Članom 31. stav 1. tačka 1) Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da pravila građenja u važećem planskom dokumentu, između ostalog, sadrže vrstu i namenu odnosno kompatibilne namene objekata koji se mogu graditi u pojedinačnim zonama pod uslovima utvrđenim planskim dokumentom, odnosno klasu i namenu objekata čija je izgradnja zabranjena u tim zonama.

Imajući u vidu citiranu odredbu Zakona o planiranju i izgradnji, podatak o tome da li je zabranjena izgradnja određene klase i namene objekta u konkretnoj zoni, možete saznati uvidom u važeći planski dokument kojim je obuhvaćena parcela na kojoj je predviđena gradnja predmetnog objekta.

Članom 31. stav 1. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisano je da se prijava radova u skladu sa izdatom građevinskom dozvolom, rešenjem izdatim u skladu sa članom 145. Zakona, odnosno privremenom građevinskom dozvolom, vrši nadležnom organu kroz CIS, najkasnije osam dana pre početka izvođenja radova.

Imajući u vidu citiranu odredbu Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, prijava radova može se izvršiti samo za sve radove obuhvaćene građevinskom dozvolom.

Kada je reč o izjavi o završetku izrade temelja, mišljenja smo da prijavom treba da budu obuhvaćeni svi radovi (odnosno objekti) koji su obuhvaćeni građevinskom dozvolom.

Članom 135. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se građevinska dozvola izdaje investitoru koji uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole dostavi projekat za građevinsku dozvolu, ima odgovarajuće pravo na zemljištu ili objektu i koji je dostavio dokaze propisane podzakonskim aktom kojim se bliže uređuje sadržina i način izdavanja građevinske dozvole i platio odgovarajuće administrativne takse. Kao odgovarajuće pravo na zemljištu smatra se pravo svojine, pravo zakupa na građevinskom zemljištu u javnoj svojini, kao i druga prava propisana Zakonom, dok se za izgradnju ili izvođenje radova na građevinskom zemljištu ili objektu koji je u vlasništvu više lica, kao dokaz o odgovarajućem pravu prilaže i overena saglasnost tih lica.

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, ukoliko investitor ima pravo svojine ili neko drugo pravo propisano Zakonom na zemljištu na kome je planirana izgradnja, u cilju pribavljanja građevinske dozvole nije potrebno pribavljati saglasnost trećih lica. Ukoliko je reč o zemljištu koje je u vlasništvu više lica, kao dokaz o odgovarajućem pravu prilaže i overena saglasnost tih lica.

Izvođenje radova na dogradnji objekta (izvođenje građevinskih i drugih radova kojima se izgrađuje novi prostor van postojećeg gabarita objekta i sa njim čini građevinsku, funkcionalnu ili tehničku celinu) vrši se na osnovu građevinske dozvole.  Postupak podnošenja zahteva i dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole propisani su članom 135. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Pre podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole, neophodno je pribaviti lokacijske uslove, u skladu sa čl. 53a – 57. Zakona i članom 6. Pravilnika. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Stranica ne raspolaže podatkom o ukupnom iznosu taksi i naknada koje je potrebno platiti za izdavanje rešenja o građevinskoj dozvoli.

U slučaju izvođenja radova bez dokumentacije propisane Zakonom o planiranju i izgradnji, građevinski inspektor je u obavezi da preduzme neku od mera iz člana 176. Zakona.

Podnošenje zahteva za izdavanje dokumentacije potrebne za izvođenje radova na izgradnji objekta nije povezano sa preduzimanjem Zakonom propisanih mera od strane građevinskog inspektora u slučaju izvođenja radova bez propisane dokumentacije.

Članom 31. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisana je sadržina pravila građenja u planskom dokumentu. U stavu 5. istog člana regulisano je da pravila građenja u zavisnosti od vrste planskog dokumenta mogu da sadrže i druge uslove arhitektonskog oblikovanja, materijalizacije, završne obrade, kolorita i drugo.

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, odgovori na Vaša pitanja zavise od toga šta je predviđeno odgovarajućim odredbama planskog dokumenta kojim je obuhvaćena katastarska parcela na kojoj je planiranoizvođenje predmetnih radova.

U skladu sa članom 136. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji, rok za izdavanje građevinske dozvole je pet radnih dana od dana podnošenja zahteva.

Izvođenje radova na investicionom održavanju (izvođenje građevinsko-zanatskih, odnosno drugih radova zavisno od vrste objekta u cilju poboljšanja uslova korišćenja objekta u toku eksploatacije) vrši se vrši se na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole. Postupak izdavanja rešenja, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Članom 145. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se rešenje o odobrenju izvođenja radova izdaje investitoru koji ima odgovarajuće pravo u skladu sa članom 135. Zakona. U članu 135. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji regulisano je da se kao odgovarajuće pravo na zemljištu smatra pravo svojine, pravo zakupa na građevinskom zemljištu u javnoj svojini, kao i druga prava propisana Zakonom, dok je u stavu 6. istog člana propisano da se za izgradnju ili izvođenje radova na građevinskom zemljištu ili objektu koji je u vlasništvu više lica, kao dokaz o odgovarajućem pravu prilaže i overena saglasnost tih lica.

Imajući u vidu sve citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, zahtev za izdavanje rešenja o odobrenju izvođenja radova na investicionom održavanju podnosi vlasnik zemljišta, a ukoliko je predmetno zemljište u vlasništvu više lica, kao dokaz o odgovarajućem pravu prilaže i overena saglasnost tih lica.

Članom 97. stav 9. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se doprinos za uređivanje građevinskog zemljišta plaća kada se namena objekta, odnosno dela objekta, menja iz jedne namene u drugu namenu za koju je propisan veći iznos doprinosa.

Saglasno citiranoj odredbi Zakona o planiranju i izgradnji, ukoliko se promena namene odnosi samo na deo objekta (pri čemu se promena odnosi na namenu za koju je propisan veći iznos doprinosa), doprinos za uređivanje uređivanje građevinskog zemljišta plaća se samo za deo objekta za koji se vrši promena namene.

Kao što je u Vašem pitanju konstatovano, formulacijom iz člana 101. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji nije regulisan stepen izgradnje objekta koji se minimalno zahteva za izmenu ugovora o zakupu na građevinskom zemljištu u javnoj svojini, u slučaju promene vlasnika objekta, odnosno posebnog fizičkog dela objekta. Međutim, imajući u vidu činjenicu da je promena zakupca moguća na zahtev „novog vlasnika objekta, odnosno dela objekta“, mišljenja smo da je neophodno da je završena izgradnja barem dela objekta koji čini tehničko-tehnološku celinu i može se kao takav samostalno koristiti.