Mišljenja smo da u konkretnom slučaju građevinska dozvola ne prestaje da važi s obzirom na to da reč o porodičnoj stambenoj zgradi koju investitor gradi radi rešavanja stambenih potreba.

Uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole ne prilaže se rešenje o građevinskoj dozvoli.

Dokumentacija koje se prilaže uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole propisana je čl.42. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Takođe, članom 5. ovog pravilnika propisano je da ako nadležni organ, odnosno imalac javnih ovlašćenja, akt iz svoje nadležnosti izdaje na osnovu podataka kojima raspolaže drugi državni organ ili drugi imalac javnih ovlašćenja, nadležni organ, odnosno imalac javnih ovlašćenja, te podatke pribavlja po službenoj dužnosti, osim u slučajevima propisanim Zakonom, uredbom kojom se uređuje izdavanje lokacijskih uslova i ovim pravilnikom.

Dokumentacija koja se prilaže u slučaju objekata kategorije A

Za objekte kategorije „A“ ne sprovodi se tehnički pregled, saglasno članu 5. Pravilnika o objektima na koje se ne primenjuju pojedine odredbe Zakona o planiranju i izgradnji (“Službeni glasnik Republike Srbije” broj 85/15). U tom slučaju, umesto izveštaja komisije za tehnički pregled, investitor uz zahtev za upotrebnu dozvolu dostavlja potvrdu izdatu od strane lica koje ispunjava uslove propisane Zakonom za odgovornog projektanta, odnosno odgovornog izvođača radova za tu vrstu objekata, o tome da je:

1. izgradnja objekta završena i objekat izveden u skladu sa tehničkom dokumentacijom na osnovu koje je izdata građevinska dozvola;
2. objekat priključen ili je podoban da bude priključen na infrastrukturnu mrežu, za priključke koji su predviđeni građevinskom dozvolom.

Takođe, članom 18. stav 4. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata (“Službeni glasnik Republike Srbije” broj 23/15, 77/15 i 58/16) propisano je da je projekat za izvođenje obavezan za građenje objekata za koje je pribavljena građevinska dozvola, osim za objekte kategorije "A".  Članom 74. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata propisano je da za objekte kategorije "A", za koje izrada projekta za izvođenje nije obavezna, umesto projekta izvedenog objekta može se priložiti i geodetski snimak izvedenog objekta na parceli, na overenoj katastarsko-topografskoj podlozi.

Izdavanje upotrebne dozvole

Podnošenje zahteva za izdavanje upotrebne dozvole

Član 42.

Postupak za izdavanje upotrebne dozvole pokreće se podnošenjem zahteva nadležnom organu kroz CIS.

Uz zahtev iz stava 1. ovog člana prilaže se:

1) projekat za izvođenje sa potvrdom i overom investitora, lica koje vrši stručni nadzor i izvođača radova da je izvedeno stanje jednako projektovanom, ako u toku građenja nije odstupljeno od projekta za izvođenje ili projekat izvedenog objekta, izrađen u skladu sa pravilnikom kojim se uređuje sadržina tehničke dokumentacije;

2) izveštaj komisije za tehnički pregled, kojim se utvrđuje da je objekat podoban za upotrebu, sa predlogom za izdavanje upotrebne dozvole;

3) dokaz o uplati administrativne takse za podnošenje zahteva i donošenje rešenja kojim se dozvoljava upotreba radova, kao i dokaz o uplati naknade za Centralnu evidenciju, uključujući i naknade za podnetu prijavu završetka temelja i završetka objekta u konstruktivnom smislu, ako su te prijave podnošene za objekat za koji se traži upotrebna dozvola;

4) sertifikat o energetskim svojstvima objekta, ako je za objekat propisana obaveza pribavljanja sertifikata o energetskim svojstvima;

5) elaborat geodetskih radova za izvedeni objekat i posebne delove objekta;

6) elaborat geodetskih radova za podzemne instalacije.

Podnosilac može uz zahtev iz stava 1. ovog člana priložiti i potvrdu o izmirenju obaveze po osnovu naknade za upotrebu zemljišta u javnoj svojini (zemljište u putnom i železničkom pojasu i sl.), u cilju informisanja nadležnog organa, odnosno imaoca javnih ovlašćenja koji učestvuje u objedinjenoj proceduri o izvršenom plaćanju.

