Članom 53a stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da su lokacijski uslovi javna isprava koja sadrži podatke o mogućnostima i ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli koja ispunjava uslove za građevinsku parcelu, a sadrži sve uslove za izradu tehničke dokumentacije. Članom 135. stav 12. Zakona regulisano je da se građevinska dozvola izdaje na osnovu važećih lokacijskih uslova.

Postupak izmene građevinske dozvole regulisan je odredbama člana 142. Zakona o planiranju i izgradnji i članova 24 – 27. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Prema članu 142. stav 5. Zakona o planiranju i izgradnji, ukoliko organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole utvrdi da su nastale izmene u skladu sa važećim planskim dokumentom i lokacijskim uslovima, doneće rešenje o izmeni građevinske dozvole u roku od pet radnih dana od dana prijema uredne dokumentacije. Sa druge strane, ako se izmena građevinske dozvole traži zbog odstupanja u odnosu na izdatu građevinsku dozvolu, a podaci navedeni u izvodu iz projekta za građevinsku dozvolu, koji je sastavni deo zahteva za izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli, nisu u skladu sa važećim lokacijskim uslovima, nadležni organ odbacuje zahtev za izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli, i upućuje podnosioca da pribavi nove lokacijske uslove, odnosno zatraži izmenu važećih lokacijskih uslova, saglasno članu 26. stav 1. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Iz Vašeg pitanja proizlazi da je u konkretnom slučaju građevinski inspektor postupio u skladu sa ovlašćenjima iz člana 176. stav 1. tačka 2. Zakona o planiranju i izgradnji, odnosno da je naložio rešenjem obustavu radova i odredio rok za izmenu građevinske dozvole, nakon čega je investitor sproveo postupak kod nadležnog organa za izmenu građevinske dozvole. Ukoliko je tako, nadležni organ je bio u obavezi da, u postupku po zahtevu za izmenu građevinske dozvole, izvrši proveru da li su podaci navedeni u izvodu iz projekta za građevinsku dozvolu (koji je sastavni deo zahteva za izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli) u skladu sa važećim lokacijskim uslovima, te da, u zavisnosti od utvrđenog činjeničnog stanja, donese rešenje o izmeni građevinske dozvole, odnosno uputi podnosioca zahteva da pribavi nove lokacijske uslove, odnosno zatraži izmenu važećih lokacijskih uslova.

Nakon izdavanja rešenja o izmeni građevinske dozvole, građevinski inspektor ima (između ostalih) ovlašćenje propisano članom 175. stav 1. tačka 4. Zakona o planiranju i izgradnji, odnosno pravo i dužnost da proverava da li se objekat gradi prema izdatoj građevinskoj dozvoli i projektu za izvođenje, ali ne i da utvrđuje da li je izmenjena građevinska dozvola izdata u skladu sa važećihm lokacijskim uslovima.

Odredbe čl.17.st.2. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem nisu u suprotnosti sa odredbama čl.17.st.3. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni.

Članom 17.st.2. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisano je da nadležni organ proverava usklađenost sa lokacijskim uslovima, dok čl.17.st.3. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata definiše u kojoj meri i u kojim slučajevima su dozvoljena odstupanja od idejnog rešenja na osnovu kog su izdati lokacijski uslovi.

Radi ilustracije:

Idejnim rešenjem je predviđen nekakav položaj objekta na parceli, recimo na minimalnom rastojanju od granice parcele definisanom planom, ali se npr. usled nekih drugih ograničenja datih u nekim od uslova za projektovanje i priključenje objekat malo pomeri, ali tako da i dalje sva ograničenja iz plana budu zadovoljena (npr. objekat se udalji još metar od granice parcele, tj. na rastojanje koje je veće od minimuma propisanog planom). Prema tome, sve bi i dalje bilo u skladu sa planom, ne bi bilo promene kapaciteta priključaka, niti bilo čega što bi iziskivalo vađenje novih lokacijskih uslova, u kom slučaju je odstupanje prihvatljivo (što bi morala i tehnička kontrola da potvrdi u svom izveštaju). Nadležni organ u tom slučaju treba  (na osnovu provere usklađenosti sa lokacijskim uslovima) da proceni da li su odstupanja takva da bi iziskivala ishodovanje novih uslova za projektovanje i priključenje, kao i da li su odstupanja u okvirima dozvoljenim planom, i ne bi trebalod a zahtev za građevinsku dozvolu odbaci u navedenom slučaju.

