Za tekuće redovno održavanje stana kao i za zamenu stolarije u postojećim okvirima nije potrebno pribavljanje akta kojim se odobrava izvodjenje tih radova ali je potrebno da o radovima iz  čl. 144 Zakona o planiranju i izgradnji obavestite nadležni organ pismenim putem.

Nije istekao rok za ozakonjenje obejakat već se verovatno radi o završetku postupka popisa besrpavno sagrađenih objekata koje bila dužna da sprovede nadležna građevinska inspekcija.

Ukoliko zgrada u kojoj se nalazi vaš stan nije izgrađena u skladu sa zakonom - bez građevinske dozvole je ili je odstupljeno od izdate građevinske dozvole u toku izgradnje, potrebno je proveriti da li se i ovaj objekat nalazi na spisku građevinske inspekcije a potom sa organom nadležnim za ozakonjenje objekata utvrditi da li je moguće pokrenuti odnosno dopuniti zahtev potrebnom dokumemntacijom za ozakonjenje.

Da li je za taj objekat izdata građevinska dozvola proveriti u opštinskoj/gradskoj arhivi odnosno u istorijskom arhivu.

Predlažemo da u ovakvoj situaciji pokrenete pred sudom opšte nadležnosti vanparnični postupak radi obezbeđenja dokaza u kom postupku ukoliko za to budu ispunjeni uslovi sud  može sastaviti zapisnik radi obezbeđenja dokaza  na osnovu veštačenja ovlašćenog sudskog veštaka kojim se utvrđuje da su predmetni radovi nužni radi otklanjanja odnosno sprečavanja dalje štete po stan čiji ste vi vlasnik.

Ne možete pristupiti izvođenju bilo kakvih radova na zajedničkim delovima zgrade bez saglasnosti vlasnika posebnih delova te zgrade obzirom da je i fasada zajendički deo zgrade u susvojini svih vlansika posebnih delova. Iz tih razloga potrebno je da se obratite stambenoj zajednici zahtevom za davanje saglasnosti za sanaciju dela postojeće fasade. Nakon pribavljanja saglasnosti vlasnika stanova, potrebno je obratiti se  sa detaljnim informacijama o vrsti radova čije se izvođenje planira kako bi se utvrdilo da li se radi o radovima za koje je potrebno ili nije potrebno izdavanje akta o odobrenju izvođenja tih radova. 

U ovakvim situacijama, obzirom da nije sporna saglasnost ostalih suvlansika, je po investitora najbolje rešenje da se po sprovođenju Projekta parcelacije u Katastru zaključi ugovor o razvrgnuću imovinske zajednice izmedju upisanih suvlasnika a potom izvrši upis prava svojine sa udelom 1/1 na vaše ime u Katastru kako biste bez daljih problema mogli da pribavite rešenje o građevinsoj dozvoli na svoje ime.

Do zaključenja tog ugovora i upisa u Katastru na vaše ime, možete podneti zahtev za izdavanje lokacijskih uslova (obzirom da u tom postupku nije potrebno dostavljati dokaze o rešenih imovinsim odnosima) ali tek nakon provođenja Projekta parcelacije u Katastru jer će tada u Katastru zaživeti novoformirana kat. parcela.

Ukoliko tehničkom dokumentaicjom za izgradnju predmetne zgrade nije predviđena izgradnja garaže u podrumu zgrade, u tom slučaju nije moguć upis u Katastru  već je potrebno sprovesti postupak ozakonjenja.

Da.

Izmena rešenja o odobrenju izvođenja radova iz čl. 145. Zakona usled promene investitora vrši se shodnom primenom odredbi čl.141. koje se odnose na izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli.

Potrebno je podneti zahtev za izmenu rešenja o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona kroz CIS.

Podnošenje zahteva za izmenu rešenja o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona vrši se takođe shodnom primenom odredbi čl. 24-27. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, a koje se odnose na izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli.

Pravilnik, kao i druga Zakonska i podzakonska akta možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u sekciji Propisi.

Da, u tom slučaju se podnosi zahtev za izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli u postupku objedinjene procedure, kroz CIS.

Zakonom nije propisano da je pre prodaje zemljišta lice na koga je izdata građevinska dozvola u obavezi da izvrši prijavu radova pre prodaje zemljišta. Izmena rešenja o građevinskoj dozvoli regulisana je čl.141. Zakona o planiranju i izgradnji, koji možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u sekciji Propisi.  

Podnošenje zahteva za izmenu rešenja o građevionskoj dozvoli usled promene investitora vrši se shodno čl.24. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji takođe možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u sekciji Propisi.

Izmena rešenja o građevinskoj dozvoli

Podnošenje zahteva za izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli

Član 24.

Postupak za izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli sprovodi se u objedinjenoj proceduri, a pokreće se podnošenjem zahteva nadležnom organu kroz CIS.

