S obzirom da se radovima u konkretnom slučaju ne bi izgrađivao novi prostor izvan postojećeg gabarita i volumena, nije potrebno pribaviti građevinsku dozvolu. Reč je o radovima koji se izvode na osnovu rešenja o odobrenju izvođenju radova iz čl.145. Zakona, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole.

Podnošenje zahteva za izdavanje rešenja kojim se odobrava izvođenje radova iz čl.145. Zakona vrši se u skladu sa čl.28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

U skladu sa definicijama iz čl.2. Zakona o planiranju i izgradnji, u zavisnosti od radova koji se izvode u konkretnom slučaju može biti reč o:

32) rekonstrukcija jeste izvođenje građevinskih radova na postojećem objektu u gabaritu i volumenu objekta, kojima se: utiče na stabilnost i sigurnost objekta i zaštitu od požara; menjaju konstruktivni elementi ili tehnološki proces; menja spoljni izgled objekta ili povećava broj funkcionalnih jedinica, vrši zamena uređaja, postrojenja, opreme i instalacija sa povećanjem kapaciteta;

34) adaptacija jeste izvođenje građevinskih i drugih radova na postojećem objektu, kojima se: vrši promena organizacije prostora u objektu, vrši zamena uređaja, postrojenja, opreme i instalacija istog kapaciteta, a kojima se ne utiče na stabilnost i sigurnost objekta, ne menjaju konstruktivni elementi, ne menja spoljni izgled i ne utiče na bezbednost susednih objekata, saobraćaja, zaštite od požara i životne sredine;

35) sanacija jeste izvođenje građevinskih i drugih radova na postojećem objektu kojima se vrši popravka uređaja, postrojenja i opreme, odnosno zamena konstruktivnih elemenata objekta, kojima se ne menja spoljni izgled, ne utiče na bezbednost susednih objekata, saobraćaja i životne sredine i ne utiče na zaštitu prirodnog i nepokretnog kulturnog dobra, odnosno njegove zaštićene okoline, osim restauratorskih, konzervatorskih i radova na revitalizaciji;

36) investiciono održavanje je izvođenje građevinsko-zanatskih, odnosno drugih radova zavisno od vrste objekta u cilju poboljšanja uslova korišćenja objekta u toku eksploatacije.

Podnošenje zahteva za izdavanje rešenja kojim se odobrava izvođenje radova iz čl.145. Zakona vrši se u skladu sa čl.28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Članom 175. Zakona o planiranju i izgradnji (ovde) propisana su prava i obaveze građevinskog inspektora u vršenju inspekcijskog nadzora.

Članom 175. st.2. ovog zakona propisano je da je građevinski inspektor ovlašćen da vrši nadzor nad korišćenjem objekata i da preduzima mere ako utvrdi da se korišćenjem objekta dovode u opasnost život i zdravlje ljudi, bezbednost okoline, ugrožava životna sredina i ako se nenamenskim korišćenjem utiče na stabilnost i sigurnost objekta.

Članom 178.st.1.tač.5) Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da će građevinski inspektor, ako u vršenju inspekcijskog nadzora utvrdi da se korišćenjem objekta dovodi u opasnost život i zdravlje ljudi, bezbednost susednih objekata, bezbednost okoline ili ugrožava životna sredina, naložiti izvođenje potrebnih radova, odnosno zabraniti korišćenje objekta, odnosno dela objekta.

Članom 211. st.1. ovog zakona propisano je da će se novčanom kaznom od 25.000 do 50.000 dinara kazniti za prekršaj nadležni inspektor koji u slučajevima iz čl. 174, 176, 177, 178, 179, 180, 181, 182. i 198. ovog zakona ne donese rešenje, odnosno ne izda naredbu u primerenom roku, koji ne može biti duži od sedam dana od dana saznanja za učinjeni prekršaj. Za ponovljeni prekršaj iz stava 1. ovog člana učiniocu će se izreći novčana kazna i kazna zatvora do 30 dana.

Članom 209.st.1.tač.7) ovog zakona propisano je da će se novčanom kaznom od 25.000 do 50.000 dinara ili kaznom zatvora do 30 dana kazniti za prekršaj odgovorno službeno lice u nadležnom organu uprave ako ne preduzme propisane mere u vršenju inspekcijskog nadzora (čl. 173. i 175). Stavom 2.istog člana regulisano je da će se za ponovljeni prekršaj iz stava 1. ovog člana učiniocu izreći novčana kazna i kazna zatvora do 30 dana. Zahtev za pokretanje prekršajnog postupka iz stava 1.tač.7) podnosi organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole.