Na ovaj način bi se izbeglo vađenje novih lokacijskih uslova koji se ni u lemu ne bi razlikovali osim u samom idejnom rešenju.

Zakonom o planiranju i izgradnji, kao ni podzakonskim aktima donetih na osnovu ovog zakona, nije predviđeno da naldežni organ izda građevinsku dozvolu u navedenom roku, a naročito nije propisano da je izda u ovom roku iako formalni uslovi nisu ispunjeni.

Članom 8đ. st.1.tač.2) Zakona o planiranju i izgradnji regulisano je da nadležni organ po zahtevu za izdavanje građevinske dozvole, dozvolu izdaje najkasnije u roku od pet radnih dana od dana podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole.

Članom 18. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem (ovde) regulisano je odbacivanje zahteva, kao i pravo prigovora i pravo na podnošenje novog zahteva bez naplate administrativne takse.

Odbacivanje zahteva, pravo prigovora i pravo na podnošenje novog zahteva bez naplate administrativne takse

Član 18.

Ako nisu ispunjeni formalni uslovi za dalje postupanje po zahtevu, propisani članom 17. ovog pravilnika, nadležni organ zahtev odbacuje zaključkom, u roku od pet radnih dana od dana podnošenja zahteva, uz navođenje svih nedostataka.

Protiv zaključka iz stava 1. ovog člana podnosilac zahteva može izjaviti prigovor nadležnom

opštinskom, odnosno gradskom veću, preko nadležnog organa, u roku od tri dana od dana dostavljanja.

Ako je zaključak iz stava 1. ovog člana donelo ministarstvo nadležno za poslove urbanizma i građevinarstva, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine, prigovor se izjavljuje Vladi, odnosno izvršnom organu autonomne pokrajine.

Ako podnosilac zahteva u roku od deset dana od prijema zaključka iz stava 1. ovog člana, a najkasnije 30 dana od dana njegovog objavljivanja na internet stranici nadležnog organa, podnese nov, usaglašen, zahtev i otkloni sve nedostatke, ne dostavlja dokumentaciju podnetu uz zahtev koji je odbačen, niti ponovo plaća administrativne takse i naknadu navedene u članu 16. stav 2. tačka 3) ovog pravilnika.

Podnosilac zahteva može samo jednom iskoristiti pravo na podnošenje usaglašenog zahteva bez obaveze dostavljanja dokumentacije podnete uz zahtev koji je odbačen i ponovnog plaćanja administrativne takse za podnošenje zahteva i naknade navedene u članu 16. stav 2. tačka 3) ovog pravilnika.

Ako nadležni organ u postupku po zahtevu ne odobri izgradnju objekta, podnosilac zahteva ima pravo na povraćaj republičke administrativne takse za donošenje rešenja, navedene u članu 16. stav 2. tačka 3) ovog pravilnika, odnosno da tu taksu upotrebi u ponovljenom postupku.

Ako uz usaglašeni zahtev iz stava 4. ovog člana podnosilac dostavi izmenjen dokument u odnosu na dokument koji je već dostavio uz odbačeni zahtev, nadležni organ će postupati po tom izmenjenom dokumentu.

Ako zbog izmenjenog dokumenta nastupi dodatni formalni nedostatak koji je razlog za odbacivanje zahteva, podnosilac ne može ponovo koristiti pravo iz stava 4. ovog člana.

Ukoliko se pitanje odnosilo na izdavanje lokacijskih uslova:

Ako se lokacijski uslovi mogu utvrditi uvidom u planski dokument, odnosno separat, nadležni organ je dužan da ih izda u roku od pet radnih dana od dana prijema zahteva iz člana 6. ovog pravilnika, u skladu sa propisom kojim se uređuje izdavanje lokacijskih uslova, i da o tome obavesti podnosioca zahteva, u skladu sa čl.8d. Zakona o planiranju i izgradnji (ovde), odnosno u skladu sa čl.10. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Međutim, ako se lokacijski uslovi ne mogu pribaviti uvidom u planski dokument, odnosno separat, nadležni organ je dužan da u roku od pet radnih dana od dana prijema zahteva za izdavanje lokacijskih uslova, imaocima javnih ovlašćenja, koji u skladu sa ovim zakonom i posebnim propisom utvrđuju uslove za izgradnju objekata, dostavi zahtev za izdavanjem tih uslova, shodno čl.8b. st.1.Zakona o planiranju i izgradnji. Imalac javnih ovlašćenja je dužan da postupi po zahtevu za izdavanje uslova za projektovanje i priključenje, u roku od 15 dana od dana prijema zahteva, a za objekte iz člana 133. ovog zakona u roku od 30 dana od dana prijema zahteva. Nakon toga, nadležni organ je dužan da izda lokacijske uslove u skladu sa propisom kojim se uređuje izdavanje lokacijskih uslova, u roku od pet radnih dana od dana dostavljanja uslova za projektovanje i priključenje.

Članom 8. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem regulisano je odbacivanje zahteva, kao i pravo prigovora i pravo na podnošenje novog zahteva bez naplate administrativne takse.

1.Potrebno je uneti podatak o roku završetka građenja, shodno čl.148.st.4. Zakona o planiranju i izgradnji.

Članom 148.st.4. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da je u prijavi radova investitor navodi datum početka i rok završetka građenja, odnosno izvođenja radova.

2.U zahtev se unosi datum izdavanja građevinske dozvole, a ne kada je ishodavana klauzula o pravnosnažnosti.

3.Shodno čl.31. st.2. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem , uz prijavu radova podnosi se dokaz o izmirenju obaveza u pogledu doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta, ako je rešenjem o građevinskoj dozvoli predviđeno jednokratno plaćanje te obaveze, odnosno dokaz o uplati prve rate ako je rešenjem o građevinskoj dozvoli predviđeno plaćanje te obaveze na rate, u kom slučaju se dostavlja i sredstvo obezbeđenja za plaćanje doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta u skladu sa zakonom, ako se gradi objekat čija ukupna bruto razvijena građevinska površina prelazi 200 m², odnosno objekat sa više od dve stambene jedinice.

Prema tome, potrebno je svakako priložiti dokaz o izmirenju obaveza u pogledu doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta, bez obzira što je ovaj dokaz već priložen uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole.

Ukoliko se radi o poljoprivrednom zemljištu u građevinskom području sela prve, druge, treće, četvrte i pete katastarske klase i ukoliko se radi o ekonomskom (pomoćnom) objektu u funkciji primarne poljoprivredne proizvodnje, radi se o zemljištu iz čl. 3 Zakona o poljoprivrednom zeljištu i zbog toga  potrebno je pred opštinskim organom uprave nadležnim za poljoprivredu pokrenuti postupak za promenu namene obradivog poljoprivrednog zemljišta i istovremeno podneti zahtev za utvrđivanje oslobođenja od obaveze plaćanja naknade za promene namene obzirom da se za ovu vrstu objekata shodno čl. 26 st.1 tač. 2 Zakona o poljoprivrednom zemljištu ne plaća naknada.

Objekti koji su u funkciji primarne poljoprivredne proizvodnje, shodno čl. 26. st. 2 Zakona o poljoprivrednom zemljištu su: objekti za smeštaj mehanizacije, repromaterijala, smeštaj i čuvanje gotovih poljoprivrednih proizvoda, staje za gajenje stoke, objekti za potrebe gajenja i prikazivanje starih autohtonih sorti biljnih kultura i rasa domaćih životinja, objekti za gajenje pečurki, puževa i riba.

Uz zahtev za utvrđivanje oslobađanja plaćanja naknade za prenamenu, potrebno je podneti: dokaz o vlasništvu poljoprivrednog zemljišta, kopiju plana, podatke o površini za koju se vrši prenamena i idejni projekat  za izgradnju pomoćne zgrade. 

Ukoliko je u konkretnom slučaju reč o građenju ekonomskog objekta iz čl.145. Zakona o planiranju i izgradnji, nije potrebno privbaviti građevinsku dozvolu, već je potrebno ishodovati rešenje o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole.

