Za izvođenje radova u konkretnom slučaju potrebno je pribaviti prvo lokacijske uslove, a zatim  građevinsku dozvolu, osim ukoliko je u konkretnom slučaju reč o građenju pomoćnog objekta, čije građenje se vrši na osnovu rešenja o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona.

Podnošenje zahteva za izdavanje lokacijskih uslova vrši se u skladu sa čl.6, dok se  podnošenje zahteva za izdavanje rešenja o građevinskoj dozvoli vrši u skladu sa čl.16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde. Takođe, pre izdavanja lokacijskih uslova možete organu nadležnom za izdavanje građevinske dozvole da podnesete zahtev za izdavanje informacije o lokaciji, koja sadrži podatke i mogućnostima i ograničenjima gradnje na određenoj kat. parceli u skladu sa važećim planskim dokumentom.

Ukoliko je u konkretnom slučaju reč o građenju pomoćnog ili ekonomskog objekta, potrebno je pribaviti rešenje o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole. Podnošenje zahteva za izdavanje rešenja kojim se odobrava izvođenje radova iz čl.145. Zakona vrši se u skladu sa čl.28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

U skladu sa definicijama iz čl.2.tač.24) i 24a) Zakona o planiranju i izgradnji:

24) pomoćni objekat jeste objekat koji je u funkciji glavnog objekta, a gradi se na istoj parceli na kojoj je sagrađen ili može biti sagrađen glavni stambeni, poslovni ili objekat javne namene (garaže, ostave, septičke jame, bunari, cisterne za vodu i sl.)

24a) ekonomski objekti jesu objekti za gajenje životinja (staje za gajenje konja, štale za gajenje goveda, objekti za gajenje živine, koza, ovaca i svinja, kao i objekti za gajenje golubova, kunića, ukrasne živine i ptica); prateći objekti za gajenje domaćih životinja (ispusti za stoku, betonske piste za odlaganje čvrstog stajnjaka, objekti za skladištenje osoke); objekti za skladištenje stočne hrane (senici, magacini za skladištenje koncentrovane stočne hrane, betonirane silo jame i silo trenčevi), objekti za skladištenje poljoprivrednih proizvoda (ambari, koševi) i drugi slični objekti na poljoprivrednom gazdinstvu (objekti za mašine i vozila, pušnice, sušionice i sl.);

Za izvođenje radova iz čl.145. Zakona potrebno je prethodno pribaviti lokacijske uslove koji sadrže sve urbanističke, tehničke i druge uslove i podatke potrebne za izradu idejnog projekta, osim u slučajevima iz čl.2.st.2. Uredbe o lokacijskim uslovima (ovde): U skladu sa čl.2.st.2.Uredbe o lokacijskim uslovima, lokacijski uslovi se ne izdaju za izvođenje radova na investicionom održavanju objekta i uklanjanju prepreka za osobe sa invaliditetom, radove kojima se ne menja spoljni izgled, ne povećava broj funkcionalnih jedinica i kapacitet instalacija, adaptaciju, sanaciju, građenje zidanih ograda, kao i u svim ostalim slučajevima izvođenja radova kojima se ne vrši priključenje na komunalnu infrastrukturu odnosno ne menjaju kapaciteti i funkcionalnost postojećih priključaka na infrastrukturnu mrežu, osim u slučajevima za koje je Zakonom, odnosno planskim dokumentom propisana obaveza pribavljanja uslova.

Članom 158. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se objekat za koji je u skladu sa zakonom predviđeno izdavanje građevinske dozvole može koristiti po prethodno pribavljenoj upotrebnoj dozvoli.  Podnošenje zahteva za izdavanje upotrebne dozvole vrši se u skladu sa 42. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde. Ukoliko je u konkretnom slučaju došlo do ostupanja koje nije u suprotnosti sa građevinskom dozvolom i lokacijskim uslovima, izrađuje se projekat izvedenog objekta, u skladu sa čl.70 - 74. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata, koji možete pronaći ovde. Ukoliko je u konkretnom slučaju došlo do odstupanja od projekta za izvođenje, koje je u suprotnosti sa građevinskom dozvolom, pre podnošenja zahteva za upotrebnu dozvolu, potrebno je podneti zahtev za izmenu građevinske dozvole, u skladu sa čl.142. Zakona o planiranju i izgradnji, odnsno u skladu sa čl. 24. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Ukoliko je u konkretnom slučaju reč o delu objekta koji predstavlja tehničko-tehnološku celinu, i može se kao takav samostalno koristiti, možete podneti zahtev za izdavanje upotrebne dozvole za ovaj deo objekta. Članom 3. st.1. tač. 3) Pravilnika o sadržini i načinu vršenja tehničkog pregleda objekta, sastavu komisije, sadržini predloga komisije o utvrđivanju podobnosti objekta za upotrebu, osmatranju tla i objekta u toku građenja i upotrebe i minimalnim garantnim rokovima za pojedine vrste objekata (ovde) propisano je da se tehnički pregled vrši i za za delove objekta koji nisu građevinskom dozvolom predviđeni kao posebne faze, a koji prema mišljenju Komisije ili u skladu sa tehničkom dokumentacijom predstavljaju tehničko-tehnološke celine i mogu se kao takvi samostalno koristiti.

