Ukoliko se odstupanje između izdatih lokacijskih uslova i buduće tehničke dokumentacije odnosi isključivo na razliku u broju postojeće i buduće katastarske parcele, mišljenja smo da nije potrebno pribavljati nove lokacijske uslove, jer se iz dokumentacije može nedvosmisleno „ispratiti“ kretanje katastarske parcele, kao i utvrditi da je nadležni organ uslovio investitora da pre izdavanja građevinske dozvole, odnosno odobrenja na osnovu člana 145. Zakona o planiranju i izgradnji sprovede postupak preparcelacije.

Procedura za postavljanje rampe, odnosno stubića na parking mestima zavisi od svojinskog režima površine na kojoj imate nameru da postavite stubiće.

Ukoliko je površina o kojoj je reč deo parcele stambene zgrade, za postavljanje stubića nije potrebno pribavljati bilo koji akt nadležnog organa za gradnju, odnosno za izvođenje radova, u skladu sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji. Međutim, s obzirom na to da bi u tom slučaju bila reč o korišćenju zemljišta koje služi za redovnu upotrebu zgrade, za postavljanje stubića je neophodno izdejstvovati odgovarajuću odluku skupštine stambene zajednice, i to većinom glasova prisutnih članova koji imaju pravo glasa, u skladu sa članom 42. stav 1. tačka 13) i članom 44. stav 1. Zakona o stanovanju i održavanju zgrada. U istom slučaju, za postavljanje rampe na ulazu u parking neophodno je pribaviti rešenje kojim se odobrava izvođenje tih radova, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole, u skladu sa članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji. Postupak izdavanja rešenja kojim se odobrava izvođenje radova, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu http://gradjevinskedozvole.rs, u okviru Sekcije „Propisi“.

Ukoliko je reč o površini koja je u režimu javne svojine, ukazujemo Vam na činjenicu da je upravljanje (održavanje, rekonstrukcija, sanacija i sl.) javnim površinama na teritoriji jedinice lokalne samouprave u nadležnosti pravnog lice kome je kao upravljaču lokalnih puteva i ulica povereno vršenje tih poslova od strane skupštine jedinice lokalne samouprave. Iz tog razloga, fizička lica ne mogu u svojstvu investitora pribavljati bilo kakve dozvole za izvođenje radova na javnim površinama, niti po osnovu izvođenja radova mogu sticati bilo kakava prava na javnim površinama, a posebno ne mogu samovoljno regulistati režim parkiranja. Imajući to u vidu, sugerisali bismo Vam da se obratite upravljaču puta i ukažete na svoju zainteresovanost da finansirate izvođenje radova na toj javnoj površini.

Mišljenja smo da u situaciji koju ste opisali u Vašem pitanju postoji osnov za podnošenje krivične prijave saglasno članu 219a Krivičnog zakonika, kao i za podnošenje prijave za privredni prestup, odnosno prekršaj saglasno članovima 202. i 203. ili 208. Zakona o planiranju i izgradnji.

Takođe smo mišljenja da se odredbe člana 203. stav 1. tačka 1) i člana 208a stav 1. tačka 1) Zakona o planiranju i izgradnji ne mogu analogno primeniti na izvođenje radova bez rešenja iz člana 145. Zakona.

Definicija iz člana 133. stav 2. tačka 5) Zakona o planiranju i izgradnji podrazumeva izgradnju pojedinačnog silosa kapaciteta preko 20.000 m³.

Odredbama Zakona o republičkim administrativnim taksama, omogućeno je podnošenje zahteva za dobijanje tumačenja, objašnjenja, odnosno mišljenja o primeni republičkih propisa. Tarifnim brojem 2 Tarife republičkih administrativnih taksi (koja predstavlja sastavni deo Zakona o republičkim administrativnim taksama) propisano je plaćanje takse za podnošenje zahteva u iznosu od 1.470 dinara za fizičko lice, odnosno 12.010,00 dinara za pravno lice, odnosno preduzetnika, odnosno fizičkom lice upisano u poseban registar, koje obavlja delatnost slobodne profesije, uređenu posebnim propisom.

Tehničke informacije u vezi sa procedurom i vremenom potrebnim za dobijanje predmetnog tumačenja, odnosno mišljenja možete dobiti neposredno od predstavnika Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Članom 20a stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da, kad se uređajna osnova za selo izrađuje pre ili nakon donetog prostornog plana njihova izrada i donošenje se vrši u skladu sa odredbama Zakona koje se odnose na izradu i donošenje urbanističkog plana.

Shodno citiranoj odredbi Zakona o planiranju i izgradnji, ukoliko se uređajna osnova za selo izrađuje nakon donetog prostornog plana, neophodno je organizovati rani javni uvid i javni uvid, saglasno članu 45a stav 6. Zakona.

Odluku o izradi uređajne osnove bi trebalo da donese jedinica lokalne samouprave za ono selo, odnosno sela koja nemaju donet planski dokument sa detaljnošću koja je potrebna za izdavanje lokacijskih uslova, odnosno za koja nije predviđena izrada planskog dokumenta.

