U postupku obrade zahteva za izdavanje rešenja o izmeni građevinske dozvole nadležni organ ne može pristupiti komunikaciji sa imaocima javnih ovlašćenja, s obzirom na to da se ova komunikacija odvija isključivo u slučaju obrade zahteva za izdavanje lokacijskih uslova. Takođe, shodno čl.26.st.1. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem (ovde), ako se izmena građevinske dozvole traži zbog odstupanja u odnosu na izdatu građevinsku dozvolu, a podaci navedeni u izvodu iz projekta za građevinsku dozvolu, koji je sastavni deo zahteva za izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli, nisu u skladu sa važećim lokacijskim uslovima, nadležni organ odbacuje zahtev za izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli, i upućuje podnosioca da pribavi nove lokacijske uslove, odnosno zatraži izmenu važećih lokacijskih uslova, a zatim nadležni organu tom postupku pribavlja SAMO ONE uslove za projektovanje i priključenje koji u važećim lokacijskim uslovima nisu u skladu sa traženom izmenom .

Izdavanje novih lokacijskih uslova u postupku po zahtevu za izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli

Član 26.

ako se izmena građevinske dozvole traži zbog odstupanja u odnosu na izdatu građevinsku dozvolu, a podaci navedeni u izvodu iz projekta za građevinsku dozvolu, koji je sastavni deo zahteva za izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli, nisu u skladu sa važećim lokacijskim uslovima, nadležni organ odbacuje zahtev za izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli, i upućuje podnosioca da pribavi nove lokacijske uslove, odnosno zatraži izmenu važećih lokacijskih uslova.

Na izdavanje lokacijskih uslova iz stava 1. ovog člana shodno se primenjuju odredbe ovog pravilnika koje se odnose na izdavanje lokacijskih uslova.

U slučaju iz stava 1. ovog člana, neće se tražiti izmena idejnog rešenja, već će se umesto idejnog rešenja koristiti separat izmena projekta za građevinsku dozvolu koji se menja, odnosno novi projekat za građevinsku dozvolu ako ga je investitor izradio.

U slučaju iz stava 1. ovog člana, nadležni organ pribavlja samo one uslove za projektovanje i priključenje koji u važećim lokacijskim uslovima nisu u skladu sa traženom izmenom.

Pozivni centar se bavi isključivo tumačenje odredbi Zakona o planiranju i izgradnji.

Članom 135. st.1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se građevinska dozvola, odnosno rešenje o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona, izdaje investitoru koji ima odgovarajuće pravo na zemljištu ili objektu. U skladu sa čl.135.st.2. ovog zakona, kao odgovarajuće pravo na zemljištu smatra se pravo svojine, pravo zakupa na građevinskom zemljištu u javnoj svojini, kao i druga prava propisana ovim zakonom.

Za postupanje u konkretnom slučaju potrebno je postaviti pitanje na mejl: ozakonjenje@mgsi.gov.rs, s obzirom na to da se pitanje odnosi na primenu Zakona o ozakonjenju („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 96/15).

Odbacivanje zahteva, pravo žalbe i pravo na podnošenje novog zahteva bez naplate

administrativne takse regulisano je čl.44. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde. Ukoliko podnosilac prilikom podnošenja usaglašenog zahteva, nakon prvobitno odbijenog zahteva, nije otklonio sve utvrđene nedostatke, potrebno je da podnese novi zahtev za izdavanje upotrebne dozvole.

U skladu sa čl.44.st.6. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, ako nadležni organ u postupku po zahtevu ne odobri upotrebu objekta, podnosilac zahteva ima pravo na povraćaj republičke administrativne takse za donošenje rešenja, navedene u članu 42. stav 2. tačka 3) ovog pravilnika, odnosno da tu taksu upotrebi u ponovljenom postupku.

Član 44.

Ako nisu ispunjeni formalni uslovi za dalje postupanje po zahtevu, propisani članom 43. ovog pravilnika, nadležni organ zahtev odbacuje zaključkom, u roku od pet radnih dana od dana podnošenja zahteva, uz navođenje razloga za takvu odluku.

Protiv zaključka iz stava 1. ovog člana podnosilac zahteva može izjaviti prigovor nadležnom opštinskom, odnosno gradskom veću, preko nadležnog organa, u roku od tri dana od dana dostavljanja.

Ako je zaključak iz stava 1. ovog člana donelo ministarstvo nadležno za poslove urbanizma i građevinarstva, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine, prigovor se izjavljuje Vladi, odnosno izvršnom organu autonomne pokrajine.

