Članom 19. Pravilnika o opštim pravilima za parcelaciju, regulaciju i izgradnju (“Službeni glasnik Republike Srbije” broj 22/2015) propisano je da se opštim pravilima za izgradnju uređuju vrste i kompatibilne namene objekata koji se mogu graditi u pojedinačnim zonama, odnosno klasa i namena objekata čija izgradnja je zabranjena u tim zonama, položaj objekta u odnosu na regulaciju i u odnosu na granice građevinske parcele, udaljenost objekta, visina ili spratnost objekta, uslovi za izgradnju drugih objekata na istoj građevinskoj parceli, postavljanje ograde, uslove i način obezbeđivanja pristupa parceli i prostora za parkiranje i garažiranje vozila i dr, a iskazuju se sistemom urbanističkih pravila i pokazatelja (indeks izgrađenosti ili indeks zauzetosti) i odnose se na pojedinačne građevinske parcele, kao i drugi uslovi arhitektonskog oblikovanja, materijalizacije, završne obrade, kolorita i drugo. Članom 21. stav 2. istog Pravilnika  propisano je da se na poljoprivrednom zemljištu mogu graditi:

• stambeni objekti za poljoprivredno domaćinstvo;
• ekonomski objekti (za smeštaj stoke, proizvodni objekti, objekti za preradu poljoprivrednih proizvoda, proizvodni i servisno-radni objekti u funkciji poljoprivrede (hladnjače, magacini, prehrambeni proizvodni pogoni i sl.);
• objekti za skladištenje poljoprivrednih proizvoda, kao i garaže za poljoprivrednu mehanizaciju, mašine i vozila);
• pomoćni objekti koji su u funkciji poljoprivrede (garaže, koševi, ambari, ostave, nadstrešnice i sl.);
• infrastrukturni objekti, uz saglasnost nadležnog ministarstva.

Imajući u vidu citirane odredbe Pravilnika o opštim pravilima za parcelaciju, regulaciju i izgradnju, potrebno je izvršiti uvid u planski dokument za predmetnu parcelu kako bi se utvrdile vrste i kompatibilne namene objekata koji se mogu graditi, kao i klasa i namena objekata čija izgradnja je zabranjena. Pritom, na poljoprivrednom zemljištu se mogu graditi samo stambeni objekti za poljoprivredno domaćinstvo.

Ukoliko iz planskog dokumenta proizlazi da nije moguće graditi stambenu kuću na poljoprivrednom zemljištu, neophodno je izvršiti promenu namene poljoprivrednog u građevinsko zemljište.

Za postavljanje montažnog objekta potrebno je prvo pribaviti lokacijske uslove, a zatim i građevinsku dozvolu. Međutim, magacini po svojoj prirodi spadaju u pomoćne objekte u smislu definicije iz člana 2. tačka 24) Zakona o planiranju i izgradnji. Izvođenje radova na izgradnji pomoćnih objekata vrši se na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole. Postupak izdavanja rešenja kojim se odobrava izvođenje radova, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu http://gradjevinskedozvole.rs, u okviru Sekcije „Propisi“.

Kada je reč o odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, članom 133. propisani su radovi za koje građevinsku dozvolu za izgradnju objekata izdaje ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva, dok je u članu 134. stav 2. Zakona navedeno da se jedinicama lokalne samouprave poverava izdavanje građevinskih dozvola za izgradnju objekata koji nisu određeni u članu 133. Zakona.

Imajući u vidu da radovi koje ste opisali u Vašem pitanju nisu obuhvaćeni članom 133. Zakona o planiranju i izgradnji, za izdavanje građevinske dozvole u konkretnom slučaju nadležna je ejdinica lokalne samouprave.

Zbog činjenice da je reč o radovima koje bi trebalo izvesti na teritoriji grada Beograda, treba imati u vidu i odredbe Statuta grada Beograda (“Službeni list grada Beograda” broj 39/2008, 6/2010, 23/2013, 7/2016 - Odluka US RS i 17/2016). Članom 25. stav 1. tačka 5. Statuta grada Beograda propisano je da Grad, preko svojih organa, u skladu sa Ustavom i zakonom, izdaje građevinske dozvole za izgradnju i rekonstrukciju objekata preko 800 m² bruto razvijene građevinske površine, dok je članom 77. stav 1. tačka 6. Statuta regulisano da gradska opština, u skladu sa zakonom i Statutom, preko svojih organa donosi rešenje u prvom stepenu o građevinskoj dozvoli za izgradnju ili rekonstrukciju objekata do 800 m² bruto razvijene građevinske površine.

