj formi, na način da se onemogući promena njihovog sadržaja, kao elektronski dokument potpisan kvalifikovanim elektronskim potpisom, odnosno potpisima.

Imajući u vidu citirane odredbe relevantnih pravilnika, ukoliko je utvrđena obaveza pribavljanja saglasnosti na tehničku dokumentaciju u pogledu mera zaštite od požara, investitor dostavlja nadležnom organu projekat za izvođenje u elektronskoj formi, u svemu u skladu sa odredbama Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata.

Odredbama Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem priključenje objekta na infrastrukturu predviđeno je kao poseban postupak u okviru objedinjene procedure. Uz zahtev za priključenje objekta za priključenje objekta na komunalnu i drugu infrastrukturu prilažu se separat iz projekta izvedenog objekta, odnosno iz projekta za izvođenje ako u toku građenja nije odstupljeno od projekta za izvođenje sa tehničkim opisom i grafičkim prilozima, kojim se prikazuje predmetni priključak i sinhron plan svih priključaka, kao i dokaz o uplati naknade za Centralnu evidenciju.

Članom 8đ stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji  propisano je da tokom sprovođenja objedinjene procedure, nadležni organ isključivo vrši proveru ispunjenosti formalnih uslova za izgradnju i ne upušta se u ocenu tehničke dokumentacije, niti ispituje verodostojnost dokumenata koje pribavlja u toj proceduri. Shodno citiranoj odredbi Zakona, ukoliko je uz zahtev za priključenje objekta na komunalnu i drugu infrastrukturu priložena sva propisana dokumentacija, nadležni organ je u obavezi da uputi zahtev imaocu javnih ovlašćenja da izvrši priključenje u skladu sa tim zahtevom.  Članom 41. stav 1. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisano je da, ukoliko je objekat izveden u skladu sa građevinskom dozvolom i projektom za izvođenje, imalac javnih ovlašćenja je dužan da izvrši priključenje objekta na komunalnu i drugu infrastrukturu.

Iz citiranih odredbi Zakona o planiranju i izgradnji i Pravilnika  o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem proizlazi da u postupku priključenja objekta na infrastrukturu nadležni organ ima ovlašćenje da vrši proveru ispunjenosti formalnih uslova, dok imalac javnih ovlašćenja proverava da li je objekat izveden u skladu sa građevinskom dozvolom i projektom za izvođenje. Ukoliko su oba uslova ispunjena, imalac javnih ovlašćenja je u obavezi da izvrši priključenje.

Obaveza sprovođenja ostalih postupaka koji su obuhvaćeni objedinjenom procedurom (prijava radova, prijava završetka izrade temelja i prijava završetka objekta u konstruktivnom smislu) postoji nezavisno od postupka priključenja objekta na infrastrukturu i investitor je odgovoran za njihovo sprovođenje.

Da, moguće je, s tim što je u Podacima o podnosiocu zahteva potrebno uneti podatke o licu koje će elektronski potpisati zahtev (a ne lica na čije je ime tvoren nalog).

Članom 3. stav 2. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisano je da se sva akta koja donose, odnosno razmenjuju, nadležni organ i imaoci javnih ovlašćenja u objedinjenoj proceduri i/ili radi upotrebe u toj proceduri, kao i drugi dokumenti koje podnosilac zahteva, nadležni organ i imaoci javnih ovlašćenja dostavljaju u objedinjenoj proceduri, dostavljaju u formi elektronskog dokumenta, u pdf formatu, potpisanom kvalifikovanim elektronskim potpisom.

Prema tome, potrebno je da lice koje je podnosilac zahteva dostavi dokumentaciju koju je potrebno da elektronski potpiše, osim tehničke dokumentacije čije se elektronsko potpisivanje vrši u skladu sa Pravilnikom o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokuemtnacije prema klasi i nameni objekata. Shodno čl.3.st.3. ovog pravilnika, izuzetno od stava 2. ovog člana, tehnička dokumentacija se dostavlja u dwf ili dwg formatu, potpisanom kvalifikovanim elektronskim potpisom, u skladu sa propisom koji uređuje sadržinu, način i postupak izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata, a ako taj format nije potpisan, ta dokumentacija se dostavlja i u pdf formatu, potpisanom kvalifikovanim elektronskim potpisom.

Pravilnik, kao i druga Zakonska i podzakonska akta možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u sekciji Propisi.

Ukoliko investitor ne poseduje kvalifikovani elektronski potpis, može ovlastiti drugo fizičko ili pravno lice (punomoćnika) da u njegovo ime podnese zahtev.

Podnosilac zahteva može biti fizičko lice koje je istovremeno i investitor, zakonski zastupnik pravnog lica investitora (direktor ili vlasnik), ovlašćeno lice investitora (lice upisano u APR, zaposleni kojeg ovlasti zakonski zastupnik) ili punomoćnik (projektant, advokat ili treće fizičko lice).

U skladu sa čl.3 st.7. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, ako se zahtev podnosi preko punomoćnika, uz zahtev se prilaže skenirana kopija (digitalizovani primerak) punomoćja, koja ne mora biti overena od strane organa koji je po zakonu nadležan za overu, s tim što nadležni organ može naknadno tražiti da mu se dostavi overeno punomoćje, ako posumnja u njegovu istinitost. Punomoćje potpisuje punomoćnik kvalifikovanim elektronskim potpisom.

Ako se lokacijski uslovi mogu utvrditi uvidom u planski dokument, odnosno separat, nadležni organ je dužan da ih izda u roku od pet radnih dana od dana prijema zahteva iz člana 6. ovog pravilnika, u skladu sa propisom kojim se uređuje izdavanje lokacijskih uslova, i da o tome obavesti podnosioca zahteva, u skladu sa čl.8d. Zakona o planiranju i izgradnji (ovde), odnosno u skladu sa čl.10. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u sekciji Propisi.

Međutim, ako se lokacijski uslovi ne mogu pribaviti uvidom u planski dokument, odnosno separat, nadležni organ je dužan da u roku od pet radnih dana od dana prijema zahteva za izdavanje lokacijskih uslova, imaocima javnih ovlašćenja, koji u skladu sa ovim zakonom i posebnim propisom utvrđuju uslove za izgradnju objekata, dostavi zahtev za izdavanjem tih uslova, shodno čl.8b. st.1.Zakona o planiranju i izgradnji. U tom periodu od pet radnih dana nadležni organ pribavlja svu potrebnu dokumentaciju od Službe za katastar nepokretnosti, koja po zahtevu dostavlja traženu dokumentaciju bez odlaganja.  Imalac javnih ovlašćenja je dužan da postupi po zahtevu za izdavanje uslova za projektovanje i priključenje, u roku od 15 dana od dana prijema zahteva, a za objekte iz člana 133. ovog zakona u roku od 30 dana od dana prijema zahteva. Nakon toga, nadležni organ je dužan da izda lokacijske uslove u skladu sa propisom kojim se uređuje izdavanje lokacijskih uslova, u roku od pet radnih dana od dana dostavljanja uslova za projektovanje i priključenje.

Članom 209. st.1. tač. 2) Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da će se kaznom od 25.000 do 50.000 dinara ili kaznom zatvora do 30 dana kazniće se za prekršaj odgovorno službeno lice u nadležnom organu uprave ako ne izda lokacijske uslove, građevinsku, odnosno upotrebnu dozvolu u propisanom roku (čl. 8d, 53, 56, 136. i 158). Član 209. st. 2. ovog zakona regulisano je da će se za ponovljeni prekršaj iz stava 1. ovog člana učiniocu će se izreći novčana kazna i kazna zatvora do 30 dana. Zahtev za pokretanje prekršajnog postupka iz stava 1. tač. 2) podnosi građevinski inspektor, u skladu sa čl. 209.st. 3. Zakona o planiranju i izgradnji.

U skladu sa čl.8v Zakona o planiranju i izgradnji, registrator je dužan da podnese prekršajnu prijavu iz člana 211a ovog zakona, protiv imaoca javnih ovlašćenja i odgovornog lica imaoca javnih ovlašćenja, ako tokom sprovođenja objedinjene procedure taj imalac javnih ovlašćenja ne postupa na način i u rokovima propisanim ovim zakonom, najkasnije u roku od tri radna dana od isteka propisanog roka za postupanje od strane imaoca javnih ovlašćenja.

Član 8g st. 6 Zakona o planiranju i izgradnji predviđa obavezu Centralnog registratora da  bez odlaganja podnese prekršajnu prijavu protiv registratora nadležnog organa u slučaju prekoračenja propisanih rokova, odnosno nepodnošenja odgovarajuće prekršajne prijave protiv imalaca javnih ovlašćenja.

Ukoliko smatrate da nadležni organ ne postupa u skladu sa zakonom, možete se obratiti Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. U skladu sa čl.172. st.1. Zakona o planiranju i izgradnji, nadzor nad izvršavanjem odredaba ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona, vrši Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Potrebno je da lice koje je opunomoćeno/ovlašćeno da podnese zahtev elektronski potpiše dokumentaciju koju dostavlja kroz CIS.

Shodno čl.3.st.2. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, sva akta koja donose, odnosno razmenjuju, nadležni organ i imaoci javnih ovlašćenja u objedinjenoj proceduri i/ili radi upotrebe u toj proceduri, kao i drugi dokumenti koje podnosilac zahteva, nadležni organ i imaoci javnih ovlašćenja dostavljaju u objedinjenoj proceduri, dostavljaju se u formi elektronskog dokumenta, u pdf formatu, potpisanom kvalifikovanim elektronskim potpisom.

Tehnički opis i popis radova ne smatra se tehničkom dokumentacijom, shodno čl.116. Zakona o planiranju i izgradnji. Prema tome, tehnički opis i popis radova ne mora da izrađuje stručno lice sa licencom, već to može da uradi lice koje je investitor radova (koji može biti i fizičko lice). Prema tome, tehnički opis i popis radova elektronski potpisuje lice koje je investitor radova, odnosno lice koje je ovlašćeno od strane investitora da u njegovo ime podnese zahtev.

Potrebno je sačekati da svi imaoci javnih ovlašćenja dostave odgovore, pa tek nakon toga doneti zaključak o odbacivanju zahteva, uz navođenje svih nedostataka, shodno čl.8. st.1. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Shodno navedenoj odredbi čl.138a.st.2. Zakona o planiranju i izgradnji, investitor može pristupiti građenju i na osnovu konačnog rešenja o građevinskoj dozvoli i prijavi radova iz člana 148. ovog zakona, na sopstveni rizik i odgovornost.

Prema tome, moguće je izvršiti prijavu radova iako u konkretnom slučaju nije pribavljena klauzula o pravnosnažnosti.

U slučaju da se prethodno pribavlja klauzula pravnosnažnosti:

Kroz sistem podnosilac zahteva može podneti zahtev za izdavanje klauzule pravnosnažnosti, što se vrši bez ikakvih uplata. Za podnošenje ovog zahteva potrebno je da se odabere opcija „Započnite nov zahtev“, i u spisku zahteva, odabrati „Ostali zahtevi“. Takođe, nadležni organ isto može priložiti kroz sistem klauzulu o pravnosnažnosti rešenja, ako žalba nije izjavljena, odnosno ako je istekao rok za žalbu. (ova funkcionalnost je skoro uvedena u CIS)

Član 138a

Građenju se može pristupiti na osnovu pravnosnažnog rešenja o građevinskoj dozvoli i prijavi radova iz člana 148. ovog zakona.

Investitor može pristupiti građenju i na osnovu konačnog rešenja o građevinskoj dozvoli i prijavi radova iz člana 148. ovog zakona, na sopstveni rizik i odgovornost.

Ako je stranka pokrenula upravni spor, a investitor iz tog razloga ne započne sa građenjem objekta do pravnosnažnosti rešenja, investitor ima pravo na naknadu štete i na izgubljenu dobit u skladu sa zakonom, ako se utvrdi da je tužba neosnovana.

1. Mišljenja smo da je potrebno do daljnjeg proveru elektronskog potpisa vršiti kroz Adobe Reader u slučaju dokumentacije u .pdf formatu, s obzirom na to da je već uočen problem sa proverom elektronskog potpisa kroz CIS, o čemu je obavešten tim za tehničku podršku.

2.Podnosilac zahteva ima pravo na podnošenje usaglašenog zahteva nakon podnošenja prvobitnog zahteva za izdavanje loakcijskih uslova, pri čemu  ne dostavlja dokumentaciju podnetu uz zahtev koji je odbačen, niti ponovo plaća administrativnu taksu za podnošenje zahteva i naknadu navedenu u članu 6. stav 2. tačka 2) Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Ukoliko je podnosilac već iskoristio pravo na podnošenje usaglašenog zahteva, u tom slučaju je potrebno da podnese nov zahtev za izdavanje lokacijskih uslova.

Članom 8.stavom 6. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem (ovde) propisano je da ako podnosilac zahteva u roku od deset dana od prijema zaključka iz st. 1. i 2. ovog člana, a najkasnije 30 dana od dana njegovog objavljivanja na internet stranici nadležnog organa, podnese usaglašeni zahtev i otkloni sve utvrđene nedostatke, ne dostavlja dokumentaciju podnetu uz zahtev koji je odbačen, niti ponovo plaća administrativnu taksu za podnošenje zahteva i naknadu navedenu u članu 6. stav 2. tačka 2) ovog pravilnika.

Podnosilac zahteva može samo jednom iskoristiti pravo na podnošenje usaglašenog zahteva bez obaveze dostavljanja dokumentacije podnete uz zahtev koji je odbačen i ponovnog plaćanja administrativne takse za podnošenje zahteva i naknade navedenih u članu 6. stav 2. tačka 2) ovog pravilnika.

Odbacivanje zahteva, pravo prigovora i pravo na podnošenje usaglašenog zahteva

Član 8.

Ako nisu ispunjeni formalni uslovi za dalje postupanje po zahtevu, propisani članom 7. ovog pravilnika, odnosno ako se za predmetnu izgradnju ili izvođenje radova ne pribavljaju lokacijski uslovi, nadležni organ zahtev za izdavanje lokacijskih uslova odbacuje zaključkom uz navođenje svih nedostataka, odnosno razloga za odbacivanje (taksativno navodi svaki od nedostajućih podataka u zahtevu, odnosno svaki od nedostajućih priloga, kao i nedostatke priloga koji su podneti uz zahtev).

Nadležni organ će zahtev za izdavanje lokacijskih uslova odbaciti zaključkom i kada idejno rešenje ne sadrži podatke potrebne za izdavanje lokacijskih uslova, uz navođenje svih nedostataka, odnosno razloga za odbacivanje, ne upuštajući se u ocenu tehničke dokumentacije u skladu sa odredbom člana 8đ Zakona.

Izuzetno od stava 1. ovog člana nadležni organ neće odbaciti zahtev za izdavanje lokacijskih uslova ako je podnosilac u zahtevu pogrešno uneo klasu i namenu objekta, već će te podatke ispraviti kroz CIS, na osnovu idejnog rešenja dostavljenog uz zahtev.

Protiv zaključka iz st. 1. i 2. ovog člana podnosilac zahteva može izjaviti prigovor nadležnom opštinskom, odnosno gradskom veću, preko nadležnog organa, u roku od tri dana od dana dostavljanja.

Ako je zaključak iz st. 1. i 2. ovog člana donelo ministarstvo nadležno za poslove urbanizma i građevinarstva, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine, prigovor se izjavljuje Vladi, odnosno izvršnom organu autonomne pokrajine.

Ako podnosilac zahteva u roku od deset dana od prijema zaključka iz st. 1. i 2. ovog člana, a najkasnije 30 dana od dana njegovog objavljivanja na internet stranici nadležnog organa, podnese usaglašeni zahtev i otkloni sve utvrđene nedostatke, ne dostavlja dokumentaciju podnetu uz zahtev koji je odbačen, niti ponovo plaća administrativnu taksu za podnošenje zahteva i naknadu navedenu u članu 6. stav 2. tačka 2) ovog pravilnika.

Podnosilac zahteva može samo jednom iskoristiti pravo na podnošenje usaglašenog zahteva bez obaveze dostavljanja dokumentacije podnete uz zahtev koji je odbačen i ponovnog plaćanja administrativne takse za podnošenje zahteva i naknade navedenih u članu 6. stav 2. tačka 2) ovog pravilnika.

Ako uz usaglašeni zahtev iz stava 6. ovog člana podnosilac dostavi izmenjen dokument u odnosu na dokument koji je već dostavio uz odbačeni zahtev, nadležni organ će postupati po tom izmenjenom dokumentu.

Ako zbog izmenjenog dokumenta nastupi dodatni formalni nedostatak koji je razlog za odbacivanje zahteva, podnosilac ne može ponovo koristiti pravo iz stava 6. ovog člana.

Ako podnosilac zahteva usaglašeni zahtev iz stava 6. ovog člana podnosi kako bi dostavio idejno rešenje izmenjeno u skladu sa razlozima navedenim u zaključku kojim je inicijalni zahtev odbačen, nadležni organ ponovo pribavlja samo one uslove za projektovanje i priključenje za koje su izmenama idejnog rešenja promenjeni bitni elementi za njihovo utvrđivanje.

Ako nadležni organ, u slučaju iz stava 10. ovog člana, ponovo zatraži uslove za projektovanje i priključenje zato što sumnja da su izmenama idejnog rešenja promenjeni bitni elementi za njihovo utvrđivanje, imalac javnih ovlašćenja kome su ti uslovi ponovo traženi ima pravo na ponovnu naplatu naknade za njihovu izradu, samo ako su izmenama idejnog rešenja bitni elementi za utvrđenje tih uslova stvarno i promenjeni.

Podnošenje zahteva za davanje saglasnosti na tehničku dokumentaciju u pogledu mera zaštite od požara vrši se u skladu sa čl. 37. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde

Podnošenje zahteva vrši se kroz Centralni informacioni sistem, kome možete pristupiti ovde.

Sva uputstva za korišćenje portala za elektronsko podnošenje zahteva za građenje možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u sekciji E-procedura.

1. Sistem za podnošenje elektronskih prijava za izdavanje dokumenata za građenje (CEOP) dozvoljava unos podataka samo za jedno lice na čije ime će glasiti rešenje o građevinskoj dozvoli, ali je moguć unos podataka za neograničeni broj investitora (u zavisnosti od konkretnog slučaja). To praktično znači da bi u slučaju izdavanja građevinske dozvole u rešenju bili navedeni podaci o svim investitorima (odnosno 2 u konkretnom slučaju). Prilikom popunjavanja zahteva najpre se unose podaci o podnosiocu, odnosno licu na čije ime će glasiti rešenje o građevinskoj dozvoli, a u jednom od narednih „koraka“ i podaci o investitoru, odnosno investitorima.
2. S obzirom na činjenicu da je u jednom zahtevu moguće uneti podatke o svim investitorima, nema potrebe za podnošenjem više zahteva.
3. Članom 158. stav 4. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se upotrebna dozvola izdaje za ceo objekat ili za deo objekta koji predstavlja tehničko-tehnološku celinu i može se kao takav samostalno koristiti. Shodno citiranoj odredbi Zakona, ukoliko jedan deo objekta obuhvaćenog građevinskom dozvolom (odnosno jedan stan) predstavlja tehničko-tehnološku celinu i može se kao takav samostalno koristiti, postoji mogućnost izdavanja upotrebne dozvole samo za taj deo objekta, pod uslovom da za njega bude dostavljena dokumentacija propisana članom 42. stav 2. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Ukoliko potencijalni investitor dobije tzv. "negativne" lokacijske uslove, dalje postupanje zavisi od razloga zbog kojih su izdati "negativni" lokacijski uslovi.
Ukoliko na predmetnoj lokaciji, prema važećem planskom dokumentu, uopšte nije moguće izvoditi radove, odnosno graditi objekat, nema svrhe ponovo podnositi zahtev za izdavanje lokacijskih uslova.
Ukoliko potencijalni investitor otkloni razloge zbog kojih su doneti "negativni" lokacijski uslovi, može podneti novi zahtev za izdavanje lokacijskih uslova. Podnošenje novog zahteva podrazumeva novi postupak za koji se posebno plaćaju propisana taksa i naknada, u skladu sa članom 6. stav 2. tačka 2. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Članom 136. stav 3. Zakona o planiranju i izgradnji, kao i članom 23. stav 1. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisano je da se na rešenje o građevinskoj dozvoli može izjaviti žalba u roku od osam dana od dana dostavljanja. S obzirom na to da postupanje drugostepenog organa po žalbi na rešenje o građevinskoj dozvoli nije regulisano odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, kao ni Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, shodno se primenjuju odgovarajuće odredbe Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni list SRJ“ broj 33/97 i 31/01 i „Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 30/10).

Članom 237. stav 1. Zakona o opštem upravnom postupku propisano je da se rešenje po žalbi mora doneti i dostaviti stranci što pre, a najdocnije u roku od dva meseca od dana predaje žalbe, ako posebnim zakonom nije određen kraći rok (što u konkretnom slučaju nije).

Odbacivanje zahteva, pravo žalbe i pravo na podnošenje novog zahteva bez naplate

administrativne takse regulisano je čl.44. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde. Ukoliko podnosilac prilikom podnošenja usaglašenog zahteva, nakon prvobitno odbijenog zahteva, nije otklonio sve utvrđene nedostatke, potrebno je da podnese novi zahtev za izdavanje upotrebne dozvole.

U skladu sa čl.44.st.6. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, ako nadležni organ u postupku po zahtevu ne odobri upotrebu objekta, podnosilac zahteva ima pravo na povraćaj republičke administrativne takse za donošenje rešenja, navedene u članu 42. stav 2. tačka 3) ovog pravilnika, odnosno da tu taksu upotrebi u ponovljenom postupku.

Član 44.

Ako nisu ispunjeni formalni uslovi za dalje postupanje po zahtevu, propisani članom 43. ovog pravilnika, nadležni organ zahtev odbacuje zaključkom, u roku od pet radnih dana od dana podnošenja zahteva, uz navođenje razloga za takvu odluku.

Protiv zaključka iz stava 1. ovog člana podnosilac zahteva može izjaviti prigovor nadležnom opštinskom, odnosno gradskom veću, preko nadležnog organa, u roku od tri dana od dana dostavljanja.

Ako je zaključak iz stava 1. ovog člana donelo ministarstvo nadležno za poslove urbanizma i građevinarstva, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine, prigovor se izjavljuje Vladi, odnosno izvršnom organu autonomne pokrajine.

Ako podnosilac zahteva u roku od deset dana od dana prijema zaključka, a najkasnije 30 dana od njegovog objavljivanja na internet stranici nadležnog organa, podnese usaglašeni zahtev i otkloni sve utvrđene nedostatke, ne dostavlja dokumentaciju podnetu uz zahtev koji je odbačen, niti ponovo plaća administrativne takse i naknade navedene u članu 42. stav 2. tačka 3) ovog pravilnika.

Podnosilac zahteva može samo jednom iskoristiti pravo na podnošenje usaglašenog zahteva bez obaveze dostavljanja dokumentacije podnete uz zahtev koji je odbačen i ponovnog plaćanja administrativne takse za podnošenje zahteva i naknada navedenih u članu 42. stav 2. tačka 3) ovog pravilnika.

Ako nadležni organ u postupku po zahtevu ne odobri upotrebu objekta, podnosilac zahteva ima pravo na povraćaj republičke administrativne takse za donošenje rešenja, navedene u članu 42. stav 2. tačka 3) ovog pravilnika, odnosno da tu taksu upotrebi u ponovljenom postupku.

Ako uz usaglašeni zahtev iz stava 4. ovog člana podnosilac dostavi izmenjen dokument u odnosu na dokument koji je već dostavio uz odbačeni zahtev, nadležni organ će postupati po tom izmenjenom dokumentu. Ako zbog izmenjenog dokumenta nastupi dodatni formalni nedostatak koji je razlog za odbacivanje zahteva, podnosilac ne može ponovo koristiti pravo iz stava 4. ovog člana.

Članom 8d. st.1.tač.6) Zakona o planiranju  izgradnji propisano je da nadležni organ, po zahtevu za izdavanje rešenja iz člana 145. ovog zakona rešenje izdaje najkasnije u roku od pet radnih dana od dana podnošenja zahteva.

Članom 209. st.1. tač. 2) Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da će se kaznom od 25.000 do 50.000 dinara ili kaznom zatvora do 30 dana kazniće se za prekršaj odgovorno službeno lice u nadležnom organu uprave ako ne izda odgovorajuća akta u propisanom roku (čl. 8d, 53, 56, 136. i 158). Član 209. st. 2. ovog zakona regulisano je da će se za ponovljeni prekršaj iz stava 1. ovog člana učiniocu će se izreći novčana kazna i kazna zatvora do 30 dana. Zahtev za pokretanje prekršajnog postupka iz stava 1. tač. 2) podnosi građevinski inspektor, u skladu sa čl. 209.st. 3. Zakona o planiranju i izgradnji.

Ukoliko smatrate da nadležni organ ne postupa u skladu sa zakonom, možete se obratiti Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. U skladu sa čl.172. st.1. Zakona o planiranju i izgradnji, nadzor nad izvršavanjem odredaba ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona, vrši Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Članom 55. stav 1. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisano je da su podaci o toku svakog pojedinačnog predmeta, kao i akta nadležnih organa za koja je propisano da se objavljuju na internet stranici nadležnog organa, javno dostupni u elektronskom obliku, preko internet strane nadležnog organa i Agencije za privredne registre svim zainteresovanim licima. (Registar: Građevinske dozvole > Pristup Centralnom informacionom sistemu).

Imajući u vidu citiranu odredbu Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, pretragu izdatih građevinskih dozvola u elektronskom obliku možete izvršiti preko Portala Centralne evidencije objedinjenih procedura, posredstvom sledećeg linka: https://ceop.apr.gov.rs/eregistrationportal/Public/Manage/Publications 

Članom 8d.st.1.tač.5) Zakona o planrianju i izgradnji propisano je da nadležni organ po zahtevu za izdavanje upotrebne dozvole, dozvolu izdaje najkasnije u roku od pet radnih dana od dana podnošenja zahteva za izdavanje upotrebne dozvole.

 Članom 209. st.1. tač. 2) Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da će se kaznom od 25.000 do 50.000 dinara ili kaznom zatvora do 30 dana kazniće se za prekršaj odgovorno službeno lice u nadležnom organu uprave ako ne izda lokacijske uslove, građevinsku i upotrebnu dozvolu u propisanom roku (čl. 8d, 53, 56, 136. i 158). Član 209. st. 2. ovog zakona regulisano je da će se za ponovljeni prekršaj iz stava 1. ovog člana učiniocu će se izreći novčana kazna i kazna zatvora do 30 dana. Zahtev za pokretanje prekršajnog postupka iz stava 1. tač. 2) podnosi građevinski inspektor, u skladu sa čl. 209.st. 3. Zakona o planiranju i izgradnji.

Ukoliko smatrate da nadležni organ ne postupa u skladu sa zakonom, možete se obratiti Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. U skladu sa čl.172. st.1. Zakona o planiranju i izgradnji, nadzor nad izvršavanjem odredaba ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona, vrši Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Podnosilac zahteva ne može pristupiti komunikaciji sa imaocima javnih ovlašćenja kroz Centralni informacioni sistem, jer to nije predviđeno postupkom objedinjene procedure.

Podnosilac zahteva upućuje svoj zahtev, odnosno prijavu, organu nadležnom za izdavanje građevinske dozvole, koji zatim ostvaruje komunikaciju sa imaocima javnih ovlašćenja.

Pravilnikom o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem (ovde) bliže se propisuje predmet i postupak sprovođenja objedinjene procedure kroz Centralni informacioni sistem za elektronsko postupanje u okviru objedinjene procedure u postupcima za izdavanje akata u ostvarivanju prava na izgradnju i upotrebu objekata, a naročito način razmene dokumenata i podnesaka u objedinjenoj proceduri elektronskim putem, kao i forma u kojoj se dostavljaju, odnosno razmenjuju podnesci i dokumenta, uključujući i tehničku dokumentaciju i akata koja u vezi sa objedinjenom procedurom donose nadležni organi i imaoci javnih ovlašćenja, sadržina i način izdavanja građevinske i upotrebne dozvole, vođenje i sadržina registra objedinjenih

procedura i centralne evidencije, kao i ovlašćenja i obaveze registratora i obim javne dostupnosti podataka i dokumenata sadržanih u registru.

Članom 35.st.1. Pravilnika propisano je da nadležni organ bez odlaganja potvrđuje prijem izjave iz člana 34. stav 1. ovog pravilnika, osim ako je podnosilac u prijavi naveo podatke koji nisu u skladu sa podacima iz građevinske dozvole, odnosno rešenja iz člana 145. Zakona na osnovu kojih se gradi, kao i ako nije dostavio dokaz iz člana 34. stav 2. ovog pravilnika, u kom slučaju nalaže investitoru da bez odlaganja dostavi urednu prijavu temelja, odnosno dokaz iz člana 34. stav 2. ovog pravilnika i obaveštava ga da će se ako ne postupi po tom nalogu smatrati da nije izvršena uredna prijava temelja.

Ukoliko smatrate da nadležni organ ne postupa u skladu sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji i podzakonskih akata donetih na osnovu ovog zakona,  potrebno je da se obratite Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. Shodno čl.172.st.1. Zakona o planiranju i izgradnji, nadzor nad izvršavanjem odredaba ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona, vrši ministarstvo nadležno za poslove urbanizma i građevinarstva.

Prijava završetka izrade temelja i završetka objekta u konstruktivnom smislu

Izjava o završetku izrade temelja

Član 34.

Izvođač radova podnosi nadležnom organu izjavu o završetku izrade temelja kroz CIS, odmah po završetku njihove izgradnje.

Uz izjavu iz stava 1. ovog člana izvođač radova obavezno podnosi geodetski snimak izgrađenih temelja, izrađen u skladu sa propisima kojim se uređuje izvođenje geodetskih radova.

Postupanje nadležnog organa i inspekcije po prijemu izjave o završetku izrade temelja

Član 35.

Nadležni organ bez odlaganja potvrđuje prijem izjave iz člana 34. stav 1. ovog pravilnika, osim ako je podnosilac u prijavi naveo podatke koji nisu u skladu sa podacima iz građevinske dozvole, odnosno rešenja iz člana 145. Zakona na osnovu kojih se gradi, kao i ako nije dostavio dokaz iz člana 34. stav 2. ovog pravilnika, u kom slučaju nalaže investitoru da bez odlaganja dostavi urednu prijavu temelja, odnosno dokaz iz člana 34. stav 2. ovog pravilnika i obaveštava ga da će se ako ne postupi po tom nalogu smatrati da nije izvršena uredna prijava temelja.

Nadležni organ, u roku od tri dana od dana prijema izjave iz člana 34. stav 1. ovog pravilnika, obaveštava nadležnu građevinsku inspekciju o prijemu te izjave, bez obzira da li je ta izjava uredna i potpuna.

Ako nadležni organ na osnovu geodetskog snimka utvrdi da postoji odstupanje izgrađenih temelja u odnosu na izdatu građevinsku dozvolu, bez odlaganja će o tome obavestiti građevinskog inspektora.

Nadležna građevinska inspekcija je obavezna da u roku od tri radna dana po prijemu obaveštenja iz stava 2. ovog člana izvrši inspekcijski nadzor izgrađenih temelja i da o rezultatima tog nadzora obavesti nadležni organ.

1. Potrebno je pristupiti izmeni rešenja o građevinskoj dozvoli.

Članom 141. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da, ukoliko se nakon pravnosnažnosti rešenja o građevinskoj dozvoli promeni investitor, novi investitor je dužan da u roku od 15 dana od dana nastanka promene, podnese organu koji je izdao građevinsku dozvolu zahtev za izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli.

Podnošenje zahteva za izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli vrši se u skladu sa čl.24. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

2. Potrebno je ponovno prijaviti radove. Prijava radova vrši se u skladu sa čl.31. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Kada je reč o odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, članom 133. propisani su radovi za koje građevinsku dozvolu za izgradnju objekata izdaje ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva, dok je u članu 134. stav 2. Zakona navedeno da se jedinicama lokalne samouprave poverava izdavanje građevinskih dozvola za izgradnju objekata koji nisu određeni u članu 133. Zakona.

Imajući u vidu da radovi koje ste opisali u Vašem pitanju nisu obuhvaćeni članom 133. Zakona o planiranju i izgradnji, za izdavanje građevinske dozvole u konkretnom slučaju nadležna je ejdinica lokalne samouprave.

Zbog činjenice da je reč o radovima koje bi trebalo izvesti na teritoriji grada Beograda, treba imati u vidu i odredbe Statuta grada Beograda (“Službeni list grada Beograda” broj 39/2008, 6/2010, 23/2013, 7/2016 - Odluka US RS i 17/2016). Članom 25. stav 1. tačka 5. Statuta grada Beograda propisano je da Grad, preko svojih organa, u skladu sa Ustavom i zakonom, izdaje građevinske dozvole za izgradnju i rekonstrukciju objekata preko 800 m² bruto razvijene građevinske površine, dok je članom 77. stav 1. tačka 6. Statuta regulisano da gradska opština, u skladu sa zakonom i Statutom, preko svojih organa donosi rešenje u prvom stepenu o građevinskoj dozvoli za izgradnju ili rekonstrukciju objekata do 800 m² bruto razvijene građevinske površine.

Iz Vašeg pitanja proizlazi da je reč o radovima na ravnom krovu, a da je površina krova koji je predmet intervencije manja od 800 m² bruto razvijene građevinske površine. Shodno tome, mišljenja smo da je u konkretnom slučaju za izdavanje rešenja za odobrenje izvođenja radova po članu 145. Zakona o planiranju i izgradnji nadležna gradska opštna na čijoj teritoriji bi trebalo izvesti radove (Novi Beograd).

Shodno čl.1. Zakona o vraćanju (restituciji) imovine crkvama i verskim zajednicama („Sl. Glasnik RS“, br.46/2006), da se ovim zakonom uređuju uslovi, način i postupak vraćanja imovine koja je na teritoriji Republike Srbije oduzeta od crkava i verskih zajednica, kao i od njihovih zadužbina i društava (u daljem tekstu: crkve i verske zajednice), primenom propisa o agrarnoj reformi, nacionalizaciji, sekvestraciji i drugih propisa koji su doneseni i primenjivani u periodu od 1945. godine, kao i svim drugim aktima kojima je vršeno oduzimanje te imovine, bez tržišne naknade, svojina Srpske Pravoslavne Crkve ne smatra se javnom svojinom. Shodno tome, Srpska Pravoslavna Crkva nije oslobođena doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta.

Članom 97.st.7. Zakona o planiranju i izgradnji regulisano je da skupština jedinice lokalne samouprave opštim aktom utvrđuje zone i vrste namena objekta iz stava 2. ovog člana, iznose koeficijenata zone i koeficijenata namene, kriterijume, iznos i postupak umanjivanja doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta posebna umanjenja iznosa doprinosa za nedostajuću infrastrukturu kao i uslove i način obračuna umanjenja iz stava 5. ovog člana, i druge pogodnosti za investitore, metod valorizacije u slučaju plaćanja u ratama kao i druga pitanja od značaja za obračun i naplatu doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta, u skladu sa ovim zakonom, a svojim pojedinačnim aktom može predvideti dodatne pogodnosti za plaćanje doprinosa za objekte od posebnog značaja za razvoj jedinice lokalne samouprave.

Članom 97.st.8. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se doprinos za uređivanje građevinskog zemljišta ne obračunava za objekte javne namene u javnoj svojini, objekte komunalne i druge infrastrukture, proizvodne i skladišne objekte, podzemne etaže objekata visokogradnje (prostor namenjen za garažiranje vozila, podstanice, trafostanice, ostave, vešernice i sl.), osim za delove podzemne etaže koje se koriste za komercijalne delatnosti, otvorena dečja igrališta, otvorene sportske terene i atletske staze.

Ako se lokacijski uslovi mogu utvrditi uvidom u planski dokument, odnosno separat, nadležni organ je dužan da ih izda u roku od pet radnih dana od dana prijema zahteva iz člana 6. ovog pravilnika, u skladu sa propisom kojim se uređuje izdavanje lokacijskih uslova, i da o tome obavesti podnosioca zahteva, u skladu sa čl.8d. Zakona o planiranju i izgradnji (ovde), odnosno u skladu sa čl.10. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Međutim, ako se lokacijski uslovi ne mogu pribaviti uvidom u planski dokument, odnosno separat, nadležni organ je dužan da u roku od pet radnih dana od dana prijema zahteva za izdavanje lokacijskih uslova, imaocima javnih ovlašćenja, koji u skladu sa ovim zakonom i posebnim propisom utvrđuju uslove za izgradnju objekata, dostavi zahtev za izdavanjem tih uslova, shodno čl.8b. st.1.Zakona o planiranju i izgradnji. Imalac javnih ovlašćenja je dužan da postupi po zahtevu za izdavanje uslova za projektovanje i priključenje, u roku od 15 dana od dana prijema zahteva, a za objekte iz člana 133. ovog zakona u roku od 30 dana od dana prijema zahteva. Nakon toga, nadležni organ je dužan da izda lokacijske uslove u skladu sa propisom kojim se uređuje izdavanje lokacijskih uslova, u roku od pet radnih dana od dana dostavljanja uslova za projektovanje i priključenje.

Članom 209. st.1. tač. 2) Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da će se kaznom od 25.000 do 50.000 dinara ili kaznom zatvora do 30 dana kazniće se za prekršaj odgovorno službeno lice u nadležnom organu uprave ako ne izda lokacijske uslove, građevinsku, odnosno upotrebnu dozvolu u propisanom roku (čl. 8d, 53, 56, 136. i 158). Član 209. st. 2. ovog zakona regulisano je da će se za ponovljeni prekršaj iz stava 1. ovog člana učiniocu će se izreći novčana kazna i kazna zatvora do 30 dana. Zahtev za pokretanje prekršajnog postupka iz stava 1. tač. 2) podnosi građevinski inspektor, u skladu sa čl. 209.st. 3. Zakona o planiranju i izgradnji.

U skladu sa čl.8v Zakona o planiranju i izgradnji, registrator je dužan da podnese prekršajnu prijavu iz člana 211a ovog zakona, protiv imaoca javnih ovlašćenja i odgovornog lica imaoca javnih ovlašćenja, ako tokom sprovođenja objedinjene procedure taj imalac javnih ovlašćenja ne postupa na način i u rokovima propisanim ovim zakonom, najkasnije u roku od tri radna dana od isteka propisanog roka za postupanje od strane imaoca javnih ovlašćenja.

Član 8g st. 6 Zakona o planiranju i izgradnji predviđa obavezu Centralnog registratora da  bez odlaganja podnese prekršajnu prijavu protiv registratora nadležnog organa u slučaju prekoračenja propisanih rokova, odnosno nepodnošenja odgovarajuće prekršajne prijave protiv imalaca javnih ovlašćenja.

Ukoliko smatrate da nadležni organ ne postupa u skladu sa zakonom, možete se obratiti Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. U skladu sa čl.172. st.1. Zakona o planiranju i izgradnji, nadzor nad izvršavanjem odredaba ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona, vrši Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

1.Potrebno je uneti podatak o roku završetka građenja, shodno čl.148.st.4. Zakona o planiranju i izgradnji.

Članom 148.st.4. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da je u prijavi radova investitor navodi datum početka i rok završetka građenja, odnosno izvođenja radova.

2.U zahtev se unosi datum izdavanja građevinske dozvole, a ne kada je ishodavana klauzula o pravnosnažnosti.

3.Shodno čl.31. st.2. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem , uz prijavu radova podnosi se dokaz o izmirenju obaveza u pogledu doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta, ako je rešenjem o građevinskoj dozvoli predviđeno jednokratno plaćanje te obaveze, odnosno dokaz o uplati prve rate ako je rešenjem o građevinskoj dozvoli predviđeno plaćanje te obaveze na rate, u kom slučaju se dostavlja i sredstvo obezbeđenja za plaćanje doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta u skladu sa zakonom, ako se gradi objekat čija ukupna bruto razvijena građevinska površina prelazi 200 m², odnosno objekat sa više od dve stambene jedinice.

Prema tome, potrebno je svakako priložiti dokaz o izmirenju obaveza u pogledu doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta, bez obzira što je ovaj dokaz već priložen uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole.

U sistemu ne postoji vremensko ograničenje za obradu zahteva tako od mesnih prilika I dogovorenih uslova saradnje sa imaocima javnih ovlšćenja, zavisi I način postupanja. Ipak ukoliko se radi o povredi odnosno prekoračenju rokova uzimaće se u obzir radni dani I aktivnostI preduzete u okviru radnog vremena.

Takva mogućnost nije Pravilnikom o postupku sprovođenja objedinjne procedure predviđena pa samim tim nije predviđena ni u sistemu CEOP.

