Članom 147. stav 8. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se na zahtev investitora rešenje o privremenoj građevinskoj dozvoli može jednom produžiti za još tri godine. Zakonom nisu propisani posebni uslovi pod kojima se može produžiti rešenje o privremenoj građevinskoj dozvoli.

Kada je reč o postupku produženja važenja rešenja o privremenoj građevinskoj dozvoli, ukazujemo na odredbe člana 30. stav 1. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, kojim je propisano da se na postupak izdavanja privremene građevinske dozvole i produženja privremene građevinske dozvole shodno primenjuju odredbe čl. 28. i 29. Pravilnika. U skladu sa tim, uz zahtev za produženje privremene građevinske dozvole prilažu se dokazi iz člana 28. stav 2. i 3. Pravilnika, izuzev tehničke dokumentacije na osnovu koje je privremena građevinska dozvola izdata, shodno članu 30. stav 2. Pravilnika. Postupak za produženje važenja rešenja o privremenoj građevinskoj dozvoli pokreće se podnošenjem zahteva za izmenu privremene građevinske dozvole.

Kada je reč o plaćanju doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta, ukoliko je reč o radovima za koje je propisano plaćanje doprinosa, a dokaz o izvršenom plaćanju je priložen uz prvobitni zahtev za izdavanje privremene građevinske dozvole, mišljenja smo da nije potrebno ponovo platiti predmetni doprinos.

Mišljenja smo da je u konkretnom slučaju potrebno ponovo izvršiti prijavu radova s obzirom na to da radovi nisu izvršeni u roku koji je naveden u prvobitnoj prijavi, ukoliko nije istekao rok važenja izdatom rešenju o odobrenju o izvođenju radova, odnosno građevinskoj dozvoli.

Shodno čl.148.st.4. Zakona o planiranju i izgradnji, u prijavi radova investitor navodi datum početka i rok završetka građenja, odnosno izvođenja radova.

Prijava radova vrši se u skladu sa čl.31. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Pravilnik, kao i druga Zakonska i podzakonska akta možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u sekciji Propisi.

Odredbama Zakona o planiranju i izgradnji (član 69. stav 6) propisana je mogućnost građenja na poljoprivrednom zemljištu isključivo za linijske infrastrukturne objekte, komunalnu infrastrukturu, elektroenergetske i elektronske objekte ili komunikacione mreže i uređaje, uz prethodno pribavljenu saglasnost ministarstva nadležnog za poslove poljoprivrede.

Ostale vrste objekata mogu se graditi po sprovedenom postupku promene namene poljoprivrednog zemljišta, uz plaćanje naknade za promenu namene.

U vezi sa tim, skrećemo pažnju da je članom 26. stav 1. tačka 2) Zakona o poljoprivrednom zemljištu („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 62/2006, 41/2009, 65/2008 - drugi zakon i 112/2015) propisano da se naknada za promenu namene ne plaća u slučaju izgradnje ekonomskih objekata koji se koriste za primarnu poljoprivrednu proizvodnju, odnosno koji su u funkciji primarne poljoprivredne proizvodnje, a vlasniku je poljoprivreda osnovna delatnost i ako ne poseduje drugo odgovarajuće neobradivo poljoprivredno zemljište.

Imajući u vidu činjenicu da članom 8. Zakona o planiranju izgradnji postupak promene namene poljoprivrednog u građevinsko zemljište nije obuhvaćen objedinjenom procedurom, predmetni postupak sprovodi se van objedinjene procedure.

Postupak izdavanja rešenja kojim se odobrava izvođenje radova, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. U stavu 2. člana 145. Zakona propisano je da se rešenje o odobrenju izvođenja radova izdaje investitoru koji, između ostalog, ima odgovarajuće pravo u skladu sa članom 135. Zakona. Za izgradnju ili izvođenje radova na građevinskom zemljištu ili objektu koji je u vlasništvu više lica, kao dokaz o odgovarajućem pravu prilaže se i overena saglasnost tih lica, a ako se izvode radovi na nadziđivanju, prilaže se i ugovor zaključen u skladu sa posebnim zakonom.
Tokom sprovođenja objedinjene procedure, nadležni organ isključivo vrši proveru ispunjenosti formalnih uslova za izgradnju, što obuhvata i proveru da li je uz zahtev, odnosno prijavu priložena sva dokumentacija propisana Zakonom i podzakonskim aktima donetim na osnovu Zakona. Ako nadležni organ utvrdi da nisu ispunjeni formalni uslovi, zahtev odbacuje zaključkom, uz navođenje svih nedostataka.

