Članom 53. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da informacija o lokaciji sadrži podatke o mogućnostima i ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli, odnosno na više katastarskih parcela na osnovu planskog dokumenta.

Saglasno citiranoj odredbi Zakona o planiranju i izgradnji, ukoliko je važećim planskim dokumentom (planom generalne regulacije) predviđeno da je u cilju izvođenja predmetnih radova neophodno izraditi plan detaljne regulacije, nesporno je da takva obaveza postoji, odnosno da je utemeljena u odredbama Zakona.

Napominjemo da Stranica nije namenjena za davanje pravnih saveta, kao ni za instrukcije za postupanje u konkretnim slučajevima.

Članom 142. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da, ukoliko u toku izgradnje, odnosno izvođenja radova, nastanu izmene u odnosu na izdatu građevinsku dozvolu, glavni projekat, odnosno projekat za građevinsku dozvolu, investitor je dužan da obustavi gradnju i podnese zahtev za izmenu građevinske dozvole.

Saglasno članu 24. stav 2. tačka 1) Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, uz zahtev za izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli dostavlja se novi projekat za građevinsku dozvolu, odnosno separat izmena projekta za građevinsku dozvolu, sa izvodom iz projekta za građevinsku dozvolu, izrađen u skladu sa pravilnikom kojim se uređuje sadržina tehničke dokumentacije, ako se izmena traži zbog izmene projekta za građevinsku dozvolu. Članom 26. stav 1. istog Pravilnika propisano je da, ukoliko se izmena građevinske dozvole traži zbog odstupanja u odnosu na izdatu građevinsku dozvolu, a podaci navedeni u izvodu iz projekta za građevinsku dozvolu, koji je sastavni deo zahteva za izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli, nisu u skladu sa važećim lokacijskim uslovima, nadležni organ odbacuje zahtev za izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli, i upućuje podnosioca da pribavi nove lokacijske uslove, odnosno zatraži izmenu važećih lokacijskih uslova.

Izvođenje radova na dogradnji (izvođenje građevinskih i drugih radova kojima se izgrađuje novi prostor van postojećeg gabarita objekta, kao i nadziđivanje objekta, i sa njim čini građevinsku, funkcionalnu ili tehničku celinu) vrši se na osnovu građevinske dozvole. Postupak podnošenja zahteva i dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole propisani su članom 135. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Pre podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole, neophodno je pribaviti lokacijske uslove, u skladu sa čl. 53a – 57. Zakona i članom 6. Pravilnika. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Priključenje na izgrađenu vodovodnu, kanalizacionu, gasnu i sl. mrežu vrši se na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole. Postupak izdavanja rešenja, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Ugovor sa jedinicom lokalne samouprave iz 1968. godine o priključenju na infrastrukturnu mrežu nije relevantan sa aspekta odredaba važećeg Zakona o planiranju i izgradnji.

Članom 2. tačka 24) Zakona o planiranju i izgradnji pomoćni objekat definisan je kao objekat koji je u funkciji glavnog objekta, a gradi se na istoj parceli na kojoj je sagrađen ili može biti sagrađen glavni stambeni, poslovni ili objekat javne namene (garaže, ostave, septičke jame, bunari, cisterne za vodu i sl.).

Saglasno citiranoj odredbi Zakona o planiranju i izgradnji,  pomoćni objekat može bii isključivo u funkciji glavnog objekta, odnosno ne može (u celini niti delimično) da služi nameni koja je predviđena za glavni objekat (stambeni, poslovni ili objekat javne namene).