U ovakvoj situaciji, obzirom da je propisana obaveza nadležnog organa da po službenoj dužnosti podnosi zahtev za upis prava svojine po pravnosnažnoj upotrebnoj dozvoli izdatoj u postupku objedinjene procedure, nadležni organ je shodno važećim odredbama UP-a dužan da void računa o  rokovima pravnosnažnosti tako da je odmah po ispunjavanju uslova za pravnosnažnost izdatog rešenja o upotrebnoj dozvoli, dužan da izda klauzulu pravnosnažnosti na to rešenje a potom I da podnese zahtev za upis prava svojine po toj pravnosnažnoj upotrebnoj dozvoli.

Članom 8. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisan je obuhvat objedinjene procedure, odnosno koje aktivnosti se realizuju u okviru objedinjene procedure. Poslednja aktivnost u postupku objedinjene procedure je upis prava svojine na izgrađenom objektu.
Kada je reč o ispravci greške u rešenju, ukazujemo na odredbe člana 144. Zakona o opštem upravnom postupku, kojim je propisano da organ uvek može da ispravi svoje rešenje ili njegove overene prepise i ukloni greške u imenima ili brojevima, pisanju ili računanju i druge očigledne netačnosti.
Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji i Zakona o opštem upravnom postupku, mišljenja smo da se ispravka rešenja RGZ-a o upisu posebnih delova u katastar nepokretnosti vrši mimo objedinjene procedure, u skladu sa odredbama Zakona o opštem upravnom postupku.

Investitor je dužan da pre podnošenja prijave radova u sistemu CEOP pribavi potvrdu organa nadležnog za obračun i naplatu doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta o regulisanju obaveza u pogledu ovog doprinosa.

Uz prijavu radova potrebno je dostaviti  skeniranu originalnu potvrdu sa elektronskim potpisom podnosioca zahteva.

Iz Vašeg pitanja ne može se zaključiti da li ste mislili na naknadu za informacioni sistem Centralne evidencije objedinjenih procedura (CEOP) ili na republičku administrativnu taksu.

Pitanje naknada koje naplaćuje Agencija za privredne registre regulisano je Zakonom o Agenciji za privredne registre. Članom 5a. predmetnog Zakona propisano je da Agencija za obavljanje poslova u skladu sa zakonom ostvaruje naknade od korisnika usluga. U stavu 3. istog člana propisano je da će Agencija ustupiti podatke i dokumenta bez naknade državnim organima i organizacijama, organima autonomnih pokrajina i jedinicama lokalne samouprave, Agencija će, na pismeni i obrazloženi zahtev, u slučajevima kada su im ti podaci potrebni za obavljanje poslova iz njihove nadležnosti. Vrsta, obim, način isporuke podataka i dokumenata i ostala pitanja u vezi sa korišćenjem podataka utvrđuje se aktom upravnog odbora Agencije na koji saglasnost daje Vlada.

Iz odredbi Zakona o Agenciji za privredne registre proizlazi da mogućnost oslobađanja plaćanja naknade za informacioni sistem Centralne evidencije objedinjenih procedura postoji samo u slučaju iz stava 3. citiranog člana.  

Kada je reč o republičkoj administrativnoj taksi, plaćanja su oslobođeni, saglasno članu 18. Zakona o republičkim administrativnim taksama:

- organi, organizacije i institucije Republike Srbije;
- organi i organizacije autonomnih pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave;
- organizacije obaveznog socijalnog osiguranja;
- ustanove osnovane od strane Republike Srbije, autonomnih pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave;
- Crkve i verske zajednice, registrovane u skladu sa Zakonom o crkvama i verskim zajednicama;
- Crveni krst Srbije;
- diplomatsko-konzularna predstavništva strane države, pod uslovom uzajamnosti.

Imajući u vidu odredbe člana 18. Zakona o republičkim administrativnim taksama, Direkcija za plovne puteve, kao sastavni deo Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrkture, oslobođena je obaveze plaćanja republičke administrativne takse.

Ne, nije potrebno formirati posebno izveštaje van sistema, jer je kroz CIS ova opcija omogućena.

Članom 8v.st.4. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da je registrator odgovoran za zakonito, sistematično i ažurno vođenje registra objedinjenih

procedura, u skladu sa ovim zakonom.

Međutim, formiranjem Centralnog informacionog sistema ova opcija postaje automatski omogućena.

Registrator može napraviti pregled izveštaja o predmetima kroz CIS odabirom opcije Izveštaji.

Ne, nije potrebno formirati posebno izveštaje van sistema, jer je kroz CIS ova opcija omogućena.

Članom 8v.st.4. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da je registrator odgovoran za zakonito, sistematično i ažurno vođenje registra objedinjenih

procedura, u skladu sa ovim zakonom.

Međutim, formiranjem Centralnog informacionog sistema ova opcija postaje automatski omogućena.

Registrator može napraviti pregled izveštaja o predmetima kroz CIS odabirom opcije Izveštaji.

Iz Vašeg pitanja se ne može zaključiti o kakvoj vrsti objekta je reč, već samo o budućoj nameni tog objekta. Shodno tome, upućujemo Vas na odredbe člana 2. tačka 22) Zakona o planiranju i izgradnji, kojim je regulisano da je objekat građevina spojena sa tlom, koja predstavlja fizičku, funkcionalnu, tehničko - tehnološku ili biotehničku celinu (zgrade svih vrsta, saobraćajni, vodoprivredni i energetski objekti, objekti infrastrukture elektronskih komunikacija - kablovska kanalizacija, objekti komunalne infrastrukture, priključak na elektroenergetsku mrežu, industrijski, poljoprivredni i drugi privredni objekti, objekti sporta i rekreacije, groblja, skloništa i sl.), koji može biti podzemni ili nadzemni. Ukoliko u konkretnom slučaju nije reč o objektu koji je obuhvaćen citiranom definicijom, njegovo postavljanje nije predmet regulisanja Zakona o planiranju i izgradnji.

Izgradnja objekata vrši se na osnovu građevinske dozvole, izuzev objekata koji su obuhvaćeni odredbama čl. 144 – 146. Zakona o planiranju i izgradnji. Tekst Zakona možete pronaći ovde.

Postavljanje oglasnih plakata i panoa nije predmet regulisanja Zakona o planiranju i izgradnji, već Zakona o oglašavanju („Službeni glasnik republike Srbije“ broj 79/05 i 83/14). Prema članu 25. Zakona o oglašavanju, oglasni pano se može postaviti na javnim površinama na osnovu dozvole nadležnog organa, dok su članom 26. Zakona propisani slučajevi u kojima je dozvoljeno oglašavanje na plakatu postavljenom na javnoj površini. Prema članu 27. Zakona o oglašavanju, na površinama koje nisu javne, postavljanje plakata dozvoljeno je samo uz saglasnost vlasnika, odnosno korisnika te površine.

U postupku izdavanja akata u vezi izgradnje objekata, obaveza je nadležnog organa da primenjuje odredbe važećeg Zakona o planiranju i izgradnji i Zakona o opštem upravnom postupku, odredbe važećih podzakonskih akata i da u svim slučajevima koji nisu propisani Pravilnikom o postupku sporovđenja objedinjene procedure, supsidijarno primenjuje odgovrajuće odredbe ZUP-a.

Usaglašeni zahtev shodno odredbama Pravilnika kojim je regulisana objedinjena procedura,  može se podneti samo jednom  i u krajnjem roku od 30 dana.

To znači, ukoliko stranka podnese usaglašeni zahtev nakon isteka propisanog roka, nadležni organ je dužan da postupi u smislu odredbi ZUP-a i donese zaključak o odbacivanju zahteva kao nedopuštenog.

U drugom slučaju koji navodite, ukoliko stranka podnese novi zahtev u tom slučaju ne postoji obaveza nadležnog organa da utvrđuje da li se eventalno radi o usaglašenom  zahtevu, već da postupa u smislu odgovarajućih odredbi Pravilnika koje su propisane za konkretan postupak. Dakle,  u ovom drugom slučaju nadležni organ prvo utrđuje ispunjenost formalnih uslova za postupanje i u zavisnosti od toga donosi odgovarajuću odluku.

Dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje lokacijskih uslova propisana je čl.6. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Uz zahtev za izdavanje lokacijskih uslova nije potrebno priložiti kopiju plana, s obzirom da nadležni organ pribavlja ovaj dokument od organa nadležnog za poslove državnog premera i katastra kroz objedinjenu proceduru, u skladu sa čl.9. navedenog pravilnika. 

Svakako podnosilac zahteva može priložiti pribavljenu kopiju plana, ali ovo ne garantuje da organ nadležan za poslove državnog premera i katastra neće naplatiti uslugu izdavanja ovog dokumenta kroz objedinjenu proceduru.

Zainteresovana lica mogu izvršiti uvid u dokumente na osnovu kojih je izdata građevinska dozvola, tako što će se nadležnom organu koji je izdao građevinsku dozvolu obratiti sa zahtevom za uvid. U tom slučaju, nadležni organ, ukoliko utvrdi da je reč o licu koje ima pravo učešća u postupku radi zaštite svojih prava ili pravnih interesa, ima obavezu da tom licu omogući uvid u predmetnu dokumentaciju u elektronskoj formi (posredstvom odgovarajućeg linka).

Ukoliko je građevinska dozvola izdata u periodu nakon 1. januara 2016. godine, odnosno ukoliko je građevinska dozvola izdata elektronskim putem, primerak rešenja je u tom slučaju javno dostupan putem interneta, na sajtu:  https://ceop.apr.gov.rs/ u okviru sekcije „Objave“.

Ukoliko je u konkretnom slučaju građevinska dozvola izdata pre 1. januara 2016. godine, u tom slučaju je potrebno radi uvida da se obratite Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

U navedenom slučaju nije moguće preskočiti korak komunikacije sa Organom nadležnim za poslove državnog premera i katastra. 

Po Zakonu o planiranju i izgradnji i Pravilniku o postupku sprovođenja objedinjene procedure, nadležni organ pribavlja navedenu dokumentaciju po službenoj dužnosti u postupku objedinjene procedure, kroz Centralni informacioni sistem od 1. januara 2016. godine.

Uz zahtev za izdavanje lokacijskih uslova nije potrebno priložiti kopiju plana, s obzirom da nadležni organ pribavlja ovaj dokument od organa nadležnog za poslove državnog premera i katastra kroz objedinjenu proceduru, u skladu sa čl.9. navedenog pravilnika. 

Svakako je moguće priložiti pribavljenu kopiju plana, ali ovo ne garantuje da organ nadležan za poslove državnog premera i katastra neće naplatiti uslugu izdavanja ovog dokumenta kroz objedinjenu proceduru.

Članom 54. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da, ukoliko planski dokument, odnosno separat, ne sadrži mogućnosti, ograničenja i uslove za izgradnju objekata, odnosno sve uslove za priključenje na komunalnu, saobraćajnu i ostalu infrastrukturu, nadležni organ te uslove pribavlja po službenoj dužnosti, o trošku podnosioca zahteva uz naknadu stvarnih troškova izdavanja, pri čemu su imaoci javnih ovlašćenja dužni da te uslove po zahtevu nadležnog organa dostave u roku od 15 dana od dana prijema zahteva.
Iz citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji nedvosmisleno se može zaključiti da su imaoci javnih ovlašćenja u svakom slučaju u obavezi da tražene uslove dostave nadležnom organu u roku od 15 dana od dana prijema zahteva. U vezi sa tim, ukazujemo i na odredbe člana 134. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 132/14), kojima je propisano da se odredbe drugih zakona kojima se na drugačiji način uređuju pitanja koja su predmet uređivanja ovog zakona neće primenjivati (osim zakona i propisa kojima se uređuje zaštita životne sredine).

Članom 8v Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da je lice koje vodi registar objedinjenih procedura u nadležnom organu dužno da obezbedi objavljivanje lokacijskih uslova, građevinske i upotrebne dozvole u elektronskom obliku putem interneta, u roku od tri radna dana od dana njihovog izdavanja.

Dokumenti koji su izdati u objedinjenoj proceduri objavljuju se u centralnoj evidenciji objedinjenih procedura. Pretragu objavljenih dokumenata možete izvršiti posredstvom sledećeg linka: https://ceop.apr.gov.rs/eregistrationportal/Public/Manage/Publications

Ukoliko su u konkretnom slučaju građevinska, odnosno upotrebna dozvola izdati pre uspostavljanja centralne evidencije objedinjenih procedura (1. januar 2016. godine), primerak građevinske, odnosno upotrebne dozvole možete tražiti od nadležnog organa koji je izdao predmetnu dozvolu.

U skladu sa instrukcijama u vezi sa popunjavanjem podataka u koraku Podaci o postojećim objektima na parceli, podaci se unose samo za objekte koji su izgrađeni u skladu sa zakonom, odnosno koji su legalni i legalizovani.

Ako na parceli za koju se zahtevaju lokacijski uslovi već postoje objekti, potrebno je popuniti podatke o tim objektima.

Podaci o bruto razvijenoj građevinskoj površini koja se ruši-uklanja ili zadržava unose se ako je reč o zgradi, odnosno zgradama. Podaci se unose samo za objekte koji su izgrađeni u skladu sa zakonom, odnosno koji su legalni i legalizovani.

Lice koje je učestvovalo u Tehničkoj kontroli Projektne dokumentacije ne može dati izjavu potrebnu za pribavljanje upotrebne dozvole da je objekat izgrađen u svemu u skladu sa tehničkom dokumentacijom, ukoliko nema licencu odgovornog izvodjača i ne ispunjava uslove za vršenje stručnog nadzora u toku građenja objekta te ukoliko od strane investitora nije imenovano za odgovornog izvodjača odnosno lice za vršenje stručnog nadzora.

Sva akta doneta u elektronskoj objedinjenoj proceduri proizvode pravna dejstva od trenutka njegovog dostavljanja odnosiocu zahteva kroz sistem CEOP.

Postupak prinudnog izvršenja radi naplate naknade za izdavanje uslova za projektovanje i izvršenje sprovodi imalac javnih ovlašćenja koji izdaje te uslove, ukoliko stranka nije platila tu naknadu. Potrebno je prilikom korišćenja sistema od strane obradjivača NO pažljivo koristiti sve mogućnosti sistema kako bi imaoci javnih ovlašćenja imali uvid u vezi plaćanja navedenih naknada. Ukoliko to iz nekog razloga ipak nije moguće, obrađivač NO može mejlom dostaviti dokaze o plaćanju naknade imaocu javnih ovlašćenja ili obaveštenje da ta naknada nije plaćena. 

Zainteresovana lica mogu izvršiti uvid u podatke, akta i dokumentaciju u vezi sa svakim pojedinačnim, tako što će se nadležnom organu koji je nadležan za izdavanje građevinske dozvole obratiti sa zahtevom za uvid. U tom slučaju, nadležni organ, ukoliko utvrdi da je reč o licu koje ima pravo učešća u postupku radi zaštite svojih prava ili pravnih interesa, ima obavezu da tom licu omogući uvid u predmetnu dokumentaciju u elektronskoj formi (posredstvom odgovarajućeg linka), u skladu sa čl.55. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Primerak rešenja je javno dostupan putem interneta, na sajtu:  https://ceop.apr.gov.rs/ u okviru sekcije „Objave“.

Javna dostupnost podataka

Član 55.

Podaci o toku svakog pojedinačnog predmeta, kao i akta nadležnih organa za koja je propisano da se objavljuju na internet stranici nadležnog organa, javno su dostupni u elektronskom obliku, preko internet strane nadležnog organa i Agencije za privredne registre svim zainteresovanim licima, radi uvida i preuzimanja, u obimu u kome se obezbeđuje zaštita autorskog prava, poslovne tajne i podataka o ličnosti.

Nadležni organ će omogućiti zainteresovanim licima uvid u ostale podatke, akta i dokumentaciju koja je dostavljena, odnosno pribavljena u postupku objedinjene procedure u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita autorskog prava, poslovne tajne i podataka o ličnosti.

Članom 23. stav 1. Zakona o vodama propisano je da se pod upravljanjem vodnim objektima u javnoj svojini, u smislu ovog zakona, smatra izgradnja, rekonstrukcija, sanacija i održavanje (redovno i investiciono) vodnih objekata na vodnom zemljištu, vršenje prava investitora u ime Republike Srbije, odnosno autonomne pokrajine, unapređivanje, čuvanje i staranje o njihovom namenskom korišćenju. U stavu 5. istog člana propisano je da vodnim objektima za uređenje vodotoka i zaštitu od poplava na vodama II reda i vodnim objektima za zaštitu od erozije i bujica, osim vodnih objekata za zaštitu od erozije i bujica iz stava 3. ovog člana, koji su u javnoj svojini, upravlja jedinica lokalne samouprave na čijoj se teritoriji objekti nalaze.

Iz citiranih odredbi Zakona o vodama proizlazi da je jedinica lokalne samouprave na čijoj se teritoriji nalaze vodni objekti za uređenje vodotoka i zaštitu od poplava na vodama II reda u javnoj svojini, po samom Zakonu („ex lege“), ovlašćena za vršenje prava investitora u ime Republike Srbije, odnosno da ima pravo da u svojstvu investitora podnese zahtev za izdavanje građevinske dozvole za izvođenje radova na tim objektima.

Odredbama važećeg Zakona o planiranju i izgradnji, kao i podzakonskih akata donetih na osnovu tog Zakona, nije posebno regulisano pitanje izdavanja ovlašćenja (punomoćja) za preduzimanje pojedinih radnji u okviru objedinjene procedure, u ime i za račun investitora. Jedina odredba koja se odnosi na podnošenje zahteva preko punomoćnika sadržana je u članu 3. stav 7. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, kojim je propisano da, ukoliko se zahtev podnosi preko punomoćnika, uz zahtev se prilaže skenirana kopija (digitalizovani primerak) punomoćja, koja ne mora biti overena od strane organa koji je po zakonu nadležan za overu (što nije predmet Vašeg pitanja).

Pitanja u vezi sa izdavanjem punomoćja i preduzimanjem radnji u postupku preko punomoćnika regulisana su članovima 47 – 53. Zakona o opštem upravnom postupku ("Službeni list SRJ" broj 33/97 i 31/2001 i "Službeni glasnik Republike Srbije" broj 30/2010). Članom 47. stav 1. Zakona o opštem upravnom postupku propisano je da stranka, odnosno njen zakonski zastupnik može odrediti punomoćnika koji će zastupati stranku u postupku, dok je u članu 48. stav 1. istog Zakona regulisano da punomoćnik može biti svako lice koje je potpuno poslovno sposobno, osim lica koja se bave nadripisarstvom.

Članom 134. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 132/14) propisano je da se odredbe drugih zakona kojima se na drugačiji način uređuju pitanja koja su predmet uređivanja ovog zakona neće primenjivati (osim zakona i propisa kojima se uređuje zaštita životne sredine).

Imajući u vidu činjenicu da se citiranim odredbama Zakona o opštem upravnom postupku ne uređuju pitanja koja su predmet uređivanja Zakona o planiranju i izgradnji, mišljenja smo da se na izdavanje punomoćja za preduzimanje pojedinih radnji u okviru objedinjene procedure primenjuju odgovarajuće odredbe Zakona o opštem upravnom postupku. U konkretnom slučaju, mišljenja smo da ovlašćeno lice može odrediti bilo koje lice koje je potpuno poslovno sposobno (osim lica koja se bave nadripisarstvom) za sprovođenje objedinjene procedure, u ime i za račun opštine, izuzev lica zaposlenog u nadležnom organu, kako bi se izbegao sukob interesa u postupanju.

Članom 3. stav 9. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisano je da će nadležni organ, odnosno imalac javnih ovlašćenja, na zahtev i o trošku zainteresovanog lica, tom licu izdati u papirnom obliku prepis dokumenta koji je u okviru objedinjene procedure izdao u elektronskoj formi, ali se takav prepis ne može dalje koristiti u objedinjenoj proceduri.

Iz citirane odredbe Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem proizlazi da prepis dokumenta u papirnom obliku, na zahtev i o trošku zainteresovanog lica, izdaje nadležni organ, odnosno imalac javnih ovlašćenja koji ga je izdao, a ne Agencija za privredne registre. Ukoliko je u konkretnom slučaju reč o građevinskoj dozvoli, potrebno je obratiti se nadležnom organu koji je izdao tu građevinsku dozvolu, radi dobijanja prepisa dokumenta u papirnom obliku.

Opšte pravilo u postupku objedinjene procedure koje važi za sve postupke, je  ukoliko podnosilac zahteva u roku od 30 dana ne podnese usaglašeni zahtev, nakon isteka ovog roka može se podneti jedino novi zahtev uz obavezu ponovnog plaćanja taksi i naknada. 

Ukoliko sistem CEOP prilikom popunjavanja zahteva za upis prava svojine po pravnosnažnom rešenju o odobrenju izvođenja radova iz čl. 145 ne omogućava unos broja koji dodeljuje sistem, do evenutalnih izmena u sistemu, možete prilikom popunjavanja zahteva uneti i zavodni broj koji je interno dodeljen od strane nadležnog organa. 

Da, nadležni organ može da odbaci usaglašen zahtev iz razloga koji nisu navedeni u zaključku u skladu sa kojim je usaglašavanje izvršeno, ali u tom slučaju podnosilac zahteva ima pravo na ponovno usaglašavanje zahteva u skladu sa čl.29.st.11. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, tj. bez ponovnog dostavljanja već podnete dokumentacije i bez ponovnog plaćanja administrativne takse za podnošenje zahteva i naknade iz člana 28. stav 2. tačka 2) ovog pravilnika, shodno čl.29.st.15. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Članom 18.st.1. Pravilnika o Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisano je da ako utvrdi da nisu ispunjeni uslovi iz st. 1. i 2. ovog člana nadležni organ zahtev odbacuje zaključkom, u roku od pet radnih dana od dana podnošenja zahteva, uz navođenje svih nedostataka.

U skladu sa čl.29.st.15. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, izuzetno od stava 12. ovoga člana, ako nadležni organ, suprotno stavu 5. ovog člana, u zaključku kojim je odbacio zahtev nije naveo sve nedostatke, odnosno razloge za odbacivanje tog zahteva, a usaglašeni zahtev odbaci iz razloga koji nisu navedeni u zaključku u skladu sa kojim je usaglašavanje izvršeno, podnosilac zahteva ima pravo na ponovno usaglašavanje zahteva u skladu sa stavom 11. ovog člana, tj. bez ponovnog dostavljanja već podnete dokumentacije i bez ponovnog plaćanja administrativne takse za podnošenje zahteva i naknade iz člana 28. stav 2. tačka 2) ovog pravilnika.

Članom 18. stav 1. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisano je da, ukoliko nisu ispunjeni formalni uslovi za dalje postupanje po zahtevu za izdavanje građevinske dozvole, nadležni organ zahtev odbacuje zaključkom, u roku od pet radnih dana od dana podnošenja zahteva, uz navođenje svih nedostataka. U stavu 3. istog člana propisano je da, ako podnosilac zahteva u roku od deset dana od prijema zaključka o odbacivanju zahteva, a najkasnije 30 dana od dana njegovog objavljivanja na internet stranici nadležnog organa, podnese nov, usaglašen, zahtev i otkloni sve nedostatke, ne dostavlja dokumentaciju podnetu uz zahtev koji je odbačen, niti ponovo plaća administrativne takse i naknadu navedene u članu 16. stav 2. tačka 3) Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Ukoliko je u konkretnom slučaju protekao rok od deset dana od prijema zaključka o odbacivanju zahteva, a najkasnije 30 dana od dana njegovog objavljivanja na internet stranici nadležnog organa, nije moguće koristiti mogućnost propisanu u članu 18. stav 3. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, odnosno neophodno je podneti nov zahtev, uz koji se prilaže sva dokumentacija iz člana 16. Pravilnika.

Članom 29.st.10. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisano je da ako podnosilac zahteva u roku od deset dana od dana prijema zaključka iz stava 4. ovog člana, a najkasnije 30 dana od dana njegovog objavljivanja na internet stranici nadležnog organa, podnese nov, usaglašen, zahtev i otkloni sve nedostatke, ne dostavlja dokumentaciju podnetu uz zahtev koji je odbačen, niti ponovo plaća administrativne takse i naknadu navedene u članu 28. stav 2. tačka 2) ovog pravilnika.

Članom 29.st.11. ovog pravilnika regulisano je da podnosilac zahteva može samo jednom iskoristiti pravo na podnošenje usaglašenog zahteva bez obaveze dostavljanja dokumentacije podnete uz zahtev koji je odbačen i ponovnog plaćanja administrativne takse za podnošenje zahteva i naknade iz člana 28. stav 2. tačka 2) ovog pravilnika.

Zatim, članom 29.st.13. Pravilnika propisano je da ako uz usaglašeni zahtev iz stava 11. ovog člana podnosilac dostavi izmenjen dokument u odnosu na dokument koji je već dostavio uz odbačeni zahtev, nadležni organ će postupati po tom izmenjenom dokumentu. Ako zbog izmenjenog dokumenta nastupi dodatni formalni nedostatak koji je razlog za odbacivanje zahteva, podnosilac ne može ponovo koristiti pravo iz stava 11. ovog člana.

Član 29.st.14. ovog pravilnika propisuje da ako, izuzetno od stava 12. ovoga člana, nadležni organ, suprotno stavu 5. ovog člana, u zaključku kojim je odbacio zahtev nije naveo sve nedostatke, odnosno razloge za odbacivanje tog zahteva, a usaglašeni zahtev odbaci iz razloga koji nisu navedeni u zaključku u skladu sa kojim je usaglašavanje izvršeno, podnosilac zahteva ima pravo na ponovno usaglašavanje zahteva u skladu sa stavom 11. ovog člana, tj. bez ponovnog dostavljanja već podnete dokumentacije i bez ponovnog plaćanja administrativne takse za podnošenje zahteva i naknade iz člana 28. stav 2. tačka 2) ovog pravilnika.

To znači da podnosilac zahteva, i u slučaju da je iskoristio pravo da samo jednom podnese usaglašeni zahtev bez obaveze dostavljanja dokumentacije podnete uz zahtev koji je odbačen i ponovnog plaćanja administrativne takse za podnošenje zahteva i naknade, ima pravo na ponovno usaglašenje zahteva (pravo da ponovo podnese zahtev) bez ponovnog dostavljanja već podnete dokumentacije i bez ponovnog plaćanja administrativne takse za podnošenje zahteva i naknade, u slučaju da nadležni organ u zaključku kojim je odbacio zahtev nije naveo sve nedostatke, odnosno razloge za odbacivanje tog zahteva, a usaglašeni zahtev odbacio iz razloga koji nisu navedeni u zaključku u skladu sa kojim je usaglašavanje izvršeno.

U skladu sa čl.145.st.1. Zakona o planiranju i izgradnji, građenje tipske transformatorske stanice 20/04 kv vrši se na osnovu rešenja o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole.

Nadležnost

Ukoliko je u konkretnom slučaju reč o objektu iz čl.133. Zakona o planiranju i izgradnji, lokacijske uslove i građevinsku dozvolu za izgradnju ovih objekata izdaje Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

U skladu sa čl.134. st.1. ovog zakona, poverava se autonomnoj pokrajini izdavanje građevinskih dozvola za izgradnju objekata određenih u članu 133. ovog zakona koji se u celini grade na teritoriji autonomne pokrajine.

U skladu sa čl.134. st.2. ovog zakona, poverava se jedinicama lokalne samouprave izdavanje građevinskih dozvola za izgradnju objekata koji nisu određeni u članu 133. ovog zakona.

Da.

Pitanje naknada koje naplaćuje Agencija za privredne registre regulisano je Zakonom o Agenciji za privredne registre. Članom 5a. predmetnog Zakona propisano je da Agencija za obavljanje poslova u skladu sa zakonom ostvaruje naknade od korisnika usluga. U stavu 3. istog člana propisano je da će Agencija ustupiti podatke i dokumenta bez naknade državnim organima i organizacijama, organima autonomnih pokrajina i jedinicama lokalne samouprave, Agencija će, na pismeni i obrazloženi zahtev, u slučajevima kada su im ti podaci potrebni za obavljanje poslova iz njihove nadležnosti. Vrsta, obim, način isporuke podataka i dokumenata i ostala pitanja u vezi sa korišćenjem podataka utvrđuje se aktom upravnog odbora Agencije na koji saglasnost daje Vlada.

Iz odredbi Zakona o Agenciji za privredne registre proizlazi da mogućnost oslobađanja plaćanja naknade postoji samo u slučaju iz stava 3. citiranog člana. Naknada koju naplaćuje Agencija za privredne registre po ovom osnovu ne predstavlja republičku administrativnu taksu, od čijeg su plaćanja, saglasno članu 18. Zakona o republičkim administrativnim taksama, oslobođeni:

- organi, organizacije i institucije Republike Srbije;

- organi i organizacije autonomnih pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave;

- organizacije obaveznog socijalnog osiguranja;

- ustanove osnovane od strane Republike Srbije, autonomnih pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave;

- Crkve i verske zajednice, registrovane u skladu sa Zakonom o crkvama i verskim zajednicama;

- Crveni krst Srbije;

- diplomatsko-konzularna predstavništva strane države, pod uslovom uzajamnosti.

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o republičkim administrativnim taksama i Zakona o Agenciji za privredne registre, ne postoji osnov za oslobođenje od plaćanja naknade za informacioni sistem Centralne evidencije objedinjenih procedura (CEOP).

Saglasno čl. 1. i 2. Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni list SRJ“ broj 33/97 i 31/01 i „Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 30/10), po odredbama tog Zakona dužni su da postupaju državni organi u upravnim stvarima, kao i imaoci javnih ovlašćenja kada, neposredno primenjujući propise, rešavaju o pravima, obavezama ili pravnim interesima fizičkog lica, pravnog lica ili druge stranke. Članom 134. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 132/14) propisano je da se odredbe drugih zakona, kojima se na drugačiji način uređuju pitanja koja su predmet uređivanja tog zakona, neće primenjivati (osim zakona i propisa kojima se uređuje zaštita životne sredine).

Odredbama Zakona o planiranju i izgradnji nije propisan dan isteka roka u slučaju kada poslednji dan roka pada u nedelju ili na dan državnog praznika, ili u neki drugi dan kad organ pred kojim treba preduzeti radnju ne radi. Imajući to u vidu, primenjuje se opšte pravilo propisano članom 91. stav 2. Zakona o opštem upravnom postupku, po kome ako poslednji dan roka pada u nedelju ili na dan državnog praznika, ili u neki drugi dan kad organ pred kojim treba preduzeti radnju ne radi, rok ističe istekom prvog narednog radnog dana.

Ne, idejni projekat za objekte iz čl.133. Zakona o planiranju i izgradnji, koji podleže stručnoj kontroli od strane revizione komisije, ne dostavlja se kroz Centralni informacioni sistem.

Za informacije o dostavljanju idejnog projekta za potrebe stručne kontrole od strane revizione komisije potrebno je da se obratite Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Pravilnikom o utvrđivanju visine troškova stručne kontrole tehničke dokumentacije (ovde) utvrđuje se visina troškova stručne kontrole (revizije) tehničke dokumentacije.

Troškovi stručne kontrole obuhvataju:

1) troškove rada članova revizione komisije;

2) troškove rada članova revizione komisije koji su izvestioci stručne kontrole projekata

Članom 10. stav 2. Zakona o javnoj svojini („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/2011, 88/2013, 105/2014, 104/2016 - dr. zakon i 108/2016) propisano je da se dobrima u opštoj upotrebi u javnoj svojini, u smislu tog zakona, smatraju one stvari koje su zbog svoje prirode namenjene korišćenju svih i koje su kao takve određene zakonom, u koje između ostalog spadaju i javni putevi.

Članom 4. stav 1. tačka 3) Zakona o javnim putevima propisano je da javni put, između ostalog, obuhvata i priključke. Članom 7. Zakona o javnim putevima propisano je da upravljanje javnim putem, u smislu Zakona, između ostalog predstavlja i vršenje investitorske funkcije na izgradnji i rekonstrukciji javnog puta, pri čamu je upravljanje putem delatnost od opšteg interesa koju obavlja javno preduzeće, odnosno privredno društvo, odnosno drugo pravno lice ili preduzetnik, pod uslovima i na način utvrđen zakonom kojim se uređuje obavljanje delatnosti od opšteg interesa.

Imajući u vidu odredbe citiranih propisa, mišljenja smo da investitorsku funkciju na izgradnji i rekonstrukciji javnog puta, u koji spada i priključak, može da vrši isključivo upravljač javnog puta, odnosno javno preduzeće ili privredno društvo, odnosno drugo pravno lice ili preduzetnik, pod uslovima i na način utvrđen zakonom kojim se uređuje obavljanje delatnosti od opšteg interesa.

Izdavanje lokacijskih uslova pribavljanjem uslova za projekotvanje i priključenje od imalaca javnih ovlašćenja propisano je članom 11. Pravilnika o postupku sporovđenja objedinjene procedure.

Ističemo stav 6. člana 11. koji propisuje da ako se podnosilac zahteva ne izjasni da prihvata troškova u ostavljenom roku, nadležni organ obustavlja postupak po tom zahtevu.

Stav 2. člana 3. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisuje da se sva akta donose, odnosno razmenjuju nadležni organ i imaoci javnih ovlašćenja u objedinjenoj proceduri i/ili rdi upotrebe u toj proceduri, kao i drugi dokumenti koje podnosilac zahteva, nadležni organ i imalac javnih ovlašćenja dostavljaju u objedinjenoj proceduri, dostavljaju se u formi elektronskog dokumenta, u pdf formatu, potpisanom kvalifikovanim elektronskim potpisom.

Nakon stupanja na snagu Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, doneto je Uputstvo o formatima elektronskih dokumenata tehničke dokumentacije i njihovom dostavljanju u CEOP-u. Tekst Uputstva možete pronaći posredstvom sledećeg linka:

http://gradjevinskedozvole.rs/Files/00339/Uputstvo-Formati-elektronskih-dokumenata-i-njihovo-dostavljanje-u-CEOP-u-dopunjeno.pdf  

U Prilogu 1 navedenog Uputstva (strane 13. i 14), definisano je koja lica obavezno elektronski potpisuju pojedine vrste dokumenata.

Uputstvom je precizirano da se elektronsko potpisivanje vrši nakon nakon kreiranja elektronskog dokumenta u propisanom formatu (pdf). S obzirom na to da je u pitanju elektronski dokument, svako lice koje prema Uputstvu elektronski potpisuje dokument čini to samo jednom. Elektronsko potpisivanje dokumenta vrši se samo na prvoj strani, u skladu sa Prilogom 12 Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata, koji možete pronaći ovde.

Nije moguće vršiti dopunu zahteva koji je već podnet nadležnom organu.

Opcija dodatne aktivnosti je predviđena isključivo za dostavljanje dokaza o dodatnim uplatama, i nije predviđena za dostavljanje druge dokumentacije.

Moguće je da podnosilac zahteva podnese bez odlaganja Zahtev za odustajanje, pozivajući se prethodno podnet zahtev, i nakon toga podnese nov zahtev.

Takođe, podnosila može podneti Usaglašeni zahtev. Podnosilac zahteva može samo jednom iskoristiti pravo na podnošenje usaglašenog zahteva bez obaveze dostavljanja dokumentacije podnete uz zahtev koji je odbačen i ponovnog plaćanja administrativne takse.

Takođe, u ovom slučaju, moguće je podneti Zahtev za ispravku tehničke greške kroz CIS.   Podnosilac zahteva može podneti zahtev za ispravku tehničke greške tako što će odabrati opciju Započnite novi zahtev, i u spisku zahteva odabrati „Ostali zahtevi“, među kojima je i navedeni zahtev.

Odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, kao ni odredbama važećeg Zakona o opštem upravnom postupku (Službeni list SRJ", br. 33/97 i 31/2001 i "Službeni glasnik RS", br. 30/2010), koji se shodno primenjuje u postupku objedinjene procedure, nije predviđena mogućnost odricanja od prava na žalbu. Odricanje od prava na žalbu će biti moguće nakon početka primene novog Zakona o opštem upravnom postupku (Službeni glasnik RS", br. 18/2016), odnosno od 1. juna 2017. godine, jer je članom 156. stav 1. Zakona propisano da stranka može da se odrekne prava na žalbu od kada je obaveštena o rešenju do isteka roka za žalbu.

Međutim, ukazujemo na odredbu člana 138a stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji, kojim je propisano da investitor može pristupiti građenju i na osnovu konačnog rešenja o građevinskoj dozvoli i prijavi radova iz člana 148. ovog zakona, na sopstveni rizik i odgovornost.

Od dana stupanja na snagu Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem (“Službeni glasnik Republike Srbije” broj 113/15), tj. 1. januara 2016. godine, postupak ishodovanja dozvola za građenje, odnosno odobrenja za izvođenje radova, pokreću se pred nadležnim organom popunjavanjem odgovarajućeg zahteva kroz Centralni informacioni sistem, koji se potpisuje kvalifikovanim elektronskim potpisom (član 3. stav 1. Pravilnika). Odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, kao ni Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem nije propisan izuzetak od ovog pravila.

Tehnička dokumentacija koja se prilaže kroz CIS takođe mora biti potpisana kvalifikovanim elektronskim potpisom, na način propisan Uputstvom o formatima elektronskih dokumenata i njihovim dostavljanjem kroz CEOP, koje možete pronaći ovde. U skladu sa odredbama ovog uputstva, overa tehničke dokumentacije pored elektronskog potpisa ovlašćenog lica projektne organizacije, odgovornog i/ili glavnog projektanta, i drugih lica za koje je to propisano, uključuje i stavljanje digitalizovanog pečata  te projektne organizacije i digitalizovanih pečata lične licence odgovornog i/ili glanog projektanta na tu dokumentaciju.

Pribavljanje energetske dozvole je postupak koji nije propisan kao obavezni deo elektronske objedinjene procedure odnosno pribavljanje ovog dokumenta ne vrši se u objedinjenoj proceduri i to je razlog što ovaj državni organ nije u sistemu na spisku imalaca javnih ovlašćenja. Investitor izgradnje objekta u daljem toku postupka pred ovim Ministarstvom ima mogućnosti kao i obavezu da izdatu građevinsku dozvolu dostavi ovom državnom organu. Takodje, u sistemu postoji opcija obaveštavanja putem e-mail neposredno od strane nadležnog organa.

Ukoliko na parceli na kojoj se planira izgradnja ne postoje objekti, u koraku u kom se unose podaci o postojećim objektima na parceli možete:

1.ukloniti znak obeležavanja (✓) kod polja „Postoje podaci o postojećim objektima na parceli“ , ili

2.popuniti polja o postojećim objektima na parceli, tako što će se o postojećim objektima uneti bilo koja od ponuđenih opcija (Postojeći objekti se uklanjaju/zadržavaju/deo se uklanja, deo se zadržava), a unositi vrednost „0“ u polja:

Broj objekata koji se nalaze na parceli/parcelama

Bruto razvijena građevinska površina koja se ruši-uklanja (m2)

Bruto razvijena građevinska površina koja se zadržava (m2)

Potrebno je da nadležni organ izvrši ispravku tehničke greške kroz CIS.

Nadležni organ može pristupiti ovoj opciji odabirom predmeta čija se ipravka vrši (Otvorite postojeći predmet), nakon čega se pojavljuje polje „Dodatne aktivnosti“, u kojima je potrebno odabrati opciju „Ispravka tehničke greške.“

Takođe, moguće je i da podnosilac zahteva podnese zahtev za ispravku tehničke greške tako što će odabrati  tako što će odabrati Započnite novi zahtev, i u spisku zahteva odabrati „Ostali zahtevi“, među kojima je i navedeni zahtev.

Svako zaintersovano lice uvidom u registar objava koji je raspoloživ na sajtu APR, može izvršiti uvid u sve akte koji se tiču izgradnje objekata ukoliko su izdati počev od 1. januara 2016.god. U vezi ranije izdatih akata predlažemo da na zvaničnom saju nadležne jedinice lokalne samouprave izvršite uvid u registar izdatih akata odnosno da informaciju o tome pribavite u odgovarajućoj arhivi. 

Članom 8a stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 3. stav 2. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisano je da se sva akta koja u vezi sa objedinjenom procedurom donose nadležni organi i imaoci javnih ovlašćenja, kao i podnesci i dokumenti koji se dostavljaju u objedinjenoj proceduri, uključujući i tehničku dokumentaciju, dostavljaju u formi elektronskog dokumenta, u pdf formatu, potpisanom kvalifikovanim elektronskim potpisom. Članom 17. stav 1. tačka 3) Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisano je da nadležni organ po prijemu zahteva za izdavanje građevinske dozvole, u okviru provere ispunjenosti formalnih uslova za postupanje po tom zahtevu, između ostalog proverava da li je zahtev podnet u propisanoj formi i da li sadrži sve propisane podatke.