Uz zahtev za izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli dostavlja se:

1) novi projekat za građevinsku dozvolu, odnosno separat izmena projekta za građevinsku dozvolu, sa izvodom iz projekta za građevinsku dozvolu, izrađen u skladu sa pravilnikom kojim se uređuje sadržina tehničke dokumentacije, ako se izmena traži zbog izmene projekta za građevinsku dozvolu;

2) dokaz o sticanju, odnosno gubitku odgovarajućeg prava na zemljištu ili objektu u smislu Zakona, osim ako je to pravo upisano u javnoj knjizi ili je uspostavljeno zakonom, odnosno ako je Zakonom propisano da se taj dokaz ne dostavlja, ako se izmena traži zbog promene investitora;

3) ugovor između investitora i finansijera, ako se izmena traži zbog unosa finansijera u to rešenje, odnosno saglasnost finansijera za njegovo brisanje iz rešenja o građevinskoj dozvoli, ako se izmena traži zbog brisanja finansijera iz tog rešenja;

4) izjašnjenje investitora o načinu plaćanja doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta, ako se izmena traži zbog promene načina plaćanja doprinosa.

Izmene rešenja o građevinskoj dozvoli usled promene investitora

Član 141.

Ako se nakon pravnosnažnosti rešenja o građevinskoj dozvoli promeni investitor, novi investitor je dužan da u roku od 15 dana od dana nastanka promene, podnese organu koji je izdao građevinsku dozvolu zahtev za izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli.

Uz zahtev iz stava 1. ovog člana prilaže se dokaz o pravu svojine, odnosno drugom pravu na zemljištu radi izgradnje objekta, odnosno dokaz o pravu svojine na objektu radi rekonstrukcije objekta i drugi pravni osnov sticanja prava svojine na objektu u izgradnji.

Ako se objekat u izgradnji nalazi na zemljištu koje je u privatnoj svojini, uz zahtev iz stava 2. ovog člana dostavlja se ugovor o kupovini građevinskog zemljišta, odnosno objekta u izgradnji, zaključen u obliku javnobeležničkog zapisa, odnosno drugi pravni osnovo sticanju prava svojine na građevinskom zemljištu, odnosno objektu u izgradnji, sa dokazom o plaćenom odgovarajućem porezu u skladu sa zakonom kojim se uređuju porezi na imovinu, odnosno dokazom da promet građevinskog zemljišta, odnosno objekta u izgradnji nije predmet oporezivanja u skladu sa zakonom kojim se uređuju porezi na imovinu.

Ako se objekat u izgradnji nalazi na građevinskom zemljištu u javnoj svojini, a nosilac izdate građevinske dozvole je zakupac na tom zemljištu, uz zahtev iz stava 2. ovog člana podnosi se izvod iz evidencije nepokretnosti i pravima na njima sa upisanim pravom zakupa na ime novog vlasnika objekta u teretnom listu. Uz zahtev za upis prava zakupa na građevinskom zemljištu na ime novog vlasnika objekta u izgradnji, dostavlja se ugovor o kupovini objekta u izgradnji, zaključen u obliku javnobeležničkog zapisa, odnosno drugi pravni osnovo sticanju prava svojine na objektu u izgradnji, sa dokazom o plaćenom odgovarajućem porezu u skladu sa zakonom kojim se uređuju porezi na imovinu, odnosno dokazom da promet objekta u izgradnji nije predmet oporezivanja u skladu sa zakonom kojim se uređuju porezi na imovinu i ugovor sa vlasnikom građevinskog zemljišta u javnoj svojini o izmeni ugovora o zakupu, u skladu sa ovim zakonom.

Ako je predmet izdate građevinske dozvole nadziđivanje, odnosno pretvaranje zajedničkih prostorija u stan ili poslovni prostor, kao dokaz iz stava 2. ovog člana podnosi se ugovor o kupovini objekta u izgradnji, odnosno drugi pravni osnov sticanja prava svojine na objektu u izgradnji, koji je sudski overen i sa dokazom o plaćenom odgovarajućem porezu u skladu sa zakonom kojim se uređuju porezi na imovinu, odnosno dokazom da promet objekta u izgradnji nije predmet oporezivanja zakona kojim se uređuju porezi na imovinu i ugovor zaključen sa skupštinom, odnosno savetom zgrade, u skladu sa posebnim zakonom.

Ako je predmet izdate građevinske dozvole rekonstrukcija postojećeg objekta, kao dokaz iz stava 2. ovog člana podnosi se izvod iz javne knjige o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima sa upisanim pravom svojine na objektu za koji je izdata građevinska dozvola o rekonstrukciji.

Kao dokaz iz stava 2. ovog člana može se podneti i pravnosnažno rešenje o nasleđivanju, kao i rešenje o statusnoj promeni privrednog društva iz koga se na nesporan način može utvrditi pravni kontinuitet podnosioca.

