Rezultati pretrage naše baze pitanja i odgovora na temu građevinskih dozvola i odredaba Zakona o planiranju i izgradnji. Ukoliko ne nađete odgovor koji ste tražili, možete nam poslati vaše pitanje preko stranice za postavljanje pitanja Spisak pronađenih pitanja i odgovora u PDF formatu možete snimiti na svoj računar sa ovog linka
Pretraga pitanja i odgovora
Promena namene objekta bez izvođenja građevinskih radova, odnosno promena namene uz izvođenje građevinskih radova vrši se na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova, odnosno promena namene objekta, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole, u skladu sa čl.145.st.1. Zakona o planiranju i izgradnji.
Dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje rešenja kojim se odobrava izvođenje radova, odnosno promena namene objekta propisana je čl.28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.
- Ne. Članom 135. st.1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se građevinska dozvola, odnosno rešenje o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona, izdaje investitoru koji ima odgovarajuće pravo na zemljištu ili objektu. U skladu sa čl.135.st.2. ovog zakona, kao odgovarajuće pravo na zemljištu smatra se pravo svojine, pravo zakupa na građevinskom zemljištu u javnoj svojini, kao i druga prava propisana ovim zakonom.
- Promena namene objekta bez izvođenja građevinskih radova, odnosno promena namene uz izvođenje građevinskih radova vrši se na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova, odnosno promena namene objekta, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole, u skladu sa čl.145.st.1. Zakona o planiranju i izgradnji. Dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje rešenja kojim se odobrava izvođenje radova, odnosno promena namene objekta propisana je čl.28.
Kategorija i klasa objekta su relevantne samo za sadržinu projekta za građevinsku dozvolu u slučaju izgradnje, odnosno dogradnje objekata za koje se izdaje građevinska dovola, kao što je definisano u članu 52. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata.
Za objekte čije se građenje vrši na osnovu rešenja o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona o planiranju i izgradnji ne unose se podaci o kategoriji i klasi objekta. Mišljenja smo da je ovom slučaju možete prilikom popunjavanja zahteva označiti klasu i namenu objekta čija se namena menja, u skladu sa Pravilnikom o klasifikaciji objekata (ovde).
Takođe, napominjemo da pogrešno popunjeni podaci u vezi kategorije i klase objekta kao i BRGP, nisu formalni uslov za odbacivanje zahteva u Objedinjenoj proceduri, tako da nadležni organ po prijemu elektronskog zahteva ima mogućnosti da ove podatke i sam izmeni.
- Procentualna zastupljenost odnosi se na objekte koji se sastoje iz delova koji spadaju u različite klase i kategorije, shodno čl.6. Pravilnika o klasifikaciji objekata.
Objekti koji se sastoje iz delova koji spadaju u različite klase i kategorije
Član 6.
Za složene objekte koji se sastoje od delova različite klase, svakom delu određuje se klasa i iskazuje procentualnom zastupljenošću u ukupnoj površini objekta.
Za zgrade koje se sastoje od više delova različite kategorije određuje se kategorija zgrade u celini, tako da joj se dodeljuje kategorija više zahtevnog dela.
Za objekte koji se sastoje od zgrade i inženjerskog objekta, odnosno dela objekta, svakom objektu, odnosno delu objekta, se određuje se posebna kategorija.
Radi izgradnje objekta u redovnom postupku, prvo je potrebno pribaviti Informaciju o lokaciji i izvršiti uvid u List nepokretnosti radi utvrđivanja o kojoj klasi i vrsti zemljišta se radi i da li je u skladu sa čl. 88 Zakona o planiranju i izgradnji od strane Katastra uneta zabeležba o obavezi vršenja prenamene poljoprivrednog u građevinsko zemljište. Eventualno, izvršiti i dodatnu proveru kod organa nadležnog za sprovođenje postupka o promeni namene u građevinsko zemljište.
Ukoliko se radi o poljoprivrednom zemljištu u građevinskom području sela a ne o zemljištu koje je po svojoj klasi i nameni isključivo predviđeno za poljoprivrednu proizvodnju, ukoliko postoji obaveza prenamene ovog zemljišta u skladu sa Zakonom o poljoprivrednom zemljišta, predlažemo da pre preduzimanja prvih radnji u vezi izgradnje objekta, prvo pokrenete postupak pred nadležnom službom Gradske uprave Grada Novog Sada radi prenamene ovog zemljišta.