Imajući u vidu citirane odredbe člana 20a stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji, dovoljno je doneti odluku o izradi uređajne osnove, po postupku koji je propisan za donošenje odluke o izradi urbanističkog plana.

S obzirom na činjenicu da je članom 33. stav 5. Zakona o planiranju i izgradnji regulisano da se saglasnost ministra nadležnog za poslove prostornog planiranja i urbanizma, odnosno nadležnog organa autonomne pokrajine pribavlja samo na urbanistički plan koji se izrađuje u obuhvatu plana područja posebne namene unutar granica proglašenog ili zaštićenog prirodnog dobra, saglasnost na uređajnu osnovu za selo bi trebalo pribaviti jedino ukoliko je reč o selu koje se nalazi u obuhvatu plana područja posebne namene unutar granica proglašenog ili zaštićenog prirodnog dobra.

Mišljenja smo da navedeni radovi odgovaraju radovima iz čl.145. Zakona, koji se izvode na osnovu rešenja o odobrenju izvođenja radova, a koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole.

Podnošenje zahteva za izdavanje rešenja o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona vrši se u skladu sa čl.28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u sekciji Propisi.

Shodno čl.8d.st.1tač.6) Zakona o planiranju i izgradnji, nadležni organ po zahtevu za izdavanje rešenja iz člana 145. ovog zakona rešenje izdaje najkasnije u roku od pet radnih dana od dana podnošenja zahteva.

Za izvođenje radova na adaptaciji objekta potrebno je pribaviti rešenje o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole.

U skladu sa čl.2.tač.34) Zakona o planiranju i izgradnji,  adaptacija jeste izvođenje građevinskih i drugih radova na postojećem objektu, kojima se: vrši promena organizacije prostora u objektu, vrši zamena uređaja, postrojenja, opreme i instalacija istog kapaciteta, a kojima se ne utiče na stabilnost i sigurnost objekta, ne menjaju konstruktivni elementi, ne menja spoljni izgled i ne utiče na bezbednost susednih objekata, saobraćaja, zaštite od požara i životne sredine.

Podnošenje zahteva za izdavanje rešenja o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona vrši se u skladu sa čl.28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u sekciji Propisi.

Podnošenje zahteva vrši se kroz Centralni informacioni sistem, kome možete pristupiti ovde.

Sva uputstva za korišćenje portala za elektronsko podnošenje zahteva za građenje možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u sekciji E-procedura.

Napominjeno da za izvođenje radova na tekućem održavanju nije potrebno pribavljati akt nadležnog organa za gradnju, shodno čl.144. Zakona o planiranju i izgradnji. U skladu sa čl.2.tač. 36a) Zakona o planiranju i izgradnji, tekuće (redovno) održavanje objekta jeste izvođenje radova koji se preduzimaju radi sprečavanja oštećenja koja nastaju upotrebom objekta ili radi otklanjanja tih oštećenja, a sastoje se od pregleda, popravki i preduzimanja preventivnih i zaštitnih mera, odnosno svi radovi kojima se obezbeđuje održavanje objekta na zadovoljavajućem nivou upotrebljivosti, a radovi na tekućem održavanju stana jesu krečenje,farbanje, zamena obloga, zamena sanitarija, radijatora i drugi slični radovi.

U skladu sa definicijama iz čl.2. ovog zakona, može biti reč i o sledećim radovima iz čl.145. Zakona:

32) rekonstrukcija jeste izvođenje građevinskih radova na postojećem objektu u gabaritu i volumenu objekta, kojima se: utiče na stabilnost i sigurnost objekta i zaštitu od požara; menjaju konstruktivni elementi ili tehnološki proces; menja spoljni izgled objekta ili povećava broj funkcionalnih jedinica, vrši zamena uređaja, postrojenja, opreme i instalacija sa povećanjem kapaciteta;

35) sanacija jeste izvođenje građevinskih i drugih radova na postojećem objektu kojima se vrši popravka uređaja, postrojenja i opreme, odnosno zamena konstruktivnih elemenata objekta, kojima se ne menja spoljni izgled, ne utiče na bezbednost susednih objekata, saobraćaja i životne sredine i ne utiče na zaštitu prirodnog i nepokretnog kulturnog dobra, odnosno njegove zaštićene okoline, osim restauratorskih, konzervatorskih i radova na revitalizaciji;

36) investiciono održavanje je izvođenje građevinsko-zanatskih, odnosno drugih radova zavisno od vrste objekta u cilju poboljšanja uslova korišćenja objekta u toku eksploatacije;

Prijava radova vrši se u svemu prema čl.31. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u sekciji Propisi.

Potrebno je proveriti da li je istekao rok važenja građevinske dozvole u konkrentom slučaju.

Obaveza prijave radova

Prijava radova

Član 31.