Na osnovu podataka navedneih u pitanju, mišljenja smo da u konkretnom slučaju može biti reč o izvođenju radova na tekućem održavanju ili izvođenju radova na investicionom održavanju.

Ukoliko je u konkretnom slučaju reč o izvođenju radova na tekućem održavanju objekta, nije potrebno pribavljati akt nadležnog organa za gradnju, shodno čl.144. Zakona o planiranju i izgradnji.

U skladu sa definicijom iz čl.2.tač.36a) ovog zakona, tekuće (redovno) održavanje objekta jeste izvođenje radova koji se preduzimaju radi sprečavanja oštećenja koja nastaju upotrebom objekta ili radi otklanjanja tih oštećenja, a sastoje se od pregleda, popravki i preduzimanja preventivnih i zaštitnih mera, odnosno svi radovi kojima se obezbeđuje održavanje objekta na zadovoljavajućem nivou upotrebljivosti, a radovi na tekućem održavanju stana jesu krečenje, farbanje, zamena obloga, zamena sanitarija, radijatora i drugi slični radovi.

Ukoliko je u konkretnom slučaju reč o radovima na investicionom održavanju, za izvođenje ovih radova potrebno je pribaviti rešenje o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole. U skladu sa čl.2. tač.36) Zakona o planiranju i izgradnji, investiciono održavanje je izvođenje građevinsko-zanatskih, odnosno drugih radova zavisno od vrste objekta u cilju poboljšanja uslova korišćenja objekta u toku eksploatacije. Podnošenje zahteva za izdavanje rešenja kojim se odobrava izvođenje radova iz čl.145. Zakona vrši se u skladu sa čl.28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Uz zahtev za izdavanje rešenja o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona potrebno je priložiti idejni projekat, osim u slučaju investicionog održavanja kada se ne dostavlja idejni rojekat, već samo tehnički opis i popis radova, u skladu sa čl.145.st2. Zakona o planiranju i izgradnji. Tehnički opis i popis radova koji se prilaže uz zahtev za izdavanje rešenja o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona za izvođenje radova na investicionom održavanju  ne mora da izrađuje stručno lice sa licencom, već to može da uradi lice koje je investitor radova (koji može biti i fizičko lice).

Za izvođenje radova iz čl.145. Zakona potrebno je prethodno pribaviti lokacijske uslove koji sadrže sve urbanističke, tehničke i druge uslove i podatke potrebne za izradu idejnog projekta, osim u slučajevima iz čl.2.st.2. Uredbe o lokacijskim uslovima: U skladu sa čl.2.st.2.Uredbe o lokacijskim uslovima, lokacijski uslovi se ne izdaju za izvođenje radova na investicionom održavanju objekta i uklanjanju prepreka za osobe sa invaliditetom, radove kojima se ne menja spoljni izgled, ne povećava broj funkcionalnih jedinica i kapacitet instalacija, adaptaciju, sanaciju, građenje zidanih ograda, kao i u svim ostalim slučajevima izvođenja radova kojima se ne vrši priključenje na komunalnu infrastrukturu odnosno ne menjaju kapaciteti i funkcionalnost postojećih priključaka na infrastrukturnu mrežu, osim u slučajevima za koje je Zakonom, odnosno planskim dokumentom propisana obaveza pribavljanja uslova.  Podnošenje zahteva za izdavanje lokacijskih uslova vrši se u skladu sa čl.6. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Zakon o planiranju i izgradnji i navedeni Pravilnik, kao i druga Zakonska i podzakonska akta možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u sekciji Propisi.

Ukoliko se u konkrentom slučaju izvođenja radova it čl.145. Zakona (građenje pomoćnog objekta) ne vrši priključenje na komunalnu i drugu infrastrukturu, odnosno ne menja kapacitet postojećih priključaka, u tom slučaju nije potrebno prethodno pribavljati lokacijske uslove.