Iz Vašeg pitanja proizlazi da je reč o radovima na ravnom krovu, a da je površina krova koji je predmet intervencije manja od 800 m² bruto razvijene građevinske površine. Shodno tome, mišljenja smo da je u konkretnom slučaju za izdavanje rešenja za odobrenje izvođenja radova po članu 145. Zakona o planiranju i izgradnji nadležna gradska opštna na čijoj teritoriji bi trebalo izvesti radove (Novi Beograd).

Propuštanje investitora da podnese prijavu završetka izgradnje temelja i završetka izgradnje objekta u konstruktivnom smislu je pre svega pitanje koje se tiče savesnog odnosno nesavesnog postupanja investitoora i propuštanja građevinske inspekcije da vrši kontrolu koja joj je zakonom stavljena u nadležnost. 

Ukoliko je do odstupanja prilikom izgradnje objekta došlo u znatnoj meri u odnosu na izdate lokacijske uslove i tehničku dokumentaciju na osnovu koje je izdato rešenje o građevinskoj dozvoli, u tom slučaju radi se o riziku za koji je odgovoran sam investitor.

Nijednom odredbom zakona nije predviđeno ukoliko je došlo do propuštanja podnošenja ovih prijava da nadležni organ može odbiti bilo koji zahtev koji se podnosi nakon završetka izgradnje objekta ukoliko je uz zahtev dostavljena odgovarajuća propisana dokumentacija. 

Iz tog razloga smatramo da ukoliko podnosilac zahteva uz zahtev za priključenje dostavi rešenje o građevinskoj dozvoli i projekat izvedenog stanja iz kojeg se vidi da nije došlo do znatnih odstupanja u odnosu na izdate lokacijske uslove i tehničku dokumentaciju na osnovu koje je izdata građevinska dozvola, nema smetnji da se isti prosledi imaocima javnih ovlašćenja na dalji postupak.

Ukoliko imalac javnih ovlašćenja prilikom postupanja po tom zahtevu utvrdi da je došlo do povećanja kapaciteta objekta u odnosu na uslove za projektovanje i priključenje koji su izdati u postupku izdavanja lokacijskih uslova, u tom slučaju može odbiti priključenje tog objekta na odgovarajuću infrastrukturu u kom slučaju je investitor u obavezi da podnese zahtev za izmenu izdatih lokacijskih uslova a potom i zahtev za izmenu već izdatog rešenja o građevinskoj dozvoli.

Na osnovu podataka navedenih u pitanju, mišljenja smo da je u konkretnom slučaju reč o radovima na rekonstrukciji objekta, koji se izvode na osnovu rešenja o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona, a koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole.

U skladu sa definicijom iz čl.2. tač.32) Zakona o planiranju i izgradnji, rekonstrukcija jeste izvođenje građevinskih radova na postojećem objektu u gabaritu i volumenu objekta, kojima se: utiče na stabilnost i sigurnost objekta i zaštitu od požara; menjaju konstruktivni elementi ili tehnološki proces; menja spoljni izgled objekta ili povećava broj funkcionalnih jedinica, vrši zamena uređaja, postrojenja, opreme i instalacija sa povećanjem kapaciteta.

Podnošenje zahteva za izdavanje rešenja kojim se odobrava izvođenje radova iz čl.145. Zakona vrši se u skladu sa čl.28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Za izvođenje radova iz čl.145. Zakona potrebno je prethodno pribaviti lokacijske uslove koji sadrže sve urbanističke, tehničke i druge uslove i podatke potrebne za izradu idejnog projekta, osim u slučajevima iz čl.2.st.2. Uredbe o lokacijskim uslovima (ovde): U skladu sa čl.2.st.2.Uredbe o lokacijskim uslovima, lokacijski uslovi se ne izdaju za izvođenje radova na investicionom održavanju objekta i uklanjanju prepreka za osobe sa invaliditetom, radove kojima se ne menja spoljni izgled, ne povećava broj funkcionalnih jedinica i kapacitet instalacija, adaptaciju, sanaciju, građenje zidanih ograda, kao i u svim ostalim slučajevima izvođenja radova kojima se ne vrši priključenje na komunalnu infrastrukturu odnosno ne menjaju kapaciteti i funkcionalnost postojećih priključaka na infrastrukturnu mrežu, osim u slučajevima za koje je Zakonom, odnosno planskim dokumentom propisana obaveza pribavljanja uslova.