U skladu sa definicijama iz čl.2.tač. 24a) Zakona o planiranju i izgradnji:

24a) ekonomski objekti jesu objekti za gajenje životinja (staje za gajenje konja, štale za gajenje goveda, objekti za gajenje živine, koza, ovaca i svinja, kao i objekti za gajenje golubova, kunića, ukrasne živine i ptica); prateći objekti za gajenje domaćih životinja (ispusti za stoku, betonske piste za odlaganje čvrstog stajnjaka, objekti za skladištenje osoke); objekti za skladištenje stočne hrane (senici, magacini za skladištenje koncentrovane stočne hrane, betonirane silo jame i silo trenčevi), objekti za skladištenje poljoprivrednih proizvoda (ambari, koševi) i drugi slični objekti na poljoprivrednom gazdinstvu (objekti za mašine i vozila, pušnice, sušionice i sl.);

Podnošenje zahteva za izdavanje rešenja kojim se odobrava izvođenje radova iz čl.145. Zakona vrši se u skladu sa čl.28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde. Za izvođenje radova iz čl.145. Zakona potrebno je prethodno pribaviti lokacijske uslove koji sadrže sve urbanističke, tehničke i druge uslove i podatke potrebne za izradu idejnog projekta, osim u slučajevima iz čl.2.st.2. Uredbe o lokacijskim uslovima (ovde): U skladu sa čl.2.st.2.Uredbe o lokacijskim uslovima, lokacijski uslovi se ne izdaju za izvođenje radova na investicionom održavanju objekta i uklanjanju prepreka za osobe sa invaliditetom, radove kojima se ne menja spoljni izgled, ne povećava broj funkcionalnih jedinica i kapacitet instalacija, adaptaciju, sanaciju, građenje zidanih ograda, kao i u svim ostalim slučajevima izvođenja radova kojima se ne vrši priključenje na komunalnu infrastrukturu odnosno ne menjaju kapaciteti i funkcionalnost postojećih priključaka na infrastrukturnu mrežu, osim u slučajevima za koje je Zakonom, odnosno planskim dokumentom propisana obaveza pribavljanja uslova. Podnošenje zahteva za izdavanje lokacijskih uslova vrši se u skladu sa čl.6. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Ukoliko je reč o složenijem objektu od obog regulisanog čl.145. Zakona, potrebno je pribaviti lokacijske uslove, a zatim i građevinsku dozvolu. Podnošenje zahteva za izdavanje lokacijskih uslova vrši se u skladu sa čl.6, dok se podnošenje zahteva za izdavanje građevinske dozvole vrši se u skladu sa čl.16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Za izgradnju objekta potrebno je pribaviti prvo lokacijske uslove, a zatim  građevinsku dozvolu. Takođe, pre izdavanja lokacijskih uslova možete organu nadležnom za izdavanje građevinske dozvole da podnesete zahtev za izdavanje informacije o lokaciji, koja sadrži podatke i mogućnostima i ograničenjima gradnje na određenoj kat. parceli u skladu sa važećim planskim dokumentom.

Podnošenje zahteva za izdavanje lokacijskih uslova vrši se u skladu sa čl.6. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde. Podnošenje zahteva za izdavanje rešenja o građevinskoj dozvoli vrši se u skladu sa čl.16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Ukoliko je u konkretnom slučaju reč o radovima iz čl.144. Zakona o planiranju i izgradnji (ovde), za izvođenje ovih radova nije potrebno pribavljati akt nadležnog organa za gradnju.

Ukoliko je u konkretnom slučaju reč o radovima iz čl.145. Zakona o planiranju i izgradnji, za izvođenje ovih radova potrebno je pribaviti rešenje o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole. Podnošenje zahteva za izdavanje rešenja kojim se odobrava izvođenje radova iz čl.145. Zakona vrši se u skladu sa čl.28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Izgradnja objekata i izvođenje radova za koje se ne izdaje građevinska dozvola

Član 144.