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji i Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, mišljenja smo da bi, ukoliko podnosilac žalbe nije istu podneo u propisanoj (elektronskoj) formi, nadležni organ trebalo da donese zaključak o odbacivanju žalbe, zbog neispunjenosti formalnih uslova.

S obzirom na to da se kroz elektronski sistem izdavanja građevinskih dozvola (CIS) objava akta i dostavljanje podnosiocu zahteva vrši istovremeno, odnosno da se odabirom opcije „Objavi“ vrši u istom trenutku i objava i dostavljanje akta podnosiocu zahteva, podnosilac zahteva ima rok od osam dana od prijema zaključka o odbacivanju zahteva i njegovog objavljivanja na internet stranici, da izjavi žalbu.

Rok se računa od trenutka prijema mejla, a ne od trenutka uručivanja stranci.

Ukoliko je reč o postupku za izdavanje lokacijskih uslova, nadležni organ, nakon što je utvrdio da su ispunjeni formalni uslovi za dalje postupanje po zahtevu, po službenoj dužnosti dostavlja organu nadležnom za poslove državnog premera i katastra zahtev za izdavanje kopije plana i izvoda iz katastra vodova, u skladu sa članom 9. stav 1. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. U postupku po zahtevu za izdavanje građevinske dozvole, nadležni organ, nakon utvrđivanja ispunjenosti formalnih uslova, po službenoj dužnosti pribavlja od organa nadležnog za poslove državnog premera i katastra izvod iz lista nepokretnosti za nepokretnost koja je predmet zahteva, saglasno članu 19. stav 1. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.  

Iz citiranih odredbi Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem proizlazi da je nadležni organ u obavezi da u svakom slučaju (bez obzira na to da li je podnosilac zahteva priložio ili ne) po službenoj dužnosti pribavi odgovarajuću imovinsko – pravnu dokumentaciju od organa nadležnog za poslove državnog premera i katastra.

Informaciju o troškovima za izdavanje katastarskih informacija (kopije plana za katastarsku parcelu, izvoda iz katastra vodova, izvoda iz lista nepokretnosti) u postupku objedinjene procedure organ nadležan za poslove državnog premera i katastra dostavlja  nadležnom organu koji odmah po prijemu dokumenata (iz člana 9. stav 1. tač. 1) i 2)) omogućava podnosiocu njihovo preuzimanje kroz CIS i nastavlja proceduru (član 9. stav 4.). Ukoliko podnosilac zahteva ne izvrši uplatu troškova organ nadležan za poslove državnog premera i katastra dužan je da protiv podnosioca zahteva pokrene postupak prinudne naplate.

Dakle, obveznik plaćanje nastalih troškova ne može biti nadležni organ već isključivo podnosilac zahteva, te organ nadležan za poslove državnog premera i katastra nema pravni osnov da troškove potražuje od nadležnog organa već isključivo od podnosioca zahteva.

Takođe, organ nadležan za poslove državnog premera i katastra nema pravo da obustavi buduće izdavanje katastarskih informacija ako prethodne katastarske informacije nisu plaćene od strane podnosioca zahteva.

Nejasno je u kojoj situaciji bi stranka imala interes za podnošenje novog zahteva za izdavanje građevinske dozvole, ako je već izdata građevinska dozvola po tom zahtevu. Međutim, nesporno je da u toj situaciji nadležni organ ne može da dva puta donese meritornu odluku kojom rešava isti zahtev.

Razlozi za donošenje zaključka o odbacivanju zahteva za izdavanje građevinske dozvole iz formalnih razloga taksativno su pobrojani u članu 17. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Imajući u vidu da citiranim članom Pravilnika nije obuhvaćena situacija opisana u Vašem pitanju, mišljenja smo da nadležni organ nema ovlašćenje za donošenje zaključka o odbacivanju zahteva iz formalnih razloga. Shodno tome, smatramo da bi nadležni organ mogao jedino da donese rešenje o odbijanju zahteva za izdavanje građevinske dozvole kao neosnovanog. 

Odredbama Zakona o planiranju i izgradnji nije regulisano postupanje nadležnog organa u slučaju odustanka stranke od podnetog zahteva. Članom 121. Zakona o opštem upravnom postupku ("Službeni list SRJ" broj 33/97 i 31/01 i "Službeni glasnik Republike Srbije" broj 30/10) propisano je da stranka može odustati od svog zahteva u toku celog postupka, pri čemu u tom slučaju, ukoliko je postupak pokrenut povodom zahteva stranke, organ koji vodi postupak donosi zaključak kojim se postupak obustavlja.

Članom 134. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 132/14) propisano je da se odredbe drugih zakona kojima se na drugačiji način uređuju pitanja koja su predmet uređivanja Zakona o planiranju i izgradnji neće primenjivati.

Imajući u vidu činjenicu da Zakonom o planiranju i izgradnji nije regulisano postupanje nadležnog organa u slučaju odustanka stranke od podnetog zahteva, te da samim tim Zakon o opštem upravnom postupku ne reguliše ovo pitanje na drugačiji način, mišljenja smo da bi nadležni organ trebalo da donese zaključak kojim se postupak obustavlja, u skladu sa članom 121. Zakona o opštem upravnom postupku.

Investitor može sprovoditi aktivnosti u okviru objedinjene procedure, u smislu Zakona o planiranju i izgradnji, samostalno ili posredstvom lica koje ovlasti za preduzimanje radnji u postupku (punomoćnik). Članom 51. stav 1. Zakona o opštem upravnom postupku ("Službeni list SRJ" broj 33/97 i 31/01 i "Službeni glasnik Republike Srbije" broj 30/10), koji se u postupku objedinjene procedure primenjuje u delu u kom nije u suprotnosti sa Zakonom o planiranju i izgradnji, propisano je da je za obim punomoćja merodavna njegova sadržina, pri čemu se punomoćje može dati za ceo postupak ili samo za pojedine radnje, a može se i vremenski ograničiti. Shodno citiranoj odredbi Zakona o opštem upravnom postupku, davalac punomoćja (investitor) može ovlastiti punomoćnika na preduzimanje pojedinih, odnosno svih radnji, i to kako u prvostepenom postupku, tako i u postupku pred drugostepenim organom. U konkretnom slučaju, potrebno je sagledati sadržinu punomoćja, kako bi se utvrdio njegov obim, pri čemu punomoćnik ima pravo da u ime davaoca punomoćja preduzima radnje u postupku pred drugostepenim organom samo ukoliko je to izričito navedeno u punomoćju.

O prigovoru izjavljenom protiv zaključka nadležnog organa o odbacivanju zahteva za izdavanje lokacijskih uslova odlučuje drugostepeni organ, odnosno nadležno opštinsko veće.

U članu 8. stav 1. i 2. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisano je da, ukoliko nadležni organ donese zaključak o odbacivanju zahteva za izdavanje lokacijskih uslova zbog neispunjenosti formalnih uslova, dužan je da navede sve nedostatke, odnosno razloge za odbacivanje.

Ukoliko u drugostepenom postupku nadležni organ, odnosno opštinsko veće, odbije prigovor na zaključak o odbacivanju lokacijskih uslova, investitor (odnosno njegovom punomoćnik) može da podnese novi zahtev za izdavanje lokacijskih uslova, uz koji dostavlja sve priloge propisane u članu 6. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Nije moguće da više punomoćnika podnosi jedan zahtev kroz CIS.

Jedno lice koje je ovlašćeno od strane investitora da podnosi zahtev (koje je kreiralo korisnički nalog), takođe mora svojim elektronskim potpisom potpisati zahtev kroz Centralni informacioni sistem.

S obzirom na to da se kroz elektronski sistem izdavanja građevinskih dozvola (CIS) objava akta i dostaljvanje podnosiocu zahteva vrši istovremeno, odnosno da se odabirom opcije „Objavi“ vrši u istom trenutku i objava i dostavljanje akta podnosiocu zahteva, podnosilac zahteva ima rok od 30 dana od prijema zaključka o odbacivanju zahteva i njegovog objavljivanja na internet stranici, da podnese usaglašen zahtev.

Rok se računa od trenutka dostave mejla, a ne od trenutka otvaranja mejla.

Saglasno članu 8đ stav 4. Zakona o planiranju i izgradnji i članu 8. stav 6. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, podnosilac zahteva za izdavanje lokacijskih uslova  ima pravo da otkloni utvrđene nedostatke i podnese usaglašeni zahtev u roku od deset dana od dana prijema zaključka o odbacivanju zahteva iz formalnih razloga, a najkasnije 30 dana od dana objavljivanja zaključka na internet strani nadležnog organa, bez obaveze dostavljanja dokumentacije podnete uz zahtev koji je odbačen, kao i ponovnog plaćanja administrativne takse i naknade. Iz citiranih odredaba Zakona i Pravilnika proizlazi da se subjektivni rok računa u okviru objektivnog roka, odnosno da rok za podnošenje usaglašenog zahteva ističe nakon deset dana od dana prijema zaključka, a u svakom slučaju najkasnije 30 dana od dana objavljivanja zaključka na internet strani nadležnog organa.

Članom 9. stav 2. Pravilnika o načinu razmene dokumenata i podnesaka elektronskim putem i formi u kojoj se dostavljaju akta u vezi sa objedinjenom procedurom („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 113/15) propisano je da se pravni akt koji u objedinjenoj proceduri donosi nadležni organ i imalac javnih ovlašćenja dostavlja preko Centralnog informacionog sistema, u formi elektronskog dokumenta, u skladu sa zakonom kojim se uređuje elektronski dokument, u formatu propisanom pravilnikom kojim se uređuje sprovođenje objedinjene procedure. U istom članu je propisano da za elektronska dokumenta dostavljena preko Centralnog informacionog sistema važi pravna pretpostavka integriteta podataka, kao i pouzdanosti datuma i vremena slanja ili primanja. Imajući to u vidu, nadležni organ nije u obavezi da dokazuje da li je i kada podnosiocu zahteva, posredstvom Centralnog informacionog sistema, dostavljen mejl sa obaveštenjem o donetom zaključku o odbacivanju zahteva, već je teret dokazivanja (da takvo obaveštenje nije dostavljeno na njegov mejl) na podnosiocu zahteva. Činjenica da li je podnosilac zahteva otvorio mejl kojim je obavešten o donetom zaključku o odbacivanju zahteva za izdavanje lokacijskih uslova, odnosno da li se upoznao sa sadržinom tog mejla, nije relevantna za računanje rokova za podnošenje usaglašenog zahteva.

Ukoliko je nadležni organ dostavio podnosiocu zaključak o odbacivanju zahteva za lokacijskih uslova, u svemu u skladu sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem i Pravilnika o načinu razmene dokumenata i podnesaka elektronskim putem i formi u kojoj se dostavljaju akta u vezi sa objedinjenom procedurom, rok za podnošenje usaglašenog zahteva ističe nakon isteka deset dana od dana prijema predmetnog zaključka.

Objavom na internet stranici smatra se objava na inernet stranici nadležnog organa koji je doneo zaključak o odbacivanju zahteva za izdavanje lokacijskih uslova.  

Članom 133. Zakona o planiranju i izgradnji propisani su radovi, odnosno objekti za koje građevinsku dozvolu izdaje Ministarstvo građevinarstva saobraćaja i infrastrukture, odnosno autonomna pokrajina, ukoliko se objekti u celini grade na teritoriji autonomne pokrajine. Građevinsku dozvolu za sve radove, odnosno objekte koji nisu navedeni u članu 133. Zakona o planiranju i izgradnji izdaje jedinica lokalne samouprave (grad, odnosno opština).
Tekst Zakona o planiranju i izgradnji možete pronaći na sajtu http://gradjevinskedozvole.rs, u okviru Sekcije „Propisi“.

Članom 148. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da investitor podnosi prijavu radova organu koji je izdao građevinsku dozvolu najkasnije osam dana prepočetka izvođenja radova, pri čemu uz prijavu podnosi dokaz o regulisanju obaveza u pogledu doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta, u skladu sa ovim zakonom, kao i dokaz o plaćenoj administrativnoj taksi.
Iz citiranih odredbi Zakona o planiranju i izgradnji jasno proizlazi da investitor nema obavezu da uz prijavu radova dostavlja dokaz o nastupanju pravosnažnosti građevinske dozvole, jer nadležni organ vodi računa o tome po službenoj dužnosti.

Potrebno je da pre prijave radova rešenje o građevinskoj dozvoli postane pravnosnažno. U tom smislu, rešenje može postati prvanosnažno na dva načina:

1. Kroz sistem podnosilac zahteva može podneti zahtev za izdavanje klauzule pravnosnažnosti, što se vrši bez ikakvih uplata. Za podnošenje ovog zahteva potrebno je da se odabere opcija „Započnite nov zahtev“, i u spisku zahteva, odabrati „Ostali zahtevi“.
2. Nadležni organ može priložiti kroz sistem klauzulu o pravnosnažnosti rešenja, ako žalba nije izjavljena, odnosno ako je istekao rok za žalbu. (ova funkcionalnost je tek uvedena u CIS)

: Granice ovlašćenja nadležnog organa u toku sprovođenja objedinjene procedure (u koju spada i izdavanje upotrebne dozvole) propisane su članom 8đ Zakona o planiranju i izgradnji. Shodno citiranom članu Zakona, nadležni organ tokom sprovođenja objedinjene procedure isključivo vrši proveru ispunjenosti formalnih uslova za izgradnju i ne upušta se u ocenu tehničke dokumentacije, niti ispituje verodostojnost dokumenata koje pribavlja u toj proceduri, već lokacijske uslove, građevinsku i upotrebnu dozvolu izdaje, a prijavu radova potvrđuje, u skladu sa aktima i drugim dokumentima iz člana 8b Zakona. U okviru granica svojih ovlašćenja nadležni organ proverava isključivo ispunjenost sledećih formalnih uslova:

• nadležnost za postupanje po zahtevu, odnosno prijavi;
• da li je podnosilac zahteva, odnosno prijave lice koje, u skladu sa ovim zakonom, može biti podnosilac zahteva odnosno prijave;
• da li zahtev, odnosno prijava sadrži sve propisane podatke;
• da li je uz zahtev, odnosno prijavu priložena sva dokumentacija propisana Zakonom i podzakonskim aktima donetim na osnovu Zakona;
• da li je uz zahtev priložen dokaz o uplati propisane naknade, odnosno takse;
• da li su podaci navedeni u izvodu iz projekta, koji je sastavni deo zahteva za izdavanje građevinske dozvole, u skladu sa izdatim lokacijskim uslovima.

Postupak izdavanja upotrebne dozvole i dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole propisani su članom 158. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 42. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Ukoliko je nadležni organ, postupajući u granicama svojih ovlašćenja uz primenu odgovarajućih odredaba Zakona i Pravilnika, u postupku izdavanja upotrebne dozvole ispravno utvrdio sve činjenice koje se tiču ispunjenosti formalnih uslova, mišljenja smo da nema osnova da po službenoj dužnosti ponovi postupak izdavanja upotrebne dozvole. Postupak za izdavanje rešenja o ozakonjenju regulisan je posebnim zakonom (Zakon o ozakonjenju objekata) i ne sprovodi se u okviru objedinjene procedure u skladu sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji.

Pretraga dokumenata u Centralnoj evidenciji objedinjenih procedura može se vršiti po različitim parametrima. Jedan od parametara pretrage dokumenata može biti i nadležni organ.

Pretragu možete vršiti posredstvom sledećeg linka:

https://ceop.apr.gov.rs/eregistrationportal/Public/Manage/Publications

Napominjemo da, u cilju pretrage po parametru „Nadležni organ“, na stranici za pretragu mora biti aktivirana opcija  „Prikaži napredne filtere“.

Rokovi za postupanje po zahtevu za izdavanje lokacijskih uslova definisani su odredbama Zakona o planiranju i izgradnji. Članom 8b Zakona propisano je da je nadležni organ dužan da u roku od pet radnih dana od dana prijema zahteva za izdavanje lokacijskih uslova, imaocima javnih ovlašćenja, koji u skladu sa Zakonom i posebnim propisom utvrđuju uslove za izgradnju objekata, dostavi zahtev za izdavanjem tih uslova, ako se oni ne mogu pribaviti uvidom u planski dokument, odnosno separat. Imalac javnih ovlašćenja je dužan da postupi po zahtevu u roku od 15 dana od dana prijema zahteva, a za objekte iz člana 133. Zakona u roku od 30 dana od dana prijema zahteva. Citirane odredbe Zakona su imperativnog karaktera i propisana je prekršajna odgovornost za odgovorno lice u imaocu javnih ovlašćenja, ako imalac javnih ovlašćenja tokom sprovođenja objedinjene procedure ne postupa na način i u rokovima propisanim Zakonom (član 211a).

Članom 8b stav 4. i 6. Zakona propisano je da imalac javnih ovlašćenja ima pravo na naknadu stvarnih troškova za izdavanje traženih uslova, saglasnosti i drugih akata, kao i za sprovođenje drugih radnji iz svoje nadležnosti, a obaveza plaćanja te naknade dospeva pre izdavanja lokacijskih uslova. Članom 56. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da je nadležni organ dužan da u roku od pet radnih dana od dana pribavljanja svih potrebnih uslova i drugih podataka od imaoca javnih ovlašćenja izda lokacijske uslove.

Imajući u vidu sve citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, nadležni organ i imalac javnih ovlašćenja dužni su da postupaju u rokovima utvrđenim Zakonom, bez obzira na to da li je podnosilac zahteva izvršio svoju obavezu plaćanja naknade stvarnih troškova imalaca javnih ovlašćenja. Kada je reč o kontroli naplate stvarnih troškova imalaca javnih ovlašćenja, mišljenja smo da bi u tom delu trebalo primeniti opšta pravila koja se odnose na dužničko – poverilačke odnose, tj. da bi kontrolu trebalo da vrši poverilac (odnosno imalac javnih ovlašćenja). Shodno tome, poverilac ima pravo da, u slučaju kada obaveza plaćanja nije izvršena o dospelosti, pokrene odgovarajući postupak prinudne naplate.   

Članom 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisani su dokazi koje je podnosilac zahteva za izdavanje građevinske dozvole dužan da priloži uz zahtev. U stavu 2. tačka 3) navedenog člana propisano je da je podnosilac zahteva dužan da, između ostalog, priloži i ugovor između investitora i imaoca javnih ovlašćenja, odnosno drugi dokaz o obezbeđivanju nedostajuće infrastrukture, ako je to uslov za izdavanje građevinske dozvole predviđen lokacijskim uslovima.

Imajući u vidu citirane odredbe Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, mišljenja smo da nadležni organ ima pravo da odbaci zahtev za izdavanje građevinske dozvole iz formalnih uslova ako podnosilac zahteva nije alternativno priložio ugovor između investitora i imaoca javnih ovlašćenja, odnosno drugi dokaz o obezbeđivanju nedostajuće infrastrukture, ako je to uslov za izdavanje građevinske dozvole predviđen lokacijskim uslovima. Ukoliko je dostavljenim ugovorom sa imaocem javnih ovlašćenja investitor obezbedio nedostajuću infrastrukturu, mišljenja smo da ne postoji pravni osnov da nadležni organ odbaci zahtev za izdavanje građevinske dozvole zbog neispunjenosti formalnih uslova propisanih članom 16. stav 2. tačka 3) Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Nije moguće vršiti dopunu usaglašenog zahteva koji je već podnet nadležnom organu.

Moguće je da podnosilac zahteva podnese bez odlaganja Zahtev za odustajanje, pozivajući se na prethodno podnet zahtev, i nakon toga podnese nov zahtev za izdavanje upotrebne dozvole.

Podnosilac zahteva može samo jednom iskoristiti pravo na podnošenje usaglašenog zahteva bez obaveze dostavljanja dokumentacije podnete uz zahtev koji je odbačen i ponovnog plaćanja administrativne takse.

Potrebno je proveriti da li je u konkretnom slučaju prilikom slanja usaglašenog zahteva ispravno unet broj prvobitnog zahteva.

Da, s obzirom da čl.153.st.4.Zakona o planiranju i izgradnji nije drugačije propisano.

Članom 153.st.4. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da u vršenju stručnog nadzora na objektu ne mogu da učestvuju lica koja su zaposlena u privrednom društvu, odnosno drugom pravnom licu ili preduzetničkoj radnji koje je izvođač radova na tom objektu, lica koja vrše inspekcijski nadzor, kao i lica koja rade na poslovima izdavanja građevinske dozvole u organu nadležnom za izdavanje građevinske dozvole.

Idejni projekat za objekte iz čl.133. Zakona o planiranju i izgradnji, koji podleže stručnoj kontroli od strane revizione komisije, ne dostavlja se kroz Centralni informacioni sistem. Za informacije o dostavljanju idejnog projekta za potrebe stručne kontrole od strane revizione komisije potrebno je da se obratite Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Za objekte za koje građevinsku dozvolu izdaje ministarstvo, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine pre izdavanja građevinske dozvole, potrebno je pribaviti izveštaj revizione komisije, u skladu sa čl.135.st.13. Zakona o planiranju i izgradnji.

Idejni projekat za objekte iz čl.133.ovog zakona (objekte za koje građevinsku dozvolu izdaje Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture) podleže stručnoj kontroli od strane revizione komisije, u skladu sa čl.118. Zakona o planiranju i izgradnji.

Idejni projekat za građenje objekata ili izvođenje radova, koji se izrađuje za potrebe izrade studije opravdanosti i/ili revizije (stručne kontrole) za objekte iz člana 133. stav 2. Zakona,, sadrži projekat kojim se određuje objekat u prostoru (arhitektura ili dr.), odnosno one projekte, koji su, zavisno od vrste i klase objekta, potrebni ili su određeni posebnim propisima, u skladu sa čl.43.st.3. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata, koji možete pronaći ovde.

Shodno čl.129.st.5. Zakona, tehnička kontrola projekta za građevinsku dozvolu za građenje objekata za koje građevinsku dozvolu izdaje nadležno ministarstvo, odnosno autonomna pokrajina obuhvata i proveru usklađenosti sa merama sadržanim u izveštaju revizione komisije.

U skladu sa čl.131. Zakona o planiranju i izgradnji, generalni projekat i idejni projekat, prethodna studija opravdanosti i studija opravdanosti za objekte iz člana 133. ovog zakona podležu reviziji (stručnoj kontroli) komisije koju obrazuje ministar nadležan za poslove građevinarstva. Članom 132.st.2. ovog zakona propisano je da revizionu komisiju za stručnu kontrolu objekata iz člana 133. ovog zakona koji se u celini grade na teritoriji autonomne pokrajine obrazuje ministar nadležan za poslove građevinarstva, na predlog organa autonomne pokrajine nadležnog za poslove građevinarstva.

Visina troškova stručne kontrole (revizije) tehničke dokumentacije regulisana je Pravilnikom o utvrđivanju visine troškova stručne kontrole tehničke dokumentacije („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 137/14). Tekst Pravilnika možete pronaći posredstvom sledećeg linka:

http://gradjevinskedozvole.rs/Files/00248/Pravilnik-o-utvrdjivanju-visine-troskova-strucne-kontrole-tehnicke-dokumentacije.pdf

Reč je o pripremi nacrta akta od strane referenta u nadležnom organu, koji zatim rukovodilac nadležne službe potvrđuje, elektronski potpisuje i vraća referentu kroz CIS da se finalni akt objavi ili vraća referentu na korekciju. 

Članom 8d tač.2)Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da nadležni organ po zahtevu za izdavanje građevinske dozvole, dozvolu izdaje najkasnije u roku od pet radnih dana od dana podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole.

Članom 209. st.1. tač. 2) Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da će se kaznom od 25.000 do 50.000 dinara ili kaznom zatvora do 30 dana kazniće se za prekršaj odgovorno službeno lice u nadležnom organu uprave ako ne izda lokacijske uslove, građevinsku, odnosno upotrebnu dozvolu u propisanom roku (čl. 8d, 53, 56, 136. i 158). Član 209. st. 2. ovog zakona regulisano je da će se za ponovljeni prekršaj iz stava 1. ovog člana učiniocu će se izreći novčana kazna i kazna zatvora do 30 dana. Zahtev za pokretanje prekršajnog postupka iz stava 1. tač. 2) podnosi građevinski inspektor, u skladu sa čl. 209.st. 3. Zakona o planiranju i izgradnji.

s

Član 8g st. 6 Zakona o planiranju i izgradnji predviđa obavezu Centralnog registratora da  bez odlaganja podnese prekršajnu prijavu protiv registratora nadležnog organa u slučaju prekoračenja propisanih rokova, odnosno nepodnošenja odgovarajuće prekršajne prijave protiv imalaca javnih ovlašćenja.

Ukoliko smatrate da nadležni organ ne postupa u skladu sa zakonom, možete se obratiti Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. U skladu sa čl.172. st.1. Zakona o planiranju i izgradnji, nadzor nad izvršavanjem odredaba ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona, vrši Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Možete napraviti jedan .pdf dokument koji sadrži dve uplatnice van sistema.

Više .pdf dokumenata se može spojiti („Merge”) u jedan .pdf dokument putem i na raznim internet stranicama, poput npr. http://www.pdfmerge.com/.

Takođe, drugi način je da treću uplatnicu priložite uz zahtev u koraku u kome se vrši prilaganje dokumenata (korak nakon prilaganja uplatnica), u „Ostali dokumenti zahteva...“

Dokumenta koja se u sistem prilažu prilikom podnošenja zahteva, dostavljaju se u formi elektronskog dokumenta, u .pdf formatu, potpisana kvalifikovanim elektornskim potpisom podnosioca zahteva, osim tehničke dokumentacije.

Tehničku dokumentaciju (idejno rešenje) overavaju i potpisuju lica koja su vršila izradu tehničke dokumentacije, u svemu prema Uputstvu o formatima elektronskih dokumenata i njihovim dostavljanjem kroz CEOP, koje možete pronaći ovde. U Prilogu 1 navedenog Uputstva (strane 13. i 14), definisano je koja lica obavezno elektronski potpisuju pojedine vrste dokumenata.

Da, potrebno je da podnosilac zahteva podnese zahtev za izdavanje klauzule pravosnažnosti posredstvom Centralnog informacionog sistema ( „Ostali zahtevi”).

Nadležni organ koji izdaje potvrdu o prijavi radova prethodno proverava da li je rešenje o odobrenju izvođenja radova postalo pravnosnažno, odnosno da li je izdata klauzula o prvanosnažnosti.

Nadležni organ može odbaciti usaglašeni zahtev samo u slučaju kada u izmenjenom dokumentu koji je podnet uz usaglašen zahtev (u skladu sa nedostacima koje je nadležni organ naveo prilikom odbacivanja prvobitnog zahteva) nastupi dodatni formalni nedostatak.

U slučaju da u izmenjenom dokumentu koji je podnet uz usaglašen zahtev nije nastupio dodatni formalni nedostatak, već je razlog odbacivanja usaglašenog zahteva to što nadležni organ prilikom odbacivanja prvobitnog zahteva nije naveo sve nedostatke, nadležni organ može odbaciti usaglašen zahtev, ali investitor u tom slučaju ima pravo na naknadu štete i na izgubljenu dobit (usled pogrešnog postupanja nadležnog organa).

Članom 18. stavom 1. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem (ovde), ako nisu ispunjeni formalni uslovi za dalje postupanje po zahtevu, propisani članom 17. ovog pravilnika, nadležni organ zahtev odbacuje zaključkom, u roku od pet radnih dana od dana podnošenja zahteva, uz navođenje svih nedostataka.  Stavom 4. ovog člana pravilnika regulisano je da ako podnosilac zahteva u roku od deset dana od prijema zaključka o odbacivanju, a najkasnije 30 dana od dana njegovog objavljivanja na internet stranici nadležnog organa, podnese nov, usaglašen, zahtev i otkloni sve nedostatke, ne dostavlja se dokumentacija podneta uz zahtev koji je odbačen, niti se ponovo plaća administrativna taksa iz člana 16. stav 2. tačka 3) ovog pravilnika. Shodno čl.18.st.5. ovog pravilnika, podnosilac zahteva može samo jednom iskoristiti pravo na podnošenje usaglašenog zahteva bez obaveze dostavljanja dokumentacije podnete uz zahtev koji je odbačen i ponovnog plaćanja administrativne takse, odnosno naknade.  Članom 18. stavom 7. Predmetnog pravilnika regulisano je da ako uz usaglašeni zahtev iz stava 4. ovog člana podnosilac dostavi izmenjen dokument u odnosu na dokument koji je već dostavio uz odbačeni zahtev, nadležni organ će postupati po tom izmenjenom dokumentu. Članom 18. stavom 7. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisano je da ako zbog izmenjenog dokumenta nastupi dodatni formalni nedostatak koji je razlog za odbacivanje zahteva, podnosilac ne može ponovo koristiti pravo iz stava 4. ovog člana.

Nejasno je šta podrazumevate pod formulacijom "zahtev za mišljenje u postupku izdavanja vodnih uslova, a koji nisu u postupku objedinjene procedure". Naime, u Uputstvu broj 110-00-163/2015-07 od 19.05.2015. godine o načinu postupanja nadležnih organa i imalaca javnih ovlašćenja koji sprovode objedinjenu proceduru u pogledu vodnih akata u postupcima ostvarivanja prava na gradnju, na strani 1. eksplicitno je navedeno da zahtev za izdavanje vodnih uslova, u okviru objedinjene procedure, imaocu javnih ovlašćenja dostavlja organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole, u ime i za račun podnosioca zahteva. Shodno tome, nejasno je o kojoj situaciji je reč u konkretnom slučaju.
Sistem ne predviđa mogućnost da u slučaju sprečenosti nekog od učesnika u postupku objedinjene procedure dođe do prekida postupka, niti do produžetka rokova za postupanje. U tom smislu, potrebno je obezbediti na nivou nadležnog organa da se sprovođenje objedinjene procedure odvija nesmetano, u skladu sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, bez obzira na odsustvo ili sprečenost nekog od lica koja su uključena u funkcionisanje sistema.

lanom 3. stav 2. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisano je da se sva akta koja donose, odnosno razmenjuju, nadležni organ i imaoci javnih ovlašćenja u objedinjenoj proceduri i/ili radi upotrebe u toj proceduri, kao i drugi dokumenti koje podnosilac zahteva, nadležni organ i imaoci javnih ovlašćenja dostavljaju u objedinjenoj proceduri, dostavljaju u formi elektronskog dokumenta, u pdf formatu, potpisanom kvalifikovanim elektronskim potpisom.

Nakon stupanja na snagu Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture donelo je Uputstvo o formatima elektronskih dokumenata tehničke dokumentacije i njihovom dostavljanju u CEOP-u. Tekst Uputstva možete pronaći posredstvom sledećeg linka:

http://gradjevinskedozvole.rs/Files/00339/Uputstvo-Formati-elektronskih-dokumenata-i-njihovo-dostavljanje-u-CEOP-u-dopunjeno.pdf

U Prilogu 1 navedenog Uputstva (strane 13. i 14), definisano je koja lica obavezno elektronski potpisuju pojedine vrste dokumenata.

Kada je reč o dokumentaciji koja se prilaže uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole, ona je propisana članom 135. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Podnosilac zahteva je u obavezi da podnese samo dokumentaciju koja je definisana navedenim propisima.

Napominjemo da Pozivni centar nije namenjen za davanje pravnih saveta, kao ni za instrukcije za postupanje u konkretnim slučajevima.

Članom 8. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se postupak priključenja objekata na infrastrukturnu mrežu vrši u okviru objedinjene procedure. Članom 8đ stav 1. Zakona propisano je da tokom sprovođenja objedinjene procedure nadležni organ isključivo vrši proveru ispunjenosti formalnih uslova za izgradnju, pri čemu je u stavu 2. tačka 4) istog člana propisano da provera ispunjenosti formalnih uslova (između ostalog) obuhvata proveru da li je uz zahtev, odnosno prijavu priložena sva dokumentacija propisana Zakonom i podzakonskim aktima donetim na osnovu Zakona.

Postupak za priključenje objekta na infrastrukturu propisan je članom 40 Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, kojim je regulisano da se uz zahtev za priključenje objekta na infrastrukturu prilažu:

• separat iz projekta izvedenog objekta, odnosno iz projekta za izvođenje ako u toku građenja nije odstupljeno od projekta za izvođenje sa tehničkim opisom i grafičkim prilozima, kojim se prikazuje predmetni priključak i sinhron plan svih priključaka;
• dokaz o uplati naknade za priključenje objekta na odgovarajuću infrastrukturu ako je ta naknada plaćena u iznosu navedenom u lokacijskim uslovima, osim ako investitor želi da tu naknadu plati tek nakon prijema konačnog obračuna, u skladu sa separatom iz projekta izvedenog objekta, što se navodi u zahtevu.

U stavu 2. istog člana Pravilnika propisano je da nadležni organ, u roku od tri radna dana od dana prijema zahteva za priključenje objekta na infrastrukturu, upućuje zahtev imaocu javnih ovlašćenja da izvrši priključenje u skladu sa tim zahtevom.

Imajući u vidu citirane odredba Zakona o planiranju i izgradnji i Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, nadležni organ ima pravo, ali i obavezu, da vrši samo proveru ispunjenosti formalnih uslova za postupanje po zahtevu. Ukoliko su u konkretnom slučaju ispunjeni formalni uslovi, odnosno ukoliko je podnosilac zahteva priložio svu propisanu dokumentaciju, nadležni organ je u obavezi da postupi u skladu sa članom 40. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji, odnosno nema osnova da ne postupi u skladu sa citiranom odredbom Zakona.

Članom 8đ Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da nadležni organ, tokom sprovođenja objedinjene procedure, isključivo vrši proveru ispunjenosti formalnih uslova za izgradnju i ne upušta se u ocenu tehničke dokumentacije, niti ispituje verodostojnost dokumenata koje pribavlja u toj proceduri.

Međutim, postupak za izdavanje dozvole o uklanjanju objekta (na osnovu projekta rušenja sa tehničkom kontrolom) nije obuhvaćen objedinjenom procedurom. Shodno tome, citirana odredba člana 8đ Zakona o planiranju i izgradnji ne primenjuje se na postupak izdavanja dozvole o uklanjanju objekta, a ne postoji poseban član Zakona koji reguliše postupanje nadležnog organa u ovom slučaju.

Imajući u vidu napred navedeno, Zakonom o planiranju i izgradnji nije regulisan način postupanja, odnosno granice ovlašćenja nadležnog organa u postupku izdavanja dozvole o uklanjanju objekta.

Portal Centralne evidencije objedinjenih procedura trenutno podržava pretragu po sledećim parametrima: broj predmeta, datum objave (od - do), vrsta postupka, status postupka, nadležni organ, broj parcele i katastarska opština. Takođe, moguće je vršiti kombinaciju ovih parametara, odnosno pretragu po više parametara istovremeno, čime se smanjuje broj dokumenata koji zadovoljavaju parametre pretrage.
Pretragu možete vršiti posredstvom sledećeg linka:
https://ceop.apr.gov.rs/eregistrationportal/Public/Manage/Publications
Napominjemo da, u cilju pretrage po svim navedenim parametrima, na stranici za pretragu mora biti aktivirana opcija „Prikaži napredne filtere“.

Saglasno članu 8a stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji i članu 3. stav 2. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, sva akta koja donose, odnosno razmenjuju, nadležni organ i imaoci javnih ovlašćenja u objedinjenoj proceduri i/ili radi upotrebe u toj proceduri, kao i drugi dokumenti koje podnosilac zahteva, nadležni
organ i imaoci javnih ovlašćenja dostavljaju u objedinjenoj proceduri, dostavljaju se u formi elektronskog dokumenta, u pdf formatu, potpisanom kvalifikovanim elektronskim potpisom. Takođe, članom 4. stav 1. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisano je da se dostava podnesaka, akata i dokumentacije u objedinjenoj proceduri između podnosioca zahteva i
nadležnog organa, kao i između nadležnog organa i imalaca javnih ovlašćenja obavlja elektronskim putem kroz Centralni informacioni sistem.
Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji i Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, žalba na rešenje doneto u skladu sa članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji podnosi se elektronskim putem kroz Centralni informacioni sistem. Ukoliko žalba nije podneta na propisani način, nadležni organ je u obavezi da odbaci žalbu iz formalnih razloga.

Potrebno je da podnesete zahtev za ispravku tehničke greške kroz Centralni informacioni sistem (CIS).

U skladu sa čl.3.st.9. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem (ovde), ispravka greške u lokacijskim uslovima i drugim aktima koje donosi nadležni organ, kao i u uslovima za projektovanje i priključenje, vrši se zaključkom sastavljenim u skladu sa stavom 2. ovog člana, koji se donosi po službenoj dužnosti ili po zahtevu stranke, uz shodnu primenu odredaba zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak, a koje uređuju ispravljanje grešaka u rešenju.

Za podnošenje zahteva za ispravku tehničke greške potrebno je da kroz CIS odaberete opciju Započnite novi zahtev, a zatim je u spisku zahteva potrebno odabrati opciju Ostali zahtevi.

U opisanom slučaju potrebno je da nadležni organ izda upotrebnu dozvolu sa označenim iznosom razlike doprinosa po konačnom obračunu. U obrazloženju rešenja navesti rok plaćanja i broj računa za uplatu kao i obavezu dostavljanja dokazao uplati nadležnom organu. 

Istovremeno sa objavljivanjem rešenja, nadležni organ u sistemu CEOP treba da objavi posebnu pismenu opomenu (uz naznaku da se samim objavljivanjem u ovom sistemu opomena smatra uručenom) u kojem će se označiti iznos duga, rok za uplatu, obaveza dostavljanja nadležnom organu dokaza o uplati u istom roku sa upozorenjem ukoliko se ne postupi u skladu sa naloženim, da će  se pokrenuti postupak prinudne naplate. 

Bez ove opomene nema uslova za sprovođenje postupka prinudne naplate neplaćene razlike doprinosa po konačnom obračunu u smislu odredbi Zakona o obezbeđenju i izvršenju.

Odredbama članova 150 – 152. Zakona o planiranju i izgradnji regulisana su pitanja u vezi sa izvođačem radova i odgovornim izvođačem radova.

Članom 150. stav 1. Zakona propisano je da izvođač radova, u smislu Zakona, može biti privredno društvo, odnosno drugo pravno lice ili preduzetnik. Članom 151. Zakona regulisano je da izvođač radova određuje odgovornog izvođača radova koji rukovodi građenjem objekta, odnosno izvođenjem radova, pri čemu odgovorni izvođač radova može biti lice sa stečenim visokim obrazovanjem odgovarajuće struke (propisanim u stavu 2. navedenog člana) i odgovarajućom licencom za izvođenje radova. Uslovi za sticanje licence za odgovornog izvođača radova propisani su u članu 151. stav 3. Zakona.

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, investitor određuje izvođača radova, koji nakon toga određuje odgovornog izvođača radova koji rukovodi građenjem objekta. Odgovorni izvođač radova je odgovoran za realizaciju radova koji su mu povereni, što podrazumeva i eventualno angažovanje drugih izvođača.

Odredbama Zakona nije posebno regulisano angažovanje podizvođača.

Podnošenje zahteva za utvrđivanje prava učešća u postupku izdavanja rešenja o građevinskoj dozvoli ne vrši se kroz postupak objedinjene procedure, prema tome ovaj zahtev se ne podnosi kroz CIS.

Zainteresovana lica mogu izvršiti uvid u dokumente na osnovu kojih je izdata građevinska dozvola, tako što će se nadležnom organu koji je izdao građevinsku dozvolu obratiti sa zahtevom za uvid van objedinjene procedure. U tom slučaju, nadležni organ, ukoliko utvrdi da je reč o licu koje ima pravo učešća u postupku radi zaštite svojih prava ili pravnih interesa, ima obavezu da tom licu omogući uvid u predmetnu dokumentaciju u elektronskoj formi (posredstvom odgovarajućeg linka).

Takođe, primerak rešenja je javno dostupan putem interneta, na sajtu: https://ceop.apr.gov.rs/ u okviru sekcije „Objave“.

Ponavljanje upravnog postupka trenutno nije predviđeno kroz Centralni informacioni sistem.

Hvala Vam na obaveštenju. Naš tim će biti obavešten o ovom problemu.