Podnošenje zahteva za izdavanje lokacijskih uslova vrši se u skladu sa čl.6. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Iz pitanja se ne može zaključiti o kakvim radovima je u konkretnom slučaju reč.

Ukoliko je u konkretnom slučaju reč o radovima iz čl.145. Zakona, kojima se ne izgrađuje nov prostor izvan gabarita i volumena postojećeg objekta, za izvođenje ovih radova potrebno je pribaviti rešenje o odobrenju izvođenja radova, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole. Podnošenje zahteva za izdavanje rešenja kojim se odobrava izvođenje radova iz čl.145. Zakona vrši se u skladu sa čl.28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

U zavisnosti od radova iz čl.145. Zakona koji se izvode u konkretno slučaju, shodno definicijama iz čl.2. Zakona o planiranju i izgradnji, može biti reč o:

32) rekonstrukcija jeste izvođenje građevinskih radova na postojećem objektu u gabaritu i volumenu objekta, kojima se: utiče na stabilnost i sigurnost objekta i zaštitu od požara; menjaju konstruktivni elementi ili tehnološki proces; menja spoljni izgled objekta ili povećava broj funkcionalnih jedinica, vrši zamena uređaja, postrojenja, opreme i instalacija sa povećanjem kapaciteta;

34) adaptacija jeste izvođenje građevinskih i drugih radova na postojećem objektu, kojima se: vrši promena organizacije prostora u objektu, vrši zamena uređaja, postrojenja, opreme i instalacija istog kapaciteta, a kojima se ne utiče na stabilnost i sigurnost objekta, ne menjaju konstruktivni elementi, ne menja spoljni izgled i ne utiče na bezbednost susednih objekata, saobraćaja, zaštite od požara i životne sredine;

35) sanacija jeste izvođenje građevinskih i drugih radova na postojećem objektu kojima se vrši popravka uređaja, postrojenja i opreme, odnosno zamena konstruktivnih elemenata objekta, kojima se ne menja spoljni izgled, ne utiče na bezbednost susednih objekata, saobraćaja i životne sredine i ne utiče na zaštitu prirodnog i nepokretnog kulturnog dobra, odnosno njegove zaštićene okoline, osim restauratorskih, konzervatorskih i radova na revitalizaciji;

36) investiciono održavanje je izvođenje građevinsko-zanatskih, odnosno drugih radova zavisno od vrste objekta u cilju poboljšanja uslova korišćenja objekta u toku eksploatacije.

Za potrebe izdavanja rešenja o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona vrši se izrada idejnog projekta, osim u slučaju izvođenja radova na investicionom održavanju, odnosno uklanjanju prepreka za kretanje osoba sa invaliditetom, u kom slučaju se dostavlja samo tehnički opis i popis radova. Sadržaj idejnog projekta propisan je čl. 42-49. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata (ovde).

Za izvođenje radova iz čl.145. Zakona potrebno je prethodno pribaviti lokacijske uslove koji sadrže sve urbanističke, tehničke i druge uslove i podatke potrebne za izradu idejnog projekta, osim u slučajevima iz čl.2.st.2. Uredbe o lokacijskim uslovima (ovde): U skladu sa čl.2.st.2.Uredbe o lokacijskim uslovima, lokacijski uslovi se ne izdaju za izvođenje radova na investicionom održavanju objekta i uklanjanju prepreka za osobe sa invaliditetom, radove kojima se ne menja spoljni izgled, ne povećava broj funkcionalnih jedinica i kapacitet instalacija, adaptaciju, sanaciju, građenje zidanih ograda, kao i u svim ostalim slučajevima izvođenja radova kojima se ne vrši priključenje na komunalnu infrastrukturu odnosno ne menjaju kapaciteti i funkcionalnost postojećih priključaka na infrastrukturnu mrežu, osim u slučajevima za koje je Zakonom, odnosno planskim dokumentom propisana obaveza pribavljanja uslova.

