Rezultati pretrage naše baze pitanja i odgovora na temu građevinskih dozvola i odredaba Zakona o planiranju i izgradnji. Ukoliko ne nađete odgovor koji ste tražili, možete nam poslati vaše pitanje preko stranice za postavljanje pitanja Spisak pronađenih pitanja i odgovora u PDF formatu možete snimiti na svoj računar sa ovog linka
Pretraga pitanja i odgovora
- Dokumentacija koje se prilaže uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole propisana je čl.42. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.
Za izvođenje radova za koje je nadležni organ izdao rešenje po čl. 145 Zakona o planiranju i izgradnji nije predviđeno obavezno pribavljanje upotrebne dozvole od strane investitora niti su propisane bilo kakve sankcije.
Članom 145. stav 7. i 8. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da po završetku izgradnje, odnosno izvođenju radova, za objekte iz stava 1. ovog člana, po zahtevu investitora, nadležni organ može izdati upotrebnu dozvolu. Pravnosnažno rešenje o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona, za objekte koji se u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje upis u javnu knjigu o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima mogu upisati u javnu evidenciju, kao i za promenu namene objekta, odnosno dela objekta bez izvođenja radova, predstavlja osnov za upis u javnu knjigu o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima, a ako je za predmetni objekat, odnosno izvođenje radova izdata i upotrebna dozvola po zahtevu investitora, osnov za upis u javnu knjigu predstavlja pravnosnažno rešenje iz stava 2. ovog člana i pravnosnažno rešenje o upotrebnoj dozvoli.
Predmet upisa i evidentiranja u Katastru su objekti I podzemne instalacije (infrastrukturna mreža I njeni delovi) ne I instalacije unutar objekata. Pretpostavljamo da se u konkretnom slučaju radi o pribavljenom rešenju iz člana 145 Zakona o planiranju I izgradnji, te ukoliko je predmet tog rešenja samo ugradnja unutrašnjih instalacija u objektu, nije potrebno uz zahtev za upotrebnu dozvolu I elaborat geodetskih radova. Međutim, ako se rešenje iz čl. 145. Odnosi I na druge radove ( nadgradnja I sl.) kojima se menja oblik I volume objekta u tom slučaju je potrebno dostaviti elaborate geodetskih radova.
Da, potrebno je prethodno izvršiti pretvaranje prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu.
Pretvaranje prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu regulisano je čl.102. Zakona o planiranju i izgradnji, koji možete pronaći ovde.
Članom 135. st.1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se građevinska dozvola, odnosno rešenje o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona, izdaje investitoru koji ima odgovarajuće pravo na zemljištu ili objektu. U skladu sa čl.135.st.2. ovog zakona, kao odgovarajuće pravo na zemljištu smatra se pravo svojine, pravo zakupa na građevinskom zemljištu u javnoj svojini, kao i druga prava propisana ovim zakonom.
Mišljenja smo da se u navedenom slučaju ishodovanja upotrebne dozvole za pomoćni objekat mogu primeniti odredbe koje se odnose na objekte A kategorije (s obzirom na to da je reč o još jednostavnijim objektima za čije građenje nije potrebno pribaviti građevinsku dozvolu), odnosno da se u konkretnom slučaju može priložiti dokumentacija koja se prilaže za ishodovanje upotrebne dozvole za objekte A kategorije.
Dokumentacija koje se prilaže uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole propisana je čl.42. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.
Izuzetno od opšteg pravila, shodno članu 5. Pravilnika o objektima na koje se ne primenjuju pojedine odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, kada je reč o objektima kategorije "A", umesto izveštaja o tehničkom pregledu, investitor uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole dostavlja potvrdu izdatu od strane lica koje ispunjava uslove propisane Zakonom zaodgovornog projektanta, odnosno odgovornog izvođača radova za tu vrstu objekata, o tome da je:
1) izgradnja objekta završena i objekat izveden u skladu sa tehničkom dokumentacijom na osnovu koje je izdata građevinska dozvola;
2) objekat priključen ili je podoban da bude priključen na infrastrukturnu mrežu, za priključke koji su predviđeni građevinskom dozvolom.
Članom 74. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata (ovde), propisano je da se za objekte kategorije "A", za koje izrada projekta za izvođenje nije obavezna, umesto projekta izvedenog objekta može priložiti i geodetski snimak izvedenog objekta na parceli, na overenoj katastarsko-topografskoj podlozi.