Članom 8d stav 1. tačka 5) Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da po zahtevu za izdavanje upotrebne dozvole nadležni organ izdaje dozvolu najkasnije u roku od pet radnih dana od dana podnošenja zahteva za izdavanje upotrebne dozvole Članom 8đ stav 3. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da po zahtevu za izdavanje, odnosno izmenu građevinske dozvole i upotrebne dozvole, odnosno rešenja iz člana 145. Zakona nadležni organ u rokovima iz člana 8d stav 1. Zakona donosi rešenje, osim ako nisu ispunjeni formalni uslovi za dalje postupanje po zahtevu, kada taj zahtev odbacuje zaključkom. Provera ispunjenosti formalnih uslova za postupanje po zahtevu za izdavanje upotrebne dozvole regulisana je članom 43. i 44. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Članom 44. Pravilnika propisano je da,ukoliko nisu ispunjeni formalni uslovi za dalje postupanje po zahtevu, propisani članom 43. Pravilnika, nadležni organ zahtev odbacuje zaključkom, u roku od pet radnih dana od dana podnošenja zahteva, uz navođenje razloga za takvu odluku.
Imajući u vidu sve citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji i Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, rok za postupanje nadležnog organa po zahtevu za izdavanje upotrebne dozvole je pet radnih dana, bez obzira na to da li su ispunjeni formalni uslovi za postupanje po zahtevu.
Članom 209. stav 1. tačka 2) Zakona o planiranju i izgradnji propisana je novčana kazna od 25.000 do 50.000 dinara ili kazna zatvora do 30 dana za prekršaj za odgovorno službeno lice u nadležnom organu uprave ako ne izda lokacijske uslove, građevinsku, odnosno upotrebnu dozvolu u propisanom roku. Zahtev za pokretanje prekršajnog postupka u ovom slučaju podnosi nadležni građevinski inspektor.

Zakonom o planiranju i izgradnji je propisano: 

Član 8b

Nadležni organ je dužan da u roku od pet radnih dana od dana prijema zahteva za izdavanje

lokacijskih uslova, imaocima javnih ovlašćenja, koji u skladu sa ovim zakonom i posebnim propisom

utvrđuju uslove za izgradnju objekata, dostavi zahtev za izdavanjem tih uslova, ako se oni ne mogu

pribaviti uvidom u planski dokument, odnosno separat.

Imalac javnih ovlašćenja je dužan da postupi po zahtevu iz stava 1. ovog člana, u roku od 15 dana od

dana prijema zahteva, a za objekte iz člana 133. ovog zakona u roku od 30 dana od dana prijema

zahteva.

Uredbom o lokacijskim uslovima,  Službeni glasnik RS br. 35/2015 i 114/2015 propisano je sledeće:

Član 8.

Ako se uslovi za projektovanje i priključenje ne mogu utvrditi uvidom u planski dokument, odnosno

separat, nadležni organ je dužan da u roku od pet radnih dana od dana prijema zahteva:

1) obavesti podnosioca zahteva o visini stvarnih troškova za dostavljanje uslova od imalaca javnih

ovlašćenja, ako je visina tih stvarnih troškova poznata na osnovu obaveštenja koja su na odgovarajući

način objavljena, uz nalog da izvrši uplatu tih troškova pre preuzimanja lokacijskih uslova i

2) prosledi imaocima javnih ovlašćenja, čije uslove treba da pribavi u zavisnosti od klase i namene

objekta, zahtev za izdavanje uslova za projektovanje i priključenje iz njihove nadležnosti.

Uz zahtev iz stava 1. ovog člana, nadležni organ imaocu javnih ovlašćenja prosleđuje podatke o

površini parcele, odnosno parcela za koje se traže lokacijski uslovi i elektronsku kopiju sledeće

dokumentacije:

1) idejnog rešenja, dostavljenog uz zahtev za izdavanje lokacijskih uslova;

2) plana za katastarsku parcelu, odnosno katastarske parcele za koje se traže lokacijski uslovi;

3) izvoda iz katastra vodova, osim za izvođenje radova na nadziđivanju postojećeg objekta.

Kada je to propisano, nadležni organ će po službenoj dužnosti, u ime i za račun investitora, izdati i uz

zahtev za izdavanje uslova za projektovanje i priključenje, dostaviti imaocu javnih ovlašćenja informaciju

o lokaciji.

Izuzetno od stava 1. tačka 1) ovog člana, ako nadležni organ ne može da utvrdi iznos stvarnih

troškova iz stava 1. ovog člana na osnovu podataka koje su imaoci javnih ovlašćenja objavili na

odgovarajući način, zahtev za izdavanje uslova za projektovanje i priključenje sadrži i zahtev da imalac

javnih ovlašćenja u roku od tri radna dana dostavi nadležnom organu obaveštenje o stvarnim troškovima

izrade uslova za projektovanje i priključenje i po prijemu tog obaveštenja isto prosleđuje podnosiocu

zahteva bez odlaganja.

Ako imalac javnih ovlašćenja ne dostavi nadležnom organu obaveštenje iz stava 4. ovog člana u roku

od tri radna dana od dana prijema zahteva, smatraće se da se izjasnio da će uslove za projektovanje i

priključenje podnosiocu zahteva izdati bez naknade, o čemu nadležni organ obaveštava podnosioca

zahteva bez odlaganja.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, ako je podnosilac zahteva, u zahtevu za izdavanje lokacijskih uslova,

izjavio da želi prethodno da se izjasni da li prihvata troškove izdavanja lokacijskih uslova za

projektovanje i priključenje, o kojima se obaveštava u skladu sa stavom 1. tačka 1) ovog člana,

odnosno st. 4. i 5. ovog člana, nadležni organ će po slanju tog obaveštenja zastati sa postupkom i isti

nastaviti po izjašnjenju podnosioca da prihvata iznos troškova izdavanja lokacijskih uslova.

U slučaju iz stava 6. ovog člana, nadležni organ u zahtevu za izdavanje uslova za projektovanje i

priključenje obaveštava imaoce javnih ovlašćenja da ne postupaju po tom zahtevu do prijema

obaveštenja da je podnosilac zahteva prihvatio troškove izdavanja uslova za projektovanje i

priključenje.

Za vreme zastoja postupka iz stava 6. ovog člana ne teku rokovi propisani za izdavanje lokacijskih

uslova.

Izuzetno, ako je podnosilac zahteva i imalac javnih ovlašćenja, u postupku izrade lokacijskih uslova ne

pribavljaju se uslovi za projektovanje i priključenje iz njegove nadležnosti.

Kao što se vidi iz citiranih odredbi za imaoce javnih ovlašćenja u postupku izdavanja uslova za projektovanje i priključenje postoje dva roka:

- rok od 3 radna dana za dostavljanje obaveštenja o stvarnim troškovima izrade uslova za projektovanje i priključenje

- rok od 15 dana za izdavanje uslova za projektovanje i priključenje.

Budući da se, u skladu sa odredbama Uredbe o lokacijskim uslovima, ako imalac javnih ovlašćenja nadležnom organu ne dostavi obaveštenje o stvarnim troškovima izrade uslova za projektovanje i priključenje, smatra da da se izjasnio da će uslove za projektovanje i priključenje podnosiocu zahteva izdati bez naknade, to u CEOP aplikaciji i ne postoji mogućnost izdavanja naloga za plaćanje i fakture nakon više od tri dana od dana prijema zahteva.

Zainteresovana lica mogu izvršiti uvid u dokumente na osnovu kojih je izdata građevinska dozvola, tako što će se nadležnom organu koji je izdao građevinsku dozvolu obratiti sa zahtevom za uvid. U tom slučaju, nadležni organ, ukoliko utvrdi da je reč o licu koje ima pravo učešća u postupku radi zaštite svojih prava ili pravnih interesa, ima obavezu da tom licu omogući uvid u predmetnu dokumentaciju u elektronskoj formi (posredstvom odgovarajućeg linka).

Primerak rešenja je javno dostupan putem interneta, na sajtu:  https://ceop.apr.gov.rs/u okviru sekcije  „Objave“.‚

Na rešenje je moguće podneti žalbu u roku od osam dana od dana dostavljanja. Žalba na rešenje koje je izdato u elektronskoj formi podnosi se posredstvom Centralnog informacionog sistema, u okviru odeljka „Ostali“, gde je kao jedan od zahteva moguće podneti prigovor, odnosno žalbu.

‚              

Prvostepeni organ prosleđuje žalbu drugostepenom organu  van postupka objedinjene procedure, odnosno dostavljanje žalbe ne vrši se kroz Centralni informacioni sistem.

Takođe, nakon postupanja po žalbi, prvostepeni organ prilaže rešenje drugostepenog organa u Centralni informacioni sistem.

Ako se lokacijski uslovi mogu utvrditi uvidom u planski dokument, odnosno separat, nadležni organ je dužan da ih izda u roku od pet radnih dana od dana prijema zahteva iz člana 6. ovog pravilnika, u skladu sa propisom kojim se uređuje izdavanje lokacijskih uslova, i da o tome obavesti podnosioca zahteva, u skladu sa čl.8d. Zakona o planiranju i izgradnji (ovde), odnosno u skladu sa čl.10. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Međutim, ako se lokacijski uslovi ne mogu pribaviti uvidom u planski dokument, odnosno separat, nadležni organ je dužan da u roku od pet radnih dana od dana prijema zahteva za izdavanje lokacijskih uslova, imaocima javnih ovlašćenja, koji u skladu sa ovim zakonom i posebnim propisom utvrđuju uslove za izgradnju objekata, dostavi zahtev za izdavanjem tih uslova, shodno čl.8b. st.1.Zakona o planiranju i izgradnji. Imalac javnih ovlašćenja je dužan da postupi po zahtevu za izdavanje uslova za projektovanje i priključenje, u roku od 15 dana od dana prijema zahteva, a za objekte iz člana 133. ovog zakona u roku od 30 dana od dana prijema zahteva. Nakon toga, nadležni organ je dužan da izda lokacijske uslove u skladu sa propisom kojim se uređuje izdavanje lokacijskih uslova, u roku od pet radnih dana od dana dostavljanja uslova za projektovanje i priključenje.

Članom 209. st.1.tač.2) Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da će se odgovorno službeno lice u nadležnom organu uprave kazniti za prekršaj novčanom kaznom od 25.000 do 50.000 dinara ili kaznom zatvora do 30 dana ako tokom sprovođenja objedinjene procedure ne postupa na način i u rokovima propisanim ovim zakonom. Za ponovljeni prekršaj iz stava 1. ovog člana učiniocu će se izreći novčana kazna i kazna zatvora do 30 dana. Članom 209.st.3. ovog zakona propisano je da zahtev za pokretanje prekršajnog postupka iz stava 1. tač. 2) podnosi građevinski inspektor.

U skladu sa čl.8v Zakona o planiranju i izgradnji, registrator je dužan da podnese prekršajnu prijavu iz člana 211a ovog zakona, protiv imaoca javnih ovlašćenja i odgovornog lica imaoca javnih ovlašćenja, ako tokom sprovođenja objedinjene procedure taj imalac javnih ovlašćenja ne postupa na način i u rokovima propisanim ovim zakonom, najkasnije u roku od tri radna dana od isteka propisanog roka za postupanje od strane imaoca javnih ovlašćenja.

Član 8g st. 6 Zakona o planiranju i izgradnji predviđa obavezu Centralnog registratora da  bez odlaganja podnese prekršajnu prijavu protiv registratora nadležnog organa u slučaju prekoračenja propisanih rokova, odnosno nepodnošenja odgovarajuće prekršajne prijave protiv imalaca javnih ovlašćenja.

U skladu sa čl.172. st.1. Zakona o planiranju i izgradnji, nadzor nad izvršavanjem odredaba ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona, vrši Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Potrebno je da se obratite Agenciji za privredne registre.

Članom 8g st.1. Zakona o plniaranju i izgradnju propisano je da Agencija za privredne registre vodi jedinstvenu, centralnu, javnu, elektronsku bazu podataka, u kojoj su objedinjeni podaci iz svih registara objedinjenih procedura na teritoriji Republike Srbije, kao i akta sadržana u tim registrima, preko registratora centralne evidencije.

Ne, podnosilac zahteva može samo jednom iskoristiti pravo na podnošenje usaglašenog zahteva bez obaveze dostavljanja dokumentacije podnete uz zahtev koji je odbačen i ponovnog plaćanja administrativne takse, odnosno naknade,  u skladu sa čl.8.st.7. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem (ovde).

Sprovođenje objedinjene procedure regulisano je odredbama Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem i Pravilnika o načinu razmene dokumenata i podnesaka elektronskim putem i formi u kojoj se dostavljaju akta u vezi sa objedinjenom procedurom. Navedeni pravilnici predstavljaju „legi specialis“ za ovu oblast.

Kada je reč o pitanjima koja se odnose na postupak objedinjene procedure, a nisu uređena navedenim pravilnicima, shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak, odnosno Zakona o opštem upravnom postupku ("Službeni list SRJ" broj 33/97 i 31/01 i "Službeni glasnik Republike Srbije" broj 30/10).

Članom 18. stav 2. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisano je da protiv zaključka o odbacivanju zahteva za izdavanje građevinske dozvole podnosilac zahteva može izjaviti prigovor nadležnom opštinskom, odnosno gradskom veću, preko nadležnog organa, u roku od tri dana od dana dostavljanja. Međutim, drugostepeni postupak, odnosno postupak po prigovoru nije regulisan navedenim Pravilnikom, pa bi u tom delu trebalo shodno primeniti odredbe Zakona o opštem upravnom postupku.

Zakonom nije posebno regulisano postupanje drugostepenog organa po prigovoru, već po žalbi, pa bi trebalo primeniti zakonske odredbe koje se odnose na postupanje po žalbi.

Saglasno članu 230. Zakona o opštem upravnom postupku, drugostepeni organ će odbiti žalbu:

• kad utvrdi da je postupak koji je rešenju prethodio pravilno sproveden i da je rešenje pravilno i na zakonu zasnovano, a žalba neosnovana;
• kad nađe da je u prvostepenom postupku bilo nedostataka, ali da oni nisu mogli imati uticaja na rešenje upravne stvari, kao i
• ukoliko je prvostepeno rešenje zasnovano na zakonu, ali zbog drugih razloga a ne zbog onih koji su u rešenju navedeni.

Saglasno članu 232. Zakona o opštem upravnom postupku, ukoliko drugostepeni organ utvrdi da su u prvostepenom postupku odlučne činjenice nepotpuno ili pogrešno utvrđene, da se u postupku nije vodilo računa o pravilima postupka koja su od uticaja na rešenje stvari, ili da je dispozitiv pobijanog rešenja nejasan ili je u protivrečnosti sa obrazloženjem, on će dopuniti postupak i otkloniti navedene nedostatke sam ili preko prvostepenog organa. Istim članom je propisano da, ako drugostepeni organ nađe da će nedostatke prvostepenog postupka brže i ekonomičnije otkloniti prvostepeni organ, on će svojim rešenjem poništiti prvostepeno rešenje i vratiti predmet prvostepenom organu na ponovni postupak. U tom slučaju, drugostepeni organ je dužan svojim rešenjem da ukaže prvostepenom organu u kom pogledu treba dopuniti postupak, a prvostepeni organ je dužan u svemu da postupi po drugostepenom rešenju i da, bez odlaganja, a najdocnije u roku od 30 dana od dana prijema predmeta, donese novo rešenje.

Članom 233. Zakona o opštem upravnom postupku propisano je da, ako drugostepeni organ utvrdi da su u prvostepenom rešenju pogrešno ocenjeni dokazi, da je iz utvrđenih činjenica izveden pogrešan zaključak u pogledu činjeničnog stanja, da je pogrešno primenjen pravni propis na osnovu koga se rešava upravna stvar, ili ako nađe da je na osnovu slobodne ocene trebalo doneti drukčije rešenje, on će svojim rešenjem poništiti prvostepeno rešenje i sam rešiti upravnu stvar.

U zavisnosti od razloga, odnosno pravnog osnova po kome je drugostepeni organ (Opštinsko veće) usvojilo prigovor stranke, trebalo bi postupiti u skladu sa odgovarajućom odredbom Zakona o opštem upravnom postupku koja reguliše tu situaciju.

Potrebno je podneti usaglašeni zahtev za izdavanje rešenja o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona.

Članom 49. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem (ovde) propisano je postupanje organa nadležnog za poslove državnog premera i katastra, po prijemu upotrebne dozvole, u postupku upisa prava svojine na izgrađenom objektu, odnosno posebnim delovima objekta i izdavanju rešenja o kućnom broju u okviru objedinjene procedure.

Član 49.

Organ nadležan za poslove državnog premera i katastra, u roku od sedam dana od dostavljanja upotrebne dozvole:

1) donosi rešenje o kućnom broju, ako je dostavljena upotrebna dozvola za novo izgrađeni objekat;

2) donosi rešenje kojim vrši upis prava svojine na objektu, odnosno posebnim delovima objekta, u skladu sa izdatom upotrebnom dozvolom.

Rešenja iz stava 1. ovog člana nadležni organ za poslove državnog premera i katastra dostavlja investitoru bez odlaganja, a nadležnom organu radi informisanja.

Organ nadležan za poslove državnog premera i katastra u roku od 30 dana od dostavljanja upotrebne dozvole vrši odgovarajući upis u katastar vodova.

U skladu sa čl.134 ( s3) Zakona o planiranju i izgradnji, odredbe drugih zakona kojima se na drugačiji način uređuju pitanja koja su predmet uređivanja ovog zakona neće se primenjivati, osim zakona i propisa kojima se uređuje zaštita životne sredine.

Članom 209. st.1.tač.2) Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da će se odgovorno službeno lice u nadležnom organu uprave kazniti za prekršaj novčanom kaznom od 25.000 do 50.000 dinara ili kaznom zatvora do 30 dana ako tokom sprovođenja objedinjene procedure ne postupa na način i u rokovima propisanim ovim zakonom. Za ponovljeni prekršaj iz stava 1. ovog člana učiniocu će se izreći novčana kazna i kazna zatvora do 30 dana. Članom 209.st.3. ovog zakona propisano je da zahtev za pokretanje prekršajnog postupka iz stava 1. tač. 2) podnosi građevinski inspektor.

U skladu sa čl.8v Zakona o planiranju i izgradnji, registrator je dužan da podnese prekršajnu prijavu iz člana 211a ovog zakona, protiv imaoca javnih ovlašćenja i odgovornog lica imaoca javnih ovlašćenja, ako tokom sprovođenja objedinjene procedure taj imalac javnih ovlašćenja ne postupa na način i u rokovima propisanim ovim zakonom, najkasnije u roku od tri radna dana od isteka propisanog roka za postupanje od strane imaoca javnih ovlašćenja.

Član 8g st. 6 Zakona o planiranju i izgradnji predviđa obavezu Centralnog registratora da  bez odlaganja podnese prekršajnu prijavu protiv registratora nadležnog organa u slučaju prekoračenja propisanih rokova, odnosno nepodnošenja odgovarajuće prekršajne prijave protiv imalaca javnih ovlašćenja.

U skladu sa čl.172. st.1. Zakona o planiranju i izgradnji, nadzor nad izvršavanjem odredaba ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona, vrši Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Da, to jeste razlog za odbacivanje. Lice koje podnosi zahtev (koje je kreiralo korisnički nalog), takođe mora svojim elektronskim potpisom potpisati zahtev kroz Centralni informacioni sistem.

U Vašem pitanju nije navedeno o kom zahtevu je reč, odnosno za šta je zahtev podnet.

I u slučaju podnošenja zahteva za izdavanje lokacijskih uslova, kao i u slučaju ukoliko je podnet zahtev za izdavanje građevinske dozvole (odnosno za izdavanje rešenja iz člana 145. Zakona), nadležni organ najpre utvrđuje ispunjenost formalnih uslova.

U slučaju podnošenja zahteva za izdavanje lokacijskih uslova, provera ispunjenosti formalnih uslova podrazumeva da nadležni organ ispituje da li je:

• nadležan za postupanje po zahtevu;
• zahtev podnet u propisanoj formi i da li sadrži sve propisane podatke;
• uz zahtev priloženo idejno rešenje;
• uz zahtev priložen dokaz o uplati propisane takse i naknade.

Ukoliko je podnet zahtev za izdavanje građevinske dozvole, nadležni organ proverava da li je:

• nadležan za postupanje po zahtevu;
• podnosilac zahteva lice koje može biti investitor te vrste radova u skladu sa Zakonom;
• zahtev podnet u propisanoj formi i da li sadrži sve propisane podatke;
• uz zahtev priložena sva dokumentacija propisana Zakonom i podzakonskim aktima donetim na osnovu Zakona;
• uz zahtev priložen dokaz o uplati propisane takse i naknade;
• da li su podaci navedeni u izvodu iz projekta, koji je sastavni deo zahteva za izdavanje građevinske dozvole, u skladu sa izdatim lokacijskm uslovima.

Ispitivanje ispunjenosti fromalnih uslova po podnetom zahtevu za izdavanje rešenja iz člana 145. Zakona podrazumeva da nadležni organ utvrđuje da li je:

• nadležan za izdavanje rešenja za koje je podnet zahtev;
• podnosilac zahteva lice koje može biti investitor te vrste radova u skladu sa Zakonom;
• zahtev podnet u propisanoj formi i da li zahtev, odnosno idejni projekat podnet uz zahtev, sadrži sve propisane podatke;
• za izvođenje predmetnih radova potrebno pribavljanje lokacijskih uslova i ukoliko jeste da li je investitor prethodno pribavio lokacijske uslove;
• priložena sva dokumentacija propisana Zakonom i podzakonskim aktima donetim na osnovu Zakona;
• uz zahtev priložen dokaz o uplati propisane naknade, odnosno takes;
• usklađenost zahteva sa planskim dokumentom, odnosno separatom;
• usklađenost zahteva sa lokacijskim uslovima, u slučaju izvođenja radova za koje je potrebno pribaviti uslove za projektovanje i priključenje od strane imaoca javnih ovlašćenja.

Ukoliko utvrdi da u konkretnom slučaju nisu ispinjeni formalni uslovi za postupanje po zahtevu, nadležni organ zahtev odbacuje zaključkom, uz navođenje svih nedostataka, odnosno razloga za odbacivanje.

U slučaju da su formalni uslovi ispunjeni, nadležni organ po službenoj dužnosti, od organa nadležnog za poslove državnog premera i katastra pribavlja sledeće:

• ukoliko je podnet zahtev za izdavanje lokacijskih uslova:
• kopije plana za katastarsku parcelu, odnosno katastarske parcele navedene u zahtevu, odnosno deo katastarske parcele, odnosno delove katastarske parcele, ako je to navedeno u zahtevu;
• izvod iz katastra vodova, osim za izvođenje radova na nadziđivanju postojećeg objekta.

• ukoliko je podnet zahtev za izdavanje građevinske dozvole - izvod iz lista nepokretnosti za nepokretnost koja je predmet zahteva;

• ukoliko je podnet zahtev za izdavanje rešenja iz člana 145. Zakona - izvod iz lista nepokretnosti za nepokretnost koja je predmet zahteva, samo u slučaju kada je zakonom propisano utvrđivanje postojanje odgovarajućeg prava na zemljištu, odnosno objektu,

U Vašem pitanju nije navedeno o kom zahtevu je reč, odnosno za šta je zahtev podnet.

Međutim, bez obzira na to koji zahtev je u pitanju (za izdavanje lokacijskih uslova, za izdavanje građevinske dozvole, za izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli, za izdavanje rešenja iz člana 145. Zakona i za izdavanje upotrebne dozvole), nadležni organ odbacuje zahtev zaključkom ukoliko nisu ispunjeni formalni uslovi za dalje postupanje po zahtevu. Podnosilac zahteva ima pravo da u roku od deset dana od dana prijema zaključka, a najkasnije 30 dana od njegovog objavljivanja na internet stranici nadležnog organa, podnese usaglašeni zahtev i otkloni sve utvrđene nedostatke i u tom slučaju ne dostavlja dokumentaciju podnetu uz zahtev koji je odbačen, niti ponovo plaća administrativnu taksu i naknadu.

Zahtev može biti odbijen rešenjem, na osnovu odlučnih činjenica koje nadležni organ utvrdi u postupku. Na rešenje o odbijanju zahteva (za izdavanje građevinske dozvole, za izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli i za izdavanje rešenja iz člana 145. Zakona) može se podneti žalba drugostepenom organu.

U skladu sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji i Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure, organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole dužan je da obezbedi javnu dostupnost podataka o toku svakog pojedinačnog predmeta, kao i objavljivanje lokacijskih uslova, građevinske i upotrebne dozvole i rešenja iz člana 145. Zakona kroz Centralni informacioni sistem, u roku od tri radna dana od dana njihovog izdavanja.

U slučaju da nadležni organ ne postupa u skladu sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji i podzakonskim aktima donetih na osnovu ovog zakona, potrebno je da se obratite Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, koje vrši nadzor nad primenom odredbi Zakona o planiranju i izgradnji i podzakonskih akata donetih na osnovu ovog zakona, u skladu sa čl.172. Zakona.

Zainteresovana lica mogu izvršiti uvid u dokumente na osnovu kojih je izdata građevinska dozvola, tako što će se nadležnom organu koji je izdao građevinsku dozvolu obratiti sa zahtevom za uvid. U tom slučaju, nadležni organ, ukoliko utvrdi da je reč o licu koje ima pravo učešća u postupku radi zaštite svojih prava ili pravnih interesa, ima obavezu da tom licu omogući uvid u predmetnu dokumentaciju u elektronskoj formi (posredstvom odgovarajućeg linka).

Primerak rešenja je javno dostupan putem interneta, na sajtu:  https://ceop.apr.gov.rs/u okviru sekcije „Objave“.

Na rešenje je moguće podneti žalbu u roku od osam dana od dana dostavljanja. Žalba na rešenje koje je izdato u elektronskoj formi podnosi se posredstvom Centralnog informacionog sistema, u okviru odeljka „Ostali“, gde je kao jedan od zahteva moguće podneti prigovor, odnosno žalbu.

Iz Vašeg pitanja proizlazi da su u konkretnom slučaju ispunjeni uslovi iz samostalnog člana 17. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 23/15 i 77/15), odnosno da je reč o glavnom projektu koji je izrađen u skladu sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji koje su važile pre stupanja na snagu izmena i dopuna Zakona iz decembra 2014. godine.

Ukoliko je tako, pogrešno navedeni datum na nekom delu glavnih projekata može se tumačiti kao tehnička omaška, koja se može otkloniti na taj način što se stranice na kojima je učinjena omaška zamene stranicama sa ispravnim datumom.

Međutim, skrećemo pažnju da se naknadna izmena datuma, kojom bi se eventualno predstavilo da je projekat izrađen u drugom vremenskom periodu nego što zaista jeste, ne bi mogla smatrati otklanjanjem tehničke greške, već bi na taj način bilo učinjeno krivično delo falsifikovanja isprave iz člana 355. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 85/05, 88/05, 107/05, 72/09, 111/09, 121/12, 104/13 i 108/14).

Imajući u vidu napred navedeno, mišljenja smo da, ukoliko su ispunjeni uslovi iz samostalnog člana 17. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata, ispravka eventualne tehničke omaške na glavnom projektu može biti izvršena zamenom odgovarajućih stranica drugim, na kojima će biti naveden ispravan datum. U tom slučaju, tako korigovan glavni projekat može biti iskorišćen u postupku pribavljanja građevinske dozvole, saglasno članu 17. stav 1. tačka 1. predmetnog Pravilnika.

Potpisnik elektronskih zahteva može biti podnosilac zahteva – fizičko lice, odnosno zakonski zastupnik pravnog lica, kao i bilo koje drugo lice koje zakonski zastupnik ovlasti za podnošenje zahteva odgovarajućim punomoćjem, koje se prilaže uz zahtev. Detaljnije informacije u vezi sa tim možete pronaći u članu 3. stav 7. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Podatke u zahtevu u elektronskom sistemu izdavanja građevinske dozvole može unositi i lice koje nije punomoćnik, međutim ukoliko se zahtev podnosi preko punomoćnika (shodno članu 3. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem) onda se moraju naznačiti traženi lični podaci punomoćnika, a ne onog koji samo popunjava podatke u Centralnom informacionom sistemu. Stoga, ukoliko na pitanje: da li se prijava podnosi “u svoje ime” ili “preko punomoćnika”, izaberete “punomoćnika” – u tom slučaju punomoćnik može biti samo fizičko lice (advokat, zaposleni u firmi, zakonski zastupnik pravnog lica, projektant i slično) tako da za punomoćnika uvek treba unositi lične podatke. Samo pravno lice ima sedište (adresa koja je registrovano u Agenciji za privredne registre), a adresa punomoćnika je uvek adresa njegovog prebivališta upisana u ličnoj karti ili adresa njegovog boravišta i tu adresu treba uneti u prijavu.

Uz zahtev se prilaže skenirana kopija (digitalizovani primerak) punomoćja, koja ne mora biti overena od strane organa koji je po zakonu nadležan za overu, s tim što nadležni organ može naknadno tražiti da mu se dostavi overeno punomoćje, ako posumnja u njegovu istinitost. Dovoljno je da podnosilac zahteva kvalifikovanim elektronskim potpisom potpiše punomoćje koje prilaže kroz Centralni informacioni sistem.

Shodno odredbama stava 7. člana 3. zaposleni ili bilo koje drugo lice može podnositi zahteve u objedinjoj proceduri u ime nekog drugog, bilo pravnog ili fizičkog lica, ali je dužno da priloži punomoćje dato od strane zakonskog zastupnika organizacije, odnosno direktora ili od strane fizičkog lica koji se nalazi u ulozi investitora.

Što se tiče ko potpisuje tehničku i grafičku dokumentaciju, možete pogledati ovde.

U konkretnom slučaju možete postupiti na jedan od sledećih načina:

1.U konkretnom slučaju nadležni organ bi mogao da prihvati ovakakav zahtev, ukoliko nadležni organ može da iz ovakvog zahteva utvrdi da je reč o zahtevu za izmenu rešenja, odnosno ukoliko može da utvrdi broj građevinske dozvole koja se menja. Na taj način podnosilac zahteva ne bi izgubio mogućnost da u slučaju da nadležni organ odbaci ovakav zahtev zaključkom, podnese nov, usaglašen zahtev i otkloni sve nedostatke.

2. U navedenom slučaju, nadležni organ može ovakav zahtev odbaciti zaključkom, nakon čega bi podnosilac zahteva podneo

3.U navedenom slučaju jedna od mogućnosti bi bila i da se podnosilac zahteva uputi da podnese zahtev za odustanak od pogrešno podnetog zahteva u konkretnom slučaju, pri čemu vi, kao nadležni organ u tom slučaju ne pristupate obradi ovog zahteva.

Na taj način podnosilac zahteva bi imao mogućnost da podnese nov zahtev za izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli, i da ne izgubi pravo da nakon toga može da podnese usaglašen zahtev za izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli (u slučaju da nadležni organ u zahtevu za izmenu rešenja utvrdi postojanje formalnih nedostataka).

Podnosilac zahteva može podneti ovaj zahtev odabirom sekcije „Započnite nov zahtev“, pri čemu je u spisku zahteva potrebno pristupiti opciji „Ostali zahtevi“, gde je jedan od ponuđenih zahteva zahtev za odustanak. Ovakav zahtev za odustanak se može uzeti u obzir ako je podnet blagovremeno. U tom slučaju bi podnosilac nakon podnetog zahteva za odustanak, podneo nov zahtev za izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli, umesto zahteva za izdavanje rešenja o građevinskoj dozvoli.

4. Takođe, ukoliko u konkretnom slučaju nadležni organ može ovakav zahtev da prihvati kao nov zahtev za izdavanje rešenja o građevinskoj dozvoli, može uputiti podnosioca da odustane od prethodno izdate građevinske dozvole.

U skladu sa čl. 131 (s3) (Samostalni članovi Zakona o dopunama i izmenama Zakona o planiranju i izgradnji), započeti postupci za rešavanje zahteva za izdavanje odobrenja za izgradnju, lokacijske dozvole, građevinske dozvole, upotrebne dozvole i drugih zahteva za rešavanje o pojedinačnim pravima i obavezama, podnetih do dana stupanja na snagu ovog zakona, okončaće se po propisima po kojima su započeti.

Svaki nov postupak sprovodi se prema odredbama novog zakona.

Prema tome, nije potrebno pribavljati saglasnost na projekat za građevinsku dozvolu u konkretnom slučaju, s obzirom na to da Zakon o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji iz decembra 2014. godine ne predviđa pribavljanje ove saglasnosti.

Svi zahtevi se počev od 1.1.2016. godine (stupanjem na snagu Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem) podnose nadležnim organima za izdavanje određenih dozvola elektronski kroz Centralni informacioni sistem. Sve potrebne informacije i uputstva za korišćenje portala za elektronsko podnošenje zahteva možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs, u odeljku „E-procedura“. Korisničko uputstvo za podnosioca zahteva možete pronaći klikom ovde.

Elektronski zahtev može da podnese fizičko lice, odnosno investitor. Podnosilac zahteva mora imati kvalifikovani elektronski sertifikat za elektronsko potpisivanje zahteva, odnosno dokumentacije. Potrebno je podneti zahtev elektronskim putem, a svu dokumentaciju podnosilac zahteva dostavlja u objedinjenoj proceduri u formi elektronskog dokumenta, u .pdf formatu, potpisanom kvalifikovanim elektronskim potpisom.

Podatke u zahtevu u elektronskom sistemu izdavanja građevinske dozvole može unositi i lice koje nije punomoćnik, međutim ukoliko se zahtev podnosi preko punomoćnika (shodno članu 3. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem) onda se moraju naznačiti traženi lični podaci punomoćnika, a ne onog koji samo popunjava podatke u Centralnom informacionom sistemu. Stoga, ukoliko na pitanje: da li se prijava podnosi “u svoje ime” ili “preko punomoćnika”, izaberete “punomoćnika” – u tom slučaju punomoćnik može biti samo fizičko lice (advokat, zaposleni u firmi, zakonski zastupnik pravnog lica, projektant i slično) tako da za punomoćnika uvek treba unositi lične podatke. Samo pravno lice ima sedište (adresa koja je registrovano u Agenciji za privredne registre), a adresa punomoćnika je uvek adresa njegovog prebivališta upisana u ličnoj karti ili adresa njegovog boravišta i tu adresu treba uneti u prijavu.

Uz zahtev se prilaže skenirana kopija (digitalizovani primerak) punomoćja, koja ne mora biti overena od strane organa koji je po zakonu nadležan za overu, s tim što nadležni organ može naknadno tražiti da mu se dostavi overeno punomoćje, ako posumnja u njegovu istinitost. Dovoljno je da podnosilac zahteva kvalifikovanim elektronskim potpisom potpiše punomoćje koje prilaže kroz Centralni informacioni sistem.

Shodno odredbama stava 7. člana 3. zaposleni ili bilo koje drugo lice može podnositi zahteve u objedinjoj proceduri u ime nekog drugog, bilo pravnog ili fizičkog lica, ali je dužno da priloži punomoćje dato od strane zakonskog zastupnika organizacije, odnosno direktora ili od strane fizičkog lica koji se nalazi u ulozi investitora.

Što se tiče taksi, Centralni informacioni sistem automatski generiše broj računa, poziv na broj i iznos naknade koja se plaća za Centralnu evidenciju objedinjenih procedura. Obrazac uplatnice koji generiše sistem možete odštampati i iskoristiti u cilju plaćanja naknade u banci ili pošti.

Kada je reč o administrativnoj taksi koja se plaća za podnošenje zahteva, ne postoji jedinstveni iznos, kao ni broj računa niti poziv na broj. Zbog toga je neophodno u svakom konkretnom slučaju obratiti se nadležnom organu radi dobijanja informacije o tome.  

Da, nadležni organ bez odlaganja obaveštava građevinsku inspekciju o podnetoj prijavi radova, u skladu sa čl.32.st.3. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Saglasno članu 48. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, nadležni organ u roku od pet radnih dana od dana pravnosnažnosti upotrebne dozvole po službenoj dužnosti dostavlja organu nadležnom za poslove državnog premera i katastra dokumentaciju koja je propisana za donošenje rešenja kojim vrši upis prava svojine na objektu, odnosno posebnim delovima objekta, u skladu sa izdatom upotrebnom dozvolom.

Nadležni organ „unosi“ u sistem klauzulu, odnosno potvrdu o pravosnažnosti upotrebne dozvole kao poseban dokument, koji prilaže uz zahtev za upis prava svojine i izdavanje rešenja o kućnom broju. Potvrda o pravosnažnosti, saglasno članu 3. stav 2. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, mora biti u formi elektronskog dokumenta, u pdf formatu, potpisana kvalifikovanim elektronskim potpisom.

Imajući u vidu navedeno, nije potrebno da podnosite zahtev za izdavanje klauzule o pravosnažnosti, već je nadležni organ po službenoj dužnosti unosi u Centralni informacioni sistem po službenoj dužnosti.

Povodom Vašeg zahteva za izdavanje građevinske dozvole, nadležni organ je verovatno doneo zaključak o odbacivanju zahteva zbog neispunjavanja formalnih uslova propisanih članom 17. Pravillnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, a u skladu sa članom 18. predmetnog Pravilnika.

Naime, članom 18. stav 1. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisano je da, ukoliko nisu ispunjeni formalni uslovi za dalje postupanje po zahtevu za izdavanje građevinske dozvole, propisani članom 17. Pravilnika, nadležni organ zahtev odbacuje zaključkom, u roku od pet radnih dana od dana podnošenja zahteva, uz navođenje svih nedostataka. U tom slučaju, podnosilac zahteva ima mogućnost da u roku od deset dana od prijema zaključka (a najkasnije 30 dana od dana njegovog objavljivanja na internet stranici nadležnog organa), podnese nov, usaglašen, zahtev i otkloni sve nedostatke, pri čemu nema obavezu dostavljanja dokumentacije podnete uz zahtev koji je odbačen, niti ponovnog plaćanja administrativne takse.

Ukoliko ste podneli usaglašeni zahtev za izdavanje građevinske dozvole, koji je takođe odbačen zaključkom od strane nadležnog organa, nemate pravo na ponovno usaglašavanje zahteva niti na dopunu tog zahteva, a samim tim ni mogućnost da u elektronskom sistemu CEOP preduzimate bilo kakve dodatne aktivnosti. U tom slučaju, potrebno je da podnesete novi zahtev za izdavanje građevinske dozvole i da uz njega priložite svu potrebnu dokumentaciju, u skladu sa odredbama člana 135. Zakona o planiranju i izgradnji i člana 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Međutim, ukoliko je nadležni organ, postupajući po Vašem usaglašenom zahtevu za izdavanje građevinske dozvole, doneo zaključak o odbacivanju zahteva iz razloga koji nisu navedeni u zaključku donetom po prvobitnom zahtevu, mišljenja smo da je takvo postupanje u suprotnosti sa odredbama člana 18. stav 1. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Ovo iz razloga što je, prema odredbama citiranog člana Pravilnika, nadležni organ u obavezi da, ukoliko nisu ispunjeni formalni uslovi za dalje postupanje po zahtevu za izdavanje građevinske dozvole, u zaključku o odbacivanju zahteva navede sve nedostatke. Imajući to u vidu, nadležni organ nema pravo da prilikom postupanja po usaglašenom zahtevu navodi nove nedostatke koji su mogli biti konstatovani prilikom odlučivanja po prvobitnom zahtevu. Takvim postupanjem se na posredan način podnosilac zahteva onemogućuje da koristi mogućnost podnošenja usaglašenog zahteva, na način i pod uslovima koji su propisani Pravilnikom o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Ukoliko smatrate da je u konkretnom slučaju došlo do povrede odredaba člana 18. stav 1. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, možete se obratiti neposredno Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, koje je, u skladu sa članom 172. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji nadležno za vršenje nadzora nad izvršavanjem odredaba Zakona i propisa donetih na osnovu Zakona.

Potrebno je da umesto obračuna troškova u navedenom koraku priložite odgovarajuće obaveštenje da nisu ispunjeni uslovi da se izvrši priključenje.  

Ova opcija će biti naknadno implementirana kroz sistem.

Potrebno je da prijavite radove u skladu sa čl.31. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Podnošenje prijave radova vrši se kroz Centralni informacioni sistem, kome možete pristupiti ovde.

Sva uputstva za korišćenje portala za elektronsko podnošenje zahteva za građenje možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u sekciji E-procedura.

Prijava radova vrši se u skladu sa čl.31. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Član 31.

Prijava radova u skladu sa izdatom građevinskom dozvolom, rešenjem izdatim u skladu sa članom

145. Zakona, odnosno privremenom građevinskom dozvolom, vrši se nadležnom organu kroz CIS,

najkasnije osam dana pre početka izvođenja radova.

Uz prijavu iz stava 1. ovog člana podnosi se dokaz o plaćenoj administrativnoj taksi za podnošenje prijave i naknadi za Centralnu evidenciju, kao i:

1) dokaz o izmirenju obaveza u pogledu doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta, ako je

rešenjem o građevinskoj dozvoli predviđeno jednokratno plaćanje te obaveze, odnosno sredstvo

obezbeđenja plaćanja doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta u skladu sa zakonom, i dokaz o uplati prve rate ako je rešenjem o građevinskoj dozvoli predviđeno plaćanje te obaveze na rate;

2) saglasnost na studiju o proceni uticaja na životnu sredinu, ako je obaveza njene izrade utvrđena propisom kojim se uređuje procena uticaja na životnu sredinu, odnosno odluka da nije potrebna izrada studije;

3) akt ministarstva nadležnog za poslove finansija o uvođenju u posed nepokretnosti, u skladu sa

posebnim zakonom, odnosno zaključen ugovor o pravu službenosti u skladu sa zakonom o planiranju i izgradnji, ako je rešenje o građevinskoj dozvoli za linijske infrastrukturne objekte izdato na osnovu konačnog rešenja o eksproprijaciji.

