Članom 142. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da po izdavanju rešenja o građevinskoj dozvoli, investitor, u skladu sa novonastalim finansijskim i drugim okolnostima, izmenama u dostupnosti komunalne i druge infrastrukture, radi usaglašavanja sa projektom za izvođenje i iz drugih razloga, može podneti zahtev za izmenu građevinske dozvole.

Kada se izmena građevinske dozvole traži zbog izmene projekta za građevinsku dozvolu, uz zahtev za izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli dostavlja se novi projekat za građevinsku dozvolu, odnosno separat izmena projekta za građevinsku dozvolu, sa izvodom iz projekta za građevinsku dozvolu, izrađen u skladu sa pravilnikom kojim se uređuje sadržina tehničke dokumentacije, saglasno članu 24. stav 2. tačka 1) Pravilnika postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Članom 17. stav 1. Zakona o hipoteci („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 115/05, 60/15, 63/15 – odluka US RS i 83/15) propisano je da vlasnik hipotekovane nepokretnosti ne sme fizički menjati predmet hipoteke (pregrađivanje, dogradnja, rušenje, spajanje, deoba, i dr.) bez pismene saglasnosti poverioca, koju poverilac neće odbiti da izda bez opravdanog razloga.

Imajući u vidu citiranu odredbu Zakona o hipoteci, u postupku ishodovanja rešenja o odobrenju izvođenja radova na rekonstrukciji objekta neophodno je pribaviti saglasnost hipotekarnog poverioca, ukoliko je objekat (u celini ili delimično) pod hipotekom.

Izvođenje radova na investicionom održavanju (izvođenje građevinsko-zanatskih, odnosno drugih radova zavisno od vrste objekta u cilju poboljšanja uslova korišćenja objekta u toku eksploatacije) vrši se na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole. Postupak izdavanja rešenja, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Za građenje jednostavnih objekata koji se grade na istoj katastarskoj parceli na kojoj je sagrađen glavni objekat, a koji se izvode na način da ne ometaju redovno korišćenje susednih objekata nije potrebno pribavljati akt nadležnog organa za gradnju, odnosno akt za izvođenje radova, u skladu sa članom 144. Zakona o planiranju i izgradnji. U jednostavne objekte spadaju nadstrešnice osnove do 10 m², dok je za građenje nadstrešnica osnove preko 10 m² potrebno pribaviti građevinsku dozvolu.

Postupak podnošenja zahteva i dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole propisani su članom 135. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Pre podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole, neophodno je pribaviti lokacijske uslove, u skladu sa čl. 53a – 57. Zakona i članom 6. Pravilnika. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Visina naknada za usluge Centralnog registra objedinjenih procedura (CEOP) propisana je Odlukom o naknadama za poslove registracije i druge usluge koje pruža Agencija za privredne registre („Sl. glasnik RS", br. 119/13, 138/14, 45/2015 i 106/15).

Kada je reč o visini naknada koje se odnose na lokacijske uslove, iznosi su sledeći:

• za izdavanje i izmenu lokacijskih uslova za klase objekata iz kategorije „A” i „B” 1.000,00 dinara;
• za izdavanje i izmenu lokacijskih uslova za klase objekata iz kategorije „V” i „G” 2.000,00 dinara.

Članom 135. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se građevinska dozvola izdaje investitoru koji uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole dostavi projekat za građevinsku dozvolu, ima odgovarajuće pravo na zemljištu ili objektu i koji je dostavio dokaze propisane podzakonskim aktom kojim se bliže uređuje sadržina i način izdavanja građevinske dozvole i platio odgovarajuće administrativne takse. Kao odgovarajuće pravo na zemljištu smatra se pravo svojine, pravo zakupa na građevinskom zemljištu u javnoj svojini, kao i druga prava propisana Zakonom, dok se za izgradnju ili izvođenje radova na građevinskom zemljištu ili objektu koji je u vlasništvu više lica, kao dokaz o odgovarajućem pravu prilaže i overena saglasnost tih lica.

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, ukoliko kao investitor priložite overenu saglasnost ostalih suvlasnika na zemljištu (iuz ispunjenje ostalih propisanih uslova), ne postoje pravne prepreke za izdavanje građevinske dozvole.

Saglasno članu 24. stav 2. tačka 1) Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, ukoliko se izmena rešenja o građevinskoj dozvoli traži zbog izmene projekta za građevinsku dozvolu, uz zahtev za izmenu dostavlja se novi projekat za građevinsku dozvolu, odnosno separat izmena projekta za građevinsku dozvolu, sa izvodom iz projekta za građevinsku dozvolu, izrađen u skladu sa pravilnikom kojim se uređuje sadržina tehničke dokumentacije.

Članom 3. st. 8 – 9. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisano je da donosilac akata izdatog u objedinjenoj proceduri izdaje klauzulu pravnosnažnosti tog akta u formi potvrde sastavljene u skladu sa stavom 2. tog člana, odnosno u formi elektronskog dokumenta, u pdf formatu, potpisanom kvalifikovanim elektronskim potpisom. Nadležni organ, odnosno imalac javnih ovlašćenja, će na zahtev i o trošku zainteresovanog lica, tom licu izdati u papirnom obliku prepis dokumenta koji je u okviru objedinjene procedure izdao u elektronskoj formi.

Ukoliko je u konkretnom slučaju reč o istom investitoru (pravnom licu koje je promenilo svoje poslovno ime), mišljenja smo da nije potrebno sprovoditi postupak izmene, odnosno izdavanja nove dokumentacije, već da je nadležnom organu potrebno samo dostaviti dokaz da je reč o istom pravnom licu (sa promenjenim poslovnim imenom).

Postupak donošenja rešenja o kućnom broju i upisa prava svojine na objektu sprovodi se tek nakon donošenja rešenja o upotrebnoj dozvoli, a sprovodi ga organ nadležan za poslove državnog premera i katastra po službenoj dužnosti, nakon prijema rešenja o upotrebnoj dozvoli.

Članom 17. stav 1. Zakona o hipoteci („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 115/05, 60/15, 63/15 – odluka US RS i 83/15) propisano je da vlasnik hipotekovane nepokretnosti ne sme fizički menjati predmet hipoteke (pregrađivanje, dogradnja, rušenje, spajanje, deoba, i dr.) bez pismene saglasnosti poverioca, koju poverilac neće odbiti da izda bez opravdanog razloga.

Imajući u vidu citiranu odredbu Zakona o hipoteci, u postupku ishodovanja rešenja o odobrenju izvođenja radova na rekonstrukciji objekta neophodno je pribaviti saglasnost hipotekarnog poverioca, ukoliko je objekat (u celini ili delimično) pod hipotekom.