Za izvođenje radova iz čl.145. Zakona potrebno je prethodno pribaviti lokacijske uslove koji sadrže sve urbanističke, tehničke i druge uslove i podatke potrebne za izradu idejnog projekta, osim u slučajevima iz čl.2.st.2. Uredbe o lokacijskim uslovima:

U skladu sa čl.2.st.2.Uredbe o lokacijskim uslovima, lokacijski uslovi se ne izdaju za izvođenje radova na investicionom održavanju objekta i uklanjanju prepreka za osobe sa invaliditetom, radove kojima se ne menja spoljni izgled, ne povećava broj funkcionalnih jedinica i kapacitet instalacija, adaptaciju, sanaciju, građenje zidanih ograda, kao i u svim ostalim slučajevima izvođenja radova kojima se ne vrši priključenje na komunalnu infrastrukturu odnosno ne menjaju kapaciteti i funkcionalnost postojećih priključaka na infrastrukturnu mrežu, osim u slučajevima za koje je Zakonom, odnosno planskim dokumentom propisana obaveza pribavljanja uslova.

Članom 60. stav 1. Zakona o državnom premeru i katastru („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/2009, 18/2010, 65/2013, 15/2015 - Odluka US RS i 96/2015) propisano je da se svojina i druga stvarna prava na nepokretnostima stiču, prenose i ograničavaju upisom u katastar nepokretnosti (konstitutivnost upisa), a prestaju brisanjem upisa.

Ukoliko je prilikom upisa stvarnog prava na objektu, odnosno posebnom delu objekta u katastar nepokretnosti došlo do tehničke greške, neophodno je izvršiti ispravku te greške. Ispravljanje grešaka u održavanju katastra nepokretnosti regulisano je članom 137. Zakona o državnom premeru i katastru, kojim je propisano da služba za katastar nepokretnosti po službenoj dužnosti ili po zahtevu stranke, ispravlja sve utvrđene greške, nedostatke i propuste u podacima o nepokretnostima, pri čemu se greške, nedostaci i propusti o upisanim stvarnim pravima na nepokretnostima mogu ispraviti u roku od deset godina od dana upisa u održavanju katastra nepokretnosti, ili u roku od deset godina od dana početka primene katastra nepokretnosti.

Napominjemo da je namena Pozivnog centra pružanje dodatnih informacija i pojašnjenja u cilju boljeg razumevanja i pravilne primene Zakona o planiranju i izgradnji i podzakonskih akata donetih na osnovu tog Zakona, ali ne i drugih zakona.

Promena namene objekta bez izvođenja građevinskih radova, odnosno promena namene uz izvođenje građevinskih radova  vrši se na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova, odnosno promena namene objekta, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole, u skladu sa čl.145.st.1. Zakona o planiranju i izgradnji.

Podnošenje zahteva za izdavanje rešenja kojim se odobrava promena namene objekta vrši se u skladu sa čl.28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u sekciji Propisi.

Promena namene objekta bez izvođenja građevinskih radova, odnosno promena namene uz izvođenje građevinskih radova  vrši se na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova, odnosno promena namene objekta, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole, u skladu sa čl.145.st.1. Zakona o planiranju i izgradnji.

Podnošenje zahteva za izdavanje rešenja kojim se odobrava promena namene objekta vrši se u skladu sa čl.28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde

Članom 135. st.1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se građevinska dozvola, odnosno rešenje o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona, izdaje investitoru koji ima odgovarajuće pravo na zemljištu ili objektu. U skladu sa čl.135.st.2. ovog zakona, kao odgovarajuće pravo na zemljištu smatra se pravo svojine, pravo zakupa na građevinskom zemljištu u javnoj svojini, kao i druga prava propisana ovim zakonom.

Dokumentacija koje se prilaže uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole propisana je čl.42. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Shodno čl.42.st.2.tač.1) Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole prilaže se projekat za izvođenje sa potvrdom i overom investitora, lica koje vrši stručni nadzor i izvođača radova da je izvedeno stanje jednako projektovanom, ako u toku građenja nije odstupljeno od projekta za izvođenje ili projekat izvedenog objekta, izrađen u skladu sa pravilnikom kojim se uređuje sadržina tehničke dokumentacije.