Ako podnosilac zahteva u roku od deset dana od dana prijema zaključka, a najkasnije 30 dana od njegovog objavljivanja na internet stranici nadležnog organa, podnese usaglašeni zahtev i otkloni sve utvrđene nedostatke, ne dostavlja dokumentaciju podnetu uz zahtev koji je odbačen, niti ponovo plaća administrativne takse i naknade navedene u članu 42. stav 2. tačka 3) ovog pravilnika.

Podnosilac zahteva može samo jednom iskoristiti pravo na podnošenje usaglašenog zahteva bez obaveze dostavljanja dokumentacije podnete uz zahtev koji je odbačen i ponovnog plaćanja administrativne takse za podnošenje zahteva i naknada navedenih u članu 42. stav 2. tačka 3) ovog pravilnika.

Ako nadležni organ u postupku po zahtevu ne odobri upotrebu objekta, podnosilac zahteva ima pravo na povraćaj republičke administrativne takse za donošenje rešenja, navedene u članu 42. stav 2. tačka 3) ovog pravilnika, odnosno da tu taksu upotrebi u ponovljenom postupku.

Ako uz usaglašeni zahtev iz stava 4. ovog člana podnosilac dostavi izmenjen dokument u odnosu na dokument koji je već dostavio uz odbačeni zahtev, nadležni organ će postupati po tom izmenjenom dokumentu. Ako zbog izmenjenog dokumenta nastupi dodatni formalni nedostatak koji je razlog za odbacivanje zahteva, podnosilac ne može ponovo koristiti pravo iz stava 4. ovog člana.

Shodno odredbama Zakona o planiranju i izgradnji nije moguće ishodovati građevinsku dozvolu, odnosno rešenje o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. koje se izdaje u slučaju rekonstrukcije, ukoliko ne postoji odgovarajuće pravo na zemljištu ili objektu propisano čl.135. Zakona o planiranju i izgradnji.

Članom 135. st.1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se građevinska dozvola, odnosno rešenje o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona, izdaje investitoru koji ima odgovarajuće pravo na zemljištu ili objektu. U skladu sa čl.135.st.2. ovog zakona, kao odgovarajuće pravo na zemljištu smatra se pravo svojine, pravo zakupa na građevinskom zemljištu u javnoj svojini, kao i druga prava propisana ovim zakonom.

Nadležni organ utvrđuje postojanje odgovarajućeg prava na objektu uvidom u evidenciju katatstra nepokretnosti. Ukoliko je objekat u postupku legalizacije, ne može biti evidentiran u evidenciji katastra nepokretnosti, pa samim tim ne može postojati ni odgovarajuće pravo na objektu u smislu člana 135. Zakona o planiranju i izgradnji. Iz svega navedenog proizlazi da nije moguće ishodovati rešenje o odobrenju izvođenja radova iz člana 145. Zakona koje se izdaje u slučaju rekonstrukcije objekta, sve dok je predmetni objekat u postupku legalizacije.

Na osnovu člana 60. Zakona o državnom premeru i katastru („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/2009, 18/2010, 65/2013, 15/2015 – odluka US i 96/2015 – odluka US), svojina i druga stvarna prava na nepokretnostima stiču se, prenose i ograničavaju upisom u katastar nepokretnosti, a prestaju brisanjem upisa. Članom 74. istog Zakona propisano je da upis nepokretnosti jeste upis podataka o parceli, objektu i posebnom delu objekta. Upis podataka o objektu zavisi od njegove klase i kategorije, odnosno od načina na koji su određeni u tehničkoj dokumentaciji po kojoj je objekat izgrađen.

Prema trenutno važećim propisima, klasifikacija i kategorizacija objekata regulisana je članom 7. Pravilnika o klasifikaciji objekata („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 22/2015).

Članom 114. stav 1. tačka 4) Zakona o državnom premeru i katastru regulisano je da promene u postupku održavanja katastra nepokretnosti obuhvataju, između ostalog, promene načina korišćenja objekta i posebnog dela objekta.

