Mini hidroelektrana spad a u objekte iz čl. 10 st. 1 tačka 6 Zakona o šumama, tako da se na tom zemljištu može graditi taj objekat sa pratećim objektima kada se izvrši promena namene šumskog u građevinsko zemljište shodno čl. 10 st. 2 -6 Zakona o šumama I shodno čl. 89 Zakona o planiranju I izgradnji,.

Članom 151. stav 6. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da građenjem objekata za koje građevinsku dozvolu izdaje jedinica lokalne samouprave, spratnosti PO+P+4+PK čija ukupna površina ne prelazi 2.000 m2 bruto površine, objekata manje složenih građevinskih konstrukcija raspona do 12 metara, lokalnih i nekategorisanih puteva i ulica, unutrašnjih instalacija vodovoda i kanalizacije, grejanja i klimatizacije, i elektroinstalacije, unutrašnjih gasnih instalacija, kao i izvođenje pojedinih građevinsko-zanatskih i instalaterskih radova i radova na unutrašnjem uređenju objekata i uređenju terena, može rukovoditi i lice koje ima visoko obrazovanje na studijama prvog stepena, odgovarajuće struke, odnosno smera, položen stručni ispit, najmanje pet godina radnog iskustva i sa važećom licencom.
Članom 162. stav 1. Zakona propisano je da licencu za odgovornog urbanistu, projektanta i izvođača radova, kao i za odgovornog planera izdaje Inženjerska komora Srbije u skladu sa zakonom.
Detaljnije informacije u vezi sa izdavanjem licence za odgovornog izvođača radova možete pronaći na zvaničnoj internet prezentaciji Inženjerske komore Srbije, posredstvom sledećeg linka:
http://www.ingkomora.rs/licence/?id=lic0000

Da.

Shodno čl.2.st.3. Pravilnika o objektima na koje se ne primenjuju pojedine odredbe Zakona o planiranju i izgradnji (ovde), ako, u skladu sa odredbama st. 1. i 2. ovog člana nije određen izvođač radova poslove izvođača radova u skladu sa stavom 1. ovog člana obavlja investitor.

Mišljenja smo da je rok važenja uslova za ukrštanje i paralelno vođenje 12 meseci, shodno primenom odredbi koje se odnose na važenje lokacijskih uslova, odnosno uslova za projektovanje i priključenje.

Članom 57.st.7. Zakona o planiranju i izgradnji (ovde) propisano je da lokacijski uslovi važe 12 meseci od dana izdavanja ili do isteka važenja građevinske dozvole izdate u skladu sa tim uslovima, za katastarsku parcelu za koju je podnet zahtev.

Takođe, članom 28. Uredbe o lokacijskim uslovima (ovde) propisano je da uslovi za projektovanje i priključenje važe sve vreme važenja lokacijskih uslova izdatih u skladu sa njima, odnosno do isteka važenja građevinske dozvole, a realizuju se izdavanjem upotrebne dozvole, odnosno priključenjem objekta na infrastrukturu za koju su izdati.

To nije propisano Zakonom o planiranju i izgradnji i propisima donetim na osnovu ovog zakona.

Građenje pomoćnog objekta vrši se na osnovu rešenja o odobrenju izvođenja radova, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole, shodno čl.145.st.1. Zakona o planiranju i izgradnji.

Podnošenje zahteva za izdavanje rešenja kojim se odobrava izvođenje radova iz čl.145. Zakona vrši se u skladu sa čl.28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Za izvođenje radova iz čl.145. Zakona potrebno je prethodno pribaviti lokacijske uslove koji sadrže sve urbanističke, tehničke i druge uslove i podatke potrebne za izradu idejnog projekta, osim u slučajevima iz čl.2.st.2. Uredbe o lokacijskim uslovima (ovde):

U skladu sa čl.2.st.2.Uredbe o lokacijskim uslovima, lokacijski uslovi se ne izdaju za izvođenje radova na investicionom održavanju objekta i uklanjanju prepreka za osobe sa invaliditetom, radove kojima se ne menja spoljni izgled, ne povećava broj funkcionalnih jedinica i kapacitet instalacija, adaptaciju, sanaciju, građenje zidanih ograda, kao i u svim ostalim slučajevima izvođenja radova kojima se ne vrši priključenje na komunalnu infrastrukturu odnosno ne menjaju kapaciteti i funkcionalnost postojećih priključaka na infrastrukturnu mrežu, osim u slučajevima za koje je Zakonom, odnosno planskim dokumentom propisana obaveza pribavljanja uslova.

