Na osnovu podataka navedenih u pitanju, mišljenja smo da razlog nije utemeljen imajući u vidu odredbe čl.17. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata (ovde):

Shodno čl.17.st.2. ovog pravilnika, projektom za građevinsku dozvolu vrši se razrada planirane koncepcije objekta utvrđene idejnim rešenjem na osnovu kog su pribavljeni lokacijski uslovi, a njegova usklađenost sa tim idejnim rešenjem obavezna je samo u pogledu bitnih elemenata na osnovu kojih su ti lokacijski uslovi, odnosno uslovi za projektovanje i priključenje utvrđeni (u zavisnosti od vrste objekta, odnosno radova npr: namena, BRGP, gabarit, horizontalna i vertikalna regulacija, položaj na parceli, pristup parceli, broj funkcionalnih jedinica, kapaciteti i način priključenja na komunalnu i drugu infrastrukturu i sl.).

Ali zatim, stav 3. istog člana ovog pravilnika propisuje da projekat za građevinsku dozvolu može odstupiti od idejnog rešenja i u pogledu bitnih elemenata koji prikazuju ili navode podatke neophodne za utvrđivanje lokacijskih uslova, ako se izmene vrše prilikom razrade tehničke dokumentacije, kao i radi usklađivanja tog projekta sa uslovima za projektovanje i priključenje, s tim što ta odstupanja ne mogu biti u suprotnosti sa planskim dokumentom, kao ni ostalim uslovima za projektovanje i priključenje izdatim za taj objekat.

1. Ne, nije obavezno da u slučaju objekta klase 111011 izvođač radova podnese izjavu o završetku izgradnje temelja i završetku objekta u konstruktivnom smislu, s obzirom na to da u slučaju izgradnje ovih objekata izvođač radova može biti fizičko lice, shodno čl.2.st.1. Pravilnika o objektima na koje se primenjuju pojedine odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, koji možete pronaći ovde.

U tom slučaju izjave može podneti investitor, shodno čl.2.st. 3. ovog pravilnika.

Član 2.

Odredbe Zakona o izvođaču radova, osim obaveze da obezbedi preventivne mere za bezbedan i zdrav rad, u skladu sa zakonom, kao i da podnese organu koji je izdao građevinsku dozvolu izjavu o završetku izrade temelja i o završetku objekta u konstruktivnom smislu, ne primenjuju na sledeće klase objekata:

1) klasa 111011, samo za objekte površine do 200 m²;

2) klasa 112111, samo za objekte površine do 200 m²;

3) klasa 112211, samo za objekte površine do 200 m²;

4) klasa 124220;

5) klasa 127111, samo za objekte površine do 200 m²;

6) klasa 127121, samo za objekte površine do 200 m²;

7) klasa 127141, samo za objekte površine do 200 m²;

8) klasa 127230.

Odredbe stava 1. ovog člana odnose se i na izgradnju objekata i izvođenje radova iz člana 2. tač. 24) i 24a) i čl. 144. i 146. Zakona, kao i na radove na investicionom održavanju objekata i uklanjanju prepreka za osobe sa invaliditetom, adaptaciju, promenu namena objekata bez izvođenja građevinskih radova, promenu namena objekata uz izvođenje i građenje zidanih ograda.

Ako, u skladu sa odredbama st. 1. i 2. ovog člana nije određen izvođač radova poslove izvođača radova u skladu sa stavom 1. ovog člana obavlja investitor.

  - Da li završetak u konstruktovnom smislu podrazumeva da moram da uvedem struju, vodu, kanalizaciju u objekat i da imam upotrebnu dozvolu?

2. To je regulisano čl.140. Zakona o planiranju i izgradnji.

Rok važenja građevinske dozvole

Član 140.

Građevinska dozvola prestaje da važi ako se ne otpočne sa građenjem objekta, odnosno izvođenjem radova, u roku od dve godine od dana pravnosnažnosti rešenja kojim je izdata građevinska dozvola.

Rešenje kojim se utvrđuje prestanak važenja građevinske dozvole iz stava 1. ovog člana donosi organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole.

Građevinska dozvola prestaje da važi ako se u roku od pet godina od dana pravnosnažnosti rešenja kojim je izdata građevinska dozvola, ne izda upotrebna dozvola, osim za objekte iz člana 133. ovog zakona, objekte komunalne infrastrukture koji se izvode fazno i porodične stambene zgrade koje investitor gradi radi rešavanja svojih stambenih potreba.