Podnošenje zahteva za izdavanje upotrebne dozvole vrši se u skladu sa 42. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

11. Izdavanje upotrebne dozvole

Podnošenje zahteva za izdavanje upotrebne dozvole

Član 42.

Postupak za izdavanje upotrebne dozvole pokreće se podnošenjem zahteva nadležnom organu kroz CIS.

Uz zahtev iz stava 1. ovog člana prilaže se:

1) projekat za izvođenje sa potvrdom i overom investitora, lica koje vrši stručni nadzor i izvođača radova da je izvedeno stanje jednako projektovanom, ako u toku građenja nije odstupljeno od projekta za izvođenje ili projekat izvedenog objekta, izrađen u skladu sa pravilnikom kojim se uređuje sadržina tehničke dokumentacije;

2) izveštaj komisije za tehnički pregled, kojim se utvrđuje da je objekat podoban za upotrebu, sa predlogom za izdavanje upotrebne dozvole;

3) dokaz o uplati administrativne takse za podnošenje zahteva i donošenje rešenja kojim se dozvoljava upotreba radova, kao i dokaz o uplati naknade za Centralnu evidenciju, uključujući i naknade za podnetu prijavu završetka temelja i završetka objekta u konstruktivnom smislu, ako su te prijave podnošene za objekat za koji se traži upotrebna dozvola;

4) sertifikat o energetskim svojstvima objekta, ako je za objekat propisana obaveza pribavljanja sertifikata o energetskim svojstvima;

5) elaborat geodetskih radova za izvedeni objekat i posebne delove objekta;

6) elaborat geodetskih radova za podzemne instalacije.

Podnosilac može uz zahtev iz stava 1. ovog člana priložiti i potvrdu o izmirenju obaveze po osnovu naknade za upotrebu zemljišta u javnoj svojini (zemljište u putnom i železničkom pojasu i sl.), u cilju informisanja nadležnog organa, odnosno imaoca javnih ovlašćenja koji učestvuje u objedinjenoj proceduri o izvršenom plaćanju.

Ako je do podnošenja zahteva u katastru sprovedena parcelacija, odnosno preparcelacija u skladu sa izdatim lokacijskim uslovima ili je promenjen broj parcele, odnosno parcela za koje su izdati lokacijski uslovi odnosno građevinska dozvola, uz zahtev se prilaže i dokaz o toj promeni (rešenje, odnosno uverenje organa nadležnog za poslove državnog premera i katastra o izvršenoj parcelaciji, odnosno preparcelaciji, odnosno promeni broja parcele, odnosno parcela).

Investitor može podneti zahtev za izdavanje upotrebne dozvole i za radove izvedene u skladu sa rešenjem iz člana 145. Zakona, kao i u skladu sa rešenjem o privremenoj građevinskoj dozvoli.

Urbanistički projekat u smislu člana 60. – 63. Zakona o planiranju i izgradnji je urbanističko-tehnički dokument kojim se vrši urbanističko-arhitektonska razrada lokacije te u toku postupka potvrđivanja Urbanističkog projekta nije potrebno dostavljati dokaz o rešenim imovinskim odnosima sa vlasnicima parcela kroz koje prolaze podzemni vodovi. Dovoljno je samo dostaviti Listove nepokretnosti i kopiju plana.

Pravo na gradnju ovog objekta ostvaruje se u redovnom postupku pred organom jedinice loklane samouprave koji je nadležan za poslove urbanizma i izdavanja građevisnke dozvole.

