Saglasno članu 98. stav 3. Zakona o planiranju i izgradnji, sastavni deo rešenja o upotrebnoj dozvoli je konačni obračun doprinosa. Zakonom o planiranju i izgradnji nisu propisani izuzeci od ove odredbe.

Odredbe člana 106. stav 6. Zakona o planiranju i izgradnji primenjuju se samo u slučaju izrade projekta parcelacije za potrebe razvrgnuća suvlasničke zajednice u sudskom postupku. U slučaju kada se postupak parcelacije sprovodi na osnovu saglasnosti vlasnika postojećih objekata ili zemljišta, ne primenjuju se odredbe člana 106. stav 6. Zakona.

Zakonom o planiranju i izgradnji propisana je mogućnost da se i za deo zgrade koji predstavlja tehničko-tehnološku celinu može biti izdata upotrebna dozvola pod uslovom da se po završetku izgradnje objekta izvrši tehnički pregled dela objekta koji predstavlja tehničko tehnološku celinu i da se uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole dostavi dokumentacija propisana u članu 158 Zakona i čl. 42 Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Da li vaš stan predstavlja tehničko-tehnološku celinu podobnu za izdavanje upotrebne dozvole ili ne utvrđuje Komisija za tehnički pregled.

Naknada za prenamenu poljoprivrednog u građevinsko zemljipte u  slučaju izgradnje novih objekata na poljoprivrednom zemljištu plaća se uvek kada se radi o izgradnji na zemljištu koje je određeno za građevinsko zemljište planskim dokumentom jedinice lokalne samouprave usvojenim nakon 15. jula 1992.god. a što je predviđeno u članu 88. st. 6 Zakona o planiranju i izgradnji.

Plaćena naknada za prenamenu poljoprivrednog u građevinsko zemljište zakonom o ozakonjenju nije predviđena kao uslov za legalizaciju odnosno ozakonjenje bespravno sagrađenih objekata.

Da li je ili nije moguće izdavanje građevinske dozvole na osnovu prostornog plana opštine može se utvrditi uvidom u taj prostorni plan pa predlažemo da se nadležnom organu u vašoj opštini obratite zahtevom za izdavanje informacije o lokaciji.

Kao i u drugim slučajevima sličnim vašem, nije moguće zakonom regulisati sve životne situacije koje mogu nastati i navesti zainteresovana lica da grade novi objekat nakon pribavljanja građevinske dozvole.

Zato je jedino nadležni organ – organ jedinice lokalne samouprave nadležan za izdavanje građevinske dozvole, ovlašćen da ceni okolnosti konkretnog slučaja prilikom izdavanja rešenja o građevinskoj dozvoli. Predlažemo stoga, da uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole, dostavite nadležnom organu izjavu i dokaz da u svojini imate stan koji ne zadovoljava vaše stambene potrebe, uverenje o prebivalištu za sve članove porodičnog domaćinstva i tražite od nadležnog organa da prilikom donošenja rešenja o građevinskoj dozvoli ima u vidu i ove okolnosti kako u rešenju ne bi bio označen rok za važenje rešenja o građevinskoj dozvoli iz čl. 140 st. 3 Zakona o planiranju i izgradnji.

Stranica nije namenjena za davanje instrukcija za postupanje u konkretnim slučajevima.

Potrebno je navesti kategoriju i klasu iz Pravilnika o klasifikaciji objekata (ovde), koja je najbliža objektu čije će se građenje vršiti.

Članom 6. ovog pravilnika propisano je na koji način se određuje kategorija i kalsa objekta u slučaju da je reč o složenom objektima koji se sastoje iz delova koji spadaju u različite klase i kategorije. 

Objekti koji se sastoje iz delova koji spadaju u različite klase i kategorije

Napominjemo da pogrešno popunjeni podaci u vezi kategorije  i klase objekta kao i BRGP, nisu formalni uslov za odbacivanje zahteva u Objedinjenoj proceduri, tako da nadležni organ po prijemu elektronskog zahteva ima mogućnosti da ove podatke i sam izmeni.