Na zahtev investitora, nadležni organ može doneti rešenje kojim se odobrava da pravnosnažna građevinska dozvola ostaje na pravnoj snazi još dve godine od roka propisanog stavom 3. ovog člana, ako investitor pruži dokaz da je stepen završenosti objekata preko 80%, odnosno ako se u postupku utvrdi da je objekat ukrovljen, sa postavljenom spoljnom stolarijom i izvedenim razvodima unutrašnjih instalacija koje omogućavaju njegovo priključenje na spoljnu mrežu infrastrukture.

Posle isteka roka iz stava 3, odnosno stava 4. ovog člana, investitor plaća na račun Poreske uprave naknadu u visini poreza na imovinu, koji bi se plaćao u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na imovinu za ceo objekat, da je isti izgrađen u skladu sa građevinskom dozvolom, sve dok se za tu lokaciju ne izda nova građevinska dozvola.

Rešenje kojim se utvrđuje prestanak važenja građevinske dozvole iz stava 3. odnosno stava 4. ovog člana donosi organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole, a po pravnosnažnosti to rešenje dostavlja Poreskoj upravi na čijoj teritoriji se nalazi predmetni objekat.

  - Da li završetak u konstruktovnom smislu podrazumeva da moram da uvedem struju, vodu, kanalizaciju u objekat i da imam upotrebnu dozvolu?

3. Ne, podnošenje izjave o završetku objekta u konstruktivnom smislu odnosi se isključivo na završetak radova na izvođenju konstrukcije objekta, a Zakonom o planiranju i izgradnji i Pravilnikom o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem nije propisano da je prethodno potrebno izvršiti priključenje objekta na komunalnu i drugu infrastrukturu.

Shodno čl.36. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, izvođač radova podnosi nadležnom organu izjavu o završetku izrade objekta u konstruktivnom smislu kroz CIS, odmah po završetku te faze izgradnje.

Podnošenje zahteva za priljkučenje objekta na komunalnu i drugu infrastrukturu vrši se shodno čl. 40. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem

Shodno čl.42.st.2. tač.3) Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, uz zahtev iz stava 1. ovog člana prilaže se dokaz o uplati administrativne takse za podnošenje zahteva i donošenje rešenja kojim se dozvoljava upotreba radova, kao i dokaz o uplati naknade za Centralnu evidenciju, uključujući i naknade za podnetu prijavu završetka temelja i završetka objekta u konstruktivnom

smislu, ako su te prijave podnošene za objekat za koji se traži upotrebna dozvola.

Prema tome, zahtev za izdavanje upotrebne dozvole podnosi se nakon podnošenja izjave o završetku objekta u konstruktivnom smislu.  

Građevinska dozvola jeste akt nadležnog organa za gradnju kojim se dozvoljava izgradnja određenog objekta definisanog projektom za građevinsku dozvolu.  

Moguće je izvršiti kupovinu zemljišta sa građevinskom dozvolom, ukoliko novi investitor želi da izgradi objekat koji je predviđen konkretnim projektom za građevinsku dozvolu na osnovu koga je ishodovana navedena građevinska dozvola. U slučaju da novi investitor želi da izgradi drugačiji objekat od onog predviđenog postojećim projektom za građevinsku dozvolu, potrebno je da ishoduje nove lokacijske uslove, a zatim i novu građevinsku dozvolu, ili ukoliko želi da izvrši izmene u postojećem projektu za građevinsku dozvolu, a koje ne zahtevaju pribavljanje nove građevinske dozvole, može pristupiti izmeni postojećeg rešenja o građevinskoj dozvoli, shodno čl.141. Zakona o planiranju i izgradnji.

Izmena rešenja o građevinskoj dozvoli usled promene investitora regulisana je čl.141. Zakona o planiranju i izgradnji, koji možete pronaći ovde. Podnošenje zahteva za izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli vrši se u skladu sa čl.24. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Podnošenje novog zahteva za izdavanje lokacijskih uslova vrši se u skladu sa čl.6, dok se podnošenje novog zahteva za izdavanje građevinske dozvole vrši u skladu sa čl.16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Takođe, treba imati u vidu i rok važenja građevinske dozvole, koji je regulisan čl.140. Zakona o planiranju i izgradnji.

Rok važenja građevinske dozvole

Član 140.