Član 8. stav 1. Zakona propisuje koji sve postupci potpadaju pod objedinjenju procedurui navodi da su to postupci za izdavanje lokacijskih uslova, izdavanje građevinske dozvole, prijavu radova, izdavanje upotrebne dozvole, za pribavljanje uslova za projektovanje, odnosno priključenje objekata na infrastrukturnu mrežu, za pribavljanje isprava i drugih dokumenata koje izdaju imaoci javnih ovlašćenja, a uslov su za izgradnju objekata, odnosno za izdavanje lokacijskih uslova, građevinske dozvole i upotrebne dozvole iz njihove nadležnosti, kao i obezbeđenje uslova za priključenje na infrastrukturnu mrežu i za upis prava svojine na izgrađenom objektu. Dakle, priključenje objekata na infrastrukturu je obuhvaćeno objedinjenom procedurom.

Međutim, sam Zakon, između ostalog, uređuje izgradnju objekata, ne i njihovo dalje korišćenje (član 1. stav 1. Zakona). Imajući u vidu odredbu člana 1. stav 1. Zakona (predmet uređenja Zakona), u objedinjenoj proceduri se ne mogu priključivati na infrastruktru objekti za koje je upotreba dozvola izdata pre stupanja na snagu izmena Zakona iz decembra meseca 2014, odnosno objekti koji su izgrađeni i useljeni pre tog datuma, niti objekti koji su građeni bez građevinske dozvole ili suprotno toj dozvoli, što uključuje i objekte koji su legalizovani, tj. ozakonjeni u skladu sa propisima koju uređuju legalizaciju, odnosno ozakonjenje. Naravno, ako je nadležni organ pokrenuo proceduru za priključenje i takvog objekta na infrastrukturu, imalac javnog ovlašćenja može ili postupiti po tom zahtevu u skladu sa članom 8b Zakona ili obavestiti nadležni organ da nema uslova za priključenje tog objekta na infrastrukturu u okviru objedinjene procedure, već da vlasnik objekta može tražiti priključenje objekta na infrastrukturu van objedinjene procedure.

Podnošenje zahteva za izdavanje lokacijskih uslova vrši se u skladu sa čl.6. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Podnošenje zahteva radova vrši se kroz Centralni informacioni sistem, kome možete pristupiti ovde.

Sva uputstva za korišćenje portala za elektronsko podnošenje zahteva za građenje možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u sekciji E-procedura.

Potrebno je da uslove za projektovanje i priključenje dostavite nadležnom organu, kroz Centralni informacioni sistem.

Sva uputstva za korišćenje portala za elektronsko podnošenje zahteva, uključujući i Korisničko uputstvo za imaoce javnih ovlašćenja, za građenje možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u sekciji E-procedura.

Postupak pribavljanja i dostavljanja uslova za projektovanje i priključenje kroz Centralni informacioni sistem vrši se u svemu prema Pravilniku o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Članom 11. ovog pravilnika propisan je postupak pribavljanja uslova za projektovanje i priključenje od imaoca javnih ovlašćenja.

Članom 48. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem predviđeno  je da nadležni organ dostavlja pravosnažnu upotrebnu dozvolu organu nadležnom za poslove državnog premera i katastra.

U skladu sa čl.48. Pravilnika, u roku od pet radnih dana od dana pravnosnažnosti upotrebne dozvole, nadležni organ po službenoj dužnosti dostavlja organu nadležnom za poslove državnog premera i katastra:

1) upotrebnu dozvolu;

2) elaborat geodetskih radova za izvedeni objekat i posebne delove objekta;

3) elaborat geodetskih radova za podzemne instalacije.

U slučaju da je u konkretnom slučaju greškom dostavio organu nadležnom za poslove državnog premera i katastra nepravosnažnu upotrebnu dozvolu, nadležni organ može dostaviti ispravan dokument tako što će započeti ponovo komunikaciju sa istim organom.  

Organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole postupa po usaglašenom zahtevu za izdavanje rešenja o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona u roku od pet radnih dana od dana podnošenja zahteva.

Na izdavanje usaglašenog zahteva za izdavanje rešenja o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona shodno se primenjuju odredbe čl.28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem (ovde) koje uređuju postupak izdavanja zahteva za izdavanje rešenja o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona.

U skladu sa čl.28.st.4. Pravilnika, ako utvrdi da su ispunjeni uslovi iz st. 1-3. ovog člana, nadležni organ donosi rešenje u skladu sa članom 145. Zakona, u roku od pet radnih dana od dana podnošenja zahteva.

U skladu sa čl.28.st.5. Pravilnika, ako utvrdi da nisu ispunjeni uslovi iz st. 1. i 2. ovog člana nadležni organ zahtev odbacuje zaključkom, u roku od pet radnih dana od dana podnošenja zahteva, uz navođenje svih nedostataka.

Ukoliko se pitanje odnosi na podnošenje zahteva za izdavanje rešenja o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona, podnošenje zahteva vrši se kroz Centralni informacioni sistem, kome možete pristupiti ovde.

Sva uputstva za korišćenje portala za elektronsko podnošenje zahteva za građenje možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru odeljka E-procedura.

Podnošenje zahteva za izdavanje rešenja o odobrenju izvođenja radova vrši se u skladu sa čl.28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Pitanje naknada koje naplaćuje Agencija za privredne registre regulisano je Zakonom o Agenciji za privredne registre. Članom 5a predmetnog Zakona propisano je da Agencija za obavljanje poslova u skladu sa zakonom ostvaruje naknade od korisnika usluga. U stavu 3. istog člana propisano je da će Agencija ustupiti podatke i dokumenta bez naknade državnim organima i organizacijama, organima autonomnih pokrajina i jedinicama lokalne samouprave, Agencija će, na pismeni i obrazloženi zahtev, u slučajevima kada su im ti podaci potrebni za obavljanje poslova iz njihove nadležnosti. Vrsta, obim, način isporuke podataka i dokumenata i ostala pitanja vezana za korišćenje podataka utvrđuje se aktom upravnog odbora Agencije na koji saglasnost daje Vlada.

Iz odredbi Zakona o Agenciji za privredne registre proizlazi da mogućnost oslobađanja plaćanja naknade postoji samo u slučaju iz stava 3. citiranog člana. Naknada koju naplaćuje Agencija za privredne registre po ovom osnovu ne predstavlja republičku administrativnu taksu, od čijeg su plaćanja oslobođene jedinice lokalne samouprave, saglasno članu 18. Zakona o republičkim administrativnim taksama.

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o Agenciji za privredne registre, mišljenja smo da ne postoji osnov za oslobođenje Ministarstva pravde od plaćanja naknade za informacioni sistem Centralne evidencije objedinjenih procedura.

Objavama rešenih predmeta možete pristupiti u sekciji Objave kroz Centralni informacioni sistem.

Ukoliko se pitanje odnosi na to da li je moguće da rukovodilac organa za inspekcijske poslove prosleđuje predmet referentima tog organ, moguće je.

Potrebno je da se obratite administratoru organizacije radi izmena uloga i privilegija u sistemu.

Nadležni organ utvrđuje da li je žalba izjavljena blagovremeno, odnosno da li je žalbu izjavilo lice koje može izjaviti žalbu uvidom u predmet kroz Centralni informacioni sistem.

Shodno odredbama člana 24. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem moguće je podnošenje zahteva za izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli koji se sprovodi u objedinjenoj proceduri i pokreće se podnošenjem zahteva nadležnom organu kroz centralni informacioni sistem

Odgovor: Članom 3. stav 2. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisano je da sva akta koja donose, odnosno razmenjuju, nadležni organ i imaoci javnih ovlašćenja u objedinjenoj proceduri i/ili radi upotrebe u toj proceduri, kao i drugi dokumenti koje podnosilac zahteva, nadležni organ i imaoci javnih ovlašćenja dostavljaju u objedinjenoj proceduri, dostavljaju se u formi elektronskog dokumenta, u pdf formatu, potpisanom kvalifikovanim elektronskim potpisom.

Izuzetno od ovog pravila, tehnička dokumentacija se dostavlja i u dwg ili dwf formatu, bez obaveze digitalnog potpisivanja.

Članom 57. stav 4. Pravilnika propisano je da, u slučaju kada je tehnička dokumentacija izrađena pre njegovog stupanja na snagu (1. januar 2016. godine), a podnosilac zahteva nije u mogućnosti da tu tehničku dokumentaciju dostavi i u dwg ili dwf formatu, podnosilac zahteva, odnosno prijave, može do 1. januara 2018. godine da tu dokumentaciju dostavi u papirnoj formi.

Shodno citiranim odredbama Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, ukoliko posedujete projekat samo u papirnoj formi, izrađen do 1. januara 2016. godine, možete ga predati organu nadležnom za izdavanje dokumentacije za građenje, umesto primerka u dwg ili dwf formatu, s tim da ste i dalje u obavezi da dostavite i primerak tehničke dokumentacije u pdf formatu, potpisan kvalifikovanim elektronskim potpisom. Primerak u pdf formatu možete podneti isključivo posredstvom Centralnog informacionog sistema, popunjavanjem odgovarajućeg zahteva.

Centralni informacioni sistem automatski generiše broj računa, poziv na broj i iznos naknade koja se plaća za Centralnu evidenciju objedinjenih procedura. Obrazac uplatnice koji generiše sistem možete odštampati i iskoristiti u cilju plaćanja naknade u banci ili pošti.

Kada je reč o administrativnoj taksi koja se plaća za podnošenje zahteva, ne postoji jedinstveni iznos, kao ni broj računa niti poziv na broj. Zbog toga je neophodno u svakom konkretnom slučaju obratiti se nadležnom organu radi dobijanja informacije o tome. 

Odgovor: Pitanje nadležnosti za izdavanje vodnih uslova je predmet organizacije rada i ustrojstva pojedinih jedinica lokalne samouprave (organa uprave, odnosno javnih preduzeća).

Ukoliko je u određenom nadležnom organu isto lice nadležno i za izdavanje lokacijskih uslova, građevinske i upotrebne dozvole, kao i za izdavanje vodnih uslova, biće u obavezi da u postupku izdavanja lokacijskih uslova „samom sebi“ uputi zahtev za izdavanje vodnih uslova.

U takvoj situaciji, to lice je svakako u obavezi da ima dva posebna naloga, odnosno da poslove izdavanja lokacijskih uslova, građevinske i upotrebne dozvole obavlja u svojstvu zaposlenog nadležnom organu, a poslove izdavanja vodnih uslova u svojstvu odgovarajućeg imaoca javnih ovlašćenja (što podrazumeva i dve adrese elektronske pošte i dve lozinke).

Odgovor: Članom 3. stav 2. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisano je da sva akta koja donose, odnosno razmenjuju, nadležni organ i imaoci javnih ovlašćenja u objedinjenoj proceduri i/ili radi upotrebe u toj proceduri, kao i drugi dokumenti koje podnosilac zahteva, nadležni organ i imaoci javnih ovlašćenja dostavljaju u objedinjenoj proceduri, dostavljaju se u formi elektronskog dokumenta, u pdf formatu, potpisanom kvalifikovanim elektronskim potpisom.

Izuzetno od ovog pravila, tehnička dokumentacija se dostavlja i u dwg ili dwf formatu, bez obaveze digitalnog potpisivanja.

Članom 57. stav 4. Pravilnika propisano je da, u slučaju kada je tehnička dokumentacija izrađena pre njegovog stupanja na snagu (1. januar 2016. godine), a podnosilac zahteva nije u mogućnosti da tu tehničku dokumentaciju dostavi i u dwg ili dwf formatu, podnosilac zahteva, odnosno prijave, može do 1. januara 2018. godine da tu dokumentaciju dostavi u papirnoj formi.

Shodno citiranim odredbama Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, umesto primerka u dwg ili dwf formatu, moguće je dostaviti nadležnom organu projekat za građevinsku dozvolu u papirnoj formi (pod uslovom da je izrađen do 1. januara 2016. godine). Međutim, i u ovom slučaju postoji obaveza da dostavljanja primeraka tehničke dokumentacije u pdf formatu, potpisanog kvalifikovanim elektronskim potpisom. Primerak u pdf formatu može se podneti isključivo posredstvom Centralnog informacionog sistema, popunjavanjem odgovarajućeg zahteva.

Elektronsko potpisivanje dokumenta vrši se samo na prvoj strani, u skladu sa Uputstvom o formatima elektronskih dokumenata i njihovim dostavljanjem kroz CEOP.

U slučaju da se tehnička dokumentacija dostavlja kao više posebnih elektronskih dokumenata, vrši se elektronsko potpisivanje svakog dela, na isti način na koji se potpisuje jedinstveni dokument.

Ne.

Članom 128. Zakona o planiranju i izgradnji određeno je da lice koje je odgovorni projektant potvrđuje svojim potpisom i pečatom lične licence deo projekta za koji poseduje odgovarajuću licencu.

Shodno ovoj odredbi zakona, mišljenja smo da može postojati samo jedan odgovorni projektant za deo projekta.

Shodno čl.237. Zakona o opštem upravnom postupku, rešenje po žalbi mora se doneti i dostaviti stranci što pre, a najdocnije u roku od dva meseca od dana predaje žalbe, ako posebnim zakonom nije određen kraći rok.

U skaldu sa čl.19. Zakona o upravnim sporovima, ako drugostepeni organ, u roku od 60 dana od dana prijema žalbe ili u zakonom određenom kraćem roku, nije doneo rešenje po žalbi stranke protiv prvostepenog rešenja, a ne donese ga ni u daljem roku od sedam dana po naknadnom zahtevu stranke podnetom drugostepenom organu, stranka po isteku toga roka može podneti tužbu zbog nedonošenja zahtevanog akta.

Ako prvostepeni organ po zahtevu stranke nije u roku predviđenom zakonom kojim se uređuje opšti upravni postupak, doneo rešenje protiv kojeg nije dozvoljena žalba, a ne donese ga ni u daljem roku od sedam dana po naknadnom zahtevu stranke, stranka po isteku toga roka može podneti tužbu zbog nedonošenja zahtevanog akta.

Mišljenja smo da bi advokat trebalo da izda ovlašćenje za preuzimanje predmetne radnje za vas (saradnika), jer lice koje je podnosilac zahteva (advokatski saradnik) mora biti isto lice koje će kvalifikovanim elektronskim potpisom potpisati zahtev.

Da, nadležni organ je dužan da po službenoj dužnosti pribavi od organa nadležnog za poslove državnog premera i katastra izvod iz lista nepokretnosti za nepokretnost koja je predmet zahteva, u skladu sa čl.19. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektrosnkim putem, koji možete pronaći ovde.

U skladu sa čl.19. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektrosnkim putem, Ako su ispunjeni formalni uslovi za dalje postupanje po zahtevu, nadležni organ po službenoj dužnosti, bez odlaganja, pribavlja od organa nadležnog za poslove državnog premera i katastra izvod iz lista nepokretnosti za nepokretnost koja je predmet zahteva.

Nadležni organ ne pribavlja izvod iz lista nepokretnosti za katastarsku parcelu:

1) ispod koje se grade podzemni delovi linijskih infrastrukturnih objekata, odnosno podzemni delovi komunalne infrastrukture;

2) iznad koje se grade visokonaponski dalekovodi, odnosno iznad kojih će se naći elise vetroturbina koje se grade;

3) na kojoj se gradi komunalna infrastruktura, ako se gradi u regulaciji postojeće saobraćajnice;

4) u drugim slučajevima u kojima je pravo građenja uspostavljeno zakonom, bez obaveze prethodnog uređenja imovinsko-pravnih odnosa sa vlasnikom parcele.

U skladu sa čl.174. st.1. Zakona o državnom premeru i katastru, za usluge koje pruža Zavod, plaća se taksa, propisana odredbama Pravilnika o visini takse za pružanje usluga Republičkog geodetskog zavoda.

Da, nadležni organ je dužan da po službenoj dužnosti pribavi od organa nadležnog za poslove državnog premera i katastra izvod iz lista nepokretnosti za nepokretnost koja je predmet zahteva, u skladu sa čl.19. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektrosnkim putem, koji možete pronaći ovde.

U skladu sa čl.19. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektrosnkim putem, Ako su ispunjeni formalni uslovi za dalje postupanje po zahtevu, nadležni organ po službenoj dužnosti, bez odlaganja, pribavlja od organa nadležnog za poslove državnog premera i katastra izvod iz lista nepokretnosti za nepokretnost koja je predmet zahteva.

Nadležni organ ne pribavlja izvod iz lista nepokretnosti za katastarsku parcelu:

1) ispod koje se grade podzemni delovi linijskih infrastrukturnih objekata, odnosno podzemni delovi komunalne infrastrukture;

2) iznad koje se grade visokonaponski dalekovodi, odnosno iznad kojih će se naći elise vetroturbina koje se grade;

3) na kojoj se gradi komunalna infrastruktura, ako se gradi u regulaciji postojeće saobraćajnice;

4) u drugim slučajevima u kojima je pravo građenja uspostavljeno zakonom, bez obaveze prethodnog uređenja imovinsko-pravnih odnosa sa vlasnikom parcele.

U skladu sa čl.174. st.1. Zakona o državnom premeru i katastru, za usluge koje pruža Zavod, plaća se taksa, propisana odredbama Pravilnika o visini takse za pružanje usluga Republičkog geodetskog zavoda.

Mišljenja smo da bi advokat trebalo da izda ovlašćenje za preuzimanje predmetne radnje za vas (saradnika), jer lice koje je podnosilac zahteva (advokatski saradnik) mora biti isto lice koje će kvalifikovanim elektronskim potpisom potpisati zahtev.

Shodno čl.237. Zakona o opštem upravnom postupku, rešenje po žalbi mora se doneti i dostaviti stranci što pre, a najdocnije u roku od dva meseca od dana predaje žalbe, ako posebnim zakonom nije određen kraći rok.

U skaldu sa čl.19. Zakona o upravnim sporovima, ako drugostepeni organ, u roku od 60 dana od dana prijema žalbe ili u zakonom određenom kraćem roku, nije doneo rešenje po žalbi stranke protiv prvostepenog rešenja, a ne donese ga ni u daljem roku od sedam dana po naknadnom zahtevu stranke podnetom drugostepenom organu, stranka po isteku toga roka može podneti tužbu zbog nedonošenja zahtevanog akta.

Ako prvostepeni organ po zahtevu stranke nije u roku predviđenom zakonom kojim se uređuje opšti upravni postupak, doneo rešenje protiv kojeg nije dozvoljena žalba, a ne donese ga ni u daljem roku od sedam dana po naknadnom zahtevu stranke, stranka po isteku toga roka može podneti tužbu zbog nedonošenja zahtevanog akta.

Mišljenja smo da se rok računa od momenta objavljivanja akta na zvaničnom sajtu portala za elektronsko podnošenje zahteva za građenje.

U skladu sa čl.145.st.1. Zakona o planiranju i izgradnji, promena namene objekta bez izvođenja građevinskih radova, kao i promena namene sa izvođenjem građevinskih radova vrši se na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova, odnosno promena namene objekta, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole.

Podnošenje zahteva za izdavanje rešenja o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona se vrši u skladu sa čl.28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure, koji možete pronaći ovde.

Podnošenje zahteva podnosi se kroz Centralni informacioni sistem, kome možete pristupiti ovde.

Sva uputstva za korišćenje portala za elektronsko podnošenje zahteva za građenje možete pronaći  ovde.

Članom 133. tačka 2. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture izdaje građevinsku dozvolu za izgradnju nuklearnih objekata i drugih objekata koji služe za proizvodnju nuklearnog goriva, radioizotopa, ozračivanja, uskladištenje radioaktivnih sirovina i otpadnih materija za naučno-istraživačke svrhe.

Ukoliko se predmetni objekat može podvesti pod neki od objekata opisanih u članu 133. tačka 2. Zakona, Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture je nadležno za izdavanje građevinske dozvole za njegovu izgradnju. U suprotnom, nadležan je organ jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji se planira izgradnja.

Nije moguće vršiti dopunu zahteva koji je već podnet nadležnom organu.

Moguće je da podnosilac zahteva podnese bez odlaganja Zahtev za odustajanje, pozivajući se prethodno podnet zahtev, i nakon toga podnese nov zahtev za izdavanje rešenja o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona.

Takođe, podnosilac može podneti Usaglašeni zahtev za izdavanje rešenja o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona, u skladu sa čl.29. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Shodno čl.29. st.11.ovog pravilnika, ako podnosilac zahteva u roku od deset dana od dana prijema zaključka, a najkasnije 30 dana od njegovog objavljivanja na internet stranici nadležnog organa, podnese usaglašeni zahtev i otkloni sve utvrđene nedostatke, ne dostavlja se dokumentacija podneta uz zahtev koji je odbačen, niti se ponovo plaća administrativna taksa i naknada.

Podnosilac zahteva može samo jednom iskoristiti pravo na podnošenje usaglašenog zahteva bez obaveze dostavljanja dokumentacije podnete uz zahtev koji je odbačen i ponovnog plaćanja administrativne takse, odnosno naknade.

Ako uz usaglašeni zahtev iz stava 11. ovog člana podnosilac dostavi izmenjen dokument u odnosu na dokument koji je već dostavio uz odbačeni zahtev, nadležni organ će postupati po tom izmenjenom dokumentu. Ako zbog izmenjenog dokumenta nastupi dodatni formalni nedostatak koji je razlog za odbacivanje zahteva, podnosilac ne može ponovo koristiti pravo iz stava 11. ovog člana.

Potrebno je da prijavite radove u skladu sa čl.31. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Podnošenje prijave radova vrši se kroz Centralni informacioni sistem, kome možete pristupiti ovde.

Sva uputstva za korišćenje portala za elektronsko podnošenje zahteva za građenje možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u sekciji E-procedura.

U skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji, Pravilnikom o postupku sprovođenja objedinjne procedure elektronskim putem (Sl. glasnik RS br. 113/2015) i  Pravilnikom o načinu razmene dokumenata i podnesaka elektronskim putem i  formi u kojoj se dostavljaju akta u vezi sa objedinjenom procedurom (Sl. glasnik RS br. 113/2015), od 1. januara 2016.godine podnošenje zahteva u centralnom informacionom sistemu objedinjene procedure vrši se isključivo elektronskim putem.

Uz zahtev se prilaže tekstualna  dokumentacija u digitalizovanoj kopiji potpisana od strane   odgovarajućeg lica elektronskim kvalifikovanim sertifikatom kao i digitalizovana tehnička dokumentacija potpisana  elektronskim kvalifikovanim sertifikatom odogovrnog projektanta u skladu sa  Uputstvom – Formati elektronskih dokumenata tehničke dokumentacije i njihovo dostavljanje u CEOP-u   -  koje je dostupno  na sledećem linku:

http://gradjevinskedozvole.rs/Files/00309/Uputstvo-formati-elektronskih-dokumenata-tehnicke-dokumentacije-i-dostavljanje-u-CEOP-u.pdf  

Lice koje u ime i za račun investitora  podnosi zahteve u CEOP i zastupa ga u postupcima u okviru objedinjene procedure mora posedovati elektronski kvalifikovani sertifikat. Uz zahtev , pored ostale dokumentaicje, propisane Pravilnikom o sprovođenju postupka objedinjene procedure (Sl. Glasnik RS br. 113/2015), dostavlja se digitalizovana kopija punomoćja u formatu .pdf digitalno potpisana od strane podnosioca zahteva.

Zahtev se podnosi ovde:

https://ceop.apr.gov.rs/eregistrationportal/Protected/Home

Podnosilac zahteva u CEOP elektronskim sertifikatom potpisuje zahtev. Preporuka je da se tom prilikom koristi pretraživač Internet Explorer.

U slučaju da se podnosilac zahteva prilikom popunjavanja zahteva u elektronskom sistemu objedinjene procedure izjasni da želi pre izdavanja uslova za projektovanje i priključenje u okviru postupka izdavanja lokacijskih uslova da bude obavešten o troškovima kako bi se izjasnio da li ih prihvata , nadležni organ u tom slučaju započinje komunikaciju sa imaocem javnih ovlašćenja u Elektornskom sistemu i dostavlja zahtev u digitalizovanoj kopiji potpisan od strane ovlašćenoG lica nadležnog organa u kojem nadležni organ poziva imaoca javnih ovlašćenja da dostavi podatke o troškovima izdavanja uslova za projektovanje i priključenje. Od trenutka slanja takvog zahteva imaocu javnih ovlašćenja, nadležni organ zastaje sa postupkom.

Kada imalac javnih ovlašćenja elektronskim putem dobije notifikaciju da mu se nadležni organ obratio zahtevom za dostavljanje podataka o troškovima izdavanja uslova za projektovanje i priključenje, odgovarajućim korisničkim nalogom se loguje u sistem, preuzima , zavodi predmet, utvrđuje iznos stvarnih troškova izdavanja uslova i van sistema sastavlja dopis sa svim traženm informacijama, digitalizuje taj dopis u format .pdf potpisan digitalnim sertifikatom ovlašćenog lica i eventualno, sastavlja profakturu u formatu .pdf u kojoj je označen način i rok plaćanja (konačni račun u tom slučaju se prilaže prilikom izdavanja uslova za porjektovanje i priključenje). U elektronskom sistemu u sekciji „Prilaganje dokumenata“ prilaže dokumenta u sistem  uz obavezno korišćenje tastera „snimi“, a nakon završetka tih operacija koristi opciju „Pošalji nadležnom organu“.  

U skladu sa Pravilnikom o načinu razmene dokumenata i podnesaka elektronskim putem i  formi u kojoj se dostavljaju akta u vezi sa objedinjenom procedurom (Sl. glasnik RS br. 113/2015) sva akta koja nadležni organ donosi u objedinjenoj proceduri,  uključujući i dokumentaciju – tekstualnu i tehničku koja se prilaže uz zahtev, moraju biti  izrađeni u formi elektronskog dokumenta potpisanog od strane odgovarajućeg lica digitalnim kvalifikovanim sertifikatom.

Pravni akti (rešenja , zaključci, potvrde i dr.)  koje nadležni organ donosi  odlučujući po podnetim zahtevima elektronskim putem, moraju biti izrađeni u formi elektronskog dokumenta, potpisani elektronskim kvalifikovanim aertifikatom  ovlašćenog lica.

Kako su odredbe člana 8a Zakona o planiranju i izgradnji, kao i ostale odredbe podzakonskih akata, u ovom slučaju obavezujuće za nadležni organ, to se ne može smatrati da je odluka doneta ukoliko ista nije izrađena u obliku elektronskog dokumenta potpisanog kvalifikovanim elektronskim sertifikatom.

Potrebno je u elektronskom sistemu objedinjene procedure podneti usaglašeni zahtev za izdavanje lokacijskih uslova koji možete naći ovde:

https://ceop.apr.gov.rs/eregistrationportal/Protected/Register/Create/ 

Nakon unosa u zahtev svih neophodnih podataka, u sekciji „Prilaganje priloga zahteva“ potrebno je priložiti dokumentaciju koja je označena u zaključku o odbacivanju. Koristite taster „Priloži“ a nakon učitavanja dokumenta obavezno koristite taster „Snimi“.

Nije potrebno uz usaglašeni zahtev dostavljati i ranije podnetu dokumentaciju na koju nadležni organ  prilikom donošenja zaključka o odbacivanju nije imao primedbe niti je potrebno ponovo plaćati takse i naknade o čemu je dokaz već priložen uz prvobitni zahtev, osim ukoliko je  nadležni organ i u pogledu ranije plaćenih/neplaćenih taksi imao primedbe.

Elektronski sistem objedinjene procedure podržava samo  elektronska dokumenta u sledećim formatima: .zip, .rar, .pdf, .dwg, .dwf.

Podržani (dozvoljeni) formati dokumenata koji se uz zahtev prilažu su: .rar, .zip. kao i .pdf (za štampane dokumente), za tehničku dokumentaciju: .pdf, .dwg, .dwf (dwfx)

Svi dokumenti koji se prilažu uz zahtev u .pdf  formatu moraju biti digitalno potpisani:

1. od strane podnosioca zahteva (svi štampani dokumenti uključujući i dokaze o uplati taski i naknada osim tehničke dokumentacije)
2. od strane odgovornog projektanta sva tehnička dokumentacija: idejno rešenje u ovom slučaju, osim toga, potrebno je ispuniti i ostale uslove u pogledu digitalizacije tehničke dokumentacije u skladu sa Uputstvom – Formati elektronskih dokumenata tehničke dokumentacije I wihovo dostavljanje u CEOP-u -  koje je raspoloživo  na sledećem linku:

http://gradjevinskedozvole.rs/Files/00309/Uputstvo-formati-elektronskih-dokumenata-tehnicke-dokumentacije-i-dostavljanje-u-CEOP-u.pdf

Poželjno je obimnu tehničku dokumentaciju i optimizovati (smanjiti veličinu fajla). Optimizaciju  tehnićke dokumentacije vrši projektant u skladu sa gore navedenim dokumentom.

Sva dokumentacija koja se prilaže uz zahtev digitalno se potpisuje van sistema, nakon digitalizacije odnosno nakon prebacivanja dokumenta u .pdf format.

Odredbe člana 3. stav 4. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem  koje se odnose  na „digitalizovani pečat projektne organizacije“ podrazumevaju da se pečat projektne organizacije „iseče“ (skenira) i postavi u pdf format dokumenta koji se naknadno  potpisuje kvalifikovanim elektronskim potpisom odgovornog lica projektne organizacije.

U slucaju da se gradi infrastruktura i gradi se na velikom broju parcela, podnosilac moze da u sistem unese samo po jednu kat parcelu za svaku kat opstinu, dok u prilogu zahteva dostavlja Spisak svih kat parcela (u pdf-u). Ovaj dokument sa spiskom svih kat parcela, elektronski potpisuje podnosilac.

Na drugoj strani .pdf elektronskog dokumenta.

Ono što odgovara poleđini naslovne strane dela projekta za građevinsku dozvolu, u skladu sa čl. 82. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekta, jeste druga strana .pdf dokumenta.

Korisnički nalog u elektronskom sistemu objedinjene procedure je uvek  vezan za fizičko lice. Nije moguće kreirati korisnički nalog za pravno lice (firmu) jer zahtev uvek digitalno potpisuje fizičko lice koje poseduje odgovarajući digitalni sertifikat.

 Investitor je lice (pravno ili fizičko) na koje glase rešenja i druge odluke koje se donose u objedinjenoj proceduri, a podnosilac zahteva može biti fizičko lice koje je istovremeno i investitor, zakonski zastupnik pravnog lica investitora (direktor ili vlasnik), ovlašćeno lice investitora (lice upisano u APR, zaposleni kojeg ovlasti zakonski zastupnik) ili punomoćnik (projektant, advokat ili treće fizičko lice). 

Od unutrašnje organizacije svakog korisnika sistema, bilo da postupa u svojstvu imaoca javnih ovlašćenja ili kao podnosilac zahteva, zavisi pribavljanje i korišćenje digitalnih sertifikata.

Obrađivač predmeta - referent kod imaoca javnog ovlašćenja,  ukoliko u elektronskom sistemu objedinjene procedure postupa samo u tom svojstvu, ne mora imati digitalni sertifikat. Međutim, ukoliko po unutrašnjoj organizaciji, to lice ima i obavezu da, u ime i za račun firme u kojoj je zaposlen, podnosi zahtev po čl. 145. Zakona o planiranju i izgradnji, zahtev za građevinsku i upotrebnu dozvolu, kao i da postupa u tim postupcima, u tom slučaju i to lice treba da poseduje digitalni sertifikat kako bi u elektronskom sistemu digitalno potpisao zahtev.

Rukovodilac, koji je i ranije, potpisivao uslove za projektovanje i priključenje i sada ih potpisuje, mora da ima digitalni sertifikat, ali osim te uloge, ne mora imati nikakvu drugu ulogu u elektronskom sistemu.

Digitalni sertifikat je uvek vezan za fizičko lice, nezavisno od mesta gde to lice radi i može ga lično pribaviti svako lice kod ovlašćenog sertifikacionog tela:MUP, Pošta, Privredna komora Srbije i dr.

Jedino kod MUP digitalni sertifikat je besplatan i smešten je u ličnoj karti. Kod drugih sertifikacionih tela digitalni sertifikat se izdaje uz naknadu, na posebnoj smart kartici ili tolken-u uređaju sličnom USB.

Kreiranje i promena korisničkih naloga za  imaoce javnih ovlašćenja vrši se preko APR reid WEB podsistema u okviru Centralne evidencije objedinjne procedure.

Korisnički nalog za podnosioce zahteva, kreira se ovde:

https://ceop.apr.gov.rs/eregistrationportal/Public/Home

U slučaju donošenja zaključka o odbacivanju usaglašenog zahteva, shodnom primenom pravila Zakona o opštem upravnom postupku, obaveza je nadležnog organa u obrazloženju da navede  kratko izlaganje zahteva stranke, utvrđeno činjenično stanje, po potrebi i razloge koji su bili odlučni pri oceni priloženih dokaza, razloge zbog kojih nije uvažen zahtev stranaka, pravne propise i razloge koji s obzirom na utvrđeno činjenično stanje upućuju na odluku u dispozitivu zaključka.

Ukoliko u obrazloženju zaključka ne bi bili navedeni razlozi za odbacivanje zahteva, u slučaju da stranka izjavi žalbu, drugostepeni organ bi usvojio žalbu zbog nemogućnosti ispitivanja ožalbene odluke, nezakonitog postupanja prvostepenog organa  i zbog povrede pravila postupka.

U elektronskom sistemu objedinjene procedure je raspoloživ samo primer opšte uplatnice za uplatu taksi i naknade CEOP, čija digitalizovana kopija potpisana elektronskim kvalifikovanim sertifikatom podnosioca zahteva predstavlja dokaz o izvršenoj uplati. 

Nalog za prenos kojim pravno lice vrši prenos sredstava sa svog tekućeg računa na račun primaoca taksi i naknada, nije, za razliku od digitalizovane kopije opšte uplatnice, dokaz o izvršenoj uplati te stoga nije dat u sistemu.

Nema smetnji da se podaci koje sam sistem generiše (za naknadu CEOP) i podaci o taksama i naknadama koje objavljuje nadležni organ na svojoj internet strani,  iskoriste za popunjavanje naloga za prenos pravnog lica. U tom slučaju kao dokaz o izvršenoj uplati uz zahtev treba dostaviti overeni izvod sa tekućeg računa pravnog lica ili potvrdu banke o izvršenoj uplati, u digitalizovanoj kopiji potpisanoj digitalnim sertifikatom podnosioca zahteva.

Od 1. januara 2016.god. svi zahtevi u vezi izdavanja građevinske i upotrebne dozvole za izgradnju objekata podnose se u elektronskom sistemu objedinjene procedure.

U okviru objedinjene procedure, shodno odgovarajućim odredbama Zakaona o planiranju i izgradnji je i podnošenje prijave radova koju možete naći ovde:

 https://ceop.apr.gov.rs/eregistrationportal/Protected/Register/Domains

Uz prijavu radova podnosi se dokumentacija propisana u članu 31. Pravilnika o sprovođenju postupka objedinjne procedure elektornskim putem (Sl. glansik RS br. 113/2015), koji možete naći na linku:

http://gradjevinskedozvole.rs/download.php

Sva dokumentacija koja se uz prijavu prilaže dostavlja se u digitalizovanoj kopiji u formatu .pdf potpisana elektronskim kvalifikovanim sertfikatom od strane podnosioca zahteva u skladu sa Uputstvom koje kao i sve druge propise možete naći na  istom linku.

Kada započnete popunjavanje zahteva, sistem vas u plavo uokvirenim poljima obaveštava o radnjama koje u skladu sa odgovorajućim propisima treba preduzeti u svakom narednom koraku.

Elektronski sistem objedinjene procedure ne predviđa mogućnost da korisnički nalog formira pravno lice – firma stoga što podnosilac zahteva može biti jedino fizičko lice koje kao vlasnik digitalnog sertifikata digitalno potpisuje zahtev u CEOP kao i svu dokumentaciju (osim tehničke dokumentacije koju digitalnim sertifikatom potpisuje odgovorni projektant) koja se u digitalizovanoj formi dostavlja uz zahtev.

Opcija za podnošenje usaglašenog zahteva za izdavanje dokumentacije za građenje predviđena je samo u slučaju kada je potrebno da istom nadležnom organu dostavite neki od dokumenata koji nisu bili dostavljeni, odnosno izmenjeni dokument iz člana 7. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Ukoliko je potrebno podneti zahtev drugom nadležnom organu, neophodno je pokrenuti novi postupak za izdavanje konkretnog dokumenta.

Imajući u vidu odredbe člana 9. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, nadležni organ je u obaezi da sačeka da mu organ nadležan za poslove državnog premera i katastra dostavi dokumentaciju definisanu u stavu 1. predmetnog člana.

Podnosilac zahteva ne može snositi štetne posledice zbog eventualnog prekoračenja roka bilo kog od učesnika u postupku objedinjene procedure. Shodno tome, nadležni organ je u obavezi da dovede do kraja postupak za izdavanje lokacijskih uslova, primenjujući odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, Pravilnika o   postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem i drugih propisa koji regulišu ovu materiju.

Prema Uputstvu o formatima elektronskih dokumenata tehničke dokumentacije i njihovom dostavljanju u CEOP-u, grafički deo tehničke dokumentacije se dostavlja u sledećim formatima:

• .dwg ili .dwf (.dwfx) koji su elektronski potpisani, ili
• .dwg ili .dwf (.dwfx) koji nisu elektronski potpisani, uz obavezno dostavljanje i dokumenta istog sadržaja u .pdf formatu koji je elektronski potpisan.

Shodno citiranoj odredbi Uputstva, grafički deo tehničke dokumentacije se alternativno dostavlja u jednom od navedenih formata.

Pogrešno popunjeni podaci u vezi kategorije  i klase objekta kao i BRGP, nisu formalni uslov za odbacivanje zahteva u Objedinjenoj proceduri, tako da nadležni organ po prijemu elektronskog zahteva ima mogućnosti da ove podatke i sam izmeni.

            Možete prilikom popunjavanja zahteva označiti klasu i namenu objekta koji je izgrađen na parceli na kojoj se planira građenje zidane ograde a BRGP označiti "0" uz obavezno naglašavanje u napomeni  o kakvoj vrsti radova odnosno objekta se radi, kako bi nadležni organ i ovu napomenu uzeo u obzir prilikom postupanja po zahtevu.   

            Za problem digitalnog potpisivanja dokumenata u slučaju kada je na istom računaru instalirano više sertifikata nema odgovornosti na strani elektronskog sistema objedinjene procedure već se radi o međusobnoj neusklađenosti sertifikata koje izdaju različita sertifikaciona tela.

            Od volje lica koja se profesionalno bave podnošenjem zahteva u sistemu  objedinjne procedure,  zavisi da li će za potrebe posla koristiti jedan sertifikat ili ne i da li će ispuniti i ostale neophodne tehničke uslove za to.

Tehnički pregled nije obuhvaćen sistemom objedinjene procedure. Izveštaj sa zapisnikom Komisije za tehnički pregled koji je potpisan i overen pečatom članova Komisije, nakon digitalizacije u .pdf dovoljno je da digitalno potpiše ovlašćeno lice firme sa kojom je investitor zaključio ugovor o vršenju tehničkog pregleda.

Postupak izmene građevinske dozvole u slučajevima iz člana 141. i 142. Zakona o planiranju i izgradnji  je u sistemu elektronske objedinjene procedure. Postupak je regulisan čl. 24. - 27 Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem (Sl. glasnik RS br. 113/2015).

Navedene propise možete pronaći na sajtu http://gradjevinskedozvole.rs u okviru Sekcije „Propisi“. 

Prilikom popunjavanja zahteva u elektronskom sistemu objedinjene procedure sistem generiše instrukcije za plaćanje naknade CEOP. Potrebno je izvršiti uplatu propisane naknade CEOP u skladu sa podacima navedenim  u priznanici.

Potrebno je uz zahtev priložiti punomoćje na osnovu kojeg je vaša kompanija kao pravno lice ovlašćena da zastupa inostranu kompaniju u postupku izgradnje objekata pred nadležnim organima u Srbiji, kao i punomoćje kojim vas zakonski zastupnik vaše kompanije ovlašćuje da u ime i za račun te inostrane kompanije vi možete podnositi zahteve u elektronskom sistemu objedinjene procedure.