Podnošenje zahteva za izdavanje lokacijskih uslova vrši se u skladu sa čl.6. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Ukoliko je u konkretnom slučaju reč o radovima kojima se izgrađuje nov prostor izvan gabarita i volumena postojećeg objekta, u tom slučaju je potrebno pribaviti prvo lokacijske uslove, a zatim građevinsku dozvolu. Takođe, pre izdavanja lokacijskih uslova možete organu nadležnom za izdavanje građevinske dozvole da podnesete zahtev za izdavanje informacije o lokaciji, koja sadrži podatke i mogućnostima i ograničenjima gradnje na određenoj kat. parceli u skladu sa važećim planskim dokumentom.

Podnošenje zahteva za izdavanje lokacijskih uslova vrši se u skladu sa čl.6, dok se podnošenje zahteva za izdavanje građevinske dozvole vrši se u skladu sa čl.16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Iz pitanja se ne može zaključiti o kakvim radovima je u konkrentom slučaju reč.

Ukoliko je u konkretnom slučaju reč o radovima na tekućem održavanju objekta iz čl.144. Zakona o planiranju i izgradnji, za izvođenje ovih radova nije potrebno pribavljati akt nadležnog organa za gradnju. U skladu sa čl. 2. tač. 36a) Zakona o planiranju i izgradnji, tekuće (redovno) održavanje objekta jeste izvođenje radova koji se preduzimaju radi sprečavanja oštećenja koja nastaju upotrebom objekta ili radi otklanjanja tih oštećenja, a sastoje se od pregleda, popravki i preduzimanja preventivnih i zaštitnih mera, odnosno svi radovi kojima se obezbeđuje održavanje objekta na zadovoljavajućem nivou upotrebljivosti, a radovi na tekućem održavanju stana jesu krečenje, farbanje, zamena obloga, zamena sanitarija, radijatora i drugi slični radovi.

Ukoliko je u konkretnom slučaju reč o radovima iz čl.145. Zakona o planiranju i izgradnji (ovde),izvođenje ovih radova vrši se na osnovu rešenja o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole. Podnošenje zahteva za izdavanje rešenja kojim se odobrava izvođenje radova iz čl.145. Zakona vrši se u skladu sa čl.28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

U skladu sa čl.2. Zakona o planiranju i izgradnji, u zavisnosti od radova koji se izvode u konkretnom slučaju može biti reč o:

32) rekonstrukcija jeste izvođenje građevinskih radova na postojećem objektu u gabaritu i volumenu objekta, kojima se: utiče na stabilnost i sigurnost objekta i zaštitu od požara; menjaju konstruktivni elementi ili tehnološki proces; menja spoljni izgled objekta ili povećava broj funkcionalnih jedinica, vrši zamena uređaja, postrojenja, opreme i instalacija sa povećanjem kapaciteta;

34) adaptacija jeste izvođenje građevinskih i drugih radova na postojećem objektu, kojima se: vrši promena organizacije prostora u objektu, vrši zamena uređaja, postrojenja, opreme i instalacija istog kapaciteta, a kojima se ne utiče na stabilnost i sigurnost objekta, ne menjaju konstruktivni elementi, ne menja spoljni izgled i ne utiče na bezbednost susednih objekata, saobraćaja, zaštite od požara i životne sredine;

35) sanacija jeste izvođenje građevinskih i drugih radova na postojećem objektu kojima se vrši popravka uređaja, postrojenja i opreme, odnosno zamena konstruktivnih elemenata objekta, kojima se ne menja spoljni izgled, ne utiče na bezbednost susednih objekata, saobraćaja i životne sredine i ne utiče na zaštitu prirodnog i nepokretnog kulturnog dobra, odnosno njegove zaštićene okoline, osim restauratorskih, konzervatorskih i radova na revitalizaciji;

36) investiciono održavanje je izvođenje građevinsko-zanatskih, odnosno drugih radova zavisno od vrste objekta u cilju poboljšanja uslova korišćenja objekta u toku eksploatacije.

Uz zahtev za izdavanje rešenja o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona potrebno je priložiti idejni projekat, osim u slučaju investicionog održavanja kada se ne dostavlja idejnip rojekat, već samo tehnički opis i popis radova, u skladu sa čl.145.st2. Zakona o planiranju i izgradnji, koji možete pronaći ovde. Tehnički opis i popis radova koji se prilaže uz zahtev za izdavanje rešenja o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona za izvođenje radova na investicionom održavanju  ne mora da izrađuje stručno lice sa licencom, već to može da uradi lice koje je investitor radova (koji može biti i fizičko lice).