Takođe, podsećamo Vas na odredbe čl.172.st.1. ovog zakona, kojim je regulisano da nadzor nad izvršavanjem odredaba ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona, vrši ministarstvo nadležno za poslove urbanizma i građevinarstva.

Iz Vašeg pitanja se ne može zaključiti da li je reč o građevinskom zemljištu ili o zemljištu sa nekom drugom namenom (poljoprivredno, šumsko). Ukoliko je reč o građevinskom zemljištu, upućujemo Vas na odredbe člana 83. Zakona o planiranju i izgradnji, kojom je propisano da se građevinsko zemljište koristi prema nameni određenoj planskim dokumentom, na način kojim se obezbeđuje njegovo racionalno korišćenje, u skladu sa zakonom. Shodno tome, u cilju promene namene korišćenja građevinskog zemljišta neophodno je izmeniti planski dokument kojim je obuhvaćena predmetna parcela. Odluku o izmeni planskog dokumenta donosi organ koji je doneo odgovarajući planski dokument.

Članom 135. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se građevinska dozvola izdaje investitoru koji uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole dostavi projekat za građevinsku dozvolu, ima odgovarajuće pravo na zemljištu ili objektu i koji je dostavio dokaze propisane podzakonskim aktom kojim se bliže uređuje sadržina i način izdavanja građevinskedozvole i platio odgovarajuće administrativne takse. Kao odgovarajuće pravo na zemljištu smatra se pravo svojine, pravo zakupa na građevinskom zemljištu u javnoj svojini, kao i druga prava propisana Zakonom.

Ukoliko podnosilac zahteva nema odgovarajuće pravo na zemljištu, odnosno ukoliko nije evidentiran kao vlasnik zemljišta (niti ima drugo pravo propisano Zakonom), nije moguće dobiti rešenje o građevinskoj dozvoli.

Članom 158. stav 4. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se upotrebna dozvola izdaje za ceo objekat ili za deo objekta koji predstavlja tehničko-tehnološku celinu i može se kao takav samostalno koristiti.

S obzirom na činjenicu da se stan u zgradi ne može samostalno koristiti (bez ostatka zgrade), ne postoji zakonska mogućnost da upotrebna dozvola bude izdata samo za stan u zgradi za koju nije izdata građevinska dozvola.

Podnošenje zahteva za izdavanje upotrebne dozvole vrši se u skladu sa 42. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Podnošenje zahteva vrši se kroz Centralni informacioni sistem, kome možete pristupiti ovde.

Sva uputstva za korišćenje portala za elektronsko podnošenje zahteva za građenje možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u sekciji E-procedura.

Postupak za podnošenje zahteva za izdavanje upotrebne dozvole, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti uz zahtev propisani su članom 42. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Podnošenje zahteva vrši se kroz Centralni informacioni sistem, kome možete pristupiti ovde.

Rok za izdavanje upotrebno dozvole propisan je članom 158. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji i iznosi pet radnih dana od dana podnošenja zahteva za izdavanje upotrebne dozvole (pod uslovom da je zahtev kompletan).

Uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole prilaže se dokaz o uplati administrativne takse za podnošenje zahteva i donošenje rešenja kojim se dozvoljava upotreba radova, kao i dokaz o uplati naknade za Centralnu evidenciju, uključujući i naknade za podnetu prijavu završetka temelja i završetka objekta u konstruktivnom smislu, ako su te prijave podnošene za objekat za koji se traži upotrebna dozvola. Pozivni centar ne raspolaže informacijom o ukupnim troškovima izdavanja upotrebne dozvole.

Potrebno je pristupiti izmeni rešenja o građevinskoj dozvoli, odabirom opcije „Izmena rešenja o građevinskoj dozvoli“ kroz Centralni informacioni sistem, kome možete pristupiti ovde..

Podnošenje zahteva za izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli vrši se u skladu sa članom 24. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Sva uputstva za korišćenje portala za elektronsko podnošenje zahteva za građenje možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u sekciji E-procedura.

Odredbama Zakona o planiranju i izgradnji nije predviđena mogućnost donošenja rešenja kojim prestaje da važi ranije izdato pravosnažno rešenje o građevinskoj dozvoli.  