Nakon toga, potrebno je da u sistemu elektronske objedinjene procedure podnesete zahtev za izdavanje Lokacijskih uslova i uz isti da dostavite dokumentaciju propisanu u članu 6. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem (Sl. Glasnik RS br. 113/2015 i 96/2016) u formatima propisanim Uputstvom iz aprila meseca 2016.god. - Formati elektronskih dokumenata i njihovo dostavljanje u CEOP.
Potom je potrebno u skladu sa izdatim Lokacijskim uslovima izraditi projekat za građevinsku dozvolu koji zajedno sa ostalom propisanom dokumentacijom treba dostaviti uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole, takođe u elektronskom sistemu objedinjene procedure.
Po pravnosnažnosti rešenja o građevinskoj dozvoli, potrebno je podneti i prijavu radova u istom sistemu.
Po potvrđenoj prijavi radova, može se pristupiti izgradnji objekta na osnovu projekta za izvođenje.
Zakon o planiranju i izgradnji, kao i sve njegove izmene i dopune, primenjuje se „pro futuro“, odnosno od dana stupanja na snagu. Zakoni i svi drugi opšti akti ne mogu imati povratno dejstvo, osim pojedinih odredbi zakona, ako to nalaže opšti interes utvrđen pri donošenju zakona, saglasno članu 197. Ustava Republike Srbije. Shodno tome, odredbe Zakona o planiranju i izgradnji koje regulišu rok važenja građevinske dozvole primenjuju se samo na građevinske dozvole izdate nakon stupanja na snagu na snagu Zakona, odnosno izmena i dopuna Zakona, a ne i na građevinske dozvole izdate pre toga.
U konkretnom slučaju, potrebno je utvrditi da li je u izdatoj građevinskoj dozvoli naveden rok njenog važenja. Ukoliko je građevinska dozvola izdata bez utvrđenog roka važenja, a pri izvođenju radova ni u čemu nije odstupljeno od izdate građevinske dozvole, mišljenja smo da nema prepreka za ishodovanje upotrebne dozvole, u skladu sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji.
Podnošenje zahteva za izdavanje upotrebne dozvole vrši se u skladu sa članom 42. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.
Ukoliko je u izdatoj građevinskoj dozvoli naveden rok njenog važenja, koji je u međuvremenu istekao, eventualno možete razmotriti mogućnost sprovođenja postupka ozakonjenja, u skladu sa odredbama Zakona o ozakonjenju objekata („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 96/2015). Pitanja u vezi sa primenom tog Zakona možete postaviti posredstvom mejla: ozakonjenje@mgsi.gov.rs
Zainteresovana lica mogu izvršiti uvid u podatke, akta i dokumentaciju u vezi sa svakim pojedinačnim, tako što će se nadležnom organu koji je nadležan za izdavanje građevinske dozvole obratiti sa zahtevom za uvid. U tom slučaju, nadležni organ, ukoliko utvrdi da je reč o licu koje ima pravo učešća u postupku radi zaštite svojih prava ili pravnih interesa, ima obavezu da tom licu omogući uvid u predmetnu dokumentaciju u elektronskoj formi (posredstvom odgovarajućeg linka), u skladu sa čl.55. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.
Primerak rešenja je javno dostupan putem interneta, na sajtu: https://ceop.apr.gov.rs/ u okviru sekcije „Objave“.
Javna dostupnost podataka
Član 55.
Podaci o toku svakog pojedinačnog predmeta, kao i akta nadležnih organa za koja je propisano da se objavljuju na internet stranici nadležnog organa, javno su dostupni u elektronskom obliku, preko internet strane nadležnog organa i Agencije za privredne registre svim zainteresovanim licima, radi uvida i preuzimanja, u obimu u kome se obezbeđuje zaštita autorskog prava, poslovne tajne i podataka o ličnosti.
Nadležni organ će omogućiti zainteresovanim licima uvid u ostale podatke, akta i dokumentaciju koja je dostavljena, odnosno pribavljena u postupku objedinjene procedure u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita autorskog prava, poslovne tajne i podataka o ličnosti.
Ne, već je potrebno prilikom podnošenja zahteva za izdavanje rešenja o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona u tom slučaju dostaviti izjašnjenje podnosioca o načinu plaćanja doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta, kao i sredstvima obezbeđenja u slučaju plaćanja na rate, shodno čl.28.st.4. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.
Članom 28.st.4. Pravilnika propisano je da je za izvođenje radova za koje je propisano plaćanje doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta, sastavni deo zahteva za izdavanje rešenja o odobrenju izvođenja radova i izjašnjenje podnosioca o načinu plaćanja doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta, kao i sredstvima obezbeđenja u slučaju plaćanja na rate.