Podnošenje zahteva vrši se kroz Centralni informacioni sistem, kome možete pristupiti ovde.

Sva uputstva za korišćenje portala za elektronsko podnošenje zahteva za građenje možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u sekciji E-procedura.

Predmet regulisanja Zakona o stanovanju i održavanju stambenih zgrada definisan je u članu 1. tog zakona. Kako se ovim zakonom reguliše održivi razvoj stanovanja, upravljanje, korišćenje i održavanje stambene zgradom, posebnih i zajedničkih delova zgrade, na oblast planiranja i izgradnje, odredbe ovog Zakona ne mogu se primenjivati osim kada je, u slučaju nadgradnje, pripajanja zajedničkih delova zgrade i pretvaranja zajedničke prostorije u stan, shodno članu 135. Zakona o planiranju izgradnji  potrebno dostaviti odgovarajući pravni osnov radi utvrđivanja postojanja prava podobnog za izdavanje građevinske dozvole.

Zakonodavac je u članu 3 st. 2 tač. 4 Zakona o stanovanju i održavanju stambenih zgrada definisao prodičnu zgradu sa najviše 2 stana za koju se u smislu tog zakona, ne primenjuju prava i obaveze utvrđene tim propisom. Ukoliko bi se radilo o porodičnoj zgradi sa vise od dva stana (što nije nemoguće u praksi ako se radi npr. o porodičnoj zajednici u kojoj 1 stan koriste roditelji a npr preostala 2 ili 3 stana njihova deca sa svojim porodicama), u tom slučaju na stanare te zgrade bi se primenjivale odgovarajuće odredbe o upravljanju, korišćenju i održavanju stamebne zgrade koje su propisane Zakonom o stanovanju i održavanju stambenih zgrada.

Dakle, definicija porodične zgrade iz člana 3 st.2 tač. 4  Zakona o stanovanju I održavanju stambene zgrade kao zgrade sa najviše 2 stana ne može da se analogno koristi u slučaju planiranja i izgradnje novih objekata u kom slučaju je potrebno koristiti postojeće podzakonske propise za tu oblast.

Članovima 65 - 67. Zakona o planiranju i izgradnji regulisani su postupci preparcelacije i parcelacije, dok su članom 68. Zakona regulisani ispravka granica susednih katastarskih parcela, spajanje susednih katastarskih parcela istog vlasnika, kao i spajanje susednih parcela na kojima je isto lice vlasnik ili dugoročni zakupac na osnovu ranijih propisa.

Shodno članu 65. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji, na većem broju katastarskih parcela može se obrazovati jedna ili više građevinskih parcela na osnovu projekta preparcelacije, na način i pod uslovima utvrđenim u planskom dokumentu, a ukoliko planski dokument nije donet, obrazovaće se na osnovu podzakonskog akta kojim se utvrđuju opšta pravila parcelacije, regulacije i izgradnje (Pravilnik o opštim pravilima za parcelaciju, regulaciju i izgradnju - „Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 22/2015).

Shodno članu 68. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji, ispravka granica susednih katastarskih parcela, spajanje susednih katastarskih parcela istog vlasnika, kao i spajanje susednih parcela na kojima je isto lice vlasnik ili dugoročni zakupac na osnovu ranijih propisa, vrši se na osnovu elaborata geodetskih radova.

Ukoliko je u konkretnom slučaju potrebno izvršiti ispravku (a ne izmenu) granica susednih parcela, primenjuju se odredbe člana 68. Zakona o planiranju i izgradnji, što podrazumeva rešavanje imovinsko - pravnih odnosa u skladu sa članom 68. stav 3. Zakona, a nakon toga i izradu pre izrde elaborata geodetskih radova.

Ukoliko ne postoji potreba za ispravkom granica susednih parcela, formiranje više građevinskih parcela na većem broju katastarskih parcela vrši se u postupku preparcelacije, u skladu sa odredbama čl. 65 - 67. Zakona o planiranju i izgradnji.