Ukidanje i menjanje pravosnažnog rešenja regulisano je članom 255. Zakona o opštem upravnom postupku ("Službeni list SRJ" broj 33/97 i 31/2001 i "Službeni glasnik Republike Srbije" broj 30/2010). Citiranim članom propisano je da, ukoliko je pravnosnažnim rešenjem stranka stekla neko pravo, a organ koji je doneo to rešenje smatra da je u tom rešenju nepravilno primenjen materijalni zakon, može rešenje ukinuti ili izmeniti radi njegovog usklađivanja sa zakonom, i to ako stranka koja je, na osnovu tog rešenja, stekla pravo pristane na to i ako se time ne vređa pravo trećeg lica. Pod istim uslovima, odnosno ako organ koji je doneo rešenje smatra da je u tom rešenju nepravilno primenjen materijalni zakon i ako se time ne vređa pravo trećeg lica, može se ukinuti ili izmeniti i pravnosnažno rešenje koje je nepovoljno po stranku, po zahtevu stranke. Iz citiranih odredbi važećeg Zakona o opštem upravnom postupku proizlazi da nije propisana mogućnost ukidanja, niti menjanja zakonitog pravosnažnog rešenja.

Članom 134. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 132/14) propisano je da se odredbe drugih zakona kojima se na drugačiji način uređuju pitanja koja su predmet uređivanja ovog zakona neće primenjivati (osim zakona i propisa kojima se uređuje zaštita životne sredine).

Imajući u vidu činjenicu da se citiranim odredbama Zakona o opštem upravnom postupku ne uređuju pitanja koja su predmet uređivanja Zakona o planiranju i izgradnji, mišljenja smo da se na ukidanje i menjanje pravosnažnog rešenja u okviru objedinjene procedure primenjuju odgovarajuće odredbe Zakona o opštem upravnom postupku. U konkretnom slučaju, mišljenja smo da, prema odredbama važećeg Zakona o opštem upravnom postupku, ne postoji mogućnost da nadležni organ, po zahtevu stranke, ukine zakonito pravosnažno rešenje o građevinskoj dozvoli.

U vezi sa tim, ukazujemo i na odredbe člana 184. stav 1. tačka 2) novog Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 18/2016), koji se primenjuje od 1. juna 2017. godine. Navedenim članom propisano je da drugostepeni organ ili nadzorni organ rešenjem može na zahtev stranke ili po službenoj dužnosti u celini ili delimično ukinuti rešenje ako je ono postalo pravnosnažno, a to traži stranka na čiji je zahtev doneto, a ukidanje nije protivno javnom interesu, niti interesu trećih lica.

Članom 36. Zakona o ozakonjenju („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 96/2015) propisane su pravne posledice rešenja o ozakonjenju.

Navedenim članom propisano je da se danom pravnosnažnosti rešenja o ozakonjenju stiču uslovi za upis prava svojine u javnoj knjizi o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima, odnosno za odgovarajući upis u katastar vodova. Nadležni organ po službenoj dužnosti dostavlja elaborat geodetskih radova i primerak pravnosnažnog rešenja o ozakonjenju organu nadležnom za poslove državnog premera i katastra, u roku od tri dana od dana pravnosnažnosti rešenja o ozakonjenju. Organ nadležan za poslove državnog premera i katastra donosi rešenje o kućnom broju i vrši upis prava svojine na objektu, odnosno posebnim delovima objekta.

Takođe, članom 158. stav 11. i 12. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da nadležni organ po službenoj dužnosti, u roku od pet radnih dana po pravnosnažnosti izdate upotrebne dozvole, dostavlja organu nadležnom za poslove državnog premera i katastra upotrebnu dozvolu, elaborat geodetskih radova za izvedeni objekat i posebne delove objekta, kao i elaborat geodetskih radova za podzemne instalacije. Organ nadležan za poslove državnog premera i katastra donosi rešenje o kućnom broju i vrši upis prava svojine na objektu, odnosno posebnim delovima objekta.

Imajući u vidu činjenicu da su pravne posledice izdavanja upotrebne dozvole identične pravnim posledicama izdavanja rešenja o ozakonjenju (po pitanju upisa prava svojine na objektu, odnosno posebnim delovima objekta u evidenciju nepokretnosti), nije neophodno sprovoditi postupak za izdavanje upotrebne dozvole za objekat za koji je izdato rešenje o ozakonjenju.