Prijava radova u skladu sa izdatom građevinskom dozvolom, rešenjem izdatim u skladu sa članom 145. Zakona, odnosno privremenom građevinskom dozvolom, vrši se nadležnom organu kroz CIS, najkasnije osam dana pre početka izvođenja radova.

Uz prijavu iz stava 1. ovog člana podnosi se dokaz o uplati administrativne takse za podnošenje prijave i naknade za Centralnu evidenciju, kao i:

1) dokaz o izmirenju obaveza u pogledu doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta, ako je rešenjem o građevinskoj dozvoli predviđeno jednokratno plaćanje te obaveze, odnosno dokaz o uplati prve rate ako je rešenjem o građevinskoj dozvoli predviđeno plaćanje te obaveze na rate, u kom slučaju se dostavlja i sredstvo obezbeđenja za plaćanje doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta u skladu sa zakonom, ako se gradi objekat čija ukupna bruto razvijena građevinska površina prelazi 200 m², odnosno objekat sa više od dve stambene jedinice;

2) saglasnost na studiju o proceni uticaja na životnu sredinu, ako je obaveza njene izrade utvrđena propisom kojim se uređuje procena uticaja na životnu sredinu, odnosno odluka da nije potrebna izrada studije;

3) akt ministarstva nadležnog za poslove finansija o uvođenju u posed nepokretnosti, u skladu sa posebnim zakonom, odnosno zaključen ugovor o pravu službenosti u skladu sa zakonom o planiranju i izgradnji, ako je rešenje o građevinskoj dozvoli za linijske infrastrukturne objekte izdato na osnovu konačnog rešenja o eksproprijaciji.

Prema tome, nije potrebno uz prijavu radova prilagati navedenu dokumentaciju, ali je izvođač dužan da odgovornom izvođaču obezbedi ugovor o građenju i dokumentaciju na osnovu koje se gradi obekat, shodno odredbama čl.152.st.1.tač.3)Zakona o planiranju i izgradnji.

Shodno čl.152.st.1. Zakona o planiranju i izgradnji, izvođač radova je dužan da:

1) pre početka radova potpiše projekat za izvođenje;

2) rešenjem odredi odgovornog izvođača radova na gradilištu;

3) odgovornom izvođaču radova obezbedi ugovor o građenju i dokumentaciju na osnovu koje se gradi objekat;

4) obezbedi preventivne mere za bezbedan i zdrav rad, u skladu sa zakonom.

Shodno čl.150.st.2. Zakona o planiranju i izgradnji, građenje objekta, odnosno izvođenje radova iz člana 133. stav2. ovog zakona može da vrši privredno društvo, odnosno drugo pravno lice koje je upisano u odgovarajući registar za građenje te vrste objekata, odnosno za izvođenje te vrste radova, koje ima zaposlena lica sa licencom za odgovornog izvođača radova i odgovarajuće stručne rezultate. Prema tome, ukoliko je u konkretnom slučaju reč o objektu iz čl.133. Zakona za koje građevinsku dozvolu izdaje Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, potrebno je da izvožač radova ima tzv. „veliku licencu“.

Zakon o planiranju i izgradnji, relevantne zakone i podzakonska akta možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u sekciji Propisi.

Za pitanja koja se odnose na primenu Zakona o ozakonjenju („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 96/15).potrebno je postaviti pitanje na mejl: ozakonjenje@mgsi.gov.rs.

S obzirom na to da se u konkrentom slučaju izgrađuje nov prostor izvan postojećeg gabarita objekta, reč je odogradnji objekta, imajući u vidu definiciju iz čl.2.tač.33) Zakona o planiranju i izgradnji: dogradnja jeste izvođenje građevinskih i drugih radova kojima se izgrađuje novi prostor van postojećeg gabarita objekta, kao i nadziđivanje objekta, i sa njim čini građevinsku, funkcionalnu ili tehničku celinu;

Za izvođenje radova na dogradnji objekta potrebno je prvo pribaviti lokacijske uslove, a zatim građevinsku dozvolu. Takođe, moguće je pre pribavljanja lokacijskih uslova, za potrebe izrade idejnog rešenja, od nadležnog organa za izdavanje građevinske dozvole pribaviti informaciju o lokaciji, koja sadrži podatke o mogućnostima i ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli, odnosno na više katastarskih parcela na osnovu planskog dokumenta.

Podnošenje zahteva za izdavanje lokacijskih uslova vrši se u skladu sa čl.6, dok se podnošenje zahteva za izdavanje građevinske dozvole vrši u skladu sa čl.16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u sekciji Propisi.

Napominjemo da je za izvođenje ovih radova potrebno imati odgovarajuće pravo na zemljištu, odnosno objektu.

Članom 135. st.1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se građevinska dozvola, odnosno rešenje o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona, izdaje investitoru koji ima odgovarajuće pravo na zemljištu ili objektu. U skladu sa čl.135.st.2. ovog zakona, kao odgovarajuće pravo na zemljištu smatra se pravo svojine, pravo zakupa na građevinskom zemljištu u javnoj svojini, kao i druga prava propisana ovim zakonom.