Posebna vrsta objekata, odnosno radova za koje nije potrebno pribavljati akt nadležnog organa za gradnju, odnosno akt za izvođenje radova jesu: radovi na tekućem odražavanju objekta ili stana; postavljanje žičane ili drvene ograde; građenje objekata protivgradne odbrane; građenje jednostavnih objekata koji se grade na istoj katastarskoj parceli na kojoj je sagrađen glavni objekat, a koji se izvode na način da ne ometaju redovno korišćenje susednih objekata (vrtna senila do 15 m² osnove, staze, platoi, vrtni bazeni i ribnjaci površine do 12 m² i dubine do 1 m, nadstrešnice osnove do 10 m², dečja igrališta, dvorišni kamini površine do 2 m i visine do 3 m, kolski prilazi objektima širine 2,5-3 m, solarni kolektori koji se ne priključuju na elektrodistributivnu mrežu; stočne jame do 20 m² u osnovi; grobnice i spomenici na groblju; pešačke staze, ploče za obaveštavanje površine do 6 m² i druga oprema u zaštićenim prirodnim dobrima (prema odluci privrednog društva, javnog preduzeća, odnosno drugog pravnog lica koji upravlja tim prirodnim dobrom); nosači antena sa antenama na postojećim zgradama, putevima, infrastrukturi i kontejnerima elektronskih komunikacija, kao i tipski kabineti baznih stanica na odgovarajućim nosačima, sredstva elektronskih komunikacija koja se postavljaju ili instaliraju na kablovima i mrežama elektronskih komunikacija i kablovi elektronskih komunikacija koji se postavljaju ili instaliraju u postojeću linijsku infrastrukturu elektronskih komunikacija - kablovsku kanalizaciju; kontejneri za smeštaj elektronsko komunikacione i elektroenergetske opreme i uređaja, mikrorovovi za optičke i druge kablove, tipski ormani za unutrašnju i spoljašnju montažu za smeštaj opreme elektronske komunikacije i sl.; radovi na održavanju, popravke i zamena opreme na objektima vetroelektrana koji se izvode bez građevinskih radova (zamena elisa, zamena gondola, zamena određenih uređaja i njihovih delova); stubići katodne zaštite za čelične cevovode i stanice katodne zaštite, oznake kilometraže, oznake skretanja i zaštitne lule na ukrštanjima sa putevima i prugama na linijskim infrastrukturnim objektima tipa gasovoda, naftovoda i produktovoda.

Član 145.

Građenje objekata iz člana 2. tač. 24) i 24a) ovog zakona, izvođenje radova na investicionom održavanju objekta i uklanjanju prepreka za osobe sa invaliditetom, izgradnja sekundarnih, odnosno distributivnih mreža komunalne infrastrukture u okviru postojeće regulacije ulica, kao i uređenje saobraćajnica u okviru postojeće regulacije ulica, rekonstrukcija, adaptacija, sanacija, promena namene objekta bez izvođenja građevinskih radova, promena namene uz izvođenje građevinskih radova, izvođenje radova na razdvajanju ili spajanju poslovnog ili stambenog prostora, ugradnja unutrašnjih instalacija (gas, struja, voda, toplotna energija i sl.) u postojeći objekat, postavljanje antenskih stubova i sekundarnih, odnosno distributivnih delova elektronske komunikacione mreže, pojedinačni elektrodistributivni i elektroprenosni stubovi, deo srednjenaponske elektrodistributivne mreže koji obuhvata 10 kv, 20 kv i kv vod, tipske transformatorske stanice 10/04 kv, 20/04 kv i 35 kv naponski nivo i deo elektrodistributivne mreže od transformatorske stanice 10/04 kv, 20/04 kv, 35/10 (20) kv i 35/04 kv do mesta priključka na objektu kupca (1 kv), 10 kv i 20 kv razvodna postrojenja, manje crpne stanice i manji ski liftovi, priključci na izgrađenu vodovodnu, kanalizacionu, gasnu i sl. mrežu; kompresorske jedinice za gas, uređaji za isporuku gasa, elektrane koje koriste obnovljive izvore energije instalirane snage 50 kW, tipski toplovodni priključci, građenje zidanih ograda, vrše se na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova, odnosno promena namene objekta, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole.

Da, moguće je. Zakonom o planiranju i izgradnji i podzakonskim aktima donetih na osnovu zakona nije propisano od čega se mogu graditi objekti.

Članom 8đ. Zakona o planiranju i izgradnji propisane su granice ovlašćenja nadležnog organa:

Granice ovlašćenja nadležnog organa

Član 8đ

Tokom sprovođenja objedinjene procedure, nadležni organ isključivo vrši proveru ispunjenosti formalnih uslova za izgradnju i ne upušta se u ocenu tehničke dokumentacije, niti ispituje verodostojnost dokumenata koje pribavlja u toj proceduri, već lokacijske uslove, građevinsku i upotrebnu dozvolu izdaje, a prijavu radova potvrđuje, u skladu sa aktima i drugim dokumentima iz člana 8b ovog zakona.

