Uslovi građenja objekta određeni su pravilima građenja u planskom dokumentu.

Potrebno je da organu nadležnom za izdavanje građevinske dozvole podnesete zahtev za izdavanje informacije o lokaciji koja sadrži podatke i mogućnostima i ograničenjima gradnje na određenoj kat. parceli u skladu sa važećim planskim dokumentom.

Iz Vašeg pitanja se ne može zaključiti za koju svrhu su Vam potrebne dozvole.

Ukoliko imate nameru da evidentirate nepokretnosti u katastru nepokretnosti, neophodno je izdejstvovati upotrebnu dozvolu. Postupak izdavanja upotrebne dozvole, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 158. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 42. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu http://gradjevinskedozvole.rs u okviru Sekcije „Propisi“.

Članom 158. stav 11. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da nadležni organ, u roku od pet radnih dana po pravnosnažnosti izdate upotrebne dozvole, po službenoj dužnosti dostavlja organu nadležnom za poslove državnog premera i katastra upotrebnu dozvolu. Organ nadležan za poslove državnog premera i katastra donosi rešenje o kućnom broju i vrši upis prava svojine na objektu, odnosno posebnim delovima objekta, i o tome obaveštava investitora i nadležni organ uprave u roku od sedam dana od dostavljanja upotrebne dozvole.

Promena namene objekta bez izvođenja građevinskih radova, odnosno promena namene uz izvođenje građevinskih radova  vrši se na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova, odnosno promena namene objekta, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole, u skladu sa članom 145. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji.

Članom 8v Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da je lice koje vodi registar objedinjenih procedura u nadležnom organu dužno da obezbedi objavljivanje dokumenata izdatih u okviru objedinjene procedure u roku od tri radna dana od dana njihovog izdavanja.

Dokumenti koji su izdati u objedinjenoj proceduri objavljuju se u centralnoj evidenciji objedinjenih procedura. Pretragu objavljenih dokumenata možete izvršiti posredstvom sledećeg linka: https://ceop.apr.gov.rs/eregistrationportal/Public/Manage/Publications

Na rešenje o odobrenju izvođenja radova moguće je podneti žalbu u roku od osam dana od dana dostavljanja, a ako je donosilac rešenja Ministarstvo, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine, protiv tog rešenja se tužbom može pokrenuti upravni spor. Po isteku ovog roka, nije moguće podneti žalbu protiv rešenja o odobrenju izvođenja radova.

Ukoliko u konkretnom slučaju nije doneto rešenje o odobrenju izvođenja predmetnih radova, ukazujemo Vam na odredbe člana 176. stav 1. tačka 1a) Zakona o planiranju i izgradnji, kojima je propisano da je građevinski inspektor u vršenju inspekcijskog nadzora ovlašćen da naloži rešenjem uklanjanje objekta, odnosno vraćanje u prvobitno stanje, ako se objekat gradi, odnosno izvode radovi bez rešenja iz člana 145. Zakona. Prijavu građevinskom inspektoru može podneti svako zainteresovano lice.

Napominjemo da Pozivni centar nije namenjen za davanje pravnih saveta, kao ni za instrukcije za postupanje u konkretnim slučajevima.

Zakon o poljoprivrednom zemljištu zabranjuje korišćenje poljoprivrednog zemljišta prve, druge, treće, četvrte i pete klase u nepoljoprivredne svrhe. Ukoliko se radi o poljoprivrednom zemljištu u građevinskom području sela, na tom zemljištu ne mogu se graditi objekti koji ne služe primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji. U suprotnom, na poljoprivrednom zemljištu se može graditi samo ako se radi o objektima u funkciji primarne poljoprivredne proizvodnje (objekti za smeštaj mehanizacije, repromaterijala, smeštaj i čuvanje gotovih poljoprivrednih proizvoda, staje za gajenje stoke, objekti za potrebe gajenja i prikazivanje starih autohtonih sorti biljnih kultura i rasa domaćih životinja, objekti za gajenje pečurki, puževa i riba). Pod uslovima  iz člana 22 – 26 Zakona o poljoprivrednom zemljištu može se ostvariti pravo na promenu namene obradivog u neobradivo poljoprivredno zemljište i nakon toga, pravo na gradnju objekata koji su u funkciji primarne poljoprivredne proizvodnje.

U skladu sa važećim pravinikom kojim je regulisana sadržina tehničke dokumentacije i važećim Uputstvom o formatima tehničke dokumentacije koja se dostavlja u elektronskom postupku objedinjene procedure, samo je projektant ovlašćen da digitalno potpisuje tehničku dokumentaciju.

Potrebno je da izvršite tehnički pregled izgrađenog dela objekta a potom  da u elektronskom sistemu CEOP podnesete zahtev za izdavanje upotrebne dozvole i uz zahtev dostavite dokumentaciju propisanu u članu 42 Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektrosnkim putem (Sl. glansik RS br. 113/2015 i 96/2016). Shodno čl. 57 st. 3 navedenog Pravilnika, projektnu dokumentaciju iz 1965 god. kada je izdata građevinska dozvola, možete do 1. Januara 2018.god. dostaviti i u papirrnoj formi.

Ukoliko je u toku izgradnje došlo do odstupanja od izdate građevinske dozvole, potrebno je da ovlašćeni projektant izradi projekat izvedenog stanja pa tek onda da se vrši tehnički pregled.