Ako je u toku građenja odstupljeno od projekta za izvođenje, koje koje nisu u suprotnosti sa lokacijskim uslovima i građevinskom dozvolom, uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole prilaže se projekat izvedenog objekta. Sadržina projekta izvedenog objekta propisana je čl. 70-74. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata (ovde).

Shodno čl.70.st.2. ovog pravilnika, u slučaju da je prilikom građenja objekta, odnosno izvođenja radova, došlo do odstupanja od projekta za izvođenje, koje nisu u suprotnosti sa lokacijskim uslovima i građevinskom dozvolom, izrađuje se glavna sveska projekta izvedenog objekta koja, osim sadržaja iz člana 61. ovog pravilnika, sadrži i detaljni opis svih nastalih izmena tokom građenja objekta. U tom slučaju nije potrebno priložiti izjavu investitora, vršioca stručnog nadzora i izvođača radova, kojom se potvrđuje da je izvedeno stanje jednako projektovanom stanju.

Projekat izvedenog objekta (PIO)

6.1. Glavna sveska projekta izvedenog objekta

Član 70.

U slučaju da prilikom građenja objekta, odnosno izvođenja radova, nije došlo do odstupanja od projekta za izvođenje, ne izrađuje se glavna sveska projekta izvedenog objekta, već se glavnoj svesci projekta za izvođenje prilaže izjava investitora, vršioca stručnog nadzora i izvođača radova, kojom se potvrđuje da je izvedeno stanje jednako projektovanom stanju.

U slučaju da je prilikom građenja objekta, odnosno izvođenja radova, došlo do odstupanja od projekta za izvođenje, koje nisu u suprotnosti sa lokacijskim uslovima i građevinskom dozvolom, izrađuje se glavna sveska projekta izvedenog objekta koja, osim sadržaja iz člana 61. ovog pravilnika, sadrži i detaljni opis svih nastalih izmena tokom građenja objekta.

Član 71.

Glavnoj svesci izvedenog objekta se obavezno prilaže i:

- obrazloženje usklađenosti izvedenog objekta sa izdatom građevinskom dozvolom;

- opis eventualnih odstupanja izvedenog objekta u odnosu na projekat za građevinsku dozvolu, koji sadrži i navode listova pojedinih delova projekta gde su te izmene vidljive, ukoliko ova odstupanja ne predstavljaju izmene u smislu člana 142. stav 2. Zakona koje iziskuju izmenu građevinske dozvole.

6.2. Sadržina projekta izvedenog objekta

Član 72.

U slučaju da prilikom građenja objekta, odnosno izvođenja radova nije došlo do odstupanja od projekta za izvođenje, investitor, vršilac stručnog nadzora i izvođač radova overavaju, pečatom i potpisom odgovornog lica, naslovne strane delova projekta za izvođenje, čime se potvrđuje da je izvedeno stanje jednako projektovanom stanju a projekat za izvođenje se smatra projektom izvedenog objekta.

U slučaju da je prilikom građenja objekta, odnosno izvođenja radova, došlo do odstupanja od projekta za izvođenje, koje nisu u suprotnosti sa lokacijskim uslovima i građevinskom dozvolom, projekti, odnosno delovi projekta izvedenog objekta se izrađuje kao novi, ili kao dopunjeni projekat za izvođenje, sa izmenama ili dopunama do kojih je došlo tokom gradnje.

Iz projekata izvedenog objekta se moraju jasno videti sva eventualna odstupanja izvedenih radova od projekta za izvođenje.

Član 73.

Grafička dokumentacija projekta izvedenog objekta se izrađuje kao nova, ili kao dopunjeni projekat za izvođenje, sa izmenama i dopunama do kojih je došlo tokom gradnje.

Ako se izmene unose u grafičku dokumentaciju projekta za izvođenje, iznad oznake "PZI" dodaje se oznaka "PIO", u svim crtežima.

Član 74.

Za objekte kategorije "A", za koje izrada projekta za izvođenje nije obavezna, umesto projekta izvedenog objekta može se priložiti i geodetski snimak izvedenog objekta na parceli, na overenoj katastarsko-topografskoj podlozi.