Pitanja u vezi sa primenom odredaba Zakona o državnom premeru i katastru, odnosno   promenom načina korišćenja objekta i posebnog dela objekta možete postaviti neposredno Republičkom geodetskom zavodu, kontakt mejl: kn@rgz.gov.rs 

Dokumentacija potrebna za izdavanje upotrebne dozvole propisana je članom 158. stav 3. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 42. stav 2. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Prema odredbama citiranih propisa, uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole prilažu se:

• projekat za izvođenje sa potvrdom i overom investitora, lica koje vrši stručni nadžor i izvođača radova da je izvedeno stanje jednako projektovanom, ako u toku građenja nije odstupljeno od projekta za izvođenje ili projekat izvedenog objekta, izrađen u skladu sa pravilnikom kojim se uređuje sadržina tehničke dokumentacije;
• izveštaj komisije za tehnički pregled, kojim se utvrđuje da je objekat podoban za upotrebu, sa predlogom za izdavanje upotrebne dozvole;
• dokaz o uplati administrativne takse za podnošenje zahteva i donošenje rešenja kojim se dozvoljava upotreba radova, kao i dokaz o uplati naknade za Centralnu evidenciju, uključujući i naknade za podnetu prijavu završetka temelja i završetka objekta u konstruktivnom smislu, ako su te prijave podnošene za objekat za koji se traži upotrebna dozvola;
• sertifikat o energetskim svojstvima objekta, ako je za objekat propisana obaveza pribavljanja sertifikata o energetskim svojstvima;
• elaborat geodetskih radova za izvedeni objekat i posebne delove objekta;
• elaborat geodetskih radova za podzemne instalacije.

Članom 155. stav 5. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da, izuzetno od opšteg pravila (po kome investitor obezbeđuje tehnički pregled objekta), tehnički pregled objekta, ili dela objekta koji predstavlja celinu i može se kao takav samostalno koristiti, može obezbediti i drugo lice koje za to ima interes, u kom slučaju to lice snosi troškove tehničkog pregleda, nakon čega ima pravo da podnese zahtev za izdavanje upotrebne dozvole.

Imajući u vidu odredbe člana 155. stav 5. Zakona o planiranju i izgradnji, svako zainteresovano lice može da obezbedi vršenje tehničkog pregleda, a nakon toga i da podnese zahtev za izdavanje upotrebne dozvole, uz obavezu da uz zahtev podnese svu dokumentaciju propisanu članom 158. stav 3. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 42. stav 2. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Upis podataka o objektu zavisi od njegove klase i kategorije, odnosno od načina na koji su određeni u tehničkoj dokumentaciji po kojoj je objekat izgrađen.

Članom 114. stav 1. tačka 4) Zakona o državnom premeru i katastru regulisano je da promene u postupku održavanja katastra nepokretnosti obuhvataju, između ostalog, promene načina korišćenja objekta i posebnog dela objekta. Pitanja u vezi sa primenom odredaba Zakona o državnom premeru i katastru, odnosno promenom načina korišćenja objekta i posebnog dela objekta možete postaviti neposredno Republičkom geodetskom zavodu, kontakt mejl: kn@rgz.gov.rs 

Kada je reč o izvođenju radova na posebnom delu objekta (stanu), primenjuju se opšte odredbe Zakona o planiranju i izgradnju koje regulišu imovinsko - pravne odnose u cilju izvođenja radova na predmetnom objektu. U vezi sa tim, članom 135. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se građevinska dozvola se izdaje investitoru koji uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole dostavi projekat za građevinsku dozvolu, ima odgovarajuće pravo na zemljištu ili objektu i koji je dostavio dokaze propisane podžakonskim aktom kojim se bliže uređuje sadržina i način izdavanja građevinske dozvole i platio odgovarajuće administrativne takse.

Za izvođenje radova na posebnom delu objekta neophodno je dostaviti dokaz o pravu svojine, iz čega proizlazi da zakupac ne može biti investitor predmetnih radova. U vezi sa tim, Zakonom o planiranju i izgradnji je predviđena mogućnost da treće lice (npr. zakupac posebnog dela objekta) bude finansijer izvođenja radova, ako je uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole priložen ugovor između investitora i finansijera, overen u skladu sa zakonom koji uređuje overu potpisa, u kome se investitor saglasio da nosilac prava i obaveze iz građevinske dozvole bude i finansijer. U tom slučaju, finansijer solidarno sa investitorom odgovara za sve obaveze prema trećim licima, koje su posledica radnji koje preduzme u skladu sa ovlašćenjima koja su mu preneta ugovorom, u skladu sa članom 135a stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji.

Na osnovu podataka koje ste dali u svom pitanju kao I činjenice da izveštaj na osnovu kojeg se utvrđuje šta čini zemljište za redovnu upotrebu zgrade na osnovu podataka iz važećeg planskog dokumenta izdaje organ opštine nadležan za urbanizam  u svakom pojedinačnom odnosno konkretnom slučaju, nismo u mogućnosti da odgovorimo koje su mogućnosti za utvrđivanje zemljišta za redovnu upotrebu.

