Status objekta izgrađenog na tuđem zemljištu, kao i prava u vezi sa tim objektom, zavise od pravnog statusa objekta, odnosno od činjenice da li je objekat izgrađen legalno.

Ukoliko je reč o objektu koji je legalno izgrađen, vlasnik objekta ima pravo da podnese zahtev za utvrđivanje zemljišta za redovnu upotrebu objekta i formiranje građevinske parcele, i to organu jedinice lokalne samouprave nadležnom za imovinsko-pravne odnose, u skladu sa članom 70. Zakona o planiranju i izgradnji. Zemljište za redovnu upotrebu jeste zemljište ispod objekta i zemljište oko objekta, koje ispunjava uslove za građevinsku parcelu i koje po sprovedenom postupku postaje katastarska parcela.

Ukoliko predmetni objekat nije izgrađen legalno, upućujemo Vas na član 176. stav 1. tačka 1.  Zakona o planiranju i izgradnji, kojim je propisano da je građevinski inspektor u vršenju inspekcijskog nadzora ovlašćen da naredi rešenjem obustavu radova i uklanjanje objekta ili njegovog dela, ako se objekat gradi ili je njegovo građenje završeno bez građevinske dozvole. U tom smislu, možete se obratiti nadležnom građevinskom inspektoru radi preduzimanja mera iz njegove nadležnosti.

Članom 57. Zakona o planiranju i izgradnji (ovde) regulisano je na osnovu čega se izdaju lokacijski uslovi za izgradnju objekata.

Članom 57.st.5. ovog zakona propisano je da ukoliko je za područje, na kome se nalazi katastarska parcela za koju je podnet zahtev za izdavanje lokacijskih uslova, predviđena obaveza dalje planske razrade, a takav planski dokument nije donet u roku propisanom članom 27. stav 6. ovog zakona, lokacijski uslovi izdaju se na osnovu podzakonskog akta kojim se uređuju opšta pravila parcelacije, uređenja i građenja, i na osnovu postojećeg planskog dokumenta koji sadrži regulacionu liniju.

Članom 27.st.6. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se odlukom o izradi planskog dokumenta iz stava 1. ovog člana može utvrditi period zabrane izgradnje u obuhvatu tog planskog dokumenta, a najduže 12 meseci od dana donošenja te odluke. Ako u propisanom roku plan detaljne regulacije ne bude usvojen, lokacijski uslovi izdaće se u skladu sa članom 57. stav 5. ovog zakona.

Članom 216. Zakona o planiranju i izgradnji propisani su rokovi za donošenje odluka o izradama planskih dokumenata opština, kao i grada Beograda.

U skladu sa čl.2.tač.33) Zakona o planiranju i izgradnji, dogradnja jeste izvođenje građevinskih i drugih radova kojima se izgrađuje novi prostor van postojećeg gabarita objekta, kao i nadziđivanje objekta, i sa njim čini građevinsku, funkcionalnu ili tehničku celinu.

Za izvođenje radova na dogradnji potrebno je prvo pribaviti lokacijske uslove, a zatim i građevinsku dozvolu.

Podnošenje zahteva za izdavanje lokacijskih uslova vrši se u skladu sa čl.6, a podnošenje zahteva za građevinsku dozvolu vrši se u skladu sa čl.16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Dokumentacija koje se prilaže uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole propisana je čl.42. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Promena namene objekta bez izvođenja građevinskih radova, odnosno promena namene uz izvođenje građevinskih radova  vrši se na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova, odnosno promena namene objekta, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole, u skladu sa čl.145.st.1. Zakona o planiranju i izgradnji.

Podnošenje zahteva za izdavanje rešenja kojim se odobrava promena namene objekta vrši se u skladu sa čl.28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Odgovarajuće pravo

Članom 135. st.1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se građevinska dozvola, odnosno rešenje o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona, izdaje investitoru koji ima odgovarajuće pravo na zemljištu ili objektu. U skladu sa čl.135.st.2. ovog zakona, kao odgovarajuće pravo na zemljištu smatra se pravo svojine, pravo zakupa na građevinskom zemljištu u javnoj svojini, kao i druga prava propisana ovim zakonom. Članom 135.st.6. Zakona o planiranju i izgradnji regulisano je da se za izgradnju ili izvođenje radova na građevinskom zemljištu ili objektu koji je u vlasništvu više lica, kao dokaz o odgovarajućem pravu prilaže i overena saglasnost tih lica, a ako se izvode radovi na nadziđivanju, prilaže se i ugovor zaključen u skladu sa posebnim zakonom.

Članom 9.st.2. Zakona o stanovanju i održavanju zgrada propisano je da o raspolaganju zajedničkim delovima zgrade vlasnici posebnih delova odlučuju u skladu sa odredbama ovog zakona koje se odnose na rad i odlučivanje stambene zajednice.

U skladu sa čl.44.st.2. ovog zakona, o raspolaganju zajedničkim delovima zgrade, poveravanju upravljanja profesionalnom upravniku i kreditnom zaduživanju stambene zajednice skupština stambene zajednice odlučuje većinom koju čine 2/3 ukupnog broja glasova.