Ako je do podnošenja zahteva u katastru sprovedena parcelacija, odnosno preparcelacija u skladu sa izdatim lokacijskim uslovima ili je promenjen broj parcele, odnosno parcela za koje su izdati lokacijski uslovi odnosno građevinska dozvola, uz zahtev se prilaže i dokaz o toj promeni (rešenje, odnosno uverenje organa nadležnog za poslove državnog premera i katastra o izvršenoj parcelaciji, odnosno preparcelaciji, odnosno promeni broja parcele, odnosno parcela).

Investitor može podneti zahtev za izdavanje upotrebne dozvole i za radove izvedene u skladu sa rešenjem iz člana 145. Zakona, kao i u skladu sa rešenjem o privremenoj građevinskoj dozvoli.

Na osnovu podataka navedenih u pitanju, mišljenja smo da je u konkrentom slučaju reč o izvođenju radova iz čl.145. Zakona o planiranju i izgradnji (ovde).

Izvođenje ovih radova vrši se na osnovu rešenja o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole.

U skladu sa definicijama iz čl.2. ovog zakona, u konkretnom slučaju može biti reč o sledećim radovima iz čl.145. Zakona:

32) rekonstrukcija jeste izvođenje građevinskih radova na postojećem objektu u gabaritu i volumenu objekta, kojima se: utiče na stabilnost i sigurnost objekta i zaštitu od požara; menjaju konstruktivni elementi ili tehnološki proces; menja spoljni izgled objekta ili povećava broj funkcionalnih jedinica, vrši zamena uređaja, postrojenja, opreme i instalacija sa povećanjem kapaciteta;

34) adaptacija jeste izvođenje građevinskih i drugih radova na postojećem objektu, kojima se: vrši promena organizacije prostora u objektu, vrši zamena uređaja, postrojenja, opreme i instalacija istog kapaciteta, a kojima se ne utiče na stabilnost i sigurnost objekta, ne menjaju konstruktivni elementi, ne menja spoljni izgled i ne utiče na bezbednost susednih objekata, saobraćaja, zaštite od požara i životne sredine;

35) sanacija jeste izvođenje građevinskih i drugih radova na postojećem objektu kojima se vrši popravka uređaja, postrojenja i opreme, odnosno zamena konstruktivnih elemenata objekta, kojima se ne menja spoljni izgled, ne utiče na bezbednost susednih objekata, saobraćaja i životne sredine i ne utiče na zaštitu prirodnog i nepokretnog kulturnog dobra, odnosno njegove zaštićene okoline, osim restauratorskih, konzervatorskih i radova na revitalizaciji;

36) investiciono održavanje je izvođenje građevinsko-zanatskih, odnosno drugih radova zavisno od vrste objekta u cilju poboljšanja uslova korišćenja objekta u toku eksploatacije;

Podnošenje zahteva za izdavanje rešenja kojim se odobrava izvođenje radova iz čl.145. Zakona vrši se u skladu sa čl.28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Za izvođenje radova iz čl.145. Zakona potrebno je prethodno pribaviti lokacijske uslove koji sadrže sve urbanističke, tehničke i druge uslove i podatke potrebne za izradu idejnog projekta, osim u slučajevima iz čl.2.st.2. Uredbe o lokacijskim uslovima (ovde): U skladu sa čl.2.st.2.Uredbe o lokacijskim uslovima, lokacijski uslovi se ne izdaju za izvođenje radova na investicionom održavanju objekta i uklanjanju prepreka za osobe sa invaliditetom, radove kojima se ne menja spoljni izgled, ne povećava broj funkcionalnih jedinica i kapacitet instalacija, adaptaciju, sanaciju, građenje zidanih ograda, kao i u svim ostalim slučajevima izvođenja radova kojima se ne vrši priključenje na komunalnu infrastrukturu odnosno ne menjaju kapaciteti i funkcionalnost postojećih priključaka na infrastrukturnu mrežu, osim u slučajevima za koje je Zakonom, odnosno planskim dokumentom propisana obaveza pribavljanja uslova.

Podnošenje zahteva za izdavanje lokacijskih uslova vrši se u skladu sa čl.6. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Prilog 7 Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata predstavlja obrazac Izjave da prilikom izvođenja radova nije došlo do odstupanja od Projekta za izvođenje objekta, te da je izvedeno stanje jednako projektovanom stanju. Kao što je u Vašem pitanju konstatovano, u Prilogu 12 istog Pravilnika precizirano je da ovu izjavu potpisuju odgovorno lice investitora, odgovorno lice vršioca stručnog nadzora i odgovorno lice izvođača radova.
Shodno tome, Izjava bi trebalo da bude potpisana od strane tri odgovorna lica i overena odgovarajućim pečatima ta tri pravna lica, odnosno preduzetnika. Pravilnikom o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata nije propisan broj primeraka predmetne Izjave. Međutim, s obzirom na to da je u članu 70. stav 1. Pravilnika navedeno da se (u slučaju da prilikom građenja objekta, odnosno izvođenja radova, nije došlo do odstupanja od projekta za izvođenje) prilaže izjava (u jednini), mišljenja smo da je dovoljno priložiti izjavu u jednom primerku.