Građevinska dozvola prestaje da važi ako se ne otpočne sa građenjem objekta, odnosno izvođenjem radova, u roku od dve godine od dana pravnosnažnosti rešenja kojim je izdata građevinska dozvola.

Rešenje kojim se utvrđuje prestanak važenja građevinske dozvole iz stava 1. ovog člana donosi organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole.

Građevinska dozvola prestaje da važi ako se u roku od pet godina od dana pravnosnažnosti rešenja kojim je izdata građevinska dozvola, ne izda upotrebna dozvola, osim za objekte iz člana 133. ovog zakona, objekte komunalne infrastrukture koji se izvode fazno i porodične stambene zgrade koje investitor gradi radi rešavanja svojih stambenih potreba.

Na zahtev investitora, nadležni organ može doneti rešenje kojim se odobrava da pravnosnažna građevinska dozvola ostaje na pravnoj snazi još dve godine od roka propisanog stavom 3. ovog člana, ako investitor pruži dokaz da je stepen završenosti objekata preko 80%, odnosno ako se u postupku utvrdi da je objekat ukrovljen, sa postavljenom spoljnom stolarijom i izvedenim razvodima unutrašnjih instalacija koje omogućavaju njegovo priključenje na spoljnu mrežu infrastrukture.

Posle isteka roka iz stava 3, odnosno stava 4. ovog člana, investitor plaća na račun Poreske uprave naknadu u visini poreza na imovinu, koji bi se plaćao u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na imovinu za ceo objekat, da je isti izgrađen u skladu sa građevinskom dozvolom, sve dok se za tu lokaciju ne izda nova građevinska dozvola.

Rešenje kojim se utvrđuje prestanak važenja građevinske dozvole iz stava 3. odnosno stava 4. ovog člana donosi organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole, a po pravnosnažnosti to rešenje dostavlja Poreskoj upravi na čijoj teritoriji se nalazi predmetni objekat.

8. Izmene rešenja o građevinskoj dozvoli usled promene investitora

Član 141.

Ako se nakon pravnosnažnosti rešenja o građevinskoj dozvoli promeni investitor, novi investitor je dužan da u roku od 15 dana od dana nastanka promene, podnese organu koji je izdao građevinsku dozvolu zahtev za izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli.

Uz zahtev iz stava 1. ovog člana prilaže se dokaz o pravu svojine, odnosno drugom pravu na zemljištu radi izgradnje objekta, odnosno dokaz o pravu svojine na objektu radi rekonstrukcije objekta i drugi pravni osnov sticanja prava svojine na objektu u izgradnji.

Ako se objekat u izgradnji nalazi na zemljištu koje je u privatnoj svojini, uz zahtev iz stava 2. ovog člana dostavlja se ugovor o kupovini građevinskog zemljišta, odnosno objekta u izgradnji, zaključen u obliku javnobeležničkog zapisa, odnosno drugi pravni osnovo sticanju prava svojine na građevinskom zemljištu, odnosno objektu u izgradnji, sa dokazom o plaćenom odgovarajućem porezu u skladu sa zakonom kojim se uređuju porezi na imovinu, odnosno dokazom da promet građevinskog zemljišta, odnosno objekta u izgradnji nije predmet oporezivanja u skladu sa zakonom kojim se uređuju porezi na imovinu.

Ako se objekat u izgradnji nalazi na građevinskom zemljištu u javnoj svojini, a nosilac izdate građevinske dozvole je zakupac na tom zemljištu, uz zahtev iz stava 2. ovog člana podnosi se izvod iz evidencije nepokretnosti i pravima na njima sa upisanim pravom zakupa na ime novog vlasnika objekta u teretnom listu. Uz zahtev za upis prava zakupa na građevinskom zemljištu na ime novog vlasnika objekta u izgradnji, dostavlja se ugovor o kupovini objekta u izgradnji, zaključen u obliku javnobeležničkog zapisa, odnosno drugi pravni osnovo sticanju prava svojine na objektu u izgradnji, sa dokazom o plaćenom odgovarajućem porezu u skladu sa zakonom kojim se uređuju porezi na imovinu, odnosno dokazom da promet objekta u izgradnji nije predmet oporezivanja u skladu sa zakonom kojim se uređuju porezi na imovinu i ugovor sa vlasnikom građevinskog zemljišta u javnoj svojini o izmeni ugovora o zakupu, u skladu sa ovim zakonom.