. Dokumentacija koja se dostavlja uz prijavu radova propisana je članom 148. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 31. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Nadležni organ, po prijemu prijave radova, vrši proveru ispunjenosti formalnih uslova propisanih članom 32. stav 1. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Ukoliko utvrdi da nisu ispunjeni formalni uslovi, nadležni organ bez odlaganja odbacuje prijavu i obaveštava podnosioca da nisu ispunjeni uslovi za prijavu radova, odnosno izvođenje radova. Odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, kao i Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem nije propisana mogućnost dopune/ispravke prijava radova. Ukoliko nakon odbacivanja prijave radova istekne rok važenja građevinske dozvole, podnosilac zahteva je u obavezi da ponovo sprovede postupak za izdavanje građevinske dozvole.

2. Nejsano je na šta se misli pod formulacijom „sve što je navedeno u izdatim građevinskim dozvolama”. Rok važenja građevinske dozvole određuje se u samoj građevinskoj dozvoli, a postupak prijave radova vrši se u skladu sa propisima koji su na snazi u vreme podnošenja prijave.
3. Građevinska dozvola ističe na dan koji je određen u samoj građevinskoj dozvoli, u skladu sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji. Prema odredbama važećeg Zakona, investitor jeste u obavezi da otpočne sa građenjem objekta, odnosno izvođenjem radova, u roku od dve godine od dana pravnosnažnosti rešenja kojim je izdata građevinska dozvola.
4. Mogućnost produžetka važenja pravnosnažne građevinske dozvole, propisana članom 140. stav 4. Zakona o planiranju i izgradnji, odnosi se na sve vrste objekata (pa i na objekat za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora energije od 10 MW i više).
5. Članom 178. tačka 6) Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da, ukoliko građevinski inspektor u vršenju inspekcijskog nadzora utvrdi da objekat za koji je izdata građevinska dozvola, koji nije završen u roku sadržanom u prijavi početka građenja objekta, odnosno izvođenja radova, narediće rešenjem investitoru da u roku koji ne može biti kraći od 30 ni duži od 90 dana, završi građenje objekta, odnosno izvođenje radova, a ako investitor ne završi objekat u ostavljenom roku, podneće prijavu za učinjeni prekršaj, odnosno privredni prestup. Članom 202. Zakona propisano je da će se novčanom kaznom od 1.500.000 do 3.000.000 dinara kazniti za privredni prestup privredno društvo ili drugo pravno lice, koje je investitor, ako ne završi građenje objekta, odnosno izvođenje radova u ostavljenom roku, dok će se za isti privredni prestup kazniti i odgovorno lice u privrednom društvu ili drugom pravnom licu, novčanom kaznom od 100.000 do 200.000 dinara. Prijavu za privredni prestup podnosi nadležni građevinski inspektor.

Nesporno je da je članom 142. stav 4. Zakona o planiranju i izgradnji propisano da će nadležni organ, postupajući po zahtevu za izmenu građevinske dozvole, ako izmena nije u saglasnosti sa izdatim lokacijskim uslovima, po službenoj dužnosti u objedinjenoj proceduri od imaoca javnih ovlašćenja pribaviti izmenjene uslove i u skladu sa njima doneti rešenje po zahtevu investitora. Sistem za izdavanje dokumenata za građenje u elektronskom obliku (CEOP) trenutno ne predviđa mogućnost da nadležni organ po službenoj dužnosti pokrene postupak za pribavljanje izmenjenih uslova za projektovanje i priključenje od imalaca javnih ovlašćenja.
Za razliku od citirane odredbe Zakona, članom 26. stav 1. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisano da će nadležni organ u postupku za izmenu građevinske dozvole, ukoliko utvrdi da podaci navedeni u izvodu iz projekta za građevinsku dozvolu nisu u skladu sa važećim lokacijskim
uslovima, odbaciti zahtev za izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli i uputiti podnosioca da pribavi nove lokacijske uslove, odnosno zatraži izmenu važećih lokacijskih uslova.
U dosadašnjoj primeni Zakona o planiranju i izgradnji uočena je opisana neusklađenost između odredaba Zakona i Pravilnika, kao i praktični problemi sa kojima se učesnici u objedinjenoj proceduri susreću u vezi sa tim. Shodno tome, podnosiocima zahteva je sugerisano da u ovakvim situacijama najpre podnesu zahtev za izmenu lokacijskih uslova, a da po okončanju tog postupka pokrenu postupak za izmenu građevinske dozvole.
Nezavisno od toga, pokrenuta je i inicijativa za otklanjanje neusaglašenosti između postupka propisanog Zakonom o planiranju i izgradnji i Pravilnikom o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.