Izvođenje radova na adaptaciji vrši se na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole. Postupak izdavanja rešenja, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Članom 145. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se rešenje o odobrenju izvođenja radova izdaje investitoru koji, između ostalog, ima odgovarajuće pravo u skladu sa članom 135. Zakona, dok je u članu 135. stav 6. istog Zakona regulisano da se za izgradnju ili izvođenje radova na građevinskom zemljištu ili objektu koji je u vlasništvu više lica, kao dokaz o odgovarajućem pravu prilaže i overena saglasnost tih lica

Kada je reč o pribavljanju potrebne saglasnosti za izvođenje opisanih radova, predmetna materija nije regulisana odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, već Zakona o stanovanju i održavanju zgrada. Naime, u skladu sa članom 42. stav 1. tačka 8) i članom 44. stav 1. Zakona o stanovanju i održavanju zgrada, skupština stambene zajednice, običnom većinom glasova prisutnih članova koji imaju pravo glasa, donosi odluku o preduzimanju radova na zajedničkim delovima zgrade (u koje spada i konstruktivni deo zida ili zidna ispuna).

Izgradnja objekta (kuće) vrši se na osnovu građevinske dozvole. Postupak podnošenja zahteva i dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole propisani su članom 135. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Pre podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole, neophodno je pribaviti lokacijske uslove, u skladu sa čl. 53a – 57. Zakona i članom 6. Pravilnika. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Zahtev za izdavanje građevinske dozvole podnosi investitor, koji može biti bilo koje fizičko ili pravno lice. Takođe, saglasno članu 49. Zakona o opštem upravnom postupku, stranka ili zakonski zastupnik stranke (investitora) može da ovlasti punomoćnika da je zastupa u postupku, pri čemu punomoćnik može biti svako ko je potpuno poslovno sposoban (izuzev lica koje se bavi nadripisarstvom), što podrazumeva i potencijalnog izvođača radova.

Rušenje postojećeg objekta je moguće izvesti na jedan od dva načina.

Prvi je da se rušenje realizuje u okviru pripremnih radova za izgradnju novog objekata. Saglasno članu 137. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji, pripremni radovi se izvode na osnovu građevinske dozvole za izgradnju objekta. U tom slučaju, izvođenje pripremnih radova (rušenje postojećeg objekta) mora biti obuhvaćeno tehničkom dokumentacijom za izgradnju novog objekta, odnosno projektom za građevinsku dozvolu. Postupak podnošenja zahteva i dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole propisani su članom 135. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Pre podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole, potrebno je pribaviti lokacijske uslove, u skladu sa članom 6. Pravilnika. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Drugi način je da se uklanjanje objekta sprovede na osnovu dozvole o uklanjanju objekta. Postupak za izdavanje dozvole o uklanjanju objekta propisan je članom 168. Zakona o planiranju i izgradnji. Uz zahtev za izdavanje dozvole o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela podnosi se:

• projekat rušenja sa tehničkom kontrolom;
• dokaz o svojini na objektu;
• uslovi, ako se radi o objektu čijim rušenjem bi bio ugrožen javni interes (zaštita postojeće komunalne i druge infrastrukture, zaštita kulturnog dobra, zaštita životne sredine i sl.).

Dozvola o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela izdaje se rešenjem u roku od 8 dana od dana dostavljanja uredne dokumentacije.

Građenje pomoćnih objekata (garaže, ostave, septičke jame, bunari, cisterne za vodu i sl.) vrši se na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole. Postupak izdavanja rešenja, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Članom 175. stav 1. tačka 2) Zakona o planiranju i izgradnji propisano da građevinski inspektor u vršenju inspekcijskog nadzora ima pravo i dužnost da proverava da li je za objekat koji se gradi, odnosno za izvođenje radova izdata građevinska dozvola i potvrđena prijava o početku građenja. U skladu sa tim, građevinski inspektor je članom 176. stav 1. tačka 1) Zakona ovlašćen da naredi rešenjem obustavu radova i uklanjanje objekta ili njegovog dela, ako se objekat gradi ili je njegovo građenje završeno bez građevinske dozvole, odnosno ako se objekat gradi suprotno lokacijskim uslovima, odnosno građevinskoj dozvoli, odnosno potvrdi o prijavi radova.

Odredbama Zakona o planiranju i izgradnji nije propisan rok u kome se kršenje odredaba Zakona može prijaviti građevinskom inspektoru.