Ako je predmet izdate građevinske dozvole nadziđivanje, odnosno pretvaranje zajedničkih prostorija u stan ili poslovni prostor, kao dokaz iz stava 2. ovog člana podnosi se ugovor o kupovini objekta u izgradnji, odnosno drugi pravni osnov sticanja prava svojine na objektu u izgradnji, koji je sudski overen i sa dokazom o plaćenom odgovarajućem porezu u skladu sa zakonom kojim se uređuju porezi na imovinu, odnosno dokazom da promet objekta u izgradnji nije predmet oporezivanja zakona kojim se uređuju porezi na imovinu i ugovor zaključen sa skupštinom, odnosno savetom zgrade, u skladu sa posebnim zakonom.

Ako je predmet izdate građevinske dozvole rekonstrukcija postojećeg objekta, kao dokaz iz stava 2. ovog člana podnosi se izvod iz javne knjige o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima sa upisanim pravom svojine na objektu za koji je izdata građevinska dozvola o rekonstrukciji.

Kao dokaz iz stava 2. ovog člana može se podneti i pravnosnažno rešenje o nasleđivanju, kao i rešenje o statusnoj promeni privrednog društva iz koga se na nesporan način može utvrditi pravni kontinuitet podnosioca.

Zahtev za izmenu rešenja o lokacijskoj i građevinskoj dozvoli, može se podneti dok traje građenje objekta.

Rešenje o izmeni rešenja o građevinskoj dozvoli izdaje se u roku od osam dana od dana podnošenja zahteva i sadrži podatke o izmeni u pogledu imena, odnosno naziva investitora, dok u ostalim delovima ostaje nepromenjeno.

Na osnovu rešenja iz stava 9. ovog člana, nadležni organ je dužan da na projektu za građevinsku dozvolu upiše i pečatom organa overi nastalu promenu.

Rešenje iz stava 9. ovog člana dostavlja se ranijem i novom investitoru i građevinskoj inspekciji.

Na rešenje iz stava 9. ovog člana može se izjaviti žalba u roku od osam dana od dana dostavljanja, a ako je donosilac rešenja

Ministarstvo, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine, tužbom se može pokrenuti upravni spor.

Odredba ovog člana koja se odnosi na izmenu rešenja o lokacijskoj i građevinskoj dozvoli usled promene investitora shodno se primenjuje i na izmenu odobrenja za izgradnju i glavnog projekta potvrđenog u skladu sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji ("Službeni glasnik RS", br. 47/03 i 34/06), kao i na izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli izdatoj po odredbama ranije važećih zakona kojima je uređivana izgradnja objekata, kada je u skladu sa tim rešenjem započeta izgradnja objekta.

Upis objekta u evidenciju katastra nepokretnosti vrši se na osnovu tehničke dokumentacije po kojoj je izdata upotrebna dozvola za predmetni objekat.
Ukoliko postoji odstupanje između tehničke dokumentacije po kojoj je izdata građevinska dozvola i stanja u katastru nepokretnosti, zainteresovano lice može da pokrene postupak otklanjanja nesaglasnosti, u skladu sa odredbama Zakona o državnom premeru i katastru.
Ukoliko postoji odstupanje između obaveza koje je izvođač radova preuzeo zaključenim ugovorom o građenju i stvarnog stanja nakon završetka izvođenja radova, lice koje ima pravni interes može zahtevati ispunjenje ugovorne obaveze od izvođača radova.

Ukoliko prilikom izgradnje objekta nije došlo do ugradnje I predviđene opreme, u tom slučaju ste bili u obavezi da prilikom primporedaje završenog objekta prigovorite na zapisnik o primopredaji završenog objekta te ukoliko bi se izvođač radova oglušio o vaše primedbe imali biste pravo da se obratite sudu tužbom za činidbu ili tužbom za naknadu štete.

Ukoliko se ovim pravom niste koristili u vreme primopredaje završenog objekta odluka suda po  sada eventualno podnetoj vašoj tužbi, ukoliko se izvođač radova pozove na činjneicu da ste objekat primili bez primedbi, vrlo je verovatno da će biti negativna po vas. 

Navedenu saglasnost potrebno je priložiti uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole, a ne uz zahtev za izdavanje lokacijskih uslova.