U skladu sa  opštim pravilima građanskog prava koja se primenjuju na susedska prava,  ukoliko sused ne daje saglasnost drugom susedu za korišćenje njegove nepokretnosti u cilju vršenja neophodnih radova na objektu čiji je vlasnik drugi sused, može se podneti tužba sudu opšte nadležnosti kojom će se od suda tražiti da drugo lice obaveže na trpljenje.

U tom sudskom postupku utvrđivaće se opravdanost takvog tužbenog zahteva i u zavisnosti od okolnosti konkretnog slučaja I veštačenja koje će sud na predlog parničnih stranaka odrediti, zavisiće i odluka suda o tužbenom zahtevu.

Saglasno odredbama čl. 60. i 61. Zakona o državnom premeru i katastru („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/2009, 18/2010, 65/2013, 15/2015 - Odluka US RS i 96/2015), svojina i druga stvarna prava na nepokretnostima stiču se, prenose i ograničavaju upisom u katastar nepokretnosti (konstitutivnost upisa), a prestaju brisanjem upisa. Imalac prava na nepokretnosti obavezan je da podnese zahtev za upis nepokretnosti i prava svojine u katastar nepokretnosti.

Iz Vašeg pitanja se ne može zaključiti da li je objekat (zgrada) upisan u registar katastra nepokretnosti.

Ukoliko je zgrada evidentirana u registru katastra nepokretnosti, u cilju upisa prava svojine na posebnom delu objekta (stanu) neophodno je dokazati pravno sledbeništvo, odnosno da ste od lica koje je evidentirano kao vlasnik stana (neposredno ili posredno) stekli pravo svojine.

Ukoliko zgrada nije evidentirana u registru katastra nepokretnosti, potrebno je najpre sprovesti postupak za upis celog objekta u katastar nepokretnosti. Upis objekta u evidenciju katastra nepokretnosti vrši se na osnovu upotrebne dozvole. Ukoliko je za konkretnu zgradu izdata upotrebna dozvola, kako ste naveli u Vašem pitanju, potrebno je podneti zahtev za upis prava svojine na posebnom delu objekta u skladu sa članom 74. stav 5. tačka 2) Zakona o državnom premeru i katastru.

Članom 135. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se građevinska dozvola, odnosno rešenje o odobrenju izvođenja radova iz člana 145. Zakona, izdaje investitoru koji ima odgovarajuće pravo na zemljištu ili objektu. U skladu sa članom 135. stav 2. Zakona, kao odgovarajuće pravo na zemljištu smatra se pravo svojine, pravo zakupa na građevinskom zemljištu u javnoj svojini, kao i druga prava propisana Zakonom. Članom 135. stav 6. Zakona o planiranju i izgradnji regulisano je da se za izgradnju ili izvođenje radova na građevinskom zemljištu ili objektu koji je u vlasništvu više lica, kao dokaz o odgovarajućem pravu prilaže i overena saglasnost tih lica.

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, za izvođenje radova na zemljištu koje je u vlasništvu više lica, neophodna je overena saglasnost svih suvlasnika.  

1. Promena namene objekta bez izvođenja građevinskih radova, odnosno promena namene uz izvođenje građevinskih radova vrši se na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova, odnosno promena namene objekta, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole, u skladu sa čl.145.st.1. Zakona o planiranju i izgradnji.

Podnošenje zahteva za izdavanje rešenja kojim se odobrava promena namene objekta vrši se u skladu sa čl.28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Za izvođenje radova iz čl.145. Zakona potrebno je prethodno pribaviti lokacijske uslove koji sadrže sve urbanističke, tehničke i druge uslove i podatke potrebne za izradu idejnog projekta, osim u slučajevima iz čl.2.st.2. Uredbe o lokacijskim uslovima (ovde): U skladu sa čl.2.st.2.Uredbe o lokacijskim uslovima, lokacijski uslovi se ne izdaju za izvođenje radova na investicionom održavanju objekta i uklanjanju prepreka za osobe sa invaliditetom, radove kojima se ne menja spoljni izgled, ne povećava broj funkcionalnih jedinica i kapacitet instalacija, adaptaciju, sanaciju, građenje zidanih ograda, kao i u svim ostalim slučajevima izvođenja radova kojima se ne vrši priključenje na komunalnu infrastrukturu odnosno ne menjaju kapaciteti i funkcionalnost postojećih priključaka na infrastrukturnu mrežu, osim u slučajevima za koje je Zakonom, odnosno planskim dokumentom propisana obaveza pribavljanja uslova.