Član 6.

Za složene objekte koji se sastoje od delova različite klase, svakom delu određuje se klasa i iskazuje procentualnom zastupljenošću u ukupnoj površini objekta.

Za zgrade koje se sastoje od više delova različite kategorije određuje se kategorija zgrade u celini, tako da joj se dodeljuje kategorija više zahtevnog dela.

Za objekte koji se sastoje od zgrade i inženjerskog objekta, odnosno dela objekta, svakom objektu, odnosno delu objekta, se određuje se posebna kategorija.

Uslovi građenja objekta određeni su pravilima građenja u planskom dokumentu.

Potrebno je da organu nadležnom za izdavanje građevinske dozvole podnesete zahtev za izdavanje informacije o lokaciji koja sadrži podatke i mogućnostima i ograničenjima gradnje na određenoj kat. parceli u skladu sa važećim planskim dokumentom.

Izvođenje radova na razdvajanju ili spajanju poslovnog ili stambenog prostora vrši se na osnovu rešenja o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole.

Dokumentacija  koje se prilaže uz zahtev za izdavanje rešenja o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona propisana je čl.28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Članom 135. st.1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se građevinska dozvola, odnosno rešenje o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona, izdaje investitoru koji ima odgovarajuće pravo na zemljištu ili objektu. U skladu sa čl.135.st.2. ovog zakona, kao odgovarajuće pravo na zemljištu smatra se pravo svojine, pravo zakupa na građevinskom zemljištu u javnoj svojini, kao i druga prava propisana ovim zakonom. Članom 135.st.6. Zakona o planiranju I izgradnji regulisano je da se za izgradnju ili izvođenje radova na građevinskom zemljištu ili objektu koji je u vlasništvu više lica, kao dokaz o odgovarajućem pravu prilaže i overena saglasnost tih lica, a ako se izvode radovi na nadziđivanju, prilaže se i ugovor zaključen u skladu sa posebnim zakonom.

U konkretnom slučaju nije potrebno pribavljati građevinsku dozvolu.

Ukoliko je u konkretnom slučaju reč o radovima na tekućem održavanju objekta iz čl.144. Zakona o planiranju i izgradnji (ovde), za izvođenje ovih radova nije potrebno pribavljati akt nadležnog organa za gradnju. U skladu sa čl. 2. tač. 36a) Zakona o planiranju i izgradnji, tekuće (redovno) održavanje objekta jeste izvođenje radova koji se preduzimaju radi sprečavanja oštećenja koja nastaju upotrebom objekta ili radi otklanjanja tih oštećenja, a sastoje se od pregleda, popravki i preduzimanja preventivnih i zaštitnih mera, odnosno svi radovi kojima se obezbeđuje održavanje objekta na zadovoljavajućem nivou upotrebljivosti, a radovi na tekućem održavanju stana jesu krečenje, farbanje, zamena obloga, zamena sanitarija, radijatora i drugi slični radovi.

Ukoliko je u konkretnom slučaju reč o radovima iz čl.145. Zakona, izvođenje ovih radova vrši se na osnovu rešenja o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole. Podnošenje zahteva za izdavanje rešenja kojim se odobrava izvođenje radova iz čl.145. Zakona vrši se u skladu sa čl.28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Na osnovu podatak iz pitanja mišljenja smo da bi mogla biti reč o radovima na investicionom održavanju, ali u skladu sa čl.2. Zakona o planiranju i izgradnji, u zavisnosti od radova koji se izvode u konkretnom slučaju takođe može biti reč o:

32) rekonstrukcija jeste izvođenje građevinskih radova na postojećem objektu u gabaritu i volumenu objekta, kojima se: utiče na stabilnost i sigurnost objekta i zaštitu od požara; menjaju konstruktivni elementi ili tehnološki proces; menja spoljni izgled objekta ili povećava broj funkcionalnih jedinica, vrši zamena uređaja, postrojenja, opreme i instalacija sa povećanjem kapaciteta;

