Iz pitanja se ne može zaključiti o kakvom objektu je u konkretnom slučaju reč.

Shodno čl.52.st.1. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja, projekat za građevinsku dozvolu, u zavisnosti od vrste i kategorije objekta, čine:

1) za objekte kategorije "A": projekat arhitekture sa izjavom odgovornog projektanta da objekat ima odgovarajuću nosivost i stabilnost;

2) za objekte kategorije "B": projekat arhitekture i projekat konstrukcije objekta, kao i tehnički opisi svih instalacija;

3) za objekte kategorije "V": projekat arhitekture i projekat konstrukcije, projekte instalacija kao i projekte svih oblasti koji su relevantni za predmetni objekat i ispunjenje bitnih zahteva za objekat;

4) za objekte kategorije "G": projekti odgovarajućih oblasti koji su relevantni za predmetni objekat.

Da, u slučaju građenja pomoćnih objekata iz čl.145. Zakona podnosi se izjava o završetku izrade temelja, odnosno o završetku objekta u konstruktivnom smislu.

Shodno čl.35.st.1. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, nadležni organ bez odlaganja potvrđuje prijem izjave iz člana 34. stav 1. ovog pravilnika, osim ako je podnosilac u prijavi naveo podatke koji nisu u skladu sa podacima iz građevinske dozvole, odnosno rešenja iz člana 145. Zakona na osnovu kojih se gradi, kao i ako nije ostavio dokaz iz člana 34. stav 2. ovog pravilnika, u kom slučaju nalaže investitoru da bez odlaganja dostavi urednu prijavu temelja, odnosno dokaz iz člana 34. stav 2. ovog pravilnika i obaveštava ga da će se ako ne postupi po tom nalogu smatrati da nije izvršena uredna prijava temelja.

Izvođač radova može biti fizičko lice samo u slučaju izgradnje objekata iz čl.2.st.1. Pravilnika o objektima na koje se primenjuju pojedine odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, koji možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u sekciji Propisi. Ukoliko nije reč o objektima iz navedene odredbe, izvođač radova mora biti privredno društvo, odnosno drugo pravno lice ili preduzetnik.

Član 2.

Odredbe Zakona o izvođaču radova, osim obaveze da obezbedi preventivne mere za bezbedan i zdrav rad, u skladu sa zakonom, kao i da podnese organu koji je izdao građevinsku dozvolu izjavu o završetku izrade temelja i o završetku objekta u konstruktivnom smislu, ne primenjuju na sledeće klase objekata:

1) klasa 111011, samo za objekte površine do 200 m²;

2) klasa 112111, samo za objekte površine do 200 m²;

3) klasa 112211, samo za objekte površine do 200 m²;

4) klasa 124220; 5) klasa 127111, samo za objekte površine do 200 m²;

6) klasa 127121, samo za objekte površine do 200 m²;

7) klasa 127141, samo za objekte površine do 200 m²;

8) klasa 127230.

Odredbe stava 1. ovog člana odnose se i na izgradnju objekata i izvođenje radova iz člana 2. tač. 24) i 24a) i čl. 144. i 146. Zakona, kao i na radove na investicionom održavanju objekata i uklanjanju prepreka za osobe sa invaliditetom, adaptaciju, promenu namena objekata bez izvođenja građevinskih radova, promenu namena objekata uz izvođenje i građenje zidanih ograda.

Ako, u skladu sa odredbama st. 1. i 2. ovog člana nije određen izvođač radova poslove izvođača radova u skladu sa stavom 1. ovog člana obavlja investitor.

Odredbama čl.97.st.8. Zakona o planiranju i izgradnji, kojim je propisano za koje objekte se ne obračunava doprinos za uređivanje građevinskog zemljišta, nije propisano oslobađanje od obaveze plaćanja doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta za poslovne objekte.