Za izvođenje radova za koje je nadležni organ izdao rešenje po čl. 145 Zakona o planiranju i izgradnji nije predviđeno obavezno pribavljanje upotrebne dozvole od strane investitora niti su propisane bilo kakve sankcije.
Članom 145. stav 7. i 8. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da po završetku izgradnje, odnosno izvođenju radova, za objekte iz stava 1. ovog člana, po zahtevu investitora, nadležni organ može izdati upotrebnu dozvolu. Pravnosnažno rešenje o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona, za objekte koji se u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje upis u javnu knjigu o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima mogu upisati u javnu evidenciju, kao i za promenu namene objekta, odnosno dela objekta bez izvođenja radova, predstavlja osnov za upis u javnu knjigu o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima, a ako je za predmetni objekat, odnosno izvođenje radova izdata i upotrebna dozvola po zahtevu investitora, osnov za upis u javnu knjigu predstavlja pravnosnažno rešenje iz stava 2. ovog člana i pravnosnažno rešenje o upotrebnoj dozvoli.
Članom 158. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se objekat za koji je u skladu sa Zakonom predviđeno izdavanje građevinske dozvole može koristiti po prethodno pribavljenoj upotrebnoj dozvoli. Članom 42. stav 5. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisano je da investitor može podneti zahtev za izdavanje upotrebne dozvole i za radove izvedene u skladu sa rešenjem iz člana 145. Zakona.
Ukoliko je u konkretnom slučaju reč o izradi projekta za građevinsku dozvolu, obaveza izrada elaborata propisana je članom 58. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata (ovde).
Elaborati i studije uz projekat za građevinsku dozvolu
Član 58.
Projektu za građevinsku dozvolu, zavisno od vrste i klase objekta, prilažu se:
- elaborat o geotehničkim uslovima izgradnje, izrađen prema propisima o geološkim istraživanjima;
- elaborat zaštite od požara, kojim se utvrđuju mere za zaštitu od požara, čiji je sadržaj određen u skladu sa Prilogom 11 ovog pravilnika, ukoliko je za objekat propisana izrada glavnog projekta zaštite od požara i pribavljanje saglasnosti na projekat za izvođenje, u skladu sa propisima kojima se uređuje zaštita od požara;
- elaborat energetske efikasnosti, za zgrade za koje je propisano utvrđivanje energetskih svojstava, izrađen prema propisima o energetskoj efikasnosti zgrada;
- studija o proceni uticaja na životnu sredinu, ukoliko je utvrđena potreba procene uticaja na životnu sredinu u skladu sa propisima kojima se uređuje ova oblast.
Projektu za građevinsku dozvolu, zavisno od vrste i klase objekta, se prema potrebi prilažu i drugi elaborati i studije kojima se dokazuje ispunjenje osnovnih zahteva za objekat, izrađeni u skladu sa propisima.
Elaborati i studije iz st. 1. i 2. ovog člana ne podležu tehničkoj kontroli, već tehnička kontrola samo proverava primenu mera predviđenih elaboratima i studijama u projektima
Potrebno je da odgovorno lice projektanta (preduzetnika, odnosno pravnog lica koje je nosilac izrade tehničke dokumentacije) elektronski potpiše i glavnu svesku i idejno rešenje, u skladu sa Prilogom 12 Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata (ovde).
b) Glavna sveska Format elektronskog dokumenta
Elektronski dokument se priprema u .pdf formatu i elektronski se potpisuje.
Overa
Glavnu svesku overavaju svi učesnici u izradi projekta na način propisan ovim pravilnikom. Elektronsko potpisivanje vrši se nakon kreiranja elektronskog dokumenta u propisanom formatu (.pdf).
Elektronsko potpisivanje glavne sveske vrši:
1) odgovorno lice projektanta (preduzetnika, odnosno pravnog lica koje je nosilac izrade tehničke dokumentacije);
2) glavni projektant.
v) Projekti (delovi projekta prema oblastima)
Format elektronskog dokumenta
Opšta, tekstualna i numerička dokumentacija priprema se u .pdf formatu i elektronski se potpisuje.
Grafička dokumentacija projekata se dostavlja, kao jedan ili više elektronskih dokumenata, u sledećim formatima:
1) .dwg ili .dwf (.dwfx) koji su elektronski potpisani ili
2) .dwg ili .dwf (.dwfx) koji nisu elektronski potpisani, sa pratećim dokumentom formata .pdf istog sadržaja koji je elektronski potpisan.