34) adaptacija jeste izvođenje građevinskih i drugih radova na postojećem objektu, kojima se: vrši promena organizacije prostora u objektu, vrši zamena uređaja, postrojenja, opreme i instalacija istog kapaciteta, a kojima se ne utiče na stabilnost i sigurnost objekta, ne menjaju konstruktivni elementi, ne menja spoljni izgled i ne utiče na bezbednost susednih objekata, saobraćaja, zaštite od požara i životne sredine;

35) sanacija jeste izvođenje građevinskih i drugih radova na postojećem objektu kojima se vrši popravka uređaja, postrojenja i opreme, odnosno zamena konstruktivnih elemenata objekta, kojima se ne menja spoljni izgled, ne utiče na bezbednost susednih objekata, saobraćaja i životne sredine i ne utiče na zaštitu prirodnog i nepokretnog kulturnog dobra, odnosno njegove zaštićene okoline, osim restauratorskih, konzervatorskih i radova na revitalizaciji;

36) investiciono održavanje je izvođenje građevinsko-zanatskih, odnosno drugih radova zavisno od vrste objekta u cilju poboljšanja uslova korišćenja objekta u toku eksploatacije.

Podnošenje zahteva za izdavanje rešenja kojim se odobrava izvođenje radova iz čl.145. Zakona vrši se u skladu sa čl.28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Uz zahtev za izdavanje rešenja o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona potrebno je priložiti idejni projekat, osim u slučaju investicionog održavanja kada se ne dostavlja idejni projekat, već samo tehnički opis i popis radova, u skladu sa čl.145.st2. Zakona o planiranju i izgradnji, koji možete pronaći ovde. Tehnički opis i popis radova koji se prilaže uz zahtev za izdavanje rešenja o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona za izvođenje radova na investicionom održavanju  ne mora da izrađuje stručno lice sa licencom, već to može da uradi lice koje je investitor radova (koji može biti i fizičko lice).

U skladu sa čl.2.tač.33) Zakona o planiranju i izgradnji, dogradnja jeste izvođenje građevinskih i drugih radova kojima se izgrađuje novi prostor van postojećeg gabarita objekta, kao i nadziđivanje objekta, i sa njim čini građevinsku, funkcionalnu ili tehničku celinu.

Za izvođenje radova na dogradnji objekta potrebno je prvo pribaviti lokacijske uslove, a zatim građevinsku dozvolu. Takođe, moguće je pre pribavljanja lokacijskih uslova, za potrebe izrade idejnog rešenja, od nadležnog organa za izdavanje građevinske dozvole pribaviti informaciju o lokaciji, koja sadrži podatke o mogućnostima i ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli, odnosno na više katastarskih parcela na osnovu planskog dokumenta.

Podnošenje zahteva za izdavanje lokacijskih uslova vrši se u skladu sa čl.6, a podnošenje zahteva za građevinsku dozvolu vrši se u skladu sa čl.16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Nadležnost

Ukoliko je u konkretnom slučaju reč o objektu iz čl.133. Zakona o planiranju i izgradnji, lokacijske uslove i građevinsku dozvolu za izgradnju ovih objekata izdaje Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

U skladu sa čl.134. st.1. ovog zakona, poverava se autonomnoj pokrajini izdavanje građevinskih dozvola za izgradnju objekata određenih u članu 133. ovog zakona koji se u celini grade na teritoriji autonomne pokrajine.

U skladu sa čl.134. st.2. ovog zakona, poverava se jedinicama lokalne samouprave izdavanje građevinskih dozvola za izgradnju objekata koji nisu određeni u članu 133. ovog zakona.

Podnošenje zahteva vrši se kroz Centralni informacioni sistem, kome možete pristupiti ovde.

Sva uputstva za korišćenje portala za elektronsko podnošenje zahteva za građenje možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u sekciji E-procedura.