Podnošenje zahteva za izdavanje lokacijskih uslova vrši se u skladu sa čl.6. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Članom 44. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata (ovde) propisano je da opštu dokumentaciju idejnog projekta (koji se izrađuje za potrebe ishodovanja rešenja o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona) čini obavezni sadržaj utvrđen članom 28. ovog pravilnika, iz Priloga 9 ovog pravilnika, rešenje o određivanju odgovornog projektanta predmetnog dela projekta, kao i izjavu odgovornog projektanta predmetnog projekta, kojom se potvrđuje usklađenost sa propisima i pravilima struke, kao i merama za obezbeđenje ispunjenja osnovnih zahteva za objekat, u slučaju da se kao prilog idejnom projektu izrađuju elaborati i studije iz člana 49. ovog pravilnika.

Članom 8đ. st.1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da tokom sprovođenja objedinjene procedure, nadležni organ isključivo vrši proveru ispunjenosti formalnih uslova za izgradnju i ne upušta se u ocenu tehničke dokumentacije, niti ispituje verodostojnost dokumenata koje pribavlja u toj proceduri, već lokacijske uslove, građevinsku i upotrebnu dozvolu izdaje, a prijavu radova potvrđuje, u skladu sa aktima i drugim dokumentima iz člana 8b ovog zakona.

Stavom 5.istog člana Zakona propisano je da u slučaju štete nastale kao posledica primene tehničke dokumentacije, na osnovu koje je izdata građevinska dozvola ili rešenje iz člana 145. ovog zakona, za koju se naknadno utvrdi da nije u skladu sa propisima i pravilima struke, za štetu solidarno odgovaraju projektant koji je izradio i potpisao tehničku dokumentaciju, vršilac tehničke kontrole i investitor.

Članom 33. i 34. Zakona o zaštiti od požara (ovde) propisano je u kojim slučajevima izgradnje, rekonstrukcije i dogradnje objekta je potrebno pribaviti saglasnost u pogledu mera zaštite od požara.

Prema tome, ukoliko je u konkretnom slučaju reč o rekonstrukciji objekta iz čl.33.i 34. Zakona o planiranju i izgradnji, uz zahtev za izdavanje rešenja o odobrenju izvođenja radova potrebno je priložiti elaborat o zaštiti od požara.

Zakonom o planiranju i izgradnji nije detaljno propisano u kojim slučajevima izvođenja radova iz čl.145. je potrebno vršiti izradu elaborata o zaštiti od požara, već je to detaljnije regulisano čl.49. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata (ovde).

Članom 49. ovog pravilnika  propisano je da se u slučaju da su na objektu predviđeni radovi, kojima se utiče na osnovne zahteve za objekat, kao prilog idejnom projektu izrađuju i odgovarajući elaborati i studije kojima se propisuju mere za ispunjenje tih osnovnih zahteva (npr. u slučaju energetske sanacije - kada je neophodna izrada elaborata energetske efikasnosti, u slučaju rekonstrukcije objekta kojom se utiče na osnovni zahtev "zaštita od požara" - kada je neophodna izrada elaborata zaštite od požara i dr.).

Takođe, čl.31.st.3. Zakona o zaštiti od požara regulisano je da izuzetno od stava 1. ovog člana, glavni projekat zaštite od požara ne mora biti sastavni deo tehničke dokumentacije ukoliko se osnovni zahtevi zaštite od požara iz člana 30. ovog zakona mogu sagledati kroz tehničku dokumentaciju za izgradnju, dogradnju i rekonstrukciju objekta.

Pravilnikom o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata nije propisano da idejni projekat obavezno sadrži navedene projekte. Za razliku od idejnog projekta, pravilnikom je propisano koje projekte projekat za građevinsku dozvolu mora obavezno da sadrži u zavosnosti od kategorije objekta.

Članom 43.st.1. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata (ovde) propisano je da idejni projekat za građenje ili izvođenje radova za objekte iz člana 145. Zakona sadrži projekat kojim se određuje objekat u prostoru (arhitektura ili dr.), odnosno one projekte, koji su, zavisno od vrste radova koji se izvode, potrebni.

