U cilju izgradnje objekta potrebno je prvo pribaviti lokacijske uslove, a zatim i građevinsku dozvolu.
Podnošenje zahteva za izdavanje lokacijskih uslova vrši se u skladu sa čl. 53a - 57. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 6. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći na sajtu http://gradjevinskedozvole.rs, u okviru Sekcije „Propisi“. Podnošenje zahteva za izdavanje rešenja o građevinskoj dozvoli vrši se u skladu sa članom 135. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Takođe, pre izdavanja lokacijskih uslova možete organu nadležnom za izdavanje građevinske dozvole da podnesete zahtev za izdavanje informacije o lokaciji, koja sadrži podatke i mogućnostima i ograničenjima gradnje na određenoj katastarskoj parceli u skladu sa važećim planskim dokumentom.

Promena namene poljoprivrednog u građevinsko zemljište vrši se planskim dokumentom, saglasno članu 88. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji. Organ nadležan za donošenje planskog dokumenta je dužan da u roku od 15 dana od dana stupanja na snagu tog dokumenta, organu nadležnom za poslove državnog premera i katastra dostavi akt koji sadrži popis katastarskih parcela kojima je promenjena namena. U stavu 5. istog člana propisano je da je vlasnik katastarske parcele kojoj je promenjena namena iz poljoprivrednog u građevinsko zemljište dužan je da plati naknadu za promenu namene zemljišta pre izdavanja građevinske dozvole, u skladu sa zakonom kojim se uređuje poljoprivredno zemljište.
Saglasno članu 47. Zakona o planiranju i izgradnji, nosilac izrade planskih dokumenata je nadležni organ za poslove prostornog i urbanističkog planiranja u Republici Srbiji, autonomnoj pokrajini, opštini, gradu i gradu Beogradu, pri čemu izrada tog dokumenta može biti ustupljena privrednom društvu, odnosno drugom pravnom licu koje u skladu sa odredbama Zakona ispunjava propisane uslove za izradu planskih dokumenata.

Članom 167. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da će organ jedinice lokalne samouprave nadležan za poslove građevinarstva odobriti rešenjem, po službenoj dužnosti ili na zahtev zainteresovanog lica, uklanjanje objekta, odnosno njegovog dela, za koji utvrdi da je usled dotrajalosti ili većih oštećenja ugrožena njegova stabilnost i da predstavlja neposrednu opasnost za život i zdravlje ljudi, za susedne objekte i za bezbednost saobraćaja. Pritom, u stavu 2. istog člana propisano je da se rešenje može izdati ako je nadležni građevinski inspektor prethodno doneo rešenje o zabrani korišćenja, odnosno upotrebe objekta, dok je u stavu 3. propisano da se rešenje može izvršiti ako su prethodno rešena pitanja smeštaja korisnika objekta (osim u slučaju kada se uklanjanje objekta odobrava na zahtev vlasnika koji taj objekat koristi).

U skladu sa instrukcijama u vezi sa popunjavanjem podataka u koraku Podaci o postojećim objektima na parceli, podaci se unose samo za objekte koji su izgrađeni u skladu sa zakonom, odnosno koji su legalni i legalizovani.

Ako na parceli za koju se zahtevaju lokacijski uslovi već postoje objekti, potrebno je popuniti podatke o tim objektima.

Podaci o bruto razvijenoj građevinskoj površini koja se ruši-uklanja ili zadržava unose se ako je reč o zgradi, odnosno zgradama. Podaci se unose samo za objekte koji su izgrađeni u skladu sa zakonom, odnosno koji su legalni i legalizovani.

Mišljenja smo da je u konkretnom slučaju reč o izvođenju radova na dogradnji objekta, s obzirom na to da se ovim radovima izgrađuje nov prostor izvan postojećeg gabarita i volumena objekta.

U skladu sa čl.2.tač.33) Zakona o planiranju i izgradnji, dogradnja jeste izvođenje građevinskih i drugih radova kojima se izgrađuje novi prostor van postojećeg gabarita objekta, kao i nadziđivanje objekta, i sa njim čini građevinsku, funkcionalnu ili tehničku celinu.

Za izvođenje radova na dogradnji objekta potrebno je prvo pribaviti lokacijske uslove, a zatim građevinsku dozvolu. Takođe, moguće je pre pribavljanja lokacijskih uslova, za potrebe izrade idejnog rešenja, od nadležnog organa za izdavanje građevinske dozvole pribaviti informaciju o lokaciji, koja sadrži podatke o mogućnostima i ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli, odnosno na više katastarskih parcela na osnovu planskog dokumenta.

Podnošenje zahteva za izdavanje lokacijskih uslova vrši se u skladu sa čl.6, a podnošenje zahteva za građevinsku dozvolu vrši se u skladu sa čl.16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Podnošenje zahteva za izdavanje upotrebne dozvole vrši se u skladu sa 42. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Podnošenje zahteva vrši se kroz Centralni informacioni sistem, kome možete pristupiti ovde.