Overa
Opštu, tekstualnu, numeričku i grafičku dokumentaciju projekata overavaju učesnici u izradi tog dela projekata na način propisan ovim pravilnikom.
Elektronsko potpisivanje vrši se nakon kreiranja elektronskog dokumenta u propisanom formatu (.pdf, .dwg ili .dwf (.dwfx)).
Elektronsko potpisivanje dela projekta vrši:
1) odgovorno lice projektanta predmetnog dela projekta (preduzetnika, odnosno pravnog lica koje je nosilac izrade dela tehničke dokumentacije);
2) odgovorni projektant predmetnog dela projekta;
3) vršilac tehničke kontrole predmetnog dela projekta (samo u slučaju kada je propisana tehnička kontrola projekta za građevinsku dozvolu).
Ako se grafička dokumentacija priprema kao jedan ili više posebnih elektronskih dokumenata, elektronski ga/ih potpisuje samo odgovorni projektant.
U konkretnom slučaju reč je o izvođenju radova na dogradnji postojećeg objekta, shodno definiciji iz čl.2.tač.33) Zakona o planiranju i izgradnji:
dogradnja jeste izvođenje građevinskih i drugih radova kojima se izgrađuje novi prostor van postojećeg gabarita objekta, kao i nadziđivanje objekta, i sa njim čini građevinsku, funkcionalnu ili tehničku celinu
Za izvođenje radova na dogradnji objekta potrebno je prvo pribaviti lokacijske uslove, a zatim građevinsku dozvolu. Takođe, moguće je pre pribavljanja lokacijskih uslova, za potrebe izrade idejnog rešenja, od nadležnog organa za izdavanje građevinske dozvole pribaviti informaciju o lokaciji, koja sadrži podatke o mogućnostima i ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli, odnosno na više katastarskih parcela na osnovu planskog dokumenta.
Podnošenje zahteva za izdavanje lokacijskih uslova vrši se u skladu sa čl.6, a podnošenje zahteva za građevinsku dozvolu vrši se u skladu sa čl.16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.
Odgovarajuće pravo
Članom 135. st.1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se građevinska dozvola, odnosno rešenje o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona, izdaje investitoru koji ima odgovarajuće pravo na zemljištu ili objektu. U skladu sa čl.135.st.2. ovog zakona, kao odgovarajuće pravo na zemljištu smatra se pravo svojine, pravo zakupa na građevinskom zemljištu u javnoj svojini, kao i druga prava propisana ovim zakonom. Članom 135.st.6. Zakona o planiranju I izgradnji regulisano je da se za izgradnju ili izvođenje radova na građevinskom zemljištu ili objektu koji je u vlasništvu više lica, kao dokaz o odgovarajućem pravu prilaže i overena saglasnost tih lica, a ako se izvode radovi na nadziđivanju, prilaže se i ugovor zaključen u skladu sa posebnim zakonom.
Članom 9.st.2. Zakona o stanovanju i održavanju zgrada propisano je da o raspolaganju zajedničkim delovima zgrade vlasnici posebnih delova odlučuju u skladu sa odredbama ovog zakona koje se odnose na rad i odlučivanje stambene zajednice.
U skladu sa čl.44.st.2. ovog zakona, o raspolaganju zajedničkim delovima zgrade, poveravanju upravljanja profesionalnom upravniku i kreditnom zaduživanju stambene zajednice skupština stambene zajednice odlučuje većinom koju čine 2/3 ukupnog broja glasova.
U skladu sa čl.2.tač.33) Zakona o planiranju i izgradnji, dogradnja jeste izvođenje građevinskih i drugih radova kojima se izgrađuje novi prostor van postojećeg gabarita objekta, kao i nadziđivanje objekta, i sa njim čini građevinsku, funkcionalnu ili tehničku celinu.
Za izvođenje radova na dogradnji objekta potrebno je prvo pribaviti lokacijske uslove, a zatim građevinsku dozvolu. Takođe, moguće je pre pribavljanja lokacijskih uslova, za potrebe izrade idejnog rešenja, od nadležnog organa za izdavanje građevinske dozvole pribaviti informaciju o lokaciji, koja sadrži podatke o mogućnostima i ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli, odnosno na više katastarskih parcela na osnovu planskog dokumenta.