Zahtev za izmenu rešenja o lokacijskoj i građevinskoj dozvoli, može se podneti dok traje građenje objekta.

Rešenje o izmeni rešenja o građevinskoj dozvoli izdaje se u roku od osam dana od dana podnošenja zahteva i sadrži podatke o izmeni u pogledu imena, odnosno naziva investitora, dok u ostalim delovima ostaje nepromenjeno.

Na osnovu rešenja iz stava 9. ovog člana, nadležni organ je dužan da na projektu za građevinsku dozvolu upiše i pečatom organa overi nastalu promenu.

Rešenje iz stava 9. ovog člana dostavlja se ranijem i novom investitoru i građevinskoj inspekciji.

Na rešenje iz stava 9. ovog člana može se izjaviti žalba u roku od osam dana od dana dostavljanja, a ako je donosilac rešenja

Ministarstvo, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine, tužbom se može pokrenuti upravni spor.

Odredba ovog člana koja se odnosi na izmenu rešenja o lokacijskoj i građevinskoj dozvoli usled promene investitora shodno se primenjuje i na izmenu odobrenja za izgradnju i glavnog projekta potvrđenog u skladu sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji ("Službeni glasnik RS", br. 47/03 i 34/06), kao i na izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli izdatoj po odredbama ranije važećih zakona kojima je uređivana izgradnja objekata, kada je u skladu sa tim rešenjem započeta izgradnja objekta

Za pitanja koja se odnose na primenu Zakona o ozakonjenju („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 96/15).potrebno je postaviti pitanje na mejl: ozakonjenje@mgsi.gov.rs.

U slučaju građenja objekta za koji smatrate da se ne vrši u skladu sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, odnosno u skladu sa planskim dokumentom, moguće je obratiti se građevinskom inspektoru, čija su prava i dužnosti propisana čl.175. Zakona o planiranju i izgradnji, koji možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u sekciji Propisi.  

Članom 176. Zakona o planiranju i izgradnji propisana su ovlašćenja građevinskog inspektora u vršenju inspekcijskog nadzora.

Shodno čl.176.st.1.tač.1) Zakona o planiranju i izgradnji, u vršenju inspekcijskog nadzora građevinski inspektor je ovlašćen da naredi rešenjem obustavu radova i uklanjanje objekta ili njegovog dela, ako se objekat gradi ili je njegovo građenje završeno bez građevinske dozvole, odnosno ako se objekat gradi suprotno lokacijskim uslovima, odnosno građevinskoj dozvoli, odnosno potvrdi o prijavi radova.  

Članom 176.st.1.tač.1a) ovog zakona propisuje se da je u vršenju inspekcijskog nadzora građevinski inspektor ovlašćen da naloži rešenjem uklanjanje objekta, odnosno vraćanje u prvobitno stanje, ako se objekat gradi, odnosno izvode radovi bez rešenja iz člana 145. ovog zakona.

Takođe, podsećamo Vas na kaznene odredbe Zakona o planiranju i izgradnji koje se mogu odnositi na vašu situaciju:

U skladu sa čl.211. st.1. Zakona o planiranju i izgradnji, novčanom kaznom od 25.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj nadležni inspektor koji u slučajevima iz čl. 174, 176, 177, 178, 179, 180, 181, 182. i 198. ovog zakona ne donese rešenje, odnosno ne izda naredbu u primerenom roku, koji ne može biti duži od sedam dana od dana saznanja za učinjeni prekršaj. Shodno st.2. istog člana zakona, za ponovljeni prekršaj iz stava 1. ovog člana učiniocu će se izreći novčana kazna i kazna zatvora do 30 dana.

Članom 210.st.1.tač.2. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da će se novčanom kaznom od 50.000 do 100.000 dinara ili kaznom zatvora do 30 dana kazniti za prekršaj odgovorno službeno lice u nadležnom organu uprave ako izda građevinsku dozvolu protivno ovom zakonu i propisima donetim na osnovu ovog zakona (čl. 135. i 136).  Za ponovljeni prekršaj iz stava 1. ovog člana učiniocu će se izreći novčana kazna i kazna zatvora do 30 dana. Shodno čl.210.st.3. ovog zakona, zahtev za pokretanje prekršajnog postupka iz stava 1. ovog člana podnosi registrator, odnosno organ nadležan za sprovođenje objedinjene procedure ako registrator nije imenovan u skladu sa članom 8v ovog zakona.

Ukoliko smatrate da nadležni organ ne postupa u skladu sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji potrebno je da se obratite Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, koje shodno čl.172. st.1.ovog zakona vrši nadzor nad izvršavanjem odredbi ovog zakona i podzakonskih akata donetih na osnovu ovog zakona.

Ne, nije potrebno ponovo vršiti prijavu radova.