Iz pitanja se ne može zaključiti o kakvim radovima je u konkretnom slučaju reč.
Ukoliko je u konkretnom slučaju reč o izvođenju radova u gabaritu i volumenu objekta, potrebno je pribaviti rešenje o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole. Podnošenje zahteva za izdavanje rešenja kojim se odobrava izvođenje radova iz čl.145. Zakona vrši se u skladu sa čl.28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.
U skladu sa definicijama iz čl.2. Zakona o planiranju i izgradnji u konkretnom slučaju može biti reč o sledećim radovima iz čl.145. ovog zakona:
32) rekonstrukcija jeste izvođenje građevinskih radova na postojećem objektu u gabaritu i volumenu objekta, kojima se: utiče na stabilnost i sigurnost objekta i zaštitu od požara; menjaju konstruktivni elementi ili tehnološki proces; menja spoljni izgled objekta ili povećava broj funkcionalnih jedinica, vrši zamena uređaja, postrojenja, opreme i instalacija sa povećanjem kapaciteta;
34) adaptacija jeste izvođenje građevinskih i drugih radova na postojećem objektu, kojima se: vrši promena organizacije prostora u objektu, vrši zamena uređaja, postrojenja, opreme i instalacija istog kapaciteta, a kojima se ne utiče na stabilnost i sigurnost objekta, ne menjaju konstruktivni elementi, ne menja spoljni izgled i ne utiče na bezbednost susednih objekata, saobraćaja, zaštite od požara i životne sredine;
35) sanacija jeste izvođenje građevinskih i drugih radova na postojećem objektu kojima se vrši popravka uređaja, postrojenja i opreme, odnosno zamena konstruktivnih elemenata objekta, kojima se ne menja spoljni izgled, ne utiče na bezbednost susednih objekata, saobraćaja i životne sredine i ne utiče na zaštitu prirodnog i nepokretnog kulturnog dobra, odnosno njegove zaštićene okoline, osim restauratorskih, konzervatorskih i radova na revitalizaciji;
36) investiciono održavanje je izvođenje građevinsko-zanatskih, odnosno drugih radova zavisno od vrste objekta u cilju poboljšanja uslova korišćenja objekta u toku eksploatacije;
U ovim slučajevim potrebno je podneti zahtev za izdavanje rešenja o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole. Podnošenje zahteva za izdavanje rešenja kojim se odobrava izvođenje radova iz čl.145. Zakona vrši se u skladu sa čl.28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Za izvođenje radova iz čl.145. Zakona potrebno je prethodno pribaviti lokacijske uslove koji sadrže sve urbanističke, tehničke i druge uslove i podatke potrebne za izradu idejnog projekta, osim u slučajevima iz čl.2.st.2. Uredbe o lokacijskim uslovima (ovde): U skladu sa čl.2.st.2.Uredbe o lokacijskim uslovima, lokacijski uslovi se ne izdaju za izvođenje radova na investicionom održavanju objekta i uklanjanju prepreka za osobe sa invaliditetom, radove kojima se ne menja spoljni izgled, ne povećava broj funkcionalnih jedinica i kapacitet instalacija, adaptaciju, sanaciju, građenje zidanih ograda, kao i u svim ostalim slučajevima izvođenja radova kojima se ne vrši priključenje na komunalnu infrastrukturu odnosno ne menjaju kapaciteti i funkcionalnost postojećih priključaka na infrastrukturnu mrežu, osim u slučajevima za koje je Zakonom, odnosno planskim dokumentom propisana obaveza pribavljanja uslova. Podnošenje zahteva za izdavanje lokacijskih uslova vrši se u skladu sa čl.6. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.
Ukoliko je u konkretnom slučaju reč o izgradnji novog prostora izvan postojećeg gabarita i volumena objekta (dogradnja), potrebno je pribaviti prvo lokacijske uslove, a zatim građevinsku dozvolu. U skladu sa čl.2.tač.33) Zakona o planiranju i izgradnji, dogradnja jeste izvođenje građevinskih i drugih radova kojima se izgrađuje novi prostor van postojećeg gabarita objekta, kao i nadziđivanje objekta, i sa njim čini građevinsku, funkcionalnu ili tehničku celinu. Podnošenje zahteva za izdavanje rešenja o građevinskoj dozvoli vrši se u skladu sa čl.16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.