Shodno čl.97.st.8. Zakona o planiranju i izgradnji, doprinos za uređivanje građevinskog zemljišta ne obračunava se za objekte javne namene u javnoj svojini, objekte komunalne i druge infrastrukture, proizvodne i skladišne objekte, podzemne etaže objekata visokogradnje (prostor namenjen za garažiranje vozila, podstanice, trafostanice, ostave, vešernice i sl.), osim za delove podzemne etaže koje se koriste za komercijalne delatnosti, otvorena dečja igrališta, otvorene sportske terene i atletske staze.

Prema tome, ukoliko je u konkrentom slučaju reč o objektu visokogradnje, u tom slučaju se doprinos za podzemne etaže ovakvog objekta ne obračunava.

Međutim, ukoliko nije reč o objektu visokogradnje, u tom slučaju za ovakav objekat nije propisano oslobađanje od obaveze plaćanja doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta za stambene zgrade Zakonom o planiranju i izgradnji.

Shodno čl.97. stav 7. Zakona o planiranju i izgradnji, skupština jedinice lokalne samouprave opštim aktom utvrđuje zone i vrste namena objekta iz stava 2. ovog člana, iznose koeficijenata zone i koeficijenata namene, kriterijume, iznos i postupak umanjivanja doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta posebna umanjenja iznosa doprinosa za nedostajuću infrastrukturu kao i uslove i način obračuna umanjenja iz stava 5. ovog člana, i druge pogodnosti za investitore, metod valorizacije u slučaju plaćanja u ratama kao i druga pitanja od značaja za obračun i naplatu doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta, u skladu sa ovim zakonom, a svojim pojedinačnim aktom može predvideti dodatne pogodnosti za plaćanje doprinosa za objekte od posebnog značaja za razvoj jedinice lokalne samouprave. Ne mogu se predvideti umanjenja iznosa doprinosa za objekte stanogradnje, osim po osnovu propisanom u stavu 5. ovog člana, kao i za objekte socijalnog stanovanja kod kojih je investitor Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave.

Potrebno je napraviti uvid u Odluku o utvrđivanju doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta lokalne samouprave.

S obzirom na to da se izgradnjom navedenih linijskih infrastrukturnih objekata ne izgrađuju temelji, nije potrebno podnositi izjavu o završetku izrade temelja, odnosno vršiti navedenu s kotrolu.   

Da, ukoliko IDP sadrži one podatke koji su neophodni za utvrđivanje lokacijskih uslova, odnosno podataka koji su koji su neophodni za utvrđivanje usklađenosti sa planskim dokumentom i utvrđivanje uslova za projektovanje i priključenje (u zavisnosti od vrste objekta, odnosno radova npr: namena, BRGP, gabarit, horizontalna i vertikalna

regulacija, položaj na parceli, pristup parceli, broj funkcionalnih jedinica, kapaciteti i način priključenja na komunalnu i drugu infrastrukturu i sl.).

Za izvođenje radova na dogradnji objekta potrebno je prvo pribaviti lokacijske uslove, a zatim građevinsku dozvolu. Takođe, moguće je pre pribavljanja lokacijskih uslova, za potrebe izrade idejnog rešenja, od nadležnog organa za izdavanje građevinske dozvole pribaviti informaciju o lokaciji, koja sadrži podatke o mogućnostima i ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli, odnosno na više katastarskih parcela na osnovu planskog dokumenta.

Podnošenje zahteva za izdavanje lokacijskih uslova vrši se u skladu sa čl.6, dok se podnošenje zahteva za izdavanje građevinske dozvole vrši u skladu sa čl.16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u sekciji Propisi.

Shodno čl.126.st.1. Zakona o planiranju i izgradnji, tehničku dokumentaciju za izgradnju objekata (idejno rešenje za ishodovanje lokacijskih uslova i projekat za građevinsku dozvolu za ishodovanje rešenja o građevinskoj dozvoli)  može da izrađuje privredno društvo, odnosno drugo pravno lice, odnosno preduzetnik koji

su upisani u registar privrednih subjekata.

Za izvođenje radova na dogradnji objekta potrebno je prvo pribaviti lokacijske uslove, a zatim građevinsku dozvolu. Takođe, moguće je pre pribavljanja lokacijskih uslova, za potrebe izrade idejnog rešenja, od nadležnog organa za izdavanje građevinske dozvole pribaviti informaciju o lokaciji, koja sadrži podatke o mogućnostima i ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli, odnosno na više katastarskih parcela na osnovu planskog dokumenta.