Nadležni organ u skladu sa stavom 1. ovog člana proverava isključivo ispunjenost sledećih formalnih uslova:

1) nadležnost za postupanje po zahtevu, odnosno prijavi;

2) da li je podnosilac zahteva, odnosno prijave lice koje, u skladu sa ovim zakonom, može biti podnosilac zahteva odnosno prijave;

3) da li zahtev, odnosno prijava sadrži sve propisane podatke;

4) da li je uz zahtev, odnosno prijavu priložena sva dokumentacija propisana ovim zakonom i podzakonskim aktima donetim na osnovu ovog zakona;

5) da li je uz zahtev priložen dokaz o uplati propisane naknade, odnosno takse;

6) da li su podaci navedeni u izvodu iz projekta, koji je sastavni deo zahteva za izdavanje građevinske dozvole, u skladu sa izdatim lokacijskim uslovima.

Po zahtevu za izdavanje, odnosno izmenu građevinske dozvole i upotrebne dozvole, odnosno rešenja iz člana 145. ovog zakona nadležni organ u rokovima iz člana 8d stav 1. ovog zakona donosi rešenje, osim ako nisu ispunjeni formalni uslovi za dalje postupanje po zahtevu, kada taj zahtev odbacuje zaključkom.

Ako podnosilac zahteva otkloni utvrđene nedostatke i podnese usaglašeni zahtev u roku od deset dana od dana prijema zaključka iz stava 3. ovog člana, a najkasnije 30 dana od dana objavljivanja zaključka na internet strani nadležnog organa, ne dostavlja dokumentaciju podnetu uz zahtev koji je odbačen od strane nadležnog organa, niti ponovo plaća administrativnu taksu.

U slučaju štete nastale kao posledica primene tehničke dokumentacije, na osnovu koje je izdata građevinska dozvola ili rešenje iz člana 145. ovog zakona, za koju se naknadno utvrdi da nije u skladu sa propisima i pravilima struke, za štetu solidarno odgovaraju projektant koji je izradio i potpisao tehničku dokumentaciju, vršilac tehničke kontrole i investitor.

Ministar nadležan za poslove građevinarstva bliže utvrđuje sadržaj izvoda iz projekta aktom kojim se uređuje sprovođenje objedinjene procedure.

Trafo stanica sa pratećom opremom je objekat - deo distributivnog energetskog sistema  koji u skladu sa Zakonom o energetici može biti samo u vlasništvu ovlašćenog energetskog subjekta. Za izgradnju ove vrste objekata potrebno je na ime investitora – ovlašćenog energetskog subjekta pribaviti građevinsku dozvolu pod uslovom da su ispunjeni uslovi iz člana 135. Zakona o planiranju I izgradnji kojim je propisano šta se smatra odgovarajućim pravom na zemljištu potrebnim za pribavljanje građevinske odzvole. Kao dokaz o pravu  na zemljištu u slučaju na koje se odnosi vase pitanje,  ne može se smatrati zakup – iznajmljivanje zemljišta EPS koje pominjete, već samo pravo svojine na zemljištu u korist energetskog subjekta koji jedino može biti investitor označen u građevinskoj dozvoli.

Ukoliko je u toku postupka izdavanja lokacijskih uslova, EPS – imalac javnih ovlašćenja izdao uslove za projektovanje I pri tom kao uslov za priključenje je predviđena obaveza izgradnje nedostajuće infrastrukture – trafo stanice, međusobni odnosi izmedju vaše firme kao investitora izgradnje ili dogradnje postojećih proizvodnih objekata I EPS regulisaće se Ugovorom o izgradnji nedostajuće infrastrukture.

Ne, nije moguće vršiti dogradnju pomoćnog objekta bez akta nadležnog organa. U konkretnom slučaju, s obzirom na to da je reč o pomoćnom objektu koji se nadograđuje, nije potrebno pribaviti  građevinsku dozvolu, već se izvođenje ovih radova vrši na osnovu rešenja o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole.

Podnošenje zahteva za izdavanje rešenja kojim se odobrava izvođenje radova iz čl.145. Zakona vrši se u skladu sa čl.28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.