Promena namene objekta bez izvođenja građevinskih radova, odnosno promena namene uz izvođenje građevinskih radova  vrši se na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova, odnosno promena namene objekta, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole, u skladu sa čl.145.st.1. Zakona o planiranju i izgradnji.

Podnošenje zahteva za izdavanje rešenja kojim se odobrava promena namene objekta vrši se u skladu sa čl.28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

U postupku izdavanja akata u vezi izgradnje objekata, obaveza je nadležnog organa da primenjuje odredbe važećeg Zakona o planiranju i izgradnji i Zakona o opštem upravnom postupku, odredbe važećih podzakonskih akata i da u svim slučajevima koji nisu propisani Pravilnikom o postupku sporovđenja objedinjene procedure, supsidijarno primenjuje odgovrajuće odredbe ZUP-a.

Usaglašeni zahtev shodno odredbama Pravilnika kojim je regulisana objedinjena procedura,  može se podneti samo jednom  i u krajnjem roku od 30 dana.

To znači, ukoliko stranka podnese usaglašeni zahtev nakon isteka propisanog roka, nadležni organ je dužan da postupi u smislu odredbi ZUP-a i donese zaključak o odbacivanju zahteva kao nedopuštenog.

U drugom slučaju koji navodite, ukoliko stranka podnese novi zahtev u tom slučaju ne postoji obaveza nadležnog organa da utvrđuje da li se eventalno radi o usaglašenom  zahtevu, već da postupa u smislu odgovarajućih odredbi Pravilnika koje su propisane za konkretan postupak. Dakle,  u ovom drugom slučaju nadležni organ prvo utrđuje ispunjenost formalnih uslova za postupanje i u zavisnosti od toga donosi odgovarajuću odluku.

Članom 158. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se objekat, za koji je u skladu sa Zakonom predviđeno izdavanje građevinske dozvole, može koristiti po prethodno pribavljenoj upotrebnoj dozvoli. Članom 158. stav 3. Zakona, kao i članom 42. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisana je dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole, i to:

• projekat za izvođenje sa potvrdom i overom investitora, lica koje vrši stručni nadzor i izvođača radova da je izvedeno stanje jednako projektovanom, ako u toku građenja nije odstupljeno od projekta za izvođenje ili projekat izvedenog objekta, izrađen u skladu sa pravilnikom kojim se uređuje sadržina tehničke dokumentacije;
• izveštaj komisije za tehnički pregled, kojim se utvrđuje da je objekat podoban za upotrebu, sa predlogom za izdavanje upotrebne dozvole;
• dokaz o uplati administrativne takse za podnošenje zahteva i donošenje rešenja kojim se dozvoljava upotreba radova, kao i dokaz o uplati naknade za Centralnu evidenciju, uključujući i naknade za podnetu prijavu završetka temelja i završetka objekta u konstruktivnom smislu, ako su te prijave podnošene za objekat za koji se traži upotrebna dozvola;
• sertifikat o energetskim svojstvima objekta, ako je za objekat propisana obaveza pribavljanja sertifikata o energetskim svojstvima;
• elaborat geodetskih radova za izvedeni objekat i posebne delove objekta;
• elaborat geodetskih radova za podzemne instalacije.

Članom 155. stav 3. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da tehnički pregled objekta obezbeđuje investitor, dok je u stavu 5. propisano da, izuzetno od ovog pravila, tehnički pregled objekta, ili dela objekta koji predstavlja celinu i može se kao takav samostalno koristiti, može obezbediti i drugo lice koje za to ima interes, u kom slučaju to lice snosi troškove tehničkog pregleda.

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, ukoliko investitor iz nekog razloga nije obezbedio tehnički pregled objekta i izdejstvovao upotrebnu dozvolu, to može učiniti bilo koje zainteresovano lice, u kom slučaju je u obavezi da pribavi svu propisanu dokumentaciju, kao i da snosi troškove tehničkog pregleda i izdavanja upotrebne dozvole.

Upotrebnu dozvolu izdaje rešenjem organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole, u skladu sa članom 158. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji.

Članom 153. stav 4. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da u vršenju stručnog nadzora na objektu ne mogu da učestvuju lica koja su zaposlena u privrednom društvu, odnosno drugom pravnom licu ili preduzetničkoj radnji koje je izvođač radova na tom objektu, lica koja vrše inspekcijski nadzor, kao i lica koja rade na poslovima izdavanja građevinske dozvole u organu nadležnom za izdavanje građevinske dozvole.

Shodno citiranoj odredbi Zakona, poslove stručnog nadzora ne bi imalo pravo da vrši lice koje je zaposleno u opštini na poslovima inspekcijskog nadzora, kao i na poslovima izdavanja građevinske dozvole u organu nadležnom za izdavanje građevinske dozvole. Za ostale zaposlene u opštini, sa aspekta odredaba Zakona o planiranju i izgradnji, ne postoji prepreka da obavljaju poslove stručnog nadzora.

Napominjemo da bi u konkretnom slučaju trebalo imati u vidu i odredbe Zakona o agenciji za borbu protiv korupcije („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 97/2008, 53/2010, 66/2011 – odluka US, 67/2013 – odluka US, 112/2013 – autentično tumačenje i 8/2015 – odluka US).