Na osnovu podataka navedenih u pitanju, mišljenja smo da je u konkretnom slučaju reč o radovima kojima se ne vrši izgradnja novog prostora izvan gabarita i volumena postojećeg objekta, odnosno radovima koji se vrše na osnovu rešenja o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole.

Podnošenje zahteva za izdavanje rešenja kojim se odobrava izvođenje radova iz čl.145. Zakona vrši se u skladu sa čl.28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Za izvođenje radova iz čl.145. Zakona potrebno je prethodno pribaviti lokacijske uslove koji sadrže sve urbanističke, tehničke i druge uslove i podatke potrebne za izradu idejnog projekta, osim u slučajevima iz čl.2.st.2. Uredbe o lokacijskim uslovima (ovde):

U skladu sa čl.2.st.2.Uredbe o lokacijskim uslovima, lokacijski uslovi se ne izdaju za izvođenje radova na investicionom održavanju objekta i uklanjanju prepreka za osobe sa invaliditetom, radove kojima se ne menja spoljni izgled, ne povećava broj funkcionalnih jedinica i kapacitet instalacija, adaptaciju, sanaciju, građenje zidanih ograda, kao i u svim ostalim slučajevima izvođenja radova kojima se ne vrši priključenje na komunalnu infrastrukturu odnosno ne menjaju kapaciteti i funkcionalnost postojećih priključaka na infrastrukturnu mrežu, osim u slučajevima za koje je Zakonom, odnosno planskim dokumentom propisana obaveza pribavljanja uslova.

Podnošenje zahteva za izdavanje lokacijskih uslova vrši se u skladu sa čl.6. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Podnošenje zahteva vrši se kroz Centralni informacioni sistem, kome možete pristupiti ovde.

Sva uputstva za korišćenje portala za elektronsko podnošenje zahteva za građenje možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u sekciji E-procedura.

Pozivni centar ne raspolaže tom informacijom.

Ne postoji utvrđena „cena“ građevinske dozvole.

Kada je reč o troškovima koji se plaćaju prilikom podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole, predmetna materija je regulisana članom 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedenim članom Pravilnika je propisano da se uz zahtev prilažu dokaz o uplaćenoj administrativnoj taksi za podnošenje zahteva i donošenje rešenja (za čije iznose se morate obratiti nadležnom organu kome podnosite zahtev) i naknadi za Centralnu evidenciju (iznose možete pronaći ovde), dok za objekte za koje je propisano plaćanje doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta, sastavni deo zahteva čini i izjašnjenje podnosioca o načinu plaćanja doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta, kao i sredstvima obezbeđenja u slučaju plaćanja na rate. Pitanja u vezi sa plaćanjem doprinosa za uređenje građevinskog zemljišta regulisana su članovima 97. i 98. Zakona o planiranju i izgradnji (ovde).

Za sve objekte za koje se u skladu sa važećim propisima u oblasti izgradnje može pribaviti upotrebna dozvola, potrebno je podneti prijavu završetka izgradnje temelja, kao i prijavu završetka izgradnje objekta u konstruktivnom smislu. 

Snimak temelja koji u pogledu dispozicije i veličine u potpunosti odgovara situacionom planu  koji je sastavni deo idejnog rešenja na osnovu kojeg se izdaju lokacijski uslovi, predstavlja podatak kojim se  isključuje bilo kakvo odstupanje od izdatih lokacijskih uslova a time i neprijatne situacije prilikom upisa izgrađenog objekta po pravnosnažnoj upotrebnoj dozvoli.

Osim toga, prijava temelja je inicijalni akt na osnovu kojeg je građevinska inspekcija dužna da izađe na teren i izvrši prvi obavezni inspekcijski nadzor prilikom izgradnje konkretnog objekta.

To znači da se za objekat na koji se odnosi vaše pitanje, prijava završetka izgradnje temelja mora podneti nakon završetka prve faze izgradnje objekta, a nakon izvršenog inspekcijskog nadzora, u slučaju pozitivnog nalaza građevinskog inspektora, mora se podneti i prijava završetka izgradnje objekta u konstruktvinom smislu, na osnovu kojeg građevinska inpekcija vrši drugi obavezni inspekcijski nadzor.

Važećim propisima nisu predviđeni izuzeci od obaveze podnošenja zahteva za priključenje izgrađenog objekta u elektronskom sistemu CEOP.

Dakle, u svim slučajevima kada se radi o izgradnji objekata za koje su u postupku pribavljanja lokacijskih uslova izdati od strane imalaca javnih ovlašćenja uslovi za pribavljanje i priključenje, mora se postupiti u skladu sa čl. 40 Pravilnika postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem (Sl. Glasnik RS br.113/2015 I 96/2016)

U skladu sa članom 142. Zakona o planiranju i izgradnji, investitor može podneti zahtev za izmenu građevinske dozvole u skladu sa novonastalim finansijskim i drugim okolnostima, izmenama u dostupnosti komunalne i druge infrastrukture, radi usaglašavanja sa projektom za izvođenje, kao i iz drugih razloga. Ukoliko zahtev bude usvojen i doneto rešenje o izmeni rešenja o građevinskoj dozvoli, prvobitno rešenje ostaje na snazi i menja se samo u onom delu koji je obuhvaćen zahtevom za izmenu.