Sva uputstva za korišćenje portala za elektronsko podnošenje zahteva za građenje možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u sekciji E-procedura.

U članu 18. Zakona o republičkim administrativnim taksama taksativno su navedeni svi subjekti koji su po Zakonu oslobođeni plaćanja republičke administrativne takse. Formulacijom iz predmetnog člana nisu obuhvaćeni „EPS Distribucija" i „Telekom Srbija“ a.d.

Hodnik u stambenoj zgradi je zajednički deo zgrade na kojem svi vlasnici posebnih delova zgrade imaju pravo zajedničke nedeljive svojine. Zbog toga je potrebno pre izvođenja bilo kojih radova da zaključite ugovor u skladu sa čl. 6 i 9. Zakona o ostanovanju i održavanju zgrada (Sl. glasnik RS br. 104/2016) a potom  pribavite lokacijske uslove, građevinsku i upotrebnu dozvolu. 

Ukoliko je u konkretnom slučaju reč o rekonstrukciji, izvođenje ovih radova vrši se na osnovu rešenja o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole.  U skladu sa definicijom iz čl.2. st.1.tač.32) Zakona o planiranju i izgradnji (ovde), rekonstrukcija jeste izvođenje građevinskih radova na postojećem objektu u gabaritu i volumenu objekta, kojima se: utiče na stabilnost i sigurnost objekta i zaštitu od požara; menjaju konstruktivni elementi ili tehnološki proces; menja spoljni izgled objekta ili povećava broj funkcionalnih jedinica, vrši zamena uređaja, postrojenja, opreme i instalacija sa povećanjem kapaciteta.

Pravilnikom o sadržini i načinu vođenja stručnog nadzora (ovde) bliže se propisuje sadržina i način vođenja stručnog nadzora u toku građenja objekta, odnosno izvođenja radova za koje je izdata građevinska dozvola. Članom 3.st.1.tač.1. Pravilnika o sadržini i načinu vođenja stručnog nadzora (ovde) propisano je da stručni nadzor obuhvata kontrolu da li se građenje vrši prema građevinskoj dozvoli ili rešenju o odobrenju za rekonstrukciju, odnosno prema projektu za građevinsku dozvolu ili idejnom projektu za rekonstrukciju i projektu za izvođenje, kao i blagovremeno preduzimanje mera u slučaju odstupanja izvođenja radova od tih projekata.  Prema tome, u slučaju izvođenja radova na rekonstrukciji objekta, potrebno je obezbediti stručni nadzor.

Napominjemo da nadzor nad izvršavanjem odredbi Zakona o planiranju i izgradnji i podzakonskih akata donetih na osnovu ovog zakona vrši Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, shodno čl.172.st.1. Zakona o planiranju i izgradnji. Prema tome, ukoliko smatrate da nadležni organ ne postupa u skladu sa odredbama ovog zakona, možete se obratiti Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Član 145.

Građenje objekata iz člana 2. tač. 24) i 24a) ovog zakona, izvođenje radova na investicionom održavanju objekta i uklanjanju prepreka za osobe sa invaliditetom, izgradnja sekundarnih, odnosno distributivnih mreža komunalne infrastrukture u okviru postojeće regulacije ulica, kao i uređenje saobraćajnica u okviru postojeće regulacije ulica, rekonstrukcija, adaptacija, sanacija, promena namene objekta bez izvođenja građevinskih radova, promena namene uz izvođenje građevinskih radova, izvođenje radova na razdvajanju ili spajanju poslovnog ili stambenog prostora, ugradnja unutrašnjih instalacija (gas, struja, voda, toplotna energija i sl.) u postojeći objekat, postavljanje antenskih stubova i sekundarnih, odnosno distributivnih delova elektronske komunikacione mreže, pojedinačni elektrodistributivni i elektroprenosni stubovi, deo srednjenaponske elektrodistributivne mreže koji obuhvata 10 kv, 20 kv i kv vod, tipske transformatorske stanice 10/04 kv, 20/04 kv i 35 kv naponski nivo i deo elektrodistributivne mreže od transformatorske stanice 10/04 kv, 20/04 kv, 35/10 (20) kv i 35/04 kv do mesta priključka na objektu kupca (1 kv), 10 kv i 20 kv razvodna postrojenja, manje crpne stanice i manji ski liftovi, priključci na izgrađenu vodovodnu, kanalizacionu, gasnu i sl. mrežu; kompresorske jedinice za gas, uređaji za isporuku gasa, elektrane koje koriste obnovljive izvore energije instalirane snage 50 kW, tipski toplovodni priključci, građenje zidanih ograda, vrše se na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova, odnosno promena namene objekta, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole.

Članom 110. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se građenje objekata vrši na osnovu građevinske dozvole i tehničke dokumentacije, pod uslovima i na način utvrđen ovim zakonom. Shodno tome, za izgradnju objekata neophodno je sprovesti postupak propisan odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, odnosno pribaviti građevinsku dozvolu.