Članom 54. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da, ukoliko planski dokument, odnosno separat, ne sadrži mogućnosti, ograničenja i uslove za izgradnju objekata, odnosno sve uslove za priključenje na komunalnu, saobraćajnu i ostalu infrastrukturu, nadležni organ te uslove pribavlja po službenoj dužnosti, o trošku podnosioca zahteva uz naknadu stvarnih troškova izdavanja, pri čemu su imaoci javnih ovlašćenja dužni da te uslove po zahtevu nadležnog organa dostave u roku od 15 dana od dana prijema zahteva.
Iz citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji nedvosmisleno se može zaključiti da su imaoci javnih ovlašćenja u svakom slučaju u obavezi da tražene uslove dostave nadležnom organu u roku od 15 dana od dana prijema zahteva. U vezi sa tim, ukazujemo i na odredbe člana 134. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 132/14), kojima je propisano da se odredbe drugih zakona kojima se na drugačiji način uređuju pitanja koja su predmet uređivanja ovog zakona neće primenjivati (osim zakona i propisa kojima se uređuje zaštita životne sredine).

Nakon stupanja na snagu Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata, Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture donelo je Uputstvo o formatima elektronskih dokumenata i njihovim dostavljanjem kroz CEOP. Cilj donošenja ovog uputstva je pojašnjenje pojedinih odredaba Pravilnika i pružanje pomoći učesnicima u postupku objedinjene procedure.
Na stranama 10. i 11. Uputstva navedeno je da elaborate i studije koji se prilažu uz tehnički dokumentaciju elektronski potpisuju:
- odgovorno lice izrađivača elaborata ili studije;
- ovlašćeno lice koje je izradilo elaborat ili studiju.
Iz citiranih odredaba Uputstva proizlazi da elaborat mora elektronski potpisati lice koje je izradilo elaborat ili studiju i odgovorno lice izrađivača elaborata ili studije.

Ukoliko u toku izgradnje objekta, dođe do odstupanja od izdate građevinske i tehničke dokumenta, investitor je dužan da obustavi dalje radove i podnese zahtev za izmenu građevinske dozvole u  elektronskom sistemu CEOP.

Ukoliko nadležni organ u toku ovog postupka utvrdi da se radi o odstupanju koje je u suprotnosti sa izdatim lokacijskim uslovima, uputiće investitora da podnese zahtev za izmenu lokacijskih uslova. U tom slučaju investitor će u sistemu CEOP podneti zahtev za izmenu lokacijskih uslova.

Iz vašeg pitanja je nejasno da li se misli na privredno društvo, odnosno drugo pravno lice ili preduzetnika, u smislu člana 126. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji ili na odgovornog projektanta u smislu člana 128. Zakona.

Kada je reč o privrednom društvu, odnosno drugom pravnom licu ili preduzetniku iz člana 126. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji, jedini uslov za obavljanje poslova izrade tehničke dokumentacije za izgradnju objekata je da bude upisan u registar privrednih subjekata (kod Agencije za privredne registre). Izuzetak od pravila postoji za objekte iz člana 133. Zakona, za koje je neophodno da je privredno društvo, odnosno drugo pravno lice upisano u odgovarajući registar za izradu tehničke dokumentacije za tu vrstu objekata i da ima zaposlena lica sa licencom za odgovornog projektanta i koja imaju odgovarajuće stručne rezultate u izradi tehničke dokumentacije za tu vrstu i namenu objekta. Dodatna specijalna ograničenja u pogledu kruga lica koja imaju pravo učešća u izradi tehničke dokumentacije propisana su članom 127. Zakona o planiranju i izgradnji (ovde).

Kada je reč o odgovornom projektantu, to može biti lice sa stečenim visokim obrazovanjem odgovarajuće struke, odnosno smera, na akademskim studijama drugog stepena (master akademskih studija, master strukovnih studija, specijalističke akademske studije) odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje pet godina i licencom za projektovanje, izdatom u skladu sa Zakonom, saglasno članu 128. Zakona o planiranju i izgradnji.

Nejasan je deo vašeg pitanja („što neće uticati na ostale projekte jer je u ptianju promena koeficijenata“) pa je nejasno o kakvim se promenama zaista radi.

U svakom slučaju, potrebno je da shodno čl. 142 Zakona o planiranju i izgradnji u sistemu CEOP podnesete zahtev za izmenu gađevinske dozvole i uz taj zahtev da dostavite novi projekat mašinskih instalacija (izrađen u skladu sa novim uslovima za priključenje i  u skladu sa sada važećim pravilnikom kojim se uređuje sadržina tehničke dokumentacije), nove uslove koje su izdale Elektrane Beograd i preporučujemo da dostavite i glavni projekat na osnovu kojeg je izdata građevinska dozvola kao i ranije izdatu lokacijsku dozvolu kako bi nadležni organ na lakši način mogao da utvrdi u čemu se sastoje odstupanja od tehničke dokumentacije na osnovu koje je izdata građevinska dozvola. Nije potrebno za sada dostavljati izvod iz projekta za građevinsku dozvolu shodno čl. 26 st. 3 Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure ukoliko izmena tehničke dokumentacije ne zahteva istovremeno i izmenu idejnog rešenja. U suprotnom, potrebno je uz zahtev dostaviti i izvod iz projekta za građevinsku dozvola izrađen u skladu sa sada važećim pravilnikom koim je regulisana sadržina tehničke dokumentacije.

Nadležni organ ceneći sve okolnosti konkretnog slučaja može odbaciti zhtev za izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli i uputiti podnosioca zahteva da pokrene postupak za izdavanje novih lokacijskih uslova ili može doneti rešenje o izmeni već izdatog rešenja o građevinskoj dozvoli.