Kada je reč o objektima koji su obuhvaćeni članom 69. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji, nesporno je da za građenje, odnosno postavljanje tih objekata postoji obaveza formiranja građevinske parcele.

Naime, članom 69. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisana je mogućnost da se za objekte obuhvaćene formulacijom iz tog člana formira građevinska parcela koja odstupa od površine ili položaja predviđenih planskim dokumentom za tu zonu (pod uslovom da postoji pristup objektu, odnosno uređajima, radi održavanja i otklanjanja kvarova ili havarije). Takva formulacija ne podrazumeva mogućnost da se za predmetne objekte ne mora formirati građevinska parcela, već samo da parcela može odstupati od površine ili položaja predviđenih planskim dokumentom za tu zonu.

Navedena konstatacija je potvrđena i kroz mišljenje Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture broj 110-00-00282/2016-07 od 28.04.2016. godine.

Nejasno je iz kog razloga bi mogla da postoji potreba za pokretanjem postupka tehničkog pregleda objekta za koji je izdata upotrebna dozvola.

Naime, prema odredbama člana 158. Zakona o planiranju i izgradnji i člana 42. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, izveštaj komisije za tehnički pregled je neophodan u cilju dobijanja upotrebne dozvole. Ukoliko je u konkretnom slučaju izdata upotrebna dozvola za objekat, kao što je u Vašem pitanju konstatovano, izveštaj o tehničkom pregledu je morao da prethodi toj fazi postupka.

Pitanje koje ste postavili ne odnosi se na primenu odredaba Zakona o planiranju i izgradnji, već Zakona o stanovanju i održavanju zgrada („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 104/2016).

Naime, članom 3. stav 2. tačka 16) Zakona o stanovanju i održavanju zgrada propisano je da su zajednički delovi zgrade oni delovi zgrade koji ne predstavljaju poseban ili samostalni deo zgrade, koji služe za korišćenje posebnih ili samostalnih delova zgrade, odnosno zgradi kao celini i u koje, između ostalog, spada i sušionica za veš. U članu 8. stav 3. istog Zakona propisano je da nad zajedničkim delovima zgrade vlasnici posebnih delova zgrade imaju pravo zajedničke nedeljive svojine u skladu sa zakonom kojim se uređuju svojinsko-pravni odnosi. Ova odredba se odnosi na sve vlasnike posebnih delova zgrade, bez obzira da li su ti posebni delovi zgrade postojali u trenutku izdavanja upotrebne dozvole za objekat, ili su naknadno dograđeni.

Iz formulacije člana 104. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji nesporno proizlazi da ukoliko se na katastarskoj parceli nalazi objekat, odnosno objekti u suvlasništvu različitih lica ili je objekat sastavljen od posebnih delova koji su u vlasništvu različitih lica, organ nadležan za poslove državnog premera i katastra u evidenciju nepokretnosti i pravima na njima upisuje da je katastarska parcela u suvlasništvu tih lica, a da je udeo tih lica u srazmeri sa površinom koju poseduju u odnosu na ukupnu površinu objekta, odnosno objekata koji se nalaze na toj parceli. U stavu 3. istog člana propisano je da po zahtevu lica koje stiče pravo svojine na građevinskom zemljištu, organ nadležan za poslove državnog premera i katastra u evidenciju nepokretnosti i pravima na njima upisuje to lice kao vlasnika katastarske parcele, odnosno kao suvlasnika udela na toj parceli.

Shodno citiranim odredbama člana 104. Zakona o planiranju i izgradnji, svaki vlasnik posebnog dela objekta ima pravo da organu nadležnom za poslove državnog premera i katastra podnese zahtev za upis suvlasništva na predmetnoj parceli, pri čemu je njegov udeo u srazmeri sa površinom koju poseduje u odnosu na ukupnu površinu objekta.

Za izgradnju novog objekta potrebno je prvo pribaviti lokacijske uslove za konkretnu katastarsku parcelu, a potom, na osnovu pribavljenih lokacijskih uslova, i novu građevinsku dozvolu, u postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

U okviru zahteva za izdavanje građevinske dozvole podnosilac zahteva je dužan i da unese podatke o tome da li na predmetnoj katastarskoj parceli već postoje neki objekti i njihovoj površini, kao i tome da li će se postojeći objekti zadržati, rušiti, ili delimično rušiti a delimično zadržati.

S obzirom na to da je rušenje deo projekta pripremnih radova za izgradnju objekta, sastavni deo projekta za građevinsku dozvolu je i projekat rušenja, u skladu sa članom 26. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata.

Podnošenje zahteva za izdavanje lokacijskih uslova vrši se u skladu sa čl.6, dok se podnošenje zahteva za izdavanje građevinske dozvole vrši se u skladu sa čl.16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Članom 97.stavom 10. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da investitor koji uklanja postojeći objekat koji je izgrađen u skladu sa zakonom, u cilju izgradnje novog objekta na istoj lokaciji, plaća doprinos za uređivanje građevinskog zemljišta samo za razliku u broju kvadrata korisne površine između objekta koji planira da izgradi i objekta koji se uklanja.