Prilikom podnošenja zatheva za izdavanje lokacijskih uslova nije neophodno prilagati navedeni dokaz o odgovarajućem pravu na zemljištu, odnosno objektu. Članom 3.st.2. Uredbe o lokacijskim uslovima propisano je da na zahtev jednog ili više podnosioca zahteva, za jednu parcelu može biti izdato više različitih lokacijskih uslova, odnosno uslova za priključenje i projektovanje. Takođe, st.1.ovog člana uredbe propisano je da lokacijski uslovi ne glase na ime podnosioca zahteva za njihovo izdavanje, pa ih u postupku pribavljanja građevinske dozvole može upotrebiti drugo lice koje ispunjava uslove za podnošenje tog zahteva.

Članom 135. st.1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se građevinska dozvola, odnosno rešenje o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona, izdaje investitoru koji ima odgovarajuće pravo na zemljištu ili objektu. U skladu sa čl.135.st.2. ovog zakona, kao odgovarajuće pravo na zemljištu smatra se pravo svojine, pravo zakupa na građevinskom zemljištu u javnoj svojini, kao i druga prava propisana ovim zakonom. Članom 135.st.6. Zakona o planiranju I izgradnji regulisano je da se za izgradnju ili izvođenje radova na građevinskom zemljištu ili objektu koji je u vlasništvu više lica, kao dokaz o odgovarajućem pravu prilaže i overena saglasnost tih lica, a ako se izvode radovi na nadziđivanju, prilaže se i ugovor zaključen u skladu sa posebnim zakonom.

Članom 9.st.2. Zakona o stanovanju i održavanju zgrada propisano je da o raspolaganju zajedničkim delovima zgrade vlasnici posebnih delova odlučuju u skladu sa odredbama ovog zakona koje se odnose na rad i odlučivanje stambene zajednice.

U skladu sa čl.44.st.2. ovog zakona, o raspolaganju zajedničkim delovima zgrade, poveravanju upravljanja profesionalnom upravniku i kreditnom zaduživanju stambene zajednice skupština stambene zajednice odlučuje većinom koju čine 2/3 ukupnog broja glasova.

Da, u konkretnom slučaju potrebno je pribaviti prvo lokacijske uslove, a zatim  rešenje o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona (za pomoćne objekte), koje izdaje organ nadčežan za izdavanje građevinske dozvole.

U skladu sa definicijom iz čl.2.tač.24) Zakona o planiranju i izgradnji:

24) pomoćni objekat jeste objekat koji je u funkciji glavnog objekta, a gradi se na istoj parceli na kojoj je sagrađen ili može biti sagrađen glavni stambeni, poslovni ili objekat javne namene (garaže, ostave, septičke jame, bunari, cisterne za vodu i sl.);

Podnošenje zahteva za izdavanje lokacijskih uslova vrši se u skladu sa čl.6. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde. Podnošenje zahteva za izdavanje rešenja o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. vrši se u skladu sa čl.24. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Takođe, pre izdavanja lokacijskih uslova možete organu nadležnom za izdavanje građevinske dozvole da podnesete zahtev za izdavanje informacije o lokaciji, koja sadrži podatke i mogućnostima i ograničenjima gradnje na određenoj kat. parceli u skladu sa važećim planskim dokumentom.

Članom 8b stav 9. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da, u slučaju da je objekat izveden u skladu sa uslovima za priključenje, imalac javnih ovlašćenja dužan je da izvrši priključenje objekta na komunalnu i drugu infrastrukturu i da o tome obavesti nadležni organ u roku od 15 dana od dana prijema zahteva za priključenje.
Ukoliko u konkretnom slučaju imalac javnih ovlašćenja nije postupio u roku definisanim citiranim članom Zakona, možete se obratiti nadležnom organu koji je izdao lokacijske uslove, koji je u skladu sa članom 204. stav 3. Zakona o planiranju i izgradnji nadležan za podnošenje prijave za privredni prestup u slučaju da imalac javnih ovlašćenja ne izvrši priključenje u propisanom roku.

Mišljenja smo da je u konkrentom slučaju potrebno kroz Ostale postupke u CIS-u podneti navedeni zahtev.

Mišljenja smo da bi bilo dobro nadležnom organu kome se podnosi zahtev napomenuti kroz zahtev da je reč o produžetku postojeće privremene građevinske dozvole (npr. priložiti dokument u .pdf formatu, elektronski potpisan, u kome će se obrazložiti priroda zahteva).