Članom 26.st.7. ovog pravilnika regulisano je da glavni projektant određuje koje sve projekte po oblastima će sadržati tehnička dokumentacija, u zavisnosti od vrste tehničke dokumentacije i klase i namene objekta.

Članom 52. st. 1. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata propisano je da projekat za građevinsku dozvolu, u zavisnosti od vrste i kategorije objekta, čine:

1) za objekte kategorije "A": projekat arhitekture sa izjavom odgovornog projektanta da objekat ima odgovarajuću nosivost i stabilnost;

2) za objekte kategorije "B": projekat arhitekture i projekat konstrukcije objekta, kao i tehnički opisi svih instalacija;

3) za objekte kategorije "V": projekat arhitekture i projekat konstrukcije, projekte instalacija kao i projekte svih oblasti koji su relevantni za predmetni objekat i ispunjenje bitnih zahteva za objekat;

4) za objekte kategorije "G": projekti odgovarajućih oblasti koji su relevantni za predmetni objekat

U konkretnom slučaju možete priložiti Izjavu investitora, vršioca stručnog nadzora i i izvođača radova iz glavne sveske projekta za izvođenje kao poseban dokument.

Prilogom 12 (ovde) Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata propisana je forma i elektronsko potpisivanje tehničke dokumentacije, kao i overa izjave investitora, stručnog nadzora i  izvođača radova.

Forma i elektronsko potpisivanje tehničke dokumentacije

Dokumenti koji čine tehničku dokumentaciju pripremaju se kao jedan ili više elektronskih dokumenata (delova).

Tekstualni deo tehničke dokumentacije priprema se u .pdf formatu i elektronski se potpisuje.

Grafički deo tehničke dokumentacije priprema se u sledećim formatima:

– .dwg ili .dwf (.dwfx) koji su elektronski potpisani ili

– .dwg ili .dwf (.dwfx) koji nisu elektronski potpisani, uz obaveznu pripremu i dokumenta istog sadržaja u .pdf formatu koji je elektronski potpisan.

U slučaju da se tehnička dokumentacija priprema kao više posebnih elektronskih dokumenata, vrši se elektronsko potpisivanje svakog dela, na isti način na koji se potpisuje jedinstveni dokument.

g) Izjava investitora, stručnog nadzora i izvođača

Format elektronskog dokumenta

Izjava investitora, stručnog nadzora i izvođača radova, koja se dostavlja uz projekat za izvođenje kao potvrda da nije došlo do odstupanja u toku izvođenja radova priprema se u .pdf formatu i elektronski se potpisuje.

Overa

Izjavu overavaju investitor, stručni nadzor i izvođač na način propisan ovim pravilnikom. Elektronsko potpisivanje vrši se nakon kreiranja elektronskog dokumenta u propisanom formatu (.pdf). Elektronsko potpisivanje izjave vrši:

1) odgovorno lice investitora;

2) odgovorno lice vršioca stručnog nadzora (preduzetnika, odnosno pravnog lica koje je nosilac stručnog nadzora);

3) odgovorno lice izvođača radova.

Shodno važećim odredbama čl. 69 Zakona o planiranju I izgradnji I Mišljenju Ministarstva građevinarstva, saobraćaja I infrastrukture od 28.04.2016.god  nije neophodna sagalsnost vlasnika parcela preko kojih se proteže vazdušni vod.

Da, s obzirom da je to propisano članom 47. st.4. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata, koji možete pronaći ovde.

Članom 47. st.4. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata regulisano je da geodetsku podlogu idejnog projekta čini topografski snimak predmetne lokacije integrisan sa katastarskim planom i izvodom iz katastra vodova, izrađen od strane registrovane geodetske organizacije sa odgovarajućom licencom.

Takođe, članom 43.st.2. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata propisano je da u slučaju rekonstrukcije, adaptacije odnosno sanacije postojećeg objekta, razdvajanja ili spajanja poslovnog ili stambenog prostora, kao i u slučaju promene namene, projekat sadrži i prikaz stanja koje je utvrđeno na osnovu arhivskog projekta, uz obavezno referisanje na taj arhivski projekat ili arhivski projekat ili snimak postojećeg stanja ukoliko arhivski projekat ne postoji.