Podnošenje zahteva za izdavanje lokacijskih uslova vrši se u skladu sa čl.6. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

U konkrentom slučaju je moguće da se projektom za građevinsku dozvolu položaj objekta izmeni u odnosu na položaj objekta dat idejnim rešenjem, bez obzira što se promena položaja ne vrši zbog usklađivanja projekta sa uslovima za projektovanje i priključenje, s tim što ta odstupanja u položaju ne mogu biti u suprotnosti sa planskim dokumentom, kao ni ostalim uslovima za projektovanje i priključenje izdatim za taj objekat, shodno čl.17.st.3. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata (ovde).

U konkrentom slučaju nije moguće PGD-om odstupiti od položaja objekta datim idejnim rešenjem, ukoliko je to odstupanje u suprotnosti sa planskim dokumentom i ostalim uslovima za projektovanje i priključenje izdatim za taj objekat. Ukoliko je navedeno odstupanje u skladu sa planskim dokumentom, ali je u suprotnosti sa ostalim uslovima za projektovanje i priključenje, u tom slučaju potrebno je pristupiti izmeni lokacijskih uslova.  Podnošenje zahteva za izmenu lokacijskih uslova vrši se u skladu sa čl.15. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Ukoliko je u konkrentom slučaju već pribavljena građevinska dozvola, a ukoliko je nakon toga došlo do izmena u položaju objekta, potrebno je prisupiti izmeni rešenja o građevinskoj dozvoli. Članom 142.st.2. Zakona o planiranju i izgradnji (ovde) regulisano je u kojim slučajevima je potrebno prisupiti izmeni rešenja o građevinskoj dozvoli. Podnošenje zahteva za izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli vrši se u skladu sa čl.28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, dok je izdavanje novih loakcijskih uslova u postupku po zahtevu za izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli regulisano čl.27. ovog pravilnika.

Shodno čl.17.st.2. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata, projektom za građevinsku dozvolu vrši se razrada planirane koncepcije objekta utvrđene idejnim rešenjem na osnovu kog su pribavljeni lokacijski uslovi, a njegova usklađenost sa tim idejnim rešenjem obavezna je samo u pogledu bitnih elemenata na osnovu kojih su ti lokacijski uslovi, odnosno uslovi za projektovanje i priključenje utvrđeni (u zavisnosti od vrste objekta, odnosno radova npr: namena, BRGP, gabarit, horizontalna i vertikalna regulacija, položaj na parceli, pristup parceli, broj funkcionalnih jedinica, kapaciteti i način priključenja na komunalnu i drugu infrastrukturu i sl.)

Članom 17.st.3. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata propisano je da projekat za građevinsku dozvolu može odstupiti od idejnog rešenja i u pogledu bitnih elemenata koji prikazuju ili navode podatke neophodne za utvrđivanje lokacijskih uslova, ako se izmene vrše prilikom razrade tehničke dokumentacije, kao i radi usklađivanja tog projekta sa uslovima za projektovanje i priključenje, s tim što ta odstupanja ne mogu biti u suprotnosti sa planskim dokumentom, kao ni ostalim uslovima za projektovanje i priključenje izdatim za taj objekat.

Pozivni centar se bavi isključivo odredbama Zakona o planriranju i izgradnji iz decembra 2014. godine.

Ukoliko su u konkretnom slučaju lokacijski uslovi i građevinska dozvola prestali da važe, potrebno je ishodovati nove lokacijske uslove i građevinsku dozvolu.

Podnošenje zahteva za izdavanje lokacijskih uslova vrši se u skladu sa čl.6, dok se podnošenje zahteva za izdavanje građevinske dozvole vrši u skladu sa čl.16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Podnošenje zahteva vrši se kroz Centralni informacioni sistem, kome možete pristupiti ovde.

Sva uputstva za korišćenje portala za elektronsko podnošenje zahteva za građenje možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u sekciji E-procedura.