Podnošenje zahteva za izdavanje lokacijskih uslova vrši se u skladu sa čl.6, a podnošenje zahteva za građevinsku dozvolu vrši se u skladu sa čl.16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.
Na osnovu podataka navedenih u pitanju zaključujemo da je u konkretnom slučaju reč o radovima iz čl.145. Zakona o planiranju i izgradnji (ovde).
Izvođenje ovih radova vrši se na osnovu rešenja o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole.
Podnošenje zahteva za izdavanje rešenja kojim se odobrava izvođenje radova iz čl.145. Zakona vrši se u skladu sa čl.28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.
Za izvođenje radova iz čl.145. Zakona potrebno je prethodno pribaviti lokacijske uslove koji sadrže sve urbanističke, tehničke i druge uslove i podatke potrebne za izradu idejnog projekta, osim u slučajevima iz čl.2.st.2. Uredbe o lokacijskim uslovima, koju možete pronaći ovde. U skladu sa čl.2.st.2.Uredbe o lokacijskim uslovima, lokacijski uslovi se ne izdaju za izvođenje radova na investicionom održavanju objekta i uklanjanju prepreka za osobe sa invaliditetom, radove kojima se ne menja spoljni izgled, ne povećava broj funkcionalnih jedinica i kapacitet instalacija, adaptaciju, sanaciju, građenje zidanih ograda, kao i u svim ostalim slučajevima izvođenja radova kojima se ne vrši priključenje na komunalnu infrastrukturu odnosno ne menjaju kapaciteti i funkcionalnost postojećih priključaka na infrastrukturnu mrežu, osim u slučajevima za koje je Zakonom, odnosno planskim dokumentom propisana obaveza pribavljanja uslova. Podnošenje zahteva za izdavanje lokacijskih uslova vrši se u skladu sa čl.6. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.
U skladu sa definicijama iz čl.2. Zakona o planiranju i izgradnji, u konkrentom slučaju može biti reč o sledećim radovima iz čl.145. ovog zakona:
32) rekonstrukcija jeste izvođenje građevinskih radova na postojećem objektu u gabaritu i konstruktivni elementi ili tehnološki proces; menja spoljni izgled objekta ili povećava broj funkcionalnih jedinica, vrši zamena uređaja, postrojenja, opreme i instalacija sa povećanjem kapaciteta;
34) adaptacija jeste izvođenje građevinskih i drugih radova na postojećem objektu, kojima se: vrši promena organizacije prostora u objektu, vrši zamena uređaja, postrojenja, opreme i instalacija istog kapaciteta, a kojima se ne utiče na stabilnost i sigurnost objekta, ne menjaju konstruktivni elementi, ne menja spoljni izgled i ne utiče na bezbednost susednih objekata, saobraćaja, zaštite od požara i životne sredine;
35) sanacija jeste izvođenje građevinskih i drugih radova na postojećem objektu kojima se vrši popravka uređaja, postrojenja i opreme, odnosno zamena konstruktivnih elemenata objekta, kojima se ne menja spoljni izgled, ne utiče na bezbednost susednih objekata, saobraćaja i životne sredine i ne utiče na zaštitu prirodnog i nepokretnog kulturnog dobra, odnosno njegove zaštićene okoline, osim restauratorskih, konzervatorskih i radova na revitalizaciji;
36) investiciono održavanje je izvođenje građevinsko-zanatskih, odnosno drugih radova zavisno od vrste objekta u cilju poboljšanja uslova korišćenja objekta u toku eksploatacije;
Članom 8v Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da je lice koje vodi registar objedinjenih procedura u nadležnom organu dužno da obezbedi objavljivanje lokacijskih uslova, građevinske i upotrebne dozvole u elektronskom obliku putem interneta, u roku od tri radna dana od dana njihovog izdavanja.
Dokumenti koji su izdati u objedinjenoj proceduri objavljuju se u centralnoj evidenciji objedinjenih procedura. Pretragu objavljenih dokumenata možete izvršiti posredstvom sledećeg linka: https://ceop.apr.gov.rs/eregistrationportal/Public/Manage/Publications
Ukoliko su u konkretnom slučaju građevinska, odnosno upotrebna dozvola izdati pre uspostavljanja centralne evidencije objedinjenih procedura (1. januar 2016. godine), primerak građevinske, odnosno upotrebne dozvole možete tražiti od nadležnog organa koji je izdao predmetnu dozvolu.