Podnošenje zahteva za izdavanje lokacijskih uslova vrši se u skladu sa čl.6, dok se podnošenje zahteva za izdavanje građevinske dozvole vrši u skladu sa čl.16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u sekciji Propisi.

Shodno čl.126.st.1. Zakona o planiranju i izgradnji, tehničku dokumentaciju za izgradnju objekata (idejno rešenje za ishodovanje lokacijskih uslova i projekat za građevinsku dozvolu za ishodovanje rešenja o građevinskoj dozvoli)  može da izrađuje privredno društvo, odnosno drugo pravno lice, odnosno preduzetnik koji

su upisani u registar privrednih subjekata.

Članom 2. tačka 43) Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da je finansijer lice koje po osnovu zaključenog i overenog ugovora sa investitorom finansira, odnosno sufinansira izgradnju, dogradnju, rekonstrukciju, adaptaciju, sanaciju ili izvođenje drugih građevinskih odnosno investicionih radova predviđenih Zakonom i na osnovu tog ugovora stiče određena prava i obaveze koje su Zakonom propisane za investitora u skladu sa tim ugovorom, osim sticanja prava svojine na objektu koji je predmet izgradnje. 

Iz citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji proizlazi da postoji zakonska mogućnost da treće lice finansira izgradnju objekta na zemljištu investitora, i to u svojstvu finansijera, pri čemu je u tom slučaju neophodno da uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole bude priložen odgovarajući ugovor kojim se regulišu njihova međusobna prava i obaveze. Pritom, finansijer, u skladu sa citiranim odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, ne može postati vlasnik objekta koji je predmet izgradnje.

Odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, kao ni Zakona o javnim putevima nije propisano šta se podrazumeva pod pojmom saobraćajnice.

Međutim, članom 6. stav 3. Zakona o javnim putevima regulisano je da se kolovozna konstrukcija ulica koje su istovremeno delovi državnih ili opštinskih puteva koji prolaze kroz naselja i saobraćajna signalizacija, osim svetlosnih saobraćajnih znakova, smatraju delovima tih puteva.

Shodno citiranoj odredbi Zakona o javnim putevima, svetlosni saobraćajni znakovi ne mogu se smatrati delovima javnih puteva, pa smo mišljenja da iz tog razloga nisu obhvaćeni pojmom saobraćajnice iz člana 145. Zakona o planiranju i izgradnji. Shodno tome, mišljenja smo da bi za izgradnju, odnosno postavljanje semafora trebalo pribaviti građevinsku dozvolu.

Kao što je u Vašem pitanju konstatovano, u članu 4. stav 2. Zakona o ozakonjenju objekata propisano je da se Zakon se ne primenjuje na objekte za koje je, u skladu sa ranije važećim propisima izdata privremena građevinska dozvola. Vlasnik takvog objekata stiče pravo na upis prava svojine, pribavljanjem rešenja o upotrebnoj dozvoli, u smislu zakona kojim se uređuje izgradnja objekata, a nadležni organ za izdavanje upotrebne dozvole dužan je da izda rešenje o upotrebnoj dozvoli po zahtevu vlasnika takvog objekta.

Takođe, članom 42. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, kojim je regulisano podnošenje zahteva za izdavanje upotrebne dozvole, propisano je da investitor može podneti zahtev za izdavanje upotrebne dozvole i za radove izvedene u skladu sa rešenjem iz člana 145. Zakona, kao i u skladu sa rešenjem o privremenoj građevinskoj dozvoli.

Imajući u vidu odredbe citiranih propisa, mišljenja smo da, ukoliko investitor podnese zahtev za izdavanje upotrebne dozvole za objekat za koji je u skladu sa ranije važećim propisima izdata privremena građevinska dozvola i dostavi kompletnu dokumentaciju u skladu sa članom 158. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 42. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, nadležni organ za takav objekat izdaje upotrebnu dozvolu.