U tom slučaju na pitanje u sistemu da li ste vi kao lice koje elektronskim potpisom overava zahtev zakonski zastupnik ili ovlašćeno lice, potrebno je označiti opciju "ovlašćeno lice". 

Ukoliko nije protekao rok za podnošenje usaglašenog zahteva propisan Pravilnikom o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, isti se može podneti posredstvom Centralnog informacionog sistema. U okviru Centralnog informacionog sistema, u odeljku „Započnite novi zahtev“, predviđena je posebna opcija za podnošenje usaglašenih zahteva, i to za:

• izdavanje/izmenu lokacijskih uslova,
• izdavanje/izmenu građevinske dozvole i privremene građevinske dozvole,
• izdavanje/izmenu rešenja o odobrenju izvođenja radova i
• izdavanje upotrebne dozvole.

Link za pristup sistemu: https://ceop.apr.gov.rs/eregistrationportal/public/home

U elektronskom sistemu objedinjene procedure imate mogućnost da podnesete zahtev za ispravku tehničke greške, taj zahtev nalazi se u sekciji “ostali” zahtevi. Internet strana za elektronski sistem izdavanja građevinske dozvole je:

https://ceop.apr.gov.rs/eregistrationportal/Public/Home

Ukoliko se radi o tehničkoj grešci koju je nadležni organ učinio prilikom izrade rešenja o građevinskoj dozvoli iz 2004.godine, po prijemu vašeg zahteva taj organ ceni njegovu osnovanost te ukoliko utvrdi da je zahtev osnovan, doneće zaključak o ispravci tehničke greške koji ćete potom, po pravnosnažnosti, koristiti kao dopunski dokument za upis objekta u evidenciji koju vodi RGZ SKN.

Napominjemo da RGZ SKN, shodno izmenama Zakona o državnom premeru i katastru iz novembra meseca 2015.god. nema pravo da upisuje pravo svojine na objektu izgrađenom bez upotrebne dozvole.

1. Podatke u prijavi u elektronskom sistemu izdavanja građevinske dozvole može unositi fizički i lice koje nije punomoćnik, međutim ukoliko se prijava podnosi preko punomoćnika onda se u prijavi moraju naznačiti traženi lični podaci punomoćnika a ne onog koji samo popunjava podatke u prijave.
2. Ukoliko na pitanje: da li se prijava podnosi “u svoje ime” ili “preko punomoćnika”, izaberete “punomoćnika” – u tom slučaju punomoćnik može biti samo fizičko lice (advokat, zaposleni u firmi, zakonski zastupnik pravnog lica, projektant i sl.) tako da za punomoćnika uvek treba unositi lične podatke.
3. Samo pravno lice ima sedište (adresa koja je registrovano u APR). Adresa punomoćnika je uvek adresa njegovog prebivališta upisana u ličnoj karti ili adresa njegovog boravišta i tu adresu treba uneti u prijavu.

U elektronskom sistemu izdavanja građevinskih dozvola dozvoljeni odnosno jedino podržani formati dokumenata koji se uz zahtev prilažu su: .pdf  za štampana dokumenta, za tehničku dokumentaciju: .pdf, .dwg ili .dwf (.dwfx). Dozvoljeno je dostavljanje projektne dokumentacije u .pdf formatu digitalno potpisane na način kako je to predviđeno podzakonskim aktima i u skladu sa Uputstvom – Formati elektronskih dokumenata tehničke dokumentacije i njihovo dostavljanje u CEOP-u koje se može pronaći na web strani - linku

http://gradjevinskedozvole.rs/uputstva-za-koriscenje-portala-za-elektronsko-podnosenje-zahteva-za-gradjenje-obavestenje-1500

U elektronskom sistemu Centralne evidencije objedinjene procedure, za sada, nije predviđena kategorija preduzetnika kao investitora, stoga je potrebno da prijavu podnesete u svojstvu pravnog lica, jer ta opcija jedino omogućava podnošenje prijave sa podacima o matičnom broju i poreskom identifikacionom broju.

Prilikom podnošenja zahteva za izdavanje lokacijskih uslova prilaže se dokaz o uplaćenoj administrativnoj taksi i naknadi za Centralnu evidenciju objedinjenih procedura.

Centralni informacioni sistem automatski generiše broj računa, poziv na broj i iznos naknade koja se plaća za Centralnu evidenciju objedinjenih procedura. Obrazac uplatnice koji generiše sistem možete odštampati i iskoristiti u cilju plaćanja naknade u banci ili pošti.

Kada je reč o administrativnoj taksi koja se plaća za podnošenje zahteva, ne postoji jedinstveni iznos, kao ni broj računa niti poziv na broj. Zbog toga je neophodno obratiti se nadležnom organu radi dobijanja informacije o tome.

Prilikom podnošenja usaglašenog zahteva ne dostavlja se dokumentacija podneta uz zahtev koji je odbačen, niti se ponovo plaća administrativna taksa i naknada (ukoliko je plaćena prilikom podnošenja prvobitnog zahteva).

Nije potrebno instalirati nikakve dodatne driver-e jer sa vašim digitalnim sertifikatom je sve u redu obzirom da možete bez problema potpisivati .pdf dokumenta. Rešenje vašeg problema je sledeće: kada podnosite zahtev u elektronskom sistemu za izdavanje građevinskih dozvola obavezno koristite Internet Explorer 10 pretraživač, jer je samo u tom pretraživaču moguće digitalno potpisati elektronski zahtev – prijavu.

Nadležni organ u svakoj jedinici lokalne samouprave u obavezi je da na svojoj internet strani objavi podatke o visini taksi i naknada za postupke u okviru objedinjene procedure, zajedno sa instrukcijama za plaćanje. Ista obaveza važi i za ostale organe (Ministarstvo i Pokrajina).

Ukoliko nadležni organ nije objavio ove podatke na odgovarajućoj internet strani, informacije o visinama naknadi i taksi zajedno sa instrukcijama za plaćanje mogu se dobiti neposredno od zaposlenih u tim organima.

U sistemu CEOP, prilikom popunjavanja zahteva za odgovarajući postupak, sistem sam generiše podatke i instrukcije za plaćanje naknade za CEOP.

Nadležni organ u svakoj jedinici lokalne samouprave u obavezi je da na svojoj internet strani objavi podatke o visini taksi i naknada za postupke u okviru objedinjene procedure, zajedno sa instrukcijama za plaćanje. Ista obaveza važi i za ostale organe (Ministarstvo i Pokrajina).

      Ukoliko nadležni organ nije objavio ove podatke na odgovarajućoj internet strani, informacije o visinama naknadi i taksi zajedno sa instrukcijama za plaćanje mogu se dobiti neposredno od zaposlenih u tim organima.

 U sistemu CEOP, prilikom popunjavanja zahteva za odgovarajući postupak, sistem sam generiše podatke i instrukcije za plaćanje naknade za CEOP.

Zahtev u sistemu CEOP, u svojstvu podnosioca zahteva,  može podneti samo jedno lice koje poseduje elektronski kvalifikovani sertifikat, dakle ili vi ili vaša supruga.

U vašem pitanju nije jasno naglašeno da li se oboje nalazite i u ulozi suinvestitora, ipak pretpostavljamo da ste i vi i vaša supruga suinvestitori izgradnje objekta tako da je potrebno da postupite na sledeći način:  prilikom popunjavanja zahteva u sistemu CEOP u sekciji "Podaci o investitoru i finansijeru" - podsekcija "Investitori", uz pomoć tastera "Unesi novi podatak" prvo unesite sve podatke koje sistem traži o sebi, a potom ponovnim korišćenjme tastera "Unesi novi podatak"na isti način da postupite prilikom unošenja podataka za suprugu.  

Član 145. Zakona o planiranju i izgradnji predviđa da se za rekonstrukciju postojećeg objekta izdaje rešenje o odobrenju izvođenja radova. Sa druge strane, za dogradnju postojećeg objekta, je u smislu čl. 135. istog Zakona potrebno pribaviti rešenje o građevinskoj dozvoli. U konkretnom slučaju radi se o različitoj vrsti radova, zbog čega će po dobijanju lokacijskih uslova biti potrebno da se podnese zahtev za izdavanje rešenja o građevinskoj dozvoli. 

Iz tog razloga predlažemo da postupite na sledeći način: u sekciji "Podaci o objektu" - u podsekciji "Vrsta radova" izabrati opciju "dogradnja objekta" a u praznom prostoru "namena objekta" namenjnenom za unos teksta, pored opisa namene dodati i podatke o rekonstrukciji. 

Podnosilac zahteva u sistemu CEOP može biti investitor - lično ili lice koje ima ovlašćenje - punomoćje investitora.

         Da bi projektant, u ovom konkretnom slučaju, preuzeo ulogu podnosioca zahteva potrebno je od investitora da pribavi ovlašćenje za podnošenje zahteva u CEOP. Ukoliko projektant nema odgovarajuće ovlašćenje investitora i nije moguće iz raznih razloga da ga pribavi, predlažemo da vi kao njegov punomoćnik pribavite elektronski kvalifikovani sertifikat i podnesete zahtev u CEOP.

U sistemu CEOP moguće je priložiti elektronske dokumente u sledećim formatima: .pdf, .dwg, .zip, .rar, .dwf, dwfx na način kako je to bliže određeno Uputstvom – formati elektronskih dokumenata i njihovo dostavljanje u CEOP koje možete naći ovde

 http://gradjevinskedozvole.rs/Files/00332/Tehnicko-uputstvo-formati-elektronskih-dokumenata-tehnicke dokumentacije-i-dostavljanje-u-CEOP-u.pdf

Svi dokumenti izdati u analognom (papirnom) obliku sa pečatom i potpisom organa koji ga izdaje ili overava, mogu se priložiti u elektronskom sistemu objedinjene procedure po njegovoj digitalizaciji - prevođenju u elektronsku formu - skeniranjem u formatu .pdf potpisani elektronskim kvalifikovanim sertifikatom podnosioca zahteva. 

Digitalizacijom papirnog dokumenta  prethodno izdatog i potpisanog ili overenog na tradicionalan način, i stavljanjem elektronskog potpisa podnosioca zahteva formira se elektronski dokument u svemu u skladu sa Zakonom o elektronskom dokumentu.

U konkretnom slučaju, u vezi saglasnosti suvlasnika koja je na tradicionalan način overena od strane strane organa nadležnog za overu prepisa i potpisa, potrebno je izvršiti prevođenje u format .pdf koji potom svojim elektronskim kvalifikovanim sertifikatom potpisuje podnosilac zahteva.

        Zahtev za izdavanje rešenja po osnovu čl. 145 može se podneti u elektronskom sistemu objedinjnene procedure se ovde https://ceop.apr.gov.rs/eregistrationportal/Public/Home      

        Tehnička - video uputstva u vezi korišćenja elektronskog sistema objedinjene procedure možete naći ovde: https://ceop.apr.gov.rs/eregistrationportal/Public/Home/Help

        Uz zahtev se podnosi dokumentacija propisana u čl. 28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem (Sl. glansik RS br. 113/2015) ) na način i u formatu bliže propisanom  Uputstvom – formati elektronskih dokumenata i njihovo dostavljanje u CEOP koje možete naći ovde http://gradjevinskedozvole.rs/Files/00332/Tehnicko-uputstvo-formati-elektronskih-dokumenata-tehnicke dokumentacije-i-dostavljanje-u-CEOP-u.pdf

            Podatke o visini takse i eventualnih naknada u ovom postupku možete dobiti neposredno od zaposlenih u nadležnom organu ili na zvaničnoj internet strane opštine ili grada u kojem se planira izgradnja predmetnog objekta.              

Od 1. januara 2016.godine zahtev za pokretanje postupaka koji su sastavnvi deo objedinjene procedure može se podneti isključivo elektronskim putem ovde https://ceop.apr.gov.rs/eregistrationportal/Public/Home

         Uz zahtev se podnosi dokumentacija propisana Pravilnikom o posutpku sprovođenja objedinjene procedure lektronskim putem (Sl. glasnik RS br. 113/2015) na način i u formatu bliže propisanom  Uputstvom – formati elektronskih dokumenata i njihovo dostavljanje u CEOP koje možete naći ovde http://gradjevinskedozvole.rs/Files/00332/Tehnicko-uputstvo-formati-elektronskih-dokumenata-tehnicke

 dokumentacije-i-dostavljanje-u-CEOP-u.pdf

Svi zahtevi u okviru objedinjene procedure, od 1. januara 2016.god. podnose se isključivo elektronskim putem u sistemu Centralne evidencije objednjene procedure organu jedinice lokalne samouprave nadležnom za poslove urbanizma odnosno Ministarstvu nadležnom za poslove građevinarstve (za objekte iz člana 133. Zakona o planiranju i izgradnji).

   Zahteve možete podneti ovde https://ceop.apr.gov.rs/eregistrationportal/Public/Home

   Tehnička uputstva u vezi korišćenja elektronskog sistema objedinjne procedure možete naći ovde: https://ceop.apr.gov.rs/eregistrationportal/Public/Home/Help

   Uz zahtev za lokacijske uslove i građevinsku dozvolu podnosi se dokumentacija iz člana 6. i 16. Pravičlnika o postupku sprovođenja objedinjne procedure elektronskim putem (Sl. glasnik RS br. 113/2015)

   Elektronsko potpisivanje tehničke dokumentacije koja se dostavlja u objedinjenoj proceduri bliže je regulisano    Uputstvom – formati elektronskih dokumenata i njihovo dostavljanje u CEOP koje možete naći ovde http://gradjevinskedozvole.rs/Files/00332/Tehnicko-uputstvo-formati-elektronskih-dokumenata-tehnicke dokumentacije-i-dostavljanje-u-CEOP-u.pdf

Prijavu završetka izrade temelja podnosi izvođač radova - lično ili preko punomoćnika, u elektronskom sistemu objedinjene procedure ovde:

        https://ceop.apr.gov.rs eregistrationportal/Public/Home

      Tehnička uputstva u vezi korišćenja elektronskog sistema objedinjene procedure možete naći ovde:

 https://ceop.apr.gov.rs eregistrationportal/Public/Home/Help

       Dokumentacija koja se prilaže uz zahtev propisana je u članu 34 Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjne procedure elektronskim putem (Sl. glansik RS br. 113/2015) u formatu i na način koji je bliđže propisan Uputstvom – formati elektronskih dokumenata i njihovo dostavljanje u CEOP koje možete naći ovde

http://gradjevinskedozvole.rs/Files/00332/Tehnicko-uputstvo-formati-elektronskih-dokumenata-tehnicke

 dokumentacije-i-dostavljanje-u-CEOP-u.pdf

       Podatke o visini takse i načinu uplate možete naći ovde: http://www.topola.com/linkovi/objedinjena_procedura.html

Ukoliko u elektronskom sistemu imate ulogu projektanta koji u ime i za račun investitora podnosi zahteve  elektronskim putem moguće su 2 situacije:

• ukoliko je investitor punomoćjem ovlastio projektantsku firmu da u njegovo ime i za njegov račun podnosi zahteve u CEOP, u tom slučaju potrebno je da te zahteve elektronskim kvalifikovanim potpisom potpiše zakonski zastupnik firme ili zastupnik koji je upisan u APR,
• ukoliko je investitor punomoćjem ovlastio lično vas da u njegovo ime i za njegov račun podnosite zahteve u CEOP, u tom slučaju zahteve elektronskim kvalifikovanim potpisom potpisujete vi.

      Tehnička uputstva u vezi korišćenja elektronskog sistema objedinjne procedure možete naći ovde:

https://ceop.apr.gov.rs eregistrationportal/Public/Home/Help

      Elektronsko potpisivanje tehničke dokumentacije koja se dostavlja u objedinjenoj proceduri bliže je regulisano Uputstvom – formati elektronskih dokumenata i njihovo dostavljanje u CEOP koje možete naći ovde

http://gradjevinskedozvole.rs/Files/00332/Tehnicko-uputstvo-formati-elektronskih-dokumenata-tehnicke

 dokumentacije-i-dostavljanje-u-CEOP-u.pdf

Na postupak sprovođenja objedinjene procedure primenjuje se Pravilnik o sprovođenju postupka objedinjene procedure elektronskim putem (Sl. glasnik RS br. 113/2015) u odnosu na sva pitanja regulisana tim podzakonskim aktom i Zakonom o planiranju i izgradnji. Na ostala pitanja supsidijarno se primenjuju odredbe Zakona o opštem upravnom postupku.

Informacioni sistem CEOP zasniva se na toku postupka koji je regulisan propisima kojima je regulisana objedinjena procedura. U slučaju kada nadležni organ nađe da ima mesta vršenju radnji koje su regulisane ZUP-om (saslušanje stranka, uviđaj na terenu, službena beleška, učešće zainteresovanog lica i sl. ) do eventualne dopune elektronskog sistema, na raspolaganju su dve opcije:

• prva opcija - da zapisnik o preduzetim radnjama sastavi u papirnoj formi i čuva ga u postojećem predmetu i da u opciji predviđenoj u sistemu „komentar“ unese podatak o preduzetim radnjama kao i naznaku da su u spisima predmeta koji se vodi u papirnoj formi na raspolaganju originalni zapisnici o preduzetim radnjama u toku postupka,naravno uz uz obavezu navođenja podtaka o predzetim radnjama u obrazloženju odluke donete u objedinjenoj proceduri,
• druga opcija – da nadležni organ po sastavljanju zapisnika o preduzetim radnjama u skladu sa ZUP-om koji čuva u originalu u spisima predmeta u papirnoj formi, isti digitalizuje (prebaci u .pdf format digitalno potpisan od strane službenog lica koje je sastavilo zapisnik) i unese ga u sistem u trenutku kada rukovodiocu šalje na  odobrenje nacrt akta u postupku objedinjene procedure.

1. 

Sistem, za sada, ne poznaje mogućnost da se unose podaci za više lice – suinvestitora izvođenja radova ili izgradnje objekta, zato je potrebno ili u praznim poljima u kojima je moguće unositi tekst ili u posebnom dokumentu koji će se usnimiti u sistem korišćenjem opcije „ostala dokumenta koja se podnose uz zahtev“, navesti da rešenje treba da glasi na više lice za koje treba dostaviti i sve ostale podatke koji se u sistemu traže.

 2. 

        Dostavljanje tehničke dokumentacije u papirnoj formi regulisano je bliže Uputstvom – formati elektronskih dokumenata i njihovo dostavljanje u CEOP koje možete naći ovde

http://gradjevinskedozvole.rs/Files/00332/Tehnicko-uputstvo-formati-elektronskih-dokumenata-tehnicke

dokumentacije-i-dostavljanje-u-CEOP-u.pdf

            U konkretnom slučaju radi se o projektnoj dokumentaciji koja je izrađena pre stupanja na snagu Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjne procedure elektronskim putem (Sl. glasnik RS br. 113/2015), potrebno je postupiti na način kako je to utvrđeno u gore navedenom Uputstvu u odeljku „Dostavljanje tehničke dokumentacije u papirnoj formi“.

U skladu sa Pravilnikom o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata (Sl. glasnik RS br. 23/2015 i 77/2015), sastavni deo glavne sveske je i Odluka investitora o određivanju glavnog projektanta popunjena u obrascu koji je označen kako prilog br. 8 Pravilnika.

   Tu odluku investitor može pre izrade tehničke dokumentacije u formi papirnog dokumenta potpisati svojeručnim potpisom i overiti pečatom, ukoliko se radi o investitoru preduzetniku ili privrednom društvu, odnosno svojeručnim potpisom ako je reč o investitoru fizičkom licu.

   Kako je reč o dokumentu koji je zajedno sa ostalim dokumentima čini glavnu svesku - tekstualni deo tehničke dokumentacije, po izradi te dokumentacije i prevođenju u format .pdf  elktornski potpis stavlja odgovorno lice projektanta (preduzetnik/pravno lice koje je nosilac izrade projektne dokumentacije) i glavni projektant.

   Elektronsko potpisivanje tehničke dokumentacije koja se dostavlja u objedinjenoj proceduri bliže je regulisano Uputstvom – formati elektronskih dokumenata i njihovo dostavljanje u CEOP koje možete naći ovde

http://gradjevinskedozvole.rs/Files/00332/Tehnicko-uputstvo-formati-elektronskih-dokumenata-tehnicke-dokumentacije-i-dostavljanje-u-CEOP-u.pdf

 Elektronsko potpisivanje tehničke dokumentacije koja se dostavlja u objedinjenoj proceduri bliže je regulisano  Uputstvom – formati elektronskih dokumenata i njihovo dostavljanje u CEOP koje možete naći ovde

  http://gradjevinskedozvole.rs/Files/00332/Tehnicko-uputstvo-formati-elektronskih-dokumenata-tehnicke

 dokumentacije-i-dostavljanje-u-CEOP-u.pdf

Prilikom popunjavanja zahteva u elektronskom sistemu objedinjene procedure, sam sistem generiše podatke za uplatu naknade CEOP. Broj računa za uplatu je uvek isti jedino se menjaju podaci o visini naknade u zavisnosti od vrste postupka, broju predmeta i pozivu na broj.  

Obaveštavanje odnosno notifikaciju podnosioca zahteva o radnjama koje je potrebno preduzeti vrši sistem. Nemate obavezu da o uplatama koje je potrebno izvršiti obaveštavate podnosioca zahteva  niti je kroz sistem takva mogućnost predviđena.

Podnosilac zahteva po notifikaciji i uvidu u dosije predmeta može izvršiti potrebne uplate van sistema i korišćenjem opcije „Dodatne aktivnosti“ ubaciti u sistem dokaze o izvršenim uplatama u propisanom formatu (.pdf digitalno potpisan od strane podnosioca zahteva).

Prilikom podnošenja zahteva, pre digitalnog potpisivanja, sistem omogućava u dva navrata pregled popunjenog zahteva radi eventualne ispravke i dopune dokumenata koje je podnosilac zahteva propustio da priloži uz zahtev. U tom slučaju, podnosilac zahteva korišćenjem opcije „Prethodni korak“ jedan po jedan korak  može se vratiti unazad i  ispraviti eventualne greške ili priložiti nedostajući dokument.

Nakon digitalnog potpisivanja dokumenta u sistemu, nije moguće izvršiti bilo kakvu ispravku u zahtevu ili prilozima, te je potrebno korišćenjem opcije „Odustani“, poništiti taj zahtev i započeti popunjavanje novog zahteva.

Ovakvo rešenje je posledica neporecivosti digitalnog potpisa i činjenice da bi svaka intervencija na bilo kom elektronskom dokumentu koji je digitalno potpisan, značilo i njegovu kompromitaciju.

U smislu čl. 4 st. 1, 2 i 3 Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjnene procedure elektrosnkim putem (Sl. glasnik RS br. 113/2015), dostava akta donetog u toku postupka smatra se preduzetom evidentiranjem tog akta kroz CEOP pri čemu sistem istovremeno obaveštava o donetom aktu investitora odnosno podnosioca zahteva.

Od trenutka kada je taj akt objavljen u registru objave, nije potrebno vršiti dostavu u smislu odredbi ZUP niti je potrebno vršiti dodatno obaveštavanje podnosioca zahteva o izdatom aktu.

Dostava se smatra izvršenom danom kada je kroz sistem objavljen akt kada nastaje i mogućnost preuzimanja akta od strane investitora odnosno podnosoca zahteva. Rok za pravni lek protiv tog akta počinje da teče prvog narednog dana po izvršenoj dostavi.

Podnosilac zahteva mora imati kvalifikovani elektronski sertifikat.

Investitor može ovlastiti i projektanta da umesto njega podnese zahtev.

Dovoljno je da potpiše ovlašćeno lice podnosioca zahteva.

Dovoljan je jedan kvalifikovani elektronski sertifikat.

U skladu sa Uputstvom o formatima elektronskih dokumenata tehničke dokumentacije i njihovim dostavljnjem u CEOP (ovde), tekstualni deo i grafičke priloge overavaju pečatom i potpisom svi učesnici u izradi i tehničkoj kontroli projekta kako je to predviđeno u PTD, na jedan od sledećih načina: 

1.Overavanje papirnog dokumenta (odštampani dokument) svojeručnim potpisom i pečatom. Ovakav dokument se može koristiti u CEOP-u tako što se kasnije skenira i sačuva u PDF formatu, a potom elektronski potpisuje.

2.Overavanje dokumenata koji su u elektronskoj formi - tako što se svojeručni potpis i pečat skeniraju (prazan papir na kojem je otisnut pečat i stavljen potpis se skenira), a potom kao digitalna slika insertuju u elektronski dokument, nakon čega se taj fajl sačuva u odgovarajućem formatu (PDF ili .dwg ili .dwf), a potom elektronski potpisuje.

Insertovanje skeniranog pečata i svojeručnog potpisa vrši se kroz različite opcije u zavisnosti u kom programu se vrši, na primer Word-u (insert/object/picture) ili Adobe Acrobat Reader DC (Fill&Sign/Sign) ili ACAD 2014 (Insert raster image regerence) ili sl. Napominjemo da ne treba koristiti linkovane ili eksterno referencirane fajlove

U slučaju elektronskih dokumenata formata.pdf potrebno je izvršiti i pozicioniranje elektronskog potpisa, tako što se označava mesto (polje) za koje će se vezati elektronski potpis. Pozicioniranje obavezno treba vršiti na dnu prve strane elektronskog dokumenta. Kod elektronskih dokumenta formata .swg i .dwf (.dwfx) ne vrši se pozicioniranje.

U skladu sa Uputstvom o formatima elektronskih dokumenata tehničke dokumentacije i njihovim dostavljnjem u CEOP (ovde), tekstualni deo i grafičke priloge overavaju pečatom i potpisom svi učesnici u izradi i tehničkoj kontroli projekta kako je to predviđeno u PTD, na jedan od sledećih načina:

1.Overavanje papirnog dokumenta (odštampani dokument) svojeručnim potpisom i pečatom. Ovakav dokument se može koristiti u CEOP-u tako što se kasnije skenira i sačuva u PDF formatu, a potom elektronski potpisuje.

2.Overavanje dokumenata koji su u elektronskoj formi - tako što se svojeručni potpis i pečat skeniraju (prazan papir na kojem je otisnut pečat i stavljen potpis se skenira), a potom kao digitalna slika insertuju u elektronski dokument, nakon čega se taj fajl sačuva u odgovarajućem formatu (PDF ili .dwg ili .dwf), a potom elektronski potpisuje.

Insertovanje skeniranog pečata i svojeručnog potpisa vrši se kroz različite opcije u zavisnosti u kom programu se vrši, na primer Word-u (insert/object/picture) ili Adobe Acrobat Reader DC (Fill&Sign/Sign) ili ACAD 2014 (Insert raster image regerence) ili sl. Napominjemo da ne treba koristiti linkovane ili eksterno referencirane fajlove

U slučaju elektronskih dokumenata formata.pdf potrebno je izvršiti i pozicioniranje elektronskog potpisa, tako što se označava mesto (polje) za koje će se vezati elektronski potpis. Pozicioniranje obavezno treba vršiti na dnu prve strane elektronskog dokumenta. Kod elektronskih dokumenta formata .swg i .dwf (.dwfx) ne vrši se pozicioniranje.

U skladu sa Uputstvom o formatima elektronskih dokumenata tehničke dokumentacije i njihovim dostavljnjem u CEOP (ovde):

DOSTAVLjANjE TEHNIČKE DOKUMENTACIJE U PAPIRNOJ FORMI

Izuzetno, samo u slučajevima i u roku prema stavu 4. člana 57. Pravilnika kojim se uređuje elektronsko sprovođenje objedinjene procedure, ako je tehnička dokumentacija izrađena i potpisana (overena pečatom i potpisom u skladu sa PTD) pre stupanja na snagu ovog pravilnika, a podnosilac zahteva nije u mogućnosti da tu tehničku dokumentaciju dostavi (i) u formatu.dwg ili .dwf (.dwfx), podnosilac zahteva, odnosno prijave, može do 1. januara 2018. godine da tu dokumentaciju dostavi u .pdf formatu (tako što se dokumentacija skenira, a potom je pri podnošenju zahteva elektronski potpisuje podnsoilac zahteva) uz obavezu dostavljanja orginalne tehničke dokumentacije i u papirnoj formi. Ovo se odnosi na tehničku dokumentaciju koju investitor poseduje samo u formatu .pdf ili papirnoj formi, a koja nije prethodno predavana nadležnom organu u nekom od postupaka. Ukoliko je takva dokumentacija već u posedu nadležnog organa (odnosno arhive), nije potrebno ponovo je dostavljati tom organu u papirnoj formi, već je dovoljno samo na nju referisati u dokumentaciji koja se prilaže uz zahtev, na primer:

• kada je prema ranijim propisima građevinska dozvola dobijena na osnovu glavnog projekta, na osnovu koga je všeno i izvođenje radova, a koji se, u skladu sa PTD prihvata kao projekat za izvođenje, nije potrebno dostavljati ga ponovo u papirnoj formi, već samo elektronski potpisanu skeniranu kopiju u .pdf formatu, uz odgovarajuću izjavu da nije došlo do odstupanja u toku izvođenja, u skladu sa PTD,
• kada, za potrebe dogradnje/rekonstrukcije/adaptacije/promene namene, idejni projekat sadrži i prikaz postojećeg stanja koje je utvrđeno na osnovu arhivskog projekta, taj arhivski projekat nije potrebno dostavljati u papirnoj formi, već je dovoljno na njega samo referisati u idejniom projektu koji se dostavlja, elektronski potpisan, u nekom od propisanih formata (.dwg ili .dwf (.dwfx) u skladu sa ovim uputstvom.

Predmetni radovi se smatraju dogradnjom objekta, u skladu sa čl.2.st. 33) Zakona o planiranju i izgradnji:

33)dogradnja jeste izvođenje građevinskih i drugih radova kojima se izgrađuje novi prostor van postojećeg gabarita objekta, kao i nadziđivanje objekta, i sa njim čini građevinsku, funkcionalnu i tehničku celinu;

Za izvođenje radova na dogradnji objekta potrebno je pribaviti građevinsku dozvolu, u skladu sa čl.16. Pravilnika o psotupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Napomena:

Zakon o održavanju stambenih zgrada u pojedinim odredbama nadgradnju objekta svrstava u radove na investicionom održavanju zgrada. Međutim, ova terminologija u Zakona o održavanju stambenih zgrada se ne odnosi na investiociono održavanje objekta definisanog Zakonom o planiranju i izgradnji.

Takođe, shodno čl.134(s3) Samostalnih članova Zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji, odredbe drugih zakona kojima se na drugačiji način uređuju pitanja koja su predmet uređivanja ovog zakona neće se primenjivati, osim zakona i propisa kojima se uređuje zaštita životne sredine.

U skladu sa Uputstvom o formatima elektronskih dokumenata tehničke dokumentacije i njihovim dostavljnjem u CEOP (ovde), tekstualni deo i grafičke priloge overavaju pečatom i potpisom svi učesnici u izradi i tehničkoj kontroli projekta kako je to predviđeno u PTD, na jedan od sledećih načina:

1.Overavanje papirnog dokumenta (odštampani dokument) svojeručnim potpisom i pečatom. Ovakav dokument se može koristiti u CEOP-u tako što se kasnije skenira i sačuva u PDF formatu, a potom elektronski potpisuje.

2.Overavanje dokumenata koji su u elektronskoj formi - tako što se svojeručni potpis i pečat skeniraju (prazan papir na kojem je otisnut pečat i stavljen potpis se skenira), a potom kao digitalna slika insertuju u elektronski dokument, nakon čega se taj fajl sačuva u odgovarajućem formatu (PDF ili .dwg ili .dwf), a potom elektronski potpisuje.

Insertovanje skeniranog pečata i svojeručnog potpisa vrši se kroz različite opcije u zavisnosti u kom programu se vrši, na primer Word-u (insert/object/picture) ili Adobe Acrobat Reader DC (Fill&Sign/Sign) ili ACAD 2014 (Insert raster image regerence) ili sl. Napominjemo da ne treba koristiti linkovane ili eksterno referencirane fajlove

U slučaju elektronskih dokumenata formata.pdf potrebno je izvršiti i pozicioniranje elektronskog potpisa, tako što se označava mesto (polje) za koje će se vezati elektronski potpis. Pozicioniranje obavezno treba vršiti na dnu prve strane elektronskog dokumenta. Kod elektronskih dokumenta formata .swg i .dwf (.dwfx) ne vrši se pozicioniranje.

Navedena dokumentacija treba biti potpisana od strane podnosioca zahteva.

Nije moguće naknadno unositi doumentaciju kroz sistem nakon podnošenja zahteva.

Ukoliko posumnja u istinitost dokumenta, nadležni organ može naknadno tražiti da mu se na uvid dostavi izvorni dokument.

Trenutno ova opcija nije omogućena kroz CIS.

Dok se ova opcija ne omogući kroz sistem, klauzulu pravoznažnosti možete u formi elektronskog dokumenta, potpisanog kvalifikovanim elektronskim potpisom slati na adresu elektronske pošte podnosioca zahteva.

Pozivni centar ne raspolaže tim informacijama.

O svim dodatnim plaćanjima u CIS-u možete se informisati odabirom opcije Pregled za traženi predmet u listi postojećih predmeta, u kome su izlistani svi nalozi za uplatu.

Odabirom opcije Dodatne aktivnosti za odabrani predmet u listi postojećih predmeta možete izvršiti sva dodatna plaćanja.

U Centralnom informacionom sistemu, u okviru dela „Započnite novi zahtev“, predviđena je mogućnost izbora opcije „Podnošenje usaglašenog zahteva za izdavanje lokacijskih uslova“.

U skladu sa članom 8. stav 6. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, ukoliko podnosilac zahteva u roku od deset dana od prijema zaključka o odbacivanju zahteva, a najkasnije 30 dana od dana njegovog objavljivanja na internet stranici nadležnog organa, podnese usaglašeni zahtev i otkloni sve utvrđene nedostatke, ne dostavlja dokumentaciju podnetu uz zahtev koji je odbačen, niti ponovo plaća administrativnu taksu i naknadu.

1. Članom 29. stav 3. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisano je da, kada je to propisano zakonom, nadležni organ utvrđuje postojanje odgovarajućeg prava na zemljištu, odnosno objektu, shodnom primenom odredbi koje se odnose na pribavljanje lista nepokretnosti u postupku izdavanja građevinske dozvole iz člana 19. Pravilnika. S obzirom na to da nadležni organ u postupku izdavanja građevinske dozvole pribavlja izvod iz lista nepokretnosti kroz objedinjenu proceduru, isti postupak primenjuje se i za pribavljanje vlasničke dokumentacije u postupku za izdavanje rešenja o odobrenju izvođenja radova.

2. Svi uslovi imalaca javnih ovlašćenja, uključujući i uslove nadležnog zavoda za zaštitu spomenika kulture, pribavljaju se u postupku objedinjene procedure. Komunikacija sa imaocima javnih ovlašćenja ostvaruje se u okviru objedinjene procedure, posredstvom  Centralnog informacionog sistema.

Centralni informacioni sistem trenutno ne predviđa mogućnost da nadležni organ, po službenoj dužnosti inicira ispravku greške. Ova mogućnost će biti naknadno implementirana kroz sistem.

Sugestija je da, do uvođenja ove funkcionalnosti u Centralni informacioni sistem, kontaktirate podnosioca zahteva, kako bi on inicirao ispravku greške. To je omogućeno u okviru Centralnog informacionog sistema, u okviru dela „Započnite novi zahtev“, izborom opcije „Ostali“.  

Iznos naknada za usluge Centralne evidencijeobjedinjenih procedura možete pronaći ovde.

Podnošenje zahteva podnosi se kroz Centralni informacioni sistem, kome možete pristupiti ovde.

Sva uputstva za korišćenje portala za elektronsko podnošenje zahteva za građenje možete pronaći  ovde.

Svi dokumenti koje podnosilac zahteva dostavlja u objedinjenoj proceduri, dostavljaju se u formi elektronskog dokumenta, u .pdf formatu, potpisanom kvalifikovanim elektronskim potpisom, u skladu sa čl.3 st.2.Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elktronskim putem, koji možete pronaći ovde.

To znači da podnosilac zahteva kvalifikovanim elektronskim potpisom potpisuje i uplatnice koje prilaže kroz Centralni informacioni sistem.

Što se tiče tehničke dokumentacije, ona se potpisuje i dostavlja u skladu sa Uputstvom o formatima elektronskih dokumenata tehničke dokumentacije i njihovim dostavljanjem u CEOP, koje možete pronaći ovde.

Potpisivanje (overa) – odnosi se na overavanje dokumenata pečatom i potpisom i podrazumeva:

• Overavanje papirnog dokumenta (odštampani dokument) svojeručnim potpisom i pečatom. Ovakav dokument se može koristiti u CEOP-u tako što se kasnije skenira i sačuva u PDF formatu, a potom elektronski potpisuje.
• Overavanje dokumenata koji su u elektronskoj formi - tako što se svojeručni potpis i pečat skeniraju (prazan papir na kojem je otisnut pečat i stavljen potpis se skenira), a potom kao digitalna slika insertuju u elektronski dokument, nakon čega se taj fajl sačuva u odgovarajućem formatu (PDF ili .dwg ili .dwf), a potom elektronski potpisuje.

Insertovanje skeniranog pečata i svojeručnog potpisa vrši se kroz različite opcije u zavisnosti u kom programu se vrši, na primer Word-u (insert/object/picture) ili Adobe Acrobat Reader DC (Fill&Sign/Sign) ili ACAD 2014 (Insert raster image regerence) ili sl. Napominjemo da ne treba koristiti linkovane ili eksterno referencirane fajlove.

Elektronsko potpisivanje – odnosi se na potpisivanje kvalifikovanim elektronskim sertifikatom (izdatim od strane ovlašćenih sertifikacionih tela) elektronskog dokumenta u odgovarajućem formatu (.pdf, ili dwg ili .dwf (.dwfx)) kroz različite opcije u zavisnosti u kom pogramu se vrši, na primer u Adobe Acrobat Reader DC vrši se kroz izbor Tools/Certificates/Digitaly Sign ili u ACAD2014 (Options/Open and Save/Digital signatures/Attach digital signature after saving drawing (izabrati serifikat)).

U slučaju elektronskih dokumenata formata.pdf potrebno je izvršiti i pozicioniranje elektronskog potpisa, tako što se označava mesto (polje) za koje će se vezati elektronski potpis. Pozicioniranje obavezno treba vršiti na dnu prve strane elektronskog dokumenta. Kod elektronskih dokumenta formata .swg i .dwf (.dwfx) ne vrši se pozicioniranje.

Optimizacija elektronskog dokumenta - elektronske dokumente je radi lakšeg i bržeg unosa u CEOP poželjno optimizovati (prevesti u određeni format i smanjiti veličinu fajla), odnosno prilagoditi ih za prenos podataka, kao što je objašnjeno u posebnom delu na kraju ovog uputstva.

Dokumenti koji čine tehničku dokumentaciju se mogu dostavljati (razmenjivati) kao jedan ili više elektronskih dokumenata (delova).

FORMATI ELEKTRONSKIH DOKUMENATA I NjIHOVO DOSTAVLjANjE

Tekstualni deo tehničke dokumentacije dostavlja se u .pdf formatu, elektronski potpisan. Grafički deo tehničke dokumentacije se dostavlja u sledećim formatima:

• .dwg ili .dwf (.dwfx) koji su elektronski potpisani, ili
• .dwg ili .dwf (.dwfx) koji nisu elektronski potpisani, uz obavezno dostavljanje i dokumenta istog sadržaja u .pdf formatu koji je elektronski potpisan.

 U slučaju da se elektronski dokument dostavlja kao više posebnih elektronskih dokumenata vrši se i elektronsko potpisivanje svakog dela, na isti način na koji se potpisuje jedinstveni dokument.

Postupak dostavljanja tehničke dokumentacije u papirnoj formi je precizno definisan u navedenom Uputstvom o formatima elektronskih dokumenata tehničke dokumentacije i njihovim dostavljanjem u CEOP, koje možete pronaći ovde.

DOSTAVLjANjE TEHNIČKE DOKUMENTACIJE U PAPIRNOJ FORMI

Izuzetno, samo u slučajevima i u roku prema stavu 4. člana 57. Pravilnika kojim se uređuje elektronsko sprovođenje objedinjene procedure, ako je tehnička dokumentacija izrađena i potpisana (overena pečatom i potpisom u skladu sa PTD) pre stupanja na snagu ovog pravilnika, a podnosilac zahteva nije u mogućnosti da tu tehničku dokumentaciju dostavi (i) u formatu.dwg ili .dwf (.dwfx), podnosilac zahteva, odnosno prijave, može do 1. januara 2018. godine da tu dokumentaciju dostavi u .pdf formatu (tako što se dokumentacija skenira, a potom je pri podnošenju zahteva elektronski potpisuje podnsoilac zahteva) uz obavezu dostavljanja orginalne tehničke dokumentacije i u papirnoj formi. Ovo se odnosi na tehničku dokumentaciju koju investitor poseduje samo u formatu .pdf ili papirnoj formi, a koja nije prethodno predavana nadležnom organu u nekom od postupaka.