Ukoliko se radi o hidroelektrani instalirane snage 50 kW i do 50kW, u tom slučaju za izgradnju ove hidroelektrane potrebno je pribaviti rešenje kojim se odobrava izvođenje radova u smislu čl. 145. Zakona o planiranju  i izgradnji. Uz zahtev, pored ostale propisane  dokumentacije u članu 28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem (Sl. Glasnik RS br. 113/2015 I 96/2016), potrebno je dostaviti i dokaz o odgovarajućem pravu na zemljištu odnosno ugovor o uspostavljanju službenosti prolaza sa vlasnicima parcela preko kojih prolaze podzemni vodovi.

Objekti javne namene su objekti za koje je u smislu Zakona o eksproprijaciji potrebno pribaviti rešenje Vlade RS o utvrđivanju javnog interesa za izgradnju. Ukoliko se kao investitor izgradnje ovog objekta pojavljuje treće lice a ne Republika Srbija odnosno javno preduzeće čiji je osnivač Republika Srbija, to lice je dužno da reguliše međusobne odnose sa vlasnicima parcela preko kojih je Urbanističkim projektom predviđeno da prolaze podzemni vodovi i da dokaz o tome – ugovor o službenosti prolaza dostavi uz zahtev za izdavanje rešenja po osnovu čl. 145 Zakona.

Ukoliko se nakon potvrđivanja Urbanističkog projekta ispostavi da se sa sa nekim od vlasnika tih parcela ne može postići sporazum o uspostavljanju službenosti prolaza, investitor izgradnje tog objekta može podneti tužbu nadležnom Osnovnom sudu radi konstituisanja službenosti prolaza.

Ukoliko je na nekoj kat. parceli upisana jedinica lokalne samouprave kao držalac, prvo je potrebno kod nadležnog Republičkog geodetskog zavoda izvršiti upis prava javne svojine u korist te jedinice lokalne samouprave odnosno u korist Republike (ukoliko se radi npr. o poljoprivrednom zemljištu u državnoj svojini) a potom je u postupku propisanom opštinskom odlukom odnosno odgovarajućom Uredbom Vlade RS, sprovesti postupak uspostavljanja službenosti prolaza i sa nosiocem prava javne svojine zaključiti ugovor o uspostavljanju službenosti prolaza, koji u propisanom formatu, kao dokaz o odgovarajućem pravu na zemljištu, mora biti dostavljen uz zahtev po osnovu člana 145 Zakona o planiranu i izgradnji.

Što se tiče uslova za projektovanje imalaca javnih ovlašćenja, iste je investitor u obavezi da pribavi od odgovarajućih imalaca javnh ovlašćenja u toku izrade Urbanističkog projekta, van objedinjene procedure, obzirom da se na osnovu tih uslova izrađuje idejno rešenje radi urbanističko – arhitektonske razrade lokacije samim Urbanističkim projektom, tako da su ovu uslovi sastavni deo potvrđenog Urbanističkog projekta.

Lice koje je učestvovalo u Tehničkoj kontroli Projektne dokumentacije ne može dati izjavu potrebnu za pribavljanje upotrebne dozvole da je objekat izgrađen u svemu u skladu sa tehničkom dokumentacijom, ukoliko nema licencu odgovornog izvodjača i ne ispunjava uslove za vršenje stručnog nadzora u toku građenja objekta te ukoliko od strane investitora nije imenovano za odgovornog izvodjača odnosno lice za vršenje stručnog nadzora.

Stambeno zbrinjavanje po hitnom postupku sprovodi se u svim slučajevima propisanim u čl. 103 st. 2 Zakona o stanovanju i održavanju zgrada, te kako se ne može znati niti pretpostaviti koliko će biti potrebe za sprovođenje ovakvog postupka to nije neophodno sprovođenje ovog postupka uslovljavati donošenjem Lokalne stambene strategije i Akcionog plana obzirom da se ova akta donose radi regulisanja redovnog postupka stambene podrške u skladu sa Zakonom. 

Za izvođenje radova u konkretnom slučaju potrebno je pribaviti prvo lokacijske uslove, a zatim  građevinsku dozvolu, osim ukoliko je u konkretnom slučaju reč o izvođenju radova iz čl.145. Zakona o planiranju i izgradnji (ovde), čije građenje se vrši na osnovu rešenja o odobrenju izvođenja radova, a koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole.