U svakom slučaju, ukoliko ste u Katastru upisani kao sopstvenik jednog od objekata ali ne I kao sopstvenik zemljišta pod objektom,   ispunjavate uslove iz člana 70 stav 3 tač. 1 Zakona o planiranju I izagradnji da podnesete zahtev službi opštine nadležnoj za imovinskopravne poslove. Sva ova pitanja na koje ukazujete mogu se raspraviti u konkretnom postupku za utvđivanje zemljišta za redovnu upotrebu zgrade.  

Dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole propisana je članom 42. stav 2. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Citiranim članom Pravilnika propisano je da se uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole dostavlja sledeća dokumentacija:
1) projekat za izvođenje sa potvrdom i overom investitora, lica koje vrši stručni nadzor i izvođača radova da je izvedeno stanje jednako projektovanom, ako u toku građenja nije odstupljeno od projekta za izvođenje ili projekat izvedenog objekta, izrađen u skladu sa pravilnikom kojim se uređuje sadržina tehničke dokumentacije;
2) izveštaj komisije za tehnički pregled, kojim se utvrđuje da je objekat podoban za upotrebu, sa predlogom za izdavanje upotrebne dozvole;
3) dokaz o uplati administrativne takse za podnošenje zahteva i donošenje rešenja kojim se dozvoljava upotreba radova, kao i dokaz o uplati naknade za Centralnu evidenciju, uključujući i naknade za podnetu prijavu završetka temelja i završetka objekta u konstruktivnom smislu, ako su te prijave podnošene za objekat za koji se traži upotrebna dozvola;
4) sertifikat o energetskim svojstvima objekta, ako je za objekat propisana obaveza pribavljanja sertifikata o energetskim svojstvima;
5) elaborat geodetskih radova za izvedeni objekat i posebne delove objekta;
6) elaborat geodetskih radova za podzemne instalacije.
Kada je reč o objektima kategorije "A", uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole ne dostavljaju se projekat za izvođenje (saglasno članu 18. stav 4. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata) i izveštaj o tehničkom pregledu (saglasno članu 5. stav 1. Pravilnika o objektima na koje se ne primenjuju pojedine odredbe Zakona o planiranju i izgradnji). Umesto izveštaja o tehničkom pregledu, za objekte kategorije "A" investitor uz zahtev za upotrebnu dozvolu dostavlja potvrdu izdatu od strane lica koje ispunjava uslove propisane Zakonom za odgovornog projektanta, odnosno odgovornog izvođača radova za tu vrstu objekata, o tome da je:
1) izgradnja objekta završena i objekat izveden u skladu sa tehničkom dokumentacijom na osnovu koje je izdata građevinska dozvola;
2) objekat priključen ili je podoban da bude priključen na infrastrukturnu mrežu, za priključke koji su predviđeni građevinskom dozvolom.

Članom 3.st.2. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem regulisano je da se sva akta koja donose, odnosno razmenjuju, nadležni organ i imaoci javnih ovlašćenja u objedinjenoj proceduri i/ili radi upotrebe u toj proceduri, kao i drugi dokumenti koje podnosilac zahteva, nadležni organ i imaoci javnih ovlašćenja dostavljaju u objedinjenoj proceduri, dostavljaju u formi elektronskog dokumenta, u pdf formatu, potpisanom kvalifikovanim elektronskim potpisom.

Dalje, stavom 3. istog člana propisano je da se, izuzetno od stava 2. ovog člana, tehnička dokumentacija dostavlja u dwf ili dwg formatu, potpisanom kvalifikovanim elektronskim potpisom, u skladu sa propisom koji uređuje sadržinu, način i postupak izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata, a ako taj format nije potpisan, ta dokumentacija se dostavlja i u pdf formatu, potpisanom kvalifikovanim elektronskim potpisom.

Prilogom 12 definisano je šta se podrazumeva pod prevođenjem tehničke dokumentacija iz papirne u elektronsku formu:

6) prevođenje tehničke dokumentacije iz papirne u elektronsku formu jeste skeniranje te dokumentacije sastavljene u papirnoj formi (prevođenje u .pdf format), svojeručno potpisane i overene pečatom projektne organizacije i ličnih licenci, u skladu sa ovim pravilnikom i potvrđivanje elektronskim potpisom, za potrebe objedinjene procedure, da je ta elektronska kopija verna originalu te tehničke dokumentacije.

Dakle, ukoliko u postupku podnosenja zahteva prilazete pdf i dwg format, elektronski potpisan i čitljiv, smatramo da ste ispunili zahteve propisane pravilnikom.