Ukoliko je takva dokumentacija već u posedu nadležnog organa (odnosno arhive), nije potrebno ponovo je dostavljati tom organu u papirnoj formi, već je dovoljno samo na nju referisati u dokumentaciji koja se prilaže uz zahtev, na primer:

• kada je prema ranijim propisima građevinska dozvola dobijena na osnovu glavnog projekta, na osnovu koga je všeno i izvođenje radova, a koji se, u skladu sa PTD prihvata kao projekat za izvođenje, nije potrebno dostavljati ga ponovo u papirnoj formi, već samo elektronski potpisanu skeniranu kopiju u .pdf formatu, uz odgovarajuću izjavu da nije došlo do odstupanja u toku izvođenja, u skladu sa PTD,
• kada, za potrebe dogradnje/rekonstrukcije/adaptacije/promene namene, idejni projekat sadrži i prikaz postojećeg stanja koje je utvrđeno na osnovu arhivskog projekta, taj arhivski projekat nije potrebno dostavljati u papirnoj formi, već je dovoljno na njega samo referisati u idejniom projektu koji se dostavlja, elektronski potpisan, u nekom od propisanih formata (.dwg ili .dwf (.dwfx) u skladu sa ovim uputstvom.

Ukoliko investitor ne može podneti zahtev sam kroz Centralni informacioni sistem, može ovlastiti drugo lice da podnese zahtev umesto njega.

Nije moguće vršiti dopunu zahteva koji je već podnet nadležnom organu.

Moguće je da podnosilac zahteva podnese bez odlaganja Zahtev za odustajanje, pozivajući se prethodno podnet zahtev, i nakon toga podnese nov zahtev za upotrebnu dozvolu.

Takođe, podnosilac može podneti Usaglašeni zahtev za izdavanje upotrebne dozvole, u skladu sa čl.44. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Shodno čl.44. st.4.ovog pravilnika, ako podnosilac zahteva u roku od deset dana od dana prijema zaključka, a najkasnije 30 dana od njegovog objavljivanja na internet stranici nadležnog organa, podnese usaglašeni zahtev i otkloni sve utvrđene nedostatke, ne dostavlja se dokumentacija podneta uz zahtev koji je odbačen, niti se ponovo plaća administrativna taksa i naknada.

Podnosilac zahteva može samo jednom iskoristiti pravo na podnošenje usaglašenog zahteva bez obaveze dostavljanja dokumentacije podnete uz zahtev koji je odbačen i ponovnog plaćanja administrativne takse, odnosno naknade.

Ako uz usaglašeni zahtev iz stava 4. ovog člana podnosilac dostavi izmenjen dokument u odnosu na dokument koji je već dostavio uz odbačeni zahtev, nadležni organ će postupati po tom izmenjenom dokumentu. Ako zbog izmenjenog dokumenta nastupi dodatni formalni nedostatak koji je razlog za odbacivanje zahteva, podnosilac ne može ponovo koristiti pravo iz stava 4. ovog člana.

Potrebno je podneti zahtev za izdavanje građevinske dozvole, u skladu sa čl.16. Pravilnika o postupku sporvođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Podnošenje zahteva podnosi se kroz Centralni informacioni sistem, kome možete pristupiti ovde.

Sva uputstva za korišćenje portala za elektronsko podnošenje zahteva za građenje možete pronaći  ovde.

Zakon o planiranju i izgradnji iz decembra 2014. godine ne predviđa pribavljanje saglasnosti od imaoca javnih ovlašćenja.

Nadležni organ pribavlja uslove za projektovanje i priključenje od imaocajavnih ovlašćenja u postupku obejdinjene procedure, u postupku pribavljanja lokacijskih uslova, u skladu sa čl. 6. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elekronskim putem.

Podnošenje zahteva za priključenje na komunalnu i drugu infrastrukturu vrši se u skladu sa čl. 40. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure, koji možete pronaći ovde.

Potrebno je podneti zahtev za priključenje objekta na infrastrukturu, u skladu sa čl.40. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure, koji možete pronaći ovde.

Podnošenje zahteva podnosi se kroz Centralni informacioni sistem, kome možete pristupiti ovde.

Sva uputstva za korišćenje portala za elektronsko podnošenje zahteva za građenje možete pronaći  ovde.

Za podnošenje zahteva za priključenje objekta na infrastrukturu, naknada za usluge Centralne evidencije objedinjenih procedure (CEOP) iznosi 500 dinara. (ovde)

Za informacije o iznosu administrativne takse za podnošenje zahteva (račun, poziv na broj..), obratite se nadležnom organu kome podnosite zahtev.

Pravilnikom o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem nije precizirano šta se podrazumeva pod terminom „bez odlaganja“.

Pozivni centar ne raspolaže podacima o pojedinačnim predmetima. Za uplatu administrativne takse morate se obratiti nadležnom organu kome podnosite zahtev, pri čemu nije moguće vršiti dopunu zahteva koji je već podnet nadležnom organu.

Postupak dostavljanja tehničke dokumentacije u papirnoj formi je precizno definisan u navedenom Uputstvom o formatima elektronskih dokumenata tehničke dokumentacije i njihovim dostavljanjem u CEOP, koje možete pronaći ovde.

DOSTAVLjANjE TEHNIČKE DOKUMENTACIJE U PAPIRNOJ FORMI

Izuzetno, samo u slučajevima i u roku prema stavu 4. člana 57. Pravilnika kojim se uređuje elektronsko sprovođenje objedinjene procedure, ako je tehnička dokumentacija izrađena i potpisana (overena pečatom i potpisom u skladu sa PTD) pre stupanja na snagu ovog pravilnika, a podnosilac zahteva nije u mogućnosti da tu tehničku dokumentaciju dostavi (i) u formatu.dwg ili .dwf (.dwfx), podnosilac zahteva, odnosno prijave, može do 1. januara 2018. godine da tu dokumentaciju dostavi u .pdf formatu (tako što se dokumentacija skenira, a potom je pri podnošenju zahteva elektronski potpisuje podnsoilac zahteva) uz obavezu dostavljanja orginalne tehničke dokumentacije i u papirnoj formi. Ovo se odnosi na tehničku dokumentaciju koju investitor poseduje samo u formatu .pdf ili papirnoj formi, a koja nije prethodno predavana nadležnom organu u nekom od postupaka.

Ukoliko je takva dokumentacija već u posedu nadležnog organa (odnosno arhive), nije potrebno ponovo je dostavljati tom organu u papirnoj formi, već je dovoljno samo na nju referisati u dokumentaciji koja se prilaže uz zahtev, na primer:

• kada je prema ranijim propisima građevinska dozvola dobijena na osnovu glavnog projekta, na osnovu koga je všeno i izvođenje radova, a koji se, u skladu sa PTD prihvata kao projekat za izvođenje, nije potrebno dostavljati ga ponovo u papirnoj formi, već samo elektronski potpisanu skeniranu kopiju u .pdf formatu, uz odgovarajuću izjavu da nije došlo do odstupanja u toku izvođenja, u skladu sa PTD,
• kada, za potrebe dogradnje/rekonstrukcije/adaptacije/promene namene, idejni projekat sadrži i prikaz postojećeg stanja koje je utvrđeno na osnovu arhivskog projekta, taj arhivski projekat nije potrebno dostavljati u papirnoj formi, već je dovoljno na njega samo referisati u idejniom projektu koji se dostavlja, elektronski potpisan, u nekom od propisanih formata (.dwg ili .dwf (.dwfx) u skladu sa ovim uputstvom.

Ukoliko investitor ne može podneti zahtev sam kroz Centralni informacioni sistem, može ovlastiti drugo lice da podnese zahtev umesto njega.

Do donošenja Zakona o elektronskom poslovanju kojim će se ova oblast urediti i na osnovu koga će se izvršiti usaglašavanje podzakonskih akata koji uređuju objedinjenu proceduru i tehničku dokumentaciju, potpisivanje dokumenata vrši se u skladu sa Uputstvom o formatima elektronskih dokumenata tehničke dokumentacije i njihovim dostavljanjem u CEOP, koje možete pronaći ovde.

Potpisivanje (overa) – odnosi se na overavanje dokumenata pečatom i potpisom i podrazumeva:

• Overavanje papirnog dokumenta (odštampani dokument) svojeručnim potpisom i pečatom. Ovakav dokument se može koristiti u CEOP-u tako što se kasnije skenira i sačuva u PDF formatu, a potom elektronski potpisuje.
• Overavanje dokumenata koji su u elektronskoj formi - tako što se svojeručni potpis i pečat skeniraju (prazan papir na kojem je otisnut pečat i stavljen potpis se skenira), a potom kao digitalna slika insertuju u elektronski dokument, nakon čega se taj fajl sačuva u odgovarajućem formatu (PDF ili .dwg ili .dwf), a potom elektronski potpisuje.

Insertovanje skeniranog pečata i svojeručnog potpisa vrši se kroz različite opcije u zavisnosti u kom programu se vrši, na primer Word-u (insert/object/picture) ili Adobe Acrobat Reader DC (Fill&Sign/Sign) ili ACAD 2014 (Insert raster image regerence) ili sl. Napominjemo da ne treba koristiti linkovane ili eksterno referencirane fajlove.

Elektronsko potpisivanje – odnosi se na potpisivanje kvalifikovanim elektronskim sertifikatom (izdatim od strane ovlašćenih sertifikacionih tela) elektronskog dokumenta u odgovarajućem formatu (.pdf, ili dwg ili .dwf (.dwfx)) kroz različite opcije u zavisnosti u kom pogramu se vrši, na primer u Adobe Acrobat Reader DC vrši se kroz izbor Tools/Certificates/Digitaly Sign ili u ACAD2014 (Options/Open and Save/Digital signatures/Attach digital signature after saving drawing (izabrati serifikat)).

U slučaju elektronskih dokumenata formata.pdf potrebno je izvršiti i pozicioniranje elektronskog potpisa, tako što se označava mesto (polje) za koje će se vezati elektronski potpis. Pozicioniranje obavezno treba vršiti na dnu prve strane elektronskog dokumenta. Kod elektronskih dokumenta formata .swg i .dwf (.dwfx) ne vrši se pozicioniranje.

Optimizacija elektronskog dokumenta - elektronske dokumente je radi lakšeg i bržeg unosa u CEOP poželjno optimizovati (prevesti u određeni format i smanjiti veličinu fajla), odnosno prilagoditi ih za prenos podataka, kao što je objašnjeno u posebnom delu na kraju ovog uputstva.

Dokumenti koji čine tehničku dokumentaciju se mogu dostavljati (razmenjivati) kao jedan ili više elektronskih dokumenata (delova).

FORMATI ELEKTRONSKIH DOKUMENATA I NjIHOVO DOSTAVLjANjE

Tekstualni deo tehničke dokumentacije dostavlja se u .pdf formatu, elektronski potpisan. Grafički deo tehničke dokumentacije se dostavlja u sledećim formatima:

• .dwg ili .dwf (.dwfx) koji su elektronski potpisani, ili
• .dwg ili .dwf (.dwfx) koji nisu elektronski potpisani, uz obavezno dostavljanje i dokumenta istog sadržaja u .pdf formatu koji je elektronski potpisan.

 U slučaju da se elektronski dokument dostavlja kao više posebnih elektronskih dokumenata vrši se i elektronsko potpisivanje svakog dela, na isti način na koji se potpisuje jedinstveni dokument.

Podnosilac zahteva, odnosno punomoćnik svojim kvalifikovanim elektronskim potpisom garantuje da je izvršena uplata iznosa na račun koji je u potvrdi o uplati naveden. Nadležni organ nema mogućnost neposrednog uvida u evidenciju plaćenih troškova, odnosno naknada koji se plaćaju u postupku objedinjene procedure.

Shodno čl.6. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene prcoedure elektronskim putem (ovde), ako se zahtev podnosi preko punomoćnika, uz zahtev se prilaže skenirana kopija (digitalizovani primerak) punomoćja, koja ne mora biti overena od strane organa koji je po zakonu nadležan za overu, s tim što nadležni organ može naknadno tražiti da mu se dostavi overeno punomoćje, ako posumnja u njegovu istinitost.

Ne.

Uputstvo o formatima elektronskih dokumenata tehničke dokumentacije i njihovim dostavljanjem u CIP, koje možete pronaći ovde, propisuje način elektronskog potpisivanja dela projekta.

PROJEKTI (DELOVI PROJEKTA PREMA OBLASTIMA)

Format elektronskog dokumenta

Opšta, tekstualna i numerička dokumentacija dostavlja se u .pdf formatu, elektronski potpisan Grafička dokumentacija projekata može biti dostavljena, u jednom ili više elektronskih dokumenata, u sledećim formatima:

• .dwg ili .dwf (.dwfx) koji su elektronski potpisani, ili
• .dwg ili .dwf (.dwfx) koji nisu elektronski potpisani, sa pratećim dokumentom formata .pdf istog sadržaja koji je elektronski potpisan

Potpisivanje (overa)

Opštu, tekstualnu, numeričku i grafičku dokumentaciju projekata overavaju pečatom i potpisom svi učesnici u izradi projekata kako je to predviđeno u PTD, na jedan od načina definisanih u uvodnim napomenama ovog tehničkog uputstva (overa u papirnoj ili elektronskoj formi).

Elektronsko potpisivanje

Elektronsko potpisivanje vrši se nakon potpisivanja dokumenta i kreiranja elektronskog dokumenta u propisanom formatu (.dwg ili .dwf (.dwfx).

Elektronsko potpisivanje dela projekta, na način opisan u uvodnom delu ovog uputstva, obavezno vrši:

- odgovorno lice projektanta predmetnog dela projekta (preduzetnika, odnosno pravnog lica koje je nosioc izrade dela tehničke dokumentacije)

- odgovorni projektant predmetnog dela projekta

- vršilac tehničke kontrole predmetnog dela projekta (samo u slučaju kada je propisana tehnička kontrola projekta za građevinsku dozvolu)

Ukoliko se grafička dokumentacija dostavlja kao posebni elektronski dokument, tada ga elektronski potpisuje samo odgovorni projektant, na način opisan u uvodnom delu ovog uputstva.

Potpisivanje, odnosno overa dokumenata pečatom i potpisom vrši se u skladu sa Uputstvom o formatima elektronskih dokumenata tehničke dokumentacije i njihovim dostavljanjem u CEOP, koje možete pronaći ovde,

Potpisivanje (overa) – odnosi se na overavanje dokumenata pečatom i potpisom i podrazumeva:

• Overavanje papirnog dokumenta (odštampani dokument) svojeručnim potpisom i pečatom. Ovakav dokument se može koristiti u CEOP-u tako što se kasnije skenira i sačuva u PDF formatu, a potom elektronski potpisuje.
• Overavanje dokumenata koji su u elektronskoj formi - tako što se svojeručni potpis i pečat skeniraju (prazan papir na kojem je otisnut pečat i stavljen potpis se skenira), a potom kao digitalna slika insertuju u elektronski dokument, nakon čega se taj fajl sačuva u odgovarajućem formatu (PDF ili .dwg ili .dwf), a potom elektronski potpisuje.

Insertovanje skeniranog pečata i svojeručnog potpisa vrši se kroz različite opcije u zavisnosti u kom programu se vrši, na primer Word-u (insert/object/picture) ili Adobe Acrobat Reader DC (Fill&Sign/Sign) ili ACAD 2014 (Insert raster image regerence) ili sl. Napominjemo da ne treba koristiti linkovane ili eksterno referencirane fajlove.

Elektronsko potpisivanje – odnosi se na potpisivanje kvalifikovanim elektronskim sertifikatom (izdatim od strane ovlašćenih sertifikacionih tela) elektronskog dokumenta u odgovarajućem formatu (.pdf, ili dwg ili .dwf (.dwfx)) kroz različite opcije u zavisnosti u kom pogramu se vrši, na primer u Adobe Acrobat Reader DC vrši se kroz izbor Tools/Certificates/Digitaly Sign ili u ACAD2014 (Options/Open and Save/Digital signatures/Attach digital signature after saving drawing (izabrati serifikat)).

U slučaju elektronskih dokumenata formata.pdf potrebno je izvršiti i pozicioniranje elektronskog potpisa, tako što se označava mesto (polje) za koje će se vezati elektronski potpis. Pozicioniranje obavezno treba vršiti na dnu prve strane elektronskog dokumenta. Kod elektronskih dokumenta formata .swg i .dwf (.dwfx) ne vrši se pozicioniranje.

Svi dokumenti koje podnosilac zahteva dostavlja u objedinjenoj proceduri dostavljaju se u formi elektronskog dokumenta, u .pdf formatu, potpisanom kvalifikovanim elektronskim potpisom.

To znači da podnosilac zahteva kvalifikovanim elektronskim potpisom potpisuje i uplatnice koje prilaže kroz Centralni informacioni sistem.

Ukoliko investitor ne poseduje kvalifikovani elektronski potpis, može ovlastiti drugo fizičko ili pravno lice (punomoćnika) da u njegovo ime podnese zahtev.

U skladu sa čl.3 st.7. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, ako se zahtev podnosi preko punomoćnika, uz zahtev se prilaže skenirana kopija (digitalizovani primerak) punomoćja, koja ne mora biti overena od strane organa koji je po zakonu nadležan za overu, s tim što nadležni organ može naknadno tražiti da mu se dostavi overeno punomoćje, ako posumnja u njegovu istinitost.

Punomoćje potpisuje punomoćnik kvalifikovanim elektronskim potpisom.

Što se tiče tehničke dokumentacije, ona se potpisuje i dostavlja u skladu sa Uputstvom o formatima elektronskih dokumenata tehničke dokumentacije i njihovim dostavljanjem u CEOP, koje možete pronaći ovde.

Postupak dostavljanja tehničke dokumentacije u papirnoj formi je precizno definisan u navedenom Uputstvom o formatima elektronskih dokumenata tehničke dokumentacije i njihovim dostavljanjem u CEOP, koje možete pronaći ovde.

DOSTAVLjANjE TEHNIČKE DOKUMENTACIJE U PAPIRNOJ FORMI

Izuzetno, samo u slučajevima i u roku prema stavu 4. člana 57. Pravilnika kojim se uređuje elektronsko sprovođenje objedinjene procedure, ako je tehnička dokumentacija izrađena i potpisana (overena pečatom i potpisom u skladu sa PTD) pre stupanja na snagu ovog pravilnika, a podnosilac zahteva nije u mogućnosti da tu tehničku dokumentaciju dostavi (i) u formatu.dwg ili .dwf (.dwfx), podnosilac zahteva, odnosno prijave, može do 1. januara 2018. godine da tu dokumentaciju dostavi u .pdf formatu (tako što se dokumentacija skenira, a potom je pri podnošenju zahteva elektronski potpisuje podnsoilac zahteva) uz obavezu dostavljanja orginalne tehničke dokumentacije i u papirnoj formi. Ovo se odnosi na tehničku dokumentaciju koju investitor poseduje samo u formatu .pdf ili papirnoj formi, a koja nije prethodno predavana nadležnom organu u nekom od postupaka.

Ukoliko je takva dokumentacija već u posedu nadležnog organa (odnosno arhive), nije potrebno ponovo je dostavljati tom organu u papirnoj formi, već je dovoljno samo na nju referisati u dokumentaciji koja se prilaže uz zahtev, na primer:

• kada je prema ranijim propisima građevinska dozvola dobijena na osnovu glavnog projekta, na osnovu koga je všeno i izvođenje radova, a koji se, u skladu sa PTD prihvata kao projekat za izvođenje, nije potrebno dostavljati ga ponovo u papirnoj formi, već samo elektronski potpisanu skeniranu kopiju u .pdf formatu, uz odgovarajuću izjavu da nije došlo do odstupanja u toku izvođenja, u skladu sa PTD,
• kada, za potrebe dogradnje/rekonstrukcije/adaptacije/promene namene, idejni projekat sadrži i prikaz postojećeg stanja koje je utvrđeno na osnovu arhivskog projekta, taj arhivski projekat nije potrebno dostavljati u papirnoj formi, već je dovoljno na njega samo referisati u idejniom projektu koji se dostavlja, elektronski potpisan, u nekom od propisanih formata (.dwg ili .dwf (.dwfx) u skladu sa ovim uputstvom.

Ukoliko investitor ne može podneti zahtev sam kroz Centralni informacioni sistem, može ovlastiti drugo lice da podnese zahtev umesto njega.

Nakon stupanja na snagu Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, doneto je Uputstvo o formatima elektronskih dokumenata tehničke dokumentacije i njihovom dostavljanju u CEOP-u. Tekst Uputstva možete pronaći posredstvom sledećeg linka:

http://gradjevinskedozvole.rs/Files/00280/Uputstvo-formati-elektronskih-dokumenata-tehnicke-dokumentacije-i-dostavljanje-u-CEOP-u.pdf

Ukoliko nije protekao rok za podnošenje usaglašenog zahteva propisan Pravilnikom o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, isti se može podneti posredstvom Centralnog informacionog sistema. U okviru Centralnog informacionog sistema, u odeljku „Započnite novi zahtev“, predviđena je posebna opcija za podnošenje usaglašenih zahteva.

Pritom, prilikom podnošenja usaglašenog zahteva niste u obavezi da dostavljate dokumentaciju koji ste podneli uz zahtev koji je odbačen, niti da ponovno plaćate administrativne takse, odnosno naknade koje ste već platili.

Prigovor na zahtev se podnosi nadležnom organu kroz Centralni informacioni sistem, kome možete pristupiti ovde.

Potrebno je prilikom odabira opcije Započnite novi zahtev, u spisku zahteva odabrati Ostale zahteve (prigovori/žalbe, odustanak...).

Overavanje dokumenata pečatom i potpisom detaljnije je definisano u Uputstvu o formatima elektronskih dokumenata tehničke dokumentacije i njihovim dostavljanjem u CEOP, koje možete pronaći ovde.

Potpisivanje (overa) – odnosi se na overavanje dokumenata pečatom i potpisom i podrazumeva:

• Overavanje papirnog dokumenta (odštampani dokument) svojeručnim potpisom i pečatom. Ovakav dokument se može koristiti u CEOP-u tako što se kasnije skenira i sačuva u PDF formatu, a potom elektronski potpisuje.

• Overavanje dokumenata koji su u elektronskoj formi - tako što se svojeručni potpis i pečat skeniraju (prazan papir na kojem je otisnut pečat i stavljen potpis se skenira), a potom kao digitalna slika insertuju u elektronski dokument, nakon čega se taj fajl sačuva u odgovarajućem formatu (PDF ili .dwg ili .dwf), a potom elektronski potpisuje.

Insertovanje skeniranog pečata i svojeručnog potpisa vrši se kroz različite opcije u zavisnosti u kom programu se vrši, na primer Word-u (insert/object/picture) ili Adobe Acrobat Reader DC (Fill&Sign/Sign) ili ACAD 2014 (Insert raster image regerence) ili sl. Napominjemo da ne treba koristiti linkovane ili eksterno referencirane fajlove.

Elektronsko potpisivanje – odnosi se na potpisivanje kvalifikovanim elektronskim sertifikatom (izdatim od strane ovlašćenih sertifikacionih tela) elektronskog dokumenta u odgovarajućem formatu (.pdf, ili dwg ili .dwf (.dwfx)) kroz različite opcije u zavisnosti u kom pogramu se vrši, na primer u Adobe Acrobat Reader DC vrši se kroz izbor Tools/Certificates/Digitaly Sign ili u ACAD2014 (Options/Open and Save/Digital signatures/Attach digital signature after saving drawing (izabrati serifikat)).

U slučaju elektronskih dokumenata formata.pdf potrebno je izvršiti i pozicioniranje elektronskog potpisa, tako što se označava mesto (polje) za koje će se vezati elektronski potpis. Pozicioniranje obavezno treba vršiti na dnu prve strane elektronskog dokumenta. Kod elektronskih dokumenta formata .swg i .dwf (.dwfx) ne vrši se pozicioniranje.

Svi dokumenti koje podnosilac zahteva dostavlja u objedinjenoj proceduri dostavljaju se u formi elektronskog dokumenta, u .pdf formatu, potpisanom kvalifikovanim elektronskim potpisom.

To znači da podnosilac zahteva kvalifikovanim elektronskim potpisom potpisuje i uplatnice koje prilaže kroz Centralni informacioni sistem.

Ukoliko investitor ne poseduje kvalifikovani elektronski potpis, može ovlastiti drugo fizičko ili pravno lice (punomoćnika) da u njegovo ime podnese zahtev.

U skladu sa čl.3 st.7. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, ako se zahtev podnosi preko punomoćnika, uz zahtev se prilaže skenirana kopija (digitalizovani primerak) punomoćja, koja ne mora biti overena od strane organa koji je po zakonu nadležan za overu, s tim što nadležni organ može naknadno tražiti da mu se dostavi overeno punomoćje, ako posumnja u njegovu istinitost.

Punomoćje potpisuje punomoćnik kvalifikovanim elektronskim potpisom.

Što se tiče tehničke dokumentacije, ona se potpisuje i dostavlja u skladu sa Uputstvom o formatima elektronskih dokumenata tehničke dokumentacije i njihovim dostavljanjem u CEOP, koje možete pronaći ovde.

Odredbama Zakona o planiranju i izgradnji nije eksplicitno propisano da li reviziona komisija obavezno vrši stručnu kontrolu idejnog projekta pre otpočinjanja izrade projekta za građevinsku dozvolu.

Međutim, članom 129. stav 5. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da  tehnička kontrola projekta za građevinsku dozvolu za građenje objekata za koje građevinsku dozvolu izdaje nadležno ministarstvo, obuhvata i proveru usklađenosti sa merama sadržanim u izveštaju revizione komisije. Takođe, članom 135. stav 13. Zakona propisano je da je za objekte za koje građevinsku dozvolu izdaje ministarstvo, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine pre izdavanja građevinske dozvole, potrebno pribaviti izveštaj revizione komisije.

Imajući u vidu način formulisanja i smisao citiranih odredbi Zakona o planiranju i izgradnji, mišljenja smo da bi pre izrade projekta za građevinsku dozvolu trebalo pribaviti izveštaj revizione komisije o stručnoj kontroli idejnog projekta.

Članom 141. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da,, ukoliko se nakon pravnosnažnosti rešenja o građevinskoj dozvoli promeni investitor, novi investitor je dužan da u roku od 15 dana od dana nastanka promene, podnese organu koji je izdao građevinsku dozvolu zahtev za izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli.

U okviru Portala za elektronsko podnošenje zahteva za građenje, u sekciji „Započnite novi zahtev“, predviđena je posebna opcija za podnošenje zahteva za izmenu građevinske dozvole. Prilikom popunjavanja zahteva treba navesti podatke o novom investitoru

Odredbe člana 3. stav 4. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem  koje se odnose  na „digitalizovani pečat projektne organizacije“ podrazumevaju da se pečat projektne organizacije „iseče“ (skenira) i postavi u pdf format dokumenta koji se naknadno  potpisuje kvalifikovanim elektronskim potpisom odgovornog lica projektne organizacije.

Lice sa čijeg naloga se podnosi neki od zahteva u Centralnom informacionom sistemu mora istovremeno biti i potpisnik tog zahteva. Pritom, podnosilac zahteva može biti ovlašćen od drugog lica (fizičkog ili pravnog) da u njegovo ime podnese neki od zahteva.

Ukoliko se zahtev podnosi u ime drugog lica, uz zahtev mora biti priloženo odgovarajuće ovlašćenje (punomoćje), koje ne mora biti overeno od strane organa koji je po zakonu nadležan za overu.

Zakonom o planiranju i izgradnji, kao ni Pravilnikom o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem nije propisan rok u kome je gradsko veće u obavezi da odluči po prigovoru na izdate lokacijske uslove.

Članom 237. Zakona o opštem upravnom postupku propisano je da se rešenje po žalbi mora doneti i dostaviti stranci što pre, a najdocnije u roku od dva meseca od dana predaje žalbe, ako posebnim zakonom nije određen kraći rok.

S obzirom na činjenicu da Zakonom o planiranju i izgradnji i Pravilnikom o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem nije propisan poseban rok, a da se odredbe Zakona o opštem upravnom postupku supsidijerno primenjuje u postupku objedinjene procedure, mišljenja smo da je u konkretnom slučaju gradsko veće u obavezi da odluči po prigovoru najkasnije u roku od dva meseca od dana prijema

Validna su oba.

Korisnik koji vrši potpisivanje mora da poseduje kvalifikovani lični (personalni) elektronski sertifikat (čija je namena elektronsko potpisivanje dokumenata) i tajni (privatni) kriptografski ključ, izdat od nekog od sledećih sertifikacionih tela:1

 Sertifikaciono telo Pošte

 Sertifikaciono telo MUP-a Republike Srbije

 Sertifikaciono telo Privredna komora Srbije

 Sertifikaciono telo Halcom

 Sertifikaiono telo E-Smart Systems

Ukoliko je u konkretnom slučaju reč o izvođenju radova definisanih članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji, potrebno je podneti zahtev za izdavanje rešenja  u skladu sa čl. 145. Zakona.

Podnošenje zahteva za izdavanje rešenja u skladu sa čl.145. Zakona vrši se u skladu sa čl.28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Ukoliko je u konkretnom slučaju reč o izvođenju radova za koje je potrebno pribaviti građevinsku dozvolu u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji, podnošenje zahteva za izdavanje građevinske dozvole vrši se u skladu sa čl.16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Izrada tehničke dokumentacije vrši se u skladu sa Pravilnikom o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije  prema klasi i nameni objekata, koji možete pronaći ovde. 

Potpisivanje, odnosno overavanje dokumenata pečatom i potpisom vrši se u skladu sa Uputstvom o formatima elektronskih dokumenata tehničke dokumentacije i njihovim dostavljanjem u CEOP, koje možete pronaći ovde.

Podnošenje svih zahteva podnosi se kroz Centralni informacioni sistem, kome možete pristupiti ovde.

Sva uputstva za korišćenje portala za elektronsko podnošenje zahteva za građenje možete pronaći  ovde.

Shodno čl.6. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene prcoedure elektronskim putem (ovde), ako se zahtev podnosi preko punomoćnika, uz zahtev se prilaže skenirana kopija (digitalizovani primerak) punomoćja, koja ne mora biti overena od strane organa koji je po zakonu nadležan za overu, s tim što nadležni organ može naknadno tražiti da mu se dostavi overeno punomoćje, ako posumnja u njegovu istinitost.

Potpisivanje, odnosno overavanje dokumenata pečatom i potpisom vrši se u skladu sa Uputstvom o formatima elektronskih dokumenata tehničke dokumentacije i njihovim dostavljanjem u CEOP, koje možete pronaći ovde.

GLAVNA SVESKA

Format elektronskog dokumenta

Dostavlja se u .pdf formatu, elektronski potpisan.

Potpisivanje (overa)

Glavnu svesku overavaju pečatom i potpisom svi učesnici u izradi projekta kako je to predviđeno u PTD, na jedan od načina definisanih u uvodnim napomenama ovog tehničkog uputstva (overa u papirnoj ili elektronskoj formi).

Elektronsko potpisivanje

Elektronsko potpisivanje vrši se nakon potpisivanja (overe) dokumenta i kreiranja elektronskog dokumenta u propisanom formatu (.pdf).

Elektronsko potpisivanje elektronskog dokumenta glavne sveske, na način opisan u uvodnom delu ovog uputstva, obavezno vrši:

- odgovorno lice projektanta (preduzetnika, odnosno pravnog lica koje je nosioc izrade tehničke dokumentacije)

- glavni projektant

PROJEKTI (DELOVI PROJEKTA PREMA OBLASTIMA)

Format elektronskog dokumenta

Opšta, tekstualna i numerička dokumentacija dostavlja se u .pdf formatu, elektronski potpisan

Grafička dokumentacija projekata može biti dostavljena, u jednom ili više elektronskih dokumenata, u sledećim formatima:

• . .dwg ili .dwf (.dwfx) koji su elektronski potpisani, ili
• .dwg ili .dwf (.dwfx) koji nisu elektronski potpisani, sa pratećim dokumentom formata .pdf istog sadržaja koji je elektronski potpisan

Potpisivanje (overa)

Opštu, tekstualnu, numeričku i grafičku dokumentaciju projekata overavaju pečatom i potpisom svi učesnici u izradi projekata kako je to predviđeno u PTD, na jedan od načina definisanih u uvodnim napomenama ovog tehničkog uputstva (overa u papirnoj ili elektronskoj formi).

Elektronsko potpisivanje

Elektronsko potpisivanje vrši se nakon potpisivanja dokumenta i kreiranja elektronskog dokumenta u propisanom formatu (.dwg ili .dwf (.dwfx).

Elektronsko potpisivanje dela projekta, na način opisan u uvodnom delu ovog uputstva, obavezno vrši:

- odgovorno lice projektanta predmetnog dela projekta (preduzetnika, odnosno pravnog lica koje je nosioc izrade dela tehničke dokumentacije)

- odgovorni projektant predmetnog dela projekta

- vršilac tehničke kontrole predmetnog dela projekta (samo u slučaju kada je propisana tehnička kontrola projekta za građevinsku dozvolu)

Svi dokumenti koje podnosilac zahteva dostavlja u objedinjenoj proceduri, dostavljaju se u formi elektronskog dokumenta, u .pdf formatu, potpisanom kvalifikovanim elektronskim potpisom, u skladu sa čl.3 st.2.Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elktronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Punomoćje potpisuje punomoćnik kvalifikovanim elektronskim potpisom.

Shodno čl.6. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene prcoedure elektronskim putem (ovde), ako se zahtev podnosi preko punomoćnika, uz zahtev se prilaže skenirana kopija (digitalizovani primerak) punomoćja, koja ne mora biti overena od strane organa koji je po zakonu nadležan za overu, s tim što nadležni organ može naknadno tražiti da mu se dostavi overeno punomoćje, ako posumnja u njegovu istinitost.

Potpisivanje, odnosno overavanje dokumenata pečatom i potpisom vrši se u skladu sa Uputstvom o formatima elektronskih dokumenata tehničke dokumentacije i njihovim dostavljanjem u CEOP, koje možete pronaći ovde.

Podnosilac zahteva kvalifikovanim elektronskim potpisom potpisuje uplatnice koje prilaže kroz Centralni informacioni sistem.

Ukoliko investitor ne poseduje kvalifikovani elektronski potpis, može ovlastiti drugo fizičko ili pravno lice (punomoćnika) da u njegovo ime podnese zahtev.

Shodno čl.6. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene prcoedure elektronskim putem (ovde), ako se zahtev podnosi preko punomoćnika, uz zahtev se prilaže skenirana kopija (digitalizovani primerak) punomoćja, koja ne mora biti overena od strane organa koji je po zakonu nadležan za overu, s tim što nadležni organ može naknadno tražiti da mu se dostavi overeno punomoćje, ako posumnja u njegovu istinitost.

Nakon stupanja na snagu Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, doneto je Uputstvo o formatima elektronskih dokumenata i njihovom dostavljanju u CEOP-u. Tekst Uputstva možete pronaći posredstvom sledećeg linka:

http://gradjevinskedozvole.rs/Files/00329/Tehnicko-uputstvo-formati-elektronskih-dokumenata-tehnicke-dokumentacije-i-dostavljanje-u-CEOP-u.pdf

Ukoliko nakon sagledavanja teksta Uputstva budete imali dodatnih pitanja, možete nam se obratiti radi dobijanja traženih informacija.

Članom 47. stav 1. Zakona o opštem upravnom postupku propisano je da stranka može odrediti punomoćnika koji će je zastupati u postupku. Saglasno citiranoj odredbi Zakona o opštem upravnom postupku, podnosilac zahteva za izdavanje dokumenta za izgradnju može ovlastiti drugo lice da u njegovo ime sprovede sve radnje neophodne za dobijanje traženog dokumenta. Radnje u postupku koje punomoćnik preduzima u granicama punomoćja imaju isto pravno dejstvo kao da ih je preduzela sama stranka.

Članom 3. stav 7. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisano je da, ukoliko se zahtev podnosi preko punomoćnika, uz zahtev se prilaže skenirana kopija (digitalizovani primerak) punomoćja, koja ne mora biti overena od strane organa koji je po zakonu nadležan za overu, s tim što nadležni organ može naknadno tražiti da mu se dostavi overeno punomoćje, ako posumnja u njegovu istinitost.

Odredbama Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, kao i Uputstva o formatima elektronskih dokumenata tehničke dokumentacije i njihovom dostavljanju u CEOP-u, nije predviđeno da investitor digitalno potpisuje glavnu svesku idejnog projekta.

Investitor potpisuje i overava pečatom samo rešenje o imenovanju glavnog projektanta, na jedan od načina definisanih u uvodnim napomenama Uputstva o formatima elektronskih dokumenata tehničke dokumentacije i njihovom dostavljanju u CEOP-u.

Nakon stupanja na snagu Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, doneto je Uputstvo o formatima elektronskih dokumenata tehničke dokumentacije i njihovom dostavljanju u CEOP-u. Tekst Uputstva možete pronaći posredstvom sledećeg linka:

http://gradjevinskedozvole.rs/Files/00280/Uputstvo-formati-elektronskih-dokumenata-tehnicke-dokumentacije-i-dostavljanje-u-CEOP-u.pdf

Saglasno navedenom Uputstvu, tekstualni deo izvoda iz projekta (naslovna strana, izjava vršioca tehničke kontrole, glavna sveska), dostavlja se u .pdf formatu, elektronski potpisan. Tekstualni deo overavaju pečatom i potpisom svi učesnici u izradi i tehničkoj kontroli projekta kako je to predviđeno u Pravilniku o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekta, na jedan od načina definisanih u uvodnim napomenama Uputstva (overa u papirnoj ili elektronskoj formi)

U skladu sa članom 3. stav 2. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, sva akta koja donose, odnosno razmenjuju, nadležni organ i imaoci javnih ovlašćenja u objedinjenoj proceduri i/ili radi upotrebe u toj proceduri, kao i drugi dokumenti koje podnosilac zahteva, nadležni organ i imaoci javnih ovlašćenja dostavljaju u objedinjenoj proceduri, dostavljaju se u formi elektronskog dokumenta, u pdf formatu, potpisanom kvalifikovanim elektronskim potpisom. Shodno tome, podnosilac zahteva je u obavezi da skenirane verzije originalnih dokumenata potpiše svojim sertifikovanim digitalnim potpisom. Izuzetno od toga, tehnička dokumentacija se dostavlja i u dwg ili dwf formatu, bez obaveze digitalnog potpisivanja.

Nakon stupanja na snagu Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, doneto je Uputstvo o formatima elektronskih dokumenata tehničke dokumentacije i njihovom dostavljanju u CEOP-u. Tekst Uputstva možete pronaći posredstvom sledećeg linka:

http://gradjevinskedozvole.rs/Files/00280/Uputstvo-formati-elektronskih-dokumenata-tehnicke-dokumentacije-i-dostavljanje-u-CEOP-u.pdf

Ukoliko nakon sagledavanja teksta Uputstva budete imali dodatnih pitanja, možete nam se obratiti radi dobijanja traženih informacija.

Odredbe člana 3. stav 4. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem  koje se odnose  na „digitalizovani pečat projektne organizacije“ podrazumevaju da se pečat projektne organizacije „iseče“ (skenira) i postavi u pdf format dokumenta koji se naknadno  potpisuje kvalifikovanim elektronskim potpisom odgovornog lica projektne organizacije.

1. Članom 8a Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se razmena dokumenata i podnesaka u objedinjenoj proceduri obavlja elektronskim putem. Pravilnik o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 113/15) stupio je na snagu 1. januara 2016. godine. Članom 3. stav 2. navedenog Pravilnika propisano je da se sva akta koja donose, odnosno razmenjuju, nadležni organ i imaoci javnih ovlašćenja u objedinjenoj proceduri i/ili radi upotrebe u toj proceduri, kao i drugi dokumenti koje podnosilac zahteva, nadležni organ i imaoci javnih ovlašćenja dostavljaju u objedinjenoj proceduri, dostavljaju u formi elektronskog dokumenta, u pdf formatu, potpisanom kvalifikovanim elektronskim potpisom.

Članom 10. stav 3. Pravilnika o načinu razmene dokumenata i podnesaka elektronskim putem i formi u kojoj se dostavljaju akta u vezi sa objedinjenom procedurom („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 113/15) propisano je da se podnesci, akta i prilozi primljeni, odnosno sačinjeni u obliku elektronskog dokumenta čuvaju u informacionom sistemu. Takođe, članom 11. Pravilnika propisano je da je elektronska arhiva deo informacionog sistema, u okviru koga se čuvaju podnesci akta i prilozi u elektronskom obliku, tako da je osigurano dugotrajno čuvanje elektronske arhivske građe, njeno održavanje, migriranje odnosno prebacivanje na nove nosače u propisanim formatima, u skladu sa utvrđenim rokovima čuvanja. 