Podnošenje zahteva za izdavanje lokacijskih uslova vrši se u skladu sa čl.6, dok se  podnošenje zahteva za izdavanje rešenja o građevinskoj dozvoli vrši u skladu sa čl.16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde. Takođe, pre izdavanja lokacijskih uslova možete organu nadležnom za izdavanje građevinske dozvole da podnesete zahtev za izdavanje informacije o lokaciji, koja sadrži podatke i mogućnostima i ograničenjima gradnje na određenoj kat. parceli u skladu sa važećim planskim dokumentom.

Ukoliko je u konkretnom slučaju reč o radovima iz čl.145.Zakona, podnošenje zahteva za izdavanje rešenja kojim se odobrava izvođenje radova iz čl.145. Zakona vrši se u skladu sa čl.28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Za izvođenje radova iz čl.145. Zakona potrebno je prethodno pribaviti lokacijske uslove koji sadrže sve urbanističke, tehničke i druge uslove i podatke potrebne za izradu idejnog projekta, osim u slučajevima iz čl.2.st.2. Uredbe o lokacijskim uslovima (ovde): U skladu sa čl.2.st.2.Uredbe o lokacijskim uslovima, lokacijski uslovi se ne izdaju za izvođenje radova na investicionom održavanju objekta i uklanjanju prepreka za osobe sa invaliditetom, radove kojima se ne menja spoljni izgled, ne povećava broj funkcionalnih jedinica i kapacitet instalacija, adaptaciju, sanaciju, građenje zidanih ograda, kao i u svim ostalim slučajevima izvođenja radova kojima se ne vrši priključenje na komunalnu infrastrukturu odnosno ne menjaju kapaciteti i funkcionalnost postojećih priključaka na infrastrukturnu mrežu, osim u slučajevima za koje je Zakonom, odnosno planskim dokumentom propisana obaveza pribavljanja uslova.

Odgovarajuće pravo

Članom 135. st.1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se građevinska dozvola, odnosno rešenje o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona, izdaje investitoru koji ima odgovarajuće pravo na zemljištu ili objektu.

U skladu sa čl.135.st.2. ovog zakona, kao odgovarajuće pravo na zemljištu smatra se pravo svojine, pravo zakupa na građevinskom zemljištu u javnoj svojini, kao i druga prava propisana ovim zakonom.

Ukoliko je u konkretnom slučaju reč o objektu iz čl.69. st.1. i 2. Zakona o planiranju i izgradnji, kao dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima na zemljištu, može se podneti i ugovor o ustanovljavanju prava službenosti, odnosno ugovor o zakupu zemljišta u privatnoj svojini sa vlasnikom zemljišta, zaključen u skladu sa posebnim propisima, kao i ugovor o uspostavljanju prava službenosti zaključen sa vlasnikom, odnosno korisnikom zemljišta koji je imalac javnih ovlašćenja, na period koji odredi vlasnik, odnosno korisnik zemljišta, shodno čl.69.st.8. Zakona o planiranju i izgradnji.

Pravni status objekta koji je bio predmet ozakonjenja i koji je upisan u evidenciji RGZ na osnovu pravnosnažnog rešenja o ozakonjenju je identičan pravnom statusu objekta za koji je u redovnom postupku izdata pravnosnažna upotrebna dozvola. To znači da se, po pravnosnažnom upisu ozakonjenog objekta kod Republičkog geodetskog zavoda, u odnosu na predmetni objekat u redovnom postupku mogu u skladu sa važećim planskim dokumentom, pribavljati akta nadležnog organa za gradnju odosno akta kojim se odobrava izvođenje radova.

U konkretnom slučaju na koji se odnosi pitanje, ukoliko objekat posle ozakonjenja ima  spratnost veću od spratnosti dozvoljene važećim planskim dokumentom i ukoliko je  koeficijent zauzetostiti veći od dozvoljenog, ne može se ostvariti pravo na dogradnju postojećeg objekta već se jedino može u skladu sa čl. 145 Zakona o planiranju i izgradnji pribaviti akt nadležnog organa kojim se odobrava rekonstrukcija tog objekta.

Sva akta doneta u elektronskoj objedinjenoj proceduri proizvode pravna dejstva od trenutka njegovog dostavljanja odnosiocu zahteva kroz sistem CEOP.

Ugovor o izvođenju radova nije ugovor za čiju punovažnost je neophodan uslov overa kod organa nadležnog za solemnizaciju ili overu potpisa. I bez overe nadležnog organa – notara u slučaju spora važiće  ugovor o izvođenju radova koji su svojeručnim potpisom potpisale  obe ugovorne strane.