Ukoliko je u konkretnom slučaju reč o radovima kojima se ne izgrađuje nov prostor van postojećeg gabarita i volumena objekta, izvođenje ovih radova vrši se na osnovu rešenja o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona, koje izdaje organ nadčežan za izdavanje građevinske dozvole. Podnošenje zahteva za izdavanje rešenja kojim se odobrava izvođenje radova iz čl.145. Zakona vrši se u skladu sa čl.28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.
Za izvođenje radova iz čl.145. Zakona potrebno je prethodno pribaviti lokacijske uslove koji sadrže sve urbanističke, tehničke i druge uslove i podatke potrebne za izradu idejnog projekta, osim u slučajevima iz čl.2.st.2. Uredbe o lokacijskim uslovima (ovde):
U skladu sa čl.2.st.2.Uredbe o lokacijskim uslovima, lokacijski uslovi se ne izdaju za izvođenje radova na investicionom održavanju objekta i uklanjanju prepreka za osobe sa invaliditetom, radove kojima se ne menja spoljni izgled, ne povećava broj funkcionalnih jedinica i kapacitet instalacija, adaptaciju, sanaciju, građenje zidanih ograda, kao i u svim ostalim slučajevima izvođenja radova kojima se ne vrši priključenje na komunalnu infrastrukturu odnosno ne menjaju kapaciteti i funkcionalnost postojećih priključaka na infrastrukturnu mrežu, osim u slučajevima za koje je Zakonom, odnosno planskim dokumentom propisana obaveza pribavljanja uslova.
Podnošenje zahteva za izdavanje lokacijskih uslova vrši se u skladu sa čl.6. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.
Potrebno je da u skladu sa čl. 145. Zakona o planiranju I izgradnji podnesete nadležnom organu u sistemu elektronske objedinjene procedure zahtev za izdavanje rešenja o odobrenju izvođenja radova. Uz ovaj zahtev potrebno je dostaviti idejni projekat I ostalu dokumentaciju propsianu u čl. 28 Pravilnika o postupku objedinjene procedure elektronskim putem (SL. Glasnik RS br. 113/2015 i 96/2016).
Pre podnšenja zahteva potrebno je na nesporan način utvrditi da li ugradnja ovog postrojenja zahteva povećanje kapaciteta posotjećih priključaka na komunalnu i infrastrukturnu mrežu. Ukoliko su potrebni veći kapaciteti, predlažemo da pre podnošenja zahteva po čl. 145 Zakona, podnesete zahtev za izdavanje Lokacijskih uslova na osnovu kojih će se potom izraditi Idejni projekat za radove iz čl. 145. Zakona.
I za ovu vrstu radova je potrebno takođe u sistemu elektronske objedinjene procedure, po pravnosnažnosti rešenja kojim se odobrava njihovo izvođenje podneti prijavu radova a po završetku izvođenja radova i zahtev za izdavanje upotrebne dozvole.
Iz Vašeg pitanja se ne može sa sigurnošću zaključiti, ali se na osnovu datog opisa može pretpostaviti da je reč o pomoćnom objektu, u smislu definicije iz člana 2. tačka 24) Zakona o planiranju i izgradnji, kojom je propisano da pomoćni objekat jeste objekat koji je u funkciji glavnog objekta, a gradi se na istoj parceli na kojoj je sagrađen ili može biti sagrađen glavni stambeni, poslovni ili objekat javne namene (garaže, ostave, septičke jame, bunari, cisterne za vodu i sl.). Građenje pomoćnih objekata vrši se na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole. Postupak izdavanja rešenja kojim se odobrava izvođenje radova, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu http://gradjevinskedozvole.rs, u okviru Sekcije „Propisi“.
Ukoliko je, pak, reč o manjem montažnom objektu privremenog karaktera, njegovo postavljanje i uklanjanje obezbeđuje i uređuje jedinica lokalne samouprave, saglasno članu 146. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji, pa je potrebno izvršiti uvid u odgovarajući akt konkretne jedinice lokalne samouprave kojim je to pitanje regulisano.
Kada je reč o mogućnosti gradnje na konkretnoj katastarskoj parceli, ukazujemo Vam na odredbe člana 53. Zakona o planiranju i izgradnji, kojim je propisano da informacija o lokaciji sadrži podatke o mogućnostima i ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli, odnosno na više katastarskih parcela na osnovu planskog dokumenta. Informaciju o lokaciji izdaje organ nadležan za izdavanje lokacijskih uslova u roku od osam dana od dana podnošenja zahteva, uz naknadu stvarnih troškova izdavanja te informacije.