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem i Pravilnika o načinu razmene dokumenata i podnesaka elektronskim putem i formi u kojoj se dostavljaju akta u vezi sa objedinjenom procedurom, mišljenja smo da nadležni organ,  počev od 1. januara 2016. godine, nije u obavezi da čuva u papirnoj formi originalan primerak dokumentacije na osnovu koje je izdata građevinska dozvola, odnosno dozvola za izvođenje radova (jer se kompletna dokumentacija čuva u formi elektronskog dokumenta u okviru elektronske arhive kao dela informacionog sistema).

2. Zainteresovana lica mogu izvršiti uvid u dokumente na osnovu kojih je izdata građevinska dozvola, tako što će se nadležnom organu koji je izdao građevinsku dozvolu obratiti sa zahtevom za uvid. U tom slučaju, nadležni organ, ukoliko utvrdi da je reč o licu koje ima pravo učešća u postupku radi zaštite svojih prava ili pravnih interesa, ima obavezu da tom licu omogući uvid u predmetnu dokumentaciju u elektronskoj formi (posredstvom odgovarajućeg linka).

Nema potrebe da se zainteresovanim licima vrši uručenje rešenja o građevinskoj dozvoli tom licu, iz razloga što je primerak rešenja javno dostupan putem interneta, na sajtu: https://ceop.apr.gov.rs/ u okviru sekcije „Objave“.

Žalba na rešenje koje je izdato u elektronskoj formi podnosi se posredstvom Centralnog informacionog sistema, u okviru Sekcije „Ostali“, gde je kao jedan od zahteva moguće podneti prigovor, odnosno žalbu.

Članom 8b Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da nadležni organ u roku od tri radna dana od dana prijema zahteva podnosioca zahteva za priključenje objekta na odgovarajuću mrežu upućuje zahtev za priključenje odgovarajućem imaocu javnih ovlašćenja (javnom preduzeću).  Ukoliko je objekat izveden u skladu sa uslovima za priključenje, imalac javnih ovlašćenja dužan je da izvrši priključenje objekta na komunalnu infrastrukturu i da o tome obavesti nadležni organ u roku od 15 dana od dana prijema zahteva za priključenje, ako lokacijskim uslovima nije predviđeno drugačije.

Postupak za priključenje objekta na komunalnu infrastrukturu pokreće se elektronskim putem, podnošenjem zahteva nadležnom organu kroz Centralni informacioni sistem. Mesto priključenja objekta na komunalnu infrastrukturu, kao i druga tehnička pitanja u vezi sa priključenjem, definišu se lokacijskim uslovima.

Članom 53a stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se lokacijski uslovi izdaju za izgradnju, odnosno dogradnju objekata za koje se izdaje građevinska dozvola, kao i za objekte koji se priključuju na komunalnu i drugu infrastrukturu.

Iz Vašeg pitanja može se zaključiti da imate nameru da izvršite dogradnju kuće, koja predstavlja objekat za koji se po Zakonu o planiranju i izgradnji izdaje građevinska dozvola. Imajući to u vidu, u konkretnom slučaju bi trebalo pribaviti lokacijske uslove (ne lokacijsku dozvolu).

Dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje lokacijskih uslova propisana je članom 6. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Tekst Pravilnika možete pronaći na sajtu http://gradjevinskedozvole.rs u okviru Sekcije „Propisi“.

Odredbe člana 3. stav 4. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem  koje se odnose  na „digitalizovani pečat projektne organizacije“ podrazumevaju da se pečat projektne organizacije „iseče“ (skenira) i postavi u pdf format dokumenta koji se naknadno  potpisuje kvalifikovanim elektronskim potpisom odgovornog lica projektne organizacije.

Digitalno potpisivanje „izlaznih“ dokumenata svojim sertifikovanim potpisom vrši ovlašćeno lice nadležnog organa ili zaposleni koji je na propisani način ovlašćen za vršenje te radnje.

Kada je reč o tehničkim mogućnostima za digitalno potpisivanje dokumenata, potrebno je samo omogućiti odgovarajuću privilegiju u sistemu licu koje bi trebalo da vrši potpisivanje dokumenata.

Počev od stupanja na snagu Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem (1. januar 2016. godine), objedinjena procedura, odnosno određene faze objedinjene procedure, uključujući zahtev za izdavanje građevinske dozvole, pokreću se pred nadležnim organom popunjavanjem odgovarajućeg zahteva, odnosno prijave kroz CIS, koji se potpisuje kvalifikovanim elektronskim potpisom.

Shodno tome, nadležni organ je u obavezi da uputi stranku da podnese zahtev za izdavanje upotrebne dozvole na način propisan Zakonom o planiranju i izgradnji i Pravilnikom o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, odnosno da iz formalnih razloga odbaci zahtev koji je podnet u papirnoj formi.

Odredbe člana 3. stav 4. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem  koje se odnose  na „digitalizovani pečat projektne organizacije“ podrazumevaju da se pečat projektne organizacije „iseče“ (skenira) i postavi u pdf format dokumenta koji se naknadno  potpisuje kvalifikovanim elektronskim potpisom odgovornog lica projektne organizacije.

Samo lice koje popunjava i elektronski potpisuje zahtev u sistemu, a to može biti i punomočnik u ime podnosioca zahteva, mora imati elektronski potpis. Napominjemo i da sva dokumenta koja se prilažu u CIS (centralni informacioni sistem) moraju biti elektronski potpisana, pa tako tehnicku dokumentaciju elektronski potpisuju lica u skladu sa Uputstvom ..... (projektanti, tehnička kontrola), kopije dokumenata u papirnoj formi lica u skladu sa članom 2. Pravilnika o sprovodjenju objedinjene procedure elektronskim putem. Prema tome, sam podnosilac zahteva ne mora imati elektronski potpis ukoliko su ispunjeni prethodno navedeni uslovi.

Trenutno postoji šest sertifikacionih tela koja izdaju kvalifikovane elektronske sertifikate u Republici Srbiji, i to: Sertifikaciono telo Pošte, Sertifikaciono telo Ministarstva unutrašnjih poslova, Sertifikaciono telo Ministarstva odbrane i Vojske Srbije,  Privredna komora Srbije, Halcom i E Smart Systems.

U zavisnosti od toga ko je u konkretnom slučaju izdavalac kvalifikovanog elektronskog sertifikata, potrebno je proveriti sa tehničkom podrškom da li je moguće moderirati izgled elektronskog potpisa.

Potpisivanje dokumenata, odnosno overavanje dokumenata pečatom i potpisom vrši se u skladu sa Uputstvom o formatima elektronskih dokumenata tehničke dokumentacije i njihovim dostavljanjem u CEOP, koje možete pronaći ovde.

Potpisivanje (overa) – odnosi se na overavanje dokumenata pečatom i potpisom i podrazumeva:

• Overavanje papirnog dokumenta (odštampani dokument) svojeručnim potpisom i pečatom. Ovakav dokument se može koristiti u CEOP-u tako što se kasnije skenira i sačuva u PDF formatu, a potom elektronski potpisuje.
• Overavanje dokumenata koji su u elektronskoj formi - tako što se svojeručni potpis i pečat skeniraju (prazan papir na kojem je otisnut pečat i stavljen potpis se skenira), a potom kao digitalna slika insertuju u elektronski dokument, nakon čega se taj fajl sačuva u odgovarajućem formatu (PDF ili .dwg ili .dwf), a potom elektronski potpisuje.

Insertovanje skeniranog pečata i svojeručnog potpisa vrši se kroz različite opcije u zavisnosti u kom programu se vrši, na primer Word-u (insert/object/picture) ili Adobe Acrobat Reader DC (Fill&Sign/Sign) ili ACAD 2014 (Insert raster image regerence) ili sl. Napominjemo da ne treba koristiti linkovane ili eksterno referencirane fajlove.

Elektronsko potpisivanje – odnosi se na potpisivanje kvalifikovanim elektronskim sertifikatom (izdatim od strane ovlašćenih sertifikacionih tela) elektronskog dokumenta u odgovarajućem formatu (.pdf, ili dwg ili .dwf (.dwfx)) kroz različite opcije u zavisnosti u kom pogramu se vrši, na primer u Adobe Acrobat Reader DC vrši se kroz izbor Tools/Certificates/Digitaly Sign ili u ACAD2014 (Options/Open and Save/Digital signatures/Attach digital signature after saving drawing (izabrati serifikat)).

U slučaju elektronskih dokumenata formata.pdf potrebno je izvršiti i pozicioniranje elektronskog potpisa, tako što se označava mesto (polje) za koje će se vezati elektronski potpis. Pozicioniranje obavezno treba vršiti na dnu prve strane elektronskog dokumenta. Kod elektronskih dokumenta formata .dwg i .dwf (.dwfx) ne vrši se pozicioniranje.

Prilikom podnošenja zahteva za prijavu radova, u koraku pre podnošenja zahteva nadležnom organu vrši se potpisivanje zahteva u sistemu.

Pored toga, svi dokumenti koje podnosilac zahteva dostavlja u objedinjenoj proceduri, dostavljaju se u formi elektronskog dokumenta, u .pdf formatu, potpisanom kvalifikovanim elektronskim potpisom, u skladu sa čl.3 st.2.Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elktronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Kada pristupite Centralnom informacionom sistemu, odabirom opcije Započnite novi zahtev, potrebno je u spisku zahteva pronaći zahtev Podnošenje dokumentacije u pogledu mera zaštite od požara.

Podnošenje zahteva za davanje saglasnosti na tehničku dokumentaciju u pogledu mera

zaštite od požara vrši se u skladu sa čl.37. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Tehnička dokumentacija se potpisuje i dostavlja u skladu sa Uputstvom o formatima elektronskih dokumenata tehničke dokumentacije i njihovim dostavljanjem u CEOP, koje možete pronaći ovde.

Tehnička dokumentacija se potpisuje i dostavlja u skladu sa Uputstvom o formatima elektronskih dokumenata tehničke dokumentacije i njihovim dostavljanjem u CEOP, koje možete pronaći ovde.

Tekstualni deo tehničke dokumentacije dostavlja se u .pdf formatu, elektronski potpisan. Grafički deo tehničke dokumentacije se dostavlja u sledećim formatima:

• .dwg ili .dwf (.dwfx) koji su elektronski potpisani, ili
• .dwg ili .dwf (.dwfx) koji nisu elektronski potpisani, uz obavezno dostavljanje i dokumenta istog sadržaja u .pdf formatu koji je elektronski potpisan.

 U slučaju da se elektronski dokument dostavlja kao više posebnih elektronskih dokumenata vrši se i elektronsko potpisivanje svakog dela, na isti način na koji se potpisuje jedinstveni dokument.

Postupak dostavljanja tehničke dokumentacije u papirnoj formi je precizno definisan u navedenom Uputstvom o formatima elektronskih dokumenata tehničke dokumentacije i njihovim dostavljanjem u CEOP, koje možete pronaći ovde.

DOSTAVLjANjE TEHNIČKE DOKUMENTACIJE U PAPIRNOJ FORMI

Izuzetno, samo u slučajevima i u roku prema stavu 4. člana 57. Pravilnika kojim se uređuje elektronsko sprovođenje objedinjene procedure, ako je tehnička dokumentacija izrađena i potpisana (overena pečatom i potpisom u skladu sa PTD) pre stupanja na snagu ovog pravilnika, a podnosilac zahteva nije u mogućnosti da tu tehničku dokumentaciju dostavi (i) u formatu.dwg ili .dwf (.dwfx), podnosilac zahteva, odnosno prijave, može do 1. januara 2018. godine da tu dokumentaciju dostavi u .pdf formatu (tako što se dokumentacija skenira, a potom je pri podnošenju zahteva elektronski potpisuje podnsoilac zahteva) uz obavezu dostavljanja orginalne tehničke dokumentacije i u papirnoj formi. Ovo se odnosi na tehničku dokumentaciju koju investitor poseduje samo u formatu .pdf ili papirnoj formi, a koja nije prethodno predavana nadležnom organu u nekom od postupaka.

Ukoliko je takva dokumentacija već u posedu nadležnog organa (odnosno arhive), nije potrebno ponovo je dostavljati tom organu u papirnoj formi, već je dovoljno samo na nju referisati u dokumentaciji koja se prilaže uz zahtev, na primer:

• kada je prema ranijim propisima građevinska dozvola dobijena na osnovu glavnog projekta, na osnovu koga je všeno i izvođenje radova, a koji se, u skladu sa PTD prihvata kao projekat za izvođenje, nije potrebno dostavljati ga ponovo u papirnoj formi, već samo elektronski potpisanu skeniranu kopiju u .pdf formatu, uz odgovarajuću izjavu da nije došlo do odstupanja u toku izvođenja, u skladu sa PTD,
• kada, za potrebe dogradnje/rekonstrukcije/adaptacije/promene namene, idejni projekat sadrži i prikaz postojećeg stanja koje je utvrđeno na osnovu arhivskog projekta, taj arhivski projekat nije potrebno dostavljati u papirnoj formi, već je dovoljno na njega samo referisati u idejniom projektu koji se dostavlja, elektronski potpisan, u nekom od propisanih formata (.dwg ili .dwf (.dwfx) u skladu sa ovim uputstvom.

Ukoliko investitor ne može podneti zahtev sam kroz Centralni informacioni sistem, može ovlastiti drugo lice da podnese zahtev umesto njega.

Podnošenje svih zahteva od 1.januara 2016. godine podnosi se kroz Centralni informacioni sistem, kome možete pristupiti ovde.

Sva uputstva za korišćenje portala za elektronsko podnošenje zahteva za građenje možete pronaći  ovde.

Postupak dostavljanja tehničke dokumentacije u papirnoj formi je precizno definisan u navedenom Uputstvom o formatima elektronskih dokumenata tehničke dokumentacije i njihovim dostavljanjem u CEOP, koje možete pronaći ovde.

DOSTAVLjANjE TEHNIČKE DOKUMENTACIJE U PAPIRNOJ FORMI

Izuzetno, samo u slučajevima i u roku prema stavu 4. člana 57. Pravilnika kojim se uređuje elektronsko sprovođenje objedinjene procedure, ako je tehnička dokumentacija izrađena i potpisana (overena pečatom i potpisom u skladu sa PTD) pre stupanja na snagu ovog pravilnika, a podnosilac zahteva nije u mogućnosti da tu tehničku dokumentaciju dostavi (i) u formatu.dwg ili .dwf (.dwfx), podnosilac zahteva, odnosno prijave, može do 1. januara 2018. godine da tu dokumentaciju dostavi u .pdf formatu (tako što se dokumentacija skenira, a potom je pri podnošenju zahteva elektronski potpisuje podnsoilac zahteva) uz obavezu dostavljanja orginalne tehničke dokumentacije i u papirnoj formi. Ovo se odnosi na tehničku dokumentaciju koju investitor poseduje samo u formatu .pdf ili papirnoj formi, a koja nije prethodno predavana nadležnom organu u nekom od postupaka.

Ukoliko je takva dokumentacija već u posedu nadležnog organa (odnosno arhive), nije potrebno ponovo je dostavljati tom organu u papirnoj formi, već je dovoljno samo na nju referisati u dokumentaciji koja se prilaže uz zahtev, na primer:

• kada je prema ranijim propisima građevinska dozvola dobijena na osnovu glavnog projekta, na osnovu koga je všeno i izvođenje radova, a koji se, u skladu sa PTD prihvata kao projekat za izvođenje, nije potrebno dostavljati ga ponovo u papirnoj formi, već samo elektronski potpisanu skeniranu kopiju u .pdf formatu, uz odgovarajuću izjavu da nije došlo do odstupanja u toku izvođenja, u skladu sa PTD,
• kada, za potrebe dogradnje/rekonstrukcije/adaptacije/promene namene, idejni projekat sadrži i prikaz postojećeg stanja koje je utvrđeno na osnovu arhivskog projekta, taj arhivski projekat nije potrebno dostavljati u papirnoj formi, već je dovoljno na njega samo referisati u idejniom projektu koji se dostavlja, elektronski potpisan, u nekom od propisanih formata (.dwg ili .dwf (.dwfx) u skladu sa ovim uputstvom.

Ukoliko investitor ne može podneti zahtev sam kroz Centralni informacioni sistem, može ovlastiti drugo lice da podnese zahtev umesto njega.

Punomoćje

Shodno čl.6. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene prcoedure elektronskim putem (ovde), ako se zahtev podnosi preko punomoćnika, uz zahtev se prilaže skenirana kopija (digitalizovani primerak) punomoćja, koja ne mora biti overena od strane organa koji je po zakonu nadležan za overu, s tim što nadležni organ može naknadno tražiti da mu se dostavi overeno punomoćje, ako posumnja u njegovu istinitost.

Dovoljno je da podnosilac zahteva  kvalifikovanim elektronskim potpisom potpiše punomoćje koje prilaže kroz Centralni informacioni sistem.

Nakon stupanja na snagu Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, doneto je Uputstvo o formatima elektronskih dokumenata tehničke dokumentacije i njihovom dostavljanju u CEOP-u. Tekst Uputstva možete pronaći posredstvom sledećeg linka:

http://gradjevinskedozvole.rs/Files/00280/Uputstvo-formati-elektronskih-dokumenata-tehnicke-dokumentacije-i-dostavljanje-u-CEOP-u.pdf

Ukoliko nakon sagledavanja teksta Uputstva budete imali dodatnih pitanja, možete nam se obratiti radi dobijanja traženih informacija.

Kao što ste i sami naveli u pitanju, članom 23. stav 1. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata, propisano je da se u tehničkoj dokumentaciji ne prilažu originali i kopije dokumenata koji su predmet evidencije odgovarajućih registara (izvod iz privrednog registra, kopija licence i sl.), već se oni, u tehničkoj dokumentaciji, samo navode.

Za sprovođenje postupka objedinjene procedure merodavne su isključivo odredbe Zakona o planiranju i izgradnji i drugih zakona i podzakonskih aka donetih na osnovu njih. Nijedno mišljenje koje je u suprotnosti sa bilo kojim zakonom ili podzakonskim aktom ne može biti obavezujuće niti merodavno u sprovođenju procedure regulisane nekim od propisa.

Digitalno potpisivanje „izlaznih“ dokumenata svojim sertifikovanim potpisom vrši ovlašćeno lice nadležnog organa ili zaposleni koji je na propisani način ovlašćen za vršenje te radnje.  

Ministartsvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture  je u februaru 2016. godine donelo Uputstvo - formati elektronskih dokumenata tehničke dokumentacije i njihovo dostavljanje u CEOP-u, vezano za  potpisivanje dokumenata  koja se koriste u CEOP-u  a gde je dat pregled obaveznih formata, načina overe i elektronskog potpisvanja različitih delova tehničke dokumentacije. Link na kojem se nalazi Uputstvo dostavljamo u prilogu http://gradjevinskedozvole.rs/uputstva-za-koriscenje-portala-za-elektronsko-podnosenje-zahteva-za-gradjenje-obavestenje-1500 .

Na  izlaznim dokumentima i aktima pored eventualnih potpisa drugih lica (referenata, obrađivača predmeta) mora obavezno da stoji potpis  načelnika ili zamenika načelnika.

Ministartsvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture  je u februaru 2016. godine donelo Uputstvo - formati elektronskih dokumenata tehničke dokumentacije i njihovo dostavljanje u CEOP-u, vezano za  potpisivanje dokumenata  koja se koriste u CEOP-u  a gde je dat pregled obaveznih formata, načina overe i elektronskog potpisvanja različitih delova tehničke dokumentacije. Link na kojem se nalazi Uputstvo dostavljamo u prilogu http://gradjevinskedozvole.rs/uputstva-za-koriscenje-portala-za-elektronsko-podnosenje-zahteva-za-gradjenje-obavestenje-1500 .

Shodno strogo formalnom tumačenju članu 3. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektornskim putem (Sl. gl. 113/2015) svaki dokument, uključujući i dokaze o uplati takse trebalo bi da budu elektronski potpisani. Takođe, obavezna je dostava tehničke dokumentacije i u dwg ili dwf formatu, pored pdf formata potpisanog kvalifikovanim elektronskim potpisom.

Formiranje korisničkog naloga i potisivanje kvalifikovanim elektronskim potpis moraju da glase na isto lice, odnosno moraju da budu izvršeni od strane iste osobe.

Shodno odredbama stava 7. člana 3. zaposleni ili bilo koje drugo lice može podnositi zahteve u objedinjoj proceduri u ime nekog drugog, bilo pravnog ili fizičkog lica, ali je dužno da priloži punomoćje dato od strane zakonskog zastupnika organizacije odnosno direktora ili od strane fizičkog lica koji se nalazi u ulozi investitora.

Lice koje je zakonski zastupnik pravnog lica može ovlastiti bilo koje lice da u njegovo ime podnosi zahteve i elektronski potpisuje dokumente koji se dostavljaju kroz Centralni informacioni sistem za sprovođenje objedinjene procedure u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji.

U skladu sa članom 3. stav 7. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, punomoćje ne mora biti overeno od strane organa koji je po zakonu nadležan za overu, već se prilaže samo skenirana kopija (digitalizovani primerak).

Odluku o određivanju glavnog projektanta, kao odgovorno lice investitora, može da potpiše predsednik potpisom u analognoj (papirnoj), a taj dokument može biti priložen kao skenirana kopija (digitalizovani primerak). Druga opcija je da zakonski zastupnik (predsednik) ovlasti drugo lice koje poseduje elektronski sertifikat za digitalno potpisivanje da u njegovo ime izvrši potpisivanje odluke o određivanju glavnog projektanta.  

U skladu sa članom 3. stav 2. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, sva akta koja donose, odnosno razmenjuju, nadležni organ i imaoci javnih ovlašćenja u objedinjenoj proceduri i/ili radi upotrebe u toj proceduri, kao i drugi dokumenti koje podnosilac zahteva, nadležni organ i imaoci javnih ovlašćenja dostavljaju u objedinjenoj proceduri, dostavljaju se u formi elektronskog dokumenta, u pdf formatu, potpisanom kvalifikovanim elektronskim potpisom. Izuzetno, tehnička dokumentacija se dostavlja i u dwg ili dwf formatu, bez obaveze digitalnog potpisivanja.

Saglasno citiranoj odredbi Pravilnika, svaki dokument koji podnosilac zahteva ili imalac javnih ovlašćenja prilaže kroz centralni informacioni sistem u okviru objedinjene procedure mora biti potpisan kvalifikovanim elektronskim potpisom.

Nakon stupanja na snagu Pravilnika o postupku sprovođenja elektronske procedure elektronskim putem, doneto je Uputstvo o formatima elektronskih dokumenata tehničke dokumentacije i njihovom dostavljanju u CEOP-u. Uputstvu možete pristupiti posredstvom sledećeg linka:

http://gradjevinskedozvole.rs/Files/00280/Uputstvo-formati-elektronskih-dokumenata-tehnicke-dokumentacije-i-dostavljanje-u-CEOP-u.pdf

U uputstvu je detaljno objašnjen način potpisivanja pojedinih dokumenata koji se prilažu u centralni informacioni sistem u okviru objedinjene procedure.

Od stupanja na snagu Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem (1. januar 2016. godine), objedinjena procedura, odnosno određene faze objedinjene procedure pokreću se pred nadležnim organom popunjavanjem odgovarajućeg zahteva, odnosno prijave kroz CIS, koji se potpisuje kvalifikovanim elektronskim potpisom.

To znači da se i zahtev za izdavanje rešenja o odobrernju izvođenja radova po članu 145. Zakona o planiranju i izgradnji može podneti isključivo posredstvom Centralnog informacionog sistema, popunjavanjem odgovarajućeg zahteva.

Link za pristup sistemu: https://ceop.apr.gov.rs

Odredbe člana 3. stav 4. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem  koje se odnose  na „digitalizovani pečat projektne organizacije“ podrazumevaju da se pečat projektne organizacije „iseče“ (skenira) i postavi u pdf format dokumenta koji se naknadno  potpisuje kvalifikovanim elektronskim potpisom odgovornog lica projektne organizacije.

Inženjerska komora Srbije za sada ne izdaje digitalizovane pečate projektnih organizacija, niti ličnih licenci.

Članom 135. stav 1. Zakona o planirawu i izgradnji propisano je da se građevinska dozvola izdaje investitoru koji uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole dostavi projekat za građevinsku dozvolu i ima odgovarajuće pravo na zemljištu ili objektu, pri čemu se pod odgovarajućim pravom na zemljištu smatra pravo svojine, pravo zakupa na građevinskom zemljištu u javnoj svojini, kao i druga prava propisana Zakonom.

Članom 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisano je da se uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole prilaže dokaz o odgovarajućem pravu na zemljištu ili objektu u smislu Zakona, osim ako je to pravo upisano u javnoj knjizi ili je uspostavljeno zakonom. Imajući u vidu citiranu odredbu Pravilnika, nije potrebno dostavljati dokaz o pravu svojine na zemljištu, odnosno objektu, ukoliko je to pravo evidentirano u katastru nepokretnosti.

U skladu sa članom 3. stav 2. i 3. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, sva akta koja podnosilac zahteva dostavlja u objedinjenoj proceduri, dostavljaju se u formi elektronskog dokumenta, u pdf formatu, potpisanom kvalifikovanim elektronskim potpisom, izuzev tehničke dokumentacije, koja se osim u pdf formatu dostavlja i u dwg ili dwf formatu, bez obaveze digitalnog potpisivanja.

Projekat za građevinsku dozvolu mora da sadrži sve elemente propisane Pravilnikom o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata. Ugovori sa imaocima javnih ovlašćenja se zaključuju ukoliko je takva obaveza predviđena lokacijskim uslovima.

Uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole ne prilažu se lokacijski uslovi (odnosno lokacijska dozvola).

Sadržina izvoda iz projekta propisana je članom 33. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Tekst Pravilnika možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs, u okviru sekcije „Propisi“.

Plaćanje propisanih taksi i naknada može se izvršiti neposredno u pošti ili banci, kao i elektronski. Podnosilac zahteva je dužan da uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole priloži dokaz o izvršenoj uplati (bez obzira na način na koji je uplata izvršena), potpisan kvalifikovanim elektronskim potpisom.

Sva dokumenta koja se podnose u postupku objedinjene procedure posredstvom Centralnog informacionog sistema moraju biti potpisani kvalifikovanim elektronskim potpisom. U tu svrhu, neophodno je pribaviti kvalifikovani elektronski sertifikat.

Trenutno postoji šest sertifikacionih tela koja izdaju kvalifikovane elektronske sertifikate u Republici Srbiji, i to: Sertifikaciono telo Pošte, Sertifikaciono telo Ministarstva unutrašnjih poslova, Sertifikaciono telo Ministarstva odbrane i Vojske Srbije,  Privredna komora Srbije, Halcom i E Smart Systems.

Tehnika potpisivanja dokumenata zavisi od konkretnog sertifikacionog tela, odnosno sertifikata, pa je neophodno detaljno pročitati uputstvo za izdavanje kvalifikovanog elektronskog sertifikata i čitača, kao i uputstvo za upotrebu. U slučaju nedoumica u pogledu načina unosa digitalnog potpisa, potrebno je kontaktirati službu tehničke podrške sertifikacionog tela koje je izdalo konkretni kvalifikovani elektronski sertifikat.

U sistemu za elektronsko izdavanje dokumenata za građenje postoji posebna opcija/procedura za podnošenje zahteva za izmenu građevinske dozvole. Postupak je u potpunosti ustrojen u skladu sa odredbama člana 141. Zakona o planiranju i izgradnji.

Podnesci i dokumenti u objedinjenoj proceduri, dostavljaju se u formi elektronskog dokumenta u PDF formatu i moraju biti potpisani kvalifikovanim elektronskim potpisom. Trenutno postoji šest sertifikacionih tela koja izdaju kvalifikovani elektronski sertifikat i bilo koji od njih može se koristiti u postupku digitalnog potpisivanja dokumenata koji se razmenjuju kroz centralni informacioni sistem u objedinjenoj proceduri po Zakonu o planiranju i izgradnji.  U navedena sertifikaciona tela spada i „Halcom“. Ukoliko posedujete taj sertifikat za licenciranog arhitektu i ostale projektante, nije neophodno da pribavljate sertifikat koji je izdat od strane Inzenjerske komore Srbije.

Svaki zahtev za izdavanje dokumentacije za građenje koji se podnosi u postupku objedinjene procedure kroz Centralni informacioni sistem digitalno potpisuje fizičko lice. U slučaju kada zahtev se podnosi za pravno lice, zahtev može podneti (potpisati) odgovorno lice u pravnom licu (u konkretnom slučaju Radivoje Topličanin za „Tehnokomerc“) ili bilo koje drugo lice, na osnovu punomoćja koje mu izda odgovorno lice u tom pravnom licu.

Ukoliko podnosite zahtev u svoje ime kao fizičko lice, dovoljno je da se iz samog digitalnog potpisa nedvosmisleno može utvrditi Vaš identitet, odnosno da Vaši podaci iz digitalnog potpisa odgovaraju podacima iz naloga kojim pristupate sistemu.

Od stupanja na snagu Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem (1. januar 2016. godine), objedinjena procedura, odnosno određene faze objedinjene procedure pokreću se pred nadležnim organom popunjavanjem odgovarajućeg zahteva, odnosno prijave kroz CIS, koji se potpisuje kvalifikovanim elektronskim potpisom. To podrazumeva i da se zahtev za izdavanje građevnske dozvole, za koju su lokacijski uslovi izdati u papirnoj formi, takođe podnosi elektronski kroz centralni informacioni sistem.

Nakon stupanja na snagu Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, doneto je Uputstvo o formatima elektronskih dokumenata tehničke dokumentacije i njihovom dostavljanju u CEOP-u. Tekst Uputstva možete pronaći posredstvom sledećeg linka:

http://gradjevinskedozvole.rs/Files/00280/Uputstvo-formati-elektronskih-dokumenata-tehnicke-dokumentacije-i-dostavljanje-u-CEOP-u.pdf

Članom 10. stav 1. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisano je da, ukoliko se lokacijski uslovi mogu utvrditi uvidom u planski dokument, odnosno separat, nadležni organ je dužan da ih izda u roku od pet radnih dana od dana prijema zahteva. U stavu 2. istog člana propisano je da se lokacijski uslovi mogu izdati i na osnovu planskog dokumenta i potvrđenog urbanističkog projekta, u roku iz stava 1.

Iz Vašeg pitanja proizlazi da u konkretnom slučaju postoji potvrđeni urbanistički projekat koji sadrži sve podatke propisane članom 74. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade dokumenata prostornog i urbanističkog planiranja. Imajući to u vidu, kao i citirane odredbe Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, mišljenja smo da bi nadležni organ trebalo da izda lokacijske uslove na osnovu planskog dokumenta i potvrđenog urbanističkog projekta, u roku od pet radnih dana od dana prijema zahteva, bez pribavljanja uslova za projektovanje i priključenje od imalaca javnih ovlašćenja.

Nakon stupanja na snagu Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, doneto je Uputstvo o formatima elektronskih dokumenata tehničke dokumentacije i njihovom dostavljanju u CEOP-u. Tekst Uputstva možete pronaći posredstvom sledećeg linka:

http://gradjevinskedozvole.rs/Files/00280/Uputstvo-formati-elektronskih-dokumenata-tehnicke-dokumentacije-i-dostavljanje-u-CEOP-u.pdf

Ukoliko nakon sagledavanja teksta Uputstva budete imali dodatnih pitanja, možete nam se obratiti radi dobijanja traženih informacija.

Odredbe člana 3. stav 4. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem  koje se odnose  na „digitalizovani pečat projektne organizacije“ podrazumevaju da se pečat projektne organizacije „iseče“ (skenira) i postavi u pdf format dokumenta koji se naknadno  potpisuje kvalifikovanim elektronskim potpisom odgovornog lica projektne organizacije.

Saglasno članu 158. stav 11. i 12. Zakona o planiranju i izgradnji, nadležni organ je u obavezi da u roku od pet radnih dana po pravnosnažnosti izdate upotrebne dozvole po službenoj dužnosti dostavi Službi za katastar nepokretnosti upotrebnu dozvolu, elaborat geodetskih radova za izvedeni objekat i posebne delove objekta, kao i elaborat geodetskih radova za podzemne instalacije.

Služba za katastar nepokretnosti donosi rešenje o kućnom broju i vrši upis prava svojine na objektu, odnosno posebnim delovima objekta, i o tome obaveštava investitora i nadležni organ uprave u roku od sedam dana od dostavljanja upotrebne dozvole, a u roku od 30 dana vrši odgovarajući upis u katastar vodova.

Ukoliko je upotrebna dozvola izdata do stupanja na snagu Pravilnika o postupku sprovođenja elektronske procedure elektronskim putem, postupak za upis prava svojine na objektu vrši se u „analognoj“ formi. U slučajevima kada je zahtev za izdavanje upotrebne dozvole podnet nakon stupanja na snagu Pravilnika, jedini način za sprovođenje upisa prava svojine i izdavanje rešenja o kućnom broju je posredstvom Centralnog informacionog sistema, u elektronskoj formi.

Kada je reč o elektronskom potpisivanju dokumenata, ukoliko je potpisnik opunomoćeno lice, ne postoji obaveza da punomoćje bude overeno od strane organa koji je po zakonu nadležan za overu, s tim što nadležni organ može naknadno tražiti da mu se dostavi overeno punomoćje, ako posumnja u njegovu istinitost (član 3. stav. 7. Pravilnika o postupku sprovođenja elektronske procedure elektronskim putem).

Postupak za ishodovanje dozvole za izgradnju objekta je isti bez obzira na vrstu materijala od koga se pravi objekat. Potrebno je dobiti građevinsku dozvolu za izgradnju predmetnog objekta.

Dokumentacija potrebna za izdavanje građevinske dozvole definisana je članom 135. Zakona o planiranju i izgradnji, kao i članom 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Zahtev za izdavanje građevinske dozvole podnosi se nadležnom organu jedinice lokalne samouprave, posredstvom Centralnog informacionog sistema, popunjavanjem odgovarajućeg zahteva.

Link za pristup sistemu: https://ceop.apr.gov.rs

Počev od stupanja na snagu Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem (1. januar 2016. godine), objedinjena procedura, odnosno određene faze objedinjene procedure pokreću se pred nadležnim organom popunjavanjem odgovarajućeg zahteva, odnosno prijave kroz CIS, koji se potpisuje kvalifikovanim elektronskim potpisom.

Link za pristup portalu: https://ceop.apr.gov.rs

Kada je reč o prilaganju grafičke dokumentacije, ta materija je regulisana članom 3. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Konkretno, tehnička dokumentacija se, kao i ostatak dokumentacije, dostavlja u .pdf formatu, kao i u .dwg ili .dwf formatu, bez obaveze digitalnog potpisivanja. Detaljnije instrukcije u vezi sa formatom i načinom dostavljanja dokumentacije možete pronaći u Uputstvu o formatima elektronskih dokumenata tehničke dokumentacije i njihovom dostavljanju u CEOP-u. Uputstvu možete pristupiti posredstvom sledećeg linka:

http://gradjevinskedozvole.rs/Files/00280/Uputstvo-formati-elektronskih-dokumenata-tehnicke-dokumentacije-i-dostavljanje-u-CEOP-u.pdf

Potpisnik elektronskih zahteva može biti podnosila zahteva – fizičko lice, odnosno zakonski zastupnik pravnog lica. Takođe, to može biti i bilo koje drugo lice koje podnosilac zahteva ovlasti za podnošenje zahteva odgovarajućim punomoćjem, koje se prilaže uz zahtev. Detaljnije informacije u vezi sa tim možete pronaći u članu 7. stav 3. Pravilnika o postupku sprovođenja elektronske procedure elektronskim putem („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 113/15). Pravilniku možete pristupiti posredstvom sledećeg linka:

http://gradjevinskedozvole.rs/Files/00238/Pravilnik-o-postupku-sprovodjenja-objedinjene-procedure-elektronskim-putem.pdf

Od stupanja na snagu Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem (1. januar 2016. godine), objedinjena procedura, odnosno određene faze objedinjene procedure pokreću se pred nadležnim organom popunjavanjem odgovarajućeg zahteva, odnosno prijave kroz CIS, koji se potpisuje kvalifikovanim elektronskim potpisom.

To znači da se za svaku eventualnu izmenu već izdatih dokumenata ili za izdavanje novih mora pokrenuti procedura u elektronskoj formi, u skladu sa odredbama Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem i Pravilnika o načinu razmene dokumenata i podnesaka elektronskim putem i formi u kojoj se dostavljaju akta u vezi sa objedinjenom procedurom. Navedene propise možete pronaći na sajtu http://gradjevinskedozvole.rs u okviru Sekcije „Propisi“.

Sve zahteve u okviru objedinjene procedure isključivo potpisuju fizička lica svojim digitalnim sertifikovanim potpisom.

To znači da zahtev, u ime pravnog lica, može potpisati njegov zakonski zastupnik ili bilo koje drugo fizičko lice koga odgovorno lice ovlasti za preduzimanje te radnje u svojstvu punomoćnika, bez obzira da li je zaposlen u tom pravnom licu ili nije.

Da, građevinski inspektor u postupku objedinjene procedure treba da ima kvalifikovani elektronski sertifikat

Sve zahteve u okviru objedinjene procedure isključivo potpisuju fizička lica svojim digitalnim sertifikovanim potpisom. To znači da zahtev, u ime imaoca javnih ovlašćenja, može potpisati rukovodilac ili drugo lice koje rukovodilac ovlasti za preduzimanje te radnje.

Prema članu 3. stav 1. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, objedinjena procedura, odnosno određene faze objedinjene procedure pokreću se pred nadležnim organom popunjavanjem odgovarajućeg zahteva, odnosno prijave kroz CIS, koji se potpisuje kvalifikovanim elektronskim potpisom.

Ukoliko investitor ne poseduje kvalifikovani elektronski potpis, može ovlastiti drugo fizičko ili pravno lice (punomoćnika) da u njegovo ime podnese zahtev.

Odredbe člana 3. stav 4. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem  koje se odnose  na „digitalizovani pečat projektne organizacije“ podrazumevaju da se pečat projektne organizacije „iseče“ (skenira) i postavi u pdf format dokumenta koji se naknadno  potpisuje kvalifikovanim elektronskim potpisom odgovornog lica projektne organizacije.

Reč je o radovima koji predstavljaju dogradnju objekta u smislu Zakona o planiranju i izgradnji. Za izvođenje tih radova potrebno je ishodovati građevinsku dozvolu.

Dokumentacija potrebna za izdavanje građevinske dozvole definisana je članom 135. Zakona o planiranju i izgradnji, kao i članom 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Zahtev za izdavanje građevinske dozvole podnosi se nadležnom organu jedinice lokalne samouprave (Opštine Surčin), posredstvom Centralnog informacionog sistema, popunjavanjem odgovarajućeg zahteva. Link za pristup sistemu: https://ceop.apr.gov.rs  

Potpisnik elektronskih zahteva može biti zakonski zastupnik pravnog lica, kao i bilo koje drugo lice koje zakonski zastupnik ovlasti za podnošenje zahteva odgovarajućim punomoćjem, koje se prilaže uz zahtev. Detaljnije informacije u vezi sa tim možete pronaći u članu 7. stav 3. Pravilnika o postupku sprovođenja elektronske procedure elektronskim putem („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 113/15). Pravilniku možete pristupiti posredstvom sledećeg linka:

http://gradjevinskedozvole.rs/Files/00238/Pravilnik-o-postupku-sprovodjenja-objedinjene-procedure-elektronskim-putem.pdf

Članom 127. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da u izradi tehničke dokumentacije ne može da učestvuje lice koje je zaposleno u privrednom društvu, drugom pravnom licu ili preduzetničkoj radnji koje je ovlašćeno da utvrdi neki od uslova na osnovu koga se izrađuje tehnička dokumentacija. Imajući u vidu citiranu odredbu Zakona, zaposleni kod imaoca javnih ovlašćenja ne može biti glavni niti odgovorni projektant za izradu projekata za koje taj imalac utvrđuje neki od uslova na osnovu koga se izrađuje tehnička dokumentacija.

Kada se imalac javnih ovlašćenja pojavljuje u objedinjenoj proceduri u svojstvu podnosioca, ima istu ulogu kao i bilo koji drugi podnosilac zahteva. To praktično znači da mora kreirati korisnički nalog u svojstvu podnosioca, sa drugačijim pristupnim podacima (elektronska pošta i lozinka) u odnosu na one koji su mu dati u svojstvu imaoca javnih ovlašćenja. Zahtev u ime imaoca javnih ovlašćenja može podneti zakonski zastupnik ili bilo koje drugo lice koga zakonski zastupnik ovlasti za preduzimanje te radnje.