Shodno čl.147.st.8. Zakona o planiranju i izgradnji, na zahtev investitora, rešenje o privremenoj građevinskoj dozvoli može se jednom produžiti za još tri godine. Istekom naknadnog roka, primenjuju se odredbe ovog člana o uklanjanju privremenog objekta.

Sadržina projekta izvedenog objekta regulisana je čl.70-74. Pravilnika o Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata, koji možete pronaći ovde.  

Glavna sveska projekta za izvođenje

Član 61.

Glavna sveska projekta za izvođenje osim osnovnog sadržaja iz Priloga 1 ovog pravilnika sadrži i:

1) odluku o određivanju glavnog projektanta potpisanu od strane investitora, iz Priloga 8 ovog pravilnika;

2) izjavu glavnog projektanta kojom se potvrđuje međusobna usaglašenost delova projekta za izvođenje, iz Priloga 3 ovog pravilnika;

3) situacioni plan sa elementima za obeležavanje objekta u odgovarajućoj razmeri.

Ukoliko se projekat za izvođenje izrađuje u fazama, svaka faza potvrđuje se izjavom iz stava 1. tačka 2) ovog člana.

Projekat izvedenog objekta (PIO)

6.1. Glavna sveska projekta izvedenog objekta

Član 70.

U slučaju da prilikom građenja objekta, odnosno izvođenja radova, nije došlo do odstupanja od projekta za izvođenje, ne izrađuje se glavna sveska projekta izvedenog objekta, već se glavnoj svesci projekta za izvođenje prilaže izjava investitora, vršioca stručnog nadzora i izvođača radova, kojom se potvrđuje da je izvedeno stanje jednako projektovanom stanju.

U slučaju da je prilikom građenja objekta, odnosno izvođenja radova, došlo do odstupanja od projekta za izvođenje, koje nisu u suprotnosti sa lokacijskim uslovima i građevinskom dozvolom, izrađuje se glavna sveska projekta izvedenog objekta koja, osim sadržaja iz člana 61. ovog pravilnika, sadrži i detaljni opis svih nastalih izmena tokom građenja objekta.

Član 71.

Glavnoj svesci izvedenog objekta se obavezno prilaže i:

- obrazloženje usklađenosti izvedenog objekta sa izdatom građevinskom dozvolom;

- opis eventualnih odstupanja izvedenog objekta u odnosu na projekat za građevinsku dozvolu, koji sadrži i navode listova pojedinih delova projekta gde su te izmene vidljive, ukoliko ova odstupanja ne predstavljaju izmene u smislu člana 142. stav 2. Zakona koje iziskuju izmenu građevinske dozvole.

6.2. Sadržina projekta izvedenog objekta

Član 72.

U slučaju da prilikom građenja objekta, odnosno izvođenja radova nije došlo do odstupanja od projekta za izvođenje, investitor, vršilac stručnog nadzora i izvođač radova overavaju, pečatom i potpisom odgovornog lica, naslovne strane delova projekta za izvođenje, čime se potvrđuje da je izvedeno stanje jednako projektovanom stanju a projekat za izvođenje se smatra projektom izvedenog objekta.

U slučaju da je prilikom građenja objekta, odnosno izvođenja radova, došlo do odstupanja od projekta za izvođenje, koje nisu u suprotnosti sa lokacijskim uslovima i građevinskom dozvolom, projekti, odnosno delovi projekta izvedenog objekta se izrađuje kao novi, ili kao dopunjeni projekat za izvođenje, sa izmenama ili dopunama do kojih je došlo tokom gradnje.

Iz projekata izvedenog objekta se moraju jasno videti sva eventualna odstupanja izvedenih radova od projekta za izvođenje.

Član 73.

Grafička dokumentacija projekta izvedenog objekta se izrađuje kao nova, ili kao dopunjeni projekat za izvođenje, sa izmenama i dopunama do kojih je došlo tokom gradnje.

Ako se izmene unose u grafičku dokumentaciju projekta za izvođenje, iznad oznake "PZI" dodaje se oznaka "PIO", u svim crtežima.

Član 74.

Za objekte kategorije "A", za koje izrada projekta za izvođenje nije obavezna, umesto projekta izvedenog objekta može se priložiti i geodetski snimak izvedenog objekta na parceli, na